,)

~."

DR CEDOMIR OBRACEVIC"

TABLICEHRANLJIVIH VREDNOSTI STOCNIH HRANIVA

I NORMATIVI U ISHRANI PREIVARA

II

.JIoubttJ,~~

DR CEDOMIR OBRACEVIC

TABLICEHRANLJIVIH VREDNOSTI STOCNIH HRANIVA

I NORMATIVI U ,ISHRANI PREIVARA

- .

Dr Cedomir ObracevicTABLICE HRANLJIVIH VREDNOSTI STOCNIH HRANIVAI NORMATIVI U ISHRANI PREZIV ARA

IzdavacIDP Naucna knjigaBeograd, Uzun-Mirkova 5

,

Recenzenti:Prof, dr Damjan ZeremskiProf. dr Janez Zgajnar

Za izdavacaDr Blaa Perovic

UrednikNikola DonceviTehnicki urednik

Gordana Krstic

KorektorNada Milisavljevic

KoriceJovan Bogicevic

Tira 500 primeraka

ISBN 86-23-47037-0

Stampa:

DP Beogradski izdavacko-graficki zavodBeograd, Bulevar vojvode Miica 17

SADRAJ

UVOD - -- --- -- ------

SASTAVLJANJE OBROKA - - -Preporuke za ishranu goveda - - -

a) Krave - - - - - - - - - - - - -b) Podmladak goveda - - - - - - - - - -c) Priplodni bikovi - - - - - - - - - - -

Preporuke za ishranu ovaca - - - - - - - - -d) Ovce - - - - - - - - - - - - - -e) Jagnjad - - - - - - - - - - - - -

Preporuke za ishranu koza - - - - - - - -- -f) Koze - - - - - - - - - - - - - -g) Jarad - - - - - - - - - - - - .-

Koeficijenti za preracunavanje ME u NEL jedinice - - -Koeficijenti za preracunavanje ME u NEM jedinice -Konverzija telesne mase u metabolicku masu - - -TABLICE HRANLJIVIH VREDNOSTI HRANIV AUputstvo za koricenje tablica - - -

- --- --

1. ZELENA HRANIVASVEZA, SILIRANA I OSUSENA - -1.1.Zelenahraniva svea - - - - - - - - -

1.1.1.Prirodne livade - - - - - - - - -1.1.2.Graminee,krmne trave - - - - - - -1.1.2.Graminee,itarice- - - - - - - - .-1.1.3.Leguminoze - - - - - - - - - -1.1.4.Ostalazelenahraniva - - - - - - - -

1.2.Silae - - - - - - - - - - - - -1.2.1. Travna masa s prirodnih livada - - - - -1.2.2.Graminee, trave - - - - - - - - -1.2.2.Graminee, itarice - - - - - - - -1.2.3.Leguminoze - - - - - - - - - -1.2.4.Ostale biljke - - - - - - - - - -

1.3.Osuena zelena hrana - - - - - - - - -1.3.1.'Prirodno osuena - seno - - - - - - -

1.3.1.1.Prirodne livade - - - - - - --1.3.1.2.Graminee, trave - - - - - - -

Strana

3

1010102028282836.3939424344454747

5050505052546062626262647072727274

II

1.3.1.2.Graminee, itarice - - - - - - -1.3.1.3.Leguminoze - - - - - - - -

1.3.2. Vetacki osuena - dehidrirana zelena hrana - -2. SLAME KOCANKE, PLEVE I LJUSKE - - - - - -

2.1. Slame i kocanke - - - - - - - - - -2.1.1. Graminee, trave i itarice - - - - - -2.1.2. Leguminoze - - - - - - - - - -

2.2. Pleve i ljuske - - - - - - - - - - -2.2.1. Graminee, itarice - - - - - - - -2.2.2. Leguminoze - - - - - - - - - -2.2.3. Ostale ljuske - - - - - - - -

3. KORENJE, GOMOLJI I PLODOVI

4. ZRNEVLJE - SEMENJE - - -

------- - --

4.1.Zitarice- - - - - - -:- - - - - - -4.2. Leguminoze - - - - - - - - - - - -4.3. Semenje bogato u ulju - - - - - - - - -

5. INDUSTRIJSKI PROIZVODI --------5.1.Proizvodi m1inske industrije - - - - - - -

5.1.1.Krmna (stocna) brana - - - - - - -5.1.2.Mekinje, posije - - - - - - - - -

5.2. Proizvodi industrije skroba - - - - - - - --5.3. Proizvodi industrije ecera - - - - - - - -5.4. Proizvodi industrije ulja - - - - - - - -5.5. Proizvodi industrije vrenja - - - - - - - --

PROSECNI KOEFICIJENTI SV ARLJIVOSTI - --

REGISTAR HRANIV --------LITERATURA I IZVORI PODATAKA - - - --

Strana787380

8282828284843484

84

84

848686

86

86868888889092

95

105

II~J-II

PREDGOVOR

Pub~:LkaciJa >~NolVi Isilstemi !oclnjirvan!ia hranljd!ve vrednostistocne hrane, koju sam 1984. godine objavio u posebnomizdanju Poslovne zajednice industrije stocne hrane, posluilaje strucnoj javnosti da se upozna sa prakticnim reenjima dokojih je savremena nauka stigla u oblasti procenjivanja hran-ljive vrednasti stocne hrane i kakva su reenja prihvacenaza nae uslave. S obzirom na ta da je navedena publikacijaodavno rasprodana i da su u meduvremenu prikupljeni novipadaci, ukazala se potreba za pripremu nove publikacije i to11 formi prirucnika iz ishrane preivara. Ovaj tekst pred-1'tavlja patpuna preradeno i proirena izdanje navedene publi-kacije koje sadri, pored padataka o hranljivoj vrednosti niza&tocnih hraniva, odgovarajuce narmative i preparuke kajeamogucavaju pravilno sastavljanje obroka za pojedine vrstei kategorije preivara. Pored taga pojednastavljen je nacinobracunavanja hranljive vrednosti stacne hrane, a unet jei pregled koeficijenata svarljivosti pajedinih grupa organskihsastojaka hrane to omogucava, u slucaju potrebe, izracuna-vanje vrednosti stocne hrane iz vlastite proizvodnje.

Ovako koncipirana publikacija predstavlja, zapravo, pri-rucnik k,oji je neaphodan studentima pri upoznavanju saprakticnbm arganizacijom ishrane preivara, strucnjacima sta-carima i nutricianistima u svakodnevnaj praksi, a takadei naucnim radnicima kaji se bave prablemima energetikei organizacijam hranidbenih ogleda u ishrani preivara.

U riz:r,adi 1000olg'pri.rucnilka iznacaj!I1IU!pomac u !pl"Iiikrupljanjuizvora za obradu podataka pruili su prafesori dr K. Salobir,Ljubljana i dr H. Zlatic, Zagreb, na cemu im pasebna zahva-ljujem. Takode se zahvaljujem i recenzentima profesorimadr D. Zeremskam, Beograd i dr J. gajnaru, Ljubljana, kojif:U svojim savetima daprineli kvalitetu prirucnika.

C. O.

1

UVOD

Raznolikost hraniva po sastavu i strukturi nametnula jepotrebu iznalaenja jednostavnog i efikasnog nacina izraa-vanja njihove hranljive vrednosti, odnosno utvrdivanje nji-hovog proizvodnog potencijala. Poto organski sastojci hranepredstavljaju i osnovne sastojke stocnih proizvoda, a njihovazajednicka karakteristika je da sadre energiju koju ivotinjamoe koristiti i ugradivati u svoje proizvode, postoji moguc-nost jedinstvenog prikazivanja proizvodnog potencijala hranivana bazi odredivanja njihove energetske vrednosti. Ova vred-nost zavisi od sadraja svarljivih ugljenih hidrata, proteinai masti. Proteini u hrani imaju dvostruku ulogu - energetsku,kao i ostali organski sastojci, ali i specificnu u podmirivanjupotreba u proteinima, poto se ove potrebe ne mogu zado-voljiti iz drugih izvora energije. Obzirom da su potrebe uproteinima u obroku ivotinja takode znacajne, neophodno jeproizvodni potencijal hraniva prikazivati u energiji i u pro-teinima. Ostali potrebni sastojci hrane (vitamini, mineralii dr.) ne mogu se obuhvatiti jedinstvenom merom te setretiraju posebno.

Za merenje proizvodnog potencijala hrane koristio seu Ev:rlOipli,pa :i kod IHas, Iskir:obni ekvivalent, odnoSlllo hranljivejedinice koje su izvedene iz sistema skrobne vrednosti i pred-stavljaju kolicinu energije hrane (neto energiju, NE) koja,posle svih gubitaka u toku varenja i metabolizma, preostajeivotinji za ugradivanje u proizvod. U tom sistemu tablicnevrednosti svakog hraniva bile su fiksirane, bez obzira za kojuvrstu proizvodnje i u kakvom tipu obroka su se one koristile.

U sistemu skrobnih ekvivalenata zapaena su osetna ne-slaganja 'izmedu stvarne proizvodnje i. proizvodnje ocekivanena osnovu vrednosti obroka prikazanih u skrobnim ekvi-valentima ili u ovsenim jedinicama. Zbog toga su vrene raznekorekcije (koeficijenti pune vrednosti, korekcija za sirovucelulozu (vlalminu), korekcija u proizvodnji mleka, korekcijaza vrednost sena i dr.). Pored toga, stalnim prilagodavanjem

3

normativa nastojala su se ublaiti odstupanja realI1lih odo!bracunat'iJh vI'eda:1lOlS1t~oibmlka. Sve ovo ;je obez'V'redilo nave-dene jedinice merenja vrednosti hrane. Kao primer za ovavariranja moe se navesti jecmena jedinica, cija je vrednostu Danskoj, Holandiji, Norvekoj obracunavana kao 1650 kcalNE, dok se u Francuskoj njena vrednost u proizvodnji mlekaracuna kao 1730 kcal NE, a u proizvodnji mesa kao1855 kcal NE.

U iSlVertuje 'u pooleloojili. cetrdese,taik igpdina intenziv.ir:acr:l!oproucavanje efekata iskoricavanja hrane u ishrani domacihivotinja, a u okviru Evropske zootehnicke federacije odra-vani su svake tri godine simpozijumi na Kojima su se raz-matrali najnoviji rezultati proucavanja metaboHzma energije.Kada je prikupljeno dovoljno podataka o neodrivosti starihsistema za ocenjivanje vrednosti stocne hrane, formirana jeradna grupa za izradu predloga novog evropskog sistema i zaizradu energetskih potreba u preivara.

Komisija za ishranu domacih ivotinja pl1i Jugoslovenskomdrutvu za proucavanje i unapredivanje stocarstva na svojimredovnim sastancima, pocev od 1974. godine, stalno je raz-matrala zbivanja i napore u nauai, koji su se kretali u pravcujznalaenja boljih i savrenijih nacina ocenjivanja hranljivevrednosti stocne hrane. Kada su istraivanja u ovom pod-rucju toliko odmakla (12, 13, 14) da su omogucila izradunovih sistema, koji su uvedeni u SAD, V. Britaniji, Holandiji,DR Nemackoj, Francuskoj, vajcarskoj i SR Nemackoj i naaje Komisija prihvatila potrebu prelaska na nove sisteme i od-lucila da se pride sastavljanju novih tablica hranljive vrednostistocnih hraniva Ii adekvatnih normativa koji ce omogucitinjihovu primenu. Odluka je bila da se hranljiva vrednostprikazuje u neto-energiji (NE) i da se kao osnova za izradunovih tablica uzmu preporuke navedene radne grupe i noviholandski sistemi koji predstavljaju uspenu sintezu naucnihdostignuca na ovom polju u DR Nemackoj, V. Britaniji, SADi Holandiji (19). Istovremeno je odluceno da se za novu jedi-nicu merenja neto energetske vrednosti hrane uzme 1 MJ'~melgad'lIl), lmj:i odgorv:alra v.r;edlnOlsti ad ,1000 [kJ {kilodula) ,odnosno 1 mUion J (dula). Odluka o naputanju kalorijakao mere za energiju i prihvatanje dula u saglasnosti je sanovim Medunarodnim sistemom mera,koji je ozvanicen i uJ ugoslavij i. Jedan J predstav lj a rad koj i izvri sHa 1 N(Newton - njum) lI:1apiUlbuod 1 m, a 1 N Je proiizv:od maseod 1 kg i ubrzanja od 1 m li S2. Novi sistemi i tablice

r

I-

4

thranljive vrednosti stocne hrane pripremljeni za upotrebu unclilo~prail{Js;iprvi put SIU obj'cliVljeni 19S4.goidine. Da danasle vecina evropskih zemalja napustila stare i prihvatila novesisteme ocenjivanja hranljive vrednosti stocne hrane.

I pored elje da se stare mere usavre i zadre kao jedin-.;tvene mere vrednosti stocne hrane, dasadan}a istraivanjasu pakazala da je nemaguce vrednost hrane prikazati s jed-nom jedinicom mere, jer se u telu ista kolicina hrane koristirazlicito, odnosno daje razlicitu kolicinu NE, to zavisi odf'l1nirocije, odnosnO' iPotireba koje podmil1Uje. Efelk.ti tisJ1

kao to su reproduktivni prirast ili variranje teine u repro-d'UJktiiVllliihgr la.1fiOreid toga, da hi se lU pra;kJS1ipojeloo!OistaV'i1aupotreba tablica, potrebe il hrani prikazane su u NEL jedini-cama ne samo za grla u laktaciji, veci za sva enska priplod-na i remontna grla (odluceni enski podmladak), pa cak i zabikove, dok su potrebe u hrani za muki podmladak i grlanamenjena klanju pdkazane u NEM jedinicam~

Na osnavu iznetih podataka vidi se da su u pripremanjuoV1ihtablica koricena dva sistema. Jedan je namenjen ishranigrla u laktaciji (NEL) i razraden je na osnovu preporuka vanEsa, koje obuhvataju, pored rezultata vlastitih istraivanja,i rezultate postignute u SAD, V. Britaniji i, posebno, u DRNemackaj. Drugi se zasniva, pa predlogu navedene radnegrupe, na rezultatima istraivanja i predIozima J. Harkinsa~ sar. (13). Hranljiva vrednost stocne hrane u tablicama pri-kazana je u 1 kg suve materije (SM), a u slucaju kada jetrebala vrednasti izraene u kalorijama prevesti u dulekoricen je odnos:

~,

-I"

1 kalorija = 4,184 J

Iako ima vie faktora za konverziju kalorija u dule,ovaj faktor je vecin,om prihvacen u strucnoj literaturi (u DLGsistemu: 4,186).

Izmene u novim tablicama hranljive vrednosti stocnehrane odnose se samo na energiju, dak je prikazivanje sadrajaostalih hranljivih materija, za sada, astalo nepromenjeno.

U poslednjih desetak godina objavljeno je u SAD i uEvropi nekoliko novih sistema za nacin prikazivanja potrebau prateinima,' koji treba da zamene upatrebu svarljivih siro-vih proteina (SSP). Istraivanja su pokazala da efekti SSPu obroku zavise ad izvora proteina, kolicine energije i drugihfalktOlra i da upotreba po~ma SSP 2J8Inema:rlu!jeuticaj mikro-bioloke fermentacije u digestivnom traktu preivara. Danasje poznato da se velik deo proteina iz abroka razgraduje ubtuwagu preko peprtida i affimolciJseUna dio 8IffiO!I1i:jaka ,i da seovi sastajci koriste za sintezu mikrobiolokih proteina, kojise ne resorbuju u buragu, vec odlaze u tanka creva i tamosu podloni enzimatskam varenju. Mikrobioloki proteini i ne-r::tzgraderri deo proteina iz obroka u buragu cine 50-701>/0ukupnih proteina. Pota se mikrobiolaki prateini pa sastavuaminokiselina razlikuju od proteina hrane, to i stvarno svareniproteini iz abraka u preivara znacajno se razlikuju od sastava

~

6

tproteina hrane. Metabolizam proteina iz obroka preivarazavisi od aktivnosti mikrof1ore i dostupnosti energije. Poznatoje da se i NPN (neproteinski azot, duik) uz prisustvo energijekoristi u mikrobiolokoj sintezli proteina. Sve ovo se neobuhvata pojmom SSP.

Do sada je objavljeno 6 novih sistema normiranja potrebaLI proteinima (V. Britanija, Francuska, SR Nemacka, SAD,vajcarska i nordijski sistem u Skandinavi}i). Iako ovi sistemipolaze od istog koncepta, oni se medusobno razlikuju, uglav-nom, u kolicinama mikrobiolokih proteina u odnosu na svar-ljivu organsku materiju ili na ME, a zatim u potrebama zaodravanje, u efikasnosti iskoricavanja resorbovanih amino-kiselina .i dr. Razlike izmedu ovih sistema su znacajne, teobzirom na tu neujednacenost i nedostatke u procenjivanju!:->tvarnevrednosti proteina hrane koji ce se resorbovati u telupreivara, smatram da za sada jo nije vreme za predlaganjenovog

UE, MJ /kg SM = 0,02414 X sir. proteini u g+ 0,03657 X ,SliT.mast u g+ 0,02092 X '8i~r.'celuliOlza 'li g+ 0,01699 X BEM u g- 0,00063 X eceri u gl

ME, MJ/kg SM = 0,01715 (ili 0,01590)2 X svar1jivi proteini u g+ 0,03766 x svar1jiva mast u g+ 0,0138 x IsvaTljiva celu1oza I\.lg+ 0,01464 >~svar1jive BEM u g- 0,00063 X eceri u g

Vrednosti za koeficijente kl i kmf, radi pojednostavljenjaobracuna, izracunate su za metabo1icnost energije koja sekrece od 10 do 90'% i prikazane su u tabelama 29 i 30, nastrani 43 i 44. Takode su. pripremljeni, kao privremeni, pro-secni koeficijenti svar1jivosti i nalaze se u tabe1i na stra-nama 95-104.

Primer: Izracunavanje energetske vrednosti lucerkinog sena iz Iotkosa obavljenog u prvoj polovini cvetanja, koje sadri u 1 kg 850 gSM, a u 1 kg SM:UE, MJ/kg SM iz sir. proteina 168 g X 0,02414 = 4,055UE, MJ/kg SM iz sir. masti 19 g X 0,03657 = 0,695UE, MJ/kg SM iz sir. celuloze 329 g X 0,02092 = 6,883

BEM 391 g X 0,01699 = 6,643~-UE, MJ = 18,276

koef. svarlj.svarlj. mat.(str. g100)

g 168XO,69=1l5,9XO,01590=1,843g 19XO,39= 7,4XO,03766=0,279g 329XO,48=157,9.x0,01380=2,179g 391XO,67=262,OXO,01464=3,836

ME,MJ=8,1378137

Metabolicnost energije u 1ucerkinom senu; q,

Prema ovako dobijenim podacima 1 kg SM lucerkinog sena sadri:

0,556X8,137=4,52 NEL jedinice, odn.0,520X8,137=4,23 NEM

a u 1 kg ovog sena, koje sadri 850 gSM, ima 3,84 NEL, odn. 3,60 NEM

Objanjenje skracenica koricenih u ovoj knjizi:J = dul, 1 J = 0,239 kalorijaMJ = megadJuI, 1 MJ ,= 1 milion J, odnosno 239

kcalUE = ukupna energija hrane prikazana u MJME = metabolicka energij a hrane prikazana u MJNEL = neto energetska jedinica vrednosti hrane u

proizvodnji mleka (laktaciji)NEM = neto energetska vrednost hrane u rastu i

tovu (proizvodnji mesa)q = metabolicnost energije = ME u % od UEUP = ukupni sirovi proteini u gSSP = svarljivi sirovi proteini u gSC = sirova celuloza (vlaknina) u gSM = suva materija u kg ili u gT = iva mera, odnosno masa grla u kgk1 = koeficijent iskoricavanja ME u laktacijikmf = koeficijan.tiskO!l'icavaJnjaME u

SAS'TA VLJANJE OBROKA

Obroci za ishranu domacih ivotinja mogu se sastavljatitako da sadr~e potrebnu koncentraciju hranljivih materijakoja zavisi od vrste i intenziteta proizvodnje. Takav nacinsastavljanja obroka primenjuje se u slucajevima kada se i-votinje hrane kompletnim smeama. U ishrani preivara ob-roci se obicno sastavljaju iz raznovrsne kabaste hrane i dopu-njuju koncentratima tako da se vodi racuna o strukturi ob-roka i zadovoljavanju potreba u hranljivim materijama kojezahteva odredena proizvodnja. Ove potrebe variraju, a uz tovariraju i hemijski sastav komponenata obroka, njihova svar-ljivost, mogucnost konzumiranja i efekti iskoricavanja uishrani slicnih ivotinja slicnim obrocima. Ovo oteava dava-nje preporuka i izradu tablica i namece potrebu da se, obrocisastavljeni na osnovu datih preporuka, proveravaju u proiz-vodnji i, po potrebi, prilagodavaju odredenim uslovima, da bise optimalno zadovoljile potrebe i osigurao odredeni nivoproizvodnje. .

...

PREPORUKE ZA ISHRANU GOVEDA

a) KRAVE

Tabela 1. Dnevne potrebe za odravanje

Masa krave NE NEL SSP Ca P Mgkg MJ g g g g

400 26,2 25,6 250 24 18 12450 28,6 27,9 270 27 20 13500 31,0 30,2 290 30 23 15550 33,3 32,5 310 33 25 16600 35,5 34,6 330 36 27 18650 37,7 36,8 350 39 29 19700 39,9 38,9 370 42 31 21

10

rPotrebe krava u osnovnim hranljivim materijama obra-cunate su na osnovu sledecih podataka:

MJ/dan = 0,293 T'/' T = iva masa u kgSSP, g/dan = 2,7 T'/' T'/' = metabolicka masa'Ca, g/ dan = 0,06 x T Odnos izmedu ive i metabo-P, g/dan = 0,045 x T licke mase prikazan je u po-

sebnoi tabeli 31, str. 45

Pri slobodnom dranju krava energetske potrebe su netovece od ovih u tabeli 1, a razlika zavisi od obima i intenzitetakretanja.

U tablicama hranljive vrednosti hraniva energetska vred-nost hraniva namenjenih ishrani krava izneta je u NEL jedi-nicama, koje predstavljaju NE prikazanu u MJ pri ishraniprosecne krave mase 550 kg (33,3 MJ), koja dnevno proizvodi15 kg mleka s 4% masti (45,8 MJ) i cije dnevne potrebe iz-nose 33,3 + 45,8 = 79,1 MJ, odnosno 79,1 NEL (19). Kada seodrasla grla hrane na nivou odravanja ili zasuenja, ME ob-roka koristi se efikasnije nego pri navedenoj dnevnoj proiz-vodnji mleka te se njihove potrebe u MJ NE moraju pret-hodno prevesti u NEL jedinice tako to se mnoe faktorom0,9752. Ovako dobijene vrednosti u NEL jedinicama podmi-ruju se iz hrane na isti nacin kao i pri ishrani ostalih grla.

Energetski dodatak obroku krave muzare za podmirivanjepotreba proizvodnje mleka zavisi od dnevne kolicine mlekakoju krava proizvodi i energetske vrednosti 1 kg tog mleka.Kao osnova za ovo obracunavanje uzima se mleko sa 4%masti, uz pretpostavku da isto sadri 12,8% SMo Energetskavrednost 1 kg takvog mleka iznosi 3,1 MJ. Kada proizvedenomleko sadri manju ili vecu kolicinu mlecne masti, tadasadraj energije u takvom mleku moe se izracunati pomocusledecih formula (Tyrrell i Reid, 1965):

a) E u 1 kg mleka, MJ = 0,4xm + 1,5b) E u 1 kg mleka, MJ = 0,37 x m + 0,21 x p + 0,95c) E u 1 kg mleka, MJ = 0,~8 x m + 0,20 x SM - 0,24 !

m = ofo masti u mlekup = % proteina u mlekuSM = % suve materije u mleku

Po formuli pod a) 1 kg mleka sa 4% masti sadri:0,4 x 4 + 1,5 = 3,1 MJ te za proizvodnju 1 kg takvog mlekatreba u obroku obezbediti do~da'takod 3,1 NEL.

11

Iskoricavanje energije iz obroka zavisi od intenzitetaishrane. Pri povecavanju energetske vrednosti obroka opadasvarljivost to utice i na sadraj ME te se zbog toga cestopreporucuje da se potrebe u MJ izracunate po jednoj od na-vedenih formula povecaju za 0,07 MJ.

Pri proizvodnji mleka razlicite masnoce potrebe za pro-izvodnju 1 kg mleka prikazane u NEL jedinicama su sledece:

Tabela 2. Energetske potrebe za proizvodnju 1 kg mleka

Na osnovu navedenih podataka i holandskih preporukaOIbracunate suenel1getSlke potrebe za !kraW'U'mase 600 kgIDojadaje dnevno kg mleka razlicite masnoce (tab. 3). Prirazradi ove tabele uzeti su u obzir i efekti iskoricavanj ahrane koji se pri manjoj dnevnoj proizvodnji mleka poveca-vaju, a pri vecoj smanjuju. Kada je iva masa krave veca ilimanja od 600 kg tada se uzima preporuka iz tabele 3 kojaodgovara dnevnoj kolicini i masnoci mleka s tim da se kori-guje za razliku potreba za odravanje (v. tab. 1), tj. da se zasvakih 50 kg ive mase vie ili manje od 600 kg poveca ilismanji za po 2,2 NEL.

Vrednost obroka za krave u laktaciji odreduje se naopisani nacin, tj. uz upotrebu podataka iz tabele 3, to jenajjednostavnije i najtacnije. Medutim, vrednost obroka moese odredivati i na ranije uobicajeni nacin tako da se potrebamaza odravanje dodaju potrebe za proizvodnju mleka (da se nevri korekcija za nivo ishrane), ali s neto manjom tacnocu.U tom slucaju za krave male mlecnosti vrednosti su vece odstvarnih potreba do 2'/0, a za krave vece mlecnosti, preko:::0 kg, vrednosti su manje od stvarnih potreba (pri proizvodnji

Sadraj masti u mleku Za proizvodnju 1 kg mleka potrebno je NEL% (0,4 X m + 1,5) povecanje od 0,07 NEL

3,0 2,7 2,773,25 2,8 2,873,5 2,9 2,973,75 3,0 3,074,0 3,1 3,174,25 3,2 3,274,5 3,3 3,374,75 3,4 3,475,0 3,5 3,57

rabeJa 3. Dnevne potrebe u NEL jedinicama za kravu mase 600 kg,koja dnevno proizvodi 0-40 kg mleka sa 3,5-5,00/0 masti

Dnevnaproizvodnj amleka u kg

O2468

10121416182022242628303234363840

za SSP, g1 kgmle- Ca, gka: P, g

3,5

34,640,445,951,857,363,269,074,980,886,692,598,4

104,6110,5116,7122,9129,1135,0141,2147,7154,0

55

2,81,6

3,75

34,640,446,352,558,364,270,475,382,588,794,2

101,1107,3113,9120,1126,7132,9139,5146,0151,9159,1

58

3,01,7

Masnoca mleka u %4,0 4,25 4,5

34,640,746,953,259,465,671,878,084,690,897,3

103,9110,5117,0123,6130,1137,0143,6150,5157,4164,3

60

3,11,7

34,641,147,353,860,166,673,279,786,393,299,8

106,7113,2120,1127,0133,9141,2148,1155,0162,2169,5

62

34,641,147,654,561,168,074,681,588,495,3

102,2109,4116,3123,6130,5137,7145,0152,2

3,21,8

34,641,448,355,262,169,075,983,290,497,3

104,6111,8119,4127,7134,3141,5

65

3,31,8

4,75 5,0

34,641,848,755,962,870,177,384,991,299,8

107,0114,6122,2

67 69

3,51,9

3,62,0

30 kg mleka na dan do oko 2'%, a pri jo vecoj mlecnostirazlika ide do 4%, pa .j vie). Ako se potrebe ele obracunatina ovakav nacin, moguce je koristiti sledecu formulu:

TNEL =- + 5 + M

20

T = iva masa krave u kgM = energetska vrednost dnevne kolicine mleka

Vrednos~ M dobija se tako da se dnevna ;proizvodnja mle-ka prikazana u kg pomno,i s odgovarajucom vrednocu zaNEL, koja zav~si od masllioce mleka (v. tab. 2). Po navedenoj

formuli krava od 600 kg ive mase kDja prDizvodi 20 kg mlekas 3,75% masti treba:

600 + 5 + 20 X 3,0 = 95, NEL20

Potrebe u svar1jivim sirovim proteinima za odravanjepri:kazalne lSUlUtalbelld1,a za proizvlOdnju mlelka razlicite ma,...sI1Io6eu tabeli3. '

Pri sastavljanju obroka za mlade krave (u I i II laktaciji),koje nisu zavrile rast treba, pored pDdmirivanja potreba zaodravanje i prDizvodnju mleka, dodati ,i izvesnu lmlicinu hra-ne za pokrivanje, potreba za ra$t. OvakDlicina hrane zavisi odocekivanbg dneyriog prirasta J prakticno se uzima da nj enavrednost u I laktacijd iznosi prosecno oko 4 NEL i 60-c-80 gSSP, a u II laktaciji Dvaj dodatak je upola manji - oko 2 NEL~ }0-40 g SSP, na dan.

Tabela 4. Dodatne chlevne pdtrebe za krave---------

Ish~ana zasuenih krava iI 8. f 9. mesecu bremenitosti za-,visi od njih()ve'kondicije. Ako utDku prethodne Triktcidje nisupostigle normalnu kondiciju, onda im tD treba DmDguciti utokiu ,zaslUieI1ljakaJlm bi Se pravilno pLl'ipremileza teljenje i idu-cu laktaciju. U slucaju nDrmalne kondicije prakticna je prepo-ruka da se u osmom mesecu bremenitosti potrebe za odrava-nje povecaju za kolicinu hrane potrebne zaprDizvodnju2-5 kg mleka sa 4!0f0masti, a u devetDIIllITlesecu preweruitostiza proizvqdnju 5-10 kg ovakvog mleka. NDrmativiza,rdodat-nu ishranu mladih i, z:asu,enil1 krav;:tprikazani su u, tabeli 4.

14

"', NEL.u toku u zasu- ssp. Ca P

laktacije enJu g g ggjdaI). 100 2,2 2,4 31 3,0 1,3

Za rast mladih krava ' ' ,200 4,3 4,7 62 6,5 2,6"pri prirastu: ", . 300 6,5 7,1 93 9,5 3,8

, '400 8,6 9,5 124 13,0 5,1500 10,8 11,9 155 16,0 6,4

Za bremenitost: 7. mesec 6,4 - 95 9,0 3,0(masa teleta pri 8. " - 11,3 160 16,0 5,5teljenju 40 kg) 9. " 18,4 245 25,0 8,5

U pasle:dnje div,e n'edeld:e predlteljenjeikraIVe :s,a vilso-k!Om pTOiz:v'OIdnjom mleka :tireba poceti privilk1avarti nabudu6iabrak takO' da se dnevna kolicina kancentrata pastepena pave-6ava (da 1 kg/dan) idolK.ne dostigne, ,aikJO'de :-tlOpotrebna, 8 kg(u iSlhrani jiU'l1i1cado 6 l{jg). Po:stoj,i i IprepaI1Ulka da se kravamaviiSoke mlecnOls1Ji:na dantelj(:mja jpiOls'elhnlOdaje 2 kgkoncen-tra:ta.

Vrednastistacnih hraI1livaprika:zane sun tablicama u ka-licini NEL ili SSP u 1 kg suve materije. Ovozahteva da se jdnevni abroci h,rane prikazuju i u kolicini suve materije taalakava procenu da li obrok kalicinski odgovara ne samo po-trebama negO' i mogucnostima kOlnzw:pir:anj a krave. Moguc-nost kanzumiranja ob raka zavisi od kolicine suve materije uabraku, adnasna od velicine krave, intenziteta praizvodnje iSiastava, tj. !k:v:aUte!taSM UOlhI1o1m. ta je SM kabas,te hranesvarljivij:abalje se kanzumira, kvalitetnija je i ima vecu ener-getsku vrednast pmkazanu u NEL jedinicama. PO'red navede-nog, na mO'gucnost konzumiranja hrane, adnosna na kapacitetingestije, utice i naviknutost krava na ishranu adredenom Vrs-tam hrane i abroka, a znacajan uticaj imaju i individualnasvojstva. Iz kabasltlolg idela obrolka, kada se 10000:Sias1Jojiod sena isilaa trava, leguminoza ilikuwruza, ~raJVe koI1lzumimju izme,..du 1,8 i 2,5 kgSM na :SViallct:h1001k!glive mas:e. P,rlOs:e'cnose kon-zumira 2,1-2,2 kg SM/100 kg. UkolikO' je u abrO'ku potrebnovie hrane, Ona se, padmiruje iz koncentrata ili hrane kaja utoku varenja ispoljava karakteristike kancentrata. Stavljarijekancentrata u O'brak smanjuje magucnO'st konzumiranja kaba-ste hrane. Smatra~e da u pI,"aseku"l kg ko:p,centrata u obrokusmanjuje mogucri.olstkanzumiranjft l~abaste hrane prO'secna za0,5 kg SMo Pri vecaj ko~icini kancentrata u obroku smanjiva-nje je vece i obratnO'. Priblian efekt stavljanja koncentrata uobrO'k na smanjivanje mogucnosti kanzumiranja kabaste hranemO'e se pracenit~ izsl~deCih podataka: .,

KO'licinakO'ncentratau ob raku

kg/dan

0-3 kg4-6 kgprelw 7 kg. u

Smanjivanje kO'nzumimnjaS).V1kabaste hrane

pa 1 kg koncentrata

0,3 kgt 0,5 kg

O,6.kg

15

Na kapacitet mgestije rutice'i vrsta kaJbaste hrane. AkJo seza OSll]()lViUovog kapaciteta uzme 1 kJg IBM iz sena tada:

1 kg SM iz slame pQpUIljava kapacitet ingestije kao 1,2 kgSM iz sena

lkg SM iz provenulih ,silaa popunjava kapacitet ingesti-je kao 0,7-1 kg SM iz sena

1 kg SM iz kukuru.zne silae popunjava kapacitet ingesti-je kao 0,5 kg SM iz sena

1 kg iz sveih trava i leguminoza popunjava kapacitet in-gestije kao 0,4 kg SM iz sena.

Kolicina NEL jedinica i ostalih hranljivih sastojaka u ob-roku krave, koji se odreduju na osnovu preporuka iznetih uiabelama 3 i 4, mora se nalaziti u kolicini hrane koju ivotinj amoe konzumirati u toku dana. Krave u l:aktaciji konzumirajuprosecno 2,5 kg SM na 100 kg ive mere, ali pri vecoj mlec-nosti povecava se prosecna mogucnost konzumiranja SM, pase za procenu ovog kapaciteta, koji zavisi i od dnevne proiz-vodnje mleka, moe koristiti sledeca formula:SM, kg/dan = 0,025 T + 0,1 M T = iva masa krave

M = dnevna proizvodnj amleka

Na kapacitet ingestije za SM utice i stadijum laktacije.Maksimalno konzumi~arnje je izmedu 2. i 5. meseca laktacije.

Primer za procenu mogucnosti konzumiranja obroka:Krava ive mase 600 kg, koja daje 30 kg mleka na dan, moe iz

dobro sastavljenog obroka konzumirati sledecu kolicinu SM:

SM, kg/dan = 0,025 X 600 + 0,1 IX 30 = 18

Kolicina hrane u ob raku koji zadovoljava potrebe ove kra-ve ne treba da sadri vie od 18 kg SM da bismo bili sigurnida ce taj obrok biti i pojeden. Ovo je 3 kg SM na 100 kg ivemase krave. Pri ishrani kvalitetnom kabastom hranom i privecoj proizvodnji mleka moguce je i vece konzumiranje SMod 3 kg/100 kg mase krave. Po nekiJm podacima ova moguc-nost dostie i 4 kg/100 kg.

#.8. Pri sastavljanju obroka vano je pravilno postavljanje od-nosa: izmedu kolicine SM iz kabaste hrane i koncentrata. Ufizioloki optimalnom obroku oko 60'% SM treba da potice iz

16

.kabaste hrane. Povecavanjem uceca koncentrata na 60% ivie SM u obroku omogucava se povecano konzumiranje obro-ka, to je vano u ishrani krava visoke mlecnosti. Medutim,radi opasnosti od povecavanja digestivnih poremecaja, ne pre-.porucuje se da kolicina SM iz kabaste hrane, koja utice nastrukturu obroka, bude manja od 1/3 ukupne kolicine SM uobroku. Povecavanje uceca SM iz kabaste hrane na preko6011/01u obroku krava moguce je samo kada je SM u takvomobroku veoma svarljiva ili kada krava proizvodi malo mleka.

Tabela 5. Kolicina SM u dnevnom obroku goveda

Krave: u prvoj trecini laktacijeu drugoj trecini laktacijeu trecoj trecini laktacijezasuene

SM na 100 kg ive mase grlau ukupnom iz kabaste hrane

obroku minimum poeljnokg kg kg

2,0-3,0 (3,5)*2,6-2,82,3-2,51,5--1,8

1,61,81,91,2

1,82,02,11,4

Zenski podmladak (remont)

Tovljenici: masa 150-300 kgmasa 300--450 kgmasa 450-600 kg--

2,0-2,2 1,2 1,3

0,9-1,41,4-0,9

0,9

2,2-2,41,9-2,2

1,8

* Konzumiranje 3,5 kg SM/1O0 kg u ishrani krava visoke mlecnosti.

Za ilustraciju kapaciteta ingestije za SM iz obroka li is-hrani go'\11edaIi,potrebnog uceca kabaste hr;ane u obrok!U navo-di se tabela 5, a za orijentaciju o konzumiranju SM iz kabastihhraniva tabela 6. Ove tabele sastavljene su na osnovu podata-ka unetih u DDR i INRA sisteme.lrrocena kapaciteta za inge-stiju SM iz obroka posebno je vana kada se potrebe ivotinjau intenzivnoj proizvodnji nastoje zadovoljiti maksimalnomupotrebom kabaste hrane.~1J, Pri sastavljanju obroka za ishran~ krava treba voditi ra-cuna i o zastupljenosti sirove celuloze (vlaknine) u obroku.PreporUJka je 15-20oio sirove celuloze u SM obroka. Zbog togasu u tablice uneti i podaci o sadraju sirove celuloze u hrani-vima.

2 17

Tabela 6. Orijentacionipodacio konzumiranjusuvli!;materije iz kabastih.. hraniva U dnevnom obroku goveda

(SM, kg/lDD kg mase grla)

Svea hrana:

Hranivo Realno Maksimalno

Sila'a *;

Suva kabasta hrana:

travelucerkacrvena aetelinarep ino lice i glavekukuruzna (2D~/0 SM)travna (2~/0 SM)travna (40"% SM)repinog lica i glavaseno lucerkeseno crvene detelineseno ti'avaslamq,netretiranaslama, tretirana s NaOHslama mlevena i peletirana

1-21,21,40',50',70',91,0'0',50',50',50',50',50',50',5

1,7-2,32,12,31,0'

1,21,11,90',92,21,8 (2,2)1,6 (2,2)0',60',51,0'

" U sistemu INRA za mogucnost konzumiranja SM iz silaa na-vode se sledeci podaci:

kukuruzna si!aa s 20'% SMkukuruzna silaa s 25'% SMkukuruznasilaa s 30'% SMkukuruzna silaa s 35'% SMtravna silaa s 2D~/0 SMtravna silaa s 30'% SMtravna silaa s 40'% SM

SM, kg/lDD kg mase1,71,92,12,41,51,751,88

Konzumiranje osnovnog dela obroka (kabaste hrane) os-taje nepromenjeno kada se deo sena lucerke ili trava, kojesadri oko 4 NEL/kg SM, zameni do 50'0/0 SM iz travne ililucerkine si1ae. Kada se hrani kvalitetnijim Senom koje sadr-i oko 5NEL/kg SM,moguce je si1aorp. zameniti oko 25%SM obroka a da ne dode do promene u konzumiranju kabastogdela obroka.

Primer za sastavljanje obroka pomocu ovih tablica:Krava mase 60'0'kg daje dnevno 25 kg mleka s 4WomastiVelicina obroka: 0',0'25X 60'0'+- 0',1 X 25 = 17,5 kgSMPotrebe u NEL jedinicama:po tabeli 3: 113,7 NEL

18

po formuli:60'0'

~ + 5 (za odravanje) = 35,0' NEL20'

25 X 3,17 (za 25 kg mleka) - 79,2ukupno 114,2 NEL

Patrebe u SSP: za adravanje (tabela 1)

za mleka (tabela 3) 2.5 ':'- ~O .ukupna

330 g

1500.g

Hr1J.niva.na raspalaganju:u 1 kg SM hraniva u 1 kgbraniva red.

NEL &SP . EM br.u

g g - tab.

kukuruzna silaa. 2.9'/pSMlucerkinaseno; 17% proteinakukuruzna prekrupfisurlcokretova sacma, 42'% proteina

5,594;938,60

"6,64

37.,143

80415-

290.850

880900

180348

418515

Patrebe u abraku:

kabasti deO' abraka mae se sastajati adkukuruznesilae (akO' 2.8 kg)lucerkinag Sena (akO' 3 kg)

u kabastam delu abraka ukupnapuni obrak treba da sadri

astaje da se dapuni smeam kancentrata

Sastav smeejednacina:

kancentrata mae se izracunati

SMkg

82.,5

10,517,57

k X 8,60 + s X 6,64 =' 56,7k = kalicina SM iz kukuruza u smeik X 80 + s X 415 = 1176 s =kalicina SM iz suncakretave sacme

u smei

k =s =

5,176 kg SM, odn. 5,88 kg kukuruza1,836 kg SM, adn. 2,04 kg suncokretave sacme

= 74,2.4%= 2.5,76~/o

ukupna 7,012. kg SM, adn. 7,92. kg smee = 100%

Za dapunjavanje vrednasti abroka patrebna je navedenaj kolicinikabaste hrane dadati 7,92. kg smee kancentrata kaja se sastaji ad74;2.4'/0 kukuruza i 2.5,76~/o suncakretave sacme. Ova kolicina smeekancentrata sadri 56,7 NEL jedinica i 1176 g SSP. Ovoj smei trebadadati ja patrebneminerale. Obrok zasnavan na kukuruzu pagadanje za karicenje karbamida (uree) kaO' i;;:vara neprateinskag azota,. pase moe, u slucaju patrebe, deO' suncakretave sacme zameniti karbami-dom (lU.Q g karbamida kap izvpra azata ekvlvalentna je kalicini ad

2.87 g proteina) i dadatnam kalicinam kukuruza. (JI P~)2* 19

NEL SSPg

44,7 2.9612.,3. 358

57,0 654113,7 1830

56,7 1176

pamacu sledecih

b)

U organizacij:i nshrane adlucene te.ladi, ensikJog prlrp1adnalgpadmlatka namenjenag za remant (junica) i u ishrani priplod-nih bikava preporucuje se, kakO' je ta vec navedena, iz cistaprakticnih razlaga karicenje NEL jedinica u narmiranju ener-getskih patreba. Na taj nacin eli se izbeci da se na istimpagonima, a ta su pogoni za praizvadnju mleka, upotreblja-vaju dva sistema acene energetske vrednosti stocne hrane(NEL i NEM). U ishrani grla namenjeni1} za praizvadnjumesa kariste se NEM jedinice. Ove jediniCe primenjuju seu ishrani za intenzivan rast i 1 NEM predstavlj a vrednast ad1 MJNE na nivau ishrane od 1,5, adnasna pri ishrani abracima

Tabela 7. Preporuke za ishranu odlucene teladi

125 3,1

150 3,8

* Odlucena telad mase 75-150 kg, koja se hrane kabastomhranom po volji i ne dobijaju vie od 2 kg koncentrata dnevno, kon-zumiraju oko 2,5 kg SM na 100 kg ive mase. Muka telad, kada sehrane vecom kolicinom koncentrata, mogu u dnevnom obroku konzu-mirati oko 2,7 kg SM na 100 kg ive mase, to pri masi od 150 kg iz-nosi oko 4 kg SM na dan. Postoje, medutim, podaci po kojima od-lucena telad mogu konzumirati i do 3 kg SM na 100 kg (11).

20

Muka tel ad Zenska teladPri- Ca P SSP Ca P Prosecno kon-Masa rast NEL SSP NEL zumiranje*

kg g/dan g g g g g g SM, kg/dan

600 - - - - 15,5 250 15 9800 15,5 300 20 11 16,9 300 20 11

100 1000 17,6 350 24 13 18,3 340 24 13 2,51200 20,5 400 28 15

600 - - - - 18,3 270 16 10800 18,3 340 21 12 19,8 310 21 12

1000 19,8 390 25 14 21,9 350 25 141200 21,9 440 30 16

600 - - - - 20,5 300 16 11800 21,2 390 22 11 22,6 350 22 13

1000 22,6 450 27 15 24,7 400 27 151200 24,7 510 32 171400 28,2 570 38 19

koji su za 50/0 veci od potreba za bdravanje~ Preporukeza ishranu podmlatka goveda obracunate su na osnovu poda-taka Van Esa (5,19) i razrade INRA (9) i DLG (8).

Energetske potrebe za odravanje podmlatka su relativnovece, u odnosu na one za krave, to se objanjava vecom ak-tivnocu (slobodno dranje). Smatra se da ova aktivnostpovecava energetske potrebe za oko 8/0 te se procenjuje daone iznose 0,317 MJNE po jedinici metabolicke mase (MJNE == 0,317 T"

Tabela9. Sema organizacije ishrane junica koje se tele u starosti od24 meseca

j

Tabela 8, Prepoluke za ishranu priplodnih junica,

Masa Dnevni Dnevne potrebe--kg prirast, g NEL SSP,g

200 500 22,6 320700 24,7, 3'80

300 24,0 280250 500 26,1 350

700" ,28,9 u 410

300 27,5 310300 500 30,4 380

700 33,2 440

300 31,1350 500 33,9

700 37,4

300 33,9 360400 500, 37,4 430

,; 700 42,4 490,

300 37,4 390450 500 ""0,9 450

700 45,2, 510

300 40,2 1410500 500 44,5 480

700 48,7 540

300 43,8 440550 500 47,3 500

700 52,2 .560

:iva Dnevni pri rast , u kgStarost masa 0,75 0,65u mesokg NEL SSP,g NEL SSP,g

3 100 18,3 300 17,3 2805 150 22,4 350 21,1 3308 200 26,9 390 25,2 370

10 250 3],8 430 29,7 40012 290 33,1'. 43015 350 38,3 45017 400 42,5 47020 450 46,6 49022 490 49,7 500visoko bremenite (poslednja 2 mes.) 51,8 800

22

U odgajivanju pi'iplodnih junica hrana treba daobezbedipotrebe za umereni rast. Zbog toga normativi za podmirivmlJeovih potreba nisu visoki, pa i briga o mogucnosti. konzumi-ranja obroka je manja nego u ishrani krava. Potrebnakoncen,.tracija energije u SMobroka junica prakticno ne prelazi5 NEL/kg SM (pri masi od 200 kg), a to je moguce podmiritiiz niza kvalitetnih kabastih hraniva. U ishranigrla vecetelesne mase potrebna koncentracij1il NEL u .obroku se sma-njuje, pogotovo, ako se ocekuju manji dnevni prirasti, pa jepodmirivanje potreba u NEL jedinicama moguce i skabastimhranivima prosecnog kvaliteta.

Sastav obroka zavisi od vrste i kval~teta raspoloive ka-baste hrane. Tamo gde je koncentracijaNEL u raspoloivojkabastoj hrani jednaka ili veca od potrebne koncentracije NELu obroku, energetske potrebe junica mogu se zadovoljiti samokabastom hranom. Kada je koncentracija potrebnih NELjedinica u obroku veca od one u kabastoj hrani, tad1il..se obrokmora nadopuniti koncentratima. To isto vai i za podmirivanjepotreba u proteinima. Ako je potrebno da se obrok dopunikoncentratima, mora se prvo odrediti osnovni deo obroka, tj.vrsta i kolicina kabaste hrane u obroku, a zatim, da bi sepodmirio eventualni deficit kabastog dela obroka, sastavlja sesmea koncentrata na isti nacin kao i u ishrani krava.

Mogucnost konzumiranj a sena i silae prakticno se kreceizmedu 1,8 i 2,2 kg SM na 100 kg mase junica i relativno jeveca u mladih grla. Sasvim orijentaciono ovo kretanje je pri-kazano u sledecem pregledu: "

Ziva masa' grla, kg Konzuminlnje, kg SM/1O0 ~g ive mase

100

200

300400

2,2

2,01,9

1,8

Na osnovu prakticnih zapaanja smatra se da se stav-ljanjem koncentrata u obrok smanjuje konzumiranje kabastehrane i to za oko 0,6 kg SM po 1 kg koncentrata.

23

Tabela 10. Preporuke za ishranu junadi namenjene zaproizvodnju mesa

Dnevni Muka junaci Muka junaci kom-Masaprirast

mlecnih rasa binovanih rasa Zenska junacikg g NEM SSP NEM SSP NEM SSP

g g g

800 22,5 390 21,7 390 23,3 3501000 24,8 450 24,1 460 25,5 400

150 .1200 27,9 510 26,4 520 31,0 4501400 31,0 570 28,7 5801600 34,1 630 31,0 630

800 27,9 430 27,2 430 28,7 3901000 31,0 490 29,5 490 33,4 440

200 1200 34,9 540 32,6 550 38,0 4901400 38,0 600 35,7 6101600 41,9 650 38,8 670

800 32,6 460 31,8 460 33,4 4301000 36,5 520 34,9 530 38,8 480

250 1200 41,1 570 38,0 580 45,0 5301400 45,0 630 41,9 6401600 49,7 680 45,8 700

800 36,5 480 36,5 490 38,0 4601000 41,9 540 40,4 550 44,2 500

300 1200 46,6 600 44,2 610 51,2 5401400 52,0 650 48,1 6701600 57,4 700 52,8 720

800 42,7 510 41,1 520 42,7 4801000 47,3 570 45,0 580 49,7 520

350 1200 52,8 620 49,7 640 58,2 5601400 58,2 670 54,3 6901600 64,4 720 59,0 740

800 46,6 540 45,0 550 47,3 5001000 52,0 590 49,7 610 55,1 540

400 1200 58,2 640 54,3 660 63,6 5701400 64,4 690 59,8 7101600 71,4 740 65,2 760

800 51,2 560 49,7 570 51,2 5201000 57,4 620 54,3 630 60,5 560

450 1200 63;6 670 59,8 690 70,6 5901400 70,6 710 65,2 7401600 77,6 750 71,4 780

800 55,1 580 53,5 600 55,9 5401000 62,1 640 59,0 650 65,2 580

500 1200 69,1 690 64,4 710 75,3 6001400 76,0 730 70,6 7601600 83,8 770 76,8 800

24

rTabela 11. Preporuke za Ca, P i Mg u ishrani junadi (9)

(odravanje + rast)

Ziva PrirastUkupno dnevno

masa g/dan Ca P Mg*kg g g g

500 13 8700 17 10 1,0

100 1000 24 13 1,31200 28 16 1,71400 33 18

500 18 11 2,0700 23 13

2,4200 1000 30 161200 35 18 2,91400 40 20

O 11 12300 20 15500 24 17 3,6

300 700 29 194,21000 37 22

1200 42 25 4,81400 47 28

O 16 18300 25 21500 30 24 5,0

400 700 36 271000 45 31 6,21200 50 34 7,01400 56 36

O 22 23300 33 26500 39 29 6,5

500 700 46 317,41000 55 35

1200 61 38 8,21400 68 40

O 31 27300 40 30500 45 32 7,5

600 700 51 348,51000 59 36

1200 65 39 9,51400 66 39

* Navedene potrebe u Mg obuhvataju raspone prirasta 300-'"iOog, 700-1000 g i 1000-1400 g.

25

Ishrana junadi namenjena za proizvodnju mesa (klanje)mora biti intenzivnija, jer se ocekuju veci dnevni prirasti, pai koncentracija NEMjedinica u SM obroka mora biti. veca.Potrebe u energiji (NEM) i proteinima (SSP) u ishrani junadinamenjene za proizvodnju mesa prikazane su u tabeli 10. Akose eli bolja utovljenost grla u vreme dospevanja za klanje,preporucuje se da se dnevne potrebe u NEM jedinicama,posle dostizanja mase od 300 kg (tabela 10) povecaju do 100/0,dok kolicina proteina u obroku ostaje na nivou koji je pred-viden u tabeli. Potrebe u proteinima mogu se podmirivatiuspeno i jednostavnije nego to je to prikazano u tabeli po-mocu koncentracije ukupnih sirovih proteina u SM obroka nasledeci nacin:

u ishrani junadi do ivemase od 250 kgu ishrani junadi ive250-350 kgu ishrani junadi ivepreko 350 kg

Tabela 12. Holandske preporuke za tov muke junac1i

U holandskim preporukama za tov muke junadi ura-cunato je, u drugoj polovini tova, energetsko povecanje vred-nosti dnevnog oproka za oko 100/0, a uz to je i racionalizirahaupotreba proteina. . .

26

14-160/0 u SM obrokamase

13-140/0 u SM obrokamase

10-120/0 u SM obroka

Dnevni pri rast u kgiva 0,95 1,1 1,25masakg NEM SPS NEM SSP NEM SSP

g g g

150 22,1 410 24,2 440 26,9 470200 27,6 450 30,4 480 33,1 520250 32,4 490 35,0 520 40,7 550300 38,0 520 42,1 550 47,6 580350 43,5 540 47,6 570 54,5 600400 49,0 560 53,8 590 60,7 620450 53,8 570 60,1 600 67,7 630500 59,4 570 65,6 600 73,9 630550 64,9 580 71,8 610 80,8 640600 70,4 580 78,0 610 87,0 640

rPrimer obracuna za sastavljanje obroka za ishranu mukog juneta

rase kombinovanih svojstava, mase 300 kg a od kojeg se ocekuje prirastod 1200 g/dan:

Obrok treba da se sastoji od kukuruzne silae (60% SM obroka) ikoncentrata (400/0 SM obroka)

Hraniva na raspolaganju U 1 kg SM hraniva

NEM SSP, gU 1 kg 'Redni brojhraniva u tablicama

SM,g

Kukuruzna 5lilaa, 23% SM

Kukuruzna prekrupaSuncokretova sacma,36% proteina

5,71

9,55

48

80

5,48 361

Potrebe u obroku

kukuruzna silaa, 60% SM obrokasmea koncentrata, 40% SM obroka

SMkg

6,54,0

2,5

Za sastavljanje smee koncentrata koja ce u 2,5 kg21,4 NEMi 418 g SSP mogU posluiti sledece form~le:

k X 9,55 + s X 5,48 = 21,4

k X 80 + s X 361 = 418

k = kolicina SM u smei iz kukuruza

s 'T",kolicin~ SM u smei iz suncokr"etove sacme

k =1,806 kg S'M X 9,55 = 17,25 NEM X 80 = 144,48 g SSP, odn. 2,05 kgkukuruza

s = 0,758 k~ SM X 5,48 = 4,15 NEM.X 361 = 273,6 g SSP, ,odn." 0,84 kgsune. sacme

Dnevni obrok ovog juneta sastojao bi se, prema obracunu, od17,4 kg kukuruzne silae i 2;89 kg smeekukuruza (70,9%) i suncokre-tove sacme (29,1%). Silaa mora biti kvalitetna, inace se slabije konzu-mira te je potrebno povecati kolicinu koncentrata u obroku. Suncokre-tova sacma moe se iz obroka potpuno izostaviti ako se u kukuruznuprekrupu doda 84 g karbamida (uree) , ali tada je potrebno povecatikolicinu kukuruzne prekrupe u obroku na 2,24 kg SM; odnosno 2,5 kgkukUruza. '

27

230 178

880 418

900 514

NEM SSPg

44,2 610

22,8 192

21,4 418

SM sadravati

c) PRIPLODNI BIKOVI

U ishrani bikova pojavljuju se velike individualne raz-like u iskoricavanju hrane, pa se prema tome veoma razli-kuju i stvarne potrebe u hranljivim materijama. Zbog togase preporucuje da se u ishrani bikova stalno prati njihovoreagovanje na obroke i da se na osnovu rezultata kontroleobroci koriguju i prilagodavaju stvarnim potrebama.

Obracun potreba za priplodne bikove u NEL jedinicama iSSP vren je, na osnovu pretpostavke da su grla zavrila rast,pomocu sledecih podataka:

NEL = 0,322 T'/' X 1,05SSP, g = 3 T'/' X 1,05

T = iva Imasa bika u kg

Brojke li 'zagradi '(taib. 13) !predstavljaju prepO'I"Uke kojese koriste u Holandiji za. priplodne bikove stare 1 godinu(400 kg) i za odrasle bikove (900 i 1100 kg). U sezoni pojaca-nog pripusta, kako se istice u ovim preporukama, ishranapriplodnih bikova moe se, ako je to potrebno, pojacati.

PREPORUKE ZA ISHRANU OVACA

d) OVCE

U izradi preporuka za ishranu ovaca posluili su INRAnormativi (9), po'to vie odgovaraju naim uslovima od norma-tiva ARC (V. Britanija) ili DDR (DR Nemacka, 1). Radi

28

le

Tabela 13. Preporuke za ishranu priplodnih bikova

Masa NEL SSP Ca Pkg g g g

400 29,2 (37,3) 280 (540) 16 18500 35,7 330 20 20600 41,0 380 24 22700 46,0 430 28 24800 50,8 470 32 26900 55,5 (49,7) 520 (670) 36 28

1000 60,1 560 40 301100 64,6 (56,6) 600 (780) 44 321200 68,9 640 47 341300 73,2 680 51 36

dopunske informacije prikazane su u dve tabele i holandskepreporuke (6), dok za preracunavanje normativa iz drugihraspoloivih izvora u NEL i NEM jedinice nije bilo dovoljnorealnih podataka.

Pri sastavljanju preporuka za ishranu neoplodenih ovacakoje su zavrile laktaciju, kao i ovaca na pocetku bremenitosti(prva tri meseca, tab. 14) koriceni su sledeci odnosi:

NEL = 0,233 TJ,75 T = iva masa ovce u kgSSP = 2,5 TO,75

Posebne energetske preporuke za proizvodnju vune nepostoje, a potrebe za odravanje obezbeduju i rast vune, doksu u preporukama za proteine obuhvacene i potrebe zarast vune.

Preporuke iznete u tabeli 14 uspeno se mogu primenji-vati i u ishrani ovnova van sezone mrkanja (parenja). Upripremi za mrkanje, kao i u samoj sezoni mrkanja potrebesu neto vece, ali nema dovoljno preciznih podataka, pa jenajbolje da se prihranjuju, zavisno od intenziteta iskoricava-nja i kondicije u kojoj se nalaze, prema preporukama uobi-cajenim u praksi.

U pripremanju preporuka za ishranu ovaca u poslednjihest nedelja bremenitosti (tab. 15) energetski dodatak je obra-cunavan prema teini ploda koji se ocekuje tako da je zasvaki kg ocekivane ive mase jagnjadi dodavano potrebamau periodu odmora:

u poslednjih 6-4 nedelja bremenitosti 0,012 NELti !pOIslednjtih 4-2 nedelja bremenJi.tosrti 0,31 NELu poslednjih 2 0 nedelja bremeJJlitOisti 0,49 NELZa obracun dodatka SSP u poslednjih 6 nedelja bremeni-

tosti posluili su, kao polazni, sledeci podaci:

29

Tabela 14. Preporuke za ishranu ovaca u periodu odmora i u prva3 meseca bremenitosti

Masa NEL SSP Ca Pkg g g g

50 4,38 47 3,5 2,560 5,03 54 4,0 3,070 5,64 61 4,5 3,580 6,22 67 5,0 4,090 6,80 73 5,5 4,5

rL

Tabela 15. Preporuke za ishranu ovaca li poslednjih 6 nedeljabremenitosti

Prosecna Masa Nedelje Dnevne potrebemasa Plod- ploda2 pred SSP Ca Povce kg nostl kg jagl1Jenje NEL g g g

6-4 4,87 64 6,0 3,21,0 4 4-2 5,65 75 8,7 3,8

2-0 6,35 89 8,7 3,8

6-4 4,94 ,69 6,4 3,41,3 ,4,9 4-2 5,93 83 9,5 4,0

2-0 6,78 101 9,5 4,0

6-4 4,94 74 6,9 3,550 1,6 5,8 4-2 6,21 92 10,5 4,2

2-0 7,27 115 10,5 4,2

6-4 5,15 79 7,3 3,81,9 6,6 4-2 6,42 100 11,4 4,5

2-0 7,62 127 11,4 4,5

6-4 5,22 83 7,6 3,!J-2,2 7,3 4-2 6,63 107 12,5 4,8

2-0 7,98 138 12,5 4,8

6-4 5,51 73 6,7 3,71,0 4,4 4-2 6,35 85 9,4 4,

2-0 7,20 101 9,4 4,3

6-4 5,65 79 7,7 3,R1,3 5,4 4-2 6,71 95 10,2 4,5

2-0 7,69 116 10,2 4,5

6-4 5,79 84 7,8 3,960 1,6 6,3 4-2 6,99 104 11,1 4,7

2-0 8,12 129 11,1 4,76-4 5,86 90 8,0 4,0

1,9 7,2 4-2 7,27 113 12,0 5,02-0 8,54 114 12,0 5,06-4 5,93 94 8,2 4,1

2,2 7,9 4-2 7,48 121 12,8 5,22-0 8,89 155 12,8 5,2

6-4 6,21 82 6,5 3,770 1,0 4,8 4-2 7,13 96 9,2 4,3

2-0 8,05 114 9,2 4,3

:'30

u poslednjih 6-4 nedelje bremenitosti dodatak SSP, g/danu poslednjih 4-2 nedelje bremenitosti dodatak SSP, g/danu poslednjih 2-0 nedelje bremenitosti dodatak SSP, g/dan

masa ploda4 kg 6,6 kg

172842

325380

I II

Energetska vrednost ovcijeg mleka u prva dva mesecalaktacije krece se izmedu 4,3 i 4,5 MJ odn. NEL i tokom daljelaktacije se povecava. Na Osnovu raspoloivih podataka moese pretpostaviti da je za proizvodnju 1 kg ovcijeg mlekapotrebno:

u prvom mesecu laktacij eu cetvrtom mesecu laktacij eu osmom mesecu laktacijea za 1 kg prirasta ive mere

NEL4,34,85,8

22,6

SSP, g89

104122240

31

Nastavak tabele 15

Prosecna Masa Nedelje . Dnevne potrebemasa Plod ploda2 pred SSP Ca P

ovce kg nostl kg JagnjenJe NEL g g g

6-4 6,35 89 6,9 3,91,3 5,9 4-2 7,48 107 10,0 4,5

2-0 8,54 130 10,0 4,5

6-4 6,49 94 7,4 4,070 1,6 6,9 4-2 7,76 117 11,0 4,7

2-0 9,03 146 11,0 4,76-4 6,56 101 7,8 4,0

1,9 7,8 4-2 8,05 126 11,9 5,02-0 9,53 160 11,9 5,06-4 6,71 106 8,5 4,1

2,2 8,6 4-2 8,33 135 13,0 5,32-0 9,88 174 13,0 5,3

1 Prosecan broj ocekivane jaghjadi po ovci.2 Prosecna ukupna masa novoroene jagnjadi po ovci.

~ I

Mlecnost ovaca koje doje jagnjad moe se, prema fran-cuskim ispitivanjima (9), pretpostaviti na osnovu ukupnogdnevnog prirasta njihove jagnjadi na sledeci nacin:

Navedeni podaci omogucavaju da SI; na osnovu kontrolemase jagnjadi i ovaca procenjuju dnevne potrebe ovaca ulaktaciji i oni su posluili za sastavljanje energetskih prepo-ruka u tabelama 16 i 17.

U ishrani mladih grla, a radi ubrzanja njihovog rasta.preporucuje se da se normativi za kraj bremenitosti i u tokuprve laktacije povecaju za oko 20%, a u ishrani ovaca nadrugom jagnjenju za oko 10%.

Mogucnost konzumiranja suve materije obroka ,(kapacitetingestije) u ovaca krece se u proseku izmedu 2 i 2,7 kg na100 kg ive mase ovaca, retko prelazi 3 kg SM na 100 kg.U prakticnoj ishrani to se krece oko 1,5-2,25 kg suve iliadekvatna kolicina svee i socne hrane dnevno po ovci. Ispi-tivanje mogucnosti konzumiranja kabaste hrane, kada je ~nabila iskljucivi sastojak obroka, izvreno na ovnovima mase60 kg dalo je sledece rezultate:

1500-1770 g/dan SM iz zelene hrane1000-1250 g/dan SM iz livadskog sena1150-1400 g/dan SM iz lucerkinog sena1550-1770 g/dan SM iz vetacki osuenih trava1630-1690 gjdan SM iz vetacki osuene lucerke

1160-1290-1400 gjdan SM iz travne silae sa 22%, 29% i31% SM

1190 gjdan SM iz kukuruzne silae

700 gj dan SM iz penicne slame

32

.J:-

ukupan prirastjagnjadi, gjdan. 150 200 250 300 350 400 450 500

pretpostavlj ase proizvodnjamleka, kgj dan 1,0 1,2 1,4 1,6 1,8 2,0 2,3 2,5

Tabela 16. Preporuke za ishranu ovaca u prvih 5 nedelja laktacije

Prosecna Promene mase Dnevne preporuke

mas jagnjadi majke NEL SSP Ca Povce g gfdan kg/mesec g g g

O 8,89 151150 -1 8,33 144 9,5 5,0

-2 7,69 137O 10,73 191

250 -1 10,09 184 12,0 6,050 -2 9,53 177

O 12,49 234350 -1 11,93 227 14,5 7,0

-2 11,36 220O 14,75 287

450 -1 14,19 280 16,5 8,0-2 13,55 273

O 10,45 179200 -1 9,88 172 10,0 5,5

-2 9,25 165O 12,28 221

300 -1 11,72 214 12,0 6,560 -2 11,15 207

O 14,05 262400 -1 13,48 255 14,5 7,5

-2 12,92 248O 16,23 317

500 -1 15,67 310 17,0 8,5-2 15,03 303

O 12,0 206250 -1 11,43 199 13,0 7,0

-2 10,80 192O 13,76 248

350 -1 13,20 241 15,5 8,070 -2 12,63 234

O 16,02 300450 -1 15,46 293 17,5 9,0

-2 14,82 286O 18,78 363

550 -1 18,21 356 19,5 10,0-2 17,65 349

Podaci iz ovih ispitivanja mogucnosti konzumiranja suvematerije iz razlicitih hraniva mogu, pri sastavljanju obroka,dobro posluiti kao orijentacija u proceni konzumiranja hra-ne, odnosno pri proceni velicine obroka u ishrani ovaca.

tom treba imati u vidu da se kapacitet ingestije u bremenitihovaca postepeno povecava i maksimum se postie u periodu6-3 nedelje pred jagnjenje, a zatim se smanjuje za 10 do200/0 do uoci jagnjenja. U toku laktacije kapacitet ingestijeponovno se povecava i dostie maksimum u 1-1,5 meseciposle jagnjenja.

Tabela 17. Preporuke za ishranu ovaca u drugom delu laktacije

Prosecnamasa ovce

kg

50

60

70

34

Stadijumlaktacije

(proizvodnj amleka)

2-3. meso(1 kg/dan)

4. meso(0,8 kg/dan)

5. meso(0,4 kg/dan)

2-3. meso(1,25 kg/dan)

4. meso(0,9 kg/dan)

5. meso(0,6 kg/dan)

2-'-3. meso(1,5 kg/dan)

4. meso(1,0 kg/dan)

5. meso(0,8 kg/dan)

Variranjemase ovcekg/mesec

-1O

+1+2-1

O+1+2

O+1+2

-1O

+.1-+2-1

O+1+2

O+1+2

-1O

+1+2-1

O+1+2

O+1+2

NEL

Dnevni obrok

8,128,689,46

10,237,558,128,899,676,287,067,83

9,8810,4511,2211,298,619,189,95

10,737,908,689,46

11,5012,0712,8513,62

9,7410,3011,0811,86

9,4610,2311,01

SSPg

1291361431501201271341418996

103

158165172179137144151158116123130

12,0

10,0

187194201208154un168175

144151158

13,5

11,0

10,0

Cag

Pg

9,5 5,0

8,5 4,5

6,0 3,5

6,0

5,5

8,0 4,5

7,0

6,0

5,5

,-

Preporuke za ishranu krupnijih ovaca, koje su, uglavnom,zavrile rast i dre se u talama iznete su u tabeli 18. Ako seovce dre na dobrim panjacima onda su njihove energetskepotrebe vece za oko 15%. Norme u prva dva i po mesecabremenitosti odgovaraju potrebama za odravanje, a norme uposlednja dva meseca bremenitosti podmiruju potrebe ovacakoje nose dva jagnjeta. Za ovce od kojih se ocekuje jednojagnje, norme su manje za 0,8-1,3 NEL i za oko 20 g SSPod preporuka I1J8IVedenilhti talbelli 18. Pireporucuje se srtaJnakontrola kondicije radi eventualne korekcije obroka. Za grla

mlada od 2 godine potreban je i poseban dodatak koji sekrece izmedu 0,7 i 1,4 NEL i 25-40 g SSP. Postupak prisastavljanju obroka za ovce je isti kao i u ishrani goveda.3* ;35

Tabela 18. Preporuke za ishranu ovaca (6)

iva masa U dnevnom obrokuKa:tega>rijia kg SM, kg NEL SSP, g

Bremenite ovcePrva 2,5 meso 70 1,1-1,7 5,0 70bremenitosti 80 1,2-1,9 5,6 80

90 1,3-2,1 6,1 90100 1,4-2,3 6,6 100

Poslednja 2 meso 70 1,2-1,7 7,8 130bremenitosti 80 1,3-1,9 8,6 140

90 1,4-2,1 9,5 150100 1,5-2,3 10,4 160110 1,6-2,4 11,2 170

Dojare 65-90

jednojagnJe, 1. mesec 2,1-2,7 13,3 250

2. " 2,0-2,5 12,3 230:3. " 1,7-2,2 10,5 190

dvajagnjeta, 1. mesec 2,5-3,3 17,0 310

2. " 2,3-3,0 15,1 2803. " 1,9-2,5 11,9 220

trijagnjeta, 1. mesec 2,7-3,6 18,4 340

2. " 2,5-3,2 16,2 3003. .. 2,0-2,6 12,8 240

an NEM SSP,g NEM SSP,g Ca,g P,g

150 4,42 66 5,28 64 4,2 1,715 200 4,50 84 5,35 78 5,3 2,1

250 4,58 99 5,51 92 6,4 2,5300 4,66 114 - - 7,5 2,9150 5,59 73 6,21 69 4,6 1,9

20 200 5,82 88 6,52 83 5,7 2,3250 6,13 103 6,91 97 6,8 2,7300 6,21 118 7,06 111 8,0 3,0150 6,75 75 7,14 72 5,2, 2,2200 7,22 89 7,61 84 6,4 2,6

25 250 7,76 104 8,23 98 7,6 3,0300 7,99 118 8,54 110 8,9 3,3350 8,15 132 - - 10,3 3,7400 8,23 146 - - 11,5 4,1150 7,84 76 8,07 72 5,8 2,4200 8,46 90 8,77 85 7,1 2,8

30 250 9,24 104 9,55 98 8,5 3,2300 9,70 117 9,70 110 9,7 3,6350 10,01 131 - - 11,1 4,0400 10,32 145 - - 12,6 4,4200 9,86 92 - - 8,0 3,2250 10,71 104 - - 9,5 3,6

35 300 11,41 118 - - 10,9 4,0350 12,18 131 - - 12,4 4,4400 12,42 144 - - 13,9 4,8

36

'rabe1a 21. Preporuke za ishranu jagnjadi u rastu i tovu (9)(visok potencij al za rast)

Masa Prirast Muka Zenska Za oba polakg gjdan NEM SSP,g NEM SSP,g Ca,g P,g

150 4,89 75 5,67 71 4,6 1,920 200 5,20 90 5,98 86 5,7 2,3

250 5,51 106 6,21 100 6,8 2,7300 5,82 122 6,36 114 8,0 3,0

150 5,82 77 6,36 73 5,2 2,2200 5,98 92 6,60 87 6,4 2,6

25 250 6,21 107 6,91 101 7,6 3,0300 6,36 122 7,14 114 8,9 3,3350 6,60 137 7,37 128 10,3 3,7

150 6,75 78 7,06 75 5,8 2,4200 7,06 94 7,45 87 7,1 2,8

30 250 7,45 108 7,84 102 8,5 3,2300 7,61 122 8,07 114 9,7 3,6350 7,76 135 8,30 128 11,1 4,0400 7,99 150 - - 12,6 4,4

150 7,68 80 7,84 76 6,5 2,8200 8,15 94 8,30 89 8,0 3,2250 8,61 108 8,92 103 9,5 3,6

35 300 8,85 122 9,16 114 10,9 4,0350 9,00 135 9,39 128 12,4 4,4400 9,16 149 9,55 139 13,9 4,8450 9,31 163 - - 15,4 5,2200 9,16 97 9,39 79 9,0 3,5250 9,86 111 10,17 92 10,5 3,9

40 300 10,24 125 10,55 104 12,0 4,4350 10,63 138 10,86 117 13,6 4,8400 10,79 152 11,00 128 15,3 5,2450 11,02 166 - - 16,8 5,6

37

Tabela 22. Sadraj proteina u koncentratnom obroku odlucene jagnjadi

Masagrla, kg15-25

Sadraj proteina, g/kg SMukupni svarljivi

180160140

145125100

Konzumiranje suve materije obroka u ishrani jagnjadizavisi od njihove razvijenosti, odnosno ive mase i od sastavaobroka. Na konzumiranje hrane uticu i drugi faktori koji sunavedeni u preporukama za goveda. J agnj ad u tovu hrani sesmeom koncentrata i prihranjuje kvalitetnim senom, najboljelucerkinim. Pri takvoj organizaciji ishrane seno ucestvuje soko 20il/Ou suvoj materiji obroka.

38

IIL

Tabela 23. Konzumiranje suve materije u ishrani jagnjadi, kg/dan

Masa jagnjadi, kg15 20 25 30 35 40

Ucece kabaste manje od 100/0 0,6 0,9 1,0 1,2 1,4 1,6hrane u SM 10-2,510/0 0,6 0,9 1,0 1,2 1,4 1,6dnevnog obroka vie od 2510/0 0,5 0,85 1,1 1,4 1,55 1,75

Tabela 24. Tov muke jagnjadi (6)

Ziva masa SM Po- Dnevni prirast u kgkg kg trebe 0,20 0,25 0,30 0,35 0,40

20 0,6-0,9NEM 4,7 5,6 6,6 7,9 9,5SSP,g 80 90 110 120 140

25 0,6-1,1NEM 5,5 6,6 7,8 9,3 11,0SSP,g 90 100 120 140 160

30 0,8-1,3NEM 6,4 7,5 8,9 10,6 12,6SSP, g 100 120 140 160 180

35 1,0-1,5NEM 7,1 8,4 10,0 11,9 14,2SSP, g 110 130 150 170 190

40 1,2-1,8NEM 7,9 9,3 11,1 13,2 15,8SSP, g 120 140 160 180 200

1,4-2,0NEM 9,4 11,1 13,3 15,750SSP, g 140 160 180 200

_-

Za potpuniju informaciju o savremenim preporukama zatov muke jagnjadi uneta je itabela 24 s napomenom da seholandske preporuke dosta razlikuju od francuskih te jenajbolje da se u praksi provere. Preporuke u tabeli 24 trebasmatrati orijentacionim, a ishrana se regulie zavisno odapetita, odnosno obroci treba da se priblie granici konzumi-1'anj akojIU d!O!zvo[ja'V'a apetiit. Ako se j agnj.aid dri na dobrojpai, racuna se da se dnevne potrebe povecavaju za 0,4-0,7NEM. U ohrokuto'Vine ja:gnjadi treba da bude najmanje 0,25 kgkabaste hrane koja povoljno utice na strukturu obroka.

PREPORUKE ZA ISHRANU KOZA

f) KOZE

Tabela 25. Preporuke za ishranu koza na nivou za odravanjei u prva 3 meseca bremenitosti

Masa VarIranje Dnevne potrebe Konzumiranjekg mase NEL SSP Ca P SMkgJmesec g g g kg/dan

-1 3,91 .50 O 5,04 40 3,5 2,5 1,45+1 6,17

+2 7,30-1 4,61

60 O 5,74 48 4,0 3,0 1,55t-1 6,87+2 8,00

-1 5,3170 O 6,44 56 4,5 3,5 1,65+1 7,57

+2 8,70

-1 6,0280 O 7,15 64 5,0 4,0 1,75+1 8,28

+2 9,41

-1 6,7290 O 7,85 72 5,5 4,5 1,85+1 8,98

+2 10,11. -------

-1 7,43100 O 8,56 80 6,0 5,0 1,95+1 9,69

+2 10,82

39

...

Tabe1a 26. Preporuke za ishranu koza u pos1ednja 2 meseca bremenitosti

Dnevne potrebeMasa NEL SSP Ca Pkg g g g

50 8,43 113 9,5 4,060 9,13 121 10,0 4,570 9,83 129 10,5 5,0

80 10,54 137 11,0 5,5

Preporuke za ishranu koza sacinjene su na isti nacin kaoi preporuke za ishranu ovaca. Energetske potrebe za odra-vanje koze mase 60 kg (tabela 25) iznose 5,74 NEL jedinica,

Tabe1a 27. Potrebe za ishranu koza u 1aktaciji

Masa Proizvodnja Dnevne potrebekoze m1eka skg 3,5% masti NEL SSP Ca P

kg/dan g g g

1 7,91 96 8,0 4,52 10,78 152 12,0 6,0

50 3 13,65 208 15,5 7,54 16,52 264 19,0 8,55 19,39 320 22,5 10,06 22,36 376 26,0 11,5

1 8,61 104 8,5 5,02 11,48 160 12.5 6,5

60 3 14,35 216 16,0 8,04 17,22 272 19,5 9,05 20,09 328 23,0 10,56 22,96 384 26,5 12,0

1 9,31 112 9,0 5,52 12,18 168 13,0 7,0

70 3 15,05 224 16,5 8,54 17,92 280 20,0 9,55 20,79 336 23,5 11,06 23,66 392 27,0 12,5

40

a pri odstupanju od ove mase dodaje se ili oduzima za sva-kih :t 10 kg mase koze po 0,7 NEL jedinica. Prakticne pot-rebe u proteinima procenjuju se na 0,8 g SSP po 1 kg ivemase koze. '

Potrebe za bremenitost zavise od velicine ploda pri ja-renju. Preporuka za dodatak energije, u poslednja 2 mesecabremenitosti iznosi 0,445 NEL/kg ploda. Pod pretpostavkomda je prosecna masa ploda u vreme jarenja 7,6 kg, ovajdodatak bi iznosio 3,39 NEL/dan. Za formiranje 1 kg ploda uposlednja 2 meseca bremenitosti potrebno je 9,6 g SSP, toza plod mase 7,6 kg iznosi 73 g SSP/dan. Ovi podaci, uz pot-rebe za odravanje, posluiJj su za izradu tabele 26.

U proizvodnji mleka pretpostavlja se da je energetskav1'!ed11iost.k:oojeg mlaka Jed'I1ia~a energets:k1O1jvrednosti kJl'!avljegmleka iste masnoce, a isto tako da je za proizvodnju mlekaiste masnoce potrebna i ista kolicina proteina kao i u krava.Prema tome, za proizvodnju 1 kg kozjeg mleka sa 3,0, 3,5,4,0% masti treba:

NEL

SSP,g

2,751

2,956

3,1 jedinica i60

Prosecna masnoca kozjeg mleka krece se oko 3,5%, paje za proizvodnju 1 kg takvog mleka potrebno 2,9 NEL jedi-nica i 56 g SSP (tabela 27). Tabela 27 pripremljena je zapotrebe ishrane koza koje daju mleko s 3,50/0 masti. U slucajukad koze daju mleko s vie ili manje masti, energetske pre-poruke treba povecati ili smanjiti tako da se za svaki kgmleka s 4% masti doda, a za svaki kg mleka s 3% mastioduzmepo-O) NEL jedinice~ Preporuke za proteine prilago-davaju se na isti nacin kao j u ishrani krava (tabela 3).U tabeli 27 nije vrena korekcija normativa prema nivou is-hrane poto za takvu korekciju nema sigurnih podataka.

Kapacitet ingestije u koza zavisi od ive mase, kondicijei proizvodnje te u slucaju ishrane obrocima koji se sastoje oddobre kabaste hrane i koncentrata .lroI1lzumiralIljI SrM iz obrokamoe dosticL~,kg, pa i vie, na 100 kg ive mase koze. Ako sekoze hrane samo kabastom hranom dobrog kvaliteta, kapa-citet ingestije krece se izmedu 2,5 i 3,0 kg SrM/100 kg ivemase koze. Kontrola obroka s gledita mogucnosti konzumiranja

41

vri se u toku poslednja 2 meseca bremenitosti i tokom lakta-cije. Krajem bremenitosti koze mogu dnevno konzumirati2,0-2,5 kg SMj100 kg mase. U toku laktacije ova se moguc-nost povecava, te u vreme maksimalne laktacije (krajemdrugog meseca) prelazi 3 kg. Posle ovog kapacitet ingestije sepostepeno smanjuje.

Odrasli jarci mase 75 kg treba da liimaju u dne'Wl

Tabela 29. Koeficijenti za preracunavanJe ME, prikazane u MJ,u NEL jedinice (k1)

MENEL = kl X ME; q = - X 100

UE

q: q : 37 - 63 q: 64-90

q k1 q k1 q kl

10 0,475 37 0,538 64 0,60111 0,477 38 0,541 65 0,60412 0,480 39 0,543 66 0,60613 0,482 40 0,545 67 0,60814 0,484 41 0,548 68 0,61115 0,487 42 0,550 69 0,61316 0,489 43 0,552 70 0,61517 0,491 44 0,555 71 0,61818 0,494 45 0,557 72 0,62019 0,496 46 0,559 73 0,62220 0,498 47 0,561 74 0,62521 0,501 48 0,564 75 0,62722 0,503 49 0,566 76 0,63023 0,505 50 0,569 77 0,63224 0,508 51 0,571 78 0,63425 0,510 52 0,573 79 0,63726 0,512 53 0,576 80 0,63927 0,515 54 0,578 81 0,64]28 0,517 55 0,580 82 0,64429 0,520 56 0,583 83 0,64730 0,522 57 0,585 84 0,64831 0,524 58 0,587 85 0,65]32 0,527 59 0,590 86 0,65333 0,529 60 0,592 87 0,65534 0,531 61 0,594 88 0,65835 0,534 62 0,597 89 0,66036 0,536 63 0,599 90 0,662

--

43

-Tabela 30. Koeficijenti za preracunavanje ME, prikazane u MJ,u NEM jedinice (km!)

MENEM = km! x ME, q = - X 100

UE

q: 10-36 q: 37-63 q :64- 90

q km! q km! q km!

10 0,195 37 0,467 64 0,64011 0,210 38 0,474 65 0,64512 0,223 39 0,482 66 0,65113 0,236 40 0,489 67 0,65614 0,249 41 0,496 68 0,662

15 0,261 42, 0,503 69 0,66716 0,273 43 0,510 70 0,67217 0,285 44 0,517 71 0,67818 0,296 45 0,524 72 0,68319 0,307 46 0,530 73 0,68820 0,318 47 0,537 74 0,69421 0,328 48 0,543 75 0,69922 0,338 49 0,550 76 0,70423 0,348 50 0,556 77 0,70924 0,358 51 0,563 78 0,71425 0,367 52 0,569 79 0,71926 0,376 53 0,575 80 0,72527 0,385 54 0,581 81 0,73028 0,394 55 0,587 82 0,73529 0,403 56 0,593 83 0,74030 0,411 57 0,599 84 0,74531 0,420 58 0,605 85 0,7.5032 0,428 59 0,611 86 0,75533 0,436 60 0,617 87 0,76034 0,444 61 0,623 88 0,76535 0,452 62 0,628 89 0,76936 0,459 63 0,634 90 0,774

.44

TI

KONVERZIJA TELESNE MASE U METABOLICKU MASU

Ene:rgetSike, pa i pl'lot:elmske potrebe !Za odravanje ivoti-nja, cesto se prilkmroju formulom koja se z8ISIl1ivana tzv. meta-boliclroj masi. ivot:iJnja. Metabolicka masa macunava se takoda se telesna masa :i:votinje u kilogrmnJi.ma ive mere podignena stepen 0,75 (odinlOSi!11O3/4) i oznacava kao 'fO,75 (odnosooTI,). Da bi se olakalo izracunavanje metabolicke mase pri-premljena je sledeca tabela u kojoj su iznete vec obracunatevrednosti za metabolicku masu ivotinja cija se telesna masakrece od 5--1500 kg.

L

Tabela 31. Konverzija telesne mase u metabolicku masu

kg kgO,75 kg kgO,75 kg kgO,75 kg kgO,75

5 3,34 75 25,5 325 76,5 675 132,010 5,62 80 26,7 350 80,9 700 136,115 7,62 85 28,0 375 85,2 725 139,720 9,46 90 29,2 400 89,4 750 143,325 11,2 95 30,4 425 93,6 800 150,430 12,8 100 31,6 450 97,7 850 157,435 14,4 125 37,4 475 101,7 900 164,340 15,9 150 42,8 500 105,7 950 171,145 17,4 175 48,1 525 109,7 1000 177,850 18,8 200 53,2 550 113,6 1100 191,055 20,2 225 58,1 575 117,4 1200 203,960 21,6 250 62,0 600 121,2 1300 216,565 22,9 275 67,5 625 125,0 1400 228,910 24,2 300 72,1 650 128,7 1500 241,0

TABLICE HRANLJIVIH VREDNOSTI STOCNIHHRANIVA

Uputstvo za koricenje tablica

Hraniva uvrtena u ove tablice rasporedena su, premavrsti, u 5 grupa i to:

1. zelena hraniva: svea, silirana i osuena,2. slame, kocanke, pleve i ljuske,3. korenje, gomolji i plodovi,4. zrnevlje,5. industrijski proizvodi.

U prikazivanju hranljive vrednosti zelene hrane uzimanje u obzir i stadijum vegetacije, a hranljiva vrednost prikazanaje kao vrednost u 1 kg suve materije. Zbog nacina. prikuplja-nja podataka za izradu ovih tablica, nije uvek bio dostupankompletan hemijski sastav sa podacima o svarljivosti poje-dinih hraniv

Podatke o hranljivoj vrednosti, koji su za pojedina hra-niva navedeni u tablicama, treba smatrati prosecnim kojiodgovaraju za dobar kvalitet takvih hraniva. Kvalitet silaei sena moe znacajno varirati, zavisno od nacina i uslovaspremanja, pa je cesto potrebno da se istakne kvalitetna raz-lika. U tu svrhu su u DLG sistemu (SR Nemacka) predvidenifaktori za korekciju (odstupanje ::t % od prosecnog sastavaza dobar kvalitet) pomocu kojih se moe priblinije odreditikvalitet ovih hraniva na sledeci nacin: C

Faktori korekcije (odstupanje u :t 10/0)

Kvalitet

1. Vrlo dobar2 Dobar3. Zadovolj avajuci4. Osrednji (slab)

'-

Silaa

+5% + 2'% + 10% +5/0O O O O

-5010 -2% -Ia% -5%-10% -4/0 -20/0 -10%

..

Zelena hran1i.va

U 1 kg suve materije

I

Red. U 1 kg suve materije U 1 kg hranivaRed.br. Hranivo NEL NEM SSP

br. UP SC Ca P Mg SM NEL NEM SSP Izvorg g g g g g g g podataka

1. ZELENA HRANIVASVEZA, SILIRANAI OSUSENA

1.1. Zelena hraniva svea1.1.1. Prirodne livadePrirodne livade nizijske 1 168 244 7,0 4,0 2,0, 166 1,13 1,19 20 9

1 Stadijum pee, prva polovina maja 6,83 7,18 121 2 131 276 6,5 3,5 2,0 172 1,08 1,11 15 92 I otkos, pocetak klas

rZelena hraniva

Red. U 1 kg suve materije Red. - U 1 kg suve materije U 1 k_g hraniva-br. Hranivo NEL NEM SSP br. UP SC Ca P Mg SM NEL NEM SSP Izvor

g g g g g g g g podataka

Macji rep

27 I otkos, pre cvetanja 5,80 5,59 69

I

27 10'6 291 3,5 2,5 1,0' 195 1,13 1,0'9 13 8, 928 I otkos, pocetak do sredine cvetanja 5,54 5,52 62 28 93 290' - - - 270' 1,50' 1,15 17 829 I otkos, sredina do kraj a cvetanj a 4,59 4,27 41 29 75 3418 3,0' 2,0' 1,0' 268 1,23 1,14 11 8, 930' U otkos, 7 nedelj a posle I otkosa 5,97 6,13 91 30' 132 30'7 4,0' 3,0 1,0' 163 0',97 1,0'0' 15. 931 lU otkos, 7 nedelja posle U otkosa 6,39 6,66 115 3>1 158 271 5,5 3,5 1,5 167 1,0'7 1,11 19 9

Prava livadarka, vlasnjaca livadna

32 I otk os , pocetak do sredine cvetanja 6,27 6,47 115 i 32 155 263 - - - 221 1,39 1,43 25 833 I otkos" sredina do kraj a cvetanj a 4,98 4,84 59 33 99 30'0 3,1* 4,6* - 275 1,37 1,33 16 4, 8Sudanska trava

34 u vlatanju 5,73 5,80 99

,34 142 2'56 - - - 179 1,03 1,0'4 18 8

35 pocetak do sredine cvetanj a 5,56 5,59 75 35 113 282 - - - 190' 1,0'6 1,0'6 14 836 kraj cvetanja 4,86 4,68 68 36 10'5 320' - - - 225 1,09 1,0'5 15 8

Vijuk crveni, vlasrulja crvenkasta37 I otkos, pocetak do sredine cvetanja 5,61 5,65 78

"37 120 3'17 - - - 250 1,40 1,41 19 8

38 I otkos, kraj cvetanja 5,37 5,35 31 38 63 3161 - - - 290' 1,56 1,55 9 8Vijuk livadski, vlasulja livadna

39 I otkos, pocetak klasanj a 5,29 5,35 85

I

319 129 369 4,0' 3,0' 1,5 1915 1,03 1,0'4 17 940' I otkos, u punom cvetu 4,16 3,80 57 40' 96 32'1 3,5 2,5 1,5 213 0',89 0,81 12 941 U o.tkos, 5 nedelja posle I otkosa 5,86 5,98 113 41 161 2615 4,5 3,5 2,5 20'8 1,22 1,24 23 942 Ul otkos, 6 nedelja posle U otkosa 5,65 5,74 118 42 164 260' 5,5 4,5 2,5 177 1,0'0 1,0'2 21 9

Vijuk ovciji, vlooulja ovcija43 sasvim mlad 6,42 6,71 247 I 43 295 167 - - - 223 1,43 1,5'0 55 3

Vijuk visoki, barski, vlasulja trstikasta44 I otkosl, pocetak klasanj a 5,30 5,31 85

I

44 129 269 4,0' 3,0' 1,5 195 1,03 1,0'4 17 945 I otkos, u punom cvetu 4,13 3,82 57 45 96 321 3,5 2,5 1,5 213 0',88 0',81 12 946 U otkos, 5 nedelja posle I otkosa 5,52 5,61 113 46 161 265 4,5 3,5 2,5 208 1,15 1,17 23 947 Ul otkos, 6 nedelja posle U otkosa 5,63 5,74 118 47 164 260 5,5 4,5 2,5 177 1,00' 1,0>2 21 9

1.1.2. Graminee, itarice

Jecam, jari

48 u klasanju 4,94 4,81 84

I

48 120' 329 4,0 3,0' 1,5 155 0',77 0',75 13 9

49 u mlecno-votanoj zrelosti 4,73 4,50 62 49 919 278 31,5 2,5 1,5 251 1,19 1,13 1'6 9

50' u votanoj zrelosti 4,87 4,66 62 50 99 271 3,0' 2,5 1,5 308 1,50 1,43 19 9

* Podaci o mineraJlima poticu iz drugog izvora.

52 I 53

.. ,

Zelena hraniva

U 1 kg suve materije Red. U 1 kg suve materije U 1 kg hranivaRed. Hranivobr. NEL NEM SSP br. UP SC Ca P Mg SM NEL NEM SSP Izvorg g g g g g g g podataka

Kukuruz

51 pred cvetanje 5,22 5,16 90 51 130 285 5,3 2,6 - 115 0,60 0,59 10 152 u cvetanju 5,56 5,59 75 52 a5 260 4,9 2,3 - 130 0,72 0,73 10 153 u mlecnoj zrelosti zrna 6,23 6,39 50 5G 89 201 3,5 2,5 1,5 230 1,43 1,7 Il 954 u votanoj zrelosti zrna 6,26 .6,42 43 54 81 185 3,5 2,5 1,5 270 1,69 1,73 12 955 zrno ocvrslo 6,41 6,61 42 55 79 175 31,5 2,5 1,5 3120 2,05 2,12 13 9

Ovas, zob56 sasvim mlad 7,12 7,66 97 5'6 1218 220 5,0 4,0 2-,0 160 1,14 1,23 16 957 pocetak klasanja 6,52 6,86 72 57 103 265 4,5 3,5 1,5 170 1,11 1,17 12 958 u punom cvetu 5,11 5,03 70 518 101 333 4,0 3,0 1,5 177 0,90 0,89 12 959 u mlecno-votanoj zrelosti 4,63 4,39 38 59 67 280 3.,5 2,5 1;5 318 1,47 1,,40 12 960 u votanoj zrelosti 4,44 4,14 32 60 63 2,63 3,0 2,5 1,5 383 1,70 1,58 12 9

Proso61 mlado 4,95 4,81 64 I 61 100 3'15 - - - 130 0,64 0,63 8 4

Penica62 pocetak klasanja 5,05 4,94 89

I

62 1'25 3133 4,0 3,5 1,5 191 0,96 0,94 17 963 u punom cvetu 4,89 4,72 69 63 102 3134 4,0 3,0 1,5 217 1,06 1,02 15 964 u mlecno-votanoj zrelosti 4,89 4,70 42 64 74 298 3,5 2,5 1,5 347 1,69 1,63 15 965 u votanoj zrelosti 5,00 4,85 38 65 72 288 3;0 2,5 1,5 367 1,83 1,78 14 9

Ra66 pocetak klasanj a 6,07 6,,24 101

I

66 140 270 4,5 3,5 1,5 140 0,85 0,87 14 967 u punom cvetu 4,79 4,56 63 67 100 370 4,0 3,0 1,5 2,20 1,05 1,00 14 968 u votanoj zrelosti 4,64 4,36 30 68 60 330 3,0 2,5 1,5 40'0 1,85 1,74 12 9

Sirak, krmni69 I otkos, pocetak klasanj a 4,90 4,75 69

I

619 103 308 - - - 186 0,91 0,88 13 970 I otkos, u cvetu 4,62 4,39 52 70 86 318 4,5 2,5 3,0 238 1,1'0 1,05 12 971 I otkos, u mlecno-votanoj zrelosti 4,76 4,50 36 71 69 306 - - - 276 1,31 1,24 10 972 II otkos, pre klasanja 5,46 5,53 120 72 165 271 7,5 3,5 5,0 173 0,94 0,96 21 973 II otkos, klasa:o 5,20 5,10 89 73 124 28'4 - - - 198 1,03 1,01 18 9

1.1.3. Leguminoze

Bob74 pocetak cvetanj a 6,32 6,56 154 74 193 248 - - - 168 1,06 1,10 26 975 u punom cvetu 6,49 6,75 138 75 177 268 - - - 182 1,18 1,23 25 976 formiranje mahuna 6,51 6,81 127 76 165 273 - - - 236 1,54 1,61 30 977 pocetak sazrevanj a semena 6,44 6,69 101 77 143 322 - - - 300 1,93 2,01 30 9 ..-

54 55

.Zelena hrariiva

Red.U 1 kg suve materije

I

Red. U 1 kg suve materije U 1 kg hraniva

br. HranivoNEL NEM SSP br. UP SC Ca P Mg SM NEL NEM SSP Izvor

g g g g g g g g podataka

Detelina bela78 I otkos, sasvim mlada 7,61 8,24 241

Ii

78 290 150 18,3* 4,2* - 130 0,99 1,07 31 979 I otkos, u punom cvetu 7,03 7,45 150

79 200 250 15,1* 3,2* - 210 1,48 1,56 31 980' II otkos, 8 nedelja posle prvog otkosa 6,67 6,97

17 80' 220' 170 - - - 200 1,33 1,39 3'5 9

Detelina crvena81 I otkos, pred pupanje 6,31 6,52 175

81 221 155 - - - 191 1,2'1 1,25 33 882 I otkos, pred cvetanje 5,78 5,84 139

82 188 227 14;0* 3,0* 3,5* 182 1,05 1,06 2'5 4,8

83 I otkos, pocetak do sredine cvetanj a 5,54 5,53 12383 171 256 13,0* 2,5* 3,0'* 200' 1,11 1,11 25 4, 8

84 I otkos, druga polovina cvetanj a 5,07 4,98 10884 15'3 292 13,0'* 2,5* 3,0'* 330 1,17 1,15 25 4, 8

85 I otkos, precvetala 4,67 4,40 9085 138 337 - - - 276 1,29 1,22 25 4

86 II i dalji otkosi, pred pupanje 6,07 6,22 17586 224 175 14,0'* 3,0 3,5 187 1,13 1,16 33 8

87 II i dalji otkosi pred cvetanje 5,93 6,03150 87 200 200' - - - 186 1,10 1,12 2,8 4, 8

88 II i dalji otkosi, pocetak do sredine cvetanja 5,69 5,67 13788 186 174 - - - 201 1,14 1,14 28 4, 8

89 II i dalji otkosi, u punom cvetu 5,17 5,04 11589 17'1 273 - - - 305 1,0'6 1,0'3 24 4

Detelina inkarnatka, grimlzna90' I otkos, pocetak cvetanja 5,64 5,65

133I

90' 175 271 15,0'* 3,0* - 166 0',94 0',94 22 491 I otkos, u punom cvetu 5,57 5,57

115 91 153 321 14,0'* 2,5* - 190 1,06 1,06 22 4

Detelina perzijska92 I otkos, pred cvetanje 6,51 6,85 200

1

92 250 155 - - - 130 0,86 0',89 26 193 I otkos, pocetak cvetanja 6,18 6,41 156

93 205 195 - - - 180' 1,11 1,15 28 194 I otkos" u punom cvetu 5,68 5,74 126

94 175 240' - - - 20'0 1,14 1,15 25 1

Detelina vedska95 I otkos, pocetak cvetanja 5,14 5,03 120 I

95 185 241 16,0* 2,7* - 162 0',83 0',81 19 496 I otkos, li punom cvetu 5,13 5,05

105 96 156 271 15,7* 2,2*- 192 0',98 0,97 20 4

Dunjica, hmeljasta lucerka I97 I otkos, u punom cvetu 4,84 4,68 132

97 191 261 - - - 199 0,96 0,93 26 4.

Esparzeta

I

98 I otkos, pred cvetanje 7,83 7,61129 98 184 160 9,5 3,5 2,5 130 0,93 0,99 17 9

99 I otkos, pocetak cvetanj a 5,76 5,85 8999 142 266 9,5 3,0' 2,0 142 0,82 0',83 13 9

10'0 I otkos, precvetala 4,82 4,6182 IaO 133 336 9,5 3,0' 2,0 217 1,05 1,00 18 9

IaI II otkos, 6 nedelja posle prvog otkosa 5,33 5,2195 101 140 30'0

- - - 240 1,28 1,25 23 910'2 III-IV otkos, 6 nedelja posle prethodnog I 102 140' 430

otkosa 4,76 4,54 92- - - 250' 1,19 1,13 23 9

Grahorica maljava

I10'3 pocetak cvetanj a 6,48 6,73

207 103 244 246 17,5 3,7- 172 1,11 1,16 36 3

10'4u punom cvetu 5,99 6,12 19910'4 2'317 264 17,4 3,6 - 184 1,10 1,13 37 3

10'5 pocetak sazrevanja 5,84 5,95175 105 212 2176 15,3 3,5

- 254 1,48 1,5'1 44 3-

* Podaci o mineralima poticu iz drugog izvora.

56. 57

.Zelena hranivaU 1 kg suve materije Red U 1 kg suve materije U 1 kg hraniva

Red. Hranivo NEL NEM SSP br. UP SC Cabr. g iP Mg SM NEL NEM SSP Izvor

g g g g g g g podataka

Grahol"ica obicna106 pocetak cvetanja 6,17 6,45

201 106 242 244 - - - 189 1,17 1,22 38 3107 u punom cvetu 5,96 6,04

168 107 201 233 12,4 4,4 - 187 1,11 1,13 31 3108 pocetak sazrevanja 5,87 5,91

169 108 214 266 14,5 4,1 191 1,12 1,13 32 3

Grahorica abicna + ovas (smea)grahorica u pocetku cvetanja, ovas uk1asanju

109 u smei: graharica 20% 5,73 5,7863

I

109 108 303 - - - 209 1,20 1,21 13 3110 u smei: graharica 4()K1/o 5,78 5,84

96 110 141 288 - - - 204 1,18 1,19 20 3111 u smei: graharLca 61J11/o 5,83 5,90

130 111 175 274 - - - 199 1,16 1,17 26 3112 u smei: graharica 80P/o 5,86 5,94

163 112 208 259 - - - 194 1,14 1;15 32 3gl"aharica u cvetanju, avas u m1ecnajzrelosti

113 u smei: grahavica 2fYJ/o 5,15 5,0756

I

113 UH 30:5 2:83 1,46 1,44- - - 16 3114 u smei: grahorica 40% 5,34 5,29

81 114 126 287 - - - 259 1,38 1,37 21 3115 u smei: grahorica 6rfJ/o 5,51 5,51

106 115 15'1 269 - - - 235 1,29 1,29 25 3116 u smei: graharica 8rfJ/o 5,69 5,72

131 116 176 251 - - - 211 1,20 1,2!1 28 3graharica uzametanju mahuna, ovas uml. - vat. zrelosti '

117 u smei: grahorica 2rfJ/o 4,48 4,5741

il

117 86 312118 u smei: grahavica 41J11/0 4,94 4,79

68- - - 388 1,84 1,77 16 3

119 u smei: grahorica 6oP/o 5,15 5,0496 118 113 302

- - - 371 1,83' 1,78 25 3

120 u smei: graharica 800/0 5,35 5,26 123119 141 293 - - - 323 1,66 1,63 31 3120 168 283 - - - 290 1,55 1,53 36 3

Graak stacni121 pred cvetanje 6,23 6,43

195

I

121 250 190 15,0 4,2 - 130 0,81 0,84 25 1122 u punam cvetu 5,54 5,51

148 12'2 200 260 14,4 3,5 - 160 0,89 0,88 24 1123 formiranje mahuna 5,08 4,90 119 123 170 305 13,9 3,2 - 190 0,97 0,93 23 1

Kokatac beli124 u punom cvetu 4,94 4,70

142 I 124 195 283 13,0* 2,2* 205 1,01' 0,96 29 4-

Lucerka125 I otkos, pred pupanje 6,00 6,11

218 125 260 178 - - - 176 1,06 1,07 3'8 8126 I otkos, pred cvetanje 5,45 5,91

171 126 217 241 17,0* 3,0* 2,0 200 1,09 1,18 34 4,8127 I atkos, pocetak da sredLne cvetanja 5,22 5,12

151 127 195 280 17,0* 3,0* 1,5* 243 1,27 1,24 37 4, b128 I otkos, u punom cvetu 4,64 4,39

131 128 176 313 17,0* 2,5* 1,5* 241 1,12 1,05 32 4,8129 II i ostali otkosi, pred pupanje 5,81 5,87

205 129 263, 178 - - - 203 1,18 1,19 42 8130 II i ostaH otkosi, pred cvetanje 5,05 4,89 161 130 212 255 16,0* 3,0* 2,5* 220 1,11 1,08 32 4,8131 II i ostali atkooi, pocetak da sredine 4,72 4,47 146 4,8cvetanja 131 190 300

- - - 236 1,11 1,05 34132 II i ostali otkosi, u punom cvetu 4,41 4,06 101 13'2 146 345 - - - 267 1,18 1,08 27 4

* Padaci o' mineralima poticu iz drugog izvora.

58 . 59

Zelena hraniva

Red.br. Hranivo

Lupina uta133 pocetak cvetanja134 zametanje ploda135 formiranje zrna

Seradela136 I otkos, pred cvetanje137 I otkos, u punom cvetu138 I otkos, formiranje mahuna

Zvezdan uti, smi1jkita139 mlad

1.1.4. Ostala zelena hraniva

Karfiol, cvetaca

140 preteno list, otpadak

Kelj stocni141 list142 stabljika143 cela bi1jka,144 cela bi1jka,145 cela biljka,146 cela biljka,

glavni rod, rano ubiranjeglavni rod, kasno ubiranjedrugi rod, rano ubiranjedrugi rod, kasno ubiranje

Krompir147 stabljika s licem, cima

Kupus obicni148 preteno list, otpadak

Kupus beli i crveni149 cela bi1jka

Repa stocna150 lice i glave, cisti

Repa ecerna151 lice i glave cisti, oprani152 lice i glave, prIjavi, neoprani

Repa ugarnj aca, postrna153 nadzemni deo, mlad154 nadzemni deo u cvetu

60

r

NELU 1 kg suve materije

6,356,626,49

5,665,324,86

5,36

6,23

6,516,096,275,716,636,00

3,45

6,28

NEM

6,556,896,72

5,695,254,67

5,28

6,62

6,936,386,615,877,096,36

3,08

6,65

6,45

5,54

6,695,99

6,856,37

SSPg

Red. U 1 kg suve materijebr. UP SC Ca P Mg

g g g g g

U 1 kg hranivaSM NEL NEM SISP Izvorg g podataka

12211392

201158124

112

137

16489

12970

15399

79

141

6,79 156

5,80 120

7,216,30

111101

7,296,58

162111

* Podaci o mineralima poticu Iz drugog izvora.

118129

133134135

136137138

139

140

1411142143144145146

147

148

149

150

151152

153154

10015'3124

255210175

162

175

2051201651O519013'5

146

180

195

160

158156

205142

293316358

205270310

19,018,016,5

251

150

120 (12,0)210 (10,0)170 10,523,5 -131 12;3200

238

150

130

121

110126

150

6,07,07,1

1,92,2'1,9

4,63,83,4

3,93,53,6

3,9

9,6 3,5

5,1 2,6

17,0 2,7

12,0* 2,5*

111147165

120160200

191

130

145140130150120140

167

140

105

130

169165

0,700,971,07

0,680,850,97

1,02

0,81

0,940,850,820,860,790,84

0,58

0,8'8

0,68

0,72

1,130,99

0,810,82

0731;011,11

0,680,840,93

1,01

0,86

1,00 24!},89 .I 120,86 170,88 100,85 180,89 14

0,51

0,93

0,71

0,75

1,221,04

0,860,85

141715

333

242525

111

21 4

18 1

111111

13 1

20 1

16 1

16 1

1917

1010

1914

33

61

..

Zelena hraniva

U 1 kg suve materije Red. U 1 kg suve matel'ije U 1 kg hranivaRed. Hranivo NEL NEM SSP br. UP SC Ca P Mg SM NEL NEM S,SP Izvorbr.g g g g g g g g podataka

Repica uljana155 pocetak cvetanja 6,73 7,25 202

I

155 227 139 14,0 4,0 2,0 120 0,81 0,87 24 8, 9156 u punom cvetu 6,41 6,75 176 156 2,04 198 - - - 134 0,8>6 0,90 27 8,9157 pocetak sazrevanja 6,07 5,56 123 157 151 275 - - - 200 1,21 1,11 25 8, 9Suncokret

158 pre cvetanja 5,75 5,95 124

I

158 176 149 - - - 120 0,69 0,71 15 8159 pocetak cvetanja 5,33 5,39 101 1509 153 198 - - - 125 0,67 0,67 13 8160 sredina cvetanja 4,94 4,84 70 160 125 244 - - - 130 0,64 0,63 9 8161 kraj cvetanja 4,27 4,02 46 161 97 299 - - - 135 0,58 0,54 6 81.2. S il a e

1.2.1. Travna masa s prirodnih nizijskihUvaa

162 I otkos, pocetak klasanja 6,29 6,48 85

I

162 131 306 6,5 3,5 2,0 210 1,32 1,36 18 9163 I otkos, isklasala 5,29 5,22 64 163 110 340 6,0 3',0 1,5 210 1,11 1,10 13' 9164 II otkos,'7 nedelja posle I otkosa 6,07 6,20 103 164 151 305 7,5 3,5 2,5 210 1,27 1,3,0 22 9

1.2.1. Graminee, trave

Jeevica; klupcasta otrica165 I otkos, pocetak klasanja 6,05 6,27 96

]

165 137 285 3,5 3,0 1,5 210 1,27 1,32 20 9166 I otkos, isklasala 5,19 5,14 67 166 110 360 3,5 2,5 1,5 210 1,09 1,08 14 9167 II otkos, 8 nedelja posle I otkosa 5,36 5,38 90 167 140 330 5,0 3,0 2,0 210 1,12 1,13 19 9

Ljulj italijanski168 I otkos, pocetak klasanja 5,97 6,14 57 168 97 278 4,5 3,0 1,0 210 1,25 1,29 12 9169 I otkos, isklasao 5,37 5,36 49 169 90 310 4,5 3,0 1,0 210 1,13 1,13 10 9170 II otkos, 5 nedelja posle I otkosa 5,85 5,96 120 170 169 2'9'2 5,0 3,5 2;0 210 1,2'3 1,25 25 9

Vijuk visoki, vlasulja trstLkasta171 I otkos, pocetak klasanja 5,31 5,31 83

I

171 12'9 299 4,0 3,0 1,5 2.10 1,11 1,11 17 9172 I otkos, isklasao 4,76 4,61 66 172 110 340 3,5 2',5 1,5 210 1,00 0,97 14 9173 II otkos, 7 nedelja posle I otkosa 5,22 5,19 86 173 134 295 4,5 3,5 2,5 210 1,10 1,09 18 9

1.2.2. Graminee, itarice

Jecam,174 u mlecno-votanoj zrelosti 4,71 4,47 41 174 81 200 3,5 2,5 1,5 420 1,98 1,88 17 9,

Kukuruz175 bez kUpova, pred cvetanje, prosecna 4,07 3,75 64

i

175 120 320 4;0 2,0 - 150 0,61 0,56 10 1176 bez kUpova, posle cvetanja, prosecna 4,50 4,28 ,47 176 100 300(} 3',9 1,8 - 170 0,76 0,73 8 1177 u mlecnoj zrelosti, prosecna (SM 18%) 5,41 5,39 43 177 813 286 3,6 1,8 - 180 0,9'7 0,97 8 1, 15178 u mlecnoj zrelosti, prosecna (SM 23%) 5,66 5,71 48 178 97 298 - - - 230 1,30 1,31 11 15, 18

62 I 63

..

Si1ae

Red. U 1 kg suve materije

I

Red. U 1 kg suve materije U 1 kg hranivabr. Hranivo NEL NEM SSP br. UP SC Ca P Mg SM NEL NEM SSP Izvor

g g g g g g g g podataka

179 u mlecno-votanoj zrelo>sti, prosecna1 179 84 286 260 1;40 1,40 11 15(2(j1O/oSM) 5,39 5,37 44 - - -

180u mlecnQvotanoj zrelosti, prosecna I 180 71 252 290 1,62 1,62 11 15(SM 29%) 5,59 5,60 37 - - -uslovi vegetacije povoljni:

181 manje od 28% SM, posecen u toku 2meso posle cvetanja 5,91 6,05 46 I 181 86 222 - - - 250 1,48 1,51 11 9

182 vie od 28% SM, normalna kolicinakUpova (55-65/0 SM) 5,99 6,13 42

I

182 82 187 3,5 2,5 1,5 3@ 2,09 2,14 15 9183 bogat u klipovima (vie od 65/" SM) 6,40 6,65 42 183 82 165 - - - 350 2,24 2,33; 15 9

uslovi vegetacije nepovoljni:184 manje od 28% SM, posecen u toku 2

meso posle cvetanja 5,53 5,55 62 184 105 226 - - - 240 1,33 1,33' 15 9185 vie od 28/o SM, siromaan u

12 9k1ipovima (manje od 55% SM) 5,58 5,60 37

I

185 77 2.03 - - - 3'20 1,78 1,79186 klipovi sa ovojnim licem 7,43 7,99 60 186 98 147 - - - 500 3,7'6 3,99 30 8187 klipovi bez ovajnag lica 7,84 8,54 63 187 97 74 - - - 600 4,71 5,12 38 8188 kukuruzovina sHirana u vreme berbe

28kukuruza 4,16 3,85 I 188 66 337 4,0 2,0 2,2 310 1,29 1,19 9 9Ovas, zob

189 pocetak klasanja 5,96 6,17 74 I 189 106 300 - - - 185 1,10 1,14 14 9190 u mlecno-votanoj zrelosti zrna 4,35 4,01 45 190 87 287 3,0 2,5 1,5 3'801,65 'f

1,52 17 9Penica .

191 u mlecno-vatanoj zrelasti zrna 4,48 4,23 57

I191 98 267 3,0 2,5 1,5 360 1,61 1,52 21 9

1.2.3. Leguminoze

Bob192 u cvetu 5,46 5,40 151

1

192 212 276 - - - 192 1,05 1,04 30 3193 pocetak formIranja semena 5,76 5,78 140 193 200 282 - - - 274 1,58 1,58 38 3Graharica obicna

194 u cvetu 4,97 4,76 140 J 194 195 228 22,0 4,0 - 235 1,17 1,12 33 3195 u smei: grahorica poc. cvet. 20%,astala ovas u cvetu 5,17 5,05 66 I 195 109 279 7,0 2,0 - 201 1,04 1,01 13 3Detelina crvena

196 I otkas, pred cvetanje, si1irana svea, dobra 5,43 5,43 138 I 196 189 240 16,2 2,9 - 160 0,87 0,87 22 1197 I atko's, pocetak cvetanja, si1iranasvea, dabra 5,03 4,84 97

I

197 149 295 14,9 2,4 - 200 1,00 0,97 19 1

64 65

Silae

U 1 kg suve materije

I

R -", U 1 kg suve materije U 1 kg hranivaRed eu;.br . Hranivo NEL NEM SSP br. UP SC Ca P Mg SM NEL NEM SSP Izvor. g g g g g g g g podataka198 I otkos, u punom cvetu, siHrana

svea, dobra 4,39 4,09 78

J

198 133 330 14,3 2,2 - 215 0,94 0,88 17 1199 I otk!os, pred cvetanje, sili:rana

svea P,rosecn

,

a 4,83 4,69 107 199 176 24

,

5 14,4 2,6 - 165 0,80 0,77 18 1200 I otk!os, pocetak cvetanja, si1irana

svea, prosecna 4,43 4,17 74 200 139 300 13,2 2,1 - 205 0,91 0,86 15 1201 I otkos, u punom cvetu, sili rana

svea, prosecna 4,09 3,74 61 I 201 124 340 12,7 2,0 - 220 0190 0,82 13 1202 I otIms, pred cvetanje, silirana

provenula, dobra 5,71 5,79 141 I 202 193 230 18,0 3,2 - 350 2,!}0 2,02 49 1203 I otkos, pocetak cvetanja, silirana

provenula, dobra 5,16 5,05 100 I 203 152 285 16,5 2,7 - 350 1,81 1,77 3,5 1204 I otkos, u punom cvetu, silirana

provenula dobra 4,72 4,48 82 I 2{)4 135 320 15,9 2,5 - 350 1,65 1,57 29 1205 I otkos, pred cvetanje, silirana

provenula, prosecna 5,50 5,51 107 J 205 181 24'0 16,2 2,9 - 350 1,92 1,93 37 1206 I otkos, pocetak cvetanj a, silirana

provenula, prosecna 4,32 3,99 74 206 142 295 149 24 - 350 151 140 26 1207 I otkos, li punom cvetu, siJlirana provenula, ", ,

pro~ecna v . 4,27 3,95 61 207 12,7 330 14,3 2,2 - 350 1,49 1,38 21 1208 II I III otkos, pocetak cvetanJa,

gili~ana svea, dob!a . 5,02 4,78 112 208 167 285 15,2 2,2 - 215 1,08 1,03 24 1209 II 1 lU otkos, pocetak cvetanJa,

snirana svea, prosecna 4,40 4,11 86 I 209 156 295 1J.5 2 O - 220 O97 090 19 1210 U i III otkos, pocetak cvetanja, " "

silirana provenula, dobra 5,14 5,02 113

I

210 169 275 16 9 25 - 350 1 80 1 76 40 1211 U i lU otkos, pocetak cvetanja, " /"

siliirana provenula prosecna 4,59 4,33 87 211 159 285 15,2 2,2 - 350 ,! 1,61 1,52 30 1Detelina crvena + trave, smea 1: 1

212 I oikos, pred cvetanje, siliranasvea,. dobra 5,69 5,77 120 I 212 171 2'35 10,8 3,3 - 170 0,97 0,98 20 1

213 I oikos, pocetak cvetanja, sHiranasvea, dobra 4,90 4,73 75 I 213 125 295 10,1 2,7 - 205 1,00 0,97 15 1

214 I otkos, u punom cvetu, siJliranasvea, dobra 4,83 4,64 59 I 214 107 330 10,2 2,6 - 245 1,18 1,14 14