14

"Studentska fronda", Čedomir Antić

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Knjiga "Studentska fronda" Čedomira Antića u izdanju Stubova kulture

Citation preview

Page 1: "Studentska fronda", Čedomir Antić
Page 2: "Studentska fronda", Čedomir Antić

Biblioteka

MinutKwiga sto pedest prva

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 1VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 1 14.11.2011 10:06:3114.11.2011 10:06:31

Page 3: "Studentska fronda", Čedomir Antić

Åedomir Antiñ

Studentska fronda

сећање на Студентски протест 1996/1997– о петнаестогодишњици

Beograd2011.

UreðujePredrag Markoviñ

OpremaDuãan Ãeviñ

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 2-3VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 2-3 14.11.2011 10:06:3714.11.2011 10:06:37

Page 4: "Studentska fronda", Čedomir Antić

5

Na koricama:Goranka Matiñ: Studentski protest 1996/97.

Успомени на Сању Уну Репац и Ивана Милошевића

©„Stubovi kulture”

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 4-5VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 4-5 14.11.2011 10:06:3714.11.2011 10:06:37

Page 5: "Studentska fronda", Čedomir Antić

Француска је током XVII века била поприште великих немира, грађанске и феудалне анархије изазване управом намесништва у време мало-летства великог краља Луја XIV. Ти немири, превише дивљи и незрели да би били названи револуцијом, а исувише велики и општи за оби-чне буне, запамћени су под називом фронда (праћка). Први овакав устанак био је грађански, због чега је назван Париска фронда, а други је водило француско племство, због чега је назван Принчевском фрондом. Професор Стеван Лука-чевић упоредио је гра ђан ске и студентске проте-сте у Србији де ве де сетих година са фрондом. Године 1996. у Србији су избиле две фронде: народна и студентска.

* * *

У јесен 1996. напунио сам двадесет две го-дине. Похађао сам трећу годину студија историје на Филозофском факултету Универзитета у

76

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 6-7VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 6-7 14.11.2011 10:06:3714.11.2011 10:06:37

Page 6: "Studentska fronda", Čedomir Antić

разлога противио режиму Слободана Мило ше-вића. Био сам један од стотина хиљада огор че-них и непомирљивих противника Милошеви-ћевог режима.

Зимски семестар 1996. године затекао је Бео-градски универзитет у потпуном миру. Незави-сне студентске организације једва да су посто-јале. Ректор Драгутин Величковић, који је био наметнут Универзитету после протеста 1992. године, глатко је после две године добио нови мандат. Студент проректор и председник Савеза студената били су чланови владајућих партија. Неколико месеци раније, током пролећа 1996. године, једва да се ико супротставио обнови режимског Савеза студената на Филозофском факултету, бастиону студентских протеста 1991. и 1992. године. Савезни и локални избори одр-жа ни 3. новембра 1996. били су први избори на које је режим Слободана Милошевића изашао после завршетка рата у Босни. Поред ратног по-ни жења и криминала, пропасти ре форм ског Аврамовићевог програма и општег не задо-вољства, режим је успео да наметне из бор не услове, осујети потпуно уједињење опо зиције и одврати Драгослава Аврамовића од намере да

9

Београду. До тог времена нисам био активан у политици. Ипак, иако крајње подозрив према странкама демократске опозиције, био сам оштар, категоричан и екстреман противник ре-жима Слободана Милошевића. Лишено личних мотива или некаквих опозиционарских поро-дичних традиција, моје неслагање са режимом потицало је из 1990. године. Тада ме је определило самовољно и аутократско понашање Слободана Милошевића и његове партије, мени утолико неразумљивије што је у то време он несумњиво још увек уживао подршку народне већине. Моје противљење режиму појачано је када је 1991. тенковима заустављен деветомартовски народни бунт, а хаос грађанског рата у Хрватској и Босни подстакнут и продубљен од стране режима. Привредни слом из 1993. године и лицемерна политика према Српској Крајини и Републици Српској између 1993. и 1995. учинили су ме не-пријатељем режима. После ратова, злочина, на-родног страдања, санкција, беде, слома српског друштва, корупције и опште криминализације, Дејтонски мир и промовисање Слободана Мило-шевића у миротворца и друга САД на Балкану дубоко су фрустрирали свакога ко се из било ког

8

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 8-9VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 8-9 14.11.2011 10:06:3714.11.2011 10:06:37

Page 7: "Studentska fronda", Čedomir Antić

тадашње Србије. Председник комисије, зашао у седамдесете године, причао је све време гласања о Сремском фронту. Ту је био и подофицир у пензији, неколико пензионисаних учитељица, унакажени таксиста који је помагао органи зо-вање социјалиста у Републици Српској и, наравно, општински чиновник чија је ћерка, власница неколико киосака, седела у суседном бирачком одбору и одбијала да разговара са контролорима из „издајничке десне коалиције“. Током гласања умало сам се потукао са пред-ставницима социјалиста у одбору. Мој пријатељ је изгубио изборе. Замало. Радило се о свега четрдесетак гласова. У доњем делу кутије готово сви листићи били су у прилог режимског канди-дата – то су преподне гласали новобеоградски пензионери; млађи свет, који је изашао поподне, гласао је већином за опозицију. После избора, разочаран, вратио сам се кући. Председник од-бора, бивши партизан, после завршетка гласања поздравио се са мном као што би то учинио после целодневних преговора са непријатељским официром, са којим је успут открио некакву колегијалну блискост. Ударио је петом у пету док смо се руковали, а касније су ми рекли да је после

11

стане на чело опозиционе коалиције. Први круг избора донео је тријумф коалицији СПС, ЈУЛ и Нове демократије. Имали су већину у Већу гра-ђана Савезне скупштине и најбољи изборни резултат од 1990. године. Чак и у Бео граду, где ће само две недеље касније у другом кругу општин-ских избора тријумфовати Коали ција Заједно, режимске партије постигле су готово за трећину бољи резултат. Коалиција Заједно, која је од свог настанка, шест месеци ра није, пролазила кроз неколико фаза распадања, једва је преживела овај пораз. Ипак, победа у другом кругу била је очекивана. Најавио ју је током лета Зоран Ђинђић, објавивши да се спрема да постане градоначелник Београда, мада је у јавности то очекивање сваким даном деловало све мање извесно.

Други круг општинских избора дочекао сам као контролор на једном бирачком месту на Новом Београду. Један мој колега са студија, дру-гар из времена када смо покушавали да осу-јетимо организовање марионетског Савеза студената, био је члан ДС и кандидат Коалиције Заједно. Сусрет са осталим члановима бирачке комисије указао ми је на трагичну подељеност

10

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 10-11VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 10-11 14.11.2011 10:06:3714.11.2011 10:06:37

Page 8: "Studentska fronda", Čedomir Antić

брутално, неприкривено; оно је вре ђало народни здрав разум и прецењивало реалну моћ режима. Ипак, грађански протести, који су започели већ 19. новембра, у почетку нису били нарочито по-сећени. Циљеве и тактику опозиције није било могуће ни наслутити.

Такве су биле прилике када је група сту де-ната, углавном окупљена око Миодрага Гаври-ловића, одлучила да покрене Студентски про-тест. Са њима сам био у контакту управо преко оног колеге кандидата за одборника на Новом Београду, и још једног познаника, који је Гаври-ловића знао још из Ужица. Гавриловић и његови пријатељи били су повезани са ДС-ом (Гаври-ловићев отац Слободан био је тада пот пред-седник ДС и народни посланик). Протест је, међутим, готово истовремено започео на Фило- ло шком факултету и Универзитету уметности. Студенти Филолошког факултета напустили су 22. новембра наставу и скандирали испред зграде факултета, позивајући колеге да им се придруже. На Платоу је и саме организаторе из-ненадио број окупљених студената, па је, после краћих обраћања преко мегафона, започела прва шетња до Правног факултета. Време је било

13

предаје записника отишао у канцеларију ДС да би похвалио моје држање током дана. Око 11 сати увече, мој колега, несуђени новобеоград ски одборник, јавио ми је да је у скоро свим бео град-ским општинама победила коалиција Заједно. Ускоро сам заједно са мојим кумом и колегом са студија Владимиром Добросавље вићем отишао у град, где се на Тргу Републике већ окупљао свет. Иако је на улици било једва неколико хиљада грађана, весеље се завршило тек око три изјутра: после шетње београдским улицама (преко Славије, поред зграде РТС и Политике), промукло од викања, песме и прет њи, мноштво се разишло. Сутрадан је СПС признао изборе, па се чинило да ће победа опо зиције у четрдесет од две стотине српских општина остати само још једна велика и празна нада грађана који су желели промене. Победа опозиције у градовима у којима је живело скоро две трећине грађана Србије означила је, међутим, крај монопола који је Милошевићев режим имао када је реч о локал-ној власти и медијима. Талас одушевљења и ус-пон опозиције властодржац је ускоро покушао да прекине поништавањем избора. Кршење изборне воље грађана било је потпуно и

12

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 12-13VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 12-13 14.11.2011 10:06:3714.11.2011 10:06:37

Page 9: "Studentska fronda", Čedomir Antić

државне безбедности придаје превелику само-сталност у односу на режим и Велике силе. За-тим, зар је протестом испуњен иједан циљ који би донео непосредну корист онима који су га, наводно, помагали? Напротив, режим је касније радикализован, наводни опозиционари у слу-жби маргинализовани су и смењени, док је каснија транзиција довела до њиховог потпуног уклањања са јавне сцене, па чак и до суђења пред Хашким трибуналом. Дру ги припадник ДБ сведочи, међутим, да су при падници управе Службе, добивши прве изве штаје о организовању студената, проценили да неће доћи до протеста, те да се аутор извештаја напио са доушником.

Од самог почетка, организатори протеста суочили су се са многобројним тешкоћама. Нису се међусобно добро познавали, они који су нешто знали о вођењу политике били су пове-зани са странкама, па су зато будили подозрење међу многобројним студентима који су били политички, али не и страначки опредељени. Миодраг Гавриловић и Александар Ђукић били су блиски ДС-у. Гавриловић је чак постао и одборник у Ужицу. Зато су убрзо превагу однели

15

лоше, очекивања нису била велика, тако да је наставак протеста одређен тек за понедељак 25. новембар. Колико се сећам, поред првог дана Нове 1997. године, био је то једини прекид протеста све до 19. марта 1997. године. На Фило-лошком факултету протест је организовала група студената у којој су се, поред осталих, налазили Саша Ћирић и Борис Карајичић. На Универзитету уметности протест је организован одвојено, све док се 2. децембра представници тамошња четири факултета нису придружили централној организацији протеста. У прва два дана студентску јавност запљуснули су прогласи иницијативних и организационих одбора, али и појединаца. Са некаквог контејнера Чедомир Јовановић је испред Факултета драмских умет-ности одржао надахнут говор у ком се позивао на сени српских студената.

Зоран Мијатовић, један од шефова Државне безбедности, који ће највећи успон доживети као други човек службе у време владе Зорана Ђинђића, касније је у својој књизи тврдио да су у Служби пратили и подстицали организовање протеста. Иако лепо примљена у нашој јавности, ова тврдња није логична. Пре свега, она вођству

14

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 14-15VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 14-15 14.11.2011 10:06:3814.11.2011 10:06:38

Page 10: "Studentska fronda", Čedomir Antić

режима међу студентима. Дакле, чини се да је Милошевићев режим могао са великим успехом да осујети студентски протест. То није учинио из једног прилично чудног разлога. Судећи према каснијим потезима његових присталица, изгледа да Милошевић није сматрао да ће грађански и студентски протести бити дугог века, док му се сваки компромис током прва два месеца кризе чинио непотребним и политички исувише скупим.

У понедељак, 25. новембра, појавио сам се на Филозофском факултету носећи две стотине копија прогласа који сам написао претходног дана. Позивао сам студенте да устану у одбрану интереса народа и демократије, закључујући да је „глас народа глас Бога“. Тог јутра пред Фило-зофским факултетом дежурала је група младића суровог изгледа, која је покушавала да растури студентски скуп. Мноштво студената их је углав-ном игнорисало. Свега неколико нас трудило се да се објасни са њима. Сећам се да су махали некаквим индексима са ДИФ-а и тврдили да их је послао ректор. После краћег довикивања и интервенције из деканата, група насилника се ипак повукла. Када смо се окупили на петом

17

„умерени“ елементи, а са њима, баш као и ра-нијих година, режиму наклоњени студенти. Кључну грешку на почетку протеста представ-љало је сáмо формулисање захтева. Током прве две недеље буне, студенти су једино захтевали да Народна скупштина формира Анкетни одбор „који би утврдио да ли је било неправилности приликом избора“. Злонамерно или грешком, режиму Слободана Милошевића тако је пружена прилика да стави под сумњу нешто што су социјалистички контролори прогласили неспор-ним када су, после бројања гласова, потписали записнике. Да је режим прихватио ове захтеве, био би изабран анкетни одбор са режимском већином, грађански протест изгубио би залет, студентски би био заустављен, а опозиција, која је скоро годину дана бојкотовала рад републи-чког парламента, морала би да се врати у скуп-штинске клупе. Притом, на побуњеним факул-тетима деловала је већина организација Савеза студената, које су имале сопствене просторије, чији су функционери добијали новац, имали разне привилегије и остваривали известан утицај. Укључивање Студентског града и осталих домова дало би велику предност присталицама

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 16-17VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 16-17 14.11.2011 10:06:3814.11.2011 10:06:38

Page 11: "Studentska fronda", Čedomir Antić

по степено почео да окупља његове вође и представнике великих факултета. Само део Ини цијативног одбора имао је, међутим, извршне функције, док су остали чинили нешто између колективног председништва и сената. Поред тога, постојао је Прес центар Протеста, смештен у тадашњим просторијама Медија центра (Кнез Михаилова 25), као и програмски и разни други центри по факултетима. Ускоро су на Филозофском, Филолошком, ФПН-у, Ма-шинском и Електротехничком факултету почеле свакодневно да излазе студентске новине: „Про-тест три-буне“, „Глас протеста“, „Пла тон“...

Веровао сам да би моја мисија у протесту могла да буде то да покушам да допринесем оства-рењу два циља. Пре свега, сматрао сам да никако не смемо да дозволимо две грешке из прошлости: да прихватимо неодређене циљеве надахнуте идеализмом, и да препустимо режиму да од сту-дената и реформиста брани Србију и на ционалне интересе нашег народа. Зато је про тест морао да ограничи своје деловање. Могао је да говори о правди, демократији и патриотизму. Све друго, према мом дубоком уверењу, било је не само суштински бесмислено – јер би била изгубљена

19

спрату Филозофског факултета, где се налази Одељење историје, извадио сам из џепа српску заставу. Окупили смо се око ње и пошли низа степенице. Достојно тренутка, али иначе смешно и анахроно, позивали смо студенте које смо сусретали да се окупе око заставе и Устава.

Први дани протеста прошли су у недоу ми-цама и бурним расправама студената окупљених у амфитеатрима великих факултета. Рецимо, првобитну одлуку да студенти остану затворени на факултетима (као 1968. и делом 1992.) проме-нило је једнодушно противљење окупљених на Платоу. Временом је амфитеатар Филозофског факултета изгубио политичку важност. Тамо су се већ после недељу дана одржавали повремена предавања и промоције, док је студентска демо-кратија постала у већој мери представничка. Ускоро су на Филозофском и другим факулте-тима повремено заседали студенти са разних одељења. Њихови представници налазили су се у факултетском Извршном одбору. ИО је одре-ђивао двојицу представника у Главном одбору Студентског протеста. Иницијативни одбор постао је нека врста владе протеста. Испрва је представљао групу покретача протеста, да би

18

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 18-19VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 18-19 14.11.2011 10:06:3814.11.2011 10:06:38

Page 12: "Studentska fronda", Čedomir Antić

са Филозофског факултета, било је у потпуности формално и тиме суштински необориво. Тврдио је да у време када професорима Београдског универзитета који су чланови странака, као што су рецимо Никола Милошевић или Небојша Попов, није дозвољено да се обраћају студентима, нема разлога да један функционер Социјалисти-чке партије Француске буде изузетак. Да се Ланг обратио, започела би бескрајна расправа у јавности о томе да ли је међународним ратом против Србије могао да буде спречен рат у Бос-ни. Пошто се није обратио, расправа је усред-сређена на питање да ли су студенти национали-сти и да ли су достојни „европских вредности“. Ускоро је у Нашој Борби објављен чланак о студентима десничарима који „своје колегинице присиљавају да носе народне ношње“. Ова бес-ми слица инспирисана је једном од студентских акција, када је пред Председништво Србије као представница протеста дошла студенткиња која је симболизовала Србију, и затражила да пред њу изађе Слободан Милошевић, како би му пре-дала со и хлеб. Поред тога, замисао наших клеветника била је да се пред страном публиком побуњени студенти упореде са алжирским

21

највећа предност протеста: споразум велике већине студената – већ би протест као и 1992. године изгубио правац и на послетку пропао.

Ускоро су ови принципи дошли на велику пробу. Крајем новембра, у Београд је дошао француски интелектуалац и бивши Министар културе Жак Ланг. У сличну посету протесту 1992. године дошао је један други француски интелектуалац, који се заузимао за мир, али и за кажњавање Србије и српског народа. Став про-тестног одбора Филозофског факултета био је да Ланг не треба да се обрати студентима. Студент-ски представници веровали су да би се његово обраћање више односило на рат у Босни него на садашњу ситуацију у Србији и само би дало повода поделама у протесту. Борка Павићевић је ипак довела Ланга, који је заустављен на улазу у Филозофски факултет. Неколико дана касније, од овог питања је настао прави политички скан-дал. Обрад Бади Савић и Филип Давид јавно су захтевали да студенти који су у овоме учество-вали буду кажњени. Савић је чак упоредио студенте у протесту са немачким студентима 1933. године. Оправдање које је изнео Данило Вуковић, тадашњи члан Иницијативног одбора

20

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 20-21VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 20-21 14.11.2011 10:06:3814.11.2011 10:06:38

Page 13: "Studentska fronda", Čedomir Antić

Главног одбора Студентског протеста. Нешто раније, Владимир Добросављевић био је ступио у чланство Иницијативног одбора. На првој седници на којој сам учествовао (било је то 3. или 4. децембра), у дужност ми је пало да оправ-дам став факултета у време доласка Жака Ланга. Мислим да сам у томе имао успеха, пошто ово питање касније није стављано на дневни ред, а моје опаске, и поред затегнуте атмосфере, у два наврата изазвале су смех и снажне аплаузе.

Главни одбор Студентског протеста био је занимљива установа. Организован по узору на раније протесте, он је имао форму конвента чије су седнице биле свакодневне. Састао би се сваког дана у шест после подне, а ретко је завршавао са радом пре једанаест сати увече. Чинило га је седам десет и шесторо чланова, односно по двоје представника сваког факултета или више школе која је била активна у протесту. Према прави-лима, један члан требало је да буде сталан, а други би се повремено мењао. Сваки факултет имао је један глас, а сви гласови били су равно-правни. Било је ту свакаквог света: страначких омладинаца који су се наметнули у амфитеатрима својих факултета, добронамерних девојака и

23

интегристима, који су присиљавали тамошње жене да носе зар. Ускоро је у Њујорк Тајмсу осва-нуо текст који је студенте Београдског уни-верзитета приказивао у још лошијем светлу. Тада је на састанак Организационог одбора Филозофског факултета стигла једна млада доценткиња (или је можда била асистенткиња). Утучена и нервозна, као да јој је неко од чланова породице недавно умро, она се обратила одбору и рекла да после текста објављеног у Њујорк Тајмсу протест нема смисла, па га треба преки-нути. Док су остали у чуду ћутали, рекао сам јој да америчке дневне новине нису започеле про-тест, па га не могу ни зауставити. Ову анегдоту записујем зато што је после обарања режима 2000. године велики број таквих особа, пре свега у Београду и Новом Саду, упркос јасно израженој народној вољи, дошао до велике моћи у држав-ним установама и до огромног новца из САД и ЕУ, који је преплавио поједине овдашње невла-дине организације. Мислим да делом нашег интелектуалног света такав дух није владао од времена Недићеве владе.

У то време, представници одељења Фило-зофског факултета изабрали су ме за члана

22

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 22-23VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 22-23 14.11.2011 10:06:3814.11.2011 10:06:38

Page 14: "Studentska fronda", Čedomir Antić

управо смешна. Имао је обичај да се према њего-вим члановима односи као према новинарима. Упирао је прстом ка њима, одбијао да одговори на поједина питања, уз опаску да су неинтели-гентна или бесмислена. О инструкцијама које би му одбор редовно давао није хтео ни да чује.

Чедомир Јовановић је вероватно најзаним-љивија личност ове студентске политије. У то време имао је већ двадесет и пет година. ФДУ је почео да похађа 1994. године, па је у ово време био студент треће године. Иза себе је имао многобројна и богата искуства: радећи за Тикер и ТВ Политику стекао је сигурност у опхођењу са медијима и познанства са новинарима, па чак и са појединим политичарима, као тинејџер бавио се ватерполом, постигавши запажене успехе, што му је донело упорност и вероватно унапредило његов организациони таленат, док га је време које је провео у војсци и рату учинило оштрим, непомирљивим и на неки начин пре-више сазрелим за своје године. Поносан и сује-тан, он је у односу са другим људима могао имати само присталице и непријатеље, друге као да није ни хтео да познаје. Упознао сам га на Глав-ном одбору, и ту је оставио добар утисак на мене.

25

младића који су због неправде ушли у протест и тек почели да се упознају са политиком, дендија и каћиперки из монденог београдског друштва, за које је протест представљао последњу моду, припадника малобројних студентских органи-зација, неколико бивших присталица режима који су увек били неутрални, коначно и гласних троје или четворо присталица екстремне Со-цијал демократске уније. Састанцима су при-суствовали представници студентског обезбе-ђења, великим делом гласачи СРС, неким чудом присталице рестаурације монархије. На послет-ку, ту је било и неколико националиста, гарибал-динских идеалиста залуталих у 20. век. Њих је највише било на Филолошком факултету. Одбо-ром је председавао Александар Ђукић, студент ФПН родом из Ваљева, пријатељ Мише Гаври-ловића и члан ДС. У првом реду поносно су седели чланови Иницијативног одбора, а међу њима прва медијска звезда протеста, његов портпарол Душан Васиљевић, студент ФПН-а. Ту се после 2. децембра 1996. нашао и Чедомир Јовановић, харизматични студент Факултета драмских уметности. Васиљевићу је читава ша-рада са успостављањем Главног одбора била

24

VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 24-25VKMIN151 Antic Studentska fronda.indd 24-25 14.11.2011 10:06:3814.11.2011 10:06:38