Broj010 - sluzbenilist.ba

Godina XX

Utorak, 16. februara/veljače 2016. godine

Broj/Број

10

Година XX

Уторак, 16. фебруара 2016. годинe

ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik

PREDSJEDNIŠTVO BOSNE I HERCEGOVINE

205 Na osnovu člana 2. stav 2. Aneksa VIII Općeg okvirnog

sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, člana 5. stav 1. 2. i 3. Odluke o Komisiji za očuvanje nacionalnih spomenika ("Službeni glasnk BiH", broj 1/02, i 10/02) i člana 36.) Poslovnika o radu Predsjedništva BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13, 32/13 i 22/14), Predsjedništvo Bosne i Hercegovine je na 19. redovnoj sjednici, održanoj 28. januara 2016. godine, donijelo

ODLUKU O RAZRJEŠENJU ČLANOVA KOMISIJE ZA OČUVANJE NACIONALNIH SPOMENIKA

I. Amra Hadžimuhamedović, Dubravko Lovrenović i Ljiljana

Ševo razrješavaju se dužnosti članova Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika.

II. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a bit će

objavljena u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-50-1-227-3/16 28. januara 2016. godine

Sarajevo Predsjedavajući

Dr. Dragan Čović, s. r.

Na temelju članka 2. stavka 2. Aneksa VIII Općeg

okvirnoga sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, članka 5. stavka 1. 2. i 3. Odluke o Povjerenstvu za očuvanje nacionalnih spomenika ("Službeni glasnk BiH", broj 1/02, i 10/02) i članka 36.) Poslovnika o radu Predsjedništva BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13, 32/13 i 22/14), Predsjedništvo Bosne i Hercegovine je na 19. redovitoj sjednici, održanoj 28. siječnja 2016. godine, donijelo

ODLUKU O RAZRJEŠENJU ČLANOVA POVJERENSTVA ZA

OČUVANJE NACIONALNIH SPOMENIKA

I. Amra Hadžimuhamedović, Dubravko Lovrenović i Ljiljana

Ševo razrješavaju se dužnosti članova Povjerenstva za očuvanje nacionalnih spomenika.

II. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a bit će

objavljena u "Službenome glasniku BiH".

Broj 01-50-1-227-3/16 28. siječnja 2016. godine

SarajevoPredsjedatelj

Dr. Dragan Čović, v. r.

На основу члана 2. став 2. Анекса VIII Општег

оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, члана 5. став 1, 2. и 3. Одлуке о Комисији за очување националих споменика ("Службени гласник БиХ", број 1/02, и 10/02) и члана 36.) Пословника о раду Предсједништва БиХ ("Службени гласник БиХ, број 10/13, 32/13 и 22/14), Предсједништво Босне и Херцеговине је на 19. редовној сједници, одржаној 28. јануара 2016. године, донијело

ОДЛУКУ О РАЗРЈЕШЕЊУ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ ЗА ОЧУВАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ СПОМЕНИКА

I Амра Хаџимухамедовић, Дубравко Ловреновић и

Љиљана Шево разрјешавају се дужности чланова Комисије за очување националних споменика.

Broj 10 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 16. 2. 2016.

II Ова одлука ступа на снагу даном доношења, а биће

објављена у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-50-1-227-3/16 28. јануара 2016. године

Сарајево Предсједавајући

Др Драган Човић, с. р.

206 Na osnovu člana 2. stav 2. Aneksa VIII Općeg okvirnog

sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, člana 5. stav 1. 2. i 3. Odluke o Komisiji za očuvanje nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 1/02 i 10/02) i člana 36. Poslovnika o radu Predsjedništva BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13, 32/13 i 22/14), Predsjedništvo Bosne i Hercegovine je na 19. redovnoj sjednici, održanoj 28. januara 2016. godine, donijelo

ODLUKU O IMENOVANJU ČLANOVA KOMISIJE ZA OČUVANJE

NACIONALNIH SPOMENIKA

I. Za članove Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika

imenuju se: - dr. Amir Pašić, - g. Goran Milojević i - g. Radoje Vidović.

II. Mandat članova Komisije za očuvanje nacionalnih

spomenika traje 5 godina.

III. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a bit će

objavljena u "Službenom glasniku BiH".

Broj 01-50-1-227-37/16 28. januara 2016. godine

Sarajevo Predsjedavajući

Dr. Dragan Čović, s. r.

Na temelju članka 2. stavka 2. Aneksa VIII Općeg

okvirnoga sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, članka 5. stavka 1. 2. i 3. Odluke o Povjerenstvu za očuvanje nacionalnih spomenika ("Službeni glasnik BiH", broj 1/02 i 10/02) i članka 36. Poslovnika o radu Predsjedništva BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13, 32/13 i 22/14), Predsjedništvo Bosne i Hercegovine je na 19. redovitoj sjednici, održanoj 28. siječnja 2016. godine, donijelo

ODLUKU O IMENOVANJU ČLANOVA POVJERENSTVA ZA

OČUVANJE NACIONALNIH SPOMENIKA

I. Za članove Povjerenstva za očuvanje nacionalnih

spomenika imenuju se: - dr. Amir Pašić, - g. Goran Milojević i - g. Radoje Vidović.

II. Mandat članova Povjerenstva za očuvanje nacionalnih

spomenika traje 5 godina.

III. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a bit će

objavljena u "Službenome glasniku BiH".

Broj 01-50-1-227-37/16 28. siječnja 2016. godine

Sarajevo Predsjedatelj

Dr. Dragan Čović, v. r.

На основу члана 2. став 2. Анекса VIII Општег

оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, члана 5. став 1. 2. и 3. Одлуке о Комисији за очување националних споменика ("Службени гласник БиХ", број 1/02 и 10/02) и члана 36.) Пословника о раду Предсједништва БиХ ("Службени гласник БиХ", број 10/13, 32/13 и 22/14), Предсједништво Босне и Херцеговине је на 19. редовној сједници, одржаној 28. јануара 2016. године, донијело

ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ ЗА ОЧУВАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ СПОМЕНИКА

I За чланове Комисије за очување националних

споменика именују се: - др Амир Пашић, - г. Горан Милојевић и - г. Радоје Видовић.

II Мандат чланова Комисије за очување националних

споменика траје 5 година.

III Ова одлука ступа на снагу даном доношења, а биће

објављена у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-50-1-227-37/16 28. јануара 2016. године

СарајевоПредсједавајући

Др Драган Човић, с. р.

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

207 Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 13. stav (1) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu ('Službeni glasnik BiH", broj 40/15), i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 30/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, na 31. sjednici održanoj 12.11. 2015. godine, donijelo je

ODLUKU O ODOBRAVANJU SREDSTAVA IZ TEKUĆE REZERVE

BUDŽETA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNIH OBAVEZA BOSNE I HERCEGOVINE

ZA 2015. GODINU

Član 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom odobrava se korištenje sredstva tekuće rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu u iznosu od 100.036,37 KM Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine.

Član 2. (Namjena sredstava)

Sredstva iz člana 1. ove Odluke namijenjena su za plaćanje PDV-a za donaciju Republike Hrvatske u građevinskom materijalu koji je namijenjen za obnovu kuća za povratak izbjeglih Hrvata u Bosnu i Hercegovinu, na osnovu Sporazuma između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Hrvatske o povratku izbjeglih osoba iz Bosne i Hercegovine i

Utorak, 16. 2. 2016. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 10 - Strana 3

Republike Hrvatske ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 10/05).

Član 3. (Nadležnost za realiziranje)

Za realiziranje ove Odluke zadužuju se Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine i Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine

Član 4. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 273/15 12. novembra 2015. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, s. r.

Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 13. stavak (1) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 40/15), i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 30/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, na 31. sjednici održanoj 12.11.2015. godine, donijelo je

ODLUKU O ODOBRAVANJU SREDSTAVA IZ TEKUĆE PRIČUVE PRORAČUNA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNIH OBVEZA BOSNE I HERCEGOVINE

ZA 2015. GODINU

Članak 1. (Predmet Odluke)

Ovom Odlukom odobrava se korištenje sredstva tekuće pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu u iznosu od 100.036,37 KM Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine.

Članak 2. (Namjena sredstava)

Sredstva iz članka 1. ove Odluke namijenjena su za plaćanje PDV-a za donaciju Republike Hrvatske u građevinskom materijalu koji je namijenjen za obnovu kuća za povratak izbjeglih Hrvata u Bosnu i Hercegovinu, na temelju Sporazuma između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Hrvatske o povratku izbjeglih osoba iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 10/05).

Članak 3. (Nadležnost za realiziranje)

Za realiziranje ove Odluke zadužuju se Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine i Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine

Članak 4. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 273/15 12. studenoga 2015. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Dr. Denis Zvizdić, v. r.

На основу члана 17. Закона о финансирању институција

Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 13. став (1) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2015. годину ("Службени гласник БиХ", број 40/15), и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине, на 31. сједници одржаној 12.11.2015. године, донио је

ОДЛУКУ О ОДОБРАВАЊУ СРЕДСТАВА ИЗ ТЕКУЋЕ РЕЗЕРВЕ БУЏЕТА ИНСТИТУЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

И МЕЂУНАРОДНИХ ОБАВЕЗА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА 2015. ГОДИНУ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

Овом Одлуком одобрава се кориштење средства текуће резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2015. годину у износу од 100.036,37 КМ Министарству за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине.

Члан 2. (Намјена средстава)

Средства из члана 1. ове Одлуке намијењена су за плаћање ПДВ-а за донацију Републике Хрватске у грађевинском материјалу који је намијењен за обнову кућа за повратак избјеглих Хрвата у Босну и Херцеговину, на основу Споразума између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Хрватске о повратку избјеглих особа из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске ("Службени гласник БиХ - Међународни уговори", број 10/05).

Члан 3. (Надлежност за реализацију)

За реализацију ове Одлуке задужују се Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине.

Члан 4. (Ступање на снагу)

Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 273/15 12. новембра 2015. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р.

208 Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/3, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 33. sjednici, održanoj 3. decembra 2015. godine, donijelo je

ODLUKU O USVAJANJU MAPE PUTA ZA IMPLEMENTACIJU EU

DIREKTIVE O REGULIRANIM PROFESIJAMA 2005/36EC I 2013/55EU


(1) Ovom odlukom usvaja se Mapa puta za implementaciju EU Direktive o reguliranim profesijama 2005/36EC i 2013/55EU (u daljem tekstu: Mapa puta).


(2) Sastavni dio ove odluke je Mapa puta.

Član 2. (Nadležna tijela)

(1) Zadužuje se Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine da u skladu sa članom 56. EU Direktive o reguliranim profesijama 2005/36EC i 2013/55EU (u daljem tekstu: Direktiva) i preporukom br. 60 iz Mape puta, u roku od tri mjeseca od usvajanja ove odluke, Vijeću ministara Bosne i Hercegovine dostavi prijedlog Odluke o određivanju koordinatora koji će biti odgovoran za jedinstvenu provedbu Direktive u Bosni i Hercegovini.

(2) Koordinator za Bosnu i Hercegovinu će sarađivati sa subkoordinatorima iz Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine/kantona i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine za odgovorajuće sektore ili profesije.

Član 3. (Kontakt tačka za Bosnu i Hercegovinu)

(1) Zadužuje se Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine da u skladu sa članom 57. Direktive i preporukom br. 62 iz Mape puta, u roku od tri mjeseca od usvajanja ove odluke, Vijeću ministara Bosne i Hercegovine dostavi prijedlog Odluke za uspostavu kontakt tačke za Bosnu i Hercegovinu.

(2) Kontakt tačka za Bosnu i Hercegovinu sarađivat će sa subkontakt tačkama iz Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine/kantona i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

Član 4. (Stupanje na snagu i objavljivanje)

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 274/15 3. decembra 2015. godine

Sarajevo



Tvining projekat "Jačanje institucija i kapaciteta za implementaciju EU Direktive o regulisanim profesijama" BA 11 IB OT 03

Mapa puta za implementaciju EU Direktive o reguliranim profesijama 2005/36EC i 2013/55EU

Skraćenice:

MCP BiH - Ministarstvo civilnih poslovaBiH CIP - Centar za informisanje i priznavanje dokumenata iz

oblasti visokog obrazovanja MOK RS - Ministarstvo prosvjete i kulture Republike

Srpske MO Sarajevo - Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade

Kantona Sarajevo VFS - Veterinarski fakultet Sarajevo OZBD - Odjel za zdravstvo i ostale usluge Brčko distrikta

BiH OOBD - Odjel za obrazovanje Brčko distrikta BiH EVS - Entitetska veterinarska služba UNSA - Univerzitet u Sarajevu RG - Radna grupa UO - Upravni odbor

Hronologija:

Ova mapa puta proizlazi iz složene Gep analize, izmijenjene u skladu sa komentarima članova Radne grupe, te članovima Upravnog odbora. Sve nadležne institucije u svim sektorima zdravstvo, arhitektura i veterina, su konsultovane kroz pojedinačne sastanke.

Metodologija:

- Rezultati složene Gep analize - Preporuke zasnovane na rezultatima složene Gep analize

Na osnovu ovoga podijelili smo "Direktivu" na ove kategorije odredaba:

- Odredbe koje je BiH obavezna primijeniti, - Odredbe koje BiH može primijeniti

A. Odredbe koje BiH mora primijeniti su vezane uz stručno osposobljavanje u odabranim reguliranim profesijama (obrazovanje) i institucionalnu podršku mobilnosti BiH građana. Ove odredbe se također vežu uz sigurno obavljanje profesije, zajedno sa priznatim procedurama. Na osnovu individualnih sastanaka za vrijeme misija, primijetili smo da koraci koji predstavljaju oko 44% ukupnog procesa transponovanja trebaju riješiti najhitnije probleme u ovoj oblasti slobodnog kretanja osoba, građana Bosne i Hercegovine, te u isto vrijeme problem zapošljavanja u Evropskoj uniji.

B. Odredbe koje BiH ne mora primijeniti čine oko 12% ukupnog procesa transponovanja. Ove odredbe mogu biti od pomoći u primjeni "Direktive", ali ipak su više u vidu podrške. Primjenom odredbi koje nisu obavezne, BiH će povećati transparentnost, kredibilitet i razumijevanje BiH kvalifikacije od strane inozemnog tijela za priznavanje u Evropskoj uniji. "Z" označava "Zaključak" "P" označava "Preporuku"

Zaključci i preporuke složene Gep analize za sve sektore Član 1 - 4. Opće odredbe, opseg, svrha, definicije i učinci priznavanja Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 1: Pregledom relevantnih pravnih propisa u BiH stručnjaci su došli do zaključka da regulirane profesije postoje u BiH, ali da ne postoji regulirano obrazovanje 1. Reguliranjem obrazovanja obezbijedit će se da profesionalci iz datih studijskih programa imaju slične ili identične ishode učenja, vještine i kompetencije. Obezbjeđivanje jednakih ishoda učenja je odgovornost obrazovnih institucija.

Preporuka 1a: Potrebno je u BiH razviti listu reguliranih profesija, u skladu sa članom 57. paragraf 1. tačka (a) Modernizovane direktive.

Preporuka 1b: Potrebno je otpočeti regulirano obrazovanje za odabrane profesije.

Kategorija: A Za Bosnu i Hercegovinu: Z 2: U BiH ne postoji u pojedinim slučajevima razlika u

postupcima između akademskog i profesionalnog priznavanja kvalifikacija.

P 2: Jasno razdvojiti i definirati dva procesa priznavanja, tamo gdje to nije učinjeno, prema međunarodnim dokumentima i smjernicama EU. 2

Kategorija: B

1 Regulirano (uređeno) obrazovanje znači da je nastavni plan i program definiran

pravnimi propisom za neke odabrane regulisane profesije. To obično ima

pozitivan uticaj na javno zdravlje (u slučaju medicinskih profesija) ili javnu

bezbjednost (profesije nastavnika ili druge). Nepostojanje reguliranog

obrazovanja ne znači da nema standarda za srednje i visoko obrazovanje u BiH ili

da nema pravnog okvira za obrazovanje. Regulirano obrazovanje se odnosi na

određene profesije i uvjete za njihovo izvođenje. 2 Detaljne razlike su navedene u članovima 10-14.


Poglavlje II Članovi 5 - 9. Sloboda pružanja usluga Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 3: Odredbe članova 5-9. su strogo vezane uz EU državljanstvo, te u ovom trenutku ne zahtijevaju mjere transpozicije.

P 3: Odredbe članova 5-9. primijeniti pridruživanjem BiH Evropskoj uniji.

Kategorija: C

Poglavlje III Sloboda poslovnog nastana Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 4: Ovaj dio Direktive je veoma važan za BiH, s obzirom da se direktno primjenjuje i u zemljama koje nisu članice EU.

P 4: Primijeniti preporuke iz Poglavlja III.

Član 11. Nivoi kvalifikacije Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 5: Zakoni o srednjem stručnom obrazovanju i obuci u BiH nisu definirali jasnu razliku između dokumenata i/ili ispita koji potvrđuju završetak srednjeg stručnog obrazovanja i obuke.

P 5: Potrebno napraviti jasnu razliku između dokumenata i/ili ispita koji potvrđuju završetak srednjeg stručnog obrazovanjai obuke u zakonima o srednjem stručnom obrazovanju i obuci u Bosni i Hercegovini prema članu 11. Direktive.

Kategorija: A Z 6: Zakoni o visokom obrazovanju u BiH potpuno su uzeli

u obzir podjelu na cikluse visokog obrazovanja. P 6: Nije potrebno raditi transpozicijske mjere u vezi sa

Kvalifikacionim okvirom kako je definirano članom 11. Direktive.

Kategorija: C

Član 12. Jednak tretman kvalifikacija Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 7: Data odredba se djelimično odnosi na BiH, s obzirom da zemlje članice EU nisu obavezne da primjenjuju ovu odredbu na zemlje ne-članice EU. Ovaj član će biti primjenjiv za BiH nakon ulaska u EU.

P 7: nema preporuke. Kategorija: C

Član 13. Uvjeti za priznavanje Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 8a) U BiH proces priznavanja je definiran zakonima na nivou Republike Srpske, kantona u Federaciji BiH i Brčko distrikta BiH.

P 8a): Usvajanje akata o priznavanju diploma ili izmjene i/ili dopune postojećih zakonskih propisa o priznavanju koji uzimaju u obzir međunarodne dokumente o priznavanju stručnih kvalifikacija koji obavezuju BiH ili će je obavezivati.

Kategorija: A

Za Federaciju BiH:

Z 8b): definirani uvjeti za priznavanje se veoma razlikuju od kantona do kantona, s obzirom da svaki kanton ima svoje propise kojima je regulirano priznavanje/ekvivalencija kvalifikacija.

P 8b) Usvajanje akata na nivou kantona o priznavanju diploma ili izmjene i/ili dopune postojećih zakonskih propisa o priznavanju koji uzimaju u obzir međunarodne dokumente o priznavanju stručnih kvalifikacija koji obavezuju BiH ili će je obavezivati.

Kategorija: A

Za Republiku Srpsku:

Z 8c) Proces priznavanja kvalifikacija je u potpunosti usklađen sa Direktivom, posebno procedura ispitivanja prava

koja je svršeni student stekao u zemlji porijekla. Na datom principu je zasnovan opći sistem priznavanja u okviru Direktive i potrebno je pridržavati se ove odredbe i ostaviti je u slučaju bilo koje dalje izmjene Pravilnika o sastavu i načinu rada Komisije za informisanje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja.

P 8c) Usvajanje akta o priznavanju diploma ili izmjene i/ili dopune postojećih zakonskih propisa o priznavanju koji uzimaju u obzir međunarodne dokumente o priznavanju stručnih kvalifikacija koji obavezuju BiH ili će je obavezivati.

Kategorija: A

Za Brčko distrikt BiH:

Z 8d: Zakon o priznavanju inozemnih visokoškolskih kvalifikacija u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine nije u potpunosti u skladu sa Direktivom (npr. predviđa period za donošenje odluke do 4 mjeseca što nije u skladu sa članom 51. stav 2 "Direktive" (Procedura za uzajamno priznavanje stručnih kvalifikacija).

P 8d) Izmjene i/ili dopune postojećih zakonskih odredaba o priznavanju koji uzimaju u obzir međunarodne dokumente o priznavanju stručnih kvalifikacija koji obavezuju BiH ili će je obavezivati.

Kategorija: A

Član 14. Kompenzacione mjere Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 9: U BiH postojeći propisi jasno ne definiraju kompenzacione mehanizme u skladu sa Direktivom, test sposobnosti i period prilagođavanja.

P 9: Izraditi nove ili izmijeniti postojeće propise da bi se jasno i precizno definirali kompenzacioni mehanizmi u skladu sa Direktivom, test sposobnosti i period prilagođavanja.

Kategorija: A

Za Federaciju BiH:

Z 9a): Svi kantoni u Federaciji BiH ne primjenjuju kompenzacione mjere za migrante u skladu sa Direktivom. Neki kantoni (kako je već navedeno) primjenjuju djelimično (polaganje dopunskog ispita-test sposobnosti).

P 9a): U kantonima koji ne primjenjuju kompenzacione mjere potrebno je izraditi nove ili izmijeniti postojeće propise da bi se jasno i precizno definirali kompenzacioni mehanizmi u skladu sa Direktivom, test sposobnosti i period prilagođavanja.

Kategorija: A


Z 9b: Nema pravnog propisa koji definira kompenzacioni mehanizmi u skladu sa Direktivom.

P 9b: Izraditi nove propise da bi se definirali kompenzacioni mehanizmi u skladu sa Direktivom.

Kategorija: A


Z 9c: Zakon o priznavanju inozemnih visokoškolskih kvalifikacija u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine24 ne definiše ispravljanje razlika u obrazovanju koje je migrant stekao i onog koje je traženo u BiH.

P 9c: Izmijeniti i/ili dopuniti postojeće odredbe Zakona o priznavanju inozemnih visokoškolskih kvalifikacija u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine da bi se jasno i precizno definirali kompenzacioni mehanizmi u skladu sa Direktivom, test sposobnosti i period prilagođavanja.

Kategorija: A


Član 15. Odricanje od kompenzacionih mjera na osnovu zajedničkih platformi Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 10: Odredba člana 15. je vezana uz članstvo u EU, te u ovom trenutku ne zahijeva mjere transpozicije.

P 10: Odredbu člana 15. primijeniti pridruživanjem BiH Evropskoj uniji.

Kategorija: C

Poglavlje II Priznavanje stručnog iskustva Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 11: Odredbe članova 16-20. su vezane uz članstvo u EU, te u ovom trenutku ne zahtijevaju mjere transpozicije.

P 11: Odredbe članova 16-20. primijeniti pridruživanjem BiH Evropskoj uniji.

Kategorija: C

Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 12: Nakon transponovanja Direktive u BiH će biti veliki broj profesionalaca na koje će biti potrebno primijeniti stečena prava. Zbog toga će morati biti definirane stručne kompetencije za ove profesije, radi osiguranja pravne sigurnosti građana BiH.

P 12: Potrebno je u pravnim propisima u BiH definirati termin stečena prava za radnike čije obrazovanje ne ispunjava nove kriterije.

Kategorija: A Z 13a): Član 22 Direktive propisuje kontinuirani razvoj

pojedinaca u okviru date profesije. P 13a): Potrebno je definirati i obezbijediti kontinuirani

razvoj stručnih kompetencija sa ciljem održavanja sigurnog i efikasnog obavljanja zanimanja i održavanja napretka u razvoju.

Kategorija: A Z 13b) Postojeći sistem verifikacije kontinuiranog

obrazovanja doktora medicine u FBiH, RS, BD BiH je u skladu sa Direktivom.

P 13b): Zadržati postojeći sistem verifikacije kontinuiranog obrazovanja doktora medicine u FBiH, RS, BD BiH.

Kategorija: C

Dio 2. Doktori medicine, Članovi 24-30. Federacija BiH:

Z 14: Postoji obaveza stažiranja, odnosno polaganja stručnog ispita po završetku osnovnog medicinskog studija.

P 14: Ukinuti obavezu stažiranja i polaganja stručnog ispita nakon diplomiranja, kao i definirati ishode učenja doktora medicine (kurikulum) u skladu sa Aneksom V Direktive. Ova preporuka nema uticaja na uvjet pristupanja doktora medicine strukovnoj komori/udruženju, u slučaju da je to zahtjev.

Kategorija: B

Republika Srpska:

Z 15: U Republici Srpskoj nema pravnog propisa koji sadrži kumulativan broj sati, ishode učenja studija za doktora medicine.

P 15: U pravnim propisima definirati sadržaj studija doktora medicine i minimum standarda obrazovanja za doktora medicine.

Kategorija: A Z 16: Kompetencije i obim aktivnosti (in ENG: scope of

activities) doktora medicine nisu definirani u pravnim odredbama u skladu sa Direktivom.

P 16: U pravnim propisima definirati kompetencije i obim aktivnosti za koje su doktori medicine ovlašteni da ih obavljaju u skladu sa Direktivom.

Kategorija: A

Z 17: Pravilnik o programu i postupku polaganja stručnog ispita propisuje za doktore medicine obavezu polaganja "državnog ispita", što je suprotno odredbama Direktive.

P 17: Ukinuti polaganje "državnog ispita" za doktore medicine nakon diplomiranja.

Kategorija: B

Brčko distrikt BiH:

Z 18: Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u Brčko distriktu BiH nisu određene kategorije zdravstvenih profesija sa definiranim zahtjevima za obrazovanje i obuku, u skladu sa Direktivom.

P 18: Jasno odrediti kategorije zdravstvenih profesija i uspostaviti jasne kriterijume za obrazovanje i obuku različitih kategorija zdravstvenih profesija, definirati kompetencije/ishode učenja za iste.

Kategorija: A Z 19: Zakon o zdravstvenoj zaštiti u Brčko distriktu Bosne i

Hercegovine 1, propisuje za doktore medicine obavezu stažiranja i polaganja "državnog ispita", što nije u skladu sa odredbama Direktive.

P 19: Ukinuti stažiranje i polaganje "državnog ispita" za doktore medicine nakon diplomiranja.

Kategorija: B

Član 25. Direktive u vezi s doktorima medicine Federacija BiH:

Z 20: Zakonska regulativa u Federaciji BiH je jasna, postavlja detalje specijalističke obuke i može predstavljati model za druge zemlje.

P 20: Nema preporuke (jer je zakonska regulativa usklađena sa Direktivom).

Kategorija: C

Republika Srpska:

Z 21: Zakonska regulativa u Republici Srpskoj je jasna, postavlja detalje specijalističke obuke i može predstavljati model za druge zemlje.


Kategorija: C


Z 22: U Brčko distriktu BiH se ne sprovodi specijalistička obuka.

P 22: Nema preporuke (jer se specijalistički studij ne realizuje u Brčko distriktu BiH još uvijek).

Kategorija: C

Dio 3 Medicinske sestre za opću njegu, Članovi 31 - 33. Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 23: U BiH nema dokaza o stečenom općem osnovnom obrazovanju nakon 10 godina obuke, obuka medicinskih sestara za opću njegu se uglavnom sprovodi u srednjim školama što nije u skladu sa Direktivom.

P 23a: Obuku medicinskih sestara za opću njegu je neophodno prilagoditi Direktivi i realizirati kao visoko obrazovanje najmanje 1. ciklusa Bachelor studijskog programa.

Kategorija: A P 23b: Ukoliko se zadrži obuka medicinskih sestara u

srednjim školama, neophodno je poduzeti značajniju promjenu postojećih srednjoškolskih nastavnih planova i programa za medicinske sestre i njihovu transformaciju u nastavne planove i programe za obrazovanje medicinskih sestara - asistenata.

Kategorija: A

1 "Službeni glasnik Brčko distrikta BiH", br. 2/10


Za Federaciju BiH:

Z 24: Kompetencije medicinskih sestara za opću njegu su definirane u skladu sa nivoima potrebnih kvalifikacija, što znači da medicinske sestre za opću njegu sa završenom srednjom školom imaju manji nivo kompetencija nego medicinske sestre za opću njegu sa završenim fakultetom. U skladu sa Direktivom sve medicinske sestre za opću njegu moraju imati isti nivo kompetencija.

P 24: Pravnim propisima jasno definirati kompetencije medicinskih sestara za opću njegu.

Kategorija: A


Z 25: Zakon o zdravstvenoj zaštiti u članovima od 83-86., definira zdravstvene radnike bez daljeg specificiranja njihove kategorije i zahtjeva obrazovanja.

P 25: Pravnim propisima jasno definirati kategorije zdravstvenih stručnjaka (medicinska sestra, medicinska sestra za opću njegu i medicinska sestra - asistent), s opisom aktivnosti, ishoda učenja i kompetencija i preciznije elaborirati tražene kvalifikacije

Kategorija: A


Z 26: Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u Brčko distriktu BiH nisu određene kategorije zdravstvenih profesija sa definiranim zahtjevima za obrazovanje, kompetencije/ishode učenja i obuku medicinskih sestara za opću njegu, u skladu sa Direktivom.

P 26: Pravnim propisima jasno odrediti kategorije zdravstvenih profesija i uspostaviti jasne kriterije za obrazovanje i obuku medicinskih sestara za opću njegu i definirati kompetencije/ishode učenja za medicinske sestre za opću njegu.

Kategorija: A

Dio 4 Doktori stomatologije, Članovi 34 - 37. Federacija BiH:

Z 27: Postoji obaveza stažiranja po završetku studija za doktore stomatologije koji nisu završili studij po Bolonji, odnosno polaganja stručnog ispita za sve, bez obzira da li su završili studij po Bolonji ili po predbolonjskom programu.

P 27: Ukinuti obavezu stažiranja i polaganja stručnog ispita nakon diplomiranja, kao i definirati ishode učenja za doktore stomatologije (kurikulum) u skladu sa Aneksom V Direktive. Ova preporuka nema uticaja na uvjet pristupanja strukovnoj komori/udruženju doktora stomatologije, u slučaju da je to zahtjev.

Kategorija: B Z 28a: Zakon o stomatološkoj djelatnosti nije definirao

minimum zahtjeva za obrazovanjem doktora stomatologije, u skladu sa Direktivom.

P 28a: Dopuniti pravne propise sa detaljnim opisom studijskog programa stomatologije, u skladu sa zahtjevima Direktive.

Kategorija: A Z 28b: Kompetencije i obim aktivnosti (scope of activities)

doktora stomatologije nisu definirani pravnim propisima u skladu sa Direktivom.

P 28b: U pravnim propisima definisati kompetencije i obim aktivnosti koje su doktori stomatologije ovlašteni da obavljaju u skladu sa Direktivom.

Kategorija: A

Republika Srpska:

Z 29: U Republici Srpskoj nema pravnog propisa koji sadrži kumulativan broj sati, ishode učenja studija za doktora stomatologije. Zakon o zdravstvenoj zaštiti u članovima od 83-86, definira zdravstvene radnike bez daljeg specificiranja njihove

kategorije i Zakon o zvanjima koja se stiču završetkom visokog obrazovanja 1 definira cikluse visokog obrazovanja doktora stomatologije.

P 29: U pravnim propisima definirati sadržaj studija doktora medicine, kompetencije i minimum standarda obrazovanja za doktora stomatologije.

Kategorija: A Z 30: U Republici Srpskoj nepostoji pravny propis koji

definira minimum zahtjeva za obrazovanjem doktora stomatologije, u skladu sa Direktivom.

P 30: Dopuniti pravne propise sa detaljnim opisom studijskog programa stomatologije, u skladu sa zahtjevima Direktive.

Kategorija: A Z 31: Kompetencije i obim aktivnosti (scope of activities)

doktora stomatologije nisu definirani pravnim propisima u skladu sa Direktivom.

P 31: U pravnim propisima definirati kompetencije i obim aktivnosti koje su doktori stomatologije ovlašteni da obavljaju u skladu sa Direktivom.

Kategorija: A Z 32: Pravilnik o programu i postupku polaganja stručnog

ispita propisuje za doktore stomatologije obavezu polaganja "stručnog ispita".

P 32: Ukinuti polaganje "stručnog ispita" za doktore stomatologije nakon diplomiranja.

Kategorija: B


Z 33: Zakon o zdravstvenoj zaštiti u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine 2, ne definira kompetencije/ishode učenja i obim aktivnosti za doktore stomatologije u skladu sa Direktivom.

P 33: Jasno odrediti kategorije zdravstvenih profesija. Potrebno je uspostaviti jasne kriterije za obrazovanje i obuku doktora stomatologije, i definirati kompetencije/ishode učenja i obim aktivnosti (scope of activities) za iste.

Kategorija: B Z 34: U Zakonu nije definiran minimum zahtjeva koje treba

da sadrži studijski program doktora stomatologije a koji su propisani Direktivom.

P 34: Dopuniti pravni propis u Brcko distriktu BiH sa detaljnim opisom studijskog programa stomatologije, u skladu sa zahtjevima Direktive.


Hercegovine 3, propisuje za doktore stomatologije obavezu stažiranja i polaganja "državnog ispita".

P 35: Ukinuti stažiranje i polaganje "državnog ispita" za doktore stomatologije nakon diplomiranja.

Kategorija: B

Zahtjevi za stručno obrazovanje - Doktori stomatologije - specijalisti Za Federaciju BiH:

Z 36: Zakonska regulativa je jasna, postavlja detalje specijalističke obuke i može predstavljati model za druge zemlje.

P 36: Nema preporuke (jer je zakonska regulativa usklađena sa Direktivom.)

Kategorija: C



1 "Službeni glasnik Republike Srpske", br. 33/14 2 "Službeni glasnik Brčko distrikta BiH", br. 2/10 3 "Službeni glasnik Brčko distrikta BiH", br. 2/10



Kategorija: C


Z 38 Ne sprovodi se specijalistička obuka. P 38: Nema preporuke (jer se specijalistička obuka ne

sprovodi). Kategorija: C

Dio 5 Doktor veterinarske medicine, Članovi 38-39. Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 39: Postoje manje razlike između aktuelnog studijskog programa Veterinarskog fakulteta Sarajevo i studijskog programa, propisanog u Aneksu V Direktive 2005/36/EC. Razlike uključuju situaciju da je Direktiva EU navela kao ključne predmete biologiju biljki, biomatematiku i profesionalnu etiku, koje treba pohađati svaki student, a koji ne postoje u nezavisnim predmetima u aktuelnom studijskom programu Veterinarskog fakulteta Sarajevo. Tema i ciljevi relevantnih EU predmeta su inkorporirani u druge vezane predmete, tj. predavanje ovih sadržaja se vrši u saradnji sa profesorom programskog predmeta kroz određen broj sati predavanja. Direktiva dopušta da se predavanje u jednom ili više ovih predmeta može dati kao dio, ili zajedno sa drugim predmetima.

P 39: Ažurirati studijski program u skladu sa zahtjevima Direktive.

Kategorija: B


Z 40: Obuka babica se uglavnom sprovodi u srednjim školama što nije u skladu sa Direktivom.

Kategorija: A P 40a: Obuku babica je neophodno prilagoditi Direktivi i

realizirati kao visoko obrazovanje najmanje 1. ciklusa Bachelor studijskog programa.

P 40b: Elaborirati kompetencije babica i definirati broj aktivnosti koje babice mogu da obavljaju u skladu sa Direktivom, i uključiti ih u relevantne pravne propise.

Kategorija: A

Za Republiku Srpsku i Brčko distrikt BiH:

Z 41: U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti Republike Srpske i Brčko distrikta BiH nije definirana profesija babica u skladu sa Direktivom.

P 41: Jasno odrediti kategorije zdravstvenih stručnjaka (babice), broj aktivnosti i kompetencija i preciznije elaborirati tražene kvalifikacije.



P 41b: Definirati kompetencije babica i broj aktivnosti koje babice mogu da obavljaju u skladu sa Direktivom, i uključiti ih u relevantne pravne propise

Kategorija: A

Dio 7. Farmaceuti, Članovi 44 - 45. Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 42: Postoji obaveza stažiranja, odnosno polaganja stručnog ispita po završetku studija magistara farmacije.

P 42: Ukinuti obavezu stažiranja i polaganja stručnog ispita nakon diplomiranja, kao i definirati ishode učenja magistara farmacije (kurikulum) u skladu sa Aneksom V Direktive. Ova preporuka nema uticaja na uvjet pristupanja strukovnoj komori/udruženju magistara farmacije, u slučaju da je to zahtjev.

Kategorija: B

Federacija BiH:

Z 43: Pripravnički staž nije sastavni dio redovnog studija. P 43: Pripravnički stažu trajanju od 6 mjeseci uključiti u

redovni studij magistra farmacije, u skladu sa zahtjevima Direktive.

Kategorija: A

Republika Srpska:

Z 44: Pripravnički staž je sastavni dio redovnog studija. P 44: Nema preporuke jer je studijski program u skladu sa

zahtjevima Direktive i pripravnički staž je sastavni dio redovnog studija.

Kategorija: C


Z 45: Zakon o zdravstvenoj zaštiti Brčko distrikta BiH ne obezbjeđuje kompletnu informaciju o potrebnim kvalifikacijama i kompetencijama magistra farmacije.

P 45: Elaborirati kompetencije magistara farmacije i definirati opseg aktivnosti koje magistri farmacije mogu da obavljaju u skladu sa Direktivom, i uključiti ih u relevantne pravne propise.

Kategorija: A

Dio 8 Arhitektura, Članovi 46-49 Federacija BiH:

Z 46: Studijski program zadovoljava prvi zahtjev iz člana 46. Direktive, koji se odnosi na minimalno trajanje obrazovanja.

P 46: Nema preporuke s obzirom da je studijski program usklađen sa Direktivom.

Kategorija: C

Republika Srpska:

Z 47: Studijski program zadovoljava prvi zahtjev iz člana 46. Direktive, koji se odnosi na minimalno trajanje obrazovanja.


Kategorija: C Brčko distrikt BiH: Nema preporuke jer nema javnih

univerziteta.

Član 48 "Direktive"regulira izvođenje sljedećih stručnih djelatnosti arhitekata: Za Bosnu i Hercegovinu

Z 48: Princip automatskog priznavanja arhitekata ne dozvoljava zemlji članici EU da traži ispunjavanje dodatnih uvjeta za pristup profesiji arhitekte.

P 48: Nakon pristupanja BiH Evropskoj uniji potrebno je obezbijediti pristup profesiji arhitekte građanima EU koji su migrirali u BiH bez ispunjavanja uvjeta za pristup profesiji arhitekte.

Kategorija: B Z 49: Nadležna tijela za arhitekturu (prema članu 56.

Direktive) će pregledati certifikate dodjeljene od strane države članice porijekla potvrđujući stručnu sposobnost arhitekte, tj. da on/ona zadovoljava uvjete potrebne za obavljanje profesije arhitekte.

P 49: Nadležna tijela (prema članu 56. Direktive) treba da budu uspostavljena i u mogućnosti da obavljaju zadatak.

Kategorija: A

Član 49 Direktive:

Z 50: Ne postoje odredbe u pravnim propisima za stečena prava arhitekata kako je propisano članom 49. i aneksom 6. Direktive.

P 50: Stvoriti uvjete za priznavanje stečenih prava od strane nadležnih tijela za arhitekturu.

Kategorija: A


Poglavlje IV Zajedničke odredbe o uređenju Član 50. Dokumentacija i formalnosti Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 51: Trenutno u BiH ne postoje institucije koje izdaju navedene dokumente.

P 51: Stvoriti uvjete za izdavanje dokumenata navedenih u Aneksu VII Direktive od strane nadležnih tijela (član 56 Direktive).

Član 51. Postupak uzajamnog priznavanja stručnih kvalifikacija Za entitete, kantone i Brčko distrikt BiH:

Z 52: Rokovi definirani u postojećim pravnim propisima za odlučivanje u procesu priznavanja u Federaciji BiH (najduži rok 60 dana) su u skladu sa rokom koji propisuje Direktiva. U Republici Srpskoj definiran je rok od četiri mjeseca, a takođe u Brčko distriktu BiH, navedeni rokovi nisu u skladu sa Direktivom.

P 52: Uskladiti rokove za odlučivanje u procesu priznavanja u Republici Srpskoj i Brčko distriktu BiH sa Direktivom.

Kategorija: A Z 53: CIP ne vrši priznavanje ali pruža informacije,

mišljenje i preporuke vlastima nadležnim za priznavanje stranih visokoškolskih kvalifikacija.

P 53: U postupku priznavanja kvalifikacija za regulirane profesije predvidjeti odredbu da u postupku priznavanja kvalifikacije koja spada u reguliranu profesiju nadležni organ zemlje članice će zatražiti mišljenje od nadležnih organa za priznavanje na nivou entiteta i kantona, o dijelu stručne kvalifikacije koji se odnosi na formalno obrazovanje odnosno o kvalifikaciji, njenom nivou, obrazovnoj ustanovi ili obrazovnom sistemu zemlje u kojoj je kvalifikacija stečena (u skladu sa članom 56. Direktive).

Kategorija: A

Član 52. Korištenje profesionalnih titula Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 54: U BiH zakonski nisu definirane profesionalne titule, ali mnogi dokumenti koriste nazive profesije, koje se mogu smatrati profesionalnim titulama.

P 54: U slučajevima kada postoje profesionalne titule koje su regulirane pravnim propisima u BiH, njihova upotreba mora biti osigurana u skladu sa Direktivom (migrantu mora biti omogućena upotreba profesionalne titule koja se koristi u BiH).

U slučajevima kada profesionalne titule nisu regulirane pravnim propisima u BiH, upotreba profesionalnih titula nije obavezujuća u skladu sa Direktivom (dobrovoljna primjena).

Poglavlje IV Precizna pravila za obavljanje profesije Član 53. Poznavanje jezika Za Federaciju BiH:

Z 55: Pravnimi proposima FBiH napr. Pravilnikom o načinu i postupku odobravanja specijalizacija odnosno subspecijalizacija, kao i načinu polagania specijalističkog odnosno subspecijalističkog ispita za stranog državljanina 1 i zakonom o lječiništvu 2 je definiranа potreba za aktivnim poznavanjem bosanskog/hrvatskog/srpskog jezika.

P 55: Uskladiti sve pravne odredbe tako da su primjenjive za sve migrante.

Kategorija: B

1 "Službene novine Federacije BiH", broj 69/12 2 "Službene novine Federacije BiH", br. 56/13


Z 56: U Republici Srpskoj i Brčko distriktu BiH ne postoje jasni kriteriji za znanje jezika koje moraju posjedovati podnosioci zahtjeva za priznavanje.

P 56: Uspostaviti jasne kriterije za znanje jezika koje moraju posjedovati podnosioci zahtjeva za priznavanje.

Kategorija: B

Član 54. Upotreba akademskih zvanja Za Republiku Srpsku:

Z 57: Upotreba akademskih zvanja stečenih u inozemstvu usklađena sa Direktivom.

P 57: Nema preporuke jer je upotreba akademskih zvanja stečenih u inozemstvu usklađena sa Direktivom.

Kategorija: C

Za Federaciju BiH i Brčko distrikt BiH:

Z 58: Nisu definirani uvjeti za upotrebu akademskih zvanja stečenih u inozemstvu.

P 58: Pravnim propisima o priznavanju jasno definirati uvjete za upotrebu akademskih zvanja u slučaju priznatog obrazovanja.

Kategorija: B

Član 55. Saglasnost fondova zdravstvenog osiguranja

Z 59: Odredba člana 55. Direktive je vezana za članstvo u EU, te u ovom trenutku ne zahijeva mjere transpozicije.

P 59: Odredbu člana 55. Direkive primijeniti pridruživanjem BiH Evropskoj uniji.

Kategorija: C

Poglavlje V Administrativna saradnja i odgovornost za implementaciju Član 56. Nadležna tijela Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 60: Trenutno ne postoji koordinator u BiH za implementaciju Direktive.

P 60: Odrediti koordinatora koji će biti odgovoran za jedinstvenu primjenu Direktive u BiH i odrediti subkoordinatore u entitetima i Brčko distriktu BiH. Koordinator za BiH sarađuje sa subkoordinatorima iz Republike Srpske, Federacije BiH /kantona i Brčko distrikta BiH, za odgovarajuće sektore ili profesije.

Kategorija: A Z 61: Trenutno ne postoje nadležna tijela u BiH za

priznavanje reguliranih profesija u smislu Direktive. P 61a): Odrediti institucije nadležnih tijela koje će biti

odgovorne za priznavanje stručnih kvalifikacija i koje mogu biti organizirane po sektorima, entitetima i Brčko distriktu ili profesijama.

Kategorija: A P 61b): Nadležna tijela u entitetima i kantonima Federacije

BiH i Brčko distriktu BiH treba da rade po istim principima i procedurama s ciljem postizanja istih rezultata - priznavanja / nepriznavanja stručnih kvalifikacija. Nadležno tijelo koje provodi proceduru priznavanja stručnih kvalifikacija u obavezi je da informira druga nadležna tijela o donesenim odlukama

Kategorija: A Član 57. Kontakt tačke Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 62: Trenutno ne postoji kontakt-tačka za BiH. P 62: Uspostaviti kontakt-tačku čiji su zadaci definirani

člankom 57. Direktive. Kontakt tačka za BiH sarađuje sa subkontakt tačkama iz Republike Srpske, Federacije BiH /kantona i Brčko distrikta BiH.

Kategorija: A


Član 58. Odbor za priznavanje stručnih kvalifikacija

Z 63: BiH nije otpočela proces pregovaranja za članstvo u EU.

P 63: U procesu pregovaranja o pristupanju BiH Evropskoj uniji imenovati osobu ili grupu osoba koje će predstavljati BiH u Komitetu EK o priznavanju stručnih kvalifikacija.

Kategorija: B

Član 59. Konsultacije

Z 64: Postojanje stručnih organizacija i/ili komora u odabranim sektorskim profesijama se smatra veoma važnim.

P 64: Poželjno uspostavljanje stručnih organizacija i/ili komora koje ne postoje (babice i medicinske sestre) i jačanje postojećih stručnih organizacija.

Kategorija: B

Poglavlje VI, Članovi 60-65, Završne odredbe

Z: Nije relevantno za BiH.

Dodatak V 5-5.1.1 Studijski program doktora medicine

P 65: Potrebno "regulirati" 1 sadržaj i obim studija doktora medicine tako da imaju identična ili veoma slična znanja, vještine i kompetencije nakon završetka sudija.

Kategorija: A P 66: Pravilno odrediti opterećenje studenta u formi kredita

tokom procesa sticanja stručne sposobnosti za obavljanje medicinske profesije, pri čemu je 1 kredit 25-30 sati opterećenja studenta, kako je i određeno u Modernizovanoj direktivi.

Kategorija: A

Aneks V 3 Direktive - 5.3.1 Studijski program doktora stomatologije

P 67: "Regulirati"2 sadržaj i obim obrazovanja u stomatološkoj profesiji tako da će svako ko diplomira nakon završetka studija imati isto ili uporedivo znanje, vještine i kompetencije.

Kategorija: A P 68: Pravilno definirati opterećenje studenta u formi

kredita za sticanje stručnosti za obavljanje profesije stomatologa, odnosno 1 kredit bi trebalo da bude jednak 25-30 sati opterećenja studenta kao što je definirano u preambuli 17. Modernizovane direktive.

Kategorija: A

Aneks V2 Direktive - 5.2.1 Program obrazovanja i edukacije medicinske sestre odgovorne za opću njegu

Z 69: "Regulativa"3 sadržaja obrazovanja i obuke medicinskih sestara odgovornih za opću njegu, u smislu propisivanja minimalnih zahtijeva, u BiH ne postoji. Ova "regulativa" treba osigurati da profesionalci/diplomanti ovakvih studijskih programa trebaju imati identične, ili barem kompatibilne "izlazne kompetencije", znanja, vještine i ovo će biti osigurano od strane posebnih obrazovnih ustanova. Čini se da ovaj korak nedostaje u obrazovnom sistemu BiH. Ukoliko je ovo slučaj, institut za "akreditacije/licenciranje" se mora ojačati.

P 69a): Regulirati sadržaj i obim obrazovanja medicinskih sestara koje su odgovorne za opću njegu, imajući uticaj na javno zdravlje i sigurnost. Osigurati da se obrazovanje i stručno obučavanje medicinskih sestara odgovornih za opću njegu provode na visokoškolskom nivou (univerzitet) i u skladu sa dokumentima drugih međunarodnih organizacija (npr. WHO) 1 "Regulirati" znači definirati minimum zahtjeva. 2 "Regulirati" znači definirati minimum zahtjeva u pogledu sadržaja i dužine

studija, tako da su diplomci sa svih obrazovnih institucija u BiH na istom nivou. 3 "Regulativa" označava definiciju minimalnih zahtijeva koji se tiču sadržaja i

dužine studija, tako da su diplomanti svih obrazovnih ustanova u BiH na istom

nivou.

koji reguliraju socijalnu zrelost budućih medicinskih sestara odgovornih za opću njegu (mlađi od 17 godina).

Kategorija: A P 69b): Uvesti minimalne zahtjeve za stručno obrazovanje i

obučavanje medicinskih sestara odgovornih za opću njegu, određivanjem "izlaznih kompetencija"/ishoda učenja, kao i uvođenjem jasnih kriterija za završavanje studijskih programa za medicinske sestre.

Kategorija: A P 69c): Definirati kompetencije medicinskih sestara

odgovornih za opću njegu, zasnovane na stečenim znanjima i vještinama.

Kategorija: A P 69d): Unaprijediti saradnju sektora obrazovanja i

zdravstva, što se tiče obrazovanja i stručnog obučavanja medicinskih sestara odgovornih za opću njegu.

Kategorija: A P 69e): Kriterije/uvjete za univerzitetsko pedagoško

osoblje, odgovorno za teoretsku i praktičnu nastavu medicinskih sestara, odgovornih za opću njegu, dopuniti u skladu sa Aneksom V Direktive (Opći princip "medicinske sestre koje podučavaju medicinske sestre" koji propisuje član 31. paragraf 4. Direktive sa izuzetkom predmeta gdje je neophodno da je doktor medicine predavač).

Kategorija: A P 69f): Definirati pravilno radno opterećenje studenata u

procesu sticanja stručnih kompetencija u profesiji zdravstvene njege, izraženo u formi kredita (1 kredit je jednak radnom opterećenju studenta u trajanju 25-30 sati, definirati Modernizovanom direktivom 4).

Kategorija: A

Aneks V 5 Direktive - 5.5.1 Program obrazovanja i stručnog obučavanja babica (tip I i II)

P 70: Uvesti minimalne zahtjeve obrazovanja i stručnog osposobljavanja babica u okviru studijskog programa određivanjem ishoda učenja, kao i jasne kriterije za realizaciju studijskog programa za babice.

Kategorija: A P 71: Ukinuti obrazovanja babica pri srednjim medicinskim

školama, što je prije moguće, bez mogućnosti njihove transformacije.

Kategorija: A P 72: Definirati kompetencije i broj aktivnosti babice,

zasnovano na stečenim znanjima i vještinama. Kategorija: A P 73: Unaprijediti saradnju obrazovnog i zdravstvenog

sektora u obrazovanju i stručnom osposobljavanju babica. Kategorija: A P 74: Definirati kriterije/uvjete za univerzitetsko pedagoško

osoblje koje predaje većinom praktičnu nastavu babicama, posebno za one vodeće u praktičnoj/kliničkoj nastavi u bolnicama ili drugim zdravstvenim ustanovama u skladu sa Aneksom V Direktive.

Kategorija: A P 75: Pravilno odrediti radno opterećenje studenata u formi

kredita za vrijeme njegovog/njenog sticanja profesionalne sposobnosti za profesionalno provođenje aktivnosti zdravstvene zaštite, što će značiti 1 kredit - 25-30 sati rada kako je definirano Modernizovanom direktivom.

Kategorija: A

4 Direktiva 2013/36/EU Evropskog parlamenta i Vijeća od 20. novembra 2013. g.

o izmjeni i dopuni Direktive 2005/35/EC o priznavanju stručnih kvalifikacija i

Uredba (EU) br. 1024/2012 o administrativnoj saradnji kroz Informacioni sistem

unutrašnjeg tržišta ("Uredba IMI").


Aneks V 6 Direktive - 5.6.1 Program obrazovanja i stručnog osposobljavanja magistara farmacije

P 76: Uvesti najmanje 6 mjeseci prakse u javnoj apoteci ili u bolničkoj apoteci tokom studiranja u Federaciji BiH.


(1 kredit - 25-30 sati opterećenja studenta kako je definirano u Modernizovanoj direktivi).

Kategorija: A

Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/3, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 33. sjednici, održanoj 3. prosinca 2015. godine, donijelo je

ODLUKU O USVAJANJU MAPE PUTA ZA IMPLEMENTACIJU EU

DIREKTIVE O REGULIRANIM PROFESIJAMA 2005/36EC I 2013/55EU


(1) Ovom odlukom usvaja se Mapa puta za implementaciju EU Direktive o reguliranim profesijama 2005/36EC i 2013/55EU (u daljnjem tekstu: Mapa puta).

(2) Sastavni dio ove odluke je Mapa puta.

Članak 2. (Nadležna tijela)

(1) Zadužuje se Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine da sukladno članku 56. EU Direktive o reguliranim profesijama 2005/36EC i 2013/55EU (u daljnjem tekstu: Direktiva) i preporukom br. 60 iz Mape puta, u roku od tri mjeseca od usvajanja ove odluke, Vijeću ministara Bosne i Hercegovine dostavi prijedlog Odluke o određivanju koordinatora koji će biti odgovoran za jedinstvenu provedbu Direktive u Bosni i Hercegovini.

(2) Koordinator za Bosnu i Hercegovinu će surađivati sa subkoordinatorima iz Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine/županija i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine za odgovorajuće sektore ili profesije.

Članak 3. (Kontakt točka za Bosnu i Hercegovinu)

(1) Zadužuje se Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine da sukladno članku 57. Direktive i preporukom br. 62 iz Mape puta, u roku od tri mjeseca od usvajanja ove odluke, Vijeću ministara Bosne i Hercegovine dostavi prijedlog Odluke za uspostavu kontakt točke za Bosnu i Hercegovinu.

(2) Kontakt točka za Bosnu i Hercegovinu surađivat će sa subkontakt točkama iz Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine/županija i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

Članak 4. (Stupanje na snagu i objavljivanje)


VM broj 274/15 3. prosinca 2015. godine

Sarajevo



Tvining projekat "Jačanje institucija i kapaciteta za implementaciju EU

Direktive o regulisanim profesijama" BA 11 IB OT 03

Mapa puta za implementaciju EU Direktive o reguliranim profesijama 2005/36EC i 2013/55EU

Kratice:

MCP BiH - Ministarstvo civilnih poslova BiH CIP - Centar za informiranje i priznavanje dokumenata iz

područja visokog obrazovanja MOK RS - Ministarstvo prosvjete i kulture Republike

Srpske MO Sarajevo - Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade

Kantona Sarajevo VFS - Veterinarski fakultet Sarajevo OZBD - Odjel za zdravstvo i ostale usluge Brčko distrikta

BiH OOBD - Odjel za obrazovanje Brčko distrikta BiH EVS - Entitetska veterinarska služba UNSA - Univerzitet u Sarajevu RG - Radna skupina UO - Upravni odbor

Hronologija:

Ova mapa puta proizlazi iz složene Gep analize, izmijenjene sukladne komentarima članova Radne skupine, te članovima Upravnog odbora. Sve nadležne institucije u svim sektorima zdravstvo, arhitektura i veterina, su konzultirane kroz pojedinačne sastanke.

Metodologija:

- Rezultati složene Gep analize - Preporuke utemeljene na rezultatima složene Gep analize

Na temelju ovoga podijelili smo "Direktivu" na ove kategorije odredaba:

- Odredbe koje je BiH obvezna primijeniti, - Odredbe koje BiH može primijeniti

A. Odredbe koje BiH mora primijeniti su vezane uz stručno osposobljavanje u odabranim reguliranim profesijama (obrazovanje) i institucionalnu potporu mobilnosti BiH građana. Ove odredbe se također vežu uz sigurno obavljanje profesije, zajedno sa priznatim procedurama. Na temelju individualnih sastanaka za vrijeme misija, primijetili smo da koraci koji predstavljaju oko 44% ukupnog procesa transponiranja trebaju riješiti najžurnije probleme u ovom području slobodnog kretanja osoba, građana Bosne i Hercegovine, te u isto vrijeme problem zapošljavanja u Europskoj uniji.

B. Odredbe koje BiH ne mora primijeniti čine oko 12% ukupnog procesa transponiranja. Ove odredbe mogu biti od pomoći u primjeni "Direktive", ali ipak su više u vidu potpore. Primjenom odredbi koje nisu obvezne, BiH će povećati transparentnost, kredibilitet i razumijevanje BiH kvalifikacije od strane inozemnog tijela za priznavanje u Europskoj uniji. "Z" označava "Zaključak" "P" označava "Preporuku"

Zaključci i preporuke složene Gep analize za sve sektore Članak 1 - 4 Opće odredbe, opseg, svrha, definicije i učinci priznavanja Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 1: Pregledom relevantnih pravnih propisa u BiH stručnjaci su došli do zaključka da regulirane profesije postoje u BiH, ali da ne postoji regulirano obrazovanje 1. Reguliranjem 1 Regulirano (uređeno) obrazovanje znači da je nastavni plan i program definiran

pravnimi propisom za neke odabrane regulirane profesije. To obično ima


obrazovanja osigurat će se da profesionalci iz datih studijskih programa imaju slične ili identične ishode učenja, vještine i kompetencije. Osiguravanje jednakih ishoda učenja je odgovornost obrazovnih institucija.

Preporuka 1a: Potrebno je u BiH razviti listu reguliranih profesija, sukladno članku 57 paragraf 1 točka (a) Modernizirane direktive.

Preporuka 1b: Potrebno je otpočeti regulirano obrazovanje za odabrane profesije.

Kategorija: A.


Z 2: U BiH ne postoji u pojedinim slučajevima razlika u postupcima između akademskog i profesionalnog priznavanja kvalifikacija.

P 2: Jasno razdvojiti i definirati dva procesa priznavanja, tamo gdje to nije učinjeno, prema međunarodnim dokumentima i smjernicama EU. 1

Kategorija: B

Glava II Članci 5 - 9. Sloboda pružanja usluga Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 3: Odredbe članaka 5-9. su strogo vezane uz EU državljanstvo, te u ovom trenutku ne zahtijevaju mjere transpozicije.

P 3: Odredbe članaka 5-9. primijeniti pridruživanjem BiH Europskoj uniji.

Kategorija: C

Glava III Sloboda poslovnog nastana Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 4: Ovaj dio Direktive je veoma važan za BiH, s obzirom da se izravno primjenjuje i u zemljama koje nisu članice EU.

P 4: Primijeniti preporuke iz Glave III.

Članak 11. Razine kvalifikacije Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 5: Zakoni o srednjem stručnom obrazovanju i obuci u BiH nisu definirali jasnu razliku između dokumenata i/ili ispita koji potvrđuju završetak srednjeg stručnog obrazovanja i obuke.

P 5: Potrebno napraviti jasnu razliku između dokumenata i/ili ispita koji potvrđuju završetak srednjeg stručnog obrazovanjai obuke u zakonima o srednjem stručnom obrazovanju i obuci u Bosni i Hercegovini prema članku 11. Direktive.

Kategorija: A Z 6: Zakoni o visokom obrazovanju u BiH potpuno su uzeli

u obzir podjelu na cikluse visokog obrazovanja. P 6: Nije potrebno raditi transpozicijske mjere u vezi sa

Kvalifikacijskim okvirom kako je definirano člankom 11. Direktive.

Kategorija: C

Članak 12. Jednak tretman kvalifikacija Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 7: Data odredba se djelimice odnosi na BiH, s obzirom da zemlje članice EU nisu obvezne primjenjivati ovu odredbu na zemlje ne-članice EU. Ovaj članak će biti primjenjiv za BiH nakon ulaska u EU.

P 7: nema preporuke. Kategorija: C

pozitivan utjecaj na javno zdravlje (u slučaju medicinskih profesija) ili javnu

sigurnost (profesije nastavnika ili druge). Nepostojanje reguliranog obrazovanja

ne znači da nema standarda za srednje i visoko obrazovanje u BiH ili da nema

pravnog okvira za obrazovanje. Regulirano obrazovanje se odnosi na određene

profesije i uvjete za njihovo izvođenje. 1 Detaljne razlike su navedene u člancima 10-14.

Članak 13. Uvjeti za priznavanje Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 8a) U BiH proces priznavanja je definiran zakonima na razini Republike Srpske, županija u Federaciji BiH i Brčko distrikta BiH.

P 8a): Usvajanje akata o priznavanju diploma ili izmjene i/ili dopune postojećih zakonskih propisa o priznavanju koji uzimaju u obzir međunarodne dokumente o priznavanju stručnih kvalifikacija koji obvezuju BiH ili će je obvezivati.

Kategorija: A

Za Federaciju BiH:

Z 8b): Definirani uvjeti za priznavanje se veoma razlikuju od županije do županije, s obzirom da svaka županija ima svoje propise kojima je regulirano priznavanje/ekvivalencija kvalifikacija.

P 8b) Usvajanje akata na razini županije o priznavanju diploma ili izmjene i/ili dopune postojećih zakonskih propisa o priznavanju koji uzimaju u obzir međunarodne dokumente o priznavanju stručnih kvalifikacija koji obvezuju BiH ili će je obvezivati.

Kategorija: A


Z 8c) Proces priznavanja kvalifikacija je u potpunosti usklađen sa Direktivom, posebice procedura ispitivanja prava koja je svršeni student stekao u zemlji podrijetla. Na datom principu je zasnovan opći sustav priznavanja u okviru Direktive i potrebno je pridržavati se ove odredbe i ostaviti je u slučaju bilo koje dalje izmjene Pravilnika o sastavu i načinu rada Povjerenstva za informiranje i priznavanje dokumenata iz područja visokog obrazovanja.

P 8c) Usvajanje akta o priznavanju diploma ili izmjene i/ili dopune postojećih zakonskih propisa o priznavanju koji uzimaju u obzir međunarodne dokumente o priznavanju stručnih kvalifikacija koji obvezuju BiH ili će je obvezivati.

Kategorija: A


Z 8d: Zakon o priznavanju inozemnih visokoškolskih kvalifikacija u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine nije u potpunosti u skladu sa Direktivom (npr. predviđa razdoblje za donošenje odluke do 4 mjeseca što nije u skladu sa člankom 51. stavak 2 "Direktive" (Procedura za uzajamno priznavanje stručnih kvalifikacija).

P 8d) Izmjene i/ili dopune postojećih zakonskih odredaba o priznavanju koji uzimaju u obzir međunarodne dokumente o priznavanju stručnih kvalifikacija koji obvezuju BiH ili će je obvezivati.

Kategorija: A

Članak 14. Kompenzacijske mjere Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 9: U BiH postojeći propisi jasno ne definiraju kompenzacijske mehanizme u skladu sa Direktivom, test sposobnosti i razdoblje prilagođavanja.

P 9: Izraditi nove ili izmijeniti postojeće propise da bi se jasno i precizno definirali kompenzacijski mehanizmi u skladu sa Direktivom, test sposobnosti i razdoblje prilagođavanja.

Kategorija: A

Za Federaciju BiH:

Z 9a): Sve županije u Federaciji BiH ne primjenjuju kompenzacijske mjere za migrante u skladu sa Direktivom. Neke županije (kako je već navedeno) primjenjuju djelimice (polaganje dopunskog ispita-test sposobnosti).

P 9a): U županijama koje ne primjenjuju kompenzacijske mjere potrebno je izraditi nove ili izmijeniti postojeće propise da


bi se jasno i precizno definirali kompenzacijske mehanizmi u skladu sa Direktivom, test sposobnosti i razdoblje prilagođavanja.

Kategorija: A


Z 9b: Nema pravnog propisa koji definira kompenzacijski mehanizmi u skladu sa Direktivom.

P 9b: Izraditi nove propise da bi se definirali kompenzacijski mehanizmi u skladu sa Direktivom.

Kategorija: A


Z 9c: Zakon o priznavanju inozemnih visokoškolskih kvalifikacija u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine24 ne definira ispravljanje razlika u obrazovanju koje je migrant stekao i onog koje je traženo u BiH.

P 9c: Izmijeniti i/ili dopuniti postojeće odredbe Zakona o priznavanju inozemnih visokoškolskih kvalifikacija u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine da bi se jasno i precizno definirali kompenzacijski mehanizmi u skladu sa Direktivom, test sposobnosti i razdoblje prilagođavanja.

Kategorija: A

Članak 15. Odricanje od kompenzacijskih mjera na temelju zajedničkih platformi Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 10: Odredba članka 15. je vezana uz članstvo u EU, te u ovom trenutku ne zahijeva mjere transpozicije.

P 10: Odredbu članka 15. primijeniti pridruživanjem BiH Europskoj uniji.

Kategorija: C

Glava II Priznavanje stručnog iskustva Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 11: Odredbe članaka 16-20. su vezane uz članstvo u EU, te u ovom trenutku ne zahtijevaju mjere transpozicije.

P 11: Odredbe članaka 16-20 primijeniti pridruživanjem BiH Europskoj uniji.

Kategorija: C


Z 12: Nakon transponiranja Direktive u BiH će biti veliki broj profesionalaca na koje će biti potrebno primijeniti stečena prava. Zbog toga će morati biti definirane stručne kompetencije za ove profesije, radi osiguranja pravne sigurnosti građana BiH.

P 12:Potrebno je u pravnim propisima u BiH definirati termin stečena prava za radnike čije obrazovanje ne ispunjava nove kriterije.

Kategorija: A Z 13a): Članak 22. Direktive propisuje kontinuirani razvoj

pojedinaca u okviru date profesije. P 13a): Potrebno je definirati i osigurati kontinuirani razvoj

stručnih kompetencija sa ciljem održavanja sigurnog i učinkovitog obavljanja zanimanja i održavanja napretka u razvoju.

Kategorija: A Z 13b) Postojeći sustav verifikacije kontinuiranog

obrazovanja doktora medicine u FBiH, RS, BD BiH je u skladu sa Direktivom.

P 13b): Zadržati postojeći sustav verifikacije kontinuiranog obrazovanja doktora medicine u FBiH, RS, BD BiH

Kategorija: C

Dio 2 Doktori medicine, članci 24-30. Federacija BiH:

Z 14: Postoji obveza stažiranja, odnosno polaganja stručnog ispita po završetku osnovnog medicinskog studija.

P 14: Ukinuti obvezu stažiranja i polaganja stručnog ispita nakon diplomiranja, kao i definirati ishode učenja doktora medicine (kurikulum) u skladu sa Aneksom V Direktive. Ova preporuka nema utjecaja na uvjet pristupanja doktora medicine strukovnoj komori/udruzi, u slučaju da je to zahtjev.

Kategorija: B

Republika Srpska:

Z 15: U Republici Srpskoj nema pravnog propisa koji sadrzi kumulativan broj sati, ishode učenja studija za doktora medicine.

P 15: U pravnim propisima definirati sadržaj studija doktora medicine i minimum standarda obrazovanja za doktora medicine.

Kategorija: A Z 16: Kompetencije i obujam aktivnosti (in ENG: scope of

activities) doktora medicine nisu definirani u pravnim odredbama u skladu sa Direktivom.

P 16: U pravnim propisima definirati kompetencije i obujam aktivnosti za koje su doktori medicine ovlašteni da ih obavljaju u skladu sa Direktivom.


ispita propisuje za doktore medicine obvezu polaganja "državnog ispita", što je suprotno odredbama Direktive.

P 17: Ukinuti polaganje "državnog ispita" za doktore medicine nakon diplomiranja.

Kategorija: B


Z 18: Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u Brčko distriktu BiH nisu određene kategorije zdravstvenih profesija sa definiranim zahtjevima za obrazovanje i obuku, u skladu sa Direktivom.

P 18: Jasno odrediti kategorije zdravstvenih profesija i uspostaviti jasne kriterije za obrazovanje i obuku različitih kategorija zdravstvenih profesija, definirati kompetencije/ishode učenja za iste.


Hercegovine 1, propisuje za doktore medicine obvezu stažiranja i polaganja "državnog ispita", što nije u skladu sa odredbama Direktive.

P 19: Ukinuti stažiranje i polaganje "državnog ispita" za doktore medicine nakon diplomiranja.

Kategorija: B

Članak 25 Direktive u svezi s doktorima medicine Federacija BiH:

Z 20: Zakonska regulativa u Federaciji BiH je jasna, postavlja detalje specijalističke obuke i može predstavljati model za druge zemlje.


Kategorija: C

Republika Srpska:

Z 21: Zakonska regulativa u Republici Srpskoj je jasna, postavlja detalje specijalističke obuke i može predstavljati model za druge zemlje.


Kategorija: C


Z 22: U Brčko distriktu BiH se ne sprovodi specijalistička obuka.



P 22: Nema preporuke (jer se specijalistički studij ne realizira u Brčko distriktu BiH još uvijek).

Kategorija: C

Dio 3 Medicinske sestre za opću njegu, članci 31 - 33. Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 23: U BiH nema dokaza o stečenom općem osnovnom obrazovanju nakon 10 godina obuke, obuka medicinskih sestara za opću njegu se uglavnom sprovodi u srednjim školama što nije u skladu sa Direktivom.

P 23a: Obuku medicinskih sestara za opću njegu je neophodno prilagoditi Direktivi i realizovati kao visoko obrazovanje najmanje 1. ciklusa Bachelor studijskog programa.

Kategorija: A P 23b: Ukoliko se zadrži obuka medicinskih sestara u

srednjim školama, neophodno je poduzeti značajniju promjenu postojećih srednjoškolskih nastavnih planova i programa za medicinske sestre i njihovu transformaciju u nastavne planove i programe za obrazovanje medicinskih sestara - asistenata.

Kategorija: A

Za Federaciju BiH:

Z 24: Kompetencije medicinskih sestara za opću njegu su definirane u skladu sa razinama potrebnih kvalifikacija, što znači da medicinske sestre za opću njegu sa završenom srednjom školom imaju manju razinu kompetencija nego medicinske sestre za opću njegu sa završenim fakultetom. U skladu sa Direktivom sve medicinske sestre za opću njegu moraju imati istu razinu kompetencija.

P 24: Pravnim propisima jasno definirati kompetencije medicinskih sestara za opću njegu.

Kategorija: A


Z 25: Zakon o zdravstvenoj zaštiti u člancima od 83-86, definira zdravstvene radnike bez daljeg specificiranja njihove kategorije i zahtjeva obrazovanja.

P 25: Pravnim propisima jasno definirati kategorije zdravstvenih stručnjaka (medicinska sestra, medicinska sestra za opću njegu i medicinska sestra - asistent), s opisom aktivnosti, ishoda učenja i kompetencija i preciznije elaborirati tražene kvalifikacije

Kategorija: A


Z 26: Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u Brčko distriktu BiH nisu određene kategorije zdravstvenih profesija sa definiranim zahtjevima za obrazovanje, kompetencije/ishode učenja i obuku medicinskih sestara za opću njegu, u skladu sa Direktivom.

P 26: Pravnim propisima jasno odrediti kategorije zdravstvenih profesija i uspostaviti jasne kriterije za obrazovanje i obuku medicinskih sestara za opću njegu i definirati kompetencije/ishode učenja za medicinske sestre za opću njegu.

Kategorija: A

Dio 4 Doktori stomatologije, Članci 34 - 37. Federacija BiH:

Z 27: Postoji obveza stažiranja po završetku studija za doktore stomatologije koji nisu završili studij po Bolonji, odnosno polaganja stručnog ispita za sve, bez obzira da li su završili studij po Bolonji ili po predbolonjskom programu.

P 27: Ukinuti obvezu stažiranja i polaganja stručnog ispita nakon diplomiranja, kao i definirati ishode učenja za doktore stomatologije (kurikulum) u skladu sa Aneksom V Direktive. Ova preporuka nema utjecaja na uvjet pristupanja strukovnoj komori/udruzi doktora stomatologije, u slučaju da je to zahtjev.

Kategorija: B

Z 28a: Zakon o stomatološkoj djelatnosti nije definirao minimum zahtjeva za obrazovanjem doktora stomatologije, u skladu sa Direktivom.

P 28a: Dopuniti pravne propise sa detaljnim opisom studijskog programa stomatologije, u skladu sa zahtjevima Direktive.

Kategorija: A Z 28b: Kompetencije i obujam aktivnosti (scope of

activities) doktora stomatologije nisu definirani pravnim propisima u skladu sa Direktivom.

P 28b: U pravnim propisima definirati kompetencije i obujam aktivnosti koje su doktori stomatologije ovlašćeni obavljati u skladu sa Direktivom.

Kategorija: A

Republika Srpska:

Z 29: U Republici Srpskoj nema pravnog propisa koji sadrži kumulativan broj sati, ishode učenja studija za doktora stomatologije Zakon o zdravstvenoj zaštiti u člancima od 83-86, definira zdravstvene radnike bez daljeg specificiranja njihove kategorije i Zakon o zvanjima koja se stječu završetkom visokog obrazovanja 1 definira cikluse visokog obrazovanja doktora stomatologije.

P 29: U pravnim propisima definirati sadržaj studija doktora medicine, kompetencije i minimum standarda obrazovanja za doktora stomatologije.

Kategorija: A Z 30: U Republici Srpskoj ne postoji pravny propis koji

definira minimum zahtjeva za obrazovanjem doktora stomatologije, u skladu sa Direktivom.

P 30: Dopuniti pravne propise sa detaljnim opisom studijskog programa stomatologije, u skladu sa zahtjevima Direktive.

Kategorija: A Z 31: Kompetencije i obujam aktivnosti (scope of

activities) doktora stomatologije nisu definirani pravnim propisima u skladu sa Direktivom.

P 31: U pravnim propisima definirati kompetencije i obujam aktivnosti koje su doktori stomatologije ovlašteni da obavljaju u skladu sa Direktivom.


ispita propisuje za doktore stomatologije obvezu polaganja "stručnog ispita".

P 32: Ukinuti polaganje "stručnog ispita" za doktore stomatologije nakon diplomiranja.

Kategorija: B


Z 33: Zakon o zdravstvenoj zaštiti u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine 2, ne definira kompetencije/ishode učenja i obujam aktivnosti za doktore stomatologije u skladu sa Direktivom.

P 33: Jasno odrediti kategorije zdravstvenih profesija. Potrebno je uspostaviti jasne kriterije za obrazovanje i obuku doktora stomatologije, i definirati kompetencije/ishode učenja i obujam aktivnosti (scope of activities) za iste.

Kategorija: B Z 34: U Zakonu nije definiran minimum zahtjeva koje treba

da sadrži studijski program doktora stomatologije a koji su propisani Direktivom.

P 34: Dopuniti pravni propis u Brcko distriktu BiH sa detaljnim opisom studijskog programa stomatologije, u skladu sa zahtjevima Direktive.

Kategorija: A

1 "Službeni glasnik Republike Srpske", br. 33/14 2 "Službeni glasnik Brčko distrikta BiH", br. 2/10


Z 35: Zakon o zdravstvenoj zaštiti u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine 1, propisuje za doktore stomatologije obvezu stažiranja i polaganja "državnog ispita".

P 35: Ukinuti stažiranje i polaganje "državnog ispita" za doktore stomatologije nakon diplomiranja.

Kategorija: B

Zahtjevi za stručno obrazovanje - Doktori stomatologije - specijalisti Za Federaciju BiH:



Kategorija: C




Kategorija: C


Z 38: Ne sprovodi se specijalistička obuka. P 38: Nema preporuke (jer se specijalistička obuka ne

sprovodi). Kategorija: C

Dio 5 Doktor veterinarske medicine, Članci 38-39. Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 39: Postoje manje razlike između aktuelnog studijskog programa Veterinarskog fakulteta Sarajevo i studijskog programa, propisanog u Aneksu V Direktive 2005/36/EC. Razlike uključuju situaciju da je Direktiva EU navela kao ključne predmete biologiju biljki, biomatematiku i profesionalnu etiku, koje treba pohađati svaki student, a koji ne postoje u neovisnim predmetima u aktualnom studijskom programu Veterinarskog fakulteta Sarajevo. Tema i ciljevi relevantnih EU predmeta su inkorporirani u druge vezane predmete, tj. predavanje ovih sadržaja se vrši u suradnji sa profesorom programskog predmeta kroz određen broj sati predavanja. Direktiva dopušta da se predavanje u jednom ili više ovih predmeta može dati kao dio, ili zajedno sa drugim predmetima.

P 39: Ažurirati studijski program u skladu sa zahtjevima Direktive.

Kategorija: B


Z 40: Obuka babica se uglavnom sprovodi u srednjim školama što nije u skladu sa Direktivom.



P 40b: Elaborirati kompetencije babica i definirati broj aktivnosti koje babice mogu obavljati u skladu sa Direktivom, i uključiti ih u relevantne pravne propise.

Kategorija: A


Z 41:U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti Republike Srpske i Brčko distrikta BiH nije definirana profesija babica u skladu sa Direktivom.


P 41: Jasno odrediti kategorije zdravstvenih stručnjaka (babice), broj aktivnosti i kompetencija i preciznije elaborirati tražene kvalifikacije.



P 41b: Definirati kompetencije babica i broj aktivnosti koje babice mogu obavljati u skladu sa Direktivom, i uključiti ih u relevantne pravne propise

Kategorija: A

Dio 7. Farmaceuti, Članci 44 - 45. Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 42: Postoji obveza stažiranja, odnosno polaganja stručnog ispita po završetku studija magistara farmacije.

P 42: Ukinuti obvezu stažiranja i polaganja stručnog ispita nakon diplomiranja, kao i definirati ishode učenja magistara farmacije (kurikulum) u skladu sa Aneksom V Direktive. Ova preporuka nema utjecaja na uvjet pristupanja strukovnoj komori/udruzi magistara farmacije, u slučaju da je to zahtjev.

Kategorija: B

Federacija BiH:

Z 43: Pripravnički staž nije sastavni dio redovitog studija. P 43: Pripravnički staž u trajanju od 6 mjeseci uključiti u

redoviti studij magistra farmacije, u skladu sa zahtjevima Direktive.

Kategorija: A

Republika Srpska:

Z 44: Pripravnički staž je sastavni dio redovitog studija. P 44: Nema preporuke jer je studijski program u skladu sa

zahtjevima Direktive i pripravnički staž je sastavni dio redovitog studija.

Kategorija: C


Z 45: Zakon o zdravstvenoj zaštiti Brčko distrikta BiH ne osigurava kompletnu informaciju o potrebnim kvalifikacijama i kompetencijama magistra farmacije.

P 45: Elaborirati kompetencije magistara farmacije i definirati opseg aktivnosti koje magistri farmacije mogu obavljati u skladu sa Direktivom, i uključiti ih u relevantne pravne propise.

Kategorija: A

Dio 8 Arhitektura, Članci 46-49 Federacija BiH:

Z 46: Studijski program zadovoljava prvi zahtjev iz članka 46. Direktive, koji se odnosi na minimalno trajanje obrazovanja.


Kategorija: C

Republika Srpska:

Z 47: Studijski program zadovoljava prvi zahtjev iz članka 46. Direktive, koji se odnosi na minimalno trajanje obrazovanja.


Kategorija: C Brčko distrikt BiH: Nema preporuke jer nema javnih

sveučilišta.

Članak 48 "Direktive"regulira izvođenje sljedećih stručnih djelatnosti arhitekata: Za Bosnu i Hercegovinu

Z 48: Princip automatskog priznavanja arhitekata ne dozvoljava zemlji članici EU tražiti ispunjavanje dodanih uvjeta za pristup profesiji arhitekte.


P 48: Nakon pristupanja BiH Europskoj uniji potrebno je osigurati pristup profesiji arhitekte građanima EU koji su migrirali u BiH bez ispunjavanja uvjeta za pristup profesiji arhitekte.

Kategorija: B Z 49: Nadležna tijela za arhitekturu (prema članku 56.

Direktive) će pregledati certifikate dodjeljene od strane države članice podrijetla potvrđujući stručnu sposobnost arhitekte, tj. da on/ona zadovoljava uvjete potrebne za obavljanje profesije arhitekte.

P 49: Nadležna tijela (prema članku 56. Direktive) treba da budu uspostavljena i u mogućnosti obavljati zadatak.

Kategorija: A

Članak 49. Direktive:

Z 50: Ne postoje odredbe u pravnim propisima za stečena prava arhitekata kako je propisano člankom 49. i aneksom 6. Direktive.

P 50: Stvoriti uvjete za priznavanje stečenih prava od strane nadležnih tijela za arhitekturu.

Kategorija: A

Glava IV. Zajedničke odredbe o uređenju Članak 50. Dokumentacija i formalnosti Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 51: Trenutno u BiH ne postoje institucije koje izdaju navedene dokumente.

P 51: Stvoriti uvjete za izdavanje dokumenata navedenih u Aneksu VII Direktive od strane nadležnih tijela (članak 56. Direktive).

Članak 51. Postupak uzajamnog priznavanja stručnih kvalifikacija Za entitete, kantone i Brčko distrikt BiH:

Z 52: Rokovi definirani u postojećim pravnim propisima za odlučivanje u procesu priznavanja u Federaciji BiH (najduži rok 60 dana) su u skladu sa rokom koji propisuje Direktiva. U Republici Srpskoj definiran je rok od četiri mjeseca, a također u Brčko distriktu BiH, navedeni rokovi nisu u skladu sa Direktivom.

P 52: Uskladiti rokove za odlučivanje u procesu priznavanja u Republici Srpskoj i Brčko distriktu BiH sa Direktivom.

Kategorija: A Z 53: CIP ne vrši priznavanje ali pruža informacije,

mišljenje i preporuke vlastima nadležnim za priznavanje stranih visokoškolskih kvalifikacija.

P 53: U postupku priznavanja kvalifikacija za regulirane profesije predvidjeti odredbu da u postupku priznavanja kvalifikacije koja spada u reguliranu profesiju nadležno tijelo zemlje članice će zatražiti mišljenje od nadležnih tijela za priznavanje na razini entiteta i županija, o dijelu stručne kvalifikacije koji se odnosi na formalno obrazovanje odnosno o kvalifikaciji, njezinoj razini, obrazovnoj ustanovi ili obrazovnom sustavu zemlje u kojoj je kvalifikacija stečena (u skladu sa člankom 56. Direktive).

Kategorija: A

Članak 52. Korištenje profesionalnih titula Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 54: U BiH zakonski nisu definirane profesionalne titule, ali mnogi dokumenti koriste nazive profesije, koje se mogu smatrati profesionalnim titulama.

P 54: U slučajevima kada postoje profesionalne titule koje su regulisane pravnim propisima u BiH, njihova uporaba mora biti osigurana u skladu sa Direktivom (migrantu mora biti omogućena uporaba profesionalne titule koja se koristi u BiH).

U slučajevima kada profesionalne titule nisu regulirane pravnim propisima u BiH, upotreba profesionalnih titula nije obvezujuća u skladu sa Direktivom (dobrovoljna primjena).

Glava IV Precizna pravila za obavljanje profesije Članak 53. Poznavanje jezika Za Federaciju BiH:

Z 55: Pravnimi proposima FBiH napr. Pravilnikom o načinu i postupku odobravanja specijalizacija odnosno subspecijalizacija, kao i načinu polaganja specijalističkog odnosno subspecijalističkog ispita za stranog državljanina 1 i zakonom o lječništvu 2 je definirana potreba za aktivnim poznavanjem bosanskog/hrvatskog/srpskog jezika.

P 55: Uskladiti sve pravne odredbe tako da su primjenjive za sve migrante.

Kategorija: B


Z 56: U Republici Srpskoj i Brčko distriktu BiH ne postoje jasni kriteriji za znanje jezika koje moraju posjedovati podnositelj zahtjeva za priznavanje.

P 56: Uspostaviti jasne kriterije za znanje jezika koje moraju posjedovati podnositelji zahtjeva za priznavanje.

Kategorija: B

Članak 54. Uporaba akademskih zvanja Za Republiku Srpsku:

Z 57: Uporaba akademskih zvanja stečenih u inozemstvu usklađena sa Direktivom.

P 57: Nema preporuke jer je uporaba akademskih zvanja stečenih u inozemstvu usklađena sa Direktivom.

Kategorija: C

Za Federaciju BiH i Brčko distrikt BiH:

Z 58: Nisu definirani uvjeti za uporabu akademskih zvanja stečenih u inozemstvu.

P 58: Pravnim propisima o priznavanju jasno definirati uvjete za uporabu akademskih zvanja u slučaju priznatog obrazovanja.

Kategorija: B

Članak 55. Suglasnost fondova zdravstvenog osiguranja

Z 59: Odredba članka 55. Direktive je vezana za članstvo u EU, te u ovom trenutku ne zahijeva mjere transpozicije.

P 59: Odredbu članka 55. Direkive primijeniti pridruživanjem BiH Europskoj uniji.

Kategorija: C

Glava V Administrativna suradnja i odgovornost za implementaciju Članak 56. Nadležna tijela Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 60: Trenutno ne postoji koordinator u BiH za implementaciju Direktive.

P 60: Odrediti koordinatora koji će biti odgovoran za jedinstvenu primjenu Direktive u BiH i odrediti subkoordinatore u entitetima i Brčko distriktu BiH. Koordinator za BiH surađuje sa subkoordinatorima iz Republike Srpske, Federacije BiH /županija i Brčko distrikta BiH, za odgovarajuće sektore ili profesije.

Kategorija: A Z 61: Trenutno ne postoje nadležna tijela u BiH za

priznavanje reguliranih profesija u smislu Direktive. P 61a): Odrediti institucije nadležnih tijela koje će biti

odgovorne za priznavanje stručnih kvalifikacija i koje mogu biti

1 "Službene novine Federacije BiH", broj 69/12 2 "Službene novine Federacije BiH", br. 56/13


organizirane po sektorima, entitetima i Brčko distriktu ili profesijama.

Kategorija: A P 61b): Nadležna tijela u entitetima i županijama Federacije

BiH i Brčko distriktu BiH treba da rade po istim principima i procedurama s ciljem postizanja istih rezultata - priznavanja / nepriznavanja stručnih kvalifikacija. Nadležno tijelo koje provodi proceduru priznavanja stručnih kvalifikacija u obvezi je da informira druga nadležna tijela o donesenim odlukama

Kategorija: A Članak 57. Kontakt točke Za Bosnu i Hercegovinu:

Z 62: Trenutno ne postoji kontakt-točka za BiH. P 62: Uspostaviti kontakt-točku čiji su zadaci definirani

člankom 57. Direktive. Kontakt točka za BiH surađuje sa subkontakt točkama iz Republike Srpske, Federacije BiH /županija i Brčko distrikta BiH.

Kategorija: A

Članak 58. Odbor za priznavanje stručnih kvalifikacija

Z 63: BiH nije otpočela proces pregovaranja za članstvo u EU.

P 63: U procesu pregovaranja o pristupanju BiH Europskoj uniji imenovati osobu ili skupinu osoba koje će predstavljati BiH u Odboru EK o priznavanju stručnih kvalifikacija.

Kategorija: B

Članak 59. Konzultacije

Z 64: Postojanje stručnih organizacija i/ili komora u odabranim sektorskim profesijama se smatra veoma važnim.

P 64: Poželjno uspostavljanje stručnih organizacija i/ili komora koje ne postoje (babice i medicinske sestre) i jačanje postojećih stručnih organizacija.

Kategorija: B

Glava VI, Članci 60-65. Završne odredbe

Z: Nije relevantno za BiH.

Dodatak V 5-5.1.1 Studijski program doktora medicine

P 65: Potrebno "regulirati" 1 sadržaj i obujka studija doktora medicine tako da imaju identična ili veoma slična znanja, vještine i kompetencije nakon završetka sudija.


tijekom procesa stjecanja stručne sposobnosti za obavljanje medicinske profesije, pri čemu je 1 kredit 25-30 sati opterećenja studenta, kako je i određeno u Moderniziranoj direktivi.

Kategorija: A

Aneks V 3 Direktive - 5.3.1 Studijski program doktora stomatologije

P 67: "Regulirati" 2sadržaj i obujam obrazovanja u stomatološkoj profesiji tako da će svako ko diplomira nakon završetka studija imati isto ili uporedivo znanje, vještine i kompetencije.

Kategorija: A P 68: Pravilno definirati opterećenje studenta u formi

kredita za stjecanje stručnosti za obavljanje profesije stomatologa, odnosno 1 kredit bi trebalo da bude jednak 25-30 sati opterećenja studenta kao što je definirano u preambuli 17 Modernizirane direktive.

Kategorija: A

1 "Regulirati" znači definirati minimum zahtjeva. 2 "Regulirati" znači definirati minimum zahtjeva u pogledu sadržaja i dužine

studija, tako da su diplomci sa svih obrazovnih institucija u BiH na istoj razini.

Aneks V2 Direktive - 5.2.1 Program obrazovanja i edukacije medicinske sestre odgovorne za opću njegu

Z 69: "Regulativa" 3 sadržaja obrazovanja i obuke medicinskih sestara odgovornih za opću njegu, u smislu propisivanja minimalnih zahtijeva, u BiH ne postoji. Ova "regulativa" treba osigurati da profesionalci/diplomanti ovakvih studijskih programa trebaju imati identične, ili barem kompatibilne "izlazne kompetencije", znanja, vještine i ovo će biti osigurano od strane posebnih obrazovnih ustanova. Čini se da ovaj korak nedostaje u obrazovnom sustavu BiH. Ukoliko je ovo slučaj, institut za "akreditacije/licenciranje" se mora ojačati.

P 69a): Regulirati sadržaj i obujam obrazovanja medicinskih sestara koje su odgovorne za opću njegu, imajući utjecaj na javno zdravlje i sigurnost. Osigurati da se obrazovanje i stručno obučavanje medicinskih sestara odgovornih za opću njegu provode na visokoškolskoj razini (sveučilište) i u skladu sa dokumentima drugih međunarodnih organizacija (npr. WHO) koji reguliraju socijalnu zrelost budućih medicinskih sestara odgovornih za opću njegu (mlađi od 17 godina).

Kategorija: A P 69b): Uvesti minimalne zahtjeve za stručno obrazovanje i

obučavanje medicinskih sestara odgovornih za opću njegu, određivanjem "izlaznih kompetencija"/ishoda učenja, kao i uvođenjem jasnih kriterija za završavanje studijskih programa za medicinske sestre.

Kategorija: A P 69c): Definirati kompetencije medicinskih sestara

odgovornih za opću njegu, utemeljene na stečenim znanjima i vještinama.

Kategorija: A P 69d): Unaprijediti suradnju sektora obrazovanja i

zdravstva, što se tiče obrazovanja i stručnog obučavanja medicinskih sestara odgovornih za opću njegu.

Kategorija: A P 69e): Kriterije/uvjete za sveučilišno pedagoško osoblje,

odgovorno za teoretsku i praktičnu nastavu medicinskih sestara, odgovornih za opću njegu, dopuniti u skladu sa Aneksom V Direktive (Opći princip "medicinske sestre koje podučavaju medicinske sestre" koji propisuje članak 31. paragraf 4 Direktive sa izuzetkom predmeta gdje je neophodno da je doktor medicine predavač).

Kategorija: A P 69f): Definirati pravilno radno opterećenje studenata u

procesu stjecanja stručnih kompetencija u profesiji zdravstvene njege, izraženo u formi kredita (1 kredit je jednak radnom opterećenju studenta u trajanju 25-30 sati, definirano Moderniziranom direktivom 4).

Kategorija: A

Aneks V 5 Direktive - 5.5.1 Program obrazovanja i stručnog obučavanja babica (tip I i II)

P 70: Uvesti minimalne zahtjeve obrazovanja i stručnog osposobljavanja babica u okviru studijskog programa određivanjem ishoda učenja, kao i jasne kriterije za realizaciju studijskog programa za babice.

Kategorija: A

3 "Regulativa" označava definiciju minimalnih zahtijeva koji se tiču sadržaja i

dužine studija, tako da su diplomanti svih obrazovnih ustanova u BiH na istoj

razini. 4 Direktiva 2013/36/EU Europskog parlamenta i Vijeća od 20. studenog 2013.g. o

izmjeni i dopuni Direktive 2005/35/EC o priznavanju stručnih kvalifikacija i

Uredba (EU) br. 1024/2012 o administrativnoj suradnji kroz Informacijski sustav

unutarnjeg tržišta ("Uredba IMI").


P 71: Ukinuti obrazovanja babica pri srednjim medicinskim školama, što je prije moguće, bez mogućnosti njihove transformacije.

Kategorija: A P 72: Definirati kompetencije i broj aktivnosti babice,

utemeljeno na stečenim znanjima i vještinama. Kategorija: A P 73: Unaprijediti suradnju obrazovnog i zdravstvenog

sektora u obrazovanju i stručnom osposobljavanju babica. Kategorija: A P 74: Definirati kriterije/uvjete za sveučilišno pedagoško

osoblje koje predaje većinom praktičnu nastavu babicama, posebice za one vodeće u praktičnoj/kliničkoj nastavi u bolnicama ili drugim zdravstvenim ustanovama u skladu sa Aneksom V Direktive.

Kategorija: A P 75: Pravilno odrediti radno opterećenje studenata u formi

kredita za vrijeme njegovog/njenog stjecanja profesionalne sposobnosti za profesionalno provođenje aktivnosti zdravstvene zaštite, što će značiti 1 kredit - 25-30 sati rada kako je definirano Moderniziranom direktivom.

Kategorija: A

Aneks V 6 Direktive - 5.6.1 Program obrazovanja i stručnog osposobljavanja magistara farmacije

P 76: Uvesti najmanje 6 mjeseci prakse u javnoj ljekarni ili u bolničkoj ljekarni tijekom studiranja u Federaciji BiH.


(1 kredit - 25-30 sati opterećenja studenta kako je definirano u Moderniziranoj direktivi).

Kategorija: A

На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне

и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/3, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 33. сједници, одржаној 3. децембра 2015. године, донио је

ОДЛУКУ О УСВАЈАЊУ МАПЕ ПУТА ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ЕУ ДИРЕКТИВЕ О РЕГУЛИСАНИМ ПРОФЕСИЈАМА

2005/36EC И 2013/55ЕУ


(1) Овом одлуком усваја се Мапа пута за имплементацију ЕУ Директиве о регулисаним професијама 2005/36EC и 2013/55ЕУ (у даљем тексту: Мапа пута).

(2) Саставни дио ове одлуке је Мапа пута.

Члан 2. (Надлежни органи)

(1) Задужује се Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине да у складу са чланом 56. ЕУ Директиве о регулисаним професијама 2005/36EC и 2013/55ЕУ (у даљем тексту: Директива) и препоруком бр. 60 из Мапе пута, у року од три мјесеца од усвајања ове одлуке, Савјету министара Босне и Херцеговине достави приједлог Одлуке о одређивању координатора који ће бити одговоран за јединствено провођење Директиве у Босни и Херцеговини.

(2) Координатор за Босну и Херцеговину ће сарађивати са субкоординаторима из Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине/кантона и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине за одговорајуће секторе или професије.

Члан 3. (Контакт тачка за Босну и Херцеговину)

(1) Задужује се Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине да у складу са чланом 57. Директиве и препоруком бр. 62 из Мапе пута, у року од три мјесеца од усвајања ове одлуке, Савјету министара Босне и Херцеговине достави приједлог Одлуке за успостављање контакт тачке за Босну и Херцеговину.

(2) Контакт тачка за Босну и Херцеговину сарађиваће са субконтакт тачкама из Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине/кантона и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.

Члан 4. (Ступање на снагу и објављивање)

Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 274/15 3. децембра 2015. године

Сарајево


Tvining projekat

"Jačanje institucija i kapaciteta za implementaciju EU Direktive o regulisanim profesijama" BA 11 IB OT 03

Мапа пута за имплементацију ЕУ Директиве о регулисаним професијама 2005/36ЕЦ и 2013/55ЕУ

Скраћенице:

МЦП БиХ - Министарство цивилних послова БиХ ЦИП - Центар за информисање и признавање

докумената из области високог образовања МОК РС - Министарство просвјете и културе

Републике Српске МО Сарајево - Министарство за образовање, науку и

младе Кантона Сарајево ВФС - Ветеринарски факултет Сарајево ОЗБД - Одјељење за здравство и остале услуге Брчко

дистрикта БиХ ООБД - Одјељење за образовање Брчко дистрикта БиХ ЕВС - Ентитетска ветеринарска служба УНСА - Универзитет у Сарајеву РГ - Радна група УО - Управни одбор

Хронологија:

Ова мапа пута произлази из сложене Gep анализе, измијењене у складу са коментарима чланова Радне групе, те члановима Управног одбора. Све надлежне институције у свим секторима здравство, архитектура и ветерина, су консултоване кроз појединачне састанке.

Методологија:

- Резултати сложене Gep анализе - Препоруке засноване на резултатима сложене Gep

анализе На основу овога подијелили смо "Директиву" на ове

категорије одредаба: - Одредбе које је БиХ обавезна примијенити, - Одредбе које БиХ може примијенити.

A. Одредбе које БиХ мора примијенити су везане уз стручно оспособљавање у одабраним регулисаним професијама (образовање) и институционалну подршку мобилности БиХ грађана. Ове одредбе се такође вежу уз сигурно обављање професије, заједно са признатим процедурама. На основу индивидуалних састанака за вријеме мисија, примијетили смо да кораци који представљају око 44% укупног процеса транспоновања требају ријешити најхитније проблеме у овој области


слободног кретања особа, грађана Босне и Херцеговине, те у исто вријеме проблем запошљавања у Европској унији.

B. Одредбе које БиХ не мора примијенити чине око 12% укупног процеса транспоновања. Ове одредбе могу бити од помоћи у примјени "Директиве", али ипак су више у виду подршке. Примјеном одредби које нису обавезне, БиХ ће повећати транспарентност, кредибилитет и разумијевање БиХ квалификације од стране иностраног органа за признавање у Европској унији. "З" означава "Закључак" "П" означава "Препоруку"

Закључци и препоруке сложене Gep анализе за све секторе Члан 1 – 4. Опште одредбе, опсег, сврха, дефиниције и учинци признавања За Босну и Херцеговину:

З 1: Прегледом релевантних правних прописа у БиХ стручњаци су дошли до закључка да регулисане професије постоје у БиХ, али да не постоји регулисано образовање 1. Регулисањем образовања обезбиједиће се да професионалци из датих студијских програма имају сличне или идентичне исходе учења, вјештине и компетенције. Обезбјеђивање једнаких исхода учења је одговорност образовних институција.

Препорука 1а: Потребно је у БиХ развити листу регулираних професија, у складу са чланом 57. параграф 1. тачка (а) Модернизоване директиве.

Препорука 1б: Потребно је отпочети регулисано образовање за одабране професије.

Категорија: А

За Босну и Херцеговину:

З 2: У БиХ не постоји у појединим случајевима разлика у поступцима између академског и професионалног признавања квалификација.

П 2: Јасно раздвојити и дефинисати два процеса признавања, тамо гдје то није учињено, према међународним документима и правцима ЕУ. 2

Категорија: Б

Поглавље II Чланови 5 - 9. Слобода пружања услуга За Босну и Херцеговину:

З 3: Одредбе чланова 5-9. су строго везане уз ЕУ држављанство, те у овом тренутку не захтијевају мјере транспозиције.

П 3: Одредбе чланова 5-9. примијенити придруживањем БиХ Европској унији.

Категорија: Ц

Поглавље III Слобода пословног настана За Босну и Херцеговину:

З 4: Овај дио Директиве је веома важан за БиХ, с обзиром да се директно примјењује и у земљама које нису чланице ЕУ.

П 4: Примијенити препоруке из Поглавља III. 1 Регулисано (уређено) образовање значи да је наставни план и програм

дефинисан правним прописом за неке одабране регулисане професије. То

обично има позитиван утицај на јавно здравље (у случају медицинских

професија) или јавну безбједност (професије наставника или друге).

Непостојање регулисаног образовања не значи да нема стандарда за средње

и високо образовање у БиХ или да нема правног оквира за образовање.

Регулисано образовање се односи на одређене професије и услове за њихово

извођење. 2 Детаљне разлике су наведене у члановима 10-14.

Члан 11. Нивои квалификације За Босну и Херцеговину:

З 5: Закони о средњем стручном образовању и обуци у БиХ нису дефинисали јасну разлику између докумената и/или испита који потврђују завршетак средњег стручног образовања и обуке.

П 5: Потребно направити јасну разлику између докумената и/или испита који потврђују завршетак средњег стручног образовањаи обуке у законима о средњем стручном образовању и обуци у Босни и Херцеговини према члану 11. Директиве.

Категорија: А З 6: Закони о високом образовању у БиХ потпуно су

узели у обзир подјелу на циклусе високог образовања. П 6: Није потребно радити транспозиционе мјере у вези

са Квалификационим оквиром како је дефинисано чланом 11. Директиве.


Члан 12. Једнак третман квалификација За Босну и Херцеговину:

З 7: Дата одредба се дјелимично односи на БиХ, с обзиром да земље чланице ЕУ нису обавезне да примјењују ову одредбу на земље не-чланице ЕУ. Овај члан ће бити примјењив за БиХ након уласка у ЕУ.

П 7: Нема препоруке. Категорија: Ц

Члан 13. Услови за признавање За Босну и Херцеговину:

З 8а) У БиХ процес признавања је дефинисан законима на нивоу Републике Српске, кантона у Федерацији БиХ и Брчко дистрикта БиХ.

П 8а): Усвајање аката о признавању диплома или измјене и/или допуне постојећих законских прописа о признавању који узимају у обзир међународне документе о признавању стручних квалификација који обавезују БиХ или ће је обавезивати.


За Федерацију БиХ:

З 8б): дефинисани услови за признавање се веома разликују од кантона до кантона, с обзиром да сваки кантон има своје прописе којима је регулисано признавање/еквиваленција квалификација.

П 8б) Усвајање аката на нивоу кантона о признавању диплома или измјене и/или допуне постојећих законских прописа о признавању који узимају у обзир међународне документе о признавању стручних квалификација који обавезују БиХ или ће је обавезивати.


За Републику Српску:

З 8ц) Процес признавања квалификација је у потпуности усклађен са Директивом, посебно процедура испитивања права која је свршени студент стекао у земљи поријекла. На датом принципу је заснован опћи систем признавања у оквиру Директиве и потребно је придржавати се ове одредбе и оставити је у случају било које даље измјене Правилника о саставу и начину рада Комисије за информисање и признавање докумената из области високог образовања.

П 8ц) Усвајање акта о признавању диплома или измјене и/или допуне постојећих законских прописа о признавању који узимају у обзир међународне документе о признавању стручних квалификација који обавезују БиХ или ће је обавезивати.



За Брчко дистрикт БиХ:

З 8д: Закон о признавању иностраних високошколских квалификација у Брчко дистрикту Босне и Херцеговине није у потпуности у складу са Директивом (нпр. предвиђа период за доношење одлуке до 4 мјесеца што није у складу са чланом 51. став 2. "Директиве" (Процедура за узајамно признавање стручних квалификација).

П 8д) Измјене и/или допуне постојећих законских одредаба о признавању који узимају у обзир међународне документе о признавању стручних квалификација који обавезују БиХ или ће је обавезивати.


Члан 14. Компензационе мјере За Босну и Херцеговину:

З 9: У БиХ постојећи прописи јасно не дефинишу компензационе механизме у складу са Директивом, тест способности и период прилагођавања.

П 9: Израдити нове или измијенити постојеће прописе да би се јасно и прецизно дефинисали компензациони механизми у складу са Директивом, тест способности и период прилагођавања.



З 9а): Сви кантони у Федерацији БиХ не примјењују компензационе мјере за мигранте у складу са Директивом. Неки кантони (како је већ наведено) примјењују дјелимично (полагање допунског испита-тест способности).

П 9а): У кантонима који не примјењују компензационе мјере потребно је израдити нове или измијенити постојеће прописе да би се јасно и прецизно дефинисали компензациони механизми у складу са Директивом, тест способности и период прилагођавања.



З 9б: Нема правног прописа који дефинише компензациони механизми у складу са Директивом.

П 9б: Израдити нове прописе да би се дефинисали компензациони механизми у складу са Директивом.



З 9ц: Закон о признавању иностраних високошколских квалификација у Брчко дистрикту Босне и Херцеговине24 не дефинише исправљање разлика у образовању које је мигрант стекао и оног које је тражено у БиХ.

П 9ц: Измијенити и/или допунити постојеће одредбе Закона о признавању иностраних високошколских квалификација у Брчко дистрикту Босне и Херцеговине да би се јасно и прецизно дефинисали компензациони механизми у складу са Директивом, тест способности и период прилагођавања.


Члан 15. Одрицање од компензационих мјера на основу заједничких платформи За Босну и Херцеговину:

З 10: Одредба члана 15. је везана уз чланство у ЕУ, те у овом тренутку не захтијева мјере транспозиције.

П 10: Одредбу члана 15. примијенити придруживањем БиХ Европској унији.


Поглавље II Признавање стручног искуства За Босну и Херцеговину:

З 11: Одредбе чланова 16-20. су везане уз чланство у ЕУ, те у овом тренутку не захтијевају мјере транспозиције.

П 11: Одредбе чланова 16-20. примијенити придруживањем БиХ Европској унији.



З 12: Након транспоновања Директиве у БиХ ће бити велики број професионалаца на које ће бити потребно примијенити стечена права. Због тога ће морати бити дефинисане стручне компетенције за ове професије, ради осигурања правне безбједности грађана БиХ.

П 12: Потребно је у правним прописима у БиХ дефинисати термин стечена права за раднике чије образовање не испуњава нове критеријуме.

Категорија: А З 13а): Члан 22. Директиве прописује континуирани

развој појединаца у оквиру дате професије. П 13а): Потребно је дефинисати и обезбиједити

континуирани развој стручних компетенција са циљем одржавања сигурног и ефикасног обављања занимања и одржавања напретка у развоју.

Категорија: А З 13б) Постојећи систем верификације континуираног

образовања доктора медицине у ФБиХ, РС, БД БиХ је у складу са Директивом.

П 13б): Задржати постојећи систем верификације континуираног образовања доктора медицине у ФБиХ, РС, БД БиХ.


Дио 2 Доктори медицине, Чланови 24-30. Федерација БиХ:

З 14: Постоји обавеза стажирања, односно полагања стручног испита по завршетку основног медицинског студија.

П 14: Укинути обавезу стажирања и полагања стручног испита након дипломирања, као и дефинисати исходе учења доктора медицине (курикулум) у складу са Анексом V Директиве. Ова препорука нема утицаја на услов приступања доктора медицине струковној комори/удружењу, у случају да је то захтјев.


Република Српска:

З 15: У Републици Српској нема правног прописа који садржи кумулативан број сати, исходе учења студија за доктора медицине.

П15: У правним прописима дефинисати садржај студија доктора медицине и минимум стандарда образовања за доктора медицине.

Категорија: А З 16: Компетенције и обим активности (in ENG: scope

of activities) доктора медицине нису дефинисани у правним одредбама у складу са Директивом.

П 16: У правним прописима дефинисати компетенције и обим активности за које су доктори медицине овлашћени да их обављају у складу са Директивом.

Категорија: А З 17: Правилник о програму и поступку полагања

стручног испита прописује за докторе медицине обавезу полагања "државног испита", што је супротно одредбама Директиве.

П 17: Укинути полагање "државног испита" за докторе медицине након дипломирања.



Брчко дистрикт БиХ:

З 18: Законом о здравственој заштити у Брчко дистрикту БиХ нису одређене категорије здравствених професија са дефинисаним захтјевима за образовање и обуку, у складу са Директивом.

П 18: Јасно одредити категорије здравствених професија и успоставити јасне критеријуме за образовање и обуку различитих категорија здравствених професија, дефинисати компетенције/исходе учења за исте.

Категорија: А З 19: Закон о здравственој заштити у Брчко дистрикту

Босне и Херцеговине 1, прописује за докторе медицине обавезу стажирања и полагања "државног испита", што није у складу са одредбама Директиве.

П 19: Укинути стажирање и полагање "државног испита" за докторе медицине након дипломирања.


Члан 25. Директиве у вези с докторима медицине Федерација БиХ:

З 20: Законска регулатива у Федерацији БиХ је јасна, поставља детаље специјалистичке обуке и може представљати модел за друге земље.

П 20: Нема препоруке (јер је законска регулатива усклађена са Директивом).



З 21: Законска регулатива у Републици Српској је јасна, поставља детаље специјалистичке обуке и може представљати модел за друге земље.

П 21: Нема препоруке (јер је законска регулатива усклађена са Директивом).



З 22: У Брчко дистрикту БиХ се не спроводи специјалистичка обука.

П 22: Нема препоруке (јер се специјалистички студиј не реализује у Брчко дистрикту БиХ још увијек).


Дио 3 Медицинске сестре за општу његу, Чланови 31 - 33. За Босну и Херцеговину:

З 23: У БиХ нема доказа о стеченом општем основном образовању након 10 година обуке, обука медицинских сестара за општу његу се углавном спроводи у средњим школама што није у складу са Директивом.

П 23а: Обуку медицинских сестара за општу његу је неопходно прилагодити Директиви и реализирати као високо образовање најмање 1. циклуса Bachelor студијског програма.

Категорија: А П 23б: Уколико се задржи обука медицинских сестара у

средњим школама, неопходно је подузети значајнију промјену постојећих средњошколских наставних планова и програма за медицинске сестре и њихову трансформацију у наставне планове и програме за образовање медицинских сестара - асистената.



З 24: Компетенције медицинских сестара за општу његу су дефинисане у складу са нивоима потребних

1 "Службени гласник Брчко дистрикта БиХ", бр. 2/10

квалификација, што значи да медицинске сестре за општу његу са завршеном средњом школом имају мањи ниво компетенција него медицинске сестре за општу његу са завршеним факултетом. У складу са Директивом све медицинске сестре за општу његу морају имати исти ниво компетенција.

П 24: Правним прописима јасно дефинисати компетенције медицинских сестара за општу његу.



З 25: Закон о здравственој заштити у члановима од 83-86., дефинише здравствене раднике без даљег спецификовања њихове категорије и захтјева образовања.

П 25: Правним прописима јасно дефинисати категорије здравствених стручњака (медицинска сестра, медицинска сестра за општу његу и медицинска сестра - асистент), с описом активности, исхода учења и компетенција и прецизније елаборирати тражене квалификације.



З 26: Законом о здравственој заштити у Брчко дистрикту БиХ нису одређене категорије здравствених професија са дефинисаним захтјевима за образовање, компетенције/исходе учења и обуку медицинских сестара за општу његу, у складу са Директивом.

П 26: Правним прописима јасно одредити категорије здравствених професија и успоставити јасне критеријуме за образовање и обуку медицинских сестара за општу његу и дефинисати компетенције/исходе учења за медицинске сестре за општу његу.


Дио 4 Доктори стоматологије, Чланови 34 - 37. Федерација БиХ:

З 27: Постоји обавеза стажирања по завршетку студија за докторе стоматологије који нису завршили студије по Болоњи, односно полагања стручног испита за све, без обзира да ли су завршили студије по Болоњи или по предболоњском програму.

П 27: Укинути обавезу стажирања и полагања стручног испита након дипломирања, као и дефинисати исходе учења за докторе стоматологије (курикулум) у складу са Анексом V Директиве. Ова препорука нема утицаја на услов приступања струковној комори/удружењу доктора стоматологије, у случају да је то захтјев.

Категорија: Б З 28а: Закон о стоматолошкој дјелатности није

дефинисао минимум захтјева за образовањем доктора стоматологије, у складу са Директивом.

П 28а: Допунити правне прописе са детаљним описом студијског програма стоматологије, у складу са захтјевима Директиве.

Категорија: А З 28б: Компетенције и обим активности (scope of

activities) доктора стоматологије нису дефинисани правним прописима у складу са Директивом.

П 28б: У правним прописима дефинисати компетенције и обим активности које су доктори стоматологије овлашћени да обављају у складу са Директивом.



З 29: У Републици Српској нема правног прописа који садржи кумулативан број сати, исходе учења студија за доктора стоматологије. Закон о здравственој заштити у члановима од 83-86, дефинише здравствене раднике без


даљег спецификовања њихове категорије и Закон о звањима која се стичу завршетком високог образовања 1 дефинише циклусе високог образовања доктора стоматологије.

П 29: У правним прописима дефинисати садржај студија доктора медицине, компетенције и минимум стандарда образовања за доктора стоматологије.

Категорија: А З 30: У Републици Српској не постоји правнy пропис

који дефинише минимум захтјева за образовањем доктора стоматологије, у складу са Директивом.

П 30: Допунити правне прописе са детаљним описом студијског програма стоматологије, у складу са захтјевима Директиве.

Категорија: А З 31: Компетенције и обим активности (scope of

activities) доктора стоматологије нису дефинисани правним прописима у складу са Директивом.

П 31: У правним прописима дефинисати компетенције и обим активности које су доктори стоматологије овлаштени да обављају у складу са Директивом.

Категорија: А З 32: Правилник о програму и поступку полагања

стручног испита прописује за докторе стоматологије обавезу полагања "стручног испита".

П 32: Укинути полагање "стручног испита" за докторе стоматологије након дипломирања.



З 33: Закон о здравственој заштити у Брчко дистрикту Босне и Херцеговине 2, не дефинише компетенције/исходе учења и обим активности за докторе стоматологије у складу са Директивом.

П 33: Јасно одредити категорије здравствених професија. Потребно је успоставити јасне критеријуме за образовање и обуку доктора стоматологије, и дефинисати компетенције/исходе учења и обим активности (scope of activities) за исте.

Категорија: Б З 34: У Закону није дефинисан минимум захтјева које

треба да садржи студијски програм доктора стоматологије а који су прописани Директивом.

П 34: Допунити правни пропис у Брцко дистрикту БиХ са детаљним описом студијског програма стоматологије, у складу са захтјевима Директиве.

Категорија: А З 35: Закон о здравственој заштити у Брчко дистрикту

Босне и Херцеговине 3, прописује за докторе стоматологије обавезу стажирања и полагања "државног испита".

П 35: Укинути стажирање и полагање "државног испита" за докторе стоматологије након дипломирања.


Захтјеви за стручно образовање - Доктори стоматологије - специјалисти За Федерацију БиХ:

З 36: Законска регулатива је јасна, поставља детаље специјалистичке обуке и може представљати модел за друге земље.

П 36: Нема препоруке (јер је законска регулатива усклађена са Директивом.)


1 "Службени гласник Републике Српске", бр. 33/14 2 "Службени гласник Брчко дистрикта БиХ", бр. 2/10 3 "Службени гласник Брчко дистрикта БиХ", бр. 2/10


З 37: Законска регулатива је јасна, поставља детаље специјалистичке обуке и може представљати модел за друге земље.

П 37: Нема препоруке (јер је законска регулатива усклађена са Директивом.)



З 38 Не спроводи се специјалистичка обука. П 38: Нема препоруке (јер се специјалистичка обука не

спроводи). Категорија: Ц

Дио 5 Доктор ветеринарске медицине, Чланови 38-39. За Босну и Херцеговину:

З 39: Постоје мање разлике између актуелног студијског програма Ветеринарског факултета Сарајево и студијског програма, прописаног у Анексу V Директиве 2005/36/ЕЦ. Разлике укључују ситуацију да је Директива ЕУ навела као кључне предмете биологију биљки, биоматематику и професионалну етику, које треба похађати сваки студент, а који не постоје у независним предметима у актуелном студијском програму Ветеринарског факултета Сарајево. Тема и циљеви релевантних ЕУ предмета су инкорпорирани у друге везане предмете, тј. предавање ових садржаја се врши у сарадњи са професором програмског предмета кроз одређен број сати предавања. Директива допушта да се предавање у једном или више ових предмета може дати као дио, или заједно са другим предметима.

П 39: Ажурирати студијски програм у складу са захтјевима Директиве.



З 40: Обука бабица се углавном спроводи у средњим школама што није у складу са Директивом.

Категорија: А П 40а: Обуку бабица је неопходно прилагодити

Директиви и реализoвати као високо образовање најмање 1. циклуса Bachelor студијског програма.

П 40б: Елаборирати компетенције бабица и дефинисати број активности које бабице могу да обављају у складу са Директивом, и укључити их у релевантне правне прописе.


За Републику Српску и Брчко дистрикт БиХ:

З 41: У Закону о здравственој заштити Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ није дефинисана професија бабица у складу са Директивом.

П 41: Јасно одредити категорије здравствених стручњака (бабице), број активности и компетенција и прецизније елаборирати тражене квалификације.

Категорија: А П 41а: Обуку бабица је неопходно прилагодити

Директиви и реализирати као високо образовање најмање 1. циклуса Bachelor студијског програма.

П 41б: Дефинисати компетенције бабица и број активности које бабице могу да обављају у складу са Директивом, и укључити их у релевантне правне прописе


Дио 7. Фармацеути, Чланови 44 – 45. За Босну и Херцеговину:

З 42: Постоји обавеза стажирања, односно полагања стручног испита по завршетку студија магистара фармације.

П 42: Укинути обавезу стажирања и полагања стручног испита након дипломирања, као и дефинисати исходе учења


магистара фармације (курикулум) у складу са Анексом V Директиве. Ова препорука нема утицаја на услов приступања струковној комори/удружењу магистара фармације, у случају да је то захтјев.


Федерација БиХ:

З 43: Приправнички стаж није саставни дио редовног студија.

П 43: Приправнички стажу трајању од 6 мјесеци укључити у редовни студиј магистра фармације, у складу са захтјевима Директиве.



З 44: Приправнички стаж је саставни дио редовног студија.

П 44: Нема препоруке јер је студијски програм у складу са захтјевима Директиве и приправнички стаж је саставни дио редовног студија.



З 45: Закон о здравственој заштити Брчко дистрикта БиХ не обезбјеђује комплетну информацију о потребним квалификацијама и компетенцијама магистра фармације.

П 45: Елаборирати компетенције магистара фармације и дефинисати опсег активности које магистри фармације могу да обављају у складу са Директивом, и укључити их у релевантне правне прописе.


Дио 8 Архитектура, Чланови 46-49 Федерација БиХ:

З 46: Студијски програм задовољава први захтјев из члана 46. Директиве, који се односи на минимално трајање образовања.

П 46: Нема препоруке с обзиром да је студијски програм усклађен са Директивом.



З 47: Студијски програм задовољава први захтјев из члана 46. Директиве, који се односи на минимално трајање образовања.

П 47: Нема препоруке с обзиром да је студијски програм усклађен са Директивом.

Категорија: Ц Брчко дистрикт БиХ: Нема препоруке јер нема јавних

универзитета.

Члан 48. "Директиве"регулише извођење сљедећих стручних дјелатности архитеката: За Босну и Херцеговину

З 48: Принцип аутоматског признавања архитеката не дозвољава земљи чланици ЕУ да тражи испуњавање додатних услова за приступ професији архитекте.

П 48: Након приступања БиХ Европској унији потребно је обезбиједити приступ професији архитекте грађанима ЕУ који су мигрирали у БиХ без испуњавања услова за приступ професији архитекте.

Категорија: Б З 49: Надлежни органи за архитектуру (према члану 56.

Директиве) ће прегледати цертификате додијељене од стране државе чланице поријекла потврђујући стручну способност архитекте, тј. да он/она задовољава услове потребне за обављање професије архитекте.

П 49: Надлежни органи (према члану 56. Директиве) треба да буду успостављена и у могућности да обављају задатак.


Члан 49. Директиве:

З 50: Не постоје одредбе у правним прописима за стечена права архитеката како је прописано чланом 49. и Анексом 6. Директиве.

П 50: Створити услове за признавање стечених права од стране надлежних органа за архитектуру.


Поглавље IV Заједничке одребе о уређењу Члан 50. документација и формалности За Босну и Херцегoвину:

З 51: Тренутно у БиХ не постоје институције које издају наведене документе.

П 51: Створити услове за издавање докумената наведених у Анексу VII Директиве од стране надлежних органа (члан 56. Директиве).

Члан 51. Поступак узајамног признавања стручних квалификација За ентитете, кантоне и Брчко дистрикт БиХ:

З 52: Рокови дефинисани у постојећим правним прописима за одлучивање у процесу признавања у Федерацији БиХ (најдужи рок 60 дана) су у складу са роком који прописује Директива. У Републици Српској дефинисан је рок од четири мјесеца, а такође у Брчко дистрикту БиХ, наведени рокови нису у складу са Директивом.

П 52: Ускладити рокове за одлучивање у процесу признавања у Републици Српској и Брчко дистрикту БиХ са Директивом.

Категорија: А З 53: ЦИП не врши признавање али пружа

информације, мишљење и препоруке властима надлежним за признавање страних високошколских квалификација.

П 53: У поступку признавања квалификација за регулисане професије предвидјети одредбу да у поступку признавања квалификације која спада у регулисану професију надлежни орган земље чланице ће затражити мишљење од надлежних органа за признавање на нивоу ентитета и кантона, о дијелу стручне квалификације који се односи на формално образовање односно о квалификацији, њеном нивоу, образовној установи или образовном систему земље у којој је квалификација стечена (у складу са чланом 56. Директиве).


Члан 52. Коришћење професионалних титула За Босну и Херцеговину:

З 54: У БиХ законски нису дефинисане професионалне титуле, али многи документи користе називе професије, које се могу сматрати професионалним титулама.

П 54: У случајевима када постоје професионалне титуле које су регулисане правним прописима у БиХ, њихова употреба мора бити обезбјеђена у складу са Директивом (мигранту мора бити омогућена употреба професионалне титуле која се користи у БиХ).

У случајевима када професионалне титуле нису регулисане правним прописима у БиХ, употреба професионалних титула није обавезујућа у складу са Директивом (добровољна примјена).


Поглавље IV прецизна правила за обављање професије Члан 53. Познавање језика За Федерацију БиХ:

З 55: Правним пропосима ФБиХ напр. Правилником о начину и поступку одобравања специјализација односно субспецијализација, као и начину полаганиа специјалистичког односно субспецијалистичког испита за страног држављанина 1 и законом о љечиништву 2 је дефинисана потреба за активним познавањем босанског/хрватског/српског језика.

П 55: Ускладити све правне одредбе тако да су примјењиве за све мигранте.


За Републику Српску и Брчко дистрикт БиХ:

З 56: У Републици Српској и Брчко дистрикту БиХ не постоје јасни критеријуми за знање језика које морају посједовати подносиоци захтјева за признавање.

П 56: Успоставити јасне критеријуме за знање језика које морају посједовати подносиоци захтјева за признавање.


Члан 54. Употреба академских звања За Републику Српску:

З 57: Употреба академских звања стечених у иностранству усклађена са Директивом.

П 57: Нема препоруке јер је употреба академских звања стечених у иностранству усклађена са Директивом.


За Федерацију БиХ и Брчко дистрикт БиХ:

З 58: Нису дефинисани услови за употребу академских звања стечених у иностранству.

П 58: Правним прописима о признавању јасно дефинисати услове за употребу академских звања у случају признатог образовања.


Члан 55. Сагласност фондова здравственог осигурања

З 59: Одредба члана 55. Директиве је везана уз чланство у ЕУ, те у овом тренутку не захијева мјере транспозиције.

П 59: Одредбу члана 55. Дирекиве примијенити придруживањем БиХ Европској унији.


Поглавље V Административна сарадња и одговорност за имплементацију Члан 56. Надлежна тијела За Босну и Херцеговину:

З 60: Тренутно не постоји координатор у БиХ за имплементацију Директиве.

П 60: Одредити координатора који ће бити одговоран за јединствену примјену Директиве у БиХ и одредити субкоординаторе у ентитетима и Брчко дистрикту БиХ. Координатор за БиХ сарађује са субкоординаторима из Републике Српске, Федерације БиХ /кантона и Брчко дистрикта БиХ, за одговарајуће секторе или професије.

Категорија: А З 61: Тренутно не постоје надлежни органи у БиХ за

признавање регулисаних професија у смислу Директиве. П 61а): Одредити институције надлежних органа које

ће бити одговорне за признавање стручних квалификација и које могу бити организоване по секторима, ентитетима и Брчко дистрикту или професијама. 1 "Службене новине Федерације БиХ", број 69/12 2 "Службене новине Федерације БиХ", бр. 56/13

Категорија: А П 61б): Надлежни органи у ентитетима и кантонима

Федерације БиХ и Брчко дистрикту БиХ треба да раде по истим принципима и процедурама с циљем постизања истих резултата - признавања / непризнавања стручних квалификација. Надлежни орган које проводи процедуру признавања стручних квалификација у обавези је да информише друге надлежне органе о донесеним одлукама.

Категорија: А Члан 57. Контакт тачке За Босну и Херцеговину:

З 62: Тренутно не постоји контакт-тачка за БиХ. П 62: Успоставити контакт-тачку чији су задаци

дефинисани чланом 57. Директиве. Контакт тачка за БиХ сарађује са субконтакт тачкама из Републике Српске, Федерације БиХ /кантона и Брчко дистрикта БиХ.


Члан 58. Одбор за признавање стручних квалификација

З 63: БиХ није отпочела процес преговарања за чланство у ЕУ.

П 63: У процесу преговарања о приступању БиХ Европској унији именовати особу или групу особа које ће представљати БиХ у Комитету ЕК о признавању стручних квалификација.


Члан 59. Консултације

З 64: Постојање стручних организација и/или комора у одабраним секторским професијама се сматра веома важним.

П 64: Пожељно успостављање стручних организација и/или комора које не постоје (бабице и медицинске сестре) и јачање постојећих стручних организација.


Поглавље VI, Чланови 60-65, Завршне одредбе

З: Није релевантно за БиХ.

Додатак V 5-5.1.1 Студијски програм доктора медицине

П 65: Потребно "регулисати" 3 садржај и обим студија доктора медицине тако да имају идентична или веома слична знања, вјештине и компетенције након завршетка судија.

Категорија: А П 66: Правилно одредити оптерећење студента у форми

кредита током процеса стицања стручне способности за обављање медицинске професије, при чему је 1 кредит 25-30 часова оптерећења студента, како је и одређено у Модернизованој директиви.


Анекс V 3 Директиве - 5.3.1 Студијски програм доктора стоматологије

П 67: "Регулисати" 4садржај и обим образовања у стоматолошкој професији тако да ће свако ко дипломира након завршетка студија имати исто или упоредиво знање, вјештине и компетенције.

Категорија: А П 68: Правилно дефинисати оптерећење студента у

форми кредита за стицање стручности за обављање професије стоматолога, односно 1 кредит би требало да буде једнак 25-30 часова оптерећења студента као што је дефинисано у преамбули 17. Модернизоване директиве.

3 "Регулисати" значи дефинисати минимум захтјева. 4 "Регулисати" значи дефинисати минимум захтјева у погледу садржаја и

дужине студија, тако да су дипломци са свих образовних институција у БиХ

на истом нивоу.



Анекс V2 Директиве - 5.2.1 Програм образовања и едукације медицинске сестре одговорне за општу његу

З 69: "Регулатива" 1 садржаја образовања и обуке медицинских сестара одговорних за општу његу, у смислу прописивања минималних захтијева, у БиХ не постоји. Ова "регулатива" треба да обезбиједи да професионалци/дипломанти оваквих студијских програма требају имати идентичне, или барем компатибилне "излазне компетенције", знања, вјештине и ово ће бити обезбјеђено од стране посебних образовних установа. Чини се да овај корак недостаје у образовном систему БиХ. Уколико је ово случај, институт за "акредитације/лиценцирање" се мора ојачати.

П 69а): Регулисати садржај и обим образовања медицинских сестара које су одговорне за општу његу, имајући утицај на јавно здравље и безбједност. Обезбиједити да се образовање и стручно обучавање медицинских сестара одговорних за општу његу проводе на високошколском нивоу (универзитет) и у складу са документима других међународних организација (нпр. WHO) који регулишу социјалну зрелост будућих медицинских сестара одговорних за општу његу (млађи од 17 година).

Категорија: А П 69б): Увести минималне захтјеве за стручно

образовање и обучавање медицинских сестара одговорних за општу његу, одређивањем "излазних компетенција"/исхода учења, као и увођењем јасних критеријума за завршавање студијских програма за медицинске сестре.

Категорија: А П 69ц): Дефинисати компетенције медицинских

сестара одговорних за општу његу, засноване на стеченим знањима и вјештинама.

Категорија: А П 69д): Унаприједити сарадњу сектора образовања и

здравства, што се тиче образовања и стручног обучавања медицинских сестара одговорних за општу његу.

Категорија: А П 69е): Критеријуме/услове за универзитетско

педагошко особље, одговорно за теоретску и практичну наставу медицинских сестара, одговорних за општу његу, допунити у складу са Анексом V Директиве (Општи принцип "медицинске сестре које подучавају медицинске сестре" који прописује члан 31. параграф 4. Директиве са изузетком предмета гдје је неопходно да је доктор медицине предавач).

Категорија: А П 69ф): Дефинисати правилно радно оптерећење

студената у процесу стицања стручних компетенција у професији здравствене његе, изражено у форми кредита (1 кредит је једнак радном оптерећењу студента у трајању 25-30 часова, дефинисати Модернизованом директивом 2).


Анекс V 5 Директиве - 5.5.1 Програм образовања и стручног обучавања бабица (тип I и II)

П 70: Увести минималне захтјеве образовања и стручног оспособљавања бабица у оквиру студијског

1 "Регулатива" означава дефиницију минималних захтјева који се тичу

садржаја и дужине студија, тако да су дипломати свих образовних установа

у БиХ на истом нивоу. 2 Директива 2013/36/ЕУ Европског парламента и Савјета од 20. новембра

2013.г. о измјени и допуни Директиве 2005/35/EC о признавању стручних

квалификација и Уредба (ЕУ) бр. 1024/2012 о административној сарадњи

кроз Информациони систем унутрашњег тржишта ("Уредба IMI").

програма одређивањем исхода учења, као и јасне критеријуме за реализацију студијског програма за бабице.

Категорија: А П 71: Укинути образовања бабица при средњим

медицинским школама, што је прије могуће, без могућности њихове трансформације.

Категорија: А П 72: Дефинисати компетенције и број активности

бабице, засновано на стеченим знањима и вјештинама. Категорија: А П 73: Унаприједити сарадњу образовног и здравственог

сектора у образовању и стручном оспособљавању бабица. Категорија: А П 74: Дефинисати критеријуме/услове за

универзитетско педагошко особље које предаје већином практичну наставу бабицама, посебно за оне водеће у практичној/клиничкој настави у болницама или другим здравственим установама у складу са Анексом V Директиве.

Категорија: А П 75: Правилно одредити радно оптерећење студената

у форми кредита за вријеме његовог/њеног стицања професионалне способности за професионално провођење активности здравствене заштите, што ће значити 1 кредит - 25-30 часова рада како је дефинисано Модернизованом директивом.


Анекс V 6 Директиве - 5.6.1 Програм образовања и стручног оспособљавања магистара фармације

П 76: Увести најмање 6 мјесеци праксе у јавној апотеци или у болничкој апотеци током студирања у Федерацији БиХ.

Категорија: А П 77: Правилно одредити оптерећење студента у форми

кредита (1 кредит - 25-30 сати оптерећења студента како је дефинисано у Модернизованој директиви).


209 Na osnovu člana 21. stav 1. Zakona o mineralnim

đubrivima ("Službeni glasnik BiH", br. 46/04 i 76/11), člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 7. Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati ovlaštene laboratorije za ispitivanje kvaliteta mineralnih đubriva ("Službeni glasnik BiH", broj 28/14), na prijedlog Uprave Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, uz mišljenje nadležnih organa entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 39. sjednici, održanoj 13. januara 2016. godine, donijelo je

ODLUKU O DAVANJU OVLAŠTENJA FEDERALNOM

AGROMEDITERANSKOM ZAVODU ZA OBAVLJANJE ANALIZA U SVRHU SLUŽBENOG ISPITIVANJA

KVALITETA MINERALNIH ĐUBRIVA


(1) Ovom Odlukom ovlašćuje se Federalni agromediteranski zavod Mostar za obavljanje analiza u svrhu službenog ispitivanja kvaliteta mineralnih đubriva.

(2) Ovlaštena institucija iz stava (1) ovog člana će obavljati analize u svrhu službenog ispitivanja kvaliteta mineralnih đubriva po metodama iz Priloga III i IV Pravilnika o uslovima za stavljanje u promet, kvalitetu i kontroli kvaliteta mineralnih đubriva te skladištenju i rukovanju


mineralnim đubrivima ("Službeni glasnik BiH", br. 90/09,13/11 i 33/13).

Član 2. (Važenje ovlaštenja)

(1) Ovlaštenje iz člana 1. ove Odluke važi do 31.12.2017. godine.

(2) Nakon isteka roka iz stava (1) ovoga člana ovlaštena institucija iz člana 1. ove Odluke moći će obavljati analize u svrhu službenog ispitivanja kvaliteta mineralnih đubriva samo za parametre po metodama koje budu akreditovane od strane Instituta za akreditovanje Bosne i Hercegovine (BATA), u skladu sa važećim standardima.


Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 6/16 13. januara 2016. godine

Sarajevo



Na temelju članka 21. stavak 1. Zakona o mineralnim

gnojivima ("Službeni glasnik BiH", br. 46/04 i 76/11), članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 7. Pravilnika o uvjetima koje moraju ispunjavati ovlašteni laboratoriji za ispitivanje kvalitete mineralnih gnojiva ("Službeni glasnik BiH", broj 28/14), na prijedlog Uprave Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, uz mišljenje mjerodavnih tijela entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 39. sjednici, održanoj 13. siječnja 2016. godine, donijelo je

ODLUKU O DAVANJU OVLAŠTENJA FEDERALNOM

AGROMEDITERANSKOM ZAVODU ZA OBAVLJANJE ANALIZA U SVRHU SLUŽBENOG ISPITIVANJA

KVALITETE MINERALNIH GNOJIVA


(1) Ovom Odlukom ovlašćuje se Federalni agromediteranski zavod Mostar za obavljanje analiza u svrhu službenog ispitivanja kvalitete mineralnih gnojiva.

(2) Ovlaštena institucija iz stavka (1) ovog člana obavljat će analize u svrhu službenog ispitivanja kvalitete mineralnih gnojiva po metodama iz Priloga III i IV Pravilnika o uvjetima za stavljanje u promet, kvalitete i kontroli kvalitete mineralnih gnojiva te skladištenju i rukovanju mineralnim gnojivima ("Službeni glasnik BiH", br. 90/09, 13/11 i 33/13).

Članak 2. (Važenje ovlaštenja)

(1) Ovlaštenje iz članka 1. ove Odluke važi do 31.12.2017. godine.

(2) Nakon isteka roka iz stavka (1) ovoga članka ovlaštena institucija iz članka 1. ove Odluke moći će obavljati analize u svrhu službenog ispitivanja kvalitete mineralnih gnojiva samo za parametre po metodama koje budu akreditirane od strane Instituta za akreditiranje Bosne i Hercegovine (BATA), sukladno važećim standardima.


Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 6/16 13. siječnja 2016. godine

Sarajevo



На основу члана 21. став 1. Закона о минералним

ђубривима ("Службени гласник БиХ", бр. 46/04 и 76/11), члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр, 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 7. Правилника о условима које морају испуњавати овлашћене лабораторије за испитивање квалитета минералних ђубрива ("Службени гласник БиХ", број 28/14), на приједлог Управе Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља, уз мишљење надлежних органа ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 39. сједници, одржаној 13. јануара 2016. године, донио је

ОДЛУКУ О ДАВАЊУ ОВЛАШЋЕЊА ФЕДЕРАЛНОМ

АГРОМЕДИТЕРАНСКОМ ЗАВОДУ ЗА ОБАВЉАЊЕ АНАЛИЗА У СВРХУ СЛУЖБЕНОГ ИСПИТИВАЊА

КВАЛИТЕТА МИНЕРАЛНИХ ЂУБРИВА


(1) Овом Одлуком овлашћује се Федерални агромедите-рански завод Мостар за обављање анализа у сврху службеног испитивања квалитета минералних ђубрива.

(2) Овлашћена институција из става (1) овог члана ће обављати анализе у сврху службеног испитивања квалитета минералних ђубрива по методама из Прилога III и IV Правилника о условима за стављање у промет, квалитету и контроли квалитета минералних ђубрива те складиштењу и руковању минералним ђубривима ("Службени гласник БиХ", бр. 90/09, 13/11 и 33/13).

Члан 2. (Важење овлашћења)

(1) Овлашћење из члана 1. ове Одлуке важи до 31.12.2017. године.

(2) Након истека рока из става (1) овога члана овлашћена институција из члана 1. ове Одлуке моћи ће да обавља анализе у сврху службеног испитивања квалитета минералних ђубрива само за параметре по методама које буду акредитоване од стране Института за акредитовање Босне и Херцеговине (БАТА), у складу са важећим стандардима.


Ова Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 6/16 13. јануара 2016. године

Сарајево



Hecregovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), člana 5. Odluke o odobravanju projekta kupovine/nabavke objekata za smještaj institucija Bosne i Hercegovine koji će se uvrstiti u Program višegodišnjih


kapitalnih ulaganja za period 2012.-2014. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 30/13) i člana 4. Odluke o kupovini objekata za smještaj institucija Bosne i Hercegovine u Istočnom Sarajevu ("Službeni glasnik BiH", broj 78/14), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 39. sjednici održanoj 13. januara 2016. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENAMA ODLUKE O RASPOREDU

KANCELARIJSKOG PROSTORA ZA SMJEŠTAJ INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE U ISTOČNOM

SARAJEVU

Član 1. U Odluci o rasporedu kancelarijskog prostora za smještaj

institucija Bosne i Hercegovine u Istočnom Sarajevu ("Službeni glasnik BiH", broj 17/15), u članu 2. tačka a) briše se.

Član 2. Član 3. mijenja se i glasi:

"Član. 3 (Raspored kancelarijskog prostora)

Raspored kancelarijskog prostora u objektu iz člana 1. ove Odluke utvrđuje se na sljedeći način:

a) Agencija za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije koristit će ukupno 13 kancelarija u prizemlju objekta i to kancelarije broj 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 13, 14, 15, 16, 17 i 18 ukupne površine 279,49 m2:

b) Prostorije (hodnici, recepcija, toaleti) ukupne površine 128 m2 su pripadajući dio objekta iz člana 1. ove Odluke."

Član 3. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje

se u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



Temeljem članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hecregovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), članka 5. Odluke o odobravanju projekta kupovine/nabave objekata za smještaj institucija Bosne i Hercegovine koji će se uvrstiti u Program višegodišnjih kapitalnih ulaganja za razdoblje 2012.-2014. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 30/13) i članka 4. Odluke o kupovini objekata za smještaj institucija Bosne i Hercegovine u Istočnom Sarajevu ("Službeni glasnik BiH", broj 78/14), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 39. sjednici održanoj 13. siječnja 2016. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENAMA ODLUKE O RASPOREDU UREDSKOG

PROSTORA ZA SMJEŠTAJ INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE U ISTOČNOM SARAJEVU

Članak 1. U Odluci o rasporedu uredskog prostora za smještaj

institucija Bosne i Hercegovine u Istočnom Sarajevu ("Službeni glasnik BiH", broj 17/15), u članku 2. točka a) briše se.

Članak 2. Članak 3. mijenja se i glasi:

"Članak. 3 (Raspored uredskog prostora)

Raspored uredskog prostora u objektu iz članka 1. ove Odluke utvrđuje se na sljedeći način:

a) Agencija za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije koristit će ukupno 13 ureda u prizemlju objekta i to urede broj 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 13, 14, 15, 16, 17 i 18 ukupne površine 279,49 m2:

b) Prostorije (hodnici, recepcija, toaleti) ukupne površine 128 m2 su pripadajući dio objekta iz članka 1. ove Odluke."

Članak 3. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje



Sarajevo



Нa oснoву члaнa 17. Зaкoнa o Сaвjeту министaрa Бoснe

и Хeцрeгoвинe ("Службeни глaсник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), члaнa 5. Oдлукe o oдoбрaвaњу прojeктa купoвинe/нaбaвкe oбjeкaтa зa смjeштaj институциja Бoснe и Хeрцeгoвинe кojи ћe сe уврстити у Прoгрaм вишeгoдишњих кaпитaлних улaгaњa зa пeриoд 2012.-2014. гoдинe ("Службeни глaсник БиХ", брoj 30/13) и члaнa 4. Oдлукe o купoвини oбjeкaтa зa смjeштaj институциja Бoснe и Хeрцeгoвинe у Истoчнoм Сaрajeву ("Службeни глaсник БиХ", брoj 78/14), Сaвjeт министaрa Бoснe и Хeрцeгoвинe, нa 39. сjeдници oдржaнoj 13. jaнуaрa 2016. гoдинe, дoниo je

OДЛУКУ O ИЗMJEНAMA OДЛУКE O РAСПOРEДУ

КAНЦEЛAРИJСКOГ ПРOСTOРA ЗA СMJEШTAJ ИНСTИTУЦИJA БOСНE И ХEРЦEГOВИНE У

ИСTOЧНOM СAРAJEВУ

Члaн 1. У Oдлуци o рaспoрeду кaнцeлaриjскoг прoстoрa зa

смjeштaj институциja Бoснe и Хeрцeгoвинe у Истoчнoм Сaрajeву ("Службeни глaсник БиХ", брoj 17/15), у члaну 2. тaчкa a), бришe сe.

Члaн 2. Члaн 3. миjeњa сe и глaси:

"Члaн 3. (Рaспoрeд кaнцeлaриjскoг прoстoрa)

Рaспoрeд кaнцeлaриjскoг прoстoрa у oбjeкту из члaнa 1. oвe Oдлукe утврђуje сe нa сљeдeћи нaчин:

a) Aгeнциja зa прeвeнциjу кoрупциje и кooрдинaциjу бoрбe прoтив кoрупциje кoристит ћe укупнo 13 кaнцeлaриja у призeмљу oбjeктa и тo кaнцeлaриje брoj 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 13, 14, 15, 16, 17 и 18 укупнe пoвршинe 279,49 м2:

б) Прoстoриje (хoдници, рeцeпциja, тoaлeти) укупнe пoвршинe 128 м2 су припaдajући диo oбjeктa из члaнa 1. oвe Oдлукe."

Члaн 3. Oвa Oдлукa ступa нa снaгу дaнoм дoнoшeњa и

oбjaвљуje сe у "Службeнoм глaснику БиХ".

СM брoj 7/16 13. jaнуaрa 2016. гoдинe

Сарајево

Прeдсjeдaвajући Сaвjeтa министaрa БиХ Др Денис Звиздић, с. р.


Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva sigurnosti


Bosne i Hercegovine, a u vezi sa zaključkom Vijeća ministara Bosne i Hercegovine sa 33. sjednice, održane 03. decembra 2015. godine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 40. sjednici održanoj 20. januara 2016. godine, donijelo je

ODLUKU O IMENOVANJU KONTAKT OSOBE ZA SARADNJU PO PITANJU PRIMJENE ANALITIČKOG PROGRAMSKOG

ALATA ZA KRIMINALITET U VEZI BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA

Član 1. Adnan Dlakić, stručni savjetnik za borbu protiv privrednog

kriminala u Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine, imenuje se kao kontakt osoba (focal point) za saradnju sa Uredom Ujedinjenih naroda za droge i kriminal (u daljem tekstu: UNODC) po pitanju primjene Analitičkog programskog alata za kriminalitet u vezi biljnih i životinjskih vrsta (Wildlife and Forest Crime Analytic Toolkit).

Član 2. Kontakt osoba će koordinirati aktivnosti između UNODC i

relevantnih institucija u Bosni i Hercegovini u primjeni Analitičkog programskog alata za kriminalitet u vezi biljnih i životinjskih vrsta.

Član 3. Kontakt osoba se imenuje na period od dvije godine.




Sarajevo

Predsjedavajući Vijeće ministara BiH



Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine, a u svezi sa zaključkom Vijeća ministara Bosne i Hercegovine sa 33. sjednice, održane 03. prosinca 2015. godine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 40. sjednici održanoj 20. siječnja 2016. godine, donijelo je

ODLUKU O IMENOVANJU KONTAKT OSOBE ZA SURADNJU PO PITANJU PRIMJENE ANALITIČKOG PROGRAMSKOG

ALATA ZA KRIMINALITET U SVEZI BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA

Članak 1. Adnan Dlakić, stručni savjetnik za borbu protiv

gospodarskog kriminala u Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine, imenuje se kao kontakt osoba (focal point) za suradnju sa Uredom Ujedinjenih naroda za droge i kriminal (u daljem tekstu: UNODC) po pitanju primjene Analitičkog programskog alata za kriminalitet u svezi biljnih i životinjskih vrsta (Wildlife and Forest Crime Analytic Toolkit).

Članak 2. Kontakt osoba će koordinirati aktivnosti između UNODC i

relevantnih institucija u Bosni i Hercegovini u primjeni Analitičkog programskog alata za kriminalitet u svezi biljnih i životinjskih vrsta.

Članak 3. Kontakt osoba se imenuje na period od dvije godine.




Sarajevo




и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), на приједлог Министарства безбједности Босне и Херцеговине, а у вези са закључком Савјета министара Босне и Херцеговине са 33. сједнице, одржане 03. децембра 2015. године, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 40. сједници одржаној 20. јануара 2016. године, донио је

ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ КОНТАКТ ОСОБЕ ЗА САРАДЊУ ПО

ПИТАЊУ ПРИМЈЕНЕ АНАЛИТИЧКОГ ПРОГРАМСКОГ АЛАТА ЗА КРИМИНАЛИТЕТ У ВЕЗИ БИЉНИХ И ЖИВОТИЊСКИХ ВРСТА

Члан 1. Аднан Длакић, стручни савјетник за борбу против

привредног криминала у Министарству безбједности Босне и Херцеговине, именује се као контакт особа (focal point) за сарадњу са Канцеларијом Уједињених народа за дроге и криминал (у даљем тексту: UNODC) по питању примјене Аналитичког програмског алата за криминалитет у вези биљних и животињских врста (Wildlife and Forest Crime Analytic Toolkit).

Члан 2. Контакт особа ће координирати активности између

UNODC и релевантних институција у Босни и Херцеговини у примјени Аналитичког програмског алата за криминалитет у вези биљних и животињских врста.

Члан 3. Контакт особа се именује на период од двије године.

Члан 4. Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и

објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СM брoj 8/16 20. jaнуaрa 2016. гoдинe

Сарајево

Прeдсjeдaвajући Сaвjeтa министaрa БиХ Др Денис Звиздић, с. р.


Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), člana 4. stav (3) i člana 5. stav (2) Odluke o osnivanju Državne nagrade za sport Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 2/09) i člana 7. i člana 8. stav (2) Bližih kriterija za dodjelu Državne nagrade za sport Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 87/15), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 40. sjednici, održanoj 20. januara 2016. godine, donijelo je

ODLUKU O DODJELI DRŽAVNE NAGRADE ZA SPORT BOSNE I

HERCEGOVINE ZA 2015. GODINU

Član 1. (Predmet)

Ovom odlukom dodjeljuje se Državna nagrada za sport Bosne i Hercegovine za 2015. godinu (u daljem tekstu: Nagrada


za sport) kao najveće priznanje koje Bosna i Hercegovina dodjeljuje za izuzetan doprinos u razvoju sporta i afirmaciju Bosne i Hercegovine.

Član 2. (Dodjela i visina novčanog dijela Nagrade za sport)

Nagrada za sport u iznosu od 15.000 KM dodjeljuje se Amelu Tuki rođenom 09.01.1991. godine u Zenici. Atletikom se bavi od 2008. godine i iste godine osvaja zlatnu medalju na Malim olimpijskim igrama u Zenici u utrci na 400 m. U evropsku elitu trkača na 800 m ulazi 2013. godine u Tampereu (Finska) na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore gdje osvaja 3. mjesto i postavlja državni rekord. 2015. godine osvaja zlatnu medalju na Balkanskom dvoranskom prvenstvu u Istambulu. U svjetsku elitu trkača ulazi 01.07.2015. godine na EA Classic mitingu u Velenju kada je ispunio norme za svjetsko prvenstvo u Pekingu 2015. i Olimpijske igre u Riu 2016. godine. Na završnom mitingu IAAF Dijamantne lige u Briselu osvojio je 3. mjesto. Kruna svih uspjeha u 2015. godini je osvajanje bronzane medalje na Svjetskom prvenstvu u Pekingu.

Član 3. (Sredstva)

Sredstva za dodjelu novčanog dijela Nagrade za sport iz člana 2. ove odluke osigurana su u budžetu Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine na stavci tekući grant "Sufinansiranje sportskih manifestacija" za 2015. godinu.

Član 4. (Realizacija)

Za realiziranje ove odluke zadužuju se Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine i Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine.




Sarajevo




Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), članka 4. stavak (3) i članka 5. stavak (2) Odluke o utemeljenju Državne nagrade za sport Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 2/09) i članka 7. i članka 8. stavak (2) Bližih kriterija za dodjelu Državne nagrade za sport Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 87/15), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 40. sjednici, održanoj 20. siječnja 2016. godine, donijelo je

ODLUKU O DODJELI DRŽAVNE NAGRADE ZA SPORT BOSNE I

HERCEGOVINE ZA 2015. GODINU

Članak 1. (Predmet)

Ovom odlukom dodjeljuje se Državna nagrada za sport Bosne i Hercegovine za 2015. godinu (u daljnjem tekstu: Nagrada za sport) kao najveće priznanje koje Bosna i Hercegovina dodjeljuje za izuzetan doprinos u razvoju sporta i afirmaciju Bosne i Hercegovine.

Članak 2. (Dodjela i visina novčanog dijela Nagrade za sport)

Nagrada za sport u iznosu od 15.000 KM dodjeljuje se Amelu Tuki rođenom 9. 1. 1991. godine u Zenici. Atletikom se

bavi od 2008. godine i iste godine osvaja zlatnu medalju na Malim olimpijskim igrama u Zenici u utrci na 400 m. U europsku elitu trkača na 800 m ulazi 2013. godine u Tampereu (Finska) na Europskom prvenstvu za mlađe seniore gdje osvaja 3. mjesto i postavlja državni rekord. 2015. godine osvaja zlatnu medalju na Balkanskom dvoranskom prvenstvu u Istambulu. U svjetsku elitu trkača ulazi 1. 7. 2015. godine na EA Classic mitingu u Velenju kada je ispunio norme za svjetsko prvenstvo u Pekingu 2015. i Olimpijske igre u Riu 2016. godine. Na završnom mitingu IAAF Dijamantne lige u Briselu osvojio je 3. mjesto. Kruna svih uspjeha u 2015. godini je osvajanje brončane medalje na Svjetskom prvenstvu u Pekingu.

Članak 3. (Sredstva)

Sredstva za dodjelu novčanog dijela Nagrade za sport iz članka 2. ove odluke osigurana su u proračunu Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine na stavci tekući grant "Sufinanciranje sportskih manifestacija" za 2015. godinu.

Članak 4. (Realizacija)

Za realiziranje ove odluke zadužuju se Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine i Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine.




Sarajevo




и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), члана 4. став (3) и члана 5. став (2) Одлуке о оснивању Државне награде за спорт Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 2/09) и члана 7. и члана 8. став (2) Ближих критеријума за додјелу Државне награде за спорт Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 87/15), на приједлог Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 40. сједници, одржаној 20. јануара 2016. године, донио је

ОДЛУКУ О ДОДЈЕЛИ ДРЖАВНЕ НАГРАДЕ ЗА СПОРТ БОСНЕ

И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА 2015. ГОДИНУ

Члан 1. (Предмет)

Овом одлуком додјељује се Државна награда за спорт Босне и Херцеговине за 2015. годину (у даљем тексту: Награда за спорт) као највеће признање које Босна и Херцеговина додјељује за изузетан допринос у развоју спорта и афирмацију Босне и Херцеговине.

Члан 2. (Додјела и висина новчаног дијела Награде за спорт) Награда за спорт у износу од 15.000 КМ додјељује се

Амелу Туки рођеном 09.01.1991. године у Зеници. Атлетиком се бави од 2008. године и исте године осваја златну медаљу на Малим олимпијским играма у Зеници у утрци на 400 м. У европску елиту тркача на 800 м улази 2013. године у Тампереу (Финска) на Европском првенству за млађе сениоре гдје осваја 3. мјесто и поставља државни рекорд. 2015. године осваја златну медаљу на Балканском


дворанском првенству у Истамбулу. У свјетску елиту тркача улази 01.07.2015. године на ЕА Classic mitingu у Велењу када је испунио норме за свјетско првенство у Пекингу 2015. и Олимпијске игре у Риу 2016. године. На завршном митингу IAAF Дијамантне лиге у Бриселу освојио је 3. мјесто. Круна свих успјеха у 2015. години је освајање бронзане медаље на Свјетском првенству у Пекингу.

Члан 3. (Средства)

Средства за додјелу новчаног дијела Награде за спорт из члана 2. ове одлуке обезбијеђена су у буџету Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине на ставци текући грант "Суфинансирање спортских манифестација" за 2015. годину.

Члан 4. (Реализација)

За реализовање ове одлуке задужују се Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине.


Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево



Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07, 24/08), člana 14. stav (6), a u vezi sa članom 8. stav (2) tačka e) Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 39. Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. godine ("Službeni glasnik BiH", br. 10/12 i 18/13), Odluke Fiskalnog vijeća Bosne i Hercegovine (FV broj: 09-02-2-28/12), na prijedlog Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine,Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 41. sjednici održanoj 28.01.2016. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O VIŠEGODIŠNJEM

KAPITALNOM ULAGANJU "POPIS STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA U BOSNI I

HERCEGOVINI 2013. GODINE" IZ SREDSTAVA BUDŽETA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. U Odluci o višegodišnjem kapitalnom ulaganju "Popis

stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. godine" iz sredstava budžeta institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 87/14) mijenja se član 3. stav (2) i glasi:

Budžetska sredstva iz člana 2. tačka b) raspoređena su:

TABELA R.br. Vrsta rashoda Ekonomski kod Ukupna sredstva

2009-2015Budžet za

2016. godinu UKUPNO

1 2 3 4 7 7

I Tekući izdaci 4.678.373 16.862 4.695.235

1. Bruto plaće i naknade 611100 18.000 18.000

2. Naknade troškova zaposlenih 611200 137.553 137.553

3. Putni troškovi 613100 230.000 230.000

4. Izdaci telefonskih i PTT usluga 613200 16.000 16.000

5. Izdaci za energiju i komunalne usluge 613300 0 0

6. Nabavka materijala 613400 346.000 346.000

7. Izdaci za usluge prijevoza i goriva 613500 50.000 50.000

8. Izdaci za zakupninu 613600 1.198.000 1.198.000

9. Izdaci za tekuće održavanje 613700 100.000 100.000

10. Izdaci za osiguranje 613800 1.000 1.000

11. Ugovorene i druge posebne usluge 613900 2.581.820 16.862 2.598.682

II Kapitalni izdaci 943.000 943.000

1. Nabavka zemljišta 821100 0 0

2. Nabavka zgrada 821200 30.000 30.000

3. Nabavka opreme 821300 687.924 687.924

4. Nabavka ostalih stalnih sredstava 821400 0 0

5. Nabavka sredstava u obliku prava 821500 225.076 225.076

6. Rekonstrukcija i investiciono održavanje 821600 0 0

UKUPNO 5.621.373 16.862 5.638.235




Sarajevo




Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,

76/07, 81/07, 94/07, 24/08), članka 14. stavak (6), a u svezi sa člankom 8. stavak (2) točka e) Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 39. Zakona o popisu stanovništva, kućanstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. godine ("Službeni glasnik BiH", br. 10/12 i 18/13), Odluke Fiskalnog vijeća Bosne i Hercegovine (FV broj: 09-02-2-28/12), na prijedlog Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine,Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 41. sjednici održanoj 28.01.2016. godine, donijelo je


ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O VIŠEGODIŠNJEM

KAPITALNOM ULAGANJU "POPIS STANOVNIŠTVA, KUĆANSTAVA I STANOVA U BOSNI I HERCEGOVINI

2013. GODINE" IZ SREDSTAVA PRORAČUNA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1.

U Odluci o višegodišnjem kapitalnom ulaganju " Popis stanovništva, kućanstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. godine, iz sredstava proračuna institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 87/14) mijenja se članak 3. stavak (2) i glasi:

Proračunska sredstva iz članka 2. točka b) raspoređena su:

TABLICA

R.br. Vrsta rashoda Ekonomski kod Ukupna sredstva 2009-2015 Proračun za 2016.

godinu UKUPNO

1 2 3 4 7 7

I Tekući izdaci 4.678.373 16.862 4.695.235

1. Bruto plaće i naknade 611100 18.000 18.000

2. Naknade troškova zaposlenih 611200 137.553 137.553

3. Putni troškovi 613100 230.000 230.000

4. Izdaci telefonskih i PTT usluga 613200 16.000 16.000

5. Izdaci za energiju i komunalne usluge 613300 0 0

6. Nabava materijala 613400 346.000 346.000

7. Izdaci za usluge prijevoza i goriva 613500 50.000 50.000

8. Izdaci za zakupninu 613600 1.198.000 1.198.000

9. Izdaci za tekuće održavanje 613700 100.000 100.000

10. Izdaci za osiguranje 613800 1.000 1.000

11. Ugovorene i druge posebne usluge 613900 2.581.820 16.862 2.598.682

II Kapitalni izdaci 943.000 943.000

1. Nabava zemljišta 821100 0 0

2. Nabava zgrada 821200 30.000 30.000

3. Nabava opreme 821300 687.924 687.924

4. Nabava ostalih stalnih sredstava 821400 0 0

5. Nabava sredstava u obliku prava 821500 225.076 225.076

6. Rekonstrukcija i investicisko održavanje 821600 0 0

UKUPNO 5.621.373 16.862 5.638.235




Sarajevo



Нa oснoву члaнa 17. Зaкoнa o Сaвjeту министaрa Бoснe

и Хeрцeгoвинe ("Службeни глaсник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07, 24/08), члaнa 14. стaв (6), a у вeзи са члaнoм 8. стaв (2) тaчкa e) Зaкoнa o финaнсирaњу институциja Бoснe и Хeрцeгoвинe ("Службeни глaсник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члaнa 39. Зaкoнa o пoпису стaнoвништвa, дoмaћинстaвa и стaнoвa у Бoсни и Хeрцeгoвини 2013. гoдинe ("Службeни глaсник БиХ", бр. 10/12 и 18/13), нa приjeдлoг Aгeнциje зa стaтистику Бoснe и Хeрцeгoвинe, Сaвjeт министaрa Бoснe и Хeрцeгoвинe нa 41. сjeдници oдржaнoj 28.01. 2016. гoдинe, дoниo je

OДЛУКУ О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ O ВИШEГOДИШЊEM

КAПИTAЛНOM УЛAГAЊУ "ПOПИС СTAНOВНИШTВA, ДOMAЋИНСTAВA И СTAНOВA У

БOСНИ И ХEРЦEГOВИНИ 2013. ГOДИНE" ИЗ СРEДСTAВA БУЏETA ИНСTИTУЦИJA БOСНE И

ХEРЦEГOВИНE

Члaн 1. У Одлуци о вишегодишњем капиталном улагању

"Пoпис стaнoвништвa, дoмaћинстaвa и стaнoвa у БиХ 2013. године" из средстава буџета институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ " број 87/14) мијења се члан 3. став (2) и гласи:

Буџетска средства из члана 2. тачка б) распоређена су:


ТАБЕЛА

Р. бр. Врста расхода Економски код Укупна средства

2009-2015.Буџет за 2016.

годину УКУПНО

1 2 3 4 7 7

I Текући издаци 4.678.373 16.862 4.695.235

1. Бруто плате и накнаде 611100 18.000 18.000

2. Накнаде трошкова запослених 611200 137.553 137.553

3. Путни трошкови 613100 230.000 230.000

4. Издаци телефонских и ПТТ услуга 613200 16.000 16.000

5. Издаци за енергију и комуналне услуге 613300 0 0

6. Набавка материјала 613400 346.000 346.000

7. Издаци за услуге превоза и горива 613500 50.000 50.000

8. Издаци за закупнину 613600 1.198.000 1.198.000

9. Издаци за текуће одржавање 613700 100.000 100.000

10. Издаци за осигурање 613800 1.000 1.000

11. Уговорене и друге посебне услуге 613900 2.581.820 16.862 2.598.682

II Капитални издаци 943.000 943.000

1. Набавка земљишта 821100 0 0

2. Набавка зграда 821200 30.000 30.000

3. Набавка опреме 821300 687.924 687.924

4. Набавка осталих сталних средстава 821400 0 0

5. Набавка средстава у облику права 821500 225.076 225.076

6. Реконструкција и инвестиционо одржавање 821600 0 0

УКУПНО 5.621.373 16.862 5.638.235

Члан 2. Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и

објављује се у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево



Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), u skladu sa članom 46. st 4. i 5. Okvirnog zakona o visokom obrazovanju u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 59/07 i 59/09) i čl. 8. i 10. Statuta Centra za informisanje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja ("Službeni glasnik BiH", br. 20/10 i 28/10), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 37. sjednici održanoj 30.12.2015. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU ŠEST ČLANOVA UPRAVNOG

ODBORA CENTRA ZA INFORMISANJE I PRIZNAVANJE DOKUMENATA IZ OBLASTI VISOKOG

OBRAZOVANJA

1. Za članove Upravnog odbora Centra za informisanje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja, iz reda Bošnjaka, Hrvata, Srba i pripadnika nacionalnih manjina, na period od tri godine, počev od 30.12.2015. godine, imenuju se: a) iz reda Bošnjaka

1) AIDA DURIĆ, 2) SEAD MASLO,

b) iz reda Hrvata 1) HELENA LONČAR, 2) DANIJEL VIDOVIĆ,

c) iz reda Srba 1) BRANISLAV ĐOGOVIĆ,

d) iz reda pripadnika nacionalnih manjina 1) IVANA NOVAKOVIĆ.

2. Ovo rješenje stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), u skladu sa člankom 46. st. 4. i 5. Okvirnog zakona o visokom obrazovanju u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 59/07 i 59/09) i čl. 8. i 10. Statuta Centra za informiranje i priznavanje dokumenata iz područja visokog obrazovanja ("Službeni glasnik BiH", br. 20/10 i 28/10), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 37. sjednici održanoj 30.12.2015. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU ŠEST ČLANOVA UPRAVNOG

ODBORA CENTRA ZA INFORMIRANJE I PRIZNAVANJE DOKUMENATA IZ PODRUČJA

VISOKOG OBRAZOVANJA

1. Za članove Upravnog odbora Centra za informiranje i priznavanje dokumenata iz područja visokog obrazovanja, iz reda Bošnjaka, Hrvata, Srba i pripadnika nacionalnih manjina, na razdoblje od tri godine, počev od 30.12.2015. godine, imenuju se. a) iz reda Bošnjaka

1) AIDA DURIĆ, 2) SEAD MASLO,

b) iz reda Hrvata 1) HELENA LONČAR, 2) DANIJEL VIDOVIĆ,

c) iz reda Srba 1) BRANISLAV ĐOGOVIĆ,

d) iz reda pripadnika nacionalnih manjina 1) IVANA NOVAKOVIĆ.




Sarajevo



На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), у складу са чланом 46. ст. 4. и 5. Оквирног закона о високом образовању у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 59/07 и 59/09) и чл. 8. и 10. Статута Центра за информисање и признавање докумената из области високог образовања ("Службени гласник БиХ", бр. 20/10 и 28/10), Савјет министара Босне и Херцеговине на 37. сједници одржаној 30.12.2015. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ ШЕСТ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ

ОДБОРА ЦЕНТРА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И ПРИЗНАВАЊЕ ДОКУМЕНАТА ИЗ ОБЛАСТИ

ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА

1. За чланове Управног одбора Центра за информисање и признавање докумената из области високог образовања, из реда Бошњака, Хрвата, Срба и припадника националних мањина, на период од три године, почев од 30.12.2015. године, именују се: а) из реда Бошњака

1) АИДА ДУРИЋ, 2) СЕАД МАСЛО,

б) из реда Хрвата 1) ХЕЛЕНА ЛОНЧАР, 2) ДАНИЈЕЛ ВИДОВИЋ,

ц) из реда Срба 1) БРАНИСЛАВ ЂОГОВИЋ,

д) из реда припадника националних мањина 1) ИВАНА НОВАКОВИЋ.

2. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево



Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), člana 7. Zakona o radijacijskoj i nuklearnoj sigurnosti u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 88/07), člana 28. stav 2. i člana 34. stav 2. Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10 i 40/12), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 41. sjednici održanoj 28. januara 2016. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU ZAMJENIKA DIREKTORA DRŽAVNE

REGULATORNE AGENCIJE ZA RADIJACIJSKU I NUKLEARNU SIGURNOST

1. Zoran Tešanović, imenuje se za zamjenika direktora Državne regulatorne agencije za radijacijsku i nuklearnu sigurnost, na mandatni period od 5 godina.



Sarajevo



Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), članka 7. Zakona o radijacijskoj i nuklearnoj sigurnosti u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 88/07), članka 28. stavak 2. i članka 34. stavak 2. Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10 i 40/12), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 41. sjednici održanoj 28. siječnja 2016. godine, donijelo je

RJEŠENJE O IMENOVANJU ZAMJENIKA RAVNATELJA

DRŽAVNE REGULATIVNE AGENCIJE ZA RADIJACIJSKU I NUKLEARNU SIGURNOST

1. Zoran Tešanović, imenuje se za zamjenika ravnatelja Državne regulativne agencije za radijacijsku i nuklearnu sigurnost, na madatno razdoblje od 5 godina.



Sarajevo



На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), члана 7. Закона о радијационој и нуклеарној безбједности у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 88/07), члана 28. став 2. и члана 34. став 2. Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10 и 40/12), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 41. сједници одржаној 28. јануара 2016. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ ЗАМЈЕНИКА ДИРЕКТОРА ДРЖАВНЕ РЕГУЛАТОРНЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА

РАДИЈАЦИОНУ И НУКЛЕАРНУ БЕЗБЈЕДНОСТ

1. Зоран Тешановић, именује се за замјеника директора Државне регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност, на мандатни период од 5 година.



Сарајево



Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 51. stav 2. Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06,


32/07, 43/09, 8/10 i 40/12), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 41. sjednici održanoj 28. januara 2016. godine, donijelo je

RJEŠENJE O RAZRJEŠENJU ZAMJENIKA DIREKTORA DRŽAVNE REGULATORNE AGENCIJE ZA

RADIJACIJSKU I NUKLEARNU SIGURNOST

1. Jovica Bošnjak, razrješava se dužnosti zamjenika direktora Državne regulatorne agencije za radijacijsku i nuklearnu sigurnost, zbog isteka mandata.



Sarajevo



Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 51. stavak 2. Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10 i 40/12), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 41. sjednici održanoj 28. siječnja 2016. godine, donijelo je

RJEŠENJE O RAZRJEŠENJU ZAMJENIKA RAVNATELJA

DRŽAVNE REGULATIVNE AGENCIJE ZA RADIJACIJSKU I NUKLEARNU SIGURNOST

1. Jovica Bošnjak, razrješava se dužnosti zamjenika ravnatelja Državne regulativne agencije za radijacijsku i nuklearnu sigurnost, zbog isteka mandata.



Sarajevo



На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 1 24/08) и члана 51. став 2. Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07, 43/09, 8/10 и 40/12), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 41. сједници одржаној 28. јануара 2016. године, донио је

РЈЕШЕЊЕ О РАЗРЈЕШЕЊУ ЗАМЈЕНИКА ДИРЕКТОРА ДРЖАВНЕ РЕГУЛТОРНЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА

РАДИЈАЦИОНУ И НУКЛЕАРНУ БЕЗБЈЕДНОСТ

1. Јовица Бошњак, разрјешава се дужности замјеника директора Државне регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност, због истека мандата.



Сарајево


217 Na osnovu člana 4. stav (3) Zakona o fitofarmaceutskim

sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministаrа Bоsnе i Hеrcеgоvinе, nа priјеdlоg Uprаvе Bоsnе i Hеrcеgоvinе zа zаštitu zdrаvlја bilја, u sаrаdnji s nаdlеžnim оrgаnimа еntitеtа i Brčkо distriktа Bоsnе i Hеrcеgоvinе, nа 35. sјеdnici, оdržаnој 16. decembra 2015. gоdinе, dоnijelо је

PRAVILNIK O RAZVRSTAVANJU, PAKIRANJU, OBILJEŽAVANJU I

OPREMANJU FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA UPUTSTVOM ZA UPOTREBU

Član 1. (Predmet)

(1) Ovim Pravilnikom propisuju se sadržaj deklaracije i uputstva za upotrebu fitofarmaceutskog sredstva (u dalјem tekstu: FFS), kao i specifični zahtjevi i oznake rizika i upozorenja za čovjeka i životnu sredinu.

(2) Označavanje FFS uređuje se i posebnim propisima o razvrstavanju, pakiranju i označavanju opasnih materija i smješa.

Član 2. (Značenje izraza)

Izrazi upotrijeblјeni u Zakonu o fitofarmaceutskim sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04) koriste se i u ovom Pravilniku, a izrazi upotrijeblјeni u ovom Pravilniku imaju slјedeće značenje:

a) "Deklaracija i uputstvo za upotrebu (u dalјem tekstu: etiketa)" su podaci o FFS propisani ovim Pravilnikom, vidlјivo i neizbrisivo navedeni na ambalaži, koji mogu biti tekstualni i grafički, a služe korisniku za rukovanje i primjenu tog FFS;

b) "Propratni list" je list koji se prilaže uz ambalažu FFS u slučaju nedostatka slobodnog prostora na prvom vidlјivom dijelu etikete tj. ambalaže, a smatra se sastavnim dijelom etikete;

c) "Specifične oznake rizika za čovjeka i životnu sredinu" su dodatne oznake sa tekstualnim dijelom za posebne rizike za zdravlјe lјudi, životinja i životnu sredinu kojima se FFS, ako je potrebno, dodatno obilјežavaju, pored obilјežavanja u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije i

d) "Specifične oznake upozorenja za čovjeka i životnu sredinu" su dodatne oznake sa tekstualnim dijelom za mjere bezbjednosti za zaštitu zdravlјa lјudi, životinja i životnu sredinu kojima se, ako je potrebno, FFS dodatno obilјežavaju, pored obilјežavanja u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije.

Član 3. (Zahtjevi vezani za etiketu)

(1) Svako FFS koje se stavlјa u promet na području Bosne i Hercegovine mora biti opremlјeno etiketom u skladu sa odredbama ovog Pravilnika.

(2) FFS koja sadrže aktivne materije uvrštene na Listu dozvolјenih aktivnih materija za upotrebu u FFS u Bosni i Hercegovini i koja su ocijenjena u skladu sa propisom o jedinstvenim načelima za ocjenjivanje FFS moraju biti opremlјena etiketom na kojoj su navedene i dodatne oznake upozorenja o posebnim rizicima za lјude ili životnu sredinu iz Priloga I. ovog Pravilnika, kao i dodatne oznake obavještenja za zaštitu lјudi ili životnu sredinu iz Priloga II. ovog Pravilnika.


(3) Podaci iz člana 5. stav (1) ovog Pravilnika mogu biti direktno otisnuti na ambalažu FFS, odnosno njegovo pakiranje ili se mogu nalaziti na etiketi nalijeplјenoj i bezbjedno pričvršćenoj na izvornoj ambalaži.

(4) Svi podaci navedeni na etiketi moraju biti tačni, jasni, vidlјivi i čitlјivi, kao i napisani jednim od službenih jezika i pisama koji se koriste u Bosni i Hercegovini. Veličina slova na etiketi ne smije biti manja od 2 mm.

Član 4. (Prijedlog etikete)

Uz zahtjev za registraciju FFS, podnosilac zahtjeva mora priložiti i prijedlog etikete u skladu sa odredbama ovog Pravilnika.

Član 5. (Sadržaj etikete)

(1) Etiketa mora sadržavati slјedeće podatke o FFS: a) trgovački naziv FFS; b) naziv i adresu proizvođača, zastupnika ili

predstavnika u Bosni i Hercegovini, broj rješenja o registraciji FFS, a u slučaju da proizvođač nije vršio pakiranje, i ime i adresu lica koje je pakiralo FFS;

c) naziv svake aktivne materije i druge materije koje FFS sadrži, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije, s tim da se, ako nazivi nisu sadržani u tim propisima, koriste ISO trivijalni nazivi, a kada ni tih naziva nema, koriste se nazivi u skladu sa IUPAC pravilima;

d) sadržaj svake aktivne materije i druge materije koje FFS sadrži;

e) neto količinu FFS izraženu u g ili kg za čvrste formulacije, u g, kg, ml ili l za gasovite formulacije i u ml ili l za tečne formulacije;

f) broj šarže i datum proizvodnje; g) simptome trovanja i mjere prve pomoći i liječenja; h) specifične oznake rizika i upozorenja za čovjeka i

životnu sredinu, u skladu sa članom 11. ovog Pravilnika;

i) namjenu FFS (insekticid, herbicid, fungicid i slično), način djelovanja, štetni organizam koga suzbija i bilјna vrsta/bilјni proizvod na kojoj/kome se primjenjuje;

j) vrstu formulacije (kvašlјivi prašak, koncentrovana emulzija i slično) i oznaku formulacije;

k) primjene za koje je FFS registrovano i posebne uslove polјoprivredne proizvodnje, vrste bilјa ili životne sredine u kojima se FFS može primjenjivati i/ili u kojima se FFS ne smije primjenjivati;

l) detalјno uputstvo i uslove za upotrebu (vrsta bilјa/bilјnih proizvoda, doza - količina/koncentracija primjene, uklјučujući i maksimalnu dozu po hektaru po tretiranju kada je potrebno, cilјani štetni organizmi, vrijeme primjene, maksimalni broj tretiranja u toku godine, vremenski razmak između tretiranja, način primjene, primjena na manjim površinama, mogući uticaji na efikasnost, mogućnost miješanja sa drugim FFS i slično);

m) bezbjedne vremenske periode od primjene FFS do: - sjetve ili sadnje bilјne vrste koja se tretira, - sjetve ili sadnje naredne bilјne vrste u

plodoredu, - ponovnog ulaska lјudi (radna karenca) i

životinja na tretiranu površinu, - berbe, žetve, otkosa ili prerade uskladištenih

polјoprivrednih proizvoda (karenca), - upotrebe ili konzumiranja proizvoda;

n) upozorenje o mogućoj fitotoksičnosti, sortnoj osjetlјivosti ili drugim direktnim ili indirektnim neželјenim štetnim efektima FFS na bilјe ili bilјne proizvode zajedno sa intervalima koje treba poštovati između primjene i sjetve ili sadnje bilјne vrste koja se tretira i na naredne bilјne vrste u plodoredu i susjedne bilјne vrste;

o) vidlјivo upozorenje: "Prije primjene FFS obavezno pročitati etiketu i prateće uputstvo za upotrebu.";

p) uputstvo za pravilno skladištenje, način ispiranja ambalaže, postupanje sa ostacima FFS i ispražnjenom ambalažom;

r) rok upotrebe; s) zabranu za korisnika da ponovo koristi ambalažu FFS

ili da tu ambalažu koristi u neke druge svrhe; t) vrstu korisnika koji mogu primenjivati FFS u slučaju

kada je korištenje ograničeno na određene kategorije korisnika;

v) opis postupka čišćenja uređaja za primjenu; z) klasifikaciju i obilјežavanje FFS, u skladu sa

propisima kojima se uređuju hemikalije; aa) uputstvo o postupanju u slučajevima ispuštanja FFS u

životnu sredinu i bb) druge korisne podatke za koje je rješenjem o

registraciji FFS određeno da se navode na etiketi (primjera radi: primjena u skladu sa principima integralne zaštite bilјa ili obaveza da se prije primjene FFS obavijeste susjedi koji mogu da budu izloženi zanošenju ili slično).

(2) Datum proizvodnje, rok upotrebe i broj šarže mogu, umjesto na etiketi, biti otisnuti i na vidlјivim mjestima na ambalaži. U tom slučaju na etiketi treba navesti na kojem dijelu ambalaže se ovi podaci nalaze.

Član 6. (Izražavanje sadržaja materija)

Sadržaj aktivne materije i druge materije na etiketi izražava se:

a) u % m/m i g/kg, za FFS u obliku čvrstih formulacija, aerosola, isparlјivih tečnosti (maks. tačka klјučanja 500C) i viskoznih tečnosti (donja granica 1 Pa s na 200C),

b) u % m/m i g/l, za FFS u obliku drugih tečnosti i formulacije u obliku gela,

c) u % v/v i % m/m za FFS u obliku gasa i d) kao broj aktivnih jedinica po zapremini ili težini ili

izražen na bilo koji drugi način koji je relevantan za dati mikroorganizam, ako je aktivna materija FFS mikroorganizam, uklјučujući i viruse (primjera radi: kolonije koje formiraju jedinice po gramu cfu/g).

Član 7. (Ostali podaci na etiketi)

(1) Na etiketi se ne mogu navoditi podaci koji mogu da dovedu do zabune u pogledu mogućih rizika od FFS za zdravlјe lјudi, životinja ili životnu sredinu, kao što su izrazi: "niskog rizika", "netoksično", "nije štetno", "bezopasno" i slično.

(2) Na etiketi se može navesti da se FFS koje nije otrovno za pčele može primjenjivati u vrijeme leta pčela ili kada su bilјne ili korovske vrste u fazi cvjetanja ili izrazi sa sličnim podacima koji se odnose na zaštitu pčela samo ako je rešenjem o registraciji dozvolјena primjena FFS pod tim uslovima.

Član 8. (Raspored podataka na etiketi)

(1) Podaci iz člana 5. ovog Pravilnika nalaze se na prvom vidlјivom dijelu etikete.


Podaci iz člana 5. t. k), l), m), n), p), r),v), z), aa) i bb) mogu da se nalaze i na drugim dijelovima etikete ako nema slobodnog prostora na prvom vidlјivom dijelu etikete, ali se u tom slučaju trgovački naziv FFS mora nalaziti na vrhu svih dijelova etikete.

(2) U slučaju nedostatka prostora na etiketi, odnosno ambalaži određeni podaci iz člana 5. ovog Pravilnika navode se u propratnom listu (u obliku knjižice i slično), koji se prilaže uz ambalažu FFS, a koji predstavlјa sastavni dio etikete (u dalјem tekstu: prateće uputstvo za upotrebu).

(3) Ako FFS ima etiketu i prateće uputstvo za upotrebu na etiketi, odnosno ambalaži tog FFS, moraju da se nalaze podaci iz člana 5. t. a), b), c), d), e), f), g), h), i), j), o), s) i t) i tada se na etiketi obvezno navodi: "Prije upotrebe FFS obavezno pročitati etiketu i prateće uputstvo za upotrebu.", a na pratećem uputstvu za upotrebu moraju da se nalaze svi podaci iz člana 5. ovog Pravilnika.

(4) U slučaju da je za FFS u skladu sa članom 11. ovog Pravilnika potrebno navesti, specifične oznake rizika i upozorenja za čovjeka i životnu sredinu, kao i oznake na etiketi, moraju se navesti odvojeno od klasifikacije FFS, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije.

Član 9. (Izgled i sadržaj etikete)

Konačan izgled i sadržaj etikete FFS za svaku pojedinu veličinu ambalaže proizvođač, zastupnik, odnosno predstavnik dostavlјa Upravi Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja (u daljem tekstu: nadležni organ) prije stavlјanja FFS u promet.

Član 10. (Etiketa FFS odobrenog za ispitivanje u istraživačke ili razvojne

svrhe) (1) Etiketa FFS za koje je rješenjem nadležnog organa

odobreno ispitivanje u istraživačke ili razvojne svrhe koje se izvode u životnoj sredini mora da sadrži: a) podatke iz člana 5. stav (1), t. b), c), d), i) i j) ovog

Pravilnika, b) druge podatke koji su određeni u rješenju o

odobravanju ispitivanja i c) vidlјivo upozorenje: "Proizvod nepotpuno

kategorisan, namijenjen za eksperimentalnu upotrebu, rukovati sa izuzetnom pažnjom.".

(2) Etiketa FFS iz stava (1) ovog člana može da sadrži i druge podatke iz člana 5. ovog Pravilnika.

(3) Na etiketu FFS iz stava (1) ovog člana primjenjuju se odredbe člana 7. ovog Pravilnika.

Član 11. (Specifični zahtjevi i oznake rizika i upozorenja za čovjeka i

životnu sredinu) (1) Specifične oznake rizika za čovjeka i životnu sredinu, kao i

specifični zahtjevi za njihovu dodjelu - dodatne oznake rizika za zdravlјe lјudi, životinja i životnu sredinu i kriteriji za njihovu dodjelu navedeni su u Prilogu I. ovog Pravilnika i čine njegov sastavni dio.

(2) Specifične oznake upozorenja za čovjeka i životnu sredinu, kao i specifični zahtjevi (kriteriji) za njihovu dodjelu - dodatne oznake bezbjednosti za zaštitu zdravlјa lјudi, životinja i životnu sredinu i kriteriji za njihovu dodjelu navedeni su u Prilogu II. ovog Pravilnika i čine njegov sastavni dio.

(3) Specifične oznake rizika i specifične oznake upozorenja iz st. (1) i (2) ovog člana navode se na etiketi FFS kao dopuna obilјežavanju smješa u skladu sa propisima o hemikalijama, i to ako se u postupku procjene FFS pri registraciji utvrdi da je njihovo navođenje potrebno.

(4) Specifične oznake rizika i upozorenja za čovjeka i životnu sredinu dodjelјuju se i FFS koja kao aktivne supstance sadrže mikroorganizme, uklјučujući i viruse.

(5) Kada se radi o senzibilizaciji kože i disajnih organa, obilјežavanje FFS koja kao aktivne materije sadrže mikroorganizme, uklјučujući i viruse, mora biti u skladu sa propisima kojima se uređuje potrebna dokumentacija za ocjenu aktivne materije, odnosno potrebne dokumentacija za ocjenu FFS.


Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



PRILOG DODATNE OZNAKE RIZIKA ZA ZDRAVLJE LJUDI, ŽIVOTINJA I ŽIVOTNU SREDINU I KRITERIJI ZA NJIHOVU DODJELU 1. Dodatne oznake o posebnim rizicima

1.1. Posebni rizici za lјude (RSh) RSh 1 Toksično u kontaktu sa očima. RSh 2 Može izazvati fotosenzibilizaciju. RSh 3 U kontaktu sa parama izaziva opekotine kože i očiju,

a u kontaktu sa tečnošću izaziva promrzline. 1.2. Posebni rizici za životnu sredinu (RSe) Nema dodatnih oznaka rizika.

2. Kriteriji za dodjelu dodatnih oznaka o posebnim rizicima

2.1. Kriteriji za dodjelu dodatnih oznaka o posebnim rizicima za lјude

RSh 1 Toksično u kontaktu sa očima. Oznaka se navodi na etiketi FFS ako ispitivanje iritacije oka na eksperimentalnim životinjama pokaže jasno vidlјive znakove sistemske toksičnosti (primjera radi: simptome inhibicije holinesteraze) ili smrtnost eksperimentalnih životinja, što može biti poslјedica apsorpcije aktivne materije kroz sluznicu oka. Oznaka se navodi i u slučajevima kada postoje dokazi da kod lјudi dolazi do sistemske toksičnosti posle kontakta sa očima.

U navedenim slučajevima na etiketi FFS navodi se i način zaštite očiju, u skladu sa Prilogom II. ovog Pravilnika.

RSh 2 Može izazvati fotosenzibilizaciju. Oznaka se navodi na etiketi ako postoje eksperimentalni dokazi ili dokazi o tome da izloženost lјudi FFS izaziva fotosenzibilizaciju. Oznaka mora da se navede i kada FFS sadrži 1% ili više (m/m) aktivne materije ili dodatka koji kod lјudi izaziva fotosenzibilizaciju.

U navedenim slučajevima na etiketi FFS navode se i mjere lične zaštite pri primjeni FFS, u skladu sa Prilogom II. ovog Pravilnika.

RSh 3 U kontaktu sa parama izaziva opekotine kože i očiju, a u kontaktu sa tečnošću izaziva promrzline.

Oznaka se navodi na etiketi FFS formuliranog u obliku tečnog gasa.

U tom slučaju navode se i mjere lične zaštite pri primjeni takvog FFS, u skladu sa Prilogom II. ovog Pravilnika.

Kada su FFS već dodijelјene oznake R34 i R35, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije, RSh 3 oznaka se ne navodi.

2.2. Kriteriji za dodjelu dodatnih oznaka za posebne rizike za životnu sredinu

Nema dodatnih oznaka rizika.


PRILOG II. DODATNE OZNAKE BEZBJEDNOSTI ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA LJUDI, ŽIVOTINJA I ŽIVOTNU SREDINU I KRITERIJI ZA NJIHOVU DODJELU 1. Dodatne oznake bezbjednosti

1.1. Opće dodatne oznake bezbjednosti Na etiketi svih FFS mora se navesti slјedeća oznaka koja se,

prema potrebi, dopunjuje tekstualnim dijelom u zagradi: SP 1 Spriječiti zagađenje voda sa FFS ili njegovom

ambalažom (uređaje za primjenu FFS ne čistiti u blizini površinskih voda/spriječiti zagađenje odvodnih kanala sa polјoprivrednih površina i puteva).

1.2. Posebne dodatne oznake bezbjednosti 1.2.1.1. Posebne dodatne oznake bezbjednosti za korisnike

(SPo) Pored oznaka bezbjednosti, u skladu sa propisima o

hemikalijama, na etiketi FFS može da se navede nošenje odgovarajuće lične zaštitne opreme za korisnike, kao što su kombinezoni, kecelјe, rukavice, čvrsta obuća, gumene čizme, zaštita za lice, čvrsto prianjajuće naočale, kapa, kapulјača ili posebna vrsta respiratora.

Na etiketi FFS mogu da se navedu i poslovi za čije vršenje se određuje nošenje odgovarajuće lične zaštitne opreme, kao što su poslovi miješanja, punjenja uređaja za primenu FFS, poslovi rukovanja koncentrovanim FFS, primjena ili tretiranje rastvorenog FFS, rukovanje tretiranim bilјem ili zemlјištem ili ulazak na tretiranu površinu.

Također, na etiketi FFS mogu da se navedu i posebni uslovi za obavlјanje određenih poslova, a koji mogu da zamijene nošenje odgovarajuće lične zaštitne opreme ako pružaju jednak ili veći nivo zaštite, kao što su:

a) za punjenje rezervoara uređaja za primjenu FFS mora se koristiti zatvoreni sistem prenosa,

b) u toku primjene FFS korisnik mora raditi u zatvorenoj kabini (opremlјenoj sistemom za klimatizaciju/filtriranje vazduha),

c) mašinsko upravlјanje uređajima može zamijeniti ličnu zaštitnu opremu ako obezbjeđuje jednak ili viši standard zaštite.

SPo 1 U slučaju kontakta sa kožom, FFS ukloniti suvom krpom i isprati kožu većom količinom vode.

SPo 2 Poslije primjene FFS oprati zaštitnu odjeću. Spo 3 Poslije primjene FFS ne udisati dim i odmah

napustiti tretirano područje (fumigacija). SPo 4 Ambalažu otvoriti na otvorenom mjestu i u suvim

uslovima. SPo 5 Prije ponovnog ulaska detalјno provjetriti tretirane

površine/staklenike (treba navesti vrijeme) dok se depozit primijenjenog FFS ne osuši.

1.2.1.2. Posebne dodatne oznake bezbjednosti za zaštitu životne sredine (SPe)

SPe 1 Zbog zaštite podzemnih voda/organizama u zemlјištu ne upotreblјavati ovo ili drugo sredstvo koje sadrži (navodi se aktivna materija ili grupe aktivnih materija, gdje je bitno) više od (navodi se vremenski razmak ili broj tretiranja).

SPe 2 Zbog zaštite podzemnih voda/vodenih organizama ne upotreblјavati na (treba navesti tip zemlјišta ili druge posebne uslove) zemlјištu.

Spe3 Zbog zaštite vodenih organizama/necilјanog bilјa/ necilјanih zglavkara/insekata treba poštovati zone bezbjednosti od (treba navesti razdalјinu) do nepolјoprivredne/vodene površine.

SPe 4 Zbog zaštite vodenih organizama/necilјanog bilјa ne primjenjivati na nepropusnim površinama kao što su asfalt, beton, kamene kocke za popločavanje, želјezničke pruge i druge

površine na kojima postoji velika mogućnost površinskog oticanja (spiranja).

SPe 5 Zbog zaštite ptica/divlјih vrsta sisara, FFS se mora primijeniti uz inkorporaciju u zemlјište, uklјučujući i krajnje redove.

SPe 6 Zbog zaštite ptica/divlјih vrsta sisara rasuto FFS treba ukloniti.

SPe 7 Ne primjenjivati u vrijeme parenja ptica. SPe 8 Opasno za pčele/Radi zaštite pčela i drugih

oprašivača ne tretirati usjev za vrijeme cvjetanja/Ne primjenjivati u vrijeme ispaše pčela/Skloniti ili pokriti košnicu u toku primjene i određeno vrijeme (treba navesti vrijeme) nakon primjene/Ne primjenjivati u vrijeme cvjetanja korova/Odstraniti korove prije cvjetanja/Ne primjenjivati FFS prije (treba navesti vrijeme).

1.2.1.3. Posebne dodatne oznake bezbjednosti koje se odnose na dobru polјoprivrednu praksu

SPa 1 Zbog sprečavanja pojave rezistentnosti ne primjenjivati ovo ili drugo FFS koje sadrži (navodi se aktivna materija ili grupa aktivnih materija) više od (treba navesti razmak između tretiranja ili broj tretiranja).

1.2.1.4. Posebne dodatne oznake bezbjednosti za rodenticide (SPr)

SPr 1 Mamci se postavlјaju na način da se spriječi konzumiranje mamaca od strane drugih životinja. Mamce u obliku blokova treba postaviti tako da ih glodari ne mogu raznositi.

SPr 2 Tretirano područje u vrijeme primjene mora biti označeno. Mora biti navedena opasnost od trovanja (primarnog i sekundarnog) antikoagulantima, kao i odgovarajući antidot.

SPr 3 Uginule glodare u toku primjene treba svakodnevno uklanjati. Uginuli glodari se ne smiju odlagati u kante za komunalni otpad ili na deponijama komunalnog otpada.

2. Kriteriji za dodjelu posebnih dodatnih oznaka bezbjednosti

2.1. Kriteriji za dodjelu posebnih dodatnih oznaka bezbjednosti za korisnike (SPo)


Oznaka se dodjelјuje FFS koja sadrže materije koje mogu burno reagovati sa vodom, kao što su soli cijanida ili aluminijum fosfid.

SPo 2 Poslije primjene FFS oprati zaštitnu odjeću. Oznaka se preporučuje kada je radi zaštite korisnika

potrebno nošenje zaštitne odjeće. Oznaka je obavezna za sva FFS koja su klasifikovana kao T ili T+, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije.

Spo 3 Poslije primjene FFS ne udisati dim i odmah napustiti tretirano područje (fumigacija).

Oznaka se može dodijeliti FFS koja se primjenjuju kao fumiganti i kada upotreba maske za disanje nije dovolјna.

SPo 4 Ambalažu otvoriti na otvorenom mjestu i u suvim uslovima.

Oznaka se dodjelјuje FFS koja sadrže aktivne materije koje mogu burno reagovati sa vodom ili vlažnim vazduhom, kao što je aluminijum fosfid ili koja sadrže materije koje su samozapalјive, kao što su (alkilbis-) ditiokarbamati. Oznaka može da se dodijeli i isparlјivim FFS koja su klasifikovana kao R20, R23 ili R26, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije. U pojedinačnim slučajevima mora se zatražiti stručno mišlјenje kako bi se procijenilo da li su svojstva formulacije i ambalaže takva da predstavlјaju opasnost za korisnika.

SPo 5 Prije ponovnog ulaska detalјno provjetriti tretirane površine/staklenike (treba navesti vrijeme) dok se depozit primijenjenog FFS ne osuši.


Oznaka se može dodijeliti FFS koja se primjenjuju u staklenicima ili drugim zatvorenim prostorima kao što su skladišta.

2.2. Kriteriji za dodjelu posebnih dodatnih oznaka bezbjednosti za zaštitu životne sredine (SPe)

SPe 1 Zbog zaštite podzemnih voda/organizama u zemlјištu ne upotreblјavati ovo ili drugo FFS koje sadrži (treba navesti aktivnu materiju ili grupu aktivnih materija, kada je to bitno) više od (treba navesti vremenski razmak ili broj tretiranja).

Oznaka se dodjelјuje FFS za koja je određeno da je za jedno ili više tretiranja navedenih na etiketi potrebno preduzeti mjere za smanjenje rizika od nakuplјanja FFS u zemlјištu, od štetnih efekata na kišne gliste ili druge organizme koji žive u zemlјištu ili mikrofloru zemlјišta i/ili mjere za smanjenje ili izbjegavanje rizika zagađenja podzemnih voda.

SPe 2 Zbog zaštite podzemnih voda/vodenih organizama ne upotreblјavati na (treba navesti tip zemlјišta ili druge posebne uslove) zemlјištu.

Oznaka može da se dodijeli kao mjera za smanjenje rizika od mogućeg zagađenja podzemnih ili površinskih voda u osjetlјivim uslovima (primjera radi: zbog tipa zemlјišta, topografije ili dreniranog zemlјišta) ako procjena FFS, koja je izvršena za jednu ili više primjena navedenih na etiketi, pokazuje da je potrebno preduzeti mjere za smanjenje rizika od neprihvatlјivih efekata.

SPe 3 Zbog zaštite vodenih organizama/necilјanog bilјa/necilјanih zglavkara/insekata treba poštovati zone bezbjednosti od (treba navesti razdalјinu) do nepolјoprivredne/vodene površine.

Oznaka se dodjelјuje da bi se zaštitilo necilјano bilјe, necilјani zglavkari i/ili vodeni organizmi, ako procjena FFS, koja je izvršena za jednu ili više primjena navedenih na etiketi, pokazuje da je potrebno preduzeti mjere za smanjenje rizika od neprihvatlјivih efekata.

SPe 4 Zbog zaštite vodenih organizama/necilјanog bilјa ne primjenjivati na nepropusnim površinama kao što su asfalt, beton, kamene kocke za popločavanje, želјezničke pruge i druge površine na kojima postoji velika mogućnost površinskog oticanja (spiranja).

U ovisnosti od načina primjene FFS, oznaka se može dodijeliti za smanjenje rizika od površinskog oticanja (spiranja) radi zaštite vodenih organizama ili necilјanog bilјa.

SPe 5 Zbog zaštite ptica/divlјih vrsta sisara FFS se mora primijeniti uz inkorporaciju u zemlјište, uklјučujući i krajnje redove.

Oznaka se dodjelјuje FFS u obliku granula ili peleta, koja je potrebno unijeti (inkorporirati) u zemlјište da bi se zaštitile ptice ili divlјi sisari.

SPe 6 Zbog zaštite ptica/divlјih vrsta sisara, rasuto FFS treba ukloniti.

Oznaka se dodjelјuje FFS u obliku granula ili peleta, koje je potrebno ukloniti da bi se izbjeglo da ih ptice ili divlјi sisari konzumiraju. Preporučuje se za sva FFS u obliku čvrstih formulacija koja se primjenjuju nerazrijeđena.

SPe 7 Ne primjenjivati u vrijeme parenja ptica. Oznaka se dodjelјuje ako procjena FFS, koja je izvršena za

jednu ili više primjena navedenih na etiketi, pokazuje da je potrebno preduzeti mjere za smanjenje rizika.

SPe 8 Opasno za pčele / Radi zaštite pčela i drugih oprašivača ne tretirati usjev za vrijeme cvjetanja / Ne primjenjivati u vrijeme ispaše pčela / Skloniti ili pokriti košnicu u toku primjene i određeno vrijeme (treba navesti vrijeme) nakon primjene / Ne primjenjivati u vrijeme cvjetanja korova / Odstraniti korove prije cvjetanja / Ne primenjivati FFS prije (treba navesti vrijeme).

Oznaka se dodelјuje FFS za koja je izvršena procjena, za jednu ili više primjena navedenih na etiketi, pokazala da je potrebno preduzeti mjere za smanjenje rizika da bi se zaštitile pčele ili drugi insekti oprašivači. U ovisnosti od načina primjene FFS može da se odabere odgovarajući tekstualni dio uz oznaku da bi se smanjila opasnost za pčele i druge insekte oprašivače i njihova legla.

2.3. Kriteriji za dodjelu posebnih dodatnih oznaka bezbjednosti koje se odnose na dobru polјoprivrednu praksu (SPa)

SPa 1 Zbog sprečavanja pojave rezistentnosti, ne primjenjivati ovo ili drugo FFS koje sadrži (treba navesti aktivnu materiju ili grupe aktivnih materija) više od (treba navesti razmak između tretiranja ili broj tretiranja).

Oznaka se dodjelјuje ako je takvo ograničenje potrebno da bi se ograničio rizik od razvoja rezistentnosti.

2.4. Kriteriji za dodjelu posebnih dodatnih oznaka bezbjednosti za rodenticide (SPr)

SPr 1 Mamci se postavlјaju na način da se spriječi konzumiranje mamaca od strane drugih životinja. Mamce u obliku blokova treba postaviti tako da ih glodari ne mogu raznositi.

Da bi se obezbijedila pravilna primjena, oznaka mora da se nalazi na istaknutom mjestu na etiketi, tako da se u najvećoj mogućoj mjeri isklјuči mogućnost pogrešne primjene od strane korisnika.

SPr 2 Tretirano područje u vrijeme primjene mora biti obilјeženo. Mora biti navedena opasnost od trovanja (primarnog i sekundarnog) antikoagulantima, kao i odgovarajući antidot.

Oznaka se mora nalaziti na istaknutom mjestu na etiketi, tako da se u najvećoj mogućoj mjeri izbjegne rizik od slučajnog trovanja.

SPr 3 Uginule glodare u toku primjene treba svakodnevno uklanjati. Uginuli glodari se ne smiju odlagati u kante za komunalni otpad ili na deponijama komunalnog otpada.

Da bi se izbjeglo sekundarno trovanje životinja, ova se oznaka dodjelјuje svim rodenticidima koji sadrže antikoagulante kao aktivne materije.

Na temelju članka 4. stavak (3) Zakona o fitofarmaceutskim sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministаrа Bоsnе i Hеrcеgоvinе, nа priјеdlоg Uprаvе Bоsnе i Hеrcеgоvinе zа zаštitu zdrаvlја bilја, u sаrаdnji s nаdlеžnim оrgаnimа еntitеtа i Brčkо distriktа Bоsnе i Hеrcеgоvinе, nа 35. sјеdnici, оdržаnој 16. prosinca 2015. gоdinе, dоnijelo је

PRAVILNIK O RAZVRSTAVANJU, PAKIRANJU, OBILJEŽAVANJU I

OPREMANJU FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA NAPUTKOM ZA UPORABU

Članak 1. (Predmet)

(1) Ovim Pravilnikom propisuju se sadržaj deklaracije i naputka za uporabu fitofarmaceutskog sredstva (u dalјem tekstu: FFS), kao i specifični zahtjevi i oznake rizika i upozorenja za čovjeka i životnu sredinu.

(2) Označavanje FFS uređuje se i posebnim propisima o razvrstavanju, pakiranju i označavanju opasnih materija i smješa.


Članak 2. (Značenje izraza)

Izrazi rabljeni u Zakonu o fitofarmaceutskim sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04) koriste se i u ovom Pravilniku, a izrazi rablјeni u ovom Pravilniku imaju slјedeće značenje:

a) "Deklaracija i naputak za uporabu (u dalјem tekstu: etiketa)" su podatci o FFS propisani ovim Pravilnikom, vidlјivo i neizbrisivo narečeni na ambalaži, koji mogu biti tekstualni i grafički, a služe korisniku za rukovanje i primjenu tog FFS;

b) "Propratni list" je list koji se prilaže uz ambalažu FFS u slučaju nedostatka slobodnog prostora na prvom vidlјivom dijelu etikete tj. ambalaže, a smatra se sastavnim dijelom etikete;

c) "Specifične oznake rizika za čovjeka i životnu sredinu" su dodatne oznake sa tekstualnim dijelom za posebne rizike za zdravlјe lјudi, životinja i životnu sredinu kojima se FFS, ako je potrebito, dodatno obilјežavaju, pored obilјežavanja sukladno propisima kojima se uređuju kemikalije i

d) "Specifične oznake upozorenja za čovjeka i životnu sredinu" su dodatne oznake sa tekstualnim dijelom za mjere sigurnosti za zaštitu zdravlјa lјudi, životinja i životnu sredinu kojima se, ako je potrebito, FFS dodatno obilјežavaju, pored obilјežavanja sukladno propisima kojima se uređuju kemikalije.

Članak 3. (Zahtjevi vezani za etiketu)

(1) Svako FFS koje se stavlјa u promet na području Bosne i Hercegovine mora biti opremlјeno etiketom sukladno odredbama ovoga Pravilnika.

(2) FFS koja sadrže aktivne materije uvrštene na Listu dozvolјenih aktivnih materija za uporabu u FFS u Bosni i Hercegovini i koja su ocijenjena sukladno propisu o jedinstvenim načelima za ocjenjivanje FFS moraju biti opremlјena etiketom na kojoj su narečene i dodatne oznake upozorenja o posebnim rizicima za lјude ili životnu sredinu iz Privitka I. ovoga Pravilnika, kao i dodatne oznake obavijesti za zaštitu lјudi ili životnu sredinu iz Privitka II. ovoga Pravilnika.

(3) Podatci iz članka 5. stavak (1) ovoga Pravilnika mogu biti izravno otisnuti na ambalažu FFS, odnosno njegovo pakiranje ili se mogu nalaziti na etiketi nalijeplјenoj i sigurno pričvršćenoj na izvornoj ambalaži.

(4) Svi podatci narečeni na etiketi moraju biti točni, jasni, vidlјivi i čitlјivi, kao i napisani jednim od službenih jezika i pisama koji se koriste u Bosni i Hercegovini. Veličina slova na etiketi ne smije biti manja od 2 mm.

Članak 4. (Prijedlog etikete)

Uz zahtjev za registraciju FFS, podnositelj zahtjeva mora priložiti i prijedlog etikete sukladno odredbama ovoga Pravilnika.

Članak 5. (Sadržaj etikete)

(1) Etiketa mora sadržavati slјedeće podatke o FFS: a) trgovački naziv FFS; b) naziv i adresu proizvođača, zastupnika ili

predstavnika u Bosni i Hercegovini, broj rješenja o registraciji FFS, a u slučaju da proizvođač nije vršio pakiranje, i ime i adresu osobe koja je pakirala FFS;

c) naziv svake aktivne materije i druge materije koje FFS sadrži, sukladno propisima kojima se uređuju kemikalije, s tim da se ako nazivi nisu sadržani u tim propisima, koriste ISO trivijalni nazivi, a kada ni tih

naziva nema, koriste se nazivi sukladno IUPAC pravilima;

d) sadržaj svake aktivne tvari i druge tvari koje FFS sadrži;

e) neto količinu FFS izraženu u g ili kg za čvrste formulacije, u g, kg, ml ili l za plinovite formulacije i u ml ili l za tečne formulacije;

f) broj šarže i datum proizvodnje; g) simptome trovanja i mjere prve pomoći i liječenja; h) specifične oznake rizika i upozorenja za čovjeka i

životnu sredinu, sukladno članku 11. ovoga Pravilnika;

i) namjenu FFS (insekticid, herbicid, fungicid i slično), način djelovanja, štetni organizam koga suzbija i bilјna vrsta/bilјni proizvod na kojoj/kome se primjenjuje;

j) vrstu formulacije (kvašlјivi prašak, koncentrovana emulzija i slično) i oznaku formulacije;

k) primjene za koje je FFS registrirano i posebne uvjete polјoprivredne proizvodnje, vrste bilјa ili životne sredine u kojima se FFS može primjenjivati i/ili u kojima se FFS ne smije primjenjivati;

l) detalјni naputak i uvjete za uporabu (vrsta bilјa/bilјnih proizvoda, doza - količina/koncentracija primjene, uklјučujući i maksimalnu dozu po hektaru po tretiranju kada je potrebito, cilјani štetni organizmi, vrijeme primjene, maksimalni broj tretiranja u tijeku godine, vremenski razmak između tretiranja, način primjene, primjena na manjim površinama, mogući utjecaji na učinkovitost, mogućnost miješanja sa drugim FFS i slično);

m) sigurne vremenske periode od primjene FFS do: - sjetve ili sadnje bilјne vrste koja se tretira, - sjetve ili sadnje naredne bilјne vrste u

plodoredu, - ponovnog ulaska lјudi (radna karenca) i

životinja na tretiranu površinu, - berbe, žetve, otkosa ili prerade uskladištenih

polјoprivrednih proizvoda (karenca), - uporabe ili konzumiranja proizvoda;

n) upozorenje o mogućoj fitotoksičnosti, sortnoj osjetlјivosti ili drugim izravnim ili naizravnim neželјenim štetnim efektima FFS na bilјe ili bilјne proizvode zajedno sa intervalima koje treba poštovati između primjene i sjetve ili sadnje bilјne vrste koja se tretira i na naredne bilјne vrste u plodoredu i susjedne bilјne vrste;

o) vidlјivo upozorenje: "Prije primjene FFS obvezno pročitati etiketu i prateći naputak za uporabu.";

p) naputak za pravilno skladištenje, način ispiranja ambalaže, postupanje sa ostacima FFS i ispražnjenom ambalažom;

r) rok uporabe; s) zabranu za korisnika da ponovo koristi ambalažu FFS

ili da tu ambalažu koristi u neke druge svrhe; t) vrstu korisnika koji mogu primenjivati FFS u slučaju

kada je korištenje ograničeno na određene kategorije korisnika;

v) opis postupka čišćenja uređaja za primjenu; z) klasifikaciju i obilјežavanje FFS, sukladno propisima

kojima se uređuju kemikalije; aa) naputak o postupanju u slučajevima ispuštanja FFS u

životnu sredinu i bb) druge korisne podatke za koje je rješenjem o

registraciji FFS određeno da se navode na etiketi (primjera radi: primjena sukladno principima


integralne zaštite bilјa ili obveza da se prije primjene FFS obavijeste susjedi koji mogu da budu izloženi zanošenju ili slično).

(2) Datum proizvodnje, rok uporabe i broj šarže mogu, umjesto na etiketi, biti otisnuti i na vidlјivim mjestima na ambalaži. U tom slučaju na etiketi treba navesti na kojemu dijelu ambalaže se ovi podatci nalaze.

Članak 6. (Izražavanje sadržaja materija)

Sadržaj aktivne materije i druge materije na etiketi izražava se:

a) u % m/m i g/kg, za FFS u obliku čvrstih formulacija, aerosola, isparlјivih tečnosti (maks. točka klјučanja 500C) i viskoznih tečnosti (donja granica 1 Pa s na 200C),

b) u % m/m i g/l, za FFS u obliku drugih tečnosti i formulacije u obliku gela,

c) u % v/v i % m/m za FFS u obliku plina i d) kao broj aktivnih jedinica po zapremini ili težini ili

izražen na bilo koji drugi način koji je relevantan za dani mikroorganizam, ako je aktivna tvar FFS mikroorganizam, uklјučujući i viruse (primjera radi: kolonije koje formiraju jedinice po gramu cfu/g).

Članak 7. (Ostali podatci na etiketi)

(1) Na etiketi se ne mogu navoditi podatci koji mogu da dovedu do zabune glede mogućih rizika od FFS za zdravlјe lјudi, životinja ili životnu sredinu, kao što su izrazi: "niskog rizika", "netoksično", "nije štetno", "bezopasno" i slično.

(2) Na etiketi se može navesti da se FFS koje nije otrovno za pčele može primjenjivati u vrijeme leta pčela ili kada su bilјne ili korovske vrste u fazi cvjetanja ili izrazi sa sličnim podatcima koji se odnose na zaštitu pčela samo ako je rešenjem o registraciji dozvolјena primjena FFS pod tim uvjetima.

Članak 8. (Raspored podataka na etiketi)

(1) Podatci iz članka 5. ovoga Pravilnika nalaze se na prvom vidlјivom dijelu etikete.

Podatci iz članka 5. t. k), l), m), n), p), r), v), z), aa) i bb) mogu se nalaziti i na drugim dijelovima etikete ako nema slobodnog prostora na prvom vidlјivom dijelu etikete, ali se u tom slučaju trgovački naziv FFS mora nalaziti na vrhu svih dijelova etikete.

(2) U slučaju nedostatka prostora na etiketi, odnosno ambalaži određeni podatci iz članka 5. ovoga Pravilnika navode se u propratnom listu (u obliku knjižice i slično), koji se prilaže uz ambalažu FFS, a koji predstavlјa sastavni dio etikete (u dalјem tekstu: prateći naputak za uporabu).

(3) Ako FFS ima etiketu i prateći naputak za uporabu na etiketi, odnosno ambalaži tog FFS, moraju da se nalaze podatci iz članka 5. t. a), b), c), d), e), f), g), h), i), j), o), s) i t) i tada se na etiketi obvezno navodi: "Prije uporabe FFS obvezno pročitati etiketu i prateći naputak za uporabu.", a na pratećem naputku za uporabu moraju se nalaziti svi podatci iz članka 5. ovoga Pravilnika.

(4) U slučaju da je za FFS sukladno članku 11. ovoga Pravilnika potrebito navesti, specifične oznake rizika i upozorenja za čovjeka i životnu sredinu, kao i oznake na etiketi, moraju se navesti odvojeno od klasifikacije FFS, sukladno propisima kojima se uređuju kemikalije.

Članak 9. (Izgled i sadržaj etikete)

Konačan izgled i sadržaj etikete FFS za svaku pojedinu veličinu ambalaže proizvođač, zastupnik, odnosno predstavnik

dostavlјa Upravi Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja (u daljem tekstu: nadležni organ) prije stavlјanja FFS u promet.

Članak 10. (Etiketa FFS odobrenog za ispitivanje u istraživačke ili razvojne

svrhe) (1) Etiketa FFS za koje je rješenjem nadležnog organa

odobreno ispitivanje u istraživačke ili razvojne svrhe koje se izvode u životnoj sredini mora sadržavati: a) podatke iz članka 5. stavak (1), t. b), c), d), i) i j)

ovoga Pravilnika; b) druge podatke koji su određeni u rješenju o

odobravanju ispitivanja i c) vidlјivo upozorenje: "Proizvod nepotpuno

kategoriran, namijenjen za eksperimentalnu uporabu, rukovati sa izuzetnom pozornošću.".

(2) Etiketa FFS iz stavka (1) ovoga članka može da sadrži i druge podatke iz članka 5. ovoga Pravilnika.

(3) Na etiketu FFS iz stavka (1) ovoga članka primjenjuju se odredbe članka 7. ovoga Pravilnika.

Članak 11. (Specifični zahtjevi i oznake rizika i upozorenja za čovjeka i

životnu sredinu) (1) Specifične oznake rizika za čovjeka i životnu sredinu, kao i

specifični zahtjevi za njihovu dodjelu - dodatne oznake rizika za zdravlјe lјudi, životinja i životnu sredinu i kriteriji za njihovu dodjelu narečeni su u Privitku I. ovoga Pravilnika i čine njegov sastavni dio.

(2) Specifične oznake upozorenja za čovjeka i životnu sredinu, kao i specifični zahtjevi (kriteriji) za njihovu dodjelu - dodatne oznake sigurnosti za zaštitu zdravlјa lјudi, životinja i životnu sredinu i kriteriji za njihovu dodjelu narečeni su u Privitku II. ovoga Pravilnika i čine njegov sastavni dio.

(3) Specifične oznake rizika i specifične oznake upozorenja iz st. (1) i (2) ovoga članka navode se na etiketi FFS kao dopuna obilјežavanju smješa sukladno propisima o kemikalijama, i to ako se u postupku procjene FFS pri registraciji utvrdi da je njihovo navođenje potrebito.

(4) Specifične oznake rizika i upozorenja za čovjeka i životnu sredinu dodjelјuju se i FFS koja kao aktivne supstance sadrže mikroorganizme, uklјučujući i viruse.

(5) Kada se radi o senzibilizaciji kože i dišnih organa, obilјežavanje FFS koja kao aktivne tvari sadrže mikroorganizame, uklјučujući i viruse, mora biti sukladno propisima kojima se uređuje potrebita dokumentacija za ocjenu aktivne materije, odnosno potrebne dokumentacija za ocjenu FFS.


Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



PRIVITAK I. DODATNE OZNAKE RIZIKA ZA ZDRAVLJE LJUDI, ŽIVOTINJA I ŽIVOTNU SREDINU I KRITERIJI ZA NJIHOVU DODJELU 1. Dodatne oznake o posebnim rizicima

1.1. Posebni rizici za lјude (RSh) RSh 1 Toksično u kontaktu sa očima. RSh 2 Može izazvati fotosenzibilizaciju. RSh 3 U kontaktu sa parama izaziva opekotine kože i očiju,

a u kontaktu sa tečnošću izaziva promrzline.


1.2. Posebni rizici za životnu sredinu (RSe) Nema dodatnih oznaka rizika.

2. Kriteriji za dodjelu dodatnih oznaka o posebnim rizicima

2.1. Kriteriji za dodjelu dodatnih oznaka o posebnim rizicima za lјude

RSh 1 Toksično u kontaktu sa očima. Oznaka se navodi na etiketi FFS ako ispitivanje iritacije oka na eksperimentalnim životinjama pokaže jasno vidlјive znakove sustavske toksičnosti (primjera radi: simptome inhibicije holinesteraze) ili smrtnost eksperimentalnih životinja, što može biti poslјedica apsorpcije aktivne materije kroz sluznicu oka. Oznaka se navodi i u slučajevima kada postoje dokazi da kod lјudi dolazi do sustavske toksičnosti posle kontakta sa očima.

U narečenim slučajevima na etiketi FFS navodi se i način zaštite očiju, sukladno Privitku II. ovoga Pravilnika.

RSh 2 Može izazvati fotosenzibilizaciju. Oznaka se navodi na etiketi ako postoje eksperimentalni dokazi ili dokazi o tome da izloženost lјudi FFS izaziva fotosenzibilizaciju. Oznaka mora da se navede i kada FFS sadrži 1% ili više (m/m) aktivne materije ili dodatka koji kod lјudi izaziva fotosenzibilizaciju.

U narečenim slučajevima na etiketi FFS navode se i mjere osobne zaštite pri primjeni FFS, sukladno Privitku II. ovoga Pravilnika.

RSh 3 U kontaktu sa parama izaziva opekotine kože i očiju, a u kontaktu sa tečnošću izaziva promrzline.

Oznaka se navodi na etiketi FFS formuliranog u obliku tečnog gasa.

U tom slučaju navode se i mjere osobne zaštite pri primjeni takvog FFS, sukladno Privitku II. ovoga Pravilnika.

Kada su FFS već dodijelјene oznake R34 i R35, sukladno propisima kojima se uređuju kemikalije, RSh 3 oznaka se ne navodi.

2.2. Kriteriji za dodjelu dodatnih oznaka za posebne rizike za životnu sredinu

Nema dodatnih oznaka rizika.

PRIVITAK II. DODATNE OZNAKE SIGURNOSTI ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA LJUDI, ŽIVOTINJA I ŽIVOTNU SREDINU I KRITERIJI ZA NJIHOVU DODJELU 1. Dodatne oznake sigurnosti

1.1. Opće dodatne oznake sigurnosti Na etiketi svih FFS mora se navesti slјedeća oznaka koja se,

prema potrebi, dopunjuje tekstualnim dijelom u zagradi: SP 1 Spriječiti zagađenje voda sa FFS ili njegovom

ambalažom (Uređaje za primjenu FFS ne čistiti u blizini površinskih voda/Spriječiti zagađenje odvodnih kanala sa polјoprivrednih površina i puteva).

1.2. Posebne dodatne oznake sigurnosti 1.2.1.1. Posebne dodatne oznake sigurnosti za korisnike

(SPo) Pored oznaka sigurnosti, sukladno propisima o

kemikalijama, na etiketi FFS može da se navede nošenje odgovarajuće osobne zaštitne opreme za korisnike, kao što su kombinezoni, kecelјe, rukavice, čvrsta obuća, gumene čizme, zaštita za lice, čvrsto prianjajuće naočale, kapa, kapulјača ili posebna vrsta respiratora.

Na etiketi FFS mogu da se navedu i poslovi za čije vršenje se određuje nošenje odgovarajuće osobne zaštitne opreme, kao što su poslovi miješanja, punjenja uređaja za primenu FFS, poslovi rukovanja koncentrovanim FFS, primjena ili tretiranje rastvorenog FFS, rukovanje tretiranim bilјem ili zemlјištem ili ulazak na tretiranu površinu.

Također, na etiketi FFS mogu da se navedu i posebni uvjeti za obavlјanje određenih poslova, a koji mogu da zamijene

nošenje odgovarajuće osobne zaštitne opreme ako pružaju jednaku ili veću razinu zaštite, kao što su:

a) za punjenje rezervoara uređaja za primjenu FFS mora se koristiti zatvoreni sustav prenosa,

b) u tijeku primjene FFS korisnik mora raditi u zatvorenoj kabini (opremlјenoj sustavom za klimatizaciju/filtriranje zraka),

c) mašinsko upravlјanje uređajima može zamijeniti osobnu zaštitnu opremu ako osigurava jednak ili viši standard zaštite.

SPo 1 U slučaju kontakta sa kožom, FFS ukloniti suhom krpom i isprati kožu većom količinom vode.

SPo 2 Posle primjene FFS oprati zaštitnu odjeću. Spo 3 Posle primjene FFS ne udisati dim i odmah napustiti

tretirano područje (fumigacija). SPo 4 Ambalažu otvoriti na otvorenom mjestu i u suvim

uvjetima. SPo 5 Prije ponovnog ulaska detalјno provjetriti tretirane

površine/staklenike (treba navesti vrijeme) dok se depozit primijenjenog FFS ne osuši.

1.2.1.2. Posebne dodatne oznake sigurnosti za zaštitu životne sredine (SPe)

SPe 1 Zbog zaštite podzemnih voda/organizama u zemlјištu ne rabiti ovo ili drugo sredstvo koje sadrži (navodi se aktivna materija ili skupine aktivnih materija, gdje je bitno) više od (navodi se vremenski razmak ili broj tretiranja).

SPe 2 Zbog zaštite podzemnih voda/vodenih organizama ne rabiti na (treba navesti tip zemlјišta ili druge posebne uvjete) zemlјištu.

Spe 3 Zbog zaštite vodenih organizama/necilјanog bilјa/necilјanih zglavkara/insekata treba poštovati zone sigurnosti od (treba navesti razdalјinu) do nepolјoprivredne/vodene površine.

SPe 4 Zbog zaštite vodenih organizama/necilјanog bilјa ne primjenjivati na nepropusnim površinama kao što su asfalt, beton, kamene kocke za popločavanje, želјezničke pruge i druge površine na kojima postoji velika mogućnost površinskog oticanja (spiranja).

SPe 5 Zbog zaštite ptica divlјih vrsta sisavaca, FFS se mora primijeniti uz inkorporaciju u zemlјište, uklјučujući i krajnje redove.

SPe 6 Zbog zaštite ptica/divlјih vrsta sisavaca rasuto FFS treba ukloniti.

SPe 7 Ne primjenjivati u vrijeme parenja ptica. SPe 8 Opasno za pčele/Radi zaštite pčela i drugih oprašiva-

ča ne tretirati usjev za vrijeme cvjetanja/Ne primjenjivati u vrijeme ispaše pčela/Skloniti ili pokriti košnicu u tijeku primjene i određeno vrijeme (treba navesti vrijeme) nakon primjene Ne primjenjivati u vrijeme cvjetanja korova/Odstraniti korove prije cvjetanja/Ne primjenjivati FFS prije (treba navesti vrijeme).

1.2.1.3. Posebne dodatne oznake sigurnosti koje se odnose na dobru polјoprivrednu praksu

SPa 1 Zbog sprječavanja pojave rezistentnosti ne primjenjivati ovo ili drugo FFS koje sadrži (navodi se aktivna materija ili skupina aktivnih materija) više od (treba navesti razmak između tretiranja ili broj tretiranja).

1.2.1.4. Posebne dodatne oznake sigurnosti za rodenticide (SPr)

SPr 1 Mamci se postavlјaju na način da se spriječi konzumiranje mamaca od strane drugih životinja. Mamce u obliku blokova treba postaviti tako da ih glodavci ne mogu raznositi.

SPr 2 Tretirano područje u vrijeme primjene mora biti označeno. Mora biti narečena opasnost od trovanja (primarnog i sekundarnog) antikoagulantima, kao i odgovarajući antidot.


SPr 3 Uginule glodavce u tijeku primjene treba svakodnevno uklanjati. Uginuli glodavci se ne smiju odlagati u kante za komunalni otpad ili na deponijama komunalnog otpada.

2. Kriteriji za dodjelu posebnih dodatnih oznaka sigurnosti

2.1. Kriteriji za dodjelu posebnih dodatnih oznaka sigurnosti za korisnike (SPo)


Oznaka se dodjelјuje FFS koja sadrže materije koje mogu burno reagirati sa vodom, kao što su soli cijanida ili aluminijum fosfid.

SPo 2 Poslije primjene FFS oprati zaštitnu odjeću. Oznaka se preporučuje kada je radi zaštite korisnika

potrebito nošenje zaštitne odjeće. Oznaka je obavezna za sva FFS koja su klasificirana kao T ili T+, sukladno propisima kojima se uređuju kemikalije.

Spo 3 Poslije primjene FFS ne udisati dim i odmah napustiti tretirano područje (fumigacija).

Oznaka se može dodijeliti FFS koja se primjenjuju kao fumiganti i kada uporaba maske za disanje nije dovolјna.

SPo 4 Ambalažu otvoriti na otvorenom mjestu i u suvim uvjetima.

Oznaka se dodjelјuje FFS koja sadrže aktivne materije koje mogu burno reagirati sa vodom ili vlažnim zrakom, kao što je aluminijum fosfid ili koja sadrže materije koje su samozapalјive, kao što su (alkilbis-) ditiokarbamati. Oznaka može da se dodijeli i isparlјivim FFS koja su klasificirana kao R20, R23 ili R26, sukladno propisima kojima se uređuju kemikalije. U pojedinačnim slučajevima mora se zatražiti stručno mišlјenje kako bi se procijenilo da li su svojstva formulacije i ambalaže takva da predstavlјaju opasnost za korisnika.

SPo 5 Prije ponovnog ulaska detalјno provjetriti tretirane površine/staklenike (treba navesti vrijeme) dok se depozit primijenjenog FFS ne osuši.

Oznaka se može dodijeliti FFS koja se primjenjuju u staklenicima ili drugim zatvorenim prostorima kao što su skladišta.

2.2. Kriteriji za dodjelu posebnih dodatnih oznaka sigurnosti za zaštitu životne sredine (SPe)

SPe 1 Zbog zaštite podzemnih voda/organizama u zemlјištu ne rabiti ovo ili drugo FFS koje sadrži (treba navesti aktivnu materiju ili skupinu aktivnih materija, kada je to bitno) više od (treba navesti vremenski razmak ili broj tretiranja).

Oznaka se dodjelјuje FFS za koja je određeno da je za jedno ili više tretiranja narečenih na etiketi potrebito preduzeti mjere za smanjenje rizika od nakuplјanja FFS u zemlјištu, od štetnih efekata na kišne gliste ili druge organizme koji žive u zemlјištu ili mikrofloru zemlјišta i/ili mjere za smanjenje ili izbjegavanje rizika zagađenja podzemnih voda.

SPe 2 Zbog zaštite podzemnih voda/vodenih organizama ne rabiti na (treba navesti tip zemlјišta ili druge posebne uvjete) zemlјištu.

Oznaka se može dodijeliti kao mjera za smanjenje rizika od mogućeg zagađenja podzemnih ili površinskih voda u osjetlјivim uvjetima (primjera radi: zbog tipa zemlјišta, topografije ili dreniranog zemlјišta) ako procjena FFS, koja je izvršena za jednu ili više primjena narečenih na etiketi, pokazuje da je potrebito preduzeti mjere za smanjenje rizika od neprihvatlјivih efekata.

SPe 3 Zbog zaštite vodenih organizama necilјanog bilјa/necilјanih zglavkara/insekata treba poštovati zone sigurnosti od (treba navesti razdalјinu) do nepolјoprivredne/vodene površine. Oznaka se dodjelјuje da bi se zaštitilo necilјano bilјe, necilјani zglavkari i/ili vodeni organizmi, ako procjena FFS, koja je izvršena za jednu ili više primjena narečenih na etiketi,

pokazuje da je potrebito preduzeti mjere za smanjenje rizika od neprihvatlјivih efekata.

SPe 4 Zbog zaštite vodenih organizama/necilјanog bilјa, ne primjenjivati na nepropusnim površinama kao što su asfalt, beton, kamene kocke za popločavanje, želјezničke pruge i druge površine na kojima postoji velika mogućnost površinskog oticanja (spiranja).

U ovisnosti o načinu primjene FFS, oznaka se može dodijeliti za smanjenje rizika od površinskog oticanja (spiranja) radi zaštite vodenih organizama ili necilјanog bilјa.

SPe 5 Zbog zaštite ptica/divlјih vrsta sisavaca, FFS se mora primijeniti uz inkorporaciju u zemlјište, uklјučujući i krajnje redove.

Oznaka se dodjelјuje FFS u obliku granula ili peleta, koja je potrebito unijeti (inkorporirati) u zemlјište da bi se zaštitile ptice ili divlјi sisavci.

SPe 6 Zbog zaštite ptica/divlјih vrsta sisavaca, rasuto FFS treba ukloniti.

Oznaka se dodjelјuje FFS u obliku granula ili peleta, koje je potrebito ukloniti da bi se izbjeglo da ih ptice ili divlјi sisavci konzumiraju. Preporučuje se za sva FFS u obliku čvrstih formulacija koja se primjenjuju nerazrijeđena.

SPe 7 Ne primjenjivati u vrijeme parenja ptica. Oznaka se dodjelјuje ako procjena FFS, koja je izvršena za

jednu ili više primjena narečenih na etiketi, pokazuje da je potrebito preduzeti mjere za smanjenje rizika.

SPe 8 Opasno za pčele/Radi zaštite pčela i drugih oprašivača ne tretirati usjev za vrijeme cvjetanja/Ne primjenjivati u vrijeme ispaše pčela/Skloniti ili pokriti košnicu u tijeku primjene i određeno vrijeme (treba navesti vrijeme) nakon primjene/Ne primjenjivati u vrijeme cvjetanja korova / Odstraniti korove prije cvjetanja Ne primenjivati FFS prije (treba navesti vrijeme).

Oznaka se dodelјuje FFS za koja je izvršena procjena, za jednu ili više primjena narečenih na etiketi, pokazala da je potrebito preduzeti mjere za smanjenje rizika da bi se zaštitile pčele ili drugi insekti oprašivači. U ovisnosti o načinu primjene FFS može da se odabere odgovarajući tekstualni dio uz oznaku da bi se smanjila opasnost za pčele i druge insekte oprašivače i njihova legla.

2.3. Kriteriji za dodjelu posebnih dodatnih oznaka sigurnosti koje se odnose na dobru polјoprivrednu praksu (SPa)

SPa 1 Zbog sprječavanja pojave rezistentnosti, ne primjenjivati ovo ili drugo FFS koje sadrži (treba navesti aktivnu materiju ili skupine aktivnih materija) više od (treba navesti razmak između tretiranja ili broj tretiranja).

Oznaka se dodjelјuje ako je takvo ograničenje potrebito da bi se ograničio rizik od razvoja rezistentnosti.

2.4. Kriteriji za dodjelu posebnih dodatnih oznaka sigurnosti za rodenticide (SPr)

SPr 1 Mamci se postavlјaju na način da se spriječi konzumiranje mamaca od strane drugih životinja. Mamce u obliku blokova treba postaviti tako da ih glodavci ne mogu raznositi.

Da bi se osigurala pravilna primjena, oznaka se mora nalaziti na istaknutom mjestu na etiketi, tako da se u najvećoj mogućoj mjeri isklјuči mogućnost pogrešne primjene od strane korisnika.

SPr 2 Tretirano područje u vrijeme primjene mora biti obilјeženo. Mora biti narečena opasnost od trovanja (primarnog i sekundarnog) antikoagulantima, kao i odgovarajući antidot.

Oznaka se mora nalaziti na istaknutom mjestu na etiketi, tako da se u najvećoj mogućoj mjeri izbjegne rizik od slučajnog trovanja.


SPr 3 Uginule glodavce u tijeku primjene treba svakodnevno uklanjati. Uginuli glodavci se ne smiju odlagati u kante za komunalni otpad ili na deponijama komunalnog otpada.

Da bi se izbjeglo sekundarno trovanje životinja, ova se oznaka dodjelјuje svim rodenticidima koji sadrže antikoagulante kao aktivne materije.

На основу члана 4. став (3) Закона о фитофармацеут-ским средствима Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 49/04) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Управе Босне и Херцего-вине за заштиту здравља биља, у сарадњи с надлежним органима ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, на 35. сједници, одржаној 16. децембра 2015. године, донио је

ПРАВИЛНИК О РАЗВРСТАВАЊУ, ПАКОВАЊУ, ОБИЉЕЖАВАЊУ

И ОПРЕМАЊУ ФИТОФАРМАЦЕУТСКИХ СРЕДСТАВА УПУТСТВОМ ЗА УПОТРЕБУ

Члан 1. (Предмет)

(1) Овим правилником прописују се садржај декларације и упутства за употребу фитофармацеутског средства (у даљем тексту: ФФС), као и специфични захтјеви и ознаке ризика и упозорења за човјека и животну средину.

(2) Означавање ФФС уређује се и посебним прописима о разврставању, паковању и означавању опасних материја и смјеша.

Члан 2. (Значење израза)

Изрази употријебљени у Закону о фитофармацеутским средствима Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 49/04) користе се и у овом правилнику, а изрази употријебљени у овом правилнику имају сљедеће значење:

а) "Декларација и упутство за употребу (у даљем тексту: етикета)" су подаци о ФФС прописани овим правилником, видљиво и неизбрисиво наведени на амбалажи, који могу бити текстуални и графички, а служе кориснику за руковање и примјену тог ФФС;

б) "Пропратни лист" је лист који се прилаже уз амбалажу ФФС у случају недостатка слободног простора на првом видљивом дијелу етикете тј. амбалаже, а сматра се саставним дијелом етикете;

ц) "Специфичне ознаке ризика за човјека и животну средину" су додатне ознаке са текстуалним дијелом за посебне ризике за здравље људи, животиња и животну средину којима се ФФС, ако је потребно, додатно обиљежавају, поред обиљежавања у складу са прописима којима се уређују хемикалије и

д) "Специфичне ознаке упозорења за човјека и животну средину" су додатне ознаке са текстуалним дијелом за мјере безбједности за заштиту здравља људи, животиња и животну средину којима се, ако је потребно, ФФС додатно обиљежавају, поред обиљежавања у складу са прописима којима се уређују хемикалије.

Члан 3. (Захтјеви везани за етикету)

(1) Свако ФФС које се ставља у промет на подручју Босне и Херцеговине мора бити опремљено етикетом у складу са одредбама овог правилника.

(2) ФФС која садрже активне материје уврштене на Листу дозвољених активних материја за употребу у ФФС у Босни и Херцеговини и која су оцијењена у складу са прописом о јединственим начелима за оцјењивање ФФС морају бити опремљена етикетом на којој су наведене и додатне ознаке упозорења о посебним ризицима за људе или животну средину из Прилога I овог правилника, као и додатне ознаке обавјештења за заштиту људи или животну средину из Прилога II овог правилника.

(3) Подаци из члана 5. став (1) овог правилника могу бити директно отиснути на амбалажу ФФС, односно његово паковање или се могу налазити на етикети налијепљеној и безбједно причвршћеној на изворној амбалажи.

(4) Сви подаци наведени на етикети морају бити тачни, јасни, видљиви и читљиви, као и написани једним од службених језика и писама који се користе у Босни и Херцеговини. Величина слова на етикети не смије бити мања од 2 mm.

Члан 4. (Приједлог етикете)

Уз захтјев за регистрацију ФФС, подносилац захтјева мора приложити и приједлог етикете у складу са одредбама овог правилника.

Члан 5. (Садржај етикете)

(1) Етикета мора садржавати сљедеће податке о ФФС: а) трговачки назив ФФС; б) назив и адресу произвођача, заступника или

представника у Босни и Херцеговини, број рјешења о регистрацији ФФС, а у случају да произвођач није вршио паковање, и име и адресу лица које је паковало ФФС;

ц) назив сваке активне материје и друге материје које ФФС садржи, у складу са прописима којима се уређују хемикалије, с тим да се, ако називи нису садржани у тим прописима, користе ISO тривијални називи, а када ни тих назива нема, користе се називи у складу са IUPAC правилима;

д) садржај сваке активне материје и друге материје које ФФС садржи;

е) нето количину ФФС изражену у g или kg за чврсте формулације, у g, kg, ml или l за гасовите формулације и у ml или l за течне формулације;

ф) број шарже и датум производње; г) симптоме тровања и мјере прве помоћи и

лијечења; х) специфичне ознаке ризика и упозорења за човјека

и животну средину, у складу са чланом 11. овог правилника;

и) намјену ФФС (инсектицид, хербицид, фунгицид и слично), начин дјеловања, штетни организам који сузбија и биљна врста/биљни производ на којој/коме се примјењује;

ј) врсту формулације (квашљиви прашак, концентрована емулзија и слично) и ознаку формулације;

к) примјене за које је ФФС регистровано и посебни услови пољопривредне производње, врсте биља


или животне средине у којима се ФФС може примјењивати и/или у којима се ФФС не смије примјењивати;

л) детаљно упутство и услове за употребу (врста биља/биљних производа, доза - количина/концентрација примјене, укључујући и максималну дозу по хектару по третирању када је потребно, циљани штетни организми, вријеме примјене, максимални број третирања у току године, временски размак између третирања, начин примјене, примјена на мањим површинама, могући утицаји на ефикасност, могућност мијешања са другим ФФС и слично);

м) безбједне временске периоде од примјене ФФС до: - сјетве или садње биљне врсте која се

третира, - сјетве или садње наредне биљне врсте у

плодореду, - поновног уласка људи (радна каренца) и

животиња на третирану површину, - бербе, жетве, откоса или прераде

ускладиштених пољопривредних производа (каренца),

- употребе или конзумирања производа; н) упозорење о могућој фитотоксичности, сортној

осјетљивости или другим директним или индиректним нежељеним штетним ефектима ФФС на биље или биљне производе заједно са интервалима које треба поштовати између примјене и сјетве или садње биљне врсте која се третира и на наредне биљне врсте у плодореду и сусједне биљне врсте;

о) видљиво упозорење: "Прије примјене ФФС обавезно прочитати етикету и пратеће упутство за употребу.";

п) упутство за правилно складиштење, начин испирања амбалаже, поступање са остацима ФФС и испражњеном амбалажом;

р) рок употребе; с) забрану за корисника да поново користи амбалажу

ФФС или да ту амбалажу користи у неке друге сврхе;

т) врсту корисника који могу примењивати ФФС у случају када је коришћење ограничено на одређене категорије корисника;

в) опис поступка чишћења уређаја за примјену; з) класификацију и обиљежавање ФФС, у складу са

прописима којима се уређују хемикалије; аа) упутство о поступању у случајевима испуштања

ФФС у животну средину и бб) друге корисне податке за које је рјешењем о

регистрацији ФФС одређено да се наводе на етикети (примјера ради: примјена у складу са принципима интегралне заштите биља или обавеза да се прије примјене ФФС обавијесте сусједи који могу да буду изложени заношењу или слично).

(2) Датум производње, рок употребе и број шарже могу, умјесто на етикети, бити отиснути и на видљивим мјестима на амбалажи. У том случају на етикети треба навести на којем дијелу амбалаже се ови подаци налазе.

Члан 6. (Изражавање садржаја материја)

Садржај активне материје и друге материје на етикети изражава се:

а) у % m/m и g/kg, за ФФС у облику чврстих формулација, аеросола, испарљивих течности (макс. тачка кључања 500C) и вискозних течности (доња граница 1 Pa s на 200C),

б) у % m/m и g/l, за ФФС у облику других течности и формулације у облику гела,

ц) у % v/v и % m/m за ФФС у облику гаса и д) као број активних јединица по запремини или

тежини или изражен на било који други начин који је релевантан за дати микроорганизам, ако је активна материја ФФС микроорганизам, укључујући и вирусе (примјера ради: колоније које формирају јединице по граму cfu/g).

Члан 7. (Остали подаци на етикети)

(1) На етикети се не могу наводити подаци који могу да доведу до забуне у погледу могућих ризика од ФФС за здравље људи, животиња или животну средину, као што су изрази: "ниског ризика", "нетоксично", "није штетно", "безопасно" и слично.

(2) На етикети се може навести да се ФФС које није отровно за пчеле може примјењивати у вријеме лета пчела или када су биљне или коровске врсте у фази цвјетања или изрази са сличним подацима који се односе на заштиту пчела само ако је решењем о регистрацији дозвољена примјена ФФС под тим условима.

Члан 8. (Распоред података на етикети)

(1) Подаци из члана 5. овог правилника налазе се на првом видљивом дијелу етикете.

Подаци из члана 5. т. к), л), м), н), п), р),в), з), aa) и бб) могу да се налазе и на другим дијеловима етикете ако нема слободног простора на првом видљивом дијелу етикете, али се у том случају трговачки назив ФФС мора налазити на врху свих дијелова етикете.

(2) У случају недостатка простора на етикети, односно амбалажи одређени подаци из члана 5. овог правилника наводе се у пропратном листу (у облику књижице и слично), који се прилаже уз амбалажу ФФС, а који представља саставни дио етикете (у даљем тексту: пратеће упутство за употребу).

(3) Ако ФФС има етикету и пратеће упутство за употребу на етикети, односно амбалажи тог ФФС, морају да се налазе подаци из члана 5. став (1) т. а), б), ц), д), е), ф), г), х), и), ј), о), с) и т) и тада се на етикети обвезно наводи: "Прије употребе ФФС обавезно прочитати етикету и пратеће упутство за употребу.", а на пратећем упутству за употребу морају да се налазе сви подаци из члана 5. овог правилника.

(4) У случају да је за ФФС у складу са чланом 11. овог правилника потребно навести специфичне ознаке ризика и упозорења за човјека и животну средину, као и ознаке на етикети, морају се навести одвојено од класификације ФФС, у складу са прописима којима се уређују хемикалије.

Члан 9. (Изглед и садржај етикете)

Коначан изглед и садржај етикете ФФС за сваку поједину величину амбалаже произвођач, заступник, односно представник доставља Управи Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља (у даљем тексту: надлежни орган) прије стављања ФФС у промет.


Члан 10. (Етикета ФФС одобреног за испитивање у истраживачке или

развојне сврхе) (1) Етикета ФФС за које је рјешењем надлежног органа

одобрено испитивање у истраживачке или развојне сврхе које се изводе у животној средини мора да садржи: а) податке из члана 5. став (1), т. б), ц), д), и) и ј) овог

правилника; б) друге податке који су одређени у рјешењу о

одобравању испитивања и ц) видљиво упозорење: "Производ непотпуно

категорисан, намијењен за експерименталну употребу, руковати са изузетном пажњом.".

(2) Етикета ФФС из става (1) овог члана може да садржи и друге податке из члана 5. овог правилника.

(3) На етикету ФФС из става (1) овог члана примјењују се одредбе члана 7. овог правилника.

Члан 11. (Специфични захтјеви и ознаке ризика и упозорења за

човјека и животну средину) (1) Специфичне ознаке ризика за човјека и животну

средину, као и специфични захтјеви за њихову додјелу - додатне ознаке ризика за здравље људи, животиња и животну средину и критеријуми за њихову додјелу наведени су у Прилогу I овог правилника и чине његов саставни дио.

(2) Специфичне ознаке упозорења за човјека и животну средину, као и специфични захтјеви (критеријуми) за њихову додјелу - додатне ознаке безбједности за заштиту здравља људи, животиња и животну средину и критеријуми за њихову додјелу наведени су у Прилогу II овог правилника и чине његов саставни дио.

(3) Специфичне ознаке ризика и специфичне ознаке упозорења из ст. (1) и (2) овог члана наводе се на етикети ФФС као допуна обиљежавању смјеша у складу са прописима о хемикалијама, и то ако се у поступку процјене ФФС при регистрацији утврди да је њихово навођење потребно.

(4) Специфичне ознаке ризика и упозорења за човјека и животну средину додјељују се и ФФС која као активне супстанце садрже микроорганизме, укључујући и вирусе.

(5) Када се ради о сензибилизацији коже и дисајних органа, обиљежавање ФФС која као активне материје садрже микроорганизме, укључујући и вирусе, мора бити у складу са прописима којима се уређује потребна документација за оцјену активне материје, односно потребне документација за оцјену ФФС.


Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево


ПРИЛОГ I ДОДАТНЕ ОЗНАКЕ РИЗИКА ЗА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ, ЖИВОТИЊА И ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И КРИТЕРИЈУМИ ЗА ЊИХОВУ ДОДЈЕЛУ 1. Додатне ознаке о посебним ризицима

1.1. Посебни ризици за људе (RSh) RSh 1 Токсично у контакту са очима.

RSh 2 Може изазвати фотосензибилизацију. RSh 3 У контакту са парама изазива опекотине коже и

очију, а у контакту са течношћу изазива промрзлине. 1.2. Посебни ризици за животну средину (RSe) Нема додатних ознака ризика.

2. Критеријуми за додјелу додатних ознака о посебним ризицима

2.1. Критеријуми за додјелу додатних ознака о посебним ризицима за људе

RSh 1 Токсично у контакту са очима. Ознака се наводи на етикети ФФС ако испитивање иритације ока на експерименталним животињама покаже јасно видљиве знакове системске токсичности (примјера ради: симптоме инхибиције холинестеразе) или смртност експерименталних животиња, што може бити посљедица апсорпције активне материје кроз слузницу ока. Ознака се наводи и у случајевима када постоје докази да код људи долази до системске токсичности после контакта са очима.

У наведеним случајевима на етикети ФФС наводи се и начин заштите очију, у складу са Прилогом II овог правилника.

RSh 2 Може изазвати фотосензибилизацију. Ознака се наводи на етикети ако постоје експериментални докази или докази о томе да изложеност људи ФФС изазива фотосензибилизацију. Ознака мора да се наведе и када ФФС садржи 1 % или више (m/m) активне материје или додатка који код људи изазива фотосензибилизацију.

У наведеним случајевима на етикети ФФС наводе се и мјере личне заштите при примјени ФФС, у складу са Прилогом II овог правилника.

RSh 3 У контакту са парама изазива опекотине коже и очију, а у контакту са течношћу изазива промрзлине.

Ознака се наводи на етикети ФФС формулисаног у облику течног гаса.

У том случају наводе се и мјере личне заштите при примјени таквог ФФС, у складу са Прилогом II овог правилника.

Када су ФФС већ додијељене ознаке R34 и R35, у складу са прописима којима се уређују хемикалије, RSh 3 ознака се не наводи.

2.2. Критеријуми за додјелу додатних ознака за посебне ризике за животну средину

Нема додатних ознака ризика.

ПРИЛОГ II ДОДАТНЕ ОЗНАКЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ ЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА ЉУДИ, ЖИВОТИЊА И ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И КРИТЕРИЈУМИ ЗА ЊИХОВУ ДОДЈЕЛУ 1. Додатне ознаке безбједности

1.1. Опште додатне ознаке безбједности На етикети свих ФФС мора се навести сљедећа ознака

која се, према потреби, допуњује текстуалним дијелом у загради:

SP 1 Спријечити загађење вода са ФФС или његовом амбалажом (уређаје за примјену ФФС не чистити у близини површинских вода/спријечити загађење одводних канала са пољопривредних површина и путева).

1.2. Посебне додатне ознаке безбједности 1.2.1.1. Посебне додатне ознаке безбједности за

кориснике (SPo) Поред ознака безбједности, у складу са прописима о

хемикалијама, на етикети ФФС може да се наведе ношење одговарајуће личне заштитне опреме за кориснике, као што су комбинезони, кецеље, рукавице, чврста обућа, гумене чизме, заштита за лице, чврсто приањајуће наочале, капа, капуљача или посебна врста респиратора.


На етикети ФФС могу да се наведу и послови за чије вршење се одређује ношење одговарајуће личне заштитне опреме, као што су послови мијешања, пуњења уређаја за примену ФФС, послови руковања концентрованим ФФС, примјена или третирање раствореног ФФС, руковање третираним биљем или земљиштем или улазак на третирану површину.

Такође, на етикети ФФС могу да се наведу и посебни услови за обављање одређених послова, а који могу да замијене ношење одговарајуће личне заштитне опреме ако пружају једнак или већи ниво заштите, као што су:

a) за пуњење резервоара уређаја за примјену ФФС мора се користити затворени систем преноса,

б) у току примјене ФФС корисник мора радити у затвореној кабини (опремљеној системом за климатизацију/филтрирање ваздуха),

ц) машинско управљање уређајима може замијенити личну заштитну опрему ако обезбјеђује једнак или виши стандард заштите.

SPo 1 У случају контакта са кожом, ФФС уклонити сувом крпом и испрати кожу већом количином воде.

SPo 2 После примјене ФФС опрати заштитну одјећу. Spo 3 После примјене ФФС не удисати дим и одмах

напустити третирано подручје (фумигација). SPo 4 Амбалажу отворити на отвореном мјесту и у

сувим условима. SPo 5 Прије поновног уласка детаљно провјетрити

третиране површине/стакленике (треба навести вријеме) док се депозит примијењеног ФФС не осуши.

1.2.1.2. Посебне додатне ознаке безбједности за заштиту животне средине (SPe)

SPe 1 Због заштите подземних вода/организама у зем-љишту не употребљавати ово или друго средство које садржи (наводи се активна материја или групе активних материја, гдје је битно) више од (наводи се временски размак или број третирања).

SPe 2 Због заштите подземних вода/водених органи-зама не употребљавати на (треба навести тип земљишта или друге посебне услове) земљишту.

Spe3 Због заштите водених организама/нециљаног би-ља/нециљаних зглавкара/инсеката треба поштовати зоне безбједности од (треба навести раздаљину) до непољопривредне/водене површине.

SPe 4 Због заштите водених организама/нециљаног би-ља не примјењивати на непропусним површинама као што су асфалт, бетон, камене коцке за поплочавање, жељезничке пруге и друге површине на којима постоји велика могућност површинског отицања (спирања).

SPe 5 Због заштите птица/дивљих врста сисара ФФС се мора примијенити уз инкорпорацију у земљиште, укључу-јући и крајње редове.

SPe 6 Због заштите птица/дивљих врста сисара расуто ФФС треба уклонити.

SPe 7 Не примјењивати у вријеме парења птица. SPe 8 Опасно за пчеле/Ради заштите пчела и других

опрашивача не третирати усјев за вријеме цвјетања/Не примјењивати у вријеме испаше пчела/Склонити или покрити кошницу у току примјене и одређено вријеме (треба навести вријеме) након примјене/Не примјењивати у вријеме цвјетања корова/Одстранити корове прије цвјетања/Не примјењивати ФФС прије (треба навести вријеме).

1.2.1.3. Посебне додатне ознаке безбједности које се односе на добру пољопривредну праксу

SPa 1 Због спречавања појаве резистентности не примјењивати ово или друго ФФС које садржи (наводи се активна материја или група активних материја) више од

(треба навести размак између третирања или број третирања).

1.2.1.4. Посебне додатне ознаке безбједности за родентициде (SPr)

SPr 1 Мамци се постављају на начин да се спријечи конзумирање мамаца од стране других животиња. Мамце у облику блокова треба поставити тако да их глодари не могу разносити.

SPr 2 Третирано подручје у вријеме примјене мора бити означено. Мора бити наведена опасност од тровања (примарног и секундарног) антикоагулантима, као и одговарајући антидот.

SPr 3 Угинуле глодаре у току примјене треба свакодневно уклањати. Угинули глодари се не смију одлагати у канте за комунални отпад или на депонијама комуналног отпада.

2. Критеријуми за додјелу посебних додатних ознака безбједности

2.1. Критеријуми за додјелу посебних додатних ознака безбједности за кориснике (SPo)

SPo 1 У случају контакта са кожом, ФФС уклонити сувом крпом и испрати кожу већом количином воде.

Ознака се додјељује ФФС која садрже материје које могу бурно реаговати са водом, као што су соли цијанида или алуминијум фосфид.

SPo 2 Послије примјене ФФС опрати заштитну одјећу. Ознака се препоручује када је ради заштите корисника

потребно ношење заштитне одјеће. Ознака је обавезна за сва ФФС која су класификована као Т или Т+, у складу са прописима којима се уређују хемикалије.

Spo 3 Послије примјене ФФС не удисати дим и одмах напустити третирано подручје (фумигација).

Ознака се може додијелити ФФС која се примјењују као фумиганти и када употреба маске за дисање није довољна.

SPo 4 Амбалажу отворити на отвореном мјесту и у сувим условима.

Ознака се додјељује ФФС која садрже активне материје које могу бурно реаговати са водом или влажним ваздухом, као што је алуминијум фосфид или која садрже материје које су самозапаљиве, као што су (alkilbis-) дитиокарбамати. Ознака може да се додијели и испарљивим ФФС која су класификована као R20, R23 или R26, у складу са прописима којима се уређују хемикалије. У појединачним случајевима мора се затражити стручно мишљење како би се процијенило да ли су својства формулације и амбалаже таква да представљају опасност за корисника.

SPo 5 Прије поновног уласка детаљно провјетрити третиране површине/стакленике (треба навести вријеме) док се депозит примијењеног ФФС не осуши.

Ознака се може додијелити ФФС која се примјењују у стакленицима или другим затвореним просторима као што су складишта.

2.2. Критеријуми за додјелу посебних додатних ознака безбједности за заштиту животне средине (SPe)

SPe 1 Због заштите подземних вода/организама у земљишту не употребљавати ово или друго ФФС које садржи (треба навести активну материју или групу активних материја, када је то битно) више од (треба навести временски размак или број третирања).

Ознака се додјељује ФФС за која је одређено да је за једно или више третирања наведених на етикети потребно предузети мјере за смањење ризика од накупљања ФФС у земљишту, од штетних ефеката на кишне глисте или друге организме који живе у земљишту или микрофлору


земљишта и/или мјере за смањење или избјегавање ризика загађења подземних вода.

SPe 2 Због заштите подземних вода/водених организама не употребљавати на (треба навести тип земљишта или друге посебне услове) земљишту.

Ознака може да се додијели као мјера за смањење ризика од могућег загађења подземних или површинских вода у осјетљивим условима (примјера ради: због типа земљишта, топографије или дренираног земљишта) ако процјена ФФС, која је извршена за једну или више примјена наведених на етикети, показује да је потребно предузети мјере за смањење ризика од неприхватљивих ефеката.

SPe 3 Због заштите водених организама/нециљаног биља/нециљаних зглавкара/инсеката треба поштовати зоне безбједности од (треба навести раздаљину) до непољопривредне/водене површине.

Ознака се додјељује да би се заштитило нециљано биље, нециљани зглавкари и/или водени организми, ако процјена ФФС, која је извршена за једну или више примјена наведених на етикети, показује да је потребно предузети мјере за смањење ризика од неприхватљивих ефеката.

SPe 4 Због заштите водених организама/нециљаног биља не примјењивати на непропусним површинама као што су асфалт, бетон, камене коцке за поплочавање, жељезничке пруге и друге површине на којима постоји велика могућност површинског отицања (спирања).

У зависности од начина примјене ФФС, ознака се може додијелити за смањење ризика од површинског отицања (спирања) ради заштите водених организама или нециљаног биља.

SPe 5 Због заштите птица/дивљих врста сисара, ФФС се мора примијенити уз инкорпорацију у земљиште, укључујући и крајње редове.

Ознака се додјељује ФФС у облику гранула или пелета, која је потребно унијети (инкорпорирати) у земљиште да би се заштитиле птице или дивљи сисари.

SPe 6 Због заштите птица/дивљих врста сисара, расуто ФФС треба уклонити.

Ознака се додјељује ФФС у облику гранула или пелета, које је потребно уклонити да би се избјегло да их птице или дивљи сисари конзумирају. Препоручује се за сва ФФС у облику чврстих формулација која се примјењују неразрије-ђена.

SPe 7 Не примјењивати у вријеме парења птица. Ознака се додјељује ако процјена ФФС, која је

извршена за једну или више примјена наведених на етикети, показује да је потребно предузети мјере за смањење ризика.

SPe 8 Опасно за пчеле/Ради заштите пчела и других опрашивача не третирати усјев за вријеме цвјетања/Не примјењивати у вријеме испаше пчела/Склонити или покрити кошницу у току примјене и одређено вријеме (треба навести вријеме) након примјене/Не примјењивати у вријеме цвјетања корова/Одстранити корове прије цвјетања/Не примењивати ФФС прије (треба навести вријеме).

Ознака се додељује ФФС за која је извршена процјена, за једну или више примјена наведених на етикети, показала да је потребно предузети мјере за смањење ризика да би се заштитиле пчеле или други инсекти опрашивачи. У зависности од начина примјене ФФС може да се одабере одговарајући текстуални дио уз ознаку да би се смањила опасност за пчеле и друге инсекте опрашиваче и њихова легла.

2.3. Критеријуми за додјелу посебних додатних ознака безбједности које се односе на добру пољопривредну праксу (SPa)

SPa 1 Због спречавања појаве резистентности, не примјењивати ово или друго ФФС које садржи (треба навести активну материју или групе активних материја) више од (треба навести размак између третирања или број третирања).

Ознака се додјељује ако је такво ограничење потребно да би се ограничио ризик од развоја резистентности.

2.4. Критеријуми за додјелу посебних додатних ознака безбједности за родентициде (SPr)

SPr 1 Мамци се постављају на начин да се спријечи конзумирање мамаца од стране других животиња. Мамце у облику блокова треба поставити тако да их глодари не могу разносити.

Да би се обезбиједила правилна примјена, ознака мора да се налази на истакнутом мјесту на етикети, тако да се у највећој могућој мјери искључи могућност погрешне примјене од стране корисника.

SPr 2 Третирано подручје у вријеме примјене мора бити обиљежено. Мора бити наведена опасност од тровања (примарног и секундарног) антикоагулантима, као и одговарајући антидот.

Ознака се мора налазити на истакнутом мјесту на етикети, тако да се у највећој могућој мјери избјегне ризик од случајног тровања.

SPr 3 Угинуле глодаре у току примјене треба свакодневно уклањати. Угинули глодари се не смију одлагати у канте за комунални отпад или на депонијама комуналног отпада.

Да би се избјегло секундарно тровање животиња, ова се ознака додјељује свим родентицидима који садрже антикоагуланте као активне материје.

218 Na osnovu člana 13. stav 7. Zakona o fitofarmaceutskim

sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Uprave Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlјa bilјa, na 35. sjednici, održanoj 16. decembra 2015. godine, donijelo je

PRAVILNIK O JEDINSTVENIM PRINCIPIMA ZA OCJENJIVANJE

FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA

DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Član 1. (Predmet propisa)

Ovim Pravilnikom propisuju se jedinstveni principi za ocjenjivanje u svrhu registracije fitofarmaceutskih sredstava (u dalјem tekstu: FFS), kojima se obezbjeđuje najniži stepen rizika od upotrebe FFS za životnu sredinu, zdravlјe lјudi i životinja.

Član 2. (Definicije)

Za potrebe ovog Pravilnika koriste se izrazi iz Zakona o fitofarmaceutskim sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04) i izrazi koji imaju slјedeća značenja:

a) "Karenca" je propisani najkraći period izražen brojem dana koji mora proći od primjene FFS do berbe, žetve, otkosa, prerade uskladištenih polјoprivrednih proizvoda ili puštanja domaćih životinja na ispašu;

b) "Radna zabrana" je propisani vremenski period nakon primjene određenog FFS u kojem nije dozvolјen pristup lјudima i domaćim životinjama na


tretiranu površinu, rad na tretiranoj površini, polјu ili zatvorenom prostoru;

c) "Formulacija" je konačni oblik FFS u kojem se ono stavlјa u promet (npr. kvašlјivi prah, koncentrat za emulziju, granule);

d) "Koformulant" je svaka materija, osim aktivne materije, koju je proizvođač dodao FFS;

e) "Metabolit" je bilo koji metabolit ili proizvod razlaganja aktivne materije, protektanta ili sinergiste, koji nastaje bilo u organizmima ili životnoj sredini;

f) "Relevantni metaboliti" su metaboliti koji su značajni u toksikološkom, ekotoksikološkom i ekološkom smislu;

g) "Nečistoće" - nečistoća je bilo koji sastojak osim čiste aktivne materije i/ili drugi oblik koji je prisutan u tehničkom materijalu aktivne materije, uklјučujući i komponente koje potiču iz procesa proizvodnje ili procesa razgradnje tokom skladištenja i neaktivne izomere, pod uslovom da nisu uklјučeni u ISO ime aktivne materije;

h) "Relevantne nečistoće" su nečistoće koje su značajne u toksikološkom, ekotoksikološkom i ekološkom smislu, tj. nečistoće aktivne materije u procesu proizvodnje ili skladištenja aktivne materije koje su, u poređenju sa aktivnom materijom, značajne za zdravlјe lјudi ili životnu sredinu ili utiču na stabilnost aktivne materije ili su fitotoksične za gajene bilјke, ili su kontaminenti bilјa koje služe za proizvodnju hrane ili prouzrokuju neki drugi štetan efekat i koje se hemijski identifikuju i navode u tehničkoj specifikaciji aktivne, odnosno temeljne materije, u maksimalnim koncentracijama, a koje mogu biti relevantne čak i ako su prisutne u tehničkom materijalu 1 g/kg;

i) "ADI" (acceptable daily intake) je prihvatlјiv dnevni unos ostatka aktivne materije u mg/kg tjelesne mase/dan;

j) "AOEL" (acceptable operator exposure level) je prihvatlјiv nivo izloženosti primjenioca: najveća količina aktivne materije (mg/kg tjelesne mase), kojoj primjenilac smije biti izložen bez štetnih uticaja na zdravlјe;

k) "BCF" (bioconcentration factor) je biokoncentracijski faktor;

l) "ECx" (effective concentration) je koncentracija, pri kojoj umre odnosno ugine X % testnih organizama;

m) "DT50" (dissipation time) je vrijeme potrebno za razgradnju 50% aktivne materije;

n) "DT90" je vrijeme potrebno za razgradnju 90% materije (Period required for 90% dissipation);

o) "LC50" (lethal median concentration) je srednje smrtna koncentracija, pri kojoj ugine 50% testnih organizama;

p) "LD50" (lethal median dose) je srednja smrtna doza, pri kojoj ugine 50% testnih organizama;

r) "MRL" (maximum residue limit) je najviša dozvolјena količina ostataka FFS;

s) "NOEC" (no observed effect concentrations) je koncentracija aktivne materije (mg/kg tjelesne mase) bez opasnog uticaja;

t) "Letalno" je smrtno; u) "Ađuvanti" su supstance ili preparati koji se sastoje

od koformulanata ili preparati koji sadrže jedan ili više koformulanta, i to u obliku u kome se dostavlјaju korisniku (u konačnom obliku) i stavlјaju u promet da

bi ih korisnik miješao sa FFS i tako pobolјšao efikasnost ili druge pesticidne osobine;

v) "Antibioza" je odnos između dvije ili više vrsta u kome je jedna vrsta aktivno ugrožena (na primjer toksinima koje proizvodi druga vrsta);

z) "Antigen" je svaka supstanca koja zbog dolaska u dodir sa odgovarajućim ćelijama prouzrokuje stanje osjetlјivosti i/ili imunološki odgovor nakon određenog latentnog razdoblјa (dana ili nedjelјa) i koja reaguje sa antitijelima i/ili imunološkim ćelijama senzibiliziranog subjekta in vivo ili in vitro, na način koji se može dokazati;

aa) "Antimikrobik" (antimikrobna FFS ili antimikrobici) su prirodne, polusintetičke ili sintetičke materije koje pokazuju antimikrobno djelovanje (ubijaju mikroorganizme ili inhibiraju njihov rast).

Antimikrobik uklјučuje: - antibiotike, tj. supstance koje proizvode

mikroorganizmi ili su dobijeni od mikroorganizama i

- antikokcidijska sredstva, tj. supstance koje aktivno djeluju protiv kokcidija, jednoćelijskih parazita;

bb) "Viroid" je svaka kategorija prouzrokovača infekcije koji se sastoji od kratke jednolančane ribonukleinske kiseline (RNK) koja nema proteinski omotač. RNK ne kodira protein i ne prevodi se, umnožava se ćelijskim enzimima. Poznato je da viroidi prouzrokuju nekoliko bilјnih bolesti;

cc) "Virulencija" je sposobnost mikroorganizma da prouzrokuje bolest, što je indicirano ozbilјnošću prouzrokovane bolesti. Veličina doze (veličina inokuluma) potrebne da prouzrokuje određeni stepen patogenosti mjeri se eksperimentalno pomoću srednje smrtne doze (LD50) ili srednje infektivne doze (ID50);

dd) "GAP" je dobra polјoprivredna praksa (Good Agriculture Practice);

ee) "Domaćin" je čovek, životinja ili bilјka u kojoj se nastanjuje ili koja hrani drugi organizam (parazit);

ff) "Ekološka niša" je jedinstveni položaj koji određena vrsta zauzima u životnoj sredini, u smislu stvarnog fizičkog prostora koji zauzima i funkcije koje obavlјa unutar zajednice ili ekosistema;

gg) "EPPO" je evropska i mediteranska organizacija za zaštitu bilјa (European and mediterranean plant protection organization);

hh) "ER50" je stopa efektivnosti (Effective rate); ii) "EC50" je srednja efektivna koncentracija (Median

effective concentration); jj) "ID50" je srednja infektivna doza (Median infective

dose); kk) "Infekcija" je unošenje ili ulazak patogenog

mikroorganizma u osetlјivog domaćina, bez obzira da li izaziva patološke efekte ili bolest. Organizam mora ući u tijelo domaćina, obično u ćelije, i mora biti sposoban da se razmnožava kako bi stvorio nove infektivne jedinice. Sama ingestija patogena ne mora da dovede do infekcije;

ll) "Infektivan" znači biti sposoban za prenošenje infekcije;

mm) "Infektivnost" su svojstva mikroorganizma koja mu omogućavaju da zarazi osjetlјivog domaćina;

nn) "Invazija" je ulazak mikroorganizma u tijelo domaćina (npr. stvarni prodor kroz kožu, crijevne epitelne ćelije itd.). "Primarna invazivnost" je osobina patogenih mikroorganizama;


oo) "Kd" je koeficijent sorpcije supstanci u zemlјištu (Soil sorption coeficent);

pp) "KOC" je koeficijent sorpcije supstanci u zemlјištu izražen na organski vezani uglјenik (Soil organic carbon sorption coeficient);

rr) "Mikotoksin" je toksin koga proizvode glјive; ss) "Mikroorganizam" je ćelijski ili nećelijski

organizam koji ima sposobnost razmnožavanja ili prenošenja genetskog materijala (bakterije, glјive, virusi, virusima slični organizmi, viroidi, praživotinje i drugi);

tt) "NOEL" je doza bez vidlјivog efekata (No observed effect level);

uu) "Neodrživi mikroorganizam" je mikroorganizam koji nema sposobnost razmnožavanja ili prenosa genetskog materijala;

vv) "Neodrživi ostatak" je ostatak koji nema sposobnost razmnožavanja ili prenosa genetskog materijala;

zz) "Održivi mikroorganizam" je mikroorganizam koji ima sposobnost razmnožavanja ili prenosa genetskog materijala;

aaa) "Održivi ostatak" je ostatak koji ima sposobnost razmnožavanja ili prenosa genetskog materijala;

bbb) "Ostaci mikroorganizama" su aktivni mikroorganizmi i supstance koje ti mikroorganizmi sintetizuju u značajnim količinama, a koje ostaju nakon što mikroorganizam nestane i predstavlјaju rizik za zdravlјe lјudi ili životinja i/ili za životnu sredinu;

ccc) "Patogenost" je sposobnost mikroorganizma da prouzrokuje bolest i/ili nanese štetu domaćinu. Mnogi patogeni prouzrokuju bolest kombinacijom toksičnosti i invazivnosti ili toksičnosti i sposobnosti stvaranja kolonija. Neki invazivni patogeni prouzrokuju bolest koja nastaje zbog abnormalne reakcije odbrambenog sistema domaćina;

ddd) "Referentno FFS" je već registrovano FFS, koje je u praksi pokazalo odgovarajuću efikasnost u postojećim okvirima polјoprivredne proizvodnje, fitosanitarnim, ekološkim i klimatskim uslovima u području predložene primjene, pri čemu formulacija, efekat na štetne organizme, spektar djelovanja i način primjene moraju biti uporedivi sa FFS za koje je podnijet zahtjev za registraciju;

eee) "Simbioza" je vrsta interakcije između organizama u kojoj jedan organizam živi tijesno povezan sa drugim organizmom i od koje oba organizma imaju koristi;

fff) "Specifičnost domaćina" je niz različitih vrsta domaćina u kojima neka mikrobna vrsta ili soj može stvarati kolonije. Mikroorganizam koji je specifičan za određenog domaćina kolonizuje ili ima štetan efekat na jednu vrstu domaćina ili na samo mali broj različitih vrsta domaćina. Mikroorganizam koji nije specifičan za određenu vrstu može kolonizovati ili imati štetan efekat na veliki broj različitih domaćina;

ggg) "Stvaranje kolonija" je razmnožavanje i postojanost mikroorganizma u životnoj sredini, na primjer na spolјašnjim (koža) ili unutršnjim (crijeva, pluća) površinama tijela. Za stvaranje kolonija mikroorganizam treba da opstane u određenom organu duže nego što se očekuje. Populacija mikroorganizama može se smanjivati, ali sporijim ritmom nego kod normalnog izlučivanja, a populacija može biti stabilna ili rastuća. Stvaranje kolonija može biti povezano sa bezopasnim i funkcionalnim

mikroorganizmima, kao i sa patogenim mikroorganizmima;

hhh) SCFCAH je Stalni odbor za prehrambeni lanac i zdravlјe životinja (tijelo EU) (Standing Committee on the Food Chain and Animal Health);

iii) "Umnožavanje" je sposobnost mikroorganizma da se razmnožava i brojčano povećava u toku infekcije;

jjj) FAO je Organizacija za hranu i polјoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organisation);

kkk) CFU je jedinica koja stvara koloniju, odnosno jedna ili više rastućih ćelija koje stvaraju jednu vidlјivu koloniju (Coloni forming unit);

lll) WHO je Svjetska zdravstvena organizacija (World Health Organisation).

DIO DRUGI - JEDINSTVENI PRINCIPI ZA OCJENJIVANJE

Član 3. (Preduslovi ocjenjivanja)

(1) Dokumentacija koja se dostavlјa uz zahtjev za registraciju FFS mora biti u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje sadržaj dokumentacije za ocjenjivanje FFS, najkasnije do završetka ocjene koja prethodi donošenju odluke o registraciji.

(2) Pored dokumentacije iz stava (1) ovog člana uz zahtjev za registraciju FFS, radi njegove ocjene, dostavlјa se i dokumentacija o aktivnoj materiji u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje sadržaj dokumentacije za ocjenu aktivne materije.

(3) Podaci dostavlјeni u dokumentaciji iz st. (1) i (2) ovog člana moraju biti prihvatlјivi što se tiče njihovog obima, kvaliteta, doslјednosti i pouzdanosti i dovolјni za pravilnu ocjenu dokumentacije. Istovremeno, ocjenjuje se i opravdanost obrazloženja koja je podnosilac zahtjeva priložio kako bi opravdao nedostatak određenih podataka.

Član 4. (Ocjenjivanje)

(1) Ocjenjivanje FFS vrši se u skladu sa jedinstvenim principima za ocjenjivanje i registraciju FFS.

(2) Jedinstveni principi za ocjenjivanje i registraciju FFS dati su u Prilogu ovog Pravilnika, koji čini njegov sastavni dio.

(3) Pri ocjenjivanju FFS razmatraju se i drugi bitni dostupni stručni i naučni podaci koji su u vezi sa efikasnošću FFS ili sa mogućim štetnim efektima FFS, njegovih sastojaka ili ostataka, metabolita ili toksina.

DIO TREĆI - JEDINSTVENI PRINCIPI ZA REGISTRACIJU

Član 5. (Odlučivanje i uslovi za registraciju)

(1) Ukoliko su dostavlјeni podaci i informacije dovolјni za ocjenjivanje za jednu od predloženih primjena, donosi se rješenje o registraciji za tu predloženu primjenu.

(2) Zahtjev za registraciju se odbija ako je nedostatak podataka takav da nije moguće završiti ocjenu i donijeti pouzdan prijedlog za predloženu primjenu.

(3) U postupku registracije FFS Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja (u daljem tekstu: nadležni organ) sarađuje sa podnosiocem zahtjeva u cilјu brzog rješavanja pitanja u vezi sa dostavlјenom dokumentacijom, pravovremenom otkrivanju potreba za sprovođenjem dodatnih istraživanja, koja su neophodna za pravilnu ocjenu dokumentacije, dopunu predloženih uslova primjene i promjene svojstava ili sastava FFS.


(4) Svi zaklјučci u toku postupka ocjene i odlučivanja o registraciji FFS zasnivaju se na stručnim i naučnim principima, koja su priznata na međunarodnom nivou (primjera radi od strane EPPO), ako postoje, kao i u skladu sa smjernicama Stalnog odbora za prehrambeni lanac i zdravlјe životinja (SCFCAH).

(5) FFS koje sadrži mikroorganizam može da sadrži održive i neodržive mikroorganizme i dodatke u formulaciji, kao i bitne metabolite/toksine koji nastaju u toku rasta, ostatke hranlјive podloge i mikrobiološke kontaminante. Iz tih razloga ocjenjuju se mikroorganizam, bitni metaboliti/toksini, kao i FFS sa prisutnim ostacima hranjive podloge i mikrobiološkim kontaminantima.

(6) Ako FFS sadrži genetički modifikovan mikroorganizam, uzimaju se u obzir i posebni propisi kojima se uređuju namjerno ispuštanje genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu, odnosno uz zahtjev za registraciju takvog FFS potrebno je dostaviti i uzeti u obzir procjenu urađenu na temelju tih propisa.

DIO ČETVRTI – ZAVRŠNE ODREDBE


Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



PRILOG JEDINSTVENI PRINCIPI ZA OCJENJIVANJE I REGISTRACIJU FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA Dio A – JEDINSTVENI PRINCIPI ZA OCJENJIVANJE I REGISTRACIJU HEMIJSKIH FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA SADRŽAJ I - OCJENJIVANJE

1. Opći principi 2. Posebni principi 2.1. Efikasnost 2.2. Neprihvatlјivi uticaji na bilјe ili bilјne proizvode 2.3. Uticaj na kičmenjake koji se suzbijaju 2.4. Uticaj na zdravlјe lјudi ili životinja 2.4.1. Uticaj FFS na zdravlјe lјudi ili životinja 2.4.2. Uticaj ostataka na zdravlјe lјudi ili životinja 2.5. Uticaj na životnu sredinu 2.5.1. Ponašanje i raspodjela u životnoj sredini 2.5.2. Uticaj na vrste koje ne pripadaju cilјanoj grupi 2.6. Analitičke metode 2.7. Fizička i hemijska svojstva

II - ODLUČIVANJE

1. Opći principi 2. Posebni principi 2.1. Efikasnost 2.2. Neprihvatlјivi uticaji na bilјe ili bilјne proizvode 2.3. Uticaj na kičmenjake koji se suzbijaju 2.4. Uticaj na zdravlјe lјudi ili životinja 2.4.1. Uticaj FFS na zdravlјe lјudi ili životinja 2.4.2. Uticaj ostataka na zdravlјe lјudi ili životinja 2.5. Uticaj na životnu sredinu 2.5.1. Ponašanje i raspodjela u životnu sredinu 2.5.2. Uticaj na vrste koje ne pripadaju cilјanoj grupi 2.6. Analitičke metode 2.7. Fizička i hemijska svojstva

I - OCJENJIVANJE 1. Opći principi

1. Ocjenjuje se dokumentacija iz člana 3. ovog Pravilnika, uzimajući u obzir trenutna naučna i tehnička saznanja, a naročito se: a) ocjenjuje efikasnost i fitotoksičnost FFS za svaku

upotrebu navedenu u zahtjevu za registraciju i b) određuju i ocjenjuju opasnosti do kojih dolazi te

procjenjuju mogući rizici za lјude, životinje i životnu sredinu.

2. Pri ocjenjivanju FFS moraju se uzeti u obzir svi predloženi stvarni uslovi upotrebe FFS, kao i poslјedice njegove upotrebe, doza, način, učestalost i vremenski raspored primjena, kao i svojstva i sastav FFS. Kad god je to moguće, moraju se uzeti u obzir i principi integralne zaštite bilјa.

3. Pri ocjenjivanju dostavlјenih zahtjeva, uzimaju se u obzir polјoprivredni, fitosanitarni ili ekološki uslovi (uklјučujući klimatske) na područjima predložene upotrebe.

4. Pri tumačenju rezultata ocjenjivanja, uzimaju se u obzir mogući elementi nesigurnosti podataka dobijenih tokom ocjenjivanja, kako bi se obezbijedilo da se rizik neotkrivanja štetnih uticaja ili potcjenjivanja njihovog značaja svede na najmanju mjeru.

Prvo sprovedeno ocjenjivanje zasniva se na najbolјim raspoloživim podacima ili procjenama koje odražavaju stvarne uslove upotrebe FFS.

Nakon prvog ocjenjivanja, sprovodi se ponovno ocjenjivanje pri kojem se uzimaju u obzir moguće nesigurnosti kritičnih podataka i niz uslova upotrebe koji mogu nastati i dolazi do realne slike najgoreg mogućeg slučaja, kako bi se odredilo postoje li značajne razlike u odnosu na prvu ocjenu.

5. Ako posebni principi iz odjelјka 2. poglavlјa I. Dijela A Priloga ovog Pravilnika predviđaju upotrebu modela izračunavanja pri ocjenjivanju FFS, ti modeli moraju: a) pružati najbolјe moguće procjene svih bitnih procesa,

uzimajući u obzir realne parametre i pretpostavke, b) biti podvrgnuti analizi iz tačke 4. ovog odjelјka, c) pouzdano validirani mjerenjima izvršenim u

okolnostima koje su primjerene upotrebi modela, d) biti primjereni uslovima na području upotrebe.

6. Kada se u posebnim principima spominju metaboliti, produkti razgradnje i reakcije uzimaju se u obzir samo oni koji su povezani sa predloženim mjerilom.

2. Posebni principi

Pri ocjenjivanju podataka i informacija koji su dostavlјeni uz zahtjev, uz opće principe odjelјka 1. poglavlјa I. Dijela A Priloga ovog Pravilnika primjenjuju se i slјedeći posebni principi.

2.1. Efikasnost

2.1.1. Ukoliko se predložena upotreba odnosi na suzbijanje organizma ili zaštitu od njega, ocjenjuje se mogućnost da taj organizam bude štetan u polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući klimatske) na području predložene upotrebe.

2.1.2. Ukoliko se predložena upotreba ne odnosi na zaštitu bilјa od štetnih organizama, ocjenjuje se mogućnost nastanka štete, gubitka prinosa ili drugih negativnih poslјedica ako se FFS ne primijeni, imajući na umu polјoprivredne, fitosanitarne i ekološke uslove (uklјučujući klimatske) na području predložene upotrebe.

2.1.3. Ocjenjuju se podaci o efikasnosti FFS u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uzimajući u obzir


stepen suzbijanja ili obim želјenog uticaja i odgovarajuće eksperimentalne uslove, kao što su: - izbor polјoprivredne kulture ili sorte, - polјoprivredni i ekološke uslovi (uklјučujući i

klimatske), - prisustvo i zastuplјenost štetnog organizma, - stadijum razvoja polјoprivredne kulture i štetnog

organizma, - potrebna količina FFS, - količina pomoćnog sredstva, ukoliko se dodavanje

zahtijeva u uputstvu za upotrebu, - učestalost i vremenski raspored primjena i - vrsta uređaja za primjenu FFS i uslovi primjene.

2.1.4. Ocjenjuje se efikasnost FFS u različitim polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući i klimatske), koji bi mogli biti prisutni na području predložene upotrebe, a naročito: (i) nivo, doslјednost i trajanje želјenog uticaja FFS u

odnosu na dozu, u poređenju sa odgovarajućim referentnim sredstvom ili sredstvima i sa netretiranom kontrolom,

(ii) kada je to relevantno, uticaj FFS na prinos i kvalitet i smanjenje gubitaka tokom uskladištenja, u poređenju sa odgovarajućim referentnim sredstvom ili sredstvima i sa netretiranom kontrolom.

Ukoliko ne postoji odgovarajuće referentno FFS, ocjenjuje se efikasnost FFS kako bi se odredilo donosi li njegova upotreba doslјednu i jasno određenu korist u polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući klimatske) na području predložene upotrebe.

2.1.5. Ako se u uputstvu za upotrebu FFS zahtijeva njegovo miješanje sa drugim sredstvom/sredstvima ili pomoćnim sredstvima, sprovodi se ocjenjivanje iz tačke 2.1.1. do 2.1.4. ovog odjelјka u odnosu na informacije dostavlјene o mješavini.

Ako se u uputstvu za upotrebu FFS preporučuje njegovo miješanje sa drugim sredstvom/sredstvima ili pomoćnim sredstvima, ocjenjuje se prikladnost mješavine i uslovi njene upotrebe.

2.2. Neprihvatlјivi uticaji na bilјe ili bilјne proizvode

2.2.1. Ocjenjuje se stepen štetnih uticaja na tretiranu polјoprivrednu kulturu nakon upotrebe FFS u skladu sa predloženim uslovima upotrebe i kada je to relevantno u poređenju sa odgovarajućim referentnim sredstvom ili sredstvima, ukoliko postoje, i/ili sa netretiranom kontrolom. a) Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće

informacije: (i) podaci o efikasnosti u skladu sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu FFS, (ii) drugi bitni podaci o FFS, kao što su: svojstva

FFS, doza, metoda primjene, broj i vremenski raspored primjena,

(iii) svi bitni podaci o aktivnoj materiji u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS, uklјučujući način djelovanja, pritisak para, isparlјivost i rastvorlјivost u vodi.

b) Ovo ocjenjivanje uklјučuje: (i) vrstu, učestalost, nivo i trajanje uočenih

fitotoksičnih uticaja, kao i polјoprivredne, fitosanitarne i ekološke uslove (uklјučujući klimatske) koji na njih utiču,

(ii) razlike među sortama sa obzirom na njihovu osjetlјivost na fitotoksične uticaje,

(iii) dio tretirane polјoprivredne kulture ili polјoprivrednih proizvoda na kojem se uočavaju fitotoksični uticaji,

(iv) štetni uticaj na prinos i/ili kvalitet tretirane polјoprivredne kulture ili bilјnih proizvoda,

(v) štetni uticaj na životnu sposobnost, klijanje, nicanje, ukorjenjivanje i rast tretiranog bilјa ili bilјnih dijelova namijenjenih razmnožavanju,

(vi) ukoliko se radi o isparivim sredstvima, štetni uticaj na susjedne polјoprivredne kulture.

2.2.2. Ukoliko raspoloživi podaci ukazuju na to da se aktivna materija ili bitni metaboliti, produkti razgradnje i reakcije, u značajnim količinama, zadržavaju u zemlјištu i/ili na ili u bilјnim dijelovima nakon upotrebe FFS u skladu sa predloženim uslovima upotrebe, ocjenjuje se stepen štetnih uticaja na slјedeće polјoprivredne kulture u plodoredu. Ovo se ocjenjivanje sprovodi u skladu sa tačkom 2.2.1. ovog odjelјka.

2.2.3. Ako se u uputstvu za upotrebu FFS zahtijeva njegovo miješanje sa drugim sredstvom/sredstvima ili pomoćnim sredstvima, sprovodi se ocjenjivanje iz tačke 2.1.1. ovog odjelјka, u odnosu na informacije dostavlјene o mješavini.

2.3. Uticaj na kičmenjake koji se suzbijaju

Ukoliko je predloženom upotrebom FFS namijenjeno za suzbijanje kičmenjaka, ocjenjuje se mehanizam kojim se postiže taj uticaj kao i uočeni uticaji na ponašanje i zdravlјe cilјanih životinja; ukoliko je FFS namijenjeno uništenju cilјane životinje, ocjenjuje se vrijeme potrebno za uginuće životinje i uslovi u kojima dolazi do uginuća.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) sve bitne informacije u skladu sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultate njihovog ocjenjivanja, uklјučujući toksikološke studije i studije metabolizma,

(ii) sve bitne informacije o FFS u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući toksikološka istraživanja i podatke o efikasnosti.

2.4. Uticaj na zdravlјe lјudi ili životinja

2.4.1. Uticaj FFS 2.4.1.1. Ocjenjuje se izloženost primjenioca aktivnoj materiji

i/ili toksikološki relevantnim sastojcima FFS do koje bi moglo doći u predloženim uslovima upotrebe (uklјučujući naročito dozu, metodu primjene i klimatske uslove), koristeći u prvom redu realne podatke o izloženosti i, ukoliko takvi podaci nisu raspoloživi, prikladne i validirane modele izračunavanje.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) toksikološke studije i studije metabolizma u skladu sa

propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultate njihovog ocjenjivanja, uklјučujući i dozvolјeni nivo izloženosti primjenioca (AOEL). AOEL se iskazuje u miligramima hemikalije po kilogramu tjelesne mase primjenioca. AOEL se zasniva na najvećem nivou kod kojeg se tokom istraživanja ne uočavaju štetni uticaji na najosjetlјivije bitne životinjske vrste ili, ukoliko su raspoloživi odgovarajući podaci, na lјude,

(ii) ostale bitne informacije o aktivnoj materiji, kao što su fizička i hemijska svojstva,

(iii) toksikološka istraživanja u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS uklјučujući, po potrebi, istraživanja o apsorpciji putem kože,


(iv) ostale bitne informacije u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, kao što su: - sastav FFS, - svojstva FFS, - veličina, oblik i vrsta ambalaže, - područje upotrebe, kao i vrsta i svojstva kulture

ili štetnog organizma, - metode primjene, uklјučujući rukovanje,

punjenje i miješanje FFS, - preporučene mjere za smanjenje izloženosti, - preporuke o zaštitnoj odjeći, - najveća doza primjene, - najmanji utrošak rastvora naveden u uputstvu za

upotrebu i - broj i vremenski raspored primjena.

Ovo se ocjenjivanje primjenjuje za svaku vrstu metode i uređaja predloženih za primjenu FFS, kao i za različite vrste i veličine rezervoara, uzimajući u obzir miješanje i punjenje, primjenu FFS, kao i čišćenje i redovno održavanje uređaja za primjenu FFS.

2.4.1.2. Proučavaju se podaci o vrsti predložene ambalaže i njenim svojstvima, naročito oni koji se odnose na: - vrstu ambalaže, - dimenzije i zapremninu, - veličinu otvora, - vrstu zatvarača, - čvrstoću, nepropustlјivost i otpornost ambalaže pri

uobičajenom prevozu i rukovanju i - otpornost na FFS i kompatibilnost sa njim.

2.4.1.3. Proučavaju se podaci o vrsti predložene zaštitne odjeće i lične zaštitne opreme i njihovim svojstvima, naročito oni koji se odnose na: - njihovu dostupnost i primjerenost i - udobnost, uzimajući u obzir fizički napor i klimatske

uslove. 2.4.1.4. Ocjenjuje se mogućnost izloženosti drugih prisutnih

lica ili radnika nakon primjene FFS ili izloženost životinja aktivnoj materiji i/ili drugim toksikološki relevantnim sastojcima FFS u predloženim uslovima upotrebe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) toksikološke studije i studije metabolizma o aktivnoj

materiji u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja, uklјučujući AOEL;

(ii) toksikološka istraživanja u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući, po potrebi, istraživanja o apsorpciji putem kože;

(iii) ostale bitne informacije o FFS u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, kao što su: - karenca, radna zabrana ili druge mjere opreza za

zaštitu lјudi i životinja, - metode primjene, - najveća doza primjene, - najveći utrošak rastvora, - sastav FFS, - ostaci FFS koji ostaju na bilјu i bilјnim

proizvodima nakon primjene i - druge aktivnosti pri kojima su radnici izloženi.

2.4.2. Uticaj ostataka 2.4.2.1. Ocjenjuju se određeni toksikološki podaci u skladu sa

propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS, a naročito oni koji se odnose na: - određivanje prihvatlјivog dnevnog unosa (ADI), - identifikaciju metabolita, produkata razgradnje i

reakcije u tretiranom bilјu ili bilјnim proizvodima i

- ponašanje ostataka aktivne materije i njenih metabolita od trenutka primjene do žetve/berbe ili ako se radi o upotrebama nakon žetve/berbe, do odvoženja uskladištenih bilјnih proizvoda iz skladišta.

2.4.2.2. Prije ocjenjivanja nivoa ostataka u bilјu, bilјnim proizvodima ili u proizvodima životinjskog porijekla ocjenjuju se slјedeće informacije: - podaci o predloženoj dobroj polјoprivrednoj praksi

(GAP), uklјučujući podatke o primjeni u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS i predložene karence za predložene upotrebe ili bezbjednosne vremenske razmake za stočnu hranu ili uskladištenje ako se radi o upotrebama nakon žetve/berbe,

- svojstva FFS i - analitičke metode i definicija ostataka.

2.4.2.3. Na temelju prikladnih statističkih modela, ocjenjuju se nivoi ostataka određenih u istraživanjima ostataka FFS. Ovo se ocjenjivanje sprovodi za svaku predloženu upotrebu i uzimaju se u obzir slјedeći elementi: (i) predloženi uslovi upotrebe FFS, (ii) odgovarajući podaci o ostacima u ili na tretiranom

bilјu, bilјnim proizvodima, hrani i stočnoj hrani u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, kao i raspodjela ostataka među jestivim i nejestivim dijelovima,

(iii) odgovarajući podaci o ostacima u ili na tretiranom bilјu, bilјnim proizvodima, hrani i stočnoj hrani u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS, kao i rezultati njihovog ocjenjivanja,

(iv) realne mogućnosti ekstrapolacije podataka sa jedne polјoprivredne kulture na drugu.

2.4.2.4. Ocjenjuju se nivoi ostataka određeni u proizvodima životinjskog porijekla, uzimajući u obzir podatke iz podtačke 8.4. Dijela A Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, kao i ostatke koji su poslјedica drugih upotreba.

2.4.2.5. Procjenjuje se moguća izloženost potrošača putem hrane i, kada je to relevantno, drugi načini izloženosti, primjenjujući prikladni model izračunavanja. Kada je to relevantno, pri ocjenjivanju se uzimaju u obzir drugi izvori informacija, kao što su upotreba drugih registrovanih FFS koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

2.4.2.6. Kada je to relevantno, procjenjuje se izloženost životinja, uzimajući u obzir nivoe ostataka određene u tretiranom bilјu ili bilјnim proizvodima koji su namijenjeni za prehranu životinja.

2.5. Uticaj na životnu sredinu

2.5.1. Ponašanje i raspodjela u životnoj sredini Pri ocjenjivanju ponašanja i raspodjele FFS u životnoj

sredini uzima se u obzir cjelokupna životna sredina, uklјučujući floru i faunu, a naročito slјedeće:

2.5.1.1. Ocjenjuje se mogućnost da u predloženim uslovima upotrebe FFS dospije u zemlјište. Ukoliko takva mogućnost postoji, procjenjuju se brzina i put razgradnje u zemlјištu, pokretlјivost u zemlјištu i promjena ukupne koncentracije (ekstrahujući i neekstrahujući ostaci) aktivne materije i bitnih metabolita, produkata razgradnje i reakcije, koja bi se mogla očekivati u zemlјištu na području predložene upotrebe, nakon primjene FFS prema predloženim uslovima.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije:


(i) odgovarajući podaci o ponašanju u zemlјištu u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja;

(ii) drugi bitni podaci o aktivnoj materiji, kao što su: - molekulska masa, - rastvorlјivost u vodi, - koeficijent raspodjele oktanol/voda, - pritisak para, - brzina isparlјivosti, - konstanta disocijacije, - brzina fotorazgradnje i identitet produkata

razgradnje i - brzina hidrolize u odnosu na pH i identitet

produkata razgradnje; (iii) svi podaci o FFS u skladu sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući podatke o raspodjeli i razgradnji u zemlјištu;

(iv) po potrebi, podaci o upotrebi drugih registrovanih FFS na području predložene upotrebe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

2.5.1.2. Ocjenjuju se mogućnost da u predloženim uslovima upotrebe FFS dospije do podzemnih voda, ukoliko takva mogućnost postoji, procjenjuje se koncentracija aktivne materije i bitnih metabolita, produkata razgradnje i reakcije, koja bi se mogla očekivati u podzemnim vodama na području predložene upotrebe, nakon primjene FFS prema predloženim uslovima upotrebe, primjenom prikladnog validiranog modela izračunavanje na nivou EU.

Sve dok ne postoji model izračunavanje validiran na nivou EU, procjena se mora zasnivati na rezultatima istraživanja o pokretlјivosti i postojanosti u zemlјištu u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir i slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci o ponašanju u zemlјištu i vodi u

skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja;

(ii) drugi bitni podaci o aktivnoj materiji, kao što su: - molekulska masa, - rastvorlјivost u vodi, - koeficijent raspodjele oktanol/voda, - pritisak para, - brzina isparlјivosti, - brzina hidrolize u odnosu na pH i identitet

produkata razgradnje i - konstanta disocijacije;

(iii) svi podaci o FFS u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući podatke o raspodjeli i razgradnji u zemlјištu i vodi;

(iv) kada je to relevantno, podaci o upotrebi drugih registrovanih FFS na području predložene upotrebe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke;

(v) kada je to relevantno, podaci o razgradnji uklјučujući transformaciju i sorpciju u zasićenoj zoni;

(vi) kada je to relevantno, podaci o postupcima za obradu i uklanjanje iz vode za piće na području predložene upotrebe;

(vii) kada je to relevantno, podaci o sistemskom praćenju prisustva aktivne materije i bitnih metabolita, produkata razgradnje i reakcije u podzemnim vodama koji su poslјedica prethodne upotrebe FFS koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke. Takvi

podaci o praćenju tumače se na doslјedan naučni način.

2.5.1.3. Ocjenjuje se mogućnost da u predloženim uslovima upotrebe FFS dospije do površinskih voda. Ukoliko takva mogućnost postoji, procjenjuje se, predviđenu kratkoročnu i dugoročnu koncentraciju aktivne materije i metabolita, produkata razgradnje i reakcije, koja bi se mogla očekivati u površinskim vodama na području predložene upotrebe, nakon primjene FFS prema predloženim uslovima upotrebe, primjenom prikladnog modela izračunavanje validiranog na nivou EU.

Ukoliko ne postoji model izračunavanje validiran na nivou EU, procjena se mora zasnivati na rezultatima istraživanja o pokretlјivosti i postojanosti u zemlјištu i podacima o površinskom ispiranju i zanošenju u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir i slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci o ponašanju u zemlјištu i vodi u

skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja;



(iii) svi bitni podaci o FFS u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući podatke o raspodjeli i razgradnji u zemlјištu i vodi;

(iv) mogući putevi izloženosti: - zanošenje, - površinsko ispiranje, - prekomjerna primjena, - oticanje putem odvodnih kanala, - ispiranje i - nakuplјanje u atmosferi;

(v) kada je to relevantno, podaci o upotrebi drugih registrovanih FFS na području predložene upotrebe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke;

(vi) kada je to relevantno, podaci o postupcima za obradu i uklanjanje iz vode za piće na području predložene upotrebe.

2.5.1.4. Ocjenjuje se moguće prisustvo FFS u vazduhu u pred-loženim uslovima upotrebe, ukoliko takva mogućnost postoji, primjenjuje se, kada je to relevantno, prikladni validirani model izračunavanje, za bolјu procjenu koncentracije aktivne materije i bitnih metabolita, produkata razgradnje i reakcije, koja bi se mogla očekivati u vazduhu nakon primjene FFS prema predloženim uslovima upotrebe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci o ponašanju u zemlјištu, vodi i

vazduhu u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja;

(ii) drugi bitni podaci o aktivnoj materiji, kao što su: - pritisak para, - rastvorlјivost u vodi,


- brzina hidrolize u odnosu na pH i identitet produkata razgradnje,

- fotohemijska razgradnja u vodi i vazduhu kao i identitet produkata razgradnje i

- koeficijent raspodjele oktanol/voda; (iii) svi bitni podaci o FFS u skladu sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući podatke o raspodjeli i prisustva u vazduhu.

2.5.1.5. Ocjenjuju se postupci uništavanja ili dekontaminacije FFS i njegove ambalaže.

2.5.2. Uticaj na vrste koje ne pripadaju cilјanoj grupi Pri izračunavanju odnosa toksičnost/izloženost uzima se u

obzir toksičnost za najosjetlјiviji organizam korišten u istraživanjima. 2.5.2.1. Ocjenjuje se mogućnost da ptice i drugi kopneni

kičmenjaci budu izloženi FFS u predloženim uslovima upotrebe. Ukoliko takva mogućnost postoji, ocjenjuje se obim mogućeg kratkotrajnog i dugotrajnog rizika za te organizme, kao i za njihovo razmnožavanje, nakon primjene FFS prema predloženim uslovima upotrebe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci iz toksikoloških istraživanja na

sisarima i uticajima na ptice i druge kopnene kičmenjake koji ne pripadaju cilјanoj grupi, uklјučujući uticaje na razmnožavanje, kao i drugi bitni podaci o aktivnoj materiji u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja,

(ii) svi bitni podaci o FFS u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući podatke o uticajima na ptice i druge kopnene kičmenjake koji ne pripadaju cilјanoj grupi,

(iii) kada je to relevantno, podaci o upotrebi drugih registrovanih FFS na području predložene upotrebe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

Ovo ocjenjivanje obuhvata: (i) ponašanje i raspodjelu, uklјučujući postojanost i

biokoncentraciju aktivne materije i bitnih metabolita, produkata razgradnje i reakcije, u različitim dijelovima životne sredine nakon primjene FFS,

(ii) procijenjenu izloženost vrsta koje bi mogle biti izložene u trenutku primjene ili tokom prisustva ostataka, uzimajući u obzir sve bitne puteve izloženosti (npr. ako se proguta formulisano FFS ili tretirana hrana, predatorsko hranjenje beskičmenjacima ili kičmenjacima, dodir sa FFS zbog njegove prekomjerne primjene ili dodir sa tretiranim rastinjem),

(iii) izračunavanje odnosa akutne, kratkotrajne i, po potrebi, dugotrajne toksičnosti i izloženosti. Odnosi toksičnost/izloženost definiraju se kao odnosi vrijednosti LD50 ili LC50 i koncentracije bez uticaja (NOEC), izraženih na temelju aktivne materije i procijenjene izloženosti izražene u mg/kg tjelesne mase.

2.5.2.2. Ocjenjuje se mogućnost izloženosti vodenih organizama FFS u predloženim uslovima upotrebe. Ukoliko takva mogućnost postoji, ocjenjuje se stepen mogućeg kratkotrajnog i dugotrajnog rizika za vodene organizme nakon primjene FFS prema predloženim uslovima upotrebe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci o uticajima na vodene organizme

u skladu sa propisima o dokumentaciji za ocjenu

aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja;

(ii) drugi bitni podaci o aktivnoj materiji, kao što su: - rastvorlјivost u vodi, - koeficijent raspodjele oktanol/voda, - pritisak para, - brzina isparlјivosti, - KOC, - biološka razgradnja u vodenim sistemima, a

naročito brza biološka razgradnja, - brzina fotorazgradnje i identitet produkata


produkata razgradnje; (iii) svi bitni podaci o FFS u skladu sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu FFS, a naročito uticaji na vodene organizme;

(iv) kada je to relevantno, podaci o upotrebi drugih registrovanih FFS na području predložene upotrebe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

Ovo ocjenjivanje obuhvata: (i) ponašanje i raspodjelu ostataka aktivne materije i

bitnih metabolita, produkata razgradnje i reakcije u vodi, sedimentu i ribama,

(ii) izračunavanje odnosa akutna toksičnost/izloženost za ribe i rod Daphnia. Ovaj se odnos definira kao odnos akutnog LC50, odnosno EC50 i predviđene kratkotrajne koncentracije u životnoj sredini,

(iii) izračunavanje odnosa inhibicija rasta algi/izloženost za alge. Ovaj se odnos definira kao odnos EC50 i predviđene kratkotrajne koncentracije u životnoj sredini,

(iv) izračunavanje odnosa dugotrajna toksičnost/izloženost za ribe i rod Daphnia. Odnos dugotrajna toksičnost/izloženost definira se kao odnos vrijednosti NOEC i predviđene dugotrajne koncentracije u životnoj sredini,

(v) kada je to relevantno, biokoncentraciju u ribama i moguću izloženost predatora riba, uklјučujući lјude,

(vi) ukoliko je FFS namijenjeno za direktno nanošenje na površinske vode, uticaj na promjenu kvaliteta površinskih voda, kao što je pH vrijednost ili udio otoplјenog kiseonika.

2.5.2.3. Ocjenjuje se mogućnost izloženosti pčela FFS u predloženim uslovima upotrebe, ukoliko takva mogućnost postoji, ocjenjuje se veličina mogućeg kratkotrajnog i dugotrajnog rizika za pčele nakon primjene FFS prema predloženim uslovima upotrebe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci o toksičnosti za pčele u skladu sa

propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja;

(ii) drugi bitni podaci o aktivnoj materiji, kao što su: - rastvorlјivost u vodi, - koeficijent raspodjele oktanol/voda, - pritisak para, - brzina fotorazgradnje i identitet produkata

razgradnje i - način djelovanja (npr. regulisanje rasta

insekata); (iii) svi bitni podaci o FFS u skladu sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući toksičnost za pčele,


(iv) kada je to relevantno, podaci o upotrebi drugih registrovanih sredstava na području predložene upotrebe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

Ovo ocjenjivanje obuhvata: (i) odnos između najveće doze izražene u gramima

aktivne materije po hektaru i kontaktnog ili oralnog LD50, izraženog u gramu (g) aktivne materije po pčeli (odnos opasnosti) i, po potrebi, postojanost ostataka na ili u tretiranom bilјu,

(ii) kada je to relevantno, uticaje na larve pčela, ponašanje pčela, opstanak zajednice i razvoj nakon primjene FFS prema predloženim uslovima upotrebe.

2.5.2.4. Ocjenjuje se mogućnost izloženosti drugih korisnih zglavkara, osim pčela, FFS u predloženim uslovima upotrebe. Ukoliko takva mogućnost postoji, ocjenjuju se mogući letalni i subletalni uticaji na te organizme i smanjenje njihove aktivnosti nakon primjene FFS prema predloženim uslovima upotrebe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci o toksičnosti za pčele i druge

korisne zglavkare u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja;



insekata); (iii) svi bitni podaci o FFS u skladu sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu FFS, kao što su: - uticaji na druge korisne zglavkare osim pčela, - toksičnost za pčele, - raspoloživi podaci iz temeljnih bioloških

pregleda (screeninga), - najveća doza primjene i - najveći broj primjena i njihov vremenski

raspored; (iv) kada je to relevantno, podaci o upotrebi drugih

registrovanih FFS na području predložene upotrebe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

2.5.2.5. Ocjenjuje se mogućnost izloženosti kišnih glista i drugih makroorganizama u zemlјištu koji ne pripadaju cilјanoj grupi FFS u predloženim uslovima upotrebe, ukoliko takva mogućnost postoji, ocjenjuje se stepen kratkotrajnog i dugotrajnog rizika za te organizme nakon primjene FFS prema predloženim uslovima upotrebe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci u skladu sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS, o toksičnosti aktivne materije za kišne gliste i druge makroorganizme u zemlјištu koji ne pripadaju cilјanoj grupi i rezultati njihovog ocjenjivanja;

(ii) drugi bitni podaci o aktivnoj materiji, kao što su: - rastvorlјivost u vodi, - koeficijent raspodjele oktanol/voda, - Kd, - pritisak para, - brzina hidrolize u odnosu na pH vrijednost i

identitet produkata razgradnje,

- brzina fotorazgradnje i identitet produkata razgradnje i

- DT50 i DT90 za razgradnju u zemlјištu; (iii) svi bitni podaci o FFS u skladu sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući uticaje na kišne gliste i druge makroorganizme u zemlјištu koji ne pripadaju cilјanoj grupi;

(iv) kada je to relevantno, podatke o upotrebi drugih registrovanih FFS na području predložene upotrebe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

Ovo ocjenjivanje obuhvata: (i) letalne i subletalne uticaje, (ii) predviđenu početnu i dugotrajnu koncentraciju u

životnu sredinu, (iii) izračunavanje odnosa akutna toksičnost/izloženost

(definiranog kao odnos vrijednosti LC50 i predviđene početne koncentracije u životnoj sredini) i odnosa dugotrajne toksičnosti/izloženost (definiranog kao odnos vrijednosti NOEC i predviđene dugotrajne koncentracije u životnoj sredini),

(iv) kada je to relevantno, biokoncentracija i postojanost ostataka u kišnim glistama.

2.5.2.6. Ukoliko ocjenjivanje iz tačke 2.5.1.1. ovog odjelјka ne isklјuči mogućnost da u predloženim uslovima upotrebe FFS dospije u zemlјište, ocjenjuje se uticaj na mikrobiološku aktivnost, kao što je uticaj na procese mineralizacije azota i uglјenika u zemlјištu nakon primjene FFS prema predloženim uslovima upotrebe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) svi bitni podaci o aktivnoj materiji, uklјučujući

odgovarajuće podatke u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS o uticajima na mikroorganizme u zemlјištu koji ne pripadaju cilјnoj grupi i rezultate njihovog ocjenjivanja,

(ii) svi bitni podaci o FFS u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući uticaje na mikroorganizme u zemlјištu koji ne pripadaju cilјanoj grupi,

(iii) kada je to relevantno, podaci o upotrebi drugih registrovanih FFS na području predložene upotrebe koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke,

(iv) svi raspoloživi podaci iz temeljnih bioloških pregleda (screening).

2.6. Analitičke metode

Ocjenjuju se predložene analitičke metode potrebne u svrhu postregistracione kontrole i sistemskog praćenja, kako bi se odredilo:

2.6.1. Za analizu formulacije Svojstva i količine aktivne/aktivnih materija u FFS i, po

potrebi, svih toksikoloških, ekotoksikoloških ili ekoloških značajnih nečistoća i dodataka.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) podaci o analitičkim metodama u skladu sa propisom

o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja;

(ii) podaci o analitičkim metodama u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, a naročito: - specifičnost i linearnost predloženih metoda, - značaj interferencija i


- preciznost predloženih metoda (unutarlaboratorijska ponovlјivost i međulaboratorijska reproduktivnost);

(iii) granice detekcije i određivanja za predložene metode za određivanje nečistoća.

2.6.2. Za analizu ostataka Ostatke aktivne materije, metabolita, produkata razgradnje i

reakcije koji su poslјedica predložene upotrebe FFS i koji su značajni u toksikološkom, ekotoksikološkom ili ekološkom smislu.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) podaci o analitičkim metodama u skladu sa propisom

o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja,

(ii) podaci o analitičkim metodama u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, a naročito: - specifičnost predloženih metoda, - preciznost predloženih metoda

(unutarlaboratorijska ponovlјivost i međulaboratorijska reproduktivnost) i

- iskorištenost (analitički povrat) predloženih metoda pri odgovarajućim koncentracijama;

(iii) granica detekcije predloženih metoda; (iv) granica određivanja predloženih metoda.

2.7. Fizička i hemijska svojstva

2.7.1. Ocjenjuje se stvarna koncentracija aktivne materije u FFS i njena stabilnost tokom skladištenja.

2.7.2. Ocjenjuju se fizička i hemijska svojstva FFS, a naročito: - ako postoji odgovarajuća FAO specifikacija, fizička i

hemijska svojstva koja su u njoj navedena, - ako ne postoji odgovarajuća FAO specifikacija, sva

bitna fizička i hemijska svojstva formulacije kako su navedena u "Priručniku o razvoju i upotrebi FAO specifikacija za FFS" 1.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) podaci u skladu sa propisom o dokumentaciji za

ocjenu aktivnih materija FFS o fizičkim i hemijskim svojstvima aktivne materije i rezultati njihovog ocjenjivanja,

(ii) podaci u skladu sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS o fizičkim i hemijskim svojstvima FFS.

2.7.3. Ako se u predloženom uputstvu za upotrebu zahtijeva ili preporučuje miješanje FFS sa drugim FFS ili pomoćnim sredstvima, mora se ocijeniti fizička i hemijska kompatibilnost sredstava u smješi.

II - ODLUČIVANJE 1. Opći principi

1. Prema potrebi, u postupku registracije FFS mogu se odrediti određeni uslovi i ograničenja.

Navedene mjere treba odrediti na temelju vrste i obima očekivanih prednosti i mogućih rizika i one moraju biti odgovarajuće.

2. Pri odlučivanju o registraciji FFS, prema potrebi, uzimaju se u obzir polјoprivredni, fitosanitarni ili ekološki uslovi (uklјučujući klimatske) na područjima predložene upotrebe. Na temelju tih razmatranja, mogu se utvrditi posebni uslovi i ograničenja upotrebe i, prema potrebi, predložiti registracija FFS i upotreba samo na pojedinom području, a ne na cijeloj teritoriji.

1 Manual on the development and use of FAO specifications for plant protection

products.

3. Doze i broj primjena FFS, predloženi u postupku registracije, predstavlјaju najmanje količine potrebne za postizanje želјenog efekta, čak i onda kada veće količine ne bi dovele do neprihvatlјivih rizika za zdravlјe lјudi, životinja ili za životnu sredinu. Odobrene doze moraju biti primjerene i razlikovati se ovisno o polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući klimatske) na različitim područjima za koja se odobrava registracija. Međutim, doze i broj primjena ne smiju dovesti do neželјenih uticaja, kao što je razvoj otpornosti.

4. Ukoliko je FFS namijenjeno za upotrebu u integralnoj polјoprivrednoj proizvodnji, moraju se uvažavati principi integralne zaštite bilјa.

5. Sa obzirom da se ocjenjivanje zasniva na podacima o ograničenom broju reprezentativnih vrsta, mora se obezbijediti da upotreba FFS nema dugoročne poslјedice na brojnost i raznovrsnost vrsta koje ne pripadaju cilјanoj grupi.

6. Prije donošenja prijedloga za registraciju, nacrt etikete i uputstvo za upotrebu moraju ispunjavati slјedeće uslove: - sve propisane zahtjeve u vezi sa razvrstavanjem,

pakiranjem, obilјežavanjem i opremanjem FFS uputstvom za upotrebu,

- sadržavati informacije o zaštiti korisnika u skladu sa propisima o zaštiti na radu i

- sadržavati uslove i ograničenja upotrebe FFS u skladu sa t. 1. do 5. ovog odjelјka.

U prijedlogu za registraciju i u rješenju o registraciji FFS moraju biti navedeni podaci u skladu sa propisima o razvrstavanju, pakiranju i označavanju opasnih materija i preparata.

7. Prije donošenja prijedloga za registraciju mora biti ispunjeno slјedeće: a) da predložena ambalaža bude u skladu sa propisima o

razvrstavanju, pakiranju i označavanju opasnih materija i preparata;

b) da su obezbijeđeni: - postupci za uništavanje FFS, - postupci za neutralizaciju štetnih uticaja FFS,

ukoliko je slučajno ispušteno, i - postupci za dekontaminaciju i uništenje

ambalaže u skladu sa odgovarajućim zakonskim odredbama.

8. Prijedlog za registraciju će se donijeti samo ako su ispunjeni svi zahtjevi iz odjelјka 2. ovog poglavlјa. Međutim: a) ukoliko jedan ili više posebnih zahtjeva u vezi sa

odlučivanjem iz t. 2.1, 2.2, 2.3. ili 2.7. odjelјka 2. ovog poglavlјa nisu u potpunosti ispunjeni, prijedlog za registraciju će se donijeti samo ako prednosti upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe imaju prednost nad mogućim štetnim uticajima njegove upotrebe. Sva ograničenja u pogledu upotrebe FFS povezana sa neispunjavanjem nekih od spomenutih zahtjeva moraju biti navedena u uputstvu za upotrebu, a neispunjavanje zahtjeva iz tačke 2.7. ne smije ugrožavati pravilnu upotrebu FFS. Te prednosti mogu biti u smislu: - prednosti za mjere integralne zaštite bilјa ili

organskog uzgoja i kompatibilnost sa njima, - olakšavanja primjene strategija za smanjenje

rizika od razvoja otpornosti, - odgovora na potrebu za većom raznovrsnošću

vrsta aktivnih materija ili biohemijskih načina djelovanja koji se mogu koristiti u strategijama za izbjegavanje ubrzane razgradnje u zemlјištu,


- smanjenja rizika za primjenioce i za potrošače, - smanjenja onečišćenja životne sredine i

smanjenja uticaja na vrste koje ne pripadaju cilјanoj grupi;

b) ukoliko kriteriji iz tačke 2.6. odjelјka 2. ovog poglavlјa nisu u potpunosti zadovolјeni zbog sadašnjih ograničenih naučnih i tehnoloških saznanja na polјu analitike, registracija se odobrava na ograničeni period ako se dokaže da su predložene metode primjerene predviđenim cilјevima. U tom slučaju podnosiocu zahtjeva se određuje vremenski rok u kojem mora razviti i predložiti analitičke metode koje su u skladu sa navedenim kriterijima. Po isteku vremenskog roka koji je određen podnosiocu zahtjeva FFS podliježe ponovnoj ocjeni;

c) ukoliko je reproduktivnost predloženih analitičkih metoda iz tačke 2.6. odjelјka 2. ovog poglavlјa provjerena u dvije laboratorije, registracija se odobrava na period od godinu dana kako bi u tom roku podnosilac zahtjeva mogao dokazati reproduktivnost tih metoda u skladu sa dogovorenim kriterijima.

9. Prilikom ocjenjivanja FFS, ukoliko je moguće, i tijesno sarađujući sa podnosiocem zahtjeva, utvrdit će se: a) mjere za pobolјšanje efikasnosti FFS i/ili b) mjere za dodatno smanjenje izloženosti do koje bi

moglo doći tokom i nakon primjene FFS. Nadležni organ obavještava podnosioca zahtjeva o svim

mjerama iz t. (a) i (b) i poziva podnosioca zahtjeva da dostavi sve dodatne podatke i informacije potrebne za određivanje efikasnosti i mogućih rizika u promijenjenim uslovima.

2. Posebni principi

Uz opće principe iz odjelјka 1. poglavlјa II. Dijela A Priloga ovog Pravilnika primjenjuju se i slјedeći posebni principi.

2.1. Efikasnost

2.1.1. Ukoliko predložene upotrebe uklјučuju preporuke za suzbijanje ili zaštitu od organizama koji se, na temelju stečenog iskustva ili naučnih dokaza, ne smatraju štetnim u uobičajenim polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući klimatske) na područjima predložene upotrebe ili ukoliko se drugi predviđeni uticaji ne smatraju korisnim u tim uslovima, za takve se upotrebe neće odobriti registracija.

2.1.2. Nivo, doslјednost i trajanje suzbijanja ili zaštite ili drugih predviđenih uticaja moraju biti slični kao i kod upotrebe odgovarajućeg referentnog FFS. Ukoliko ne postoji odgovarajuće referentno FFS, mora se dokazati korisnost FFS u pogledu nivoa, doslјednosti i trajanja suzbijanja ili zaštite ili drugih predviđenih uticaja u polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući klimatske) na području predložene upotrebe.

2.1.3. Kada je to relevantno, uticaj na prinos ili smanjenje gubitaka tokom uskladištenja mora, što se tiče količine i/ili kvaliteta, biti sličan uticaju koji se postiže upotrebom odgovarajućeg referentnog FFS. Ukoliko ne postoji odgovarajuće referentno FFS, mora se dokazati da predložena upotreba FFS ima doslјedne i određene korisne uticaje na prinos ili kvalitet i na smanjenje gubitaka pri uskladištenju, u polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući klimatske).

2.1.4. Zaklјučci o efikasnosti FFS moraju biti primjenjivi za sva područja i za sve uslove predložene upotrebe, osim kada se u predloženom uputstvu za upotrebu navodi da je FFS

namijenjeno za upotrebu u određenim posebnim okolnostima (npr. lakši oblici zaraze, posebne vrste zemlјišta ili posebni uslovi uzgoja).

2.1.5. Ako se u predloženom uputstvu za upotrebu FFS zahtijeva njegovo miješanje sa drugim navedenim sredstvima ili pomoćnim sredstvima, smješa mora postizati želјeni uticaj i biti u skladu sa principima iz t. od 2.1.1. do 2.1.4. ovog odjelјka.

Ako se u predloženom uputstvu za upotrebu FFS preporučuje njegovo miješanje sa drugim navedenim FFS ili pomoćnim sredstvima, prihvataju se preporuke jedino ako su obrazložene.

2.2. Neprihvatlјivi uticaji na bilјe ili bilјne proizvode

2.2.1. Ne smije biti značajnih fitotoksičnih uticaja na tretirano bilјe ili bilјne proizvode. U predloženom uputstvu za upotrebu moraju biti navedena odgovarajuća ograničenja upotrebe kod kojih dolazi do fitotoksičnih uticaja.

2.2.2. Smanjenje prinosa zbog fitotoksičnih uticaja ne smije biti veće od smanjenja do kojeg bi došlo da se FFS ne upotreblјava, ukoliko se to smanjenje ne nadoknađuje na drugi način, kao što je pobolјšanje kvaliteta tretiranog bilјa ili bilјnih proizvoda.

2.2.3. Ne smije biti neprihvatlјivih štetnih uticaja na kvalitet tretiranog bilјa ili bilјnih proizvoda. U slučaju štetnih uticaja na preradu u uputstvu za upotrebu mora biti navedeno da se FFS ne smije upotreblјavati na kulturama namijenjenim dalјnjoj preradi.

2.2.4. Ne smije biti neprihvatlјivih štetnih uticaja na tretirano bilјe ili bilјne proizvode namijenjene razmnožavanju, kao što su uticaji na životnu sposobnost, klijanje, nicanje, ukorjenjivanje i rast. U uputstvu za upotrebu mora biti navedeno da se FFS ne smije upotreblјavati na bilјu ili bilјnim proizvodima namijenjenim razmnožavanju.

2.2.5. Ne smije biti neprihvatlјivog uticaja na slјedeće polјoprivredne kulture u plodoredu. U uputstvu za upotrebu mora biti navedeno da određene polјoprivredne kulture mogu biti ugrožene i ne smiju se uzgajati nakon tretirane kulture.

2.2.6. Ne smije biti neprihvatlјivog uticaja na susjedne polјoprivredne kulture. U uputstvu za upotrebu mora biti navedeno da se FFS ne smije primjenjivati u blizini određenih osjetlјivih kultura.

2.2.7. Ukoliko su u predloženom uputstvu za upotrebu preporučuje miješanje FFS sa drugim FFS ili pomoćnim sredstvima, smješa mora biti u skladu sa principima iz t. od 2.2.1. do 2.2.6. ovog odjelјka.

2.2.8. Predloženi postupci za čišćenje uređaja za primjenu moraju biti jasni, efektivni i lahko primjenjivi kako bi se osiguralo uklanjanje ostataka FFS koji bi mogli naknadno uzrokovati štetu.

2.3. Uticaj na kičmenjake koji se suzbijaju

Prijedlog za registraciju FFS predviđenog za suzbijanje kičmenjaka donosi se jedino ako:

- smrt nastupa istovremeno sa gubitkom svijesti ili - smrt nastupa trenutačno ili - životne funkcije postupno slabe bez očitih znakova

patnje. Repelenti moraju djelovati tako da želјeni uticaj postižu ne

uzrokujući nepotrebnu patnju ili bol kod cilјanih životinja.

2.4. Uticaj na zdravlјe lјudi ili životinja

2.4.1. Uticaj FFS na zdravlјe lјudi ili životinja 2.4.1.1. Prijedlog za registraciju FFS neće se donijeti ako

izloženost primjenioca, do koje dolazi pri rukovanju i


upotrebi FFS u predloženim uslovima upotrebe, uklјučujući doziranje i metodu primjene, prelazi AOEL.

Uslovi koji se tiču graničnih vrijednosti aktivnih materija i/ili toksikološki bitnih sastojaka FFS moraju biti u skladu sa propisima o zaštiti na radu.

2.4.1.2. Ako predloženi uslovi upotrebe zahtijevaju korištenje zaštitne odjeće ili lične zaštitne opreme, prijedlog za registraciju FFS neće se donijeti ukoliko nisu efektivni i u skladu sa odgovarajućim odredbama propisa koji uređuju zaštitu na radu i ukoliko nisu lahko dostupni korisniku i jednostavni za upotrebu u okolnostima u kojima se primjenjuje FFS, naročito uzimajući u obzir klimatske uslove.

2.4.1.3. FFS koja bi zbog svojih određenih svojstava ili u slučaju pogrešnog rukovanja ili pogrešne primjene mogla predstavlјati visoki stepen rizika moraju imati određena ograničenja, kao što su ograničenja u vezi sa veličinom ambalaže, vrstom formulacije, distribucijom, upotrebom ili načinom upotrebe. FFS koja su svrstana kao vrlo otrovna (T+) mogu se registrovati samo za profesionalnu upotrebu.

Neprofesionalnim korisnicima ne smije biti odobrena upotreba FFS koja su klasifikovana kao: (i) akutno toksične kategorije 1 i 2 za sve načine

izloženosti, pod uslovom da procjena akutne toksičnosti (ATE) sredstva ne prelazi 25 mg/kg tjelesne mase u slučaju oralnog unosa ili 0,25 mg/l/4h u slučaju inhalacije prašine, dima ili pare,

(ii) specifična toksičnost za cilјane organe (STOT) (jednokratna izloženost), kategorija 1 (oralno), pod uslovom da je njihova klasifikacija poslјedica prisutnosti klasifikovanih materija koje pokazuju značajne neletalne toksične efekte pri indikativnim vrijednostima ispod 25 mg/kg tjelesne mase,

(iii) specifična toksičnost za cilјane organe (STOT) (jednokratna izloženost), kategorija 1 (dermalno), pod uslovom da je njihova klasifikacija poslјedica prisustva klasifikovanih materija koje pokazuju značajne neletalne toksične efekte pri indikativnim vrijednostima ispod 50 mg/kg tjelesne mase,

(iv) specifična toksičnost za cilјane organe (STOT) (jednokratna izloženost), kategorija 1 (udisanje gasa/pare), pod uslovom da je njihova klasifikacija poslјedica prisustva klasifikovanih materija koje pokazuju značajne neletalne toksične efekte pri indikativnim vrijednostima ispod 0,5 mg/l/4h,

(v) specifična toksičnost za cilјane organe (STOT) (jednokratna izloženost), kategorija 1 (udisanje prašine/dima/isparavanja), pod uslovom da je njihova klasifikacija poslјedica prisutnosti klasifikovanih materija koje pokazuju značajne neletalne toksične efekte pri indikativnim vrijednostima ispod 0,25 mg/l/4h.

2.4.1.4. Bezbjednosni vremenski periodi, radne zabrane i druge mjere opreza moraju biti takve da izloženost drugih prisutnih lica ili radnika izloženih nakon primjene FFS ne prelazi AOEL, utvrđen za aktivnu materiju, ili toksikološki bitni sastojak FFS niti bilo koje druge granične vrijednosti utvrđene za te sastojke u skladu sa tačkom 2.4.1.1. ovog odjelјka.

2.4.1.5. Bezbjednosni vremenski periodi, radne zabrane i druge mjere opreza moraju biti utvrđene tako da ne dolazi do štetnog uticaja na životinje.

2.4.1.6. Bezbjednosni vremenski periodi, radne zabrane i druge mjere opreza koje osiguravaju pridržavanje AOEL vrijednosti i graničnih vrijednosti moraju biti realne. Prema potrebi, moraju se propisati posebne mjere opreza.

2.4.2. Uticaj ostataka na zdravlјe lјudi i životinja 2.4.2.1. Registracijom FFS mora se osigurati da ostaci

odražavaju najmanje količine FFS koje su potrebne za efektivnu zaštitu bilјa u skladu sa GAP principima i čiji su načini primjene (uklјučujući karence, bezbjednosne vremenske razmake za stočnu hranu ili uskladištenje) takvi da je prisustvo ostataka u trenutku žetve/branja, klanja životinja ili, po potrebi, nakon uskladištenja, svedena na najmanju mjeru.

2.4.2.2. Ako nove okolnosti u kojima je predložena upotreba FFS ne odgovaraju onima za koje je prethodno utvrđen MRL, donijet će se prijedlog za registraciju FFS jedino ako podnosilac zahtjeva može dokazati da se sa predloženom upotrebom FFS neće premašiti taj MRL utvrđen EU propisom o maksimalnim nivoima ostataka pesticida u i na hrani i hrani za životinje bilјnog i životinjskog porijekla.

2.4.2.3. Ako postoji najveća dopuštena količina ostataka MRL, utvrđen na nivou EU, donijet će se prijedlog za registraciju FFS jedino ako podnosilac zahtjeva može dokazati da se sa predloženom upotrebom FFS neće premašiti taj MRL.

2.4.2.4. U slučajevima iz tačke 2.4.2.2. ovog odjelјka, svakom zahtjevu za registraciju mora biti priložena procjena rizika u kojoj se, na temelju GAP principa, uzima u obzir najgori mogući slučaj izloženosti potrošača. Uzimajući u obzir sve registrovane upotrebe, predložena se upotreba ne može registrovati ako najbolјa moguća procjena izloženosti putem hrane premašuje ADI.

2.4.2.5. Ukoliko postupak prerade utiče na svojstva ostatka, treba sprovesti, kada je to relevantno, posebnu procjenu rizika uz uslove propisane tačkom 2.4.2.5. ovog odjelјka.

2.4.2.7. Ukoliko su tretirano bilјe ili bilјni proizvodi namijenjeni za prehranu životinja, prisutni ostaci ne smiju štetno uticati na zdravlјe životinja.

2.5. Uticaj na životnu sredinu

2.5.1. Ponašanje i raspodjela u životnu sredinu 2.5.1.1. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako, nakon

upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe, aktivna materija i toksikološki, ekotoksikološki ili ekološki bitni metaboliti i proizvodi razgradnje i reakcije: - tokom istraživanja u polјu ostaju u zemlјištu više od

godinu dana (tj. DT90 > 1 godine i DT50 > 3 mjeseca), ili

- tokom laboratorijskih istraživanja stvaraju neekstrahirajuće ostatke u količinama većim od 70% od početne doze nakon 100 dana, uz stepen mineralizacije manji od 5% u 100 dana, osim ako se naučno dokaže da u uslovima u polјu ne dolazi do tolike akumulacije u zemlјištu koja bi dovela do neprihvatlјivog nivoa ostataka u slјedećim kulturama u plodoredu, i/ili do neprihvatlјivih fitotoksičnih uticaja na slјedeće kulture u plodoredu, i/ili do neprihvatlјivog uticaja na životnu sredinu, u skladu sa t. 2.5.1.2., 2.5.1.3., 2.5.1.4. i 2.5.2. ovog odjelјka.

2.5.1.2. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako se može očekivati da će, kao poslјedica upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe, koncentracija aktivne materije ili bitnih metabolita, produkata razgradnje ili reakcije u podzemnim vodama premašiti nižu od slјedećih graničnih vrijednosti: (i) najveću dozvolјenu koncentraciju utvrđenu propisima

o kvalitetu vode za piće, ili (ii) najveću koncentraciju utvrđenu pri uvrštenju aktivne

materije na Spisak dozvolјenih aktivnih materija ili, ukoliko ta koncentracija nije utvrđena, koncentraciju koja odgovara jednoj desetini ADI utvrđenog pri uvrštenju aktivne materije na Spisak dozvolјenih


aktivnih materija, osim ako se naučno dokaže da se u relevantnim uslovima u polјu niža koncentracija ne premašuje.

2.5.1.3. Prijedlog za registraciju FFS se neće donijeti ako se može očekivati da će, nakon upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe, koncentracija aktivne materije ili bitnih metabolita, produkata razgradnje ili reakcije u površinskim vodama: - premašiti vrijednosti utvrđene propisima o kvaliteti

površinskih voda namijenjenih za dobijanje vode za piće, ukoliko se površinska voda sa područja predložene upotrebe koristi za dobijanje vode za piće, ili

- imati neprihvatlјivi uticaj na vrste koje ne pripadaju cilјanoj grupi, uklјučujući životinje, u skladu sa tačkom 2.5.2. ovog odjelјka.

Predloženo uputstvo za upotrebu FFS, uklјučujući postupke čišćenja uređaja za primjenu FFS, mora biti takvo da se mogućnost slučajne kontaminacije površinskih voda svede na najmanju mjeru.

2.5.1.4. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je koncentracija aktivne materije u vazduhu, u predloženim uslovima upotrebe, takva da premašuje vrijednost AOEL ili granične vrijednosti za primjenioce, druge prisutne kriterije ili radnike u skladu sa tačkom 2.4.1. ovog odjelјka.

2.5.2. Uticaj na vrste koje ne pripadaju cilјanoj grupi 2.5.2.1. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti ptica i drugih

kopnenih kičmenjaka koji ne pripadaju cilјanoj grupi, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je: - odnos akutna i kratkotrajna toksičnosti/izloženost za

ptice i druge kopnene kičmenjake koji ne pripadaju cilјanoj grupi manji od 10 na temelju LD50 ili ako je odnos dugotrajna toksičnost/izloženost manji od 5, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivog uticaja nakon upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe,

- faktor biokoncentracije (BCF) veći od 1, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivih uticaja – direktnih ili indirektnih - nakon upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe.

2.5.2.2. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti vodenih organizama, prijedlog za registraciju neće se donijeti ako je: - odnos toksičnost/izloženost za ribe i rod Daphnia

manji od 100 kod akutne izloženosti i manji od 10 kod dugotrajne izloženosti ili

- odnos inhibicija rasta algi/izloženost manji od 10 ili - maksimalni BCF veći od 1000 za FFS koja sadrže

biološki brzo razgradive aktivne materije ili veći od 100 za one koji nisu biološki brzo razgradivi,

osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivog uticaja - direktnog ili indirektnog - na preživlјavanje izloženih vrsta (predatora) nakon upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe.

2.5.2.3. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti pčela, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je koeficijent opasnosti za oralnu ili kontaktnu izloženost pčela veći od 50, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu, nakon upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe, ne dolazi do neprihvatlјivih uticaja na larve pčela, ponašanje pčela ili preživlјavanje i razvoj pčelinje zajednice.

2.5.2.4. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti drugih korisnih zglavkara, osim pčela, prijedlog za registraciju se neće

donijeti ako su u laboratorijskim istraživanjima letalnih i subletalnih uticaja, uz primjenu najveće predložene doze, uticaji prisutni kod više od 30% test organizama, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu, nakon upotrebe u predloženim uslovima upotrebe, ne dolazi do neprihvatlјivog uticaj na te organizme. Sve tvrdnje o selektivnosti i svi prijedlozi za upotrebu u sistem u integralne zaštite bilјa moraju biti potkrijeplјeni odgovarajućim podacima.

2.5.2.5. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti kišnih glista, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je odnos akutna toksičnost/izloženost za kišne gliste manji od 10 ili ako je odnos dugotrajna toksičnost/izloženost manji od 5, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu, nakon upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe, populacije kišnih glista nisu ugrožene.

2.5.2.6. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti mikroorganizama u zemlјištu koji ne pripadaju cilјanoj grupi, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je proces mineralizacije azota i uglјenika u laboratorijskim istraživanjima promijenjen za više od 25% nakon 100 dana, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu, nakon upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe, ne dolazi do neprihvatlјivog uticaja na mikrobiološku aktivnost, uzimajući u obzir sposobnost razmnožavanja mikroorganizama.

2.6. Analitičke metode Predložene metode moraju odgovarati najnovijim tehničkim

dostignućima. Da bi metode koje su predložene za postregistracijsku kontrolu i sistemsko praćenje mogle biti validirane, moraju biti zadovolјena slјedeća mjerila:

2.6.1. za analizu formulacije: metoda mora omogućavati određivanje i identifikaciju

aktivne/aktivnih materija i, po potrebi, toksikološki, ekotoksikološki ili ekološki bitnih nečistoća i dodataka; 2.6.2. za analizu ostataka:

(vi) metoda mora omogućavati određivanje i potvrđivanje ostataka koji su značajni u toksikološkom, ekotoksikološkom ili ekološkom smislu;

(vii) prosječno iskorištenje (analitički povrat) treba biti između 70% i 110% uz relativnu standardnu devijaciju < 20%;

(viii) ponovlјivost mora biti manja od slјedećih vrijednosti za ostatke u hrani:

Nivo ostataka mg/kg Razlika mg/kg Razlika u % 0.01 0.005 50 0.1 0.025 25 1 0.125 12.5 >1 12.5

Međuvrijednosti se određuju interpolacijom sa log-log grafa;

(iv) reproduktivnost mora biti manja od slјedećih vrijednosti za ostatke u hrani:

Nivo ostataka mg/kg Razlika mg/kg Razlika u % 0.01 0.01 100 0.1 0.05 50 1 0.25 25 >1 25


(v) za analize ostataka u tretiranom bilјu, bilјnim proizvodima, hrani, stočnoj hrani ili proizvodima životinjskog porijekla, osim ako je MRL ili predloženi MRL na granici određivanja, osjetljivost predloženih metoda mora ispunjavati sljedeće kriterije:


Granica određivanja u odnosu na predloženi ili utvrđeni MRL na nacionalnom nivou ili MRL ili privremeni MRL, utvrđen na nivou EU:

MRL (mg/kg) Granica određivanja (mg/kg) >0.5 0.5 – 0.05 <0.05

0.1 0.1 – 0.02 MRL x 0.5

2.7. Fizička i hemijska svojstva

2.7.1. Ukoliko postoji odgovarajuća FAO specifikacija, moraju biti zadovolјeni njeni zahtjevi.

2.7.2. Ukoliko ne postoji odgovarajuća FAO specifikacija, fizička i hemijska svojstva FFS moraju zadovolјavati slјedeće zahtjeve: a) Hemijska svojstva: Kod istraživanja stabilnosti FFS tokom uskladištenja,

razlika između deklarisane i stvarne koncentracije aktivne materije u FFS ne smije biti veća od slјedećih vrijednosti:

Deklarisana koncentracija u g/kg ili g/l na 20 °C

Dozvolјeno odstupanje

do 25 više od 25 do 100 više od 100 do 250 više od 250 do 500 više od 500

± 15 % homogene formulacije ± 25 % nehomogene formulacije ± 10 % ± 6 % ± 5 % ± 25 g/kg ili ± 25 g/l

b) Fizička svojstva: FFS mora ispunjavati mjerila za fizička svojstva

(uklјučujući stabilnost pri uskladištenju) koja su za odgovarajuću vrstu formulacije utvrđena u "Priručniku o razvoju i upotrebi FAO i WHO specifikacija za FFS".

2.7.3. Ukoliko se u predloženom uputstvu za upotrebu zahtijeva ili preporučuje miješanje FFS sa drugim FFS ili pomoćnim sredstvima i/ili ako se u predloženom uputstvu za upotrebu ukazuje na kompatibilnost FFS sa drugim sredstvima u smješi, ta FFS ili pomoćna sredstva moraju biti fizičko i hemijski kompatibilna u smješi.

Dio B - JEDINSTVENI PRINCIPI ZA OCJENJIVANJE I REGISTRACIJU FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA KOJA SADRŽE MIKROORGANIZME SADRŽAJ I - OCJENJIVANJE

1. Opći principi 2. Posebni principi 2.1. Identitet 2.1.1. Identitet mikroorganizma u FFS 2.1.2. Identitet FFS 2.2. Biološka, fizikalna, hemijska i tehnička svojstva 2.2.1. Biološka svojstva mikroorganizma u FFS 2.2.2. Fizikalna, hemijska i tehnička svojstva FFS 2.3. Dodatni podaci 2.3.1. Kontrola kvaliteta proizvodnje mikroorganizma koji se

nalazi u FFS 2.3.2. Kontrola kvaliteta FFS 2.4. Efikasnost 2.5. Metode za identifikaciju/otkrivanje i određivanje 2.5.1. Analitičke metode za FFS 2.5.2. Analitičke metode za određivanje ostataka 2.6. Uticaj na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.1. Uticaji FFS na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.2. Uticaji ostataka FFS na zdravlјe lјudi i životinja 2.7. Ponašanje u životnoj sredini 2.8. Uticaji na organizme koji ne pripadaju cilјanoj grupi i

njihova izloženost 2.9. Zaklјučci i prijedlozi

II - ODLUČIVANJE

1. Opći principi 2. Posebni principi 2.1. Identitet 2.2. Biološka i tehnička svojstva 2.3. Dodatni podaci 2.4. Efikasnost 2.5. Metode identifikacije/otkrivanja i određivanja 2.6. Uticaj na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.1. Uticaj FFS na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.2. Uticaj ostataka FFS na zdravlјe lјudi i životinja 2.7. Ponašanje u životnoj sredini 2.8. Uticaj na organizme koji ne pripadaju cilјanoj grupi

I - OCJENJIVANJE

Cilј ocjenjivanja je utvrditi i procijeniti, na naučnom temelju i dok se ne dobiju rezultati dalјnjih istraživanja u svakom pojedinom slučaju, moguće štetne uticaje na zdravlјe lјudi i životinja, kao i na životnu sredinu do kojih može doći zbog upotrebe FFS na temelju mikroorganizma.

Ocjenjivanje se, također, sprovodi kako bi se utvrdila potreba za mjerama upravlјanja rizikom, kao i utvrdile i preporučile odgovarajuće mjere.

Zbog sposobnosti mikroorganizma da se umnožava, postoji jasna razlika između hemikalija i mikroorganizama koji se koriste kao FFS. Opasnosti do kojih dolazi nisu nužno iste vrste, kao i one do kojih dolazi pri upotrebi hemikalija. Pored toga, mikroorganizmi obuhvataju niz različitih organizama od kojih svaki ima svoja jedinstvena svojstva. Pri ocjenjivanju se trebaju uzeti u obzir te razlike među mikroorganizmima.

Mikroorganizam u FFS trebao bi u idealnom slučaju djelovati kao proizvođač ćelija direktno na mjestu štetnog djelovanja cilјanog organizma. Poznavanje načina djelovanja klјučna je faza u postupku ocjenjivanja.

Mikroorganizmi mogu stvarati niz različitih metabolita (npr. bakterijske toksine ili mikotoksine) od kojih mnogi mogu biti značajni u toksikološkom smislu i od kojih jedan ili više njih može biti uklјučen u načinu djelovanja FFS. Treba okarakterisati i identifikovati relevantne metabolite i razmotriti njihovu toksičnost. Podaci o stvaranju i/ili relevantnosti metabolita mogu se dobiti na temelju: a) istraživanja toksičnosti, b) bioloških svojstava mikroorganizma, c) povezanosti sa poznatim patogenima bilјa, životinja ili

čovjeka, d) načina djelovanja i e) analitičkih metoda.

Potencijalna relevantnost metabolita određuje se na temelju tih podataka. Zbog toga treba procijeniti moguću izloženost tim metabolitima, kako bi se odredio njihov značaj.

1. Opći principi

1.1. Uzimajući u obzir najnovija naučna i tehnička saznanja, ocjenjuju se podaci dostavlјeni u skladu sa zahtjevima iz Dijela B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i Dijela B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, a naročito se: a) identifikuju opasnosti do kojih dolazi, ocjenjuje

njihov značaj i procjenjuje mogući rizik za lјude, životinje i životnu sredinu i

b) ocjenjuje efikasnost i fitotoksičnost/patogenost FFS za svaku predloženu upotrebu.

1.2. Ako ne postoje standardizovane metode istraživanja, mora se ocijeniti njihov kvalitet/metodologija i moraju se, ako su


raspoložive, ocijeniti slјedeće karakteristike za izvođenje opisanih metoda:

relevantnost, reprezentativnost, osjetlјivost, specifičnost, reproduktivnost, međulaboratorijska validacija i predvidlјivost.

1.3. Pri tumačenju rezultata ocjenjivanja uzimaju se u obzir mogući elementi nesigurnosti podataka dobijenih tokom ocjenjivanja, kako bi se obezbijedilo da se rizik neotkrivanja štetnih uticaja ili podcjenjivanja njihovog značaja svede na najmanju mjeru. Provjerava se postupak odlučivanja kako bi se utvrdile kritične tačke odlučivanja ili podaci kod kojih bi element nesigurnosti mogao dovesti do pogrešne klasifikacije rizika.

Prvo sprovedeno ocjenjivanje zasniva se na najbolјim raspoloživim podacima ili procjenama koje odražavaju realne uslove upotrebe FFS. Nakon ovog prvog ocjenjivanja, sprovodi se ponovno ocjenjivanje, pri kojem se uzimaju u obzir moguće nesigurnosti kritičnih podataka i niz uslova upotrebe koji mogu nastati i dolazi se do realne slike najgoreg mogućeg slučaja, kako bi se odredilo postoje li značajne razlike u odnosu na prvu ocjenu.

1.4. Ocjenjuje se svako FFS na temelju mikroorganizma za koje je podnesen zahtjev za registraciju, pri čemu se mogu uzeti u obzir podaci ocijenjeni za taj mikroorganizam. Mora se uzeti u obzir činjenica da u poređenju sa mikroorganizmom i svaki dodatak u formulaciji može uticati na svojstva FFS.

1.5. Pri ocjenjivanju dokumentacije i donošenju prijedloga za registraciju razmatraju se predloženi stvarni uslovi upotrebe, a naročito svrha upotrebe, doza, način, učestalost i vremenski raspored primjena, kao i svojstva i sastav FFS. Kad god je to moguće, uzimaju se u obzir i principi integralne zaštite bilјa.

1.6. Pri ocjenjivanju uzimaju se u obzir uslovi polјoprivredne proizvodnje, kao i fitosanitarni i ekološki uslovi (uklјučujući klimatske) na područjima predložene upotrebe.

1.7. Ako posebni principi iz odjelјka 2. poglavlјa I. Dijela B Priloga ovog Pravilnika predviđaju upotrebu modela izračunavanja pri ocjenjivanju FFS, ti modeli moraju: a) pružiti najbolјu moguću procjenu svih bitnih procesa

koji nastaju, uzimajući u obzir stvarne parametre i pretpostavke,

b) biti podvrgnuti ocjeni navedenoj u tački 1.3. ovog odjelјka,

c) biti pouzdano validirani mjerenjima izvršenim u uslovima koji su odgovarajući upotrebi modela,

d) biti odgovarajući uslovima u području upotrebe i e) biti potkrijeplјeni podacima koji pokazuju kako model

izračunava procjene i pojašnjenja svih podataka unesenih u model, kao i pojedinosti o tome kako su dobijeni.

1.8. Zahtjevi koji se odnose na podatke, a koji su navedeni u Dijelu B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i Dijela B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, sadrže uputstva o tome kada i kako se moraju dostaviti određene informacije kao i o postupku koji se mora slijediti pri pripremanju i ocjenjivanju dokumentacije. Ta se uputstva moraju uvažavati.

2. Posebni principi

Uz opće principe odjelјka 1. poglavlјa I. Dijela B Priloga ovog Pravilnika primjenjuju se i slјedeći posebni principi.

2.1. Identitet

2.1.1. Identitet mikroorganizma u FFS Treba jasno utvrditi identitet mikroorganizma. Mora se

obezbijediti dostavlјanje odgovarajućih podataka kako bi se

mogao provjeriti identitet mikroorganizma u FFS na nivou soja.

Identitet mikroorganizma ocjenjuje se na nivou soja. Ako je mikroorganizam mutant ili GMO, moraju se navesti specifične razlike u odnosu na druge sojeve unutar iste vrste. Moraju se navesti i pojave faza mirovanja.

Treba provjeriti da li se taj soj nalazi u međunarodno priznatoj zbirci kultura.

2.1.2. Identitet FFS Ocjenjuju se dostavlјeni podaci o kvantitativnom i

kvalitativnom sastavu FFS, kao što su podaci o prisutnom mikroorganizmu iz tačke 2.1. ovog odjelјka, relevantnim metabolitima/toksinima, ostacima hranjive podloge, dodacima u formulaciji i prisutnim mikrobiološkim kontaminantima.

2.2. Biološka, fizička, hemijska i tehnička svojstva

2.2.1. Biološka svojstva mikroorganizma u FFS 2.2.1.1. Mora se ocijeniti porijeklo soja i, kada je relevantno,

njegovo prirodno stanište i podaci o njegovom uobičajenom nivou u prirodnom staništu, životnom ciklusu i mogućnostima preživlјavanja, stvaranja kolonija, razmnožavanja i širenja. Proliferacija autohtonih mikroorganizama trebala bi se stabilizovati nakon kratkog perioda rasta i nastaviti kao kod uobičajenog nivoa prisutnosti mikroorganizama.

2.2.1.2. Treba ocijeniti sposobnost mikroorganizma da se prilagode životnoj sredini. Moraju se naročito imati na umu slјedeći principi: a) ovisno o uslovima (npr. raspoloživost supstrata za rast

i metabolizam), mikroorganizmi mogu, ali ne moraju izražavati određena fenotipska svojstva,

b) sojevi mikroorganizama koji su se najbolјe prilagodili životnoj sredini mogu opstati i razmnožavati se bolјe nego neprilagođeni sojevi. Prilagođeni sojevi imaju selektivnu prednost i nakon određenog broja generacija mogu činiti većinu unutar populacije,

c) relativno brzo razmnožavanje mikroorganizama dovodi do veće učestalosti mutacija. Ako mutacija pogoduje opstanku u životnoj sredini, mutirani soj može postati prevladavajući,

d) naročito brzo mogu se mijenjati svojstva virusa, uklјučujući i njihovu virulenciju. Zbog toga se, po potrebi, moraju ocijeniti informacije o genetskoj stabilnosti mikroorganizma u ekološkim uslovima predložene upotrebe, kao i informacije o sposobnosti mikroorganizma da prenosi genetski materijal na druge organizme i informacije o stabilnosti kodiranih svojstava.

2.2.1.3. Način djelovanja mikroorganizma treba ocijeniti što je moguće detalјnije. Treba ocijeniti moguću ulogu metabolita/toksina u načinu djelovanja, i ako se ona utvrdi, treba odrediti minimalnu efektivnu koncentraciju za svaki aktivni metabolit/toksin. Informacije o načinu djelovanja mogu biti veoma dragocjene za određivanje mogućih rizika. Pri ocjenjivanju treba uzeti u obzir slјedeće: a) antibiozu, b) indukciju otpornosti bilјa, c) interferenciju sa virulencijom patogenog cilјanog

organizma, d) rast endofita, e) stvaranja kolonija na korijenju, f) kompeticiju u ekološkoj niši (npr. za hranu, staništa), g) parazitizam i h) patogenost kod beskičmenjaka.


2.2.1.4. Kako bi se ocijenili mogući uticaji na organizme koji ne pripadaju cilјanoj grupi, moraju se ocijeniti informacije o specifičnosti domaćina mikroorganizma, uzimajući u obzir slјedeće: a) mora se ocijeniti sposobnost mikroorganizma da bude

patogen za organizme koji ne pripadaju cilјanoj grupi (čovjek, životinje i druge organizme koji ne pripadaju cilјanoj grupi). Mora se ocijeniti svaka povezanost sa poznatim patogenima bilјa, životinja ili čovjeka, koji pripadaju vrstama iz roda kojem pripadaju aktivni i/ili kontaminirajući mikroorganizmi;

b) patogenost i virulencija usko su povezani sa vrstom domaćina (kojeg npr. određuje tjelesna temperatura, fiziološko okruženje) i sa stanjem domaćina (npr. njegovim zdravstvenim stanjem, imunološkim statusom). Umnožavanje u čovjeku ovisi, na primjer, o sposobnosti mikroorganizma da raste pri tjelesnoj temperaturi domaćina. Neki mikroorganizmi mogu rasti i biti metabolički aktivni jedino na temperaturama koje su znatno niže ili više od čovjekove tjelesne temperature pa zato ne mogu biti patogeni za lјude. Međutim, i put ulaska mikroorganizma u domaćina (oralno, udisanjem, preko kože/rana) može biti kritičan faktor. Tako, na primjer, neka vrsta mikroorganizama može prouzrokovati bolest nakon ulaska kroz oštećenu kožu, ali ne i nakon unosa oralnim putem.

2.2.1.5. Mnogi mikroorganizmi stvaraju antibiotske materije koje prouzrokuju normalnu interferenciju u mikrobiološkoj zajednici. Treba se procijeniti otpornost na antimikrobne materije koje su važne u humanoj i veterinarskoj medicini. Mora se ocijeniti mogućnost prenosa gena kodiranih za otpornost na antimikrobne materije.

2.2.2. Fizička, hemijska i tehnička svojstva FFS 2.2.2.1. Moraju se ocijeniti tehnička svojstva FFS ovisno o vrsti

mikroorganizma i formulaciji. 2.2.2.2. Mora se ocijeniti stabilnost pri uskladištenju FFS,

uzimajući u obzir moguće promjene u sastavu, kao što su rast mikroorganizama ili kontaminirajućih mikroorganizama, stvaranje metabolita/toksina itd.

2.2.2.3. Moraju se ocijeniti fizička i hemijska svojstva FFS i postojanost tih svojstava nakon uskladištenja i moraju se uzeti u obzir: a) ako postoji odgovarajuća FAO specifikacija, fizička i

hemijska svojstva koja su navedena u toj specifikaciji, b) ako ne postoji odgovarajuća FAO specifikacija, sva

relevantna fizička i hemijska svojstva formulacije koja su navedena u "Priručniku o izradi i upotrebi specifikacija FAO i WHO za pesticide".

2.2.2.4. Ako se u predloženom uputstvu za upotrebu zahtijeva ili preporučuje miješanje FFS sa drugim sredstvima ili pomoćnim sredstvima i/ili ako je u predloženom uputstvu za upotrebu navedena kompatibilnost u mješavini sa drugim sredstvima, ta FFS ili pomoćna sredstva moraju biti fizičko i hemijski kompatibilna u mješavini. Mora se dokazati biološka kompatibilnost mješavina, tj. mora se dokazati da se svako FFS u mješavini ponaša kako je predviđeno i da ne dolazi do antagonizma.

2.3. Dodatne informacije

2.3.1. Kontrola kvaliteta proizvodnje mikroorganizma koji se nalazi u FFS

Moraju se ocijeniti predložena mjerila obezbjeđenja kvaliteta pri proizvodnji mikroorganizma. Kako bi se obezbijedio dobar kvalitet mikroorganizma, pri ocjenjivanju treba uzeti u obzir mjerila koja se odnose na kontrolu

procesa, dobru proizvodnu praksu, radne postupke, tokove procesa, postupke čišćenja, praćenje mikroorganizama i higijenske uslove. U okviru sistema kontrole mora se voditi računa, između ostaloga, i o kvalitetu, stabilnosti i čistoći mikroorganizma.

2.3.2. Kontrola kvaliteta FFS Moraju se ocijeniti predložena mjerila obezbjeđenja

kvaliteta. Ako FFS sadrži metabolite/toksine nastale tokom rasta i ostatke hranjive podloge, i to se mora ocijeniti. Mora se ocijeniti i moguća pojava kontaminirajućih mikroorganizama.

2.4. Efikasnost

2.4.1. Ako se predložena upotreba odnosi na suzbijanje određenog organizma ili zaštitu od njega, procjenjuje se mogućnost da taj organizam bude štetan u uslovima polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući i klimatske) na području predložene upotrebe.

2.4.2. Ocjenjuje se da li bi u uslovima polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući i klimatske) na području predložene upotrebe mogla nastati znatna šteta, gubici ili poteškoće kada se FFS ne bi koristilo.

2.4.3. Ocjenjuju se podaci o efikasnosti FFS propisani Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, uzimajući u obzir stepen suzbijanja ili obim želјenog uticaja i odgovarajuće eksperimentalne uslove, kao što su: a) izbor polјoprivredne kulture ili sorte, b) uslovi polјoprivredne proizvodnje i ekološki (i

klimatski) uslovi (ako je neophodno za obezbjeđenje prihvatlјive efikasnosti, ti se podaci/informacije moraju odnositi na vrijeme prije i nakon primjene),

c) prisutnost i gustoća štetnog organizma, d) stadijum razvoja polјoprivredne kulture i organizma, e) količina upotrijeblјenog FFS na temelju

mikroorganizma, f) količina pomoćnog sredstva, ukoliko se dodavanje

zahtijeva u uputstvu za upotrebu, g) učestalost i vremenski raspored primjena, h) vrsta uređaja za primjenu FFS i i) posebne mjere čišćenja uređaja za primjenu, ako su

potrebne. 2.4.4. Ocjenjuje se efikasnost FFS u različitim uslovima

polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući i klimatske) koji bi mogli biti prisutni na području predložene upotrebe. Treba ocijeniti i uticaj na integralnu zaštitu bilјa. Naročito treba razmotriti: a) nivo, doslјednost i trajanje želјenog uticaja u odnosu

na dozu, u poređenju sa odgovarajućim referentnim sredstvom ili sredstvima, ako postoje, i sa netretiranom kontrolom,

b) kada je to relevantno, uticaj na prinos i/ili kvalitet ili smanjenje gubitaka pri skladištenju, u poređenju sa odgovarajućim referentnim sredstvom ili sredstvima, ako postoje, i sa netretiranom kontrolom.

Ako ne postoji odgovarajuće referentno sredstvo, ocjenjuje se efikasnost FFS, kako bi se odredilo donosi li njegova upotreba doslјednu i jasno određenu korist u uslovima polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući klimatske) koji bi mogli biti prisutni na području predložene upotrebe.

2.4.5. Ocjenjuje se stepen štetnih uticaja na tretiranu polјoprivrednu kulturu nakon upotrebe FFS u skladu sa predloženim uslovima upotrebe u poređenju, kada je to


relevantno, sa odgovarajućim referentnim sredstvom ili sredstvima, ako postoje, i/ili sa netretiranom kontrolom.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) podaci o efikasnosti, (ii) druge bitne informacije o FFS, kao što su svojstva,

doza, metoda primjene, broj i vremenski raspored primjena, nekompatibilnost sa drugim sredstvima koja se primjenjuju na istoj polјoprivrednoj kulturi i

(iii) sve bitne informacije o mikroorganizmu, uklјučujući njegova biološka svojstva kao što su, na primjer, način djelovanja, preživlјavanje, specifičnost domaćina.

Ovo ocjenjivanje uklјučuje: (i) vrstu, učestalost, nivo i trajanje uočenih

fitotoksičnih/fitopatogenih uticaja i uslove polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarne i ekološke uslove (uklјučujući klimatske) koji na njih utiču,

(ii) razlike među sortama sa obzirom na njihovu osjetlјivost na fitotoksične/fitopatogene uticaje,

(iii) dio tretirane polјoprivredne kulture ili bilјnih proizvoda na kojim se uočavaju fitotoksični/fitopatogeni uticaji,

(iv) štetni uticaj na prinos i/ili kvalitet tretirane polјoprivredne kulture ili bilјnih proizvoda,

(v) štetni uticaj na životnu sposobnost, klijanje, nicanje, ukorjenjivanje i rast tretiranog bilјa ili bilјnih dijelova namijenjenih razmnožavanju,

(vi) štetni uticaj na susjedne polјoprivredne kulture, ukoliko mikroorganizmi mogu na njih dospjeti.

2.4.6. Ako se u uputstvu za upotrebu FFS zahtijeva njegovo miješanje sa drugim FFS i/ili pomoćnim sredstvima, sprovodi se ocjenjivanje iz t. od 2.4.3. do 2.4.5. ovog odjelјka.

Ako se u uputstvu za upotrebu FFS preporučuje njegovo miješanje sa drugim FFS i/ili pomoćnim sredstvima, ocjenjuje se prihvatlјivost miješanja i uslovi upotrebe mješavine.

2.4.7. Ako raspoloživi podaci ukazuju na to da su značajne količine mikroorganizma ili bitnih metabolita/toksina, produkata razgradnje i reakcije dodataka u formulaciji postojane u zemlјištu i/ili u odnosno na bilјnom materijalu nakon upotrebe FFS u skladu sa predloženim uslovima upotrebe, ocjenjuje se stepen štetnih uticaja na slјedeće kulture u plodoredu.

2.4.8. Ako je predloženom upotrebom FFS namijenjeno za suzbijanje kičmenjaka, ocjenjuje se mehanizam kojim se postiže to djelovanje, kao i uočeni uticaji na ponašanje i zdravlјe cilјanih životinja. Ako je FFS namijenjeno uništenju cilјane životinje, ocjenjuje se vrijeme potrebno za uginuće životinje i uslove u kojima nastupa smrt.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: a) sve relevantne informacije propisane Dijelom B

Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja, uklјučujući toksikološke studije,

b) sve relevantne informacije o FFS propisane Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući toksikološka istraživanja i podatke o efikasnosti.

2.5. Metode za identifikaciju/otkrivanje i određivanje

Ocjenjuju se predložene analitičke metode za postregistracijsku kontrolu i sistemsko praćenje održivih i neodrživih sastojaka u formulaciji i njihovih ostataka u ili

na tretiranim kulturama. Metode prije registracije kao i metode praćenja nakon registracije treba na odgovarajući način validirati. Trebaju se jasno odrediti metode koje se smatraju pogodnim za postregistracijsku kontrolu i sistemsko praćenje.

2.5.1. Analitičke metode za FFS 2.5.1.1. Neodrživi sastojci Ocjenjuju se predložene analitičke metode za identifikaciju

i određivanje sastojaka koji su značajni u toksikološkom, ekotoksikološkom i ekološkom smislu, a koji su poslјedica mikroorganizma i/ili koji su prisutni kao nečistoća ili dodatak u formulaciji (uklјučujući i njihove moguće produkte razgradnje ili reakcije).

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir podaci o analitičkim metodama koji su propisani u Dijelu B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i u Dijelu B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja.

Naročito se uzimaju u obzir slјedeći podaci: a) specifičnost i linearnost predloženih metoda, b) preciznost (ponovlјivost) predloženih metoda, c) značaj interferencija, d) tačnost predloženih metoda pri odgovarajućim

koncentracijama i e) granica određivanja predloženih metoda.

2.5.1.2. Održivi sastojci Ocjenjuju se predložene metode za određivanje i

identifikaciju određenog specifičnog soja, a naročito metode koje razlikuju taj soj od srodnih sojeva.


Naročito se uzimaju u obzir slјedeći podaci: a) specifičnost predloženih metoda, b) preciznost (ponovlјivost) predloženih metoda, c) značaj interferencija i d) sposobnost određivanja predloženih metoda.

2.5.2. Analitičke metode za određivanje ostataka 2.5.2.1. Neodrživi ostaci Ocjenjuju se predložene analitičke metode za identifikaciju

i određivanje neodrživih ostataka koji su značajni u toksikološkom, ekotoksikološkom i ekološkom smisli, a koji su poslјedica mikroorganizma (uklјučujući i njihove moguće produkte razgradnje ili reakcije).


Naročito se uzimaju u obzir slјedeći podaci: a) specifičnost i linearnost predloženih metoda, b) preciznost (ponovlјivost) predloženih metoda, c) reproduktivnost (neovisna laboratorijska validacija)

predloženih metoda, d) značaj interferencija, e) tačnost predloženih metoda pri odgovarajućim

koncentracijama i f) granica određivanja predloženih metoda.

2.5.2.2. Održivi ostaci Ocjenjuju se predložene metode za identifikaciju određenog

specifičnog soja, a naročito metode koje razlikuju taj soj od srodnih sojeva.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir podaci o analitičkim metodama koji su propisani u Dijelu B Priloga


propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i u Dijelu B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS te rezultati njihovog ocjenjivanja. Naročito se uzimaju u obzir slјedeći podaci: a) specifičnost predloženih metoda, b) preciznost (ponovlјivost) predloženih metoda, c) značaj interferencija i d) sposobnost određivanja predloženih metoda.

2.6. Uticaj na zdravlјe lјudi i životinja

Moraju se ocijeniti uticaj na zdravlјe lјudi i životinja i uzeti u obzir slјedeći principi: a) zbog sposobnosti mikroorganizama da se

razmnožavaju, postoji jasna razlika između hemikalija i mikroorganizama koji se koriste kao FFS. Opasnosti do kojih dolazi nisu nužno iste vrste kao i one koje nastaju pri upotrebi hemikalija, naročito u pogledu sposobnosti mikroorganizama da opstaju i razmnožavaju se u različitim dijelovima životne sredine;

b) patogenost mikroorganizma za lјude i životinje koji ne pripadaju cilјanoj grupi, infektivnost mikroorganizma, sposobnost mikroorganizma da stvaraju kolonije, toksičnost metabolita/toksina, kao i toksičnost ostataka hranjive podloge, kontaminanata i dodataka u formulaciji važni su parametri pri ocjenjivanju štetnih uticaja FFS;

c) stvaranje kolonija, infektivnost i toksičnost čine složeni skup interakcija između mikroorganizama i domaćina pa se ti konačni pokazatelјi ne mogu lahko analizirati neovisno jedan o drugom;

d) pri kombinovanju ovih konačnih pokazalaca, najvažniji aspekti mikroorganizma koji se moraju ocijeniti su slјedeći: - sposobnost opstanka i razmnožavanja u

domaćinu (što ukazuje na stvaranje kolonija ili infektivnost) i

- sposobnost uzrokovanja uticaja koji mogu ili ne moraju biti štetni u domaćinu, što ukazuje na infektivnost, patogenost i/ili toksičnost;

e) pri ocjenjivanju opasnosti i rizika koje upotreba FFS predstavlјa za lјude i životinje treba uzeti u obzir složenost bioloških pitanja. Potrebno je ocijeniti patogenost i infektivnost čak i onda kada se smatra da postoji veoma mala mogućnost izloženosti;

f) u svrhu procjene rizika, istraživanje akutne toksičnosti treba, po mogućnosti, uklјučivati najmanje dvije doze (npr. jednu vrlo visoku dozu i jednu dozu koja odgovara očekivanoj izloženosti u stvarnim uslovima upotrebe).

2.6.1. Uticaji FFS na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.1.1. Ocjenjuje se izloženost primjenioca mikroorganizmu

i/ili toksikološki relevantnim sastojcima FFS (npr. njihovim metabolitima/toksinima, ostacima hranjive podloge, kontaminantima i dodacima u formulaciji) do koje bi moglo doći u predloženim uslovima upotrebe (uklјučujući naročito dozu, metodu primjene i klimatske uslove). Moraju se koristiti realni podaci o nivoima izloženosti i, ako takvi podaci nisu raspoloživi, prikladni i validirani modeli izračunavanja. Ako je na raspolaganju, treba koristiti usklađenu evropsku bazu podataka o generičkoj izloženosti sredstvima. a) Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće

informacije: (i) medicinski podaci i istraživanja toksičnosti,

infektivnosti i patogenosti propisani Dijelom B

Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija sredstava za zaštitu bilјa i rezultati njihovog ocjenjivanja. Eksperimenti iz prve faze moraju omogućiti ocjenu mikroorganizma u pogledu njegove sposobnosti da opstane ili raste u domaćinu i njegove sposobnosti da u domaćinu prouzrokuje uticaje/reakcije. Brzo i potpuno izlučivanje iz tijela, neaktiviranje imunološkog sistem, a odsutnost histopatoloških promjena i razmnožavanje na temperaturama koje su daleko ispod ili daleko iznad tjelesne temperature sisara neki su od parametara koji ukazuju na nesposobnost opstanka i razmnožavanja u domaćinu i na nesposobnost prouzrokovanja uticaja koji mogu ili ne moraju biti štetni u domaćinu. Ovi se parametri mogu u nekim slučajevima ocijeniti na temelju istraživanja akutne toksičnosti i postojećih podataka za lјude, a ponekad se mogu ocijeniti jedino na temelju istraživanja sa ponavlјanim unosom doza. Ocjena koja se zasniva na relevantnim parametrima eksperimenta iz prve faze trebala bi dovesti do ocjene mogućih uticaja kod profesionalne izloženosti, uzimajući u obzir intenzitet i trajanje izloženosti, uklјučujući i izloženost zbog ponavlјane upotrebe FFS u praksi.

Toksičnost određenih metabolita/toksina može se ocijeniti jedino ako se dokaže da su testne životinje bile stalno izložene ovim metabolitima/toksinima;

(ii) druge bitne informacije o mikroorganizmu, metabolitima/toksinima, ostacima hranjive podloge, kontaminantima i dodacima u formulaciji, kao što su njihova biološka, fizička i hemijska svojstva (npr. preživlјavanje mikroorganizma na tjelesnoj temperaturi lјudi i životinja, ekološka niša, ponašanje mikroorganizma i/ili metabolita/toksina tokom primjene);

(iii) toksikološka istraživanja propisana Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS;

(iv) ostale bitne informacije propisane Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, kao što su: - sastav FFS, - svojstva FFS, - veličina, oblik i vrsta ambalaže, - područje upotrebe i vrsta polјoprivredne

kulture ili cilјa, - metode primjene, uklјučujući rukovanje,

punjenje i miješanje FFS, - preporučene mjere za smanjenje

izloženosti, - preporuke o zaštitnoj odjeći, - najveća doza primjene, - najmanji utrošak rastvora naveden u

uputstvu za upotrebu i - broj i vremenski raspored primjena.

b) Na temelju informacija iz tačke (a) trebaju se utvrditi slјedeći konačni pokazaoci za jednokratnu i višekratnu izloženost primjenioca nakon predložene upotrebe: - preživlјavanje ili rast mikroorganizma u

domaćinu,


- uočeni štetni uticaji, - uočeni ili očekivani uticaji kontaminanata

(uklјučujući kontaminirajuće mikroorganizme) i - uočeni ili očekivani uticaji relevantnih

metabolita/toksina. Ako se, uzimajući u obzir vrstu izloženosti (tj.

akutna ili višekratna izloženost), uoče znakovi stvaranja kolonija u domaćinu i/ili štetnih uticaja koji ukazuju na toksičnost/infektivnost, potrebna su dodatna istraživanja.

c) Ova se ocjena mora napraviti za svaku metodu primjene i svaku vrstu uređaja predloženih za primjenu FFS, kao i za različite vrste i veličine rezervoara, uzimajući u obzir miješanje, punjenje, primjenu sredstava kao i čišćenje i redovno održavanje uređaja za primjenu FFS. Prema potrebi, treba uzeti u obzir i podatke o drugim registrovanim sredstvima na području predložene primjene koja sadrže istu aktivnu materiju ili koja ostavlјaju iste ostatke. Ako se očekuje razmnožavanje mikroorganizma, treba imati na umu da bi procjena izloženosti mogla biti nesigurna.

d) Treba procijeniti mogućnost stvaranja kolonija ili moguće uticaje na primjenioce kod istraženih nivoa doziranja, uzimajući u obzir izmjerene ili procijenjene nivoe izloženosti lјudi u skladu sa Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS. Procjena rizika, po mogućnosti kvantitativna, treba uklјučivati, na primjer, način djelovanja, biološka, fizička i hemijska svojstva mikroorganizma i drugih materija u formulaciji.

2.6.1.2. Proučavaju se podaci o vrsti predložene ambalaže i njenim svojstvima, naročito one koji se odnose na: a) vrstu ambalaže, b) njene dimenzije i zapremninu, c) veličinu otvora, d) vrstu zatvarača, e) čvrstoću, nepropustlјivost i otpornost ambalaže pri

uobičajenom prevozu i rukovanju i f) otpornost na FFS i kompatibilnost sa njim.

2.6.1.3. Proučavaju se podaci o vrsti predložene zaštitne odjeće i opreme i njihovim svojstvima, naročito onima koji se odnose na: a) njihovu dostupnost i primjerenost, b) efikasnost, c) udobnost, uzimajući u obzir fizički napor i klimatske

uslove i d) njihovu otpornost na FFS i kompatibilnost sa njim.

2.6.1.4. Procjenjuje se moguća izloženosti drugih lјudi (radnika izloženih nakon primjene FFS, kao što su radnici koji ulaze na tretirana polјa, ili drugih prisutnih lica) ili životinja mikroorganizmu i/ili drugim toksikološki relevantnim sastojcima FFS u predloženim uslovima upotrebe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: a) medicinski podaci i istraživanja toksičnosti,

infektivnosti i patogenosti propisani Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja. Testovi iz prve faze trebaju omogućiti ocjenu mikroorganizma u pogledu njegove sposobnosti da opstane ili raste u domaćinu i njegove sposobnosti da u domaćinu prouzrokuje uticaje/reakcije. Parametri koji ukazuju na nesposobnost opstanka i razmnožavanja u domaćinu i na nesposobnost prouzrokovanja uticaja

koji mogu ili ne moraju biti štetni u domaćinu uklјučuju brzo i potpuno izlučivanje iz tijela, neaktiviranje imunološkog sistem, a odsutnost histopatoloških promjena i nesposobnost razmnožavanja na tjelesnoj temperaturi sisara. Ovi se parametri mogu u nekim slučajevima ocijeniti na temelju istraživanja akutne toksičnosti i postojećih podataka za lјude, a ponekad se mogu ocijeniti jedino na temelju istraživanja sa ponavlјanim unosom doza.

Ocjena koja se zasniva na relevantnim parametrima testa iz prve faze trebala bi dovesti do ocjene mogućih uticaja kod profesionalne izloženosti, uzimajući u obzir intenzitet i trajanje izloženosti, uklјučujući i izloženost zbog ponavlјane upotrebe FFS u praksi.


b) druge relevantne informacije o mikroorganizmu, metabolitima/toksinima, ostacima hranjive podloge, kontaminantima i dodacima u formulaciji, kao što su njihova biološka, fizička i hemijska svojstva (npr. preživlјavanje mikroorganizma na tjelesnoj temperaturi lјudi i životinja, ekološka niša, ponašanje mikroorganizma i/ili metabolita/toksina tokom primjene);

c) toksikološka istraživanja propisana Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS,

d) ostale bitne informacije o FFS propisane Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, kao što su: - radna zabrana, bezbjednosni vremenski periodi

ili druge mjere opreza za zaštitu lјudi i životinja, - metode primjene, - najveća doza primjene, - najmanji utrošak rastvora, - sastav FFS, - ostaci FFS koji ostaje na bilјu i bilјnim

proizvodima nakon primjene, uzimajući u obzir uticaj činilaca kao što su temperatura, UV svjetlo, pH i prisustnost određenih materija i

- druge aktivnosti pri kojima su radnici izloženi. 2.6.2. Uticaji ostataka FFS na zdravlјe lјudi i životinja Pri ovom se ocjenjivanju moraju odvojeno razmatrati

održivi i neodrživi ostaci. Virusi i viroidi trebaju se smatrati održivim ostacima jer su sposobni prenositi genetski materijal iako oni, u stvari, izvan ćelije domaćina nisu živi.

2.6.2.1. Neodrživi ostaci a) Ocjenjuje se moguća izloženost lјudi i životinja

neodrživim ostacima FFS i njihovim produktima razgradnje putem prehrambenog lanca zbog moguće pojave tih ostataka u ili na jestivim dijelovima tretiranih polјoprivrednih kultura. Naročito se trebaju uzeti u obzir slјedeće informacije: - stadijum razvoja mikroorganizma u kojem

nastaju neodrživi ostaci, - razvojni stadijumi/životni ciklus

mikroorganizma u tipičnim ekološkim uslovima; naročitu pažnju treba obratiti na procjenu vjerovatnosti preživlјavanja i razmnožavanja mikroorganizma u ili na polјoprivrednim kulturama, hrani ili stočnoj hrani, i kao poslјedica toga mogućnost stvaranja neodrživih ostataka,

- stabilnost bitnih neodrživih ostataka (uklјučujući uticaj činilaca kao što su temperatura, UV svjetlo, pH i prisustvo određenih materija),


- sva istraživanja koja pokazuju da li se relevantni neodrživi ostaci translociraju u bilјkama,

- podaci o predloženoj GAP (uklјučujući broj i vremenski raspored primjena, najveću dozu primjene, najmanji utrošak rastvora naveden u uputstvu za upotrebu, predložene karence, bezbjednosni vremenski periodi u slučaju upotrebe nakon žetve) i dodatni podaci o primjeni koji su propisani Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS,

- kada je to relevantno, podatke o drugim registrovanim sredstvima na području predložene upotrebe koja sadrže isti mikroorganizam ili ostavlјaju iste ostatke i

- prirodno prisutni neodrživi ostaci na jestivim dijelovima bilјa koji nastaju zbog prirodno prisutnih mikroorganizama.

b) Ocjenjuje se toksičnost neodrživih ostataka i njihovih produkata razgradnje naročito uzimajući u obzir određene informacije dostavlјene u skladu sa Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS.

c) Ako se neodrživi ostaci ili njihovi produkti razgradnje smatraju toksikološki relevantnim za lјude i/ili životinje i ako se izloženost ne smatra zanemarivom, trebaju se odrediti stvarni nivoi u ili na jestivim dijelovima tretiranih kultura, uzimajući u obzir: - analitičke metode za neodržive ostatke, - krivulјe rasta mikroorganizma u optimalnim

uslovima i - proizvodnju/stvaranje neodrživih ostataka u

klјučnim trenucima (npr. u predviđeno vrijeme žetve/berbe).

2.6.2.2. Održivi ostaci a) Ocjenjuje se moguća izloženost lјudi i životinja

održivim ostacima putem prehrambenog lanca zbog moguće pojave tih ostataka u ili na jestivim dijelovima tretiranih polјoprivrednih kultura. Naročito se trebaju uzeti u obzir slјedeće informacije: - vjerovatnost preživlјavanja, opstanka i

razmnožavanja mikroorganizma u ili na polјoprivrednim kulturama, hrani ili stočnoj hrani. Treba razmotriti različite stadijume razvoja/životni ciklus mikroorganizma,

- informacije o ekološkoj niši, - informacije o ponašanju u različitim dijelovima

životne sredine, - prirodna prisustvo mikroorganizma (i/ili

srodnog mikroorganizma), - podaci o predloženoj GAP (uklјučujući broj i

vremenski raspored primjena, najveću dozu primjene, najmanji utrošak rastvora naveden u uputstvu za upotrebu, predložene karence ili bezbjednosne vremenske razmake u slučaju upotrebe nakon žetve) i dodatni podaci o primjeni koji su propisani Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS,

- kada je to relevantno, podaci o drugim registrovanim FFS na području predložene upotrebe, tj. upotrebe sredstava koja sadrže isti mikroorganizam ili koja ostavlјaju iste ostatke.

b) Ocjenjuju se određene informacije o sposobnosti održivih ostataka da opstanu ili rastu u domaćinu i sposobnost takvih ostataka da prouzrokuju uticaje/reakcije u domaćinu.

Naročito se trebaju uzeti u obzir slјedeći podaci: - medicinski podaci i istraživanja toksičnosti,

infektivnosti i patogenosti propisani Dijelom B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovog ocjenjivanja,

- razvojni stadijumi/životni ciklus mikroorganizma u tipičnim uslovima životne sredine (npr. u ili na tretiranoj polјoprivrednoj kulturi),

- način djelovanja mikroorganizma i - biološka svojstva mikroorganizma (npr.

specifičnost domaćina). Treba razmotriti različite stadijume razvoja/životni ciklus

mikroorganizma. c) Ako se održivi ostaci smatraju toksikološki

relevantnim za lјude i/ili životinje i ako se izloženost ne smatra zanemarivom, trebaju se odrediti stvarni nivoi u ili na jestivim dijelovima tretiranih kultura, uzimajući u obzir: - analitičke metode za održive ostatke, - krive rasta mikroorganizma u optimalnim

uslovima i - mogućnosti ekstrapolacije podataka sa jedne

polјoprivredne kulture na drugu.

2.7. Ponašanje u životnoj sredini

Mora se uzeti u obzir biološka složenost ekosistema i interakcije u mikrobiološkim zajednicama.

Podaci o porijeklu i svojstvima (npr. specifičnosti) mikroorganizma/ostataka njegovih metabolita/toksina, kao i njegova predložena upotreba predstavlјaju temelj za procjenu njegovog ponašanja u životnoj sredini. Treba uzeti u obzir način djelovanja mikroorganizma.

Treba procijeniti ponašanje u životnoj sredini svih poznatih relevantnih metabolita koje stvara mikroorganizam. Procjena se mora napraviti za svaki dio životne sredine i zasniva se na kriterijima utvrđenim u uvodnim odredbama tačke 7. Dijela B Priloga propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS.

Pri ocjenjivanju ponašanja sredstava u životnoj sredini uzimaju se u obzir svi dijelovi životne sredine, uklјučujući biotske činioce. Mora se procijeniti mogućnost opstanka i umnožavanja mikroorganizama u svim dijelovima životne sredine, osim ako se može obrazložiti da pojedini mikroorganizmi neće dospjeti u određeni dio životne sredine. Mora se razmotriti mogućnost širenja ili pokretlјivost mikroorganizama i ostataka njihovih metabolita/toksina.

2.7.1. Ocjenjuje se moguća kontaminacija podzemnih voda, površinskih voda i vode za piće u predloženim uslovima upotrebe FFS.

U cjelokupnoj ocjeni treba se obratiti posebna pažnja na moguće štetne uticaje na lјude preko kontaminisanih podzemnih voda ako se aktivna materija primjenjuje u osjetlјivim područjima, npr. onima u kojima se crpi voda za piće.

2.7.2. Ocjenjuje se rizik za vodeni dio životne sredine ako se utvrdi da postoji mogućnost izloženosti vodenih organizama. Mikroorganizam može prouzrokovati rizike zbog svoje sposobnosti da se razmnožavanjem nastani u životnu sredinu i zbog toga može dugoročno ili trajno uticati na mikrobiološke zajednice ili njihove predatore.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: a) biološka svojstva mikroorganizma,


b) preživlјavanje mikroorganizma u životnoj sredini, c) njegova ekološka niša, d) prirodna veličina populacije mikroorganizma, ako se

radi o autohtonom mikroorganizmu, e) informacije o ponašanju u različitim dijelovima

životne sredine, f) kada je to relevantno, informacije o mogućoj

interferenciji sa analitičkim sistemima koji se koriste za kontrolu kvaliteta vode za piće u skladu sa propisima o kvaliteti vode za piće,

g) kada je to relevantno, podaci o drugim registrovanim sredstvima na području predložene upotrebe, tj. upotreba sredstava koja sadrže isti mikroorganizam ili koja ostavlјaju iste ostatke.

2.7.3. Procjenjuje se mogućnost da organizmi u atmosferi budu izloženi FFS u predloženim uslovima upotrebe; ako ta mogućnost postoji, procjenjuje se rizik za atmosferu. Mora se uzeti u obzir prenos mikroorganizma u atmosferi, na male ili velike udalјenosti.

2.7.4. Procjenjuje se moguća izloženost kopnenih organizama FFS u predloženim uslovima upotrebe, ako takva mogućnost postoji, ocjenjuje se rizik za kopnenu životnu sredinu. Mikroorganizam može prouzrokovati rizike zbog svoje sposobnosti da se razmnožavanjem nastani u životnu sredinu i time dugoročno ili trajno utiče na mikrobiološke zajednice ili njihove predatore. Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće

informacije: a) biološka svojstva mikroorganizma, b) preživlјavanje mikroorganizma u životnoj sredini, c) njegova ekološka niša, d) prirodna veličina populacije mikroorganizma, ako se


životne sredine i f) kada je to relevantno, podaci o drugim registrovanim

FFS na području predložene upotrebe, npr. FFS koja sadrže istu aktivnu materiju ili koja ostavlјaju iste ostatke.

2.8. Uticaji na organizme koji ne pripadaju cilјanoj grupi i njihova izloženost

Treba ocijeniti podatke o ekologiji mikroorganizma i njegove uticaje na životnu sredinu, kao i moguće nivoe izloženosti i uticaje njegovih relevantnih metabolita/toksina. Potrebna je cjelokupna procjena rizika za životnu sredinu koji mogu nastati zbog FFS, uzimajući u obzir nivoe izloženosti mikroorganizmima kako u životnoj sredini tako i u organizmima.

Procjenjuje se moguća izloženost organizama koji ne pripadaju cilјanoj grupi u predloženim uslovima upotrebe i ako takva mogućnost postoji, procjenjuju se rizici za organizme koji ne pripadaju cilјanoj grupi.

Prema potrebi, procjenjuje se infektivnost i patogenost, osim ako se može obrazložiti da organizam koji ne pripada cilјanoj grupi neće biti izložen.

Kako bi se procijenila mogućnost izloženosti, treba uzeti u obzir slјedeće informacije:

a) preživlјavanje mikroorganizma u odgovarajućem dijelu životne sredine,

b) njegova ekološka niša, c) prirodna veličina populacije mikroorganizma, ako se

radi o autohtonom mikroorganizmu, d) informacije o ponašanju u različitim dijelovima

životne sredine i e) kada je to relevantno, podaci o drugim registrovanim

FFS na području predložene upotrebe, tj. FFS koja

sadrže istu aktivnu materiju ili koja ostavlјaju iste ostatke.

2.8.1. Procjenjuje se mogućnost izloženosti kopnenih divlјih vrsta (divlјih ptica, sisara i drugih kopnenih kičmenjaka) i uticaje na te vrste.

2.8.1.1. Mikroorganizam može predstavlјati rizik zbog svoje sposobnosti da zarazi sisteme domaćina koji pripadaju vrstama ptica i sisara i da se u njima razmnožava. Uzimajući u obzir slјedeće informacije o mikroorganizmu, treba procijeniti da li se utvrđeni rizici mogu promijeniti ovisno o formulaciji FFS: a) njegov način djelovanja, b) ostala biološka svojstva, c) istraživanja toksičnosti, patogenosti i infektivnosti za

sisare i istraživanja toksičnosti, patogenosti i infektivnosti za ptice.

2.8.1.2. FFS može imati toksične uticaje zbog djelovanja toksina ili dodataka u formulaciji. Kako bi se procijenili ti uticaji, moraju se razmotriti slјedeće informacije: a) istraživanja toksičnosti za sisare, b) istraživanja toksičnosti za ptice, c) informacije o ponašanju u različitim dijelovima

životne sredine. Ako se u istraživanjima uoči smrtnost ili znaci trovanja, pri

procjeni se mora izračunati odnos toksičnosti/izloženosti na temelju odnosa vrijednosti LD50 i procijenjene izloženosti izražene u mg/kg tjelesne mase.

2.8.2. Procjenjuje se moguća izloženost i uticaj na vodene organizme.

2.8.2.1. Mikroorganizam može predstavlјati rizik zbog svoje sposobnosti da zarazi vodene organizme i da se u njima razmnožava. Uzimajući u obzir slјedeće informacije o mikroorganizmu, treba procijeniti da li se utvrđeni rizici mogu promijeniti ovisno o formulaciji FFS: a) njegov način djelovanja, b) ostala biološka svojstva i c) istraživanja toksičnosti, patogenosti i infektivnosti.

2.8.2.2. FFS može imati toksične uticaje zbog djelovanja toksina ili dodataka u formulaciji.

Kako bi se procijenili ti uticaji, moraju se razmotriti slјedeće informacije: a) istraživanje toksičnosti za vodene organizme i b) informacije o ponašanju u različitim dijelovima


procjeni se mora izračunati odnos toksičnosti/izloženosti na temelju odnosa vrijednosti EC50 i/ili NOEC vrijednosti i procijenjene izloženosti.

2.8.3. Procjenjuje se moguća izloženost i uticaj na pčele. 2.8.3.1. Mikroorganizam može predstavlјati rizik zbog svoje

sposobnosti da zarazi pčele i da se u njima razmnožava. Uzimajući u obzir slјedeće informacije o mikroorganizmu, treba procijeniti da li se utvrđeni rizici mogu promijeniti ovisno o formulaciji FFS: a) njegov način djelovanja, b) ostala biološka svojstva i c) istraživanja toksičnosti, patogenosti i infektivnosti.


Kako bi se procijenili ti uticaji, moraju se razmotriti slјedeće informacije: a) istraživanja toksičnosti za pčele i b) informacije o ponašanju u različitim dijelovima


procjeni se mora izračunati koeficijent opasnosti na temelju


odnosa doze izražene u g/ha i vrijednosti LD50 izražene u g/pčela.

2.8.4. Procjenjuje se moguća izloženost i uticaj na druge zglavkare, osim pčela.

2.8.4.1. Mikroorganizam može predstavlјati rizik zbog svoje sposobnosti da zarazi i druge zglavkare, osim pčela, i da se u njima razmnožava. Uzimajući u obzir slјedeće informacije o mikroorganizmu, treba procijeniti da li se utvrđeni rizici mogu promijeniti ovisno o formulaciji FFS: a) njegov način djelovanja, b) ostala biološka svojstva i c) istraživanja toksičnosti, patogenosti i infektivnosti za

pčele medarice i druge zglavkare. 2.8.4.2. FFS može imati toksične uticaje zbog djelovanja

toksina ili dodataka u formulaciji. Kako bi se procijenili ti uticaji, moraju se razmotriti

slјedeće informacije: a) istraživanja toksičnosti za zglavkare, b) informacije o ponašanju u različitim dijelovima

životne sredine i c) raspoloživi podaci iz temeljnih bioloških pregleda

(screening). Ako se u istraživanjima uoči smrtnost ili znaci trovanja, pri

procjeni se mora izračunati odnos toksičnost/izloženost, na temelju odnosa vrijednosti ER50 i procijenjene izloženosti.

2.8.5. Procjenjuje se moguća izloženost i uticaj na kišne gliste. 2.8.5.1. Mikroorganizam može predstavlјati rizik zbog svoje

sposobnosti da zarazi kišne gliste i da se u njima razmnožava. Uzimajući u obzir slјedeće informacije o mikroorganizmu, treba procijeniti da li se utvrđeni rizici mogu promijeniti ovisno o formulaciji FFS: a) njegov način djelovanja, b) ostala biološka svojstva i c) istraživanja toksičnosti, patogenosti i infektivnosti za

kišne gliste. 2.8.5.2. FFS može imati toksične uticaje zbog djelovanja

toksina ili dodataka u formulaciji. Kako bi se procijenili ti uticaji, moraju se razmotriti

slјedeće informacije: a) istraživanja toksičnosti za kišne gliste i b) informacije o ponašanju u različitim dijelovima


procjeni se mora izračunati odnos toksičnost/izloženost, na temelju odnosa vrijednosti LC50 i procijenjene izloženosti izražene u mg/kg suve mase zemlјišta.

2.8.6. Procjenjuje se moguća izloženost i uticaj na mikroorganizme u zemlјištu.

2.8.6.1. Mikroorganizam može predstavlјati rizik zbog svoje sposobnosti da utiče na mineralizaciju azota i uglјenika u zemlјištu. Uzimajući u obzir slјedeće informacije o mikroorganizmu, treba procijeniti da li se utvrđeni rizici mogu promijeniti ovisno o formulaciji: a) njegov način djelovanja i b) ostala biološka svojstva.

Istraživanja se ne zahtijevaju, ako se može dokazati da raspoložive informacije omogućuju valјanu procjenu rizika.

2.8.6.2. Procjenjuje se uticaj stranih/nezavičajnih mikroorganizama na mikroorganizme koji ne pripadaju cilјanoj grupi i na njihove predatore nakon primjene FFS u skladu sa predloženim uslovima upotrebe. Istraživanja se ne zahtijevaju ako se može dokazati da raspoložive informacije omogućuju valјanu procjenu rizika.


Kako bi se procijenili ti uticaji, moraju se razmotriti slјedeće informacije: a) informacije o ponašanju u različitim dijelovima

životne sredine i b) sve raspoložive informacije dobijene temeljnim

biološkim pregledima (screening).

2.9. Zaklјučci i prijedlozi

Donosi se zaklјučak o tome je li potrebno dostaviti dodatne informacije i/ili istraživanja i poduzeti mjere za ograničenje rizika. Potrebno je opravdati prijedloge za razvrstavanje i označavanje sredstava.


1.1. Prema potrebi, u postupku registracije FFS mogu se odrediti određeni uslovi ili ograničenja. Navedene mjere treba odrediti na temelju vrste i obima očekivanih prednosti i mogućih rizika i one moraju biti primjerene.

1.2. Pri donošenju prijedloga za registraciju FFS, uzimaju se u obzir uslovi polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarni ili ekološki uslovi (uklјučujući klimatske) na područjima predložene upotrebe. Na temelju tih razmatranja, mogu se utvrditi posebni uslovi i ograničenja upotrebe i predložiti upotreba samo na pojedinom području, a ne na cijeloj teritoriji.

1.3. Doze i broj primjena FFS, predloženi u postupku registracije, predstavlјaju najmanje količine potrebne za postizanje želјenog uticaja, čak i onda kad veće količine ne bi dovele do neprihvatlјivih rizika za zdravlјe lјudi ili životinja ili za životnu sredinu. Odobrene doze moraju biti primjerene i razlikovati se ovisno o polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući klimatske) na različitim područjima za koja se odobrava registracija. Međutim, doze i broj primjena ne smiju dovesti do neželјenih uticaja, kao što je razvoj otpornosti.

1.4. Ukoliko je FFS namijenjeno za upotrebu u integriranoj polјoprivrednoj proizvodnji, moraju se uvažavati principi integralne zaštite bilјa.

1.5. Sa obzirom da se ocjenjivanje zasniva na podacima o ograničenom broju reprezentativnih vrsta, mora se osigurati da upotreba FFS nema dugoročne poslјedice na brojnost i raznovrsnost vrsta koje ne pripadaju cilјanoj grupi.

1.6. Prije donošenja prijedloga za registraciju, nacrt etikete i upute za upotrebu moraju ispunjavati slјedeće uslove: a) ispunjavati sve zahtjeve u skladu sa propisom o

opremanju FFS, b) sadržati informacije o zaštiti korisnika u skladu sa

propisima o zaštiti na radu, c) sadržati uslove i ograničenja upotrebe FFS u skladu sa

t. od 1.1 do 1.5. ovog odjelјka, d) u prijedlogu za registraciju i u rješenju o registraciji

FFS moraju biti navedeni podaci u skladu sa Pravilnikom o razvrstavanju, pakiranju, obilјežavanju i opremanju FFS uputstvom za primjenu i propisima o razvrstavanju, pakiranju i označavanju opasnih materija i preparata.

1.7. Prije donošenja prijedloga za registraciju, mora biti ispunjeno slјedeće: a) da predložena ambalaža bude u skladu sa propisima o


b) da su obezbjeđeni: - postupci za uništavanje FFS, - postupci za neutralizaciju svih štetnih uticaja

FFS, ukoliko je slučajno ispušteno i


- postupci za dekontaminacije i uništenja ambalaže, u skladu sa odgovarajućim zakonskim odredbama.

1.8. Prijedlog za registraciju donijet će se samo ako su ispunjeni svi zahtjevi iz odjelјka 2. poglavlјa II. Dijela B Priloga ovog Pravilnika. Međutim, ako jedan ili više posebnih zahtjeva u vezi sa odlučivanjem iz tačke 2.4. odjelјka 2 poglavlјa II. Dijela B Priloga ovog Pravilnika nisu u potpunosti ispunjeni, prijedlog za registraciju će se donijeti samo ako prednosti upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe imaju prednost nad mogućim štetnim uticajima njegove upotrebe. Sva ograničenja koja se tiču upotrebe, a vezana sa neispunjavanjem nekih zahtjeva iz tačke 2.4. odjelјka 2 poglavlјa II. Dijela B Priloga ovog Pravilnika moraju biti navedena u uputstvu za upotrebu. Te prednosti mogu biti: a) prednosti za mjere integralne zaštite bilјa ili organske

proizvodnje i kompatibilnosti sa tim mjerama, b) olakšane primjene strategija za smanjenje rizika od

razvoja otpornosti, c) smanjenja rizika za primjenioce i za potrošače i d) smanjenja zagađenosti životne sredine i smanjenja

uticaja na vrste koje ne pripadaju cilјanoj grupi. 1.9. Prilikom ocjenjivanja FFS, ukoliko je moguće, i tijesno

sarađujući sa podnosiocem zahtjeva, odredit će se: a) mjere za pobolјšanje efikasnosti FFS i/ili b) mjere za dodatno smanjenje izloženosti do koje bi

moglo doći tokom i nakon primjene FFS. Nadležni organ obavještava podnosioca zahtjeva o svim

mjerama iz t. (a) ili (b) i pozivaju podnosioce zahtjeva da dostave sve dodatne podatke i informacije potrebne za određivanje efikasnosti i mogućih rizika u promijenjenim uslovima.

1.10. Mora se osigurati da za sve mikroorganizme na koje se odnosi zahtjev za registraciju podnosioca zahtjeva dostavi sva relevantna saznanja i informacije iz literature koje su mu dostupne u trenutku podnošenja zahtjeva.

1.11. Ako se radi o GMO, prijedlog za registraciju donijet će se samo ako se dostavi ocjena koja je napravlјena u skladu sa propisima o GMO. Treba dostaviti rješenje izdato od strane nadležnog organa u skladu sa propisima o GMO.

1.12. Prijedlog za registraciju neće se izdati za FFS koje sadrži GMO ukoliko nadležni organ nije izdao rješenje prema kojem se taj organizam može puštati u životnu sredinu u skladu sa propisima o GMO.

1.13. Ako su u FFS prisutni relevantni metaboliti/toksini (tj. oni za koje se očekuje da će biti štetni za zdravlјe lјudi i/ili životnu sredinu) koje stvara mikroorganizam i/ili mikrobiološki kontaminanti, neće se donijeti prijedlog za registraciju ukoliko nije moguće dokazati da je prisutna količina prije i nakon predložene upotrebe na prihvatlјivom nivou.

1.14. Mora se obezbijediti primjena odgovarajućih mjera kontrole kvaliteta kako bi se garantovao identitet mikroorganizma i sadržaj FFS. Te mjere moraju obuhvatati sistem HACCP - Analiza opasnosti i kontrole kritičnih tačaka ili neki istovrijedni sistem.

2. Posebni principi

Uz opće principe odjelјka 1. poglavlјa II. Dijela B Priloga ovog Pravilnika primjenjuju se i slјedeći posebni principi.

2.1. Identitet

Pri izdavanju prijedloga za registraciju mora se obezbijediti da određeni mikroorganizam bude sačuvan u međunarodno priznatoj zbirci kultura i da ima svoj jedinstveni registracioni broj. Svaki se mikroorganizam mora identifikovati i imenovati na nivou vrste i okarakterisati na

nivou soja. Moraju se navesti i podaci o tome radi li se o izvornom mikroorganizmu ili o spontanom ili indukovanom mutantu ili o GMO.

2.2 Biološka i tehnička svojstva

2.2.1. Mora se dostaviti dovolјno podataka kako bi se mogao procijeniti najmanji i najveći sadržaj mikroorganizma u materijalu korištenom za proizvodnju sredstava, kao i u samom FFS. Koliko god je to moguće, treba odrediti sadržaj ili koncentraciju drugih sastojaka i dodataka u FFS i kontaminirajućih mikroorganizama nastalih u proizvodnom procesu. Mora se obezbijediti da se količina kontaminirajućih mikroorganizama kontroliše i zadržava na prihvatlјivom nivou. Pored toga, treba navesti fizička svojstva i stanje FFS, po mogućnosti u skladu sa "Katalogom vrsta formulacija za pesticide i međunarodni sistem označavanja" 1.

2.2.2. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako se u bilo kojoj fazi razvoja FFS na temelju mikroorganizma pokaže na temelju razvijene otpornosti, prenosa otpornosti ili drugog mehanizma da može doći do interferencije sa efektivnošću antimikrobnog sredstva koje se koristi u humanoj ili veterinarskoj medicini.

2.3. Dodatni podaci

Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako se ne dostave potpune informacije o neprekidnoj kontroli kvaliteta proizvodne metode, proizvodnog procesa i FFS. Naročito treba razmotriti spontane promjene glavnih osobina mikroorganizma i prisustvo kontaminirajućih mikroorganizama. Moraju se što je moguće detalјnije opisati i tačno navesti mjerila obezbjeđenja kvaliteta proizvodnje i tehnike korištene za obezbjeđenje ujednačenog kvaliteta FFS.

2.4. Odlučivanje o efikasnosti

2.4.1. Efikasnost 2.4.1.1. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako predložene

upotrebe uklјučuju preporuke za suzbijanje ili zaštitu od organizama koji se na temelju stečenog iskustva ili naučnih dokaza ne smatraju štetnim u normalnim uslovima polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući klimatske) u područjima predložene upotrebe ili ako se drugi predviđeni uticaji ne smatraju korisnim u tim uslovima.

2.4.1.2. Nivo, doslјednost i trajanje suzbijanja ili zaštite ili drugih predviđenih uticaja moraju biti slični kao i kod upotrebe odgovarajućeg referentnog FFS. Ako ne postoji odgovarajuće referentno FFS, mora se dokazati korisnost FFS u pogledu nivoa, doslјednosti i trajanja suzbijanja ili zaštite ili drugih predviđenih uticaja u uslovima polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući klimatske) na području predložene upotrebe.

2.4.1.3. Kada je to relevantno, uticaj na prinos pri upotrebi FFS ili smanjenje gubitaka tokom uskladištenja mora, po količini i/ili kvalitetu, biti sličan uticaju koji se postiže upotrebom odgovarajućeg referentnog FFS. Ako ne postoji odgovarajuće referentno sredstvo, moraju se prikazati uticaji FFS na prinos i/ili kvalitet i na smanjenje gubitaka pri uskladištenju u uslovima polјoprivredne proizvodnje kao i fitosanitarnim i ekološkim uslovima (uklјučujući klimatske) na području predložene upotrebe.

2.4.1.4. Zaklјučci o efikasnosti FFS moraju biti primjenjivi za sva područja i za sve uslove predložene upotrebe, osim

1 CropLife International Technical Monograph No 2, 5th Edition, 2002.


kada se u predloženom uputstvu za upotrebu navodi da je FFS namijenjeno za upotrebu u određenim posebnim okolnostima (npr. za lakše oblike zaraze, posebne vrste zemlјišta ili posebne uslove uzgoja).

2.4.1.5. Ako se u predloženom uputstvu za upotrebu FFS zahtijeva njegovo miješanje sa drugim navedenim sredstvima ili pomoćnim sredstvima, mješavina mora postizati želјeni efekat i biti u skladu sa principima iz t. od 2.4.1.1. do 2.4.1.4. ovog odjelјka.

Ako se u predloženom uputstvu za upotrebu FFS preporučuje njegovo miješanje sa drugim sredstvima ili pomoćnim sredstvima, prihvataju se preporuke jedino ako su obrazložene.

2.4.1.6. Ako postoje dokazi o razvoju otpornosti patogena na FFS, odlučuje se da li predložena strategija sprečavanja razvoja otpornosti rješava ovo pitanje u odgovarajućoj i dovolјnoj mjeri.

2.4.1.7. Za suzbijanje kičmenjaka mogu se registrovati jedino FFS koja sadrže neodržive mikroorganizme. Želјeni efekat na kičmenjake koji se suzbijaju mora se postići ne uzrokujući nepotrebnu patnju ili bol kod tih životinja.

2.4.2. Neprihvatlјivi uticaji na bilјe ili bilјne proizvode 2.4.2.1. Ne smije biti značajnih fitotoksičnih uticaja na tretirano

bilјe ili bilјne proizvode. U predloženom uputstvu za upotrebu moraju biti navedena odgovarajuća ograničenja upotrebe kod kojih dolazi do fitotoksičnih uticaja.

2.4.2.2. Smanjenje prinosa zbog fitotoksičnih uticaja ne smije biti veće od smanjenja do kojeg bi došlo da se FFS ne upotreblјava, ukoliko se to smanjenje ne nadoknađuje na drugi način, kao što je pobolјšanje kvaliteta tretiranog bilјa ili bilјnih proizvoda.

2.4.2.3. Ne smije biti neprihvatlјivih štetnih uticaja na kvalitet tretiranog bilјa ili bilјnih proizvoda.U slučaju štetnih uticaja na preradu u uputstvu za upotrebu mora biti navedeno da se FFS ne smije upotreblјavati na kulturama namijenjenim dalјoj preradi.

2.4.2.4. Ne smije biti neprihvatlјivih štetnih uticaja na tretirano bilјe ili bilјne proizvode namijenjene razmnožavanju, kao što su uticaji na životnu sposobnost, klijanje, nicanje, ukorjenjivanje i rast. U uputstvu za upotrebu mora biti navedeno da se FFS ne smije upotreblјavati na bilјu ili bilјnim proizvodima namijenjenim razmnožavanju.

2.4.2.5. Ne smije biti neprihvatlјivog uticaja na slјedeće kulture u plodoredu. U uputstvu za upotrebu mora biti navedeno da određene polјoprivredne kulture mogu biti ugrožene i da se ne smiju uzgajati nakon tretirane kulture.

2.4.2.6. Ne smije biti neprihvatlјivog uticaja na susjedne polјoprivredne kulture. U uputstvu za upotrebu mora biti navedeno da se FFS ne smije primjenjivati u blizini određenih osjetlјivih kultura.

2.4.2.7. Ako se u predloženom uputstvu za upotrebu preporučuje miješanje FFS sa drugim sredstvima ili pomoćnim sredstvima, mješavina mora biti u skladu sa principima iz t. od 2.4.2.1. do 2.4.2.6. ovog odjelјka.

2.4.2.8. Predloženi postupci za čišćenje uređaja za primjenu moraju biti jasni, efektivni i lahko primjenjivi, kako bi se osiguralo uklanjanje ostataka FFS koji bi mogli naknadno uzrokovati štetu.

2.5. Metode identifikacije/otkrivanja i određivanja

Predložene metode moraju odgovarati najnovijim tehničkim dostignućima. Metode za postregistraciono sistemsko praćenje trebaju uklјučivati upotrebu uobičajeno dostupnih reagensa i opreme. 2.5.1. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako ne postoji

odgovarajuća dovolјno kvalitetna metoda za identifikaciju i

određivanje mikroorganizma i neodrživih sastojaka (npr. toksina, nečistoća i dodataka u formulaciji). Ako FFS sadrži više od jednog mikroorganizma, preporučene metode bi trebale omogućiti identifikaciju i određivanje svakog od njih.

2.5.2. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako nema odgovarajućih metoda za postregistracionu kontrolu i sistemsko praćenje održivih i/ili neodrživih ostataka. Moraju postojati metode za analizu: a) bilјa, bilјnih proizvoda, prehrambenih proizvoda

bilјnog i životinjskog porijekla i stočne hrane ako dolazi do pojave toksikološki bitnih ostataka. Ostaci se smatraju relevantnim ako su za njih propisani MRL, radna zabrana, bezbjednosni vremenski periodi ili druge slične mjere opreza;

b) tla, vode, vazduha i/ili tjelesnih tkiva ako dolazi do pojave toksikološki, ekotoksikološki ili ekološki bitnih ostataka.

2.6. Uticaj na zdravlјe lјudi i životinja

2.6.1. Uticaj FFS na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.1.1. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako se na

temelju informacija iz dokumentacije utvrdi da je u predloženim uslovima upotrebe mikroorganizam patogen za lјude ili životinje koje ne pripadaju cilјanoj grupi.

2.6.1.2. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako bi mikroorganizam i/ili FFS koje sadrži mikroorganizam mogli, u predloženim uslovima upotrebe, uklјučujući i najgori mogući slučaj, stvarati kolonije ili uzrokovati štetne uticaje kod lјudi ili životinja.

Pri donošenju prijedloga za registraciju FFS na temelju mikroorganizma razmatraju se mogući uticaji na sve grupe lјudi, tj. na profesionalne korisnike, neprofesionalne korisnike i lјude koji su direktno ili indirektno izloženi preko životne sredine ili na radnom mjestu, kao i na životinje.

2.6.1.3. Podrazumijeva se da svi mikroorganizmi mogu uzrokovati preosjetlјivost, osim ako se na temelju bitnih informacija utvrdi da ne postoji opasnost od nastanka preosjetlјivosti, uzimajući u obzir imunološki ugrožene i druge osjetlјive pojedince. U prijedlogu za registraciju treba navesti da se mora nositi zaštitna odjeća i odgovarajuće rukavice, kao i da se ne smije udisati FFS koje sadrži mikroorganizam. Predloženi uslovi upotrebe mogu zahtijevati korištenje dodatne zaštitne odjeće i opreme.

Ako predloženi uslovi upotrebe zahtijevaju korištenje zaštitne odjeće, prijedlog za registraciju se neće donijeti ukoliko ta odjeća nije efektivna i u skladu sa odgovarajućim odredbama propisa o zaštiti na radu i ako nije lahko dostupna korisniku i nosiva u uslovima upotrebe FFS, naročito imajući u vidu klimatske uslove.

2.6.1.4. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je poznato da prenos genetskog materijala iz mikroorganizma na druge organizme može dovesti do štetnih uticaja na zdravlјe lјudi i životinja, uklјučujući i otpornost na materije koje se koriste u svrhu liječenja.

2.6.1.5. FFS koja zbog svojih svojstava ili zbog pogrešnog rukovanja ili upotrebe mogu dovesti do većeg stepena rizika podliježu posebnim ograničenjima, kao što su ograničenja u pogledu veličine ambalaže, vrste formulacije, distribucije, upotrebe ili načina upotrebe. FFS koja su razvrstana kao vrlo toksična (T+) mogu se registrovati samo za profesionalnu upotrebu.

2.6.1.6. Utvrđene radne zabrane i bezbjednosni vremenski periodi ili druge mjere opreza moraju biti takvi da ne može doći do stvaranja kolonija ili štetnih uticaja na druga


prisutna lica ili radnike koji su izloženi nakon primjene FFS.

2.6.1.7. Utvrđene radne zabrane i bezbjednosni vremenski periodi ili druge mjere opreza moraju biti takvi da ne može doći do stvaranja kolonija ili štetnih uticaja na životinje.

2.6.1.8. Utvrđene radne zabrane i bezbjednosni vremenski periodi ili druge mjere opreza koje se utvrđuju kako bi se spriječila kolonizacija ili štetni uticaji moraju biti realni, ako je potrebno, moraju se propisati posebne mjere opreza.

2.6.1.9. Uslovi registracije moraju biti u skladu sa propisima o zaštiti na radu.

2.6.2. Uticaj ostataka na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.2.1. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako nema

dovolјno podataka o FFS na temelju mikroorganizma na temelju kojih se može zaklјučiti da ne dolazi do štetnih uticaja na zdravlјe lјudi ili životinja zbog izloženosti mikroorganizmu, njegovim ostacima i metabolitima/toksi-nima koji ostaju u ili na bilјu ili bilјnim proizvodima.

2.6.2.2. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako pojava održivih i/ili neodrživih ostataka ne odražava najmanje količine FFS potrebne za odgovarajuću zaštitu bilјa u skladu sa GAP principima i primijenjenom na način (uklјučujući karence ili bezbjednosne vremenske periode) koji osigurava da prisustvo održivih ostataka u trenutku žetve/branja, klanja životinja ili nakon uskladištenja bude svedena na najmanju mjeru.


2.7.1. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako raspoložive informacije ukazuju da zbog ponašanja FFS u životnu sredinu može doći do neprihvatlјivih štetnih uticaja na životnu sredinu.

2.7.2. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako kontaminacija podzemnih voda, površinskih voda i vode za piće, koja se očekuje kao rezultat upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe, može uzrokovati interferenciju sa analitičkim sistemima u skladu sa propisima o kvalitetu vode za piće.

2.7.3. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako kontaminacija podzemnih voda, koja se očekuje kao rezultat upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe, premašuje nižu od slјedećih graničnih vrijednosti: a) najveće dozvolјene koncentracije utvrđene propisima

o kvalitetu vode za piće ili b) najveće dozvolјene koncentracije koje su utvrđene za

sastojke u FFS, kao što su bitni metaboliti/toksini, u skladu sa propisima kojima se uspostavlјa okvir za djelovanje na području politike voda,

c) najveće dozvolјene koncentracije utvrđene pri uvrštenju mikroorganizma na Listu, ako ta koncentracija nije utvrđena, koncentracije koja odgovara 1/10 dozvolјenog ADI, koji je utvrđen kada je mikroorganizam uvršten na Listu, osim ako je naučno dokazano da se u relevantnim uslovima u polјu niža koncentracije ne premašuje.

2.7.4. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako onečišćenje površinskih voda, koje se očekuje kao rezultat upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe: a) premašuje vrijednosti koje su utvrđene u skladu sa

propisima o kvalitetu površinskih voda namijenjenih za dobijanje vode za piće, ako se površinska voda sa područja predložene upotrebe koristi za dobijanje vode za piće,

b) premašuje vrijednosti za sastojke u FFS, kao što su bitni metaboliti/toksini, koji su utvrđeni u skladu sa propisima kojima se uspostavlјa okvir djelovanje na području politike voda,

c) ima neprihvatlјiv uticaj na vrste koje ne pripadaju cilјanoj grupi, uklјučujući životinje, u skladu sa tačkom 2.8. ovog odjelјka.

Predložena uputstva za upotrebu FFS, uklјučujući postupke čišćenja uređaja za primjenu FFS, moraju biti takva da se mogućnost slučajne kontaminacije površinskih voda svede na najmanju mjeru.

2.7.5. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je poznato da prenos genetskog materijala iz mikroorganizma na druge organizme može dovesti do neprihvatlјivih uticaja na životnu sredinu.

2.7.6. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako ne postoji dovolјno podataka o mogućem opstanku i kompeticiji mikroorganizma i relevantnih sekundarnih metabolita/toksina u ili na polјoprivrednoj kulturi u uslovima životne sredine koji preovladavaju u trenutku i nakon predložene upotrebe.

2.7.7. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako se može očekivati da će mikroorganizam i/ili njegovi mogući relevantni metaboliti/toksini opstati ili biti postojani u životnoj sredini u koncentracijama koje su znatno veće od prirodnih referentnih vrijednosti, uzimajući u obzir ponavlјanu primjenu tokom godina, osim ako pouzdana procjena rizika ne ukazuje da su rizici od nakuplјenih najviših vrijednosti prihvatlјivi (plateau concentractions).

2.8. Uticaj na organizme koji ne pripadaju cilјanoj grupi

Mora se osigurati dovolјno podataka na temelju kojih se može utvrditi može li doći do neprihvatlјivih uticaja na vrste koje ne pripadaju cilјanoj grupi (floru i faunu) zbog izloženosti FFS koje sadrži mikroorganizam nakon predložene upotrebe.

Mora se obratiti posebna pažnja na moguće uticaje na korisne organizme koji se upotreblјavaju za biološko suzbijanje štetnih organizama i na organizme koji igraju važnu ulogu u integralnoj zaštiti bilјa.

2.8.1. Ukoliko postoji mogućnost da ptice i drugi kopneni kičmenjaci koji ne pripadaju cilјanoj grupi budu izloženi, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je: a) mikroorganizam patogen za ptice i druge kopnene

kičmenjake koji ne pripadaju cilјanoj grupi, b) u slučaju toksičnih uticaja sastojaka u FFS, kao što su

bitni metaboliti/toksini, odnos toksičnost/izloženost manji od 10 na temelju akutne vrijednosti LD50 ili ako je odnos dugotrajna toksičnost/izloženost manji od 5, osim ako se na temelju odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivih uticaja - direktno ili indirektno - nakon upotrebe FFS u skladu sa predloženim uslovima upotrebe.

2.8.2. Ukoliko postoji mogućnost da vodeni organizmi budu izloženi, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je: a) mikroorganizam patogen za vodene organizme, b) u slučaju toksičnih uticaja sastojaka u FFS, kao što su

bitni metaboliti/toksini, odnos toksičnost/izloženost manji od 100 u slučaju akutne toksičnosti (EC50) za rod Daphnia i ribe i 10 za dugotrajnu/hroničnu toksičnosti za alge (EC50), rod Daphnia (NOEC) i ribe (NOEC), osim ako se na temelju odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivih uticaja na životnu sposobnost izloženih vrsta - direktno ili indirektno - nakon upotrebe FFS u skladu sa predloženim uslovima upotrebe.

2.8.3. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti pčela, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je:


a) mikroorganizam patogen za pčele, b) u slučaju toksičnih uticaja sastojaka u FFS, kao što su

bitni metaboliti/toksini, odnos opasnosti za oralnu i kontaktnu izloženost pčela medarica veći od 50, osim ako se na temelju odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivih uticaja na larve pčela ili na ponašanje pčela, ili na preživlјavanje i razvoj pčelinjih zajednica nakon upotrebe FFS u skladu sa predloženim uslovima upotrebe.

2.8.4. Ukoliko postoji mogućnost da drugi zglavkari osim pčela budu izloženi, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je: a) mikroorganizam patogen za druge zglavkare osim

pčela, b) u slučaju toksičnih uticaja zbog sastojaka u FFS, kao

što su bitni metaboliti/toksini, osim ako se na temelju odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivih uticaja na te organizme nakon upotrebe FFS u skladu sa predloženim uslovima upotrebe. Sve tvrdnje o selektivnosti i svi prijedlozi za upotrebu u sistem u integralne zaštite bilјa moraju biti potkrijeplјeni odgovarajućim podacima.

2.8.5. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti kišnih glista, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je mikroorganizam patogen za kišne gliste ili ako je u slučaju toksičnih uticaja sastojaka u FFS, kao što su relevantni metaboliti/toksini, odnos akutna toksičnost/izloženost za kišne gliste manji od 10 ili ako je odnos dugotrajna toksičnost/izloženost manji od 5, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu, nakon upotrebe FFS u predloženim uslovima upotrebe, populacija kišnih glista nije ugrožena.

2.8.6. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti mikroorganizama u zemlјištu koji ne pripadaju cilјanoj grupi, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je proces mineralizacije azota i uglјenika u laboratorijskim istraživanjima promijenjen za više od 25% nakon 100 dana, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uslovima u polјu, nakon upotrebe FFS u skladu sa predloženim uslovima upotrebe, ne dolazi do neprihvatlјivog uticaja na mikrobiološku zajednicu, uzimajući u obzir sposobnost razmnožavanja mikroorganizama.

Na temelju članka 13. stavak 7. Zakona o fitofarmaceutskim sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Uprave Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlјa bilјa, na 35. sjednici, održanoj 16. prosinca 2015. godine, donijelo je

PRAVILNIK O JEDINSTVENIM PRINCIPIMA ZA OCJENJIVANJE

FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA

DIO PRVI - OPĆE ODREDBE

Članak 1. (Predmet propisa)

Ovim Pravilnikom propisuju se jedinstveni principi za ocjenjivanje u svrhu registracije fitofarmaceutskih sredstava (u dalјem tekstu: FFS), kojima se obezbjeđuje najniži stupanj rizika od uporabe FFS za životnu sredinu, zdravlјe lјudi i životinja.

Članak 2. (Definicije)

Za potrebe ovoga Pravilnika koriste se izrazi iz Zakona o fitofarmaceutskim sredstvima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/04) i izrazi koji imaju slјedeća značenja:

a) "Karenca" je propisani najkraći period izražen brojem dana koji mora proći od primjene FFS do berbe, žetve, otkosa, prerade uskladištenih polјoprivrednih proizvoda ili puštanja domaćih životinja na ispašu;

b) "Radna zabrana" je propisani vremenski period nakon primjene određenog FFS u kojemu nije dozvolјen pristup lјudima i domaćim životinjama na tretiranu površinu, rad na tretiranoj površini, polјu ili zatvorenom prostoru;

c) "Formulacija" je konačni oblik FFS u kojemu se ono stavlјa u promet (npr. kvašlјivi prah, koncentrat za emulziju, granule);

d) "Koformulant" je svaka materija, osim aktivne materije, koju je proizvođač dodao FFS;

e) "Metabolit" je bilo koji metabolit ili proizvod razlaganja aktivne materije, protektanta ili sinergiste, koji nastaje bilo u organizmima ili životnoj sredini;

f) "Relevantni metaboliti" su metaboliti koji su značajni u toksikološkom, ekotoksikološkom i ekološkom smislu;

g) "Nečistoće" - nečistoća je bilo koji sastojak osim čiste aktivne materije i/ili drugi oblik koji je prisutan u tehničkom materijalu aktivne materije, uklјučujući i komponente koje potiču iz procesa proizvodnje ili procesa razgradnje tijekom skladištenja i neaktivne izomere, pod uvjetom da nisu uklјučeni u ISO ime aktivne materije;

h) "Relevantne nečistoće" su nečistoće koje su značajne u toksikološkom, ekotoksikološkom i ekološkom smislu, tj. nečistoće aktivne materije u procesu proizvodnje ili skladištenja aktivne materije koje su, u poređenju sa aktivnom materijom, značajne za zdravlјe lјudi ili životnu sredinu ili utiču na stabilnost aktivne materije ili su fitotoksične za gajene bilјke, ili su kontaminenti bilјa koje služe za proizvodnju hrane ili prouzrokuju neki drugi štetan efekat i koje se kemijski identifikuju i navode u tehničkoj specifikaciji aktivne, odnosno temeljne materije, u maksimalnim koncentracijama, a koje mogu biti relevantne čak i ako su prisutne u tehničkom materijalu 1g/kg

i) "ADI" (acceptable daily intake) je prihvatlјiv dnevni unos ostatka aktivne materije u mg/kg tjelesne mase/dan;

j) "AOEL" (acceptable operator exposure level) je prihvatlјiv nivo izloženosti primjenioca: najveća količina aktivne materije (mg/kg tjelesne mase), kojoj primjenilac smije biti izložen bez štetnih utjecaja na zdravlјe;

k) "BCF" (bioconcentration factor) je biokoncentracij-ski faktor;

l) "ECx" (effective concentration) je koncentracija, pri kojoj umre odnosno ugine X % testnih organizama;

m) "DT50" (dissipation time) je vrijeme potrebito za razgradnju 50% aktivne materije;

n) "DT90" je vrijeme potrebito za razgradnju 90% materije (Period required for 90% dissipation);

o) "LC50" (lethal median concentration) je srednje smrtna koncentracija, pri kojoj ugine 50% testnih organizama;


p) "LD50" (lethal median dose) je srednja smrtna doza, pri kojoj ugine 50% testnih organizama;

r) "MRL" (maximum residue limit) je najviša dozvolјena količina ostataka FFS;

s) "NOEC" (no observed effect concentrations) je koncentracija aktivne materije (mg/kg tjelesne mase) bez opasnog utjecaja;

t) "Letalno" je smrtno; u) "Ađuvanti" su supstance ili preparati koji se sastoje

od koformulanata ili preparati koji sadrže jedan ili više koformulanta, i to u obliku u kome se dostavlјaju korisniku (u konačnom obliku) i stavlјaju u promet da bi ih korisnik miješao sa FFS i tako pobolјšao efikasnost ili druge pesticidne osobine;

v) "Antibioza" je odnos između dvije ili više vrsta u kome je jedna vrsta aktivno ugrožena (na primjer toksinima koje proizvodi druga vrsta);

z) "Antigen" je svaka supstanca koja zbog dolaska u dodir sa odgovarajućim ćelijama prouzrokuje stanje osjetlјivosti i/ili imunološki odgovor nakon određenog latentnog razdoblјa (dana ili nedjelјa) i koja reagira sa antitijelima i/ili imunološkim ćelijama senzibilizi-ranog subjekta in vivo ili in vitro, na način koji se može dokazati;

aa) "Antimikrobik" (antimikrobna FFS ili antimikro-bici) su prirodne, polusintetičke ili sintetičke materije koje pokazuju antimikrobno djelovanje (ubijaju mikroorganizme ili inhibiraju njihov rast).

Antimikrobik uklјučuje: - antibiotike, tj. supstance koje proizvode mikro-

organizmi ili su dobiveni od mikroorganizama i - antikokcidijska sredstva, tj. supstance koje

aktivno djeluju protiv kokcidija, jednoćelijskih parazita;

bb) "Viroid" je svaka kategorija prouzrokovača infekcije koji se sastoji od kratke jednolančane ribonukleinske kiseline (RNK) koja nema proteinski omotač. RNK ne kodira protein i ne prevodi se, umnožava se ćelijskim enzimima. Poznato je da viroidi prouzrokuju nekoliko bilјnih bolesti;

cc) "Virulencija" je sposobnost mikroorganizma da prouzrokuje bolest, što je indicirano ozbilјnošću prouzrokovane bolesti. Veličina doze (veličina inokuluma) potrebite da prouzrokuje određeni stupanj patogenosti mjeri se eksperimentalno pomoću srednje smrtne doze (LD50) ili srednje infektivne doze (ID50);

dd) "GAP" je dobra polјoprivredna praksa (Good Agriculture Practice);

ee) "Domaćin" je čovek, životinja ili bilјka u kojoj se nastanjuje ili koja hrani drugi organizam (parazit);

ff) "Ekološka niša" je jedinstveni položaj koji određena vrsta zauzima u životnoj sredini, u smislu stvarnog fizičkog prostora koji zauzima i funkcije koje obavlјa unutar zajednice ili ekosustava;

gg) "EPPO" je europska i mediteranska organizacija za zaštitu bilјa (European and mediterranean plant protection organization);

hh) "ER50" je stopa efektivnosti (Effective rate); ii) "EC50" je srednja efektivna koncentracija (Median

effective concentration); jj) "ID50" je srednja infektivna doza (Median infective

dose); kk) "Infekcija" je unošenje ili ulazak patogenog

mikroorganizma u osetlјivog domaćina, bez obzira da li izaziva patološke efekte ili bolest. Organizam mora ući u tijelo domaćina, obično u ćelije, i mora biti

sposoban da se razmnožava kako bi stvorio nove infektivne jedinice. Sama ingestija patogena ne mora da dovede do infekcije;

ll) "Infektivan" znači biti sposoban za prenošenje infekcije;

mm) "Infektivnost" su svojstva mikroorganizma koja mu omogućavaju da zarazi osjetlјivog domaćina;

nn) "Invazija" je ulazak mikroorganizma u tijelo domaćina (npr. stvarni prodor kroz kožu, crijevne epitelne ćelije itd.). "Primarna invazivnost" je osobina patogenih mikroorganizama;

oo) "Kd" je koeficijent sorpcije supstanci u zemlјištu (Soil sorption coeficent);

pp) "KOC" je koeficijent sorpcije supstanci u zemlјištu izražen na organski vezani uglјenik (Soil organic carbon sorption coeficient);

rr) "Mikotoksin" je toksin koga proizvode glјive; ss) "Mikroorganizam" je ćelijski ili nećelijski

organizam koji ima sposobnost razmnožavanja ili prenošenja genetskog materijala (bakterije, glјive, virusi, virusima slični organizmi, viroidi, praživotinje i drugi);

tt) "NOEL" je doza bez vidlјivog efekata (No observed effect level);

uu) "Neodrživi mikroorganizam" je mikroorganizam koji nema sposobnost razmnožavanja ili prenosa genetskog materijala;

vv) "Neodrživi ostatak" je ostatak koji nema sposobnost razmnožavanja ili prenosa genetskog materijala;

zz) "Održivi mikroorganizam" je mikroorganizam koji ima sposobnost razmnožavanja ili prenosa genetskog materijala;

aaa) "Održivi ostatak" je ostatak koji ima sposobnost razmnožavanja ili prenosa genetskog materijala;

bbb) "Ostaci mikroorganizama" su aktivni mikroorgani-zmi i supstance koje ti mikroorganizmi sintetizuju u značajnim količinama, a koje ostaju nakon što mikroorganizam nestane i predstavlјaju rizik za zdravlјe lјudi ili životinja i/ili za životnu sredinu;

ccc) "Patogenost" je sposobnost mikroorganizma da prouzrokuje bolest i/ili nanese štetu domaćinu. Mnogi patogeni prouzrokuju bolest kombinacijom toksičnosti i invazivnosti ili toksičnosti i sposobnosti stvaranja kolonija. Neki invazivni patogeni prouzrokuju bolest koja nastaje zbog abnormalne reakcije odbrambenog sustava domaćina;

ddd) "Referentno FFS" je već registrirano FFS, koje je u praksi pokazalo odgovarajuću efikasnost u postojećim okvirima polјoprivredne proizvodnje, fitosanitarnim, ekološkim i klimatskim uvjetima u području predložene primjene, pri čemu formulacija, efekat na štetne organizme, spektar djelovanja i način primjene moraju biti uporedivi sa FFS za koje je podnijet zahtjev za registraciju;

eee) "Simbioza" je vrsta interakcije između organizama u kojoj jedan organizam živi tijesno povezan sa drugim organizmom i od koje oba organizma imaju koristi;

fff) "Specifičnost domaćina" je niz različitih vrsta domaćina u kojima neka mikrobna vrsta ili soj može stvarati kolonije. Mikroorganizam koji je specifičan za određenog domaćina kolonizuje ili ima štetan efekat na jednu vrstu domaćina ili na samo mali broj različitih vrsta domaćina. Mikroorganizam koji nije specifičan za određenu vrstu može kolonizovati ili imati štetan efekat na veliki broj različitih domaćina;


ggg) "Stvaranje kolonija" je razmnožavanje i postojanost mikroorganizma u životnoj sredini, na primjer na spolјašnjim (koža) ili unutršnjim (crijeva, pluća) površinama tijela. Za stvaranje kolonija mikroorganizam treba da opstane u određenom organu duže nego što se očekuje. Populacija mikroorganizama može se smanjivati, ali sporijim ritmom nego kod normalnog izlučivanja, a populacija može biti stabilna ili rastuća. Stvaranje kolonija može biti povezano sa bezopasnim i funkcionalnim mikroorganizmima, kao i sa patogenim mikroorganizmima;

hhh) SCFCAH je Stalni odbor za prehrambeni lanac i zdravlјe životinja (tijelo EU) (Standing Committee on the Food Chain and Animal Health);

iii) "Umnožavanje" je sposobnost mikroorganizma da se razmnožava i brojčano povećava u toku infekcije;

jjj) FAO je Organizacija za hranu i polјoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organisation);

kkk) CFU je jedinica koja stvara koloniju, odnosno jedna ili više rastućih ćelija koje stvaraju jednu vidlјivu koloniju (Coloni forming unit);

lll) WHO je Svjetska zdravstvena organizacija (World Health Organisation).

DIO DRUGI – JEDINSTVENI PRINCIPI ZA OCJENJIVANJE

Članak 3. (Preduvjeti ocjenjivanja)

(1) Dokumentacija koja se dostavlјa uz zahtjev za registraciju FFS mora biti sukladna sa posebnim propisom kojim se uređuje sadržaj dokumentacije za ocjenjivanje FFS, najkasnije do završetka ocjene koja prethodi donošenju odluke o registraciji.

(2) Pored dokumentacije iz stavka (1) ovoga članka uz zahtjev za registraciju FFS, radi njegove ocjene, dostavlјa se i dokumentacija o aktivnoj materiji sukladno sa posebnim propisom kojim se uređuje sadržaj dokumentacije za ocjenu aktivne materije.

(3) Podaci dostavlјeni u dokumentaciji iz st. (1) i (2) ovoga članka moraju biti prihvatlјivi što se tiče njihovoga opsega, kvaliteta, doslјednosti i pouzdanosti i dovolјni za pravilnu ocjenu dokumentacije. Istovremeno, ocjenjuje se i opravdanost obrazloženja koja je podnositelj zahtjeva priložio kako bi opravdao nedostatak određenih podataka.

Članak 4. (Ocjenjivanje)

(1) Ocjenjivanje FFS vrši se sukladno sa jedinstvenim principima za ocjenjivanje i registraciju FFS.

(2) Jedinstveni principi za ocjenjivanje i registraciju FFS dati su u Privitku ovoga Pravilnika, koji čini njegov sastavni dio.

(3) Pri ocjenjivanju FFS razmatraju se i drugi bitni dostupni stručni i naučni podaci koji su u vezi sa efikasnošću FFS ili sa mogućim štetnim efektima FFS, njegovih sastojaka ili ostataka, metabolita ili toksina.

DIO TREĆI – JEDINSTVENI PRINCIPI ZA REGISTRACIJU

Članak 5. (Odlučivanje i uvjeti za registraciju)

(1) Ukoliko su dostavlјeni podaci i informacije dovolјni za ocjenjivanje za jednu od predloženih primjena, donosi se rješenje o registraciji za tu predloženu primjenu.

(2) Zahtjev za registraciju se odbija ako je nedostatak podataka takav da nije moguće završiti ocjenu i donijeti pouzdan prijedlog za predloženu primjenu.

(3) U postupku registracije FFS nadležni organ sarađuje sa podnositeljem zahtjeva u cilјu brzog rješavanja pitanja u vezi sa dostavlјenom dokumentacijom, pravovremenom otkrivanju potreba za provođenjem dodatnih istraživanja, koja su neophodna za pravilnu ocjenu dokumentacije, dopunu predloženih uvjeta primjene i promjene svojstava ili sastava FFS.

(4) Svi zaklјučci u toku postupka ocjene i odlučivanja o registraciji FFS zasnivaju se na stručnim i naučnim principima, koji su priznati na međunarodnom nivou (primjera radi od strane EPPO), ako postoje, kao i sukladno sa smjernicama Stalnog odbora za prehrambeni lanac i zdravlјe životinja (SCFCAH).

(5) FFS koje sadrži mikroorganizam može da sadrži održive i neodržive mikroorganizme i dodatke u formulaciji, kao i bitne metabolite/toksine koji nastaju u toku rasta, ostatke hranlјive podloge i mikrobiološke kontaminante. Iz tih razloga ocjenjuju se mikroorganizam, bitni metaboliti/toksini, kao i FFS sa prisutnim ostacima hranjive podloge i mikrobiološkim kontaminantima.

(6) Ako FFS sadrži genetički modifikovan mikroorganizam, uzimaju se u obzir i posebni propisi kojima se uređuju namjerno ispuštanje genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu, odnosno uz zahtjev za registraciju takvog FFS potrebito je dostaviti i uzeti u obzir procjenu urađenu na temelju tih propisa.

DIO ČETVRTI – ZAVRŠNE ODREDBE


Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH".


Sarajevo



PRIVITAK JEDINSTVENI PRINCIPI ZA OCJENJIVANJE I REGISTRACIJU FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA Dio A – JEDINSTVENI PRINCIPI ZA OCJENJIVANJE I REGISTRACIJU KEMIJSKIH FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA SADRŽAJ I - OCJENJIVANJE

1. Opći principi 2. Posebni principi 2.1. Efikasnost 2.2. Neprihvatlјivi utjecaji na bilјe ili bilјne proizvode 2.3. Utjecaj na kičmenjake koji se suzbijaju 2.4. Utjecaj na zdravlјe lјudi ili životinja 2.4.1. Utjecaj FFS na zdravlјe lјudi ili životinja 2.4.2. Utjecaj ostataka na zdravlјe lјudi ili životinja 2.5. Utjecaj na životnu sredinu 2.5.1. Ponašanje i raspodjela u životnoj sredini 2.5.2. Utjecaj na vrste koje ne pripadaju cilјanoj skupini 2.6. Analitičke metode 2.7. Fizička i kemijska svojstva

II - ODLUČIVANJE

1. Opći principi 2. Posebni principi


2.1. Efikasnost 2.2. Neprihvatlјivi utjecaji na bilјe ili bilјne proizvode 2.3. Utjecaj na kičmenjake koji se suzbijaju 2.4. Utjecaj na zdravlјe lјudi ili životinja 2.4.1. Utjecaj FFS na zdravlјe lјudi ili životinja 2.4.2. Utjecaj ostataka na zdravlјe lјudi ili životinja 2.5. Utjecaj na životnu sredinu 2.5.1. Ponašanje i raspodjela u životnu sredinu 2.5.2. Utjecaj na vrste koje ne pripadaju cilјanoj skupini 2.6. Analitičke metode 2.7. Fizička i kemijska svojstva

I - OCJENJIVANJE 1. Opći principi

1. Ocjenjuje se dokumentacija iz članka 3. ovoga Pravilnika, uzimajući u obzir trenutna naučna i tehnička saznanja, a naročito se: a) ocjenjuje efikasnost i fitotoksičnost FFS za svaku

uporabu narečenu u zahtjevu za registraciju i b) određuju i ocjenjuju opasnosti do kojih dolazi te

procjenjuju mogući rizici za lјude, životinje i životnu sredinu.

2. Pri ocjenjivanju FFS moraju se uzeti u obzir svi predloženi stvarni uvjeti uporabe FFS, kao i poslјedice njegove uporabe, doza, način, učestalost i vremenski raspored primjena, kao i svojstva i sastav FFS. Kad god je to moguće, moraju se uzeti u obzir i principi integralne zaštite bilјa.

3. Pri ocjenjivanju dostavlјenih zahtjeva, uzimaju se u obzir polјoprivredni, fitosanitarni ili ekološki uvjeti (uklјučujući klimatske) na područjima predložene uporabe.

4. Pri tumačenju rezultata ocjenjivanja, uzimaju se u obzir mogući elementi nesigurnosti podataka dobivenih tijekom ocjenjivanja, kako bi se obezbijedilo da se rizik neotkrivanja štetnih utjecaja ili podcjenjivanja njihovoga značaja svede na najmanju mjeru.

Prvo provedeno ocjenjivanje zasniva se na najbolјim raspoloživim podacima ili procjenama koje odražavaju stvarne uvjete uporabe FFS.

Nakon prvog ocjenjivanja, provodi se ponovno ocjenjivanje pri kojem se uzimaju u obzir moguće nesigurnosti kritičnih podataka i niz uvjeta uporabe koji mogu nastati i dolazi do realne slike najgoreg mogućeg slučaja, kako bi se odredilo postoje li značajne razlike u odnosu na prvu ocjenu.

5. Ako posebni principi iz odjelјka 2. poglavlјa I. Dijela A Privitka ovoga Pravilnika predviđaju uporabu modula izračunavanja pri ocjenjivanju FFS, ti moduli moraju: a) pružati najbolјe moguće procjene svih bitnih procesa,

uzimajući u obzir realne parametre i pretpostavke, b) biti podvrgnuti analizi iz tačke 4. ovoga odjelјka, c) pouzdano validirani mjerenjima izvršenim u

okolnostima koje su primjerene uporabi modula, d) biti primjereni uvjetima na području uporabe.

6. Kada se u posebnim principima spominju metaboliti, produkti razgradnje i reakcije, uzimaju se u obzir samo oni koji su povezani sa predloženim mjerilom.

2. Posebni principi

Pri ocjenjivanju podataka i informacija koji su dostavlјeni uz zahtjev, uz opće principe odjelјka 1. poglavlјa I. Dijela A Privitka ovoga Pravilnika primjenjuju se i slјedeći posebni principi.

2.1. Efikasnost

2.1.1. Ukoliko se predložena uporaba odnosi na suzbijanje organizma ili zaštitu od njega, ocjenjuje se mogućnost da taj organizam bude štetan u polјoprivrednim, fitosanitarnim

i ekološkim uvjetima (uklјučujući klimatske) na području predložene uporabe.

2.1.2. Ukoliko se predložena uporaba ne odnosi na zaštitu bilјa od štetnih organizama, ocjenjuje se mogućnost nastanka štete, gubitka prinosa ili drugih negativnih poslјedica ako se FFS ne primijeni, imajući na umu polјoprivredne, fitosanitarne i ekološke uvjete (uklјučujući klimatske) na području predložene uporabe.

2.1.3. Ocjenjuju se podaci o efikasnosti FFS sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uzimajući u obzir stupanj suzbijanja ili opseg želјenog utjecaja i odgovarajuće eksperimentalne uvjete, kao što su: - izbor polјoprivredne kulture ili sorte, - polјoprivredni i ekološke uvjeti (uklјučujući i

klimatske), - prisustvo i zastuplјenost štetnog organizma, - stadijum razvoja polјoprivredne kulture i štetnog

organizma, - potrebita količina FFS, - količina pomoćnog sredstva, ukoliko se dodavanje

zahtijeva u naputku za uporabu, - učestalost i vremenski raspored primjena i - vrsta uređaja za primjenu FFS i uvjeti primjene.

2.1.4. Ocjenjuje se efikasnost FFS u različitim polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući i klimatske), koji bi mogli biti prisutni na području predložene uporabe, a naročito: (i) nivo, doslјednost i trajanje želјenog utjecaja FFS u

odnosu na dozu, u poređenju sa odgovarajućim referentnim sredstvom ili sredstvima i sa netretiranom kontrolom,

(ii) kada je to relevantno, utjecaj FFS na prinos i kvalitet i smanjenje gubitaka tijekom uskladištenja, u poređenju sa odgovarajućim referentnim sredstvom ili sredstvima i sa netretiranom kontrolom.

Ukoliko ne postoji odgovarajuće referentno FFS, ocjenjuje se efikasnost FFS kako bi se odredilo donosi li njegova uporaba doslјednu i jasno određenu korist u polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući klimatske) na području predložene uporabe.

2.1.5. Ako se u naputku za uporabu FFS zahtijeva njegovo miješanje sa drugim sredstvom/sredstvima ili pomoćnim sredstvima, provodi se ocjenjivanje iz tačke 2.1.1. do 2.1.4. ovoga odjelјka u odnosu na informacije dostavlјene o mješavini.

Ako se u naputku za uporabu FFS preporučuje njegovo miješanje sa drugim sredstvom/sredstvima ili pomoćnim sredstvima, ocjenjuje se prikladnost mješavine i uvjeti njezine uporabe.

2.2. Neprihvatlјivi utjecaji na bilјe ili bilјne proizvode

2.2.1. Ocjenjuje se stupanj štetnih utjecaja na tretiranu polјoprivrednu kulturu nakon uporabe FFS sukladno sa predloženim uvjetima uporabe i, kada je to relevantno, u poređenju sa odgovarajućim referentnim sredstvom ili sredstvima, ukoliko postoje, i/ili sa netretiranom kontrolom. a) Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće

informacije: (i) podaci o efikasnosti sukladno sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu FFS, (ii) drugi bitni podaci o FFS, kao što su: svojstva

FFS, doza, metoda primjene, broj i vremenski raspored primjena,

(iii) svi bitni podaci o aktivnoj materiji sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih


materija FFS, uklјučujući način djelovanja, pritisak para, isparlјivost i rastvorlјivost u vodi.

b) Ovo ocjenjivanje uklјučuje: (i) vrstu, učestalost, nivo i trajanje uočenih

fitotoksičnih utjecaja, kao i polјoprivredne, fitosanitarne i ekološke uvjete (uklјučujući klimatske) koji na njih utiču,

(ii) razlike među sortama sa obzirom na njihovu osjetlјivost na fitotoksične utjecaje,

(iii) dio tretirane polјoprivredne kulture ili polјoprivrednih proizvoda na kojem se uočavaju fitotoksični utjecaji,

(iv) štetni utjecaj na prinos i/ili kvalitet tretirane polјoprivredne kulture ili bilјnih proizvoda,

(v) štetni utjecaj na životnu sposobnost, klijanje, nicanje, ukorjenjivanje i rast tretiranog bilјa ili bilјnih dijelova namijenjenih razmnožavanju,

(vi) ukoliko se radi o isparivim sredstvima, štetni utjecaj na susjedne polјoprivredne kulture.

2.2.2. Ukoliko raspoloživi podaci ukazuju na to da se aktivna materija ili bitni metaboliti, produkti razgradnje i reakcije, u značajnim količinama, zadržavaju u zemlјištu i/ili na ili u bilјnim dijelovima nakon uporabe FFS sukladno sa predloženim uvjetima uporabe, ocjenjuje se stupanj štetnih utjecaja na slјedeće polјoprivredne kulture u plodoredu. Ovo se ocjenjivanje provodi sukladno sa tačkom 2.2.1. ovoga odjelјka.

2.2.3. Ako se u naputku za uporabu FFS zahtijeva njegovo miješanje sa drugim sredstvom/sredstvima ili pomoćnim sredstvima, provodi se ocjenjivanje iz tačke 2.1.1. ovoga odjelјka, u odnosu na informacije dostavlјene o mješavini.

2.3. Utjecaj na kičmenjake koji se suzbijaju

Ukoliko je predloženom uporabom FFS namijenjeno za suzbijanje kičmenjaka, ocjenjuje se mehanizam kojim se postiže taj utjecaj kao i uočeni utjecaji na ponašanje i zdravlјe cilјanih životinja; ukoliko je FFS namijenjeno uništenju cilјane životinje, ocjenjuju se vrijeme potrebito za uginuće životinje i uvjeti u kojima dolazi do uginuća.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) sve bitne informacije sukladno sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultate njihovoga ocjenjivanja, uklјučujući toksikološke studije i studije metabolizma,

(ii) sve bitne informacije o FFS sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući toksikološka istraživanja i podatke o efikasnosti.

2.4. Utjecaj na zdravlјe lјudi ili životinja

2.4.1. Utjecaj FFS 2.4.1.1. Ocjenjuje se izloženost primjenioca aktivnoj materiji

i/ili toksikološki relevantnim sastojcima FFS do koje bi moglo doći u predloženim uvjetima uporabe (uklјučujući naročito dozu, metodu primjene i klimatske uvjete), koristeći u prvom redu realne podatke o izloženosti i, ukoliko takvi podaci nisu raspoloživi, prikladne i validirane module izračunavanje.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) toksikološke studije i studije metabolizma sukladno sa

propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultate njihovoga ocjenjivanja, uklјučujući i dozvolјeni nivo izloženosti primjenioca (AOEL). AOEL se iskazuje u miligramima kemikalije po kilo-gramu tjelesne mase primjenioca. AOEL se zasniva na najvećem nivou kod kojeg se tijekom istraživanja

ne uočavaju štetni utjecaji na najosjetlјivije bitne životinjske vrste ili, ukoliko su raspoloživi odgova-rajući podaci, na lјude,

(ii) ostale bitne informacije o aktivnoj materiji, kao što su fizička i kemijska svojstva,

(iii) toksikološka istraživanja sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS uklјučujući, po potrebi, istraživanja o apsorpciji putem kože,

(iv) ostale bitne informacije sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, kao što su: - sastav FFS, - svojstva FFS, - veličina, oblik i vrsta ambalaže, - područje uporabe, kao i vrsta i svojstva kulture

ili štetnog organizma, - metode primjene, uklјučujući rukovanje, punje-

nje i miješanje FFS, - preporučene mjere za smanjenje izloženosti, - preporuke o zaštitnoj odjeći, - najveća doza primjene, - najmanji utrošak rastvora narečen u naputku za

uporabu i - broj i vremenski raspored primjena.

Ovo se ocjenjivanje primjenjuje za svaku vrstu metode i uređaja predloženih za primjenu FFS, kao i za različite vrste i veličine rezervoara, uzimajući u obzir miješanje i punje-nje, primjenu FFS, kao i čišćenje i redovno održavanje uređaja za primjenu FFS.

2.4.1.2. Proučavaju se podaci o vrsti predložene ambalaže i njezinim svojstvima, naročito oni koji se odnose na: - vrstu ambalaže, - dimenzije i zapremninu, - veličinu otvora, - vrstu zatvarača, - čvrstoću, nepropustlјivost i otpornost ambalaže pri

uobičajenom prevozu i rukovanju i - otpornost na FFS i kompatibilnost sa njim.

2.4.1.3. Proučavaju se podaci o vrsti predložene zaštitne odjeće i lične zaštitne opreme i njihovim svojstvima, naročito oni koji se odnose na: - njihovu dostupnost i primjerenost i - udobnost, uzimajući u obzir fizički napor i klimatske

uvjete. 2.4.1.4. Ocjenjuje se mogućnost izloženosti drugih prisutnih

lica ili radnika nakon primjene FFS ili izloženost životinja aktivnoj materiji i/ili drugim toksikološki relevantnim sastojcima FFS u predloženim uvjetima uporabe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informa-cije: (i) toksikološke studije i studije metabolizma o aktivnoj

materiji sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja, uklјučujući AOEL;

(ii) toksikološka istraživanja sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući, po potrebi, istraživanja o apsorpciji putem kože;

(iii) ostale bitne informacije o FFS sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, kao što su: - karenca, radna zabrana ili druge mjere opreza za

zaštitu lјudi i životinja, - metode primjene, - najveća doza primjene, - najveći utrošak rastvora, - sastav FFS, - ostaci FFS koji ostaju na bilјu i bilјnim

proizvodima nakon primjene i


- druge aktivnosti pri kojima su radnici izloženi. 2.4.2. Utjecaj ostataka 2.4.2.1. Ocjenjuju se određeni toksikološki podaci sukladno sa

propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS, a naročito oni koji se odnose na: - određivanje prihvatlјivog dnevnog unosa (ADI), - identifikaciju metabolita, produkata razgradnje i

reakcije u tretiranom bilјu ili bilјnim proizvodima i - ponašanje ostataka aktivne materije i njezinih

metabolita od trenutka primjene do žetve/berbe ili ako se radi o uporabama nakon žetve/berbe, do odvoženja uskladištenih bilјnih proizvoda iz skladišta.

2.4.2.2. Prije ocjenjivanja nivoa ostataka u bilјu, bilјnim proiz-vodima ili u proizvodima životinjskog porijekla ocjenjuju se slјedeće informacije: - podaci o predloženoj dobroj polјoprivrednoj praksi

(GAP), uklјučujući podatke o primjeni sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS i predložene karence za predložene uporabe ili bezbjednosne vremenske razmake za stočnu hranu ili uskladištenje ako se radi o uporabama nakon žetve/berbe,

- svojstva FFS i - analitičke metode i definicija ostataka.

2.4.2.3. Na temelju prikladnih statističkih modula, ocjenjuju se nivoi ostataka određenih u istraživanjima ostataka FFS. Ovo se ocjenjivanje provodi za svaku predloženu uporabu i uzimaju se u obzir slјedeći elementi: (i) predloženi uvjeti uporabe FFS, (ii) odgovarajući podaci o ostacima u ili na tretiranom

bilјu, bilјnim proizvodima, hrani i stočnoj hrani sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, kao i raspodjela ostataka među jestivim i nejestivim dijelovima,

(iii) odgovarajući podaci o ostacima u ili na tretiranom bilјu, bilјnim proizvodima, hrani i stočnoj hrani sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS, kao i rezultati njihovoga ocjenjivanja,

(iv) realne mogućnosti ekstrapolacije podataka sa jedne polјoprivredne kulture na drugu.

2.4.2.4. Ocjenjuju se nivoi ostataka određeni u proizvodima životinjskog porijekla, uzimajući u obzir podatke iz podtačke 8.4. Dijela A Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, kao i ostatke koji su poslјedica drugih uporaba.

2.4.2.5. Procjenjuje se moguća izloženost potrošača putem hrane i, kada je to relevantno, drugi načini izloženosti, primjenjujući prikladni modul izračunavanja. Kada je to relevantno, pri ocjenjivanju se uzimaju u obzir drugi izvori informacija, kao što su uporaba drugih registriranih FFS koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

2.4.2.6. Kada je to relevantno, procjenjuje se izloženost životinja, uzimajući u obzir nivoe ostataka određene u tretiranom bilјu ili bilјnim proizvodima koji su namijenjeni za prehranu životinja.

2.5. Utjecaj na životnu sredinu

2.5.1. Ponašanje i raspodjela u životnoj sredini Pri ocjenjivanju ponašanja i raspodjele FFS u životnoj

sredini uzima se u obzir cjelokupna životna sredina, uklјučujući floru i faunu, a naročito slјedeće:

2.5.1.1. Ocjenjuje se mogućnost da u predloženim uvjetima uporabe FFS dospije u zemlјište. Ukoliko takva mogućnost postoji, procjenjuju se brzina i put razgradnje u zemlјištu, pokretlјivost u zemlјištu i promjena ukupne koncentracije (ekstrahujući i neekstrahujući ostaci) aktivne materije i bitnih metabolita, produkata razgradnje i reakcije, koja bi se

mogla očekivati u zemlјištu na području predložene uporabe, nakon primjene FFS prema predloženim uvjetima.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci o ponašanju u zemlјištu sukladno

sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja;

(ii) drugi bitni podaci o aktivnoj materiji, kao što su: - molekulska masa, - rastvorlјivost u vodi, - koeficijent raspodjele oktanol/voda, - pritisak para, - brzina isparlјivosti, - konstanta disocijacije, - brzina fotorazgradnje i identitet produkata


produkata razgradnje; (iii) svi podaci o FFS sukladno sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući podatke o raspodjeli i razgradnji u zemlјištu;

(iv) po potrebi, podaci o uporabi drugih registriranih FFS na području predložene uporabe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

2.5.1.2. Ocjenjuju se mogućnost da u predloženim uvjetima uporabe FFS dospije do podzemnih voda, ukoliko takva mogućnost postoji, procjenjuje se koncentracija aktivne materije i bitnih metabolita, produkata razgradnje i reakcije, koja bi se mogla očekivati u podzemnim vodama na području predložene uporabe, nakon primjene FFS prema predloženim uvjetima uporabe, primjenom prikladnog validiranog modula izračunavanje na nivou EU.

Sve dok ne postoji modul izračunavanje validiran na nivou EU, procjena se mora zasnivati na rezultatima istraživanja o pokretlјivosti i postojanosti u zemlјištu sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir i slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci o ponašanju u zemlјištu i vodi

sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja;



(iii) svi podaci o FFS sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući podatke o raspodjeli i razgradnji u zemlјištu i vodi;

(iv) kada je to relevantno, podaci o uporabi drugih registriranih FFS na području predložene uporabe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke;

(v) kada je to relevantno, podaci o razgradnji uklјučujući transformaciju i sorpciju u zasićenoj zoni;

(vi) kada je to relevantno, podaci o postupcima za obradu i uklanjanje iz vode za piće na području predložene uporabe;

(vii) kada je to relevantno, podaci o sustavskom praćenju prisustva aktivne materije i bitnih metabolita, produ-


kata razgradnje i reakcije u podzemnim vodama koji su poslјedica prethodne uporabe FFS koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke. Takvi podaci o praćenju tumače se na doslјedan naučni način.

2.5.1.3. Ocjenjuje se mogućnost da u predloženim uvjetima uporabe FFS dospije do površinskih voda. Ukoliko takva mogućnost postoji, procjenjuje se, predviđenu kratkoročnu i dugoročnu koncentraciju aktivne materije i metabolita, produkata razgradnje i reakcije, koja bi se mogla očekivati u površinskim vodama na području predložene uporabe, nakon primjene FFS prema predloženim uvjetima uporabe, primjenom prikladnog modula izračunavanje validiranog na nivou EU.

Ukoliko ne postoji modul izračunavanje validiran na nivou EU, procjena se mora zasnivati na rezultatima istraživanja o pokretlјivosti i postojanosti u zemlјištu i podacima o površinskom ispiranju i zanošenju sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir i slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci o ponašanju u zemlјištu i vodi

sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja;



(iii) svi bitni podaci o FFS sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući podatke o raspodjeli i razgradnji u zemlјištu i vodi;

(iv) mogući putevi izloženosti: - zanošenje, - površinsko ispiranje, - prekomjerna primjena, - oticanje putem odvodnih kanala, - ispiranje i - nakuplјanje u atmosferi;

(v) kada je to relevantno, podaci o uporabi drugih registriranih FFS na području predložene uporabe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke;

(vi) kada je to relevantno, podaci o postupcima za obradu i uklanjanje iz vode za piće na području predložene uporabe.

2.5.1.4. Ocjenjuje se moguće prisustvo FFS u zraku u pred-loženim uvjetima uporabe, ukoliko takva mogućnost postoji, primjenjuje se, kada je to relevantno, prikladni validirani modul izračunavanje, za bolјu procjenu koncentracije aktivne materije i bitnih metabolita, produkata razgradnje i reakcije, koja bi se mogla očekivati u zraku nakon primjene FFS prema predloženim uvjetima uporabe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci o ponašanju u zemlјištu, vodi i

zraku sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja;

(ii) drugi bitni podaci o aktivnoj materiji, kao što su: - pritisak para, - rastvorlјivost u vodi, - brzina hidrolize u odnosu na pH i identitet

produkata razgradnje, - fotokemijska razgradnja u vodi i zraku kao i

identitet produkata razgradnje i - koeficijent raspodjele oktanol/voda;

(iii) svi bitni podaci o FFS sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući podatke o raspodjeli i prisustva u zraku.

2.5.1.5. Ocjenjuju se postupci uništavanja ili dekontaminacije FFS i njegove ambalaže.

2.5.2. Utjecaj na vrste koje ne pripadaju cilјanoj skupini Pri izračunavanju odnosa toksičnost/izloženost uzima se u

obzir toksičnost za najosjetlјiviji organizam korišten u istraživanjima.

2.5.2.1. Ocjenjuje se mogućnost da ptice i drugi kopneni kičmenjaci budu izloženi FFS u predloženim uvjetima uporabe. Ukoliko takva mogućnost postoji, ocjenjuje se opseg mogućeg kratkotrajnog i dugotrajnog rizika za te organizme, kao i za njihovo razmnožavanje, nakon primjene FFS prema predloženim uvjetima uporabe.


(i) odgovarajući podaci iz toksikoloških istraživanja na sisarima i utjecajima na ptice i druge kopnene kičmenjake koji ne pripadaju cilјanoj skupini, uklјučujući utjecaje na razmnožavanje, kao i drugi bitni podaci o aktivnoj materiji sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja, (ii) svi bitni podaci o FFS sukladno sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući podatke o utjecajima na ptice i druge kopnene kičmenjake koji ne pripadaju cilјanoj skupini,

(iii) kada je to relevantno, podaci o uporabi drugih registriranih FFS na području predložene uporabe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

Ovo ocjenjivanje obuhvata: (i) ponašanje i raspodjelu, uklјučujući postojanost i

biokoncentraciju aktivne materije i bitnih metabolita, produkata razgradnje i reakcije, u različitim dijelovima životne sredine nakon primjene FFS,

(ii) procijenjenu izloženost vrsta koje bi mogle biti izložene u trenutku primjene ili tijekom prisustva ostataka, uzimajući u obzir sve bitne puteve izloženosti (npr. ako se proguta formulisano FFS ili tretirana hrana, predatorsko hranjenje beskičmenja-cima ili kičmenjacima, dodir sa FFS zbog njegove prekomjerne primjene ili dodir sa tretiranim rastinjem),

(iii) izračunavanje odnosa akutne, kratkotrajne i, po potrebi, dugotrajne toksičnosti i izloženosti. Odnosi toksičnost/izloženost definiraju se kao odnosi vrijednosti LD50 ili LC50 i koncentracije bez utjecaja (NOEC), izraženih na temelju aktivne materije i procijenjene izloženosti izražene u mg/kg tjelesne mase.

2.5.2.2. Ocjenjuje se mogućnost izloženosti vodenih organizama FFS u predloženim uvjetima uporabe. Ukoliko takva mogućnost postoji, ocjenjuje se stupanj mogućeg kratkotrajnog i dugotrajnog rizika za vodene organizme nakon primjene FFS prema predloženim uvjetima uporabe.



(i) odgovarajući podaci o utjecajima na vodene organizme sukladno sa propisima o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja;

(ii) drugi bitni podaci o aktivnoj materiji, kao što su: - rastvorlјivost u vodi, - koeficijent raspodjele oktanol/voda, - pritisak para, - brzina isparlјivosti, - KOC, - biološka razgradnja u vodenim sustavima, a

naročito brza biološka razgradnja, - brzina fotorazgradnje i identitet produkata


produkata razgradnje; (iii) svi bitni podaci o FFS sukladno sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu FFS, a naročito utjecaji na vodene organizme;

(iv) kada je to relevantno, podaci o uporabi drugih registriranih FFS na području predložene uporabe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

Ovo ocjenjivanje obuhvata: (i) ponašanje i raspodjelu ostataka aktivne materije i

bitnih metabolita, produkata razgradnje i reakcije u vodi, sedimentu i ribama,

(ii) izračunavanje odnosa akutna toksičnost/izloženost za ribe i rod Daphnia. Ovaj se odnos definira kao odnos akutnog LC50, odnosno EC50 i predviđene kratkotrajne koncentracije u životnoj sredini,

(iii) izračunavanje odnosa inhibicija rasta algi/izloženost za alge. Ovaj se odnos definira kao odnos EC50 i predviđene kratkotrajne koncentracije u životnoj sredini,

(iv) izračunavanje odnosa dugotrajna toksičnost/izloženost za ribe i rod Daphnia. Odnos dugotrajna toksičnost/izloženost definira se kao odnos vrijednosti NOEC i predviđene dugotrajne koncentracije u životnoj sredini,

(v) kada je to relevantno, biokoncentraciju u ribama i moguću izloženost predatora riba, uklјučujući lјude,

(vi) ukoliko je FFS namijenjeno za izravno nanošenje na površinske vode, utjecaj na promjenu kvaliteta površinskih voda, kao što je pH vrijednost ili udio otoplјenog kisika.

2.5.2.3. Ocjenjuje se mogućnost izloženosti pčela FFS u predloženim uvjetima uporabe, ukoliko takva mogućnost postoji, ocjenjuje se veličina mogućeg kratkotrajnog i dugotrajnog rizika za pčele nakon primjene FFS prema predloženim uvjetima uporabe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci o toksičnosti za pčele sukladno

sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja;



insekata);

(iii) svi bitni podaci o FFS sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući toksičnost za pčele,

(iv) kada je to relevantno, podaci o uporabi drugih registriranih sredstava na području predložene uporabe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

Ovo ocjenjivanje obuhvata: (i) odnos između najveće doze izražene u gramima

aktivne materije po hektaru i kontaktnog ili oralnog LD50, izraženog u gramu (g) aktivne materije po pčeli (odnos opasnosti) i, po potrebi, postojanost ostataka na ili u tretiranom bilјu,

(ii) kada je to relevantno, utjecaje na larve pčela, ponašanje pčela, opstanak zajednice i razvoj nakon primjene FFS prema predloženim uvjetima uporabe.

2.5.2.4. Ocjenjuje se mogućnost izloženosti drugih korisnih zglavkara, osim pčela, FFS u predloženim uvjetima uporabe. Ukoliko takva mogućnost postoji, ocjenjuju se mogući letalni i subletalni utjecaji na te organizme i smanjenje njihove aktivnosti nakon primjene FFS prema predloženim uvjetima uporabe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci o toksičnosti za pčele i druge

korisne zglavkare sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja;



insekata); (iii) svi bitni podaci o FFS sukladno sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu FFS, kao što su: - utjecaji na druge korisne zglavkare osim pčela, - toksičnost za pčele, - raspoloživi podaci iz temeljnih bioloških

pregleda (screeninga), - najveća doza primjene i - najveći broj primjena i njihov vremenski

raspored; (iv) kada je to relevantno, podaci o uporabi drugih

registriranih FFS na području predložene uporabe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

2.5.2.5. Ocjenjuje se mogućnost izloženosti kišnih glista i drugih makroorganizama u zemlјištu koji ne pripadaju cilјanoj skupini FFS u predloženim uvjetima uporabe, ukoliko takva mogućnost postoji, ocjenjuje se stupanj kratkotrajnog i dugotrajnog rizika za te organizme nakon primjene FFS prema predloženim uvjetima uporabe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) odgovarajući podaci sukladno sa propisom o

dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS, o toksičnosti aktivne materije za kišne gliste i druge makroorganizme u zemlјištu koji ne pripadaju cilјanoj skupini i rezultati njihovoga ocjenjivanja;

(ii) drugi bitni podaci o aktivnoj materiji, kao što su: - rastvorlјivost u vodi, - koeficijent raspodjele oktanol/voda, - Kd,


- pritisak para, - brzina hidrolize u odnosu na pH vrijednost i

identitet produkata razgradnje, - brzina fotorazgradnje i identitet produkata

razgradnje i - DT50 i DT90 za razgradnju u zemlјištu;

(iii) svi bitni podaci o FFS sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući utjecaje na kišne gliste i druge makroorganizme u zemlјištu koji ne pripadaju cilјanoj skupini;

(iv) kada je to relevantno, podatke o uporabi drugih registriranih FFS na području predložene uporabe, koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke.

Ovo ocjenjivanje obuhvata: (i) letalne i subletalne utjecaje, (ii) predviđenu početnu i dugotrajnu koncentraciju u

životnu sredinu, (iii) izračunavanje odnosa akutna toksičnost/izloženost

(definiranog kao odnos vrijednosti LC50 i predviđene početne koncentracije u životnoj sredini) i odnosa dugotrajne toksičnosti/izloženost (definiranog kao odnos vrijednosti NOEC i predviđene dugotrajne koncentracije u životnoj sredini),

(iv) kada je to relevantno, biokoncentracija i postojanost ostataka u kišnim glistama.

2.5.2.6. Ukoliko ocjenjivanje iz tačke 2.5.1.1. ovoga odjelјka ne isklјuči mogućnost da u predloženim uvjetima uporabe FFS dospije u zemlјište, ocjenjuje se utjecaj na mikrobiološku aktivnost, kao što je utjecaj na procese mineralizacije dušika i uglјenika u zemlјištu nakon primjene FFS prema predloženim uvjetima uporabe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) svi bitni podaci o aktivnoj materiji, uklјučujući

odgovarajuće podatke sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS o utjecajima na mikroorganizme u zemlјištu koji ne pripadaju cilјnoj skupini i rezultate njihovoga ocjenjivanja,

(ii) svi bitni podaci o FFS sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući utjecaje na mikroorganizme u zemlјištu koji ne pripadaju cilјanoj skupini,

(iii) kada je to relevantno, podaci o uporabi drugih registriranih FFS na području predložene uporabe koja sadrže istu aktivnu materiju ili ostavlјaju iste ostatke,

(iv) svi raspoloživi podaci iz temeljnih bioloških pregleda (screening).

2.6. Analitičke metode

Ocjenjuju se predložene analitičke metode potrebite u svrhu postregistracione kontrole i sustavskog praćenja, kako bi se odredilo:

2.6.1. Za analizu formulacije Svojstva i količine aktivne/aktivnih materija u FFS i, po

potrebi, svih toksikoloških, ekotoksikoloških ili ekoloških značajnih nečistoća i dodataka.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) podaci o analitičkim metodama sukladno sa propisom

o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja;

(ii) podaci o analitičkim metodama sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, a naročito: - specifičnost i linearnost predloženih metoda,

- značaj interferencija i - preciznost predloženih metoda

(unutarlaboratorijska ponovlјivost i međulaboratorijska reproduktivnost);

(iii) granice detekcije i određivanja za predložene metode za određivanje nečistoća.

2.6.2. Za analizu ostataka Ostatke aktivne materije, metabolita, produkata razgradnje i

reakcije koji su poslјedica predložene uporabe FFS i koji su značajni u toksikološkom, ekotoksikološkom ili ekološkom smislu.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) podaci o analitičkim metodama sukladno sa propisom

o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja,

(ii) podaci o analitičkim metodama sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS, a naročito: - specifičnost predloženih metoda, - preciznost predloženih metoda (unutarlaborato-

rijska ponovlјivost i međulaboratorijska repro-duktivnost) i

- iskorištenost (analitički povrat) predloženih metoda pri odgovarajućim koncentracijama;

(iii) granica detekcije predloženih metoda; (iv) granica određivanja predloženih metoda.

2.7. Fizička i kemijska svojstva

2.7.1. Ocjenjuje se stvarna koncentracija aktivne materije u FFS i njezina stabilnost tijekom skladištenja.

2.7.2. Ocjenjuju se fizička i kemijska svojstva FFS, a naročito: - ako postoji odgovarajuća FAO specifikacija, fizička i

kemijska svojstva koja su u njoj narečena, - ako ne postoji odgovarajuća FAO specifikacija, sva

bitna fizička i kemijska svojstva formulacije kako su narečena u "Priručniku o razvoju i uporabi FAO specifikacija za FFS" 1.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) podaci sukladno sa propisom o dokumentaciji za

ocjenu aktivnih materija FFS o fizičkim i kemijskim svojstvima aktivne materije i rezultati njihovoga ocjenjivanja,

(ii) podaci sukladno sa propisom o dokumentaciji za ocjenu FFS o fizičkim i kemijskim svojstvima FFS.

2.7.3. Ako se u predloženom naputku za uporabu zahtjeva ili preporučuje miješanje FFS sa drugim FFS ili pomoćnim sredstvima, mora se ocijeniti fizička i kemijska kompatibilnost sredstava u smješi.


1. Prema potrebi, u postupku registracije FFS mogu se odrediti određeni uvjeti i ograničenja.

Narečene mjere treba odrediti na temelju vrste i opsega očekivanih prednosti i mogućih rizika i one moraju biti odgovarajuće.

2. Pri odlučivanju o registraciji FFS, prema potrebi, uzimaju se u obzir polјoprivredni, fitosanitarni ili ekološki uvjeti (uklјučujući klimatske) na područjima predložene uporabe. Na temelju tih razmatranja, mogu se utvrditi posebni uvjeti i ograničenja uporabe i, prema potrebi, predložiti registracija FFS i uporaba samo na pojedinom području, a ne na cijeloj teritoriji.


products.


3. Doze i broj primjena FFS, predloženi u postupku registracije, predstavlјaju najmanje količine potrebite za postizanje želјenog efekta, čak i onda kada veće količine ne bi dovele do neprihvatlјivih rizika za zdravlјe lјudi, životinja ili za životnu sredinu. Odobrene doze moraju biti primjerene i razlikovati se ovisno o polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući klimatske) na različitim područjima za koja se odobrava registracija. Međutim, doze i broj primjena ne smiju dovesti do neželјenih utjecaja, kao što je razvoj otpornosti.

4. Ukoliko je FFS namijenjeno za uporabu u integralnoj polјoprivrednoj proizvodnji, moraju se uvažavati principi integralne zaštite bilјa.

5. Sa obzirom da se ocjenjivanje zasniva na podacima o ograničenom broju reprezentativnih vrsta, mora se obezbijediti da uporaba FFS nema dugoročne poslјedice na brojnost i raznovrsnost vrsta koje ne pripadaju cilјanoj skupini.

6. Prije donošenja prijedloga za registraciju, nacrt etikete i naputak za uporabu moraju ispunjavati slјedeće uvjete: - sve propisane zahtjeve u vezi sa razvrstavanjem,

pakiranjem, obilјežavanjem i opremanjem FFS naputkom za uporabu,

- sadržavati informacije o zaštiti korisnika sukladno sa propisima o zaštiti na radu i

- sadržavati uvjete i ograničenja uporabe FFS sukladno sa t. 1. do 5. ovoga odjelјka.

U prijedlogu za registraciju i u rješenju o registraciji FFS moraju biti narečeni podaci sukladno sa propisima o razvrstavanju, pakiranju i označavanju opasnih materija i preparata.

7. Prije donošenja prijedloga za registraciju mora biti ispunjeno slјedeće: a) da predložena ambalaža bude sukladno sa propisima o


b) da su obezbijeđeni: - postupci za uništavanje FFS, - postupci za neutralizaciju štetnih utjecaja FFS,

ukoliko je slučajno ispušteno, i - postupci za dekontaminaciju i uništenje

ambalaže sukladno sa odgovarajućim zakonskim odredbama.

8. Prijedlog za registraciju će se donijeti samo ako su ispunjeni svi zahtjevi iz odjelјka 2. ovoga poglavlјa. Međutim: a) ukoliko jedan ili više posebnih zahtjeva u vezi sa

odlučivanjem iz t. 2.1, 2.2, 2.3. ili 2.7. odjelјka 2. ovoga poglavlјa nisu u potpunosti ispunjeni, prijedlog za registraciju će se donijeti samo ako prednosti uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe imaju prednost nad mogućim štetnim utjecajima njegove uporabe. Sva ograničenja u pogledu uporabe FFS povezana sa neispunjavanjem nekih od spomenutih zahtjeva moraju biti narečena u naputku za uporabu, a neispunjavanje zahtjeva iz tačke 2.7. ne smije ugrožavati pravilnu uporabu FFS. Te prednosti mogu biti u smislu: - prednosti za mjere integralne zaštite bilјa ili

organskog uzgoja i kompatibilnost sa njima, - olakšavanja primjene strategija za smanjenje

rizika od razvoja otpornosti, - odgovora na potrebu za većom raznovrsnošću

vrsta aktivnih materija ili biokemijskih načina djelovanja koji se mogu koristiti u strategijama za izbjegavanje ubrzane razgradnje u zemlјištu,

- smanjenja rizika za primjenioce i za potrošače, - smanjenja onečišćenja životne sredine i

smanjenja utjecaja na vrste koje ne pripadaju cilјanoj skupini;

b) ukoliko kriteriji iz tačke 2.6. odjelјka 2. ovoga poglavlјa nisu u potpunosti zadovolјeni zbog sadašnjih ograničenih naučnih i tehnoloških saznanja na polјu analitike, registracija se odobrava na ograničeni period ako se dokaže da su predložene metode primjerene predviđenim cilјevima. U tom slučaju podnositelju zahtjeva se određuje vremenski rok u kojemu mora razviti i predložiti analitičke metode koje su sukladno sa narečenim kriterijima. Po isteku vremenskog roka koji je određen podnositelju zahtjeva FFS podliježe ponovnoj ocjeni;

c) ukoliko je reproduktivnost predloženih analitičkih metoda iz tačke 2.6. odjelјka 2. ovoga poglavlјa provjerena u dvije laboratorije, registracija se odobrava na period od godinu dana kako bi u tom roku podnositelj zahtjeva mogao dokazati reproduktivnost tih metoda sukladno sa dogovorenim kriterijima.

9. Prilikom ocjenjivanja FFS, ukoliko je moguće, i tijesno sarađujući sa podnositeljem zahtjeva, utvrdit će se: a) mjere za pobolјšanje efikasnosti FFS i/ili b) mjere za dodatno smanjenje izloženosti do koje bi

moglo doći tijekom i nakon primjene FFS. Nadležni organ obavještava podnositelja zahtjeva o svim

mjerama iz t. (a) i (b) i poziva podnositelja zahtjeva da dostavi sve dodatne podatke i informacije potrebite za određivanje efikasnosti i mogućih rizika u promijenjenim uvjetima.

2. Posebni principi

Uz opće principe iz odjelјka 1. poglavlјa II. Dijela A Privitka ovoga Pravilnika primjenjuju se i slјedeći posebni principi.

2.1. Efikasnost

2.1.1. Ukoliko predložene uporabe uklјučuju preporuke za suzbijanje ili zaštitu od organizama koji se, na temelju stečenog iskustva ili naučnih dokaza, ne smatraju štetnim u uobičajenim polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući klimatske) na područjima predložene uporabe ili ukoliko se drugi predviđeni utjecaji ne smatraju korisnim u tim uvjetima, za takve se uporabe neće odobriti registracija.

2.1.2. Nivo, doslјednost i trajanje suzbijanja ili zaštite ili drugih predviđenih utjecaja moraju biti slični kao i kod uporabe odgovarajućeg referentnog FFS. Ukoliko ne postoji odgovarajuće referentno FFS, mora se dokazati korisnost FFS u pogledu nivoa, doslјednosti i trajanja suzbijanja ili zaštite ili drugih predviđenih utjecaja u polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući klimatske) na području predložene uporabe.

2.1.3. Kada je to relevantno, utjecaj na prinos ili smanjenje gubitaka tijekom uskladištenja mora, što se tiče količine i/ili kvaliteta, biti sličan utjecaju koji se postiže uporabom odgovarajućeg referentnog FFS. Ukoliko ne postoji odgovarajuće referentno FFS, mora se dokazati da predložena uporaba FFS ima doslјedne i određene korisne utjecaje na prinos ili kvalitet i na smanjenje gubitaka pri uskladištenju, u polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući klimatske).

2.1.4. Zaklјučci o efikasnosti FFS moraju biti primjenjivi za sva područja i za sve uvjete predložene uporabe, osim kada se u predloženom naputku za uporabu navodi da je FFS


namijenjeno za uporabu u određenim posebnim okolnostima (npr. lakši oblici zaraze, posebne vrste zemlјišta ili posebni uvjeti uzgoja).

2.1.5. Ako se u predloženom naputku za uporabu FFS zahtijeva njegovo miješanje sa drugim narečenim sredstvima ili pomoćnim sredstvima, smješa mora postizati želјeni utjecaj i biti sukladno sa principima iz t. od 2.1.1. do 2.1.4. ovoga odjelјka.

Ako se u predloženom naputku za uporabu FFS preporučuje njegovo miješanje sa drugim narečenim FFS ili pomoćnim sredstvima, prihvataju se preporuke jedino ako su obrazložene.

2.2. Neprihvatlјivi utjecaji na bilјe ili bilјne proizvode

2.2.1. Ne smije biti značajnih fitotoksičnih utjecaja na tretirano bilјe ili bilјne proizvode. U predloženom naputku za uporabu moraju biti narečena odgovarajuća ograničenja uporabe kod kojih dolazi do fitotoksičnih utjecaja.

2.2.2. Smanjenje prinosa zbog fitotoksičnih utjecaja ne smije biti veće od smanjenja do kojeg bi došlo da se FFS ne uporablјava, ukoliko se to smanjenje ne nadoknađuje na drugi način, kao što je pobolјšanje kvaliteta tretiranog bilјa ili bilјnih proizvoda.

2.2.3. Ne smije biti neprihvatlјivih štetnih utjecaja na kvalitet tretiranog bilјa ili bilјnih proizvoda. U slučaju štetnih utjecaja na preradu u naputku za uporabu mora biti narečeno da se FFS ne smije uporablјavati na kulturama namijenjenim dalјnjoj preradi.

2.2.4. Ne smije biti neprihvatlјivih štetnih utjecaja na tretirano bilјe ili bilјne proizvode namijenjene razmnožavanju, kao što su utjecaji na životnu sposobnost, klijanje, nicanje, ukorjenjivanje i rast. U naputku za uporabu mora biti narečeno da se FFS ne smije uporablјavati na bilјu ili bilјnim proizvodima namijenjenim razmnožavanju.

2.2.5. Ne smije biti neprihvatlјivog utjecaja na slјedeće polјoprivredne kulture u plodoredu. U naputku za uporabu mora biti narečeno da određene polјoprivredne kulture mogu biti ugrožene i ne smiju se uzgajati nakon tretirane kulture.

2.2.6. Ne smije biti neprihvatlјivog utjecaja na susjedne polјoprivredne kulture. U naputku za uporabu mora biti narečeno da se FFS ne smije primjenjivati u blizini određenih osjetlјivih kultura.

2.2.7. Ukoliko su u predloženom naputku za uporabu preporučuje miješanje FFS sa drugim FFS ili pomoćnim sredstvima, smješa mora biti sukladno sa principima iz t. od 2.2.1. do 2.2.6. ovoga odjelјka.

2.2.8. Predloženi postupci za čišćenje uređaja za primjenu moraju biti jasni, efektivni i lako primjenjivi kako bi se osiguralo uklanjanje ostataka FFS koji bi mogli naknadno uzrokovati štetu.

2.3. Utjecaj na kičmenjake koji se suzbijaju

Prijedlog za registraciju FFS predviđenog za suzbijanje kičmenjaka donosi se jedino ako:

- smrt nastupa istovremeno sa gubitkom svijesti ili - smrt nastupa trenutačno ili - životne funkcije postupno slabe bez očitih znakova

patnje. Repelenti moraju djelovati tako da želјeni utjecaj postižu ne

uzrokujući nepotrebitu patnju ili bol kod cilјanih životinja.

2.4. Utjecaj na zdravlјe lјudi ili životinja

2.4.1. Utjecaj FFS na zdravlјe lјudi ili životinja 2.4.1.1. Prijedlog za registraciju FFS neće se donijeti ako

izloženost primjenioca, do koje dolazi pri rukovanju i

uporabi FFS u predloženim uvjetima uporabe, uklјučujući doziranje i metodu primjene, prelazi AOEL.

Uvjeti koji se tiču graničnih vrijednosti aktivnih materija i/ili toksikološki bitnih sastojaka FFS moraju biti sukladno sa propisima o zaštiti na radu.

2.4.1.2. Ako predloženi uvjeti uporabe zahtijevaju korištenje zaštitne odjeće ili lične zaštitne opreme, prijedlog za registraciju FFS neće se donijeti ukoliko nisu efektivni i sukladno sa odgovarajućim odredbama propisa koji uređuju zaštitu na radu i ukoliko nisu lako dostupni korisniku i jednostavni za uporabu u okolnostima u kojima se primjenjuje FFS, naročito uzimajući u obzir klimatske uvjete.

2.4.1.3. FFS koja bi zbog svojih određenih svojstava ili u slučaju pogrešnog rukovanja ili pogrešne primjene mogla predstavlјati visoki stupanj rizika moraju imati određena ograničenja, kao što su ograničenja u vezi sa veličinom ambalaže, vrstom formulacije, distribucijom, uporabom ili načinom uporabe. FFS koja su svrstana kao vrlo otrovna (T+) mogu se registrirati samo za profesionalnu uporabu.

Neprofesionalnim korisnicima ne smije biti odobrena uporaba FFS koja su klasifikovana kao: (i) akutno toksične kategorije 1 i 2 za sve načine

izloženosti, pod uvjetom da procjena akutne toksičnosti (ATE) sredstva ne prelazi 25 mg/kg tjelesne mase u slučaju oralnog unosa ili 0,25 mg/l/4h u slučaju inhalacije prašine, dima ili pare,

(ii) specifična toksičnost za cilјane organe (STOT) (jednokratna izloženost), kategorija 1 (oralno), pod uvjetom da je njihova klasifikacija poslјedica prisutnosti klasifikovanih materija koje pokazuju značajne neletalne toksične efekte pri indikativnim vrijednostima ispod 25 mg/kg tjelesne mase,

(iii) specifična toksičnost za cilјane organe (STOT) (jednokratna izloženost), kategorija 1 (dermalno), pod uvjetom da je njihova klasifikacija poslјedica prisustva klasifikovanih materija koje pokazuju značajne neletalne toksične efekte pri indikativnim vrijednostima ispod 50 mg/kg tjelesne mase,

(iv) specifična toksičnost za cilјane organe (STOT) (jednokratna izloženost), kategorija 1 (udisanje gasa/pare), pod uvjetom da je njihova klasifikacija poslјedica prisustva klasifikovanih materija koje pokazuju značajne neletalne toksične efekte pri indikativnim vrijednostima ispod 0,5 mg/l/4h,

(v) specifična toksičnost za cilјane organe (STOT) (jednokratna izloženost), kategorija 1 (udisanje prašine/dima/isparavanja), pod uvjetom da je njihova klasifikacija poslјedica prisutnosti klasifikovanih materija koje pokazuju značajne neletalne toksične efekte pri indikativnim vrijednostima ispod 0,25 mg/l/4h.

2.4.1.4. Bezbjednosni vremenski periodi, radne zabrane i druge mjere opreza moraju biti takve da izloženost drugih prisutnih lica ili radnika izloženih nakon primjene FFS ne prelazi AOEL, utvrđen za aktivnu materiju, ili toksikološki bitni sastojak FFS niti bilo koje druge granične vrijednosti utvrđene za te sastojke sukladno sa tačkom 2.4.1.1. ovoga odjelјka.

2.4.1.5. Bezbjednosni vremenski periodi, radne zabrane i druge mjere opreza moraju biti utvrđene tako da ne dolazi do štetnog utjecaja na životinje.

2.4.1.6. Bezbjednosni vremenski periodi, radne zabrane i druge mjere opreza koje osiguravaju pridržavanje AOEL vrijednosti i graničnih vrijednosti moraju biti realne. Prema potrebi, moraju se propisati posebne mjere opreza.


2.4.2. Utjecaj ostataka na zdravlјe lјudi i životinja 2.4.2.1. Registracijom FFS mora se osigurati da ostaci

odražavaju najmanje količine FFS koje su potrebite za efektivnu zaštitu bilјa sukladno sa GAP principima i čiji su načini primjene (uklјučujući karence, bezbjednosne vremenske razmake za stočnu hranu ili uskladištenje) takvi da je prisustvo ostataka u trenutku žetve/branja, klanja životinja ili, po potrebi, nakon uskladištenja, svedena na najmanju mjeru.

2.4.2.2. Ako nove okolnosti u kojima je predložena uporaba FFS ne odgovaraju onima za koje je prethodno utvrđen MRL, donijet će se prijedlog za registraciju FFS jedino ako podnositelj zahtjeva može dokazati da se sa predloženom uporabom FFS neće premašiti taj MRL utvrđen EU propisom o maksimalnim nivoima ostataka pesticida u i na hrani i hrani za životinje bilјnog i životinjskog porijekla.

2.4.2.3. Ako postoji najveća dopuštena količina ostataka MRL, utvrđen na nivou EU, donijet će se prijedlog za registraciju FFS jedino ako podnositelj zahtjeva može dokazati da se sa predloženom uporabom FFS neće premašiti taj MRL.

2.4.2.4. U slučajevima iz tačke 2.4.2.2. ovoga odjelјka, svakom zahtjevu za registraciju mora biti priložena procjena rizika u kojoj se, na temelju GAP principa, uzima u obzir najgori mogući slučaj izloženosti potrošača. Uzimajući u obzir sve registrirane uporabe, predložena se uporaba ne može registrirati ako najbolјa moguća procjena izloženosti putem hrane premašuje ADI.

2.4.2.5. Ukoliko postupak prerade utiče na svojstva ostatka, treba provesti, kada je to relevantno, posebnu procjenu rizika uz uvjete propisane tačkom 2.4.2.5. ovoga odjelјka.

2.4.2.7. Ukoliko su tretirano bilјe ili bilјni proizvodi namijenjeni za prehranu životinja, prisutni ostaci ne smiju štetno utjecati na zdravlјe životinja.

2.5. Utjecaj na životnu sredinu

2.5.1. Ponašanje i raspodjela u životnu sredinu 2.5.1.1. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako, nakon

uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe, aktivna materija i toksikološki, ekotoksikološki ili ekološki bitni metaboliti i proizvodi razgradnje i reakcije: - tijekom istraživanja u polјu ostaju u zemlјištu više od

godinu dana (tj. DT90 > 1 godine i DT50 > 3 mjeseca), ili

- tijekom laboratorijskih istraživanja stvaraju neekstrahirajuće ostatke u količinama većim od 70% od početne doze nakon 100 dana, uz stupanj mineralizacije manji od 5% u 100 dana, osim ako se naučno dokaže da u uvjetima u polјu ne dolazi do tolike akumulacije u zemlјištu koja bi dovela do neprihvatlјivog nivoa ostataka u slјedećim kulturama u plodoredu, i/ili do neprihvatlјivih fitotoksičnih utjecaja na slјedeće kulture u plodoredu, i/ili do neprihvatlјivog utjecaja na životnu sredinu, sukladno sa t. 2.5.1.2., 2.5.1.3., 2.5.1.4. i 2.5.2. ovoga odjelјka.

2.5.1.2. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako se može očekivati da će, kao poslјedica uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe, koncentracija aktivne materije ili bitnih metabolita, produkata razgradnje ili reakcije u podzemnim vodama premašiti nižu od slјedećih graničnih vrijednosti: (i) najveću dozvolјenu koncentraciju utvrđenu propisima

o kvalitetu vode za piće, ili (ii) najveću koncentraciju utvrđenu pri uvrštenju aktivne

materije na Spisak dozvolјenih aktivnih materija ili, ukoliko ta koncentracija nije utvrđena, koncentraciju koja odgovara jednoj desetini ADI utvrđenog pri uvrštenju aktivne materije na Spisak dozvolјenih

aktivnih materija, osim ako se naučno dokaže da se u relevantnim uvjetima u polјu niža koncentracija ne premašuje.

2.5.1.3. Prijedlog za registraciju FFS se neće donijeti ako se može očekivati da će, nakon uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe, koncentracija aktivne materije ili bitnih metabolita, produkata razgradnje ili reakcije u površinskim vodama: - premašiti vrijednosti utvrđene propisima o kvaliteti

površinskih voda namijenjenih za dobivanje vode za piće, ukoliko se površinska voda sa područja predložene uporabe koristi za dobivanje vode za piće, ili

- imati neprihvatlјivi utjecaj na vrste koje ne pripadaju cilјanoj skupini, uklјučujući životinje, sukladno sa tačkom 2.5.2. ovoga odjelјka.

Predloženo naputak za uporabu FFS, uklјučujući postupke čišćenja uređaja za primjenu FFS, mora biti takvo da se mogućnost slučajne kontaminacije površinskih voda svede na najmanju mjeru.

2.5.1.4. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je koncentracija aktivne materije u zraku, u predloženim uvjetima uporabe, takva da premašuje vrijednost AOEL ili granične vrijednosti za primjenioce, druge prisutne kriterije ili radnike sukladno sa tačkom 2.4.1. ovoga odjelјka.

2.5.2. Utjecaj na vrste koje ne pripadaju cilјanoj skupini 2.5.2.1. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti ptica i drugih

kopnenih kičmenjaka koji ne pripadaju cilјanoj skupini, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je: - odnos akutna i kratkotrajna toksičnosti/izloženost za

ptice i druge kopnene kičmenjake koji ne pripadaju cilјanoj skupini manji od 10 na temelju LD50 ili ako je odnos dugotrajna toksičnost/izloženost manji od 5, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivog utjecaja nakon uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe,

- faktor biokoncentracije (BCF) veći od 1, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivih utjecaja – direktnih ili indirektnih – nakon uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe.

2.5.2.2. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti vodenih organizama, prijedlog za registraciju neće se donijeti ako je: - odnos toksičnost/izloženost za ribe i rod Daphnia

manji od 100 kod akutne izloženosti i manji od 10 kod dugotrajne izloženosti ili

- odnos inhibicija rasta algi/izloženost manji od 10 ili - maksimalni BCF veći od 1000 za FFS koja sadrže

biološki brzo razgradive aktivne materije ili veći od 100 za one koji nisu biološki brzo razgradivi,

osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivog utjecaja - izravnog ili inizravnog - na preživlјavanje izloženih vrsta (predatora) nakon uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe.

2.5.2.3. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti pčela, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je koeficijent opasnosti za oralnu ili kontaktnu izloženost pčela veći od 50, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu, nakon uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe, ne dolazi do neprihvatlјivih utjecaja na larve pčela, ponašanje pčela ili preživlјavanje i razvoj pčelinje zajednice.

2.5.2.4. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti drugih korisnih zglavkara, osim pčela, prijedlog za registraciju se neće


donijeti ako su u laboratorijskim istraživanjima letalnih i subletalnih utjecaja, uz primjenu najveće predložene doze, utjecaji prisutni kod više od 30% test organizama, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu, nakon uporabe u predloženim uvjetima uporabe, ne dolazi do neprihvatlјivog utjecaj na te organizme. Sve tvrdnje o selektivnosti i svi prijedlozi za uporabu u sustav u integralne zaštite bilјa moraju biti potkrijeplјeni odgovarajućim podacima.

2.5.2.5. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti kišnih glista, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je odnos akutna toksičnost/izloženost za kišne gliste manji od 10 ili ako je odnos dugotrajna toksičnost/izloženost manji od 5, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu, nakon uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe, populacije kišnih glista nisu ugrožene.

2.5.2.6. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti mikroorganizama u zemlјištu koji ne pripadaju cilјanoj skupini, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je proces mineralizacije dušika i uglјenika u laboratorijskim istraživanjima promijenjen za više od 25% nakon 100 dana, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu, nakon uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe, ne dolazi do neprihvatlјivog utjecaja na mikrobiološku aktivnost, uzimajući u obzir sposobnost razmnožavanja mikroorganizama.

2.6. Analitičke metode Predložene metode moraju odgovarati najnovijim tehničkim

dostignućima. Da bi metode koje su predložene za postregistracijsku kontrolu i sustavsko praćenje mogle biti validirane, moraju biti zadovolјena slјedeća mjerila:

2.6.1. za analizu formulacije: metoda mora omogućavati određivanje i identifikaciju

aktivne/aktivnih materija i, po potrebi, toksikološki, ekotoksikološki ili ekološki bitnih nečistoća i dodataka; 2.6.2. za analizu ostataka:

(vi) metoda mora omogućavati određivanje i potvrđivanje ostataka koji su značajni u toksikološkom, ekotoksikološkom ili ekološkom smislu;

(vii) prosječno iskorištenje (analitički povrat) treba biti između 70% i 110% uz relativnu standardnu devijaciju < 20%;

(viii) ponovlјivost mora biti manja od slјedećih vrijednosti za ostatke u hrani:

Nivo ostataka mg/kg Razlika mg/kg Razlika u % 0.01 0.005 50 0.1 0.025 25 1 0.125 12.5 >1 12.5


(iv) reproduktivnost mora biti manja od slјedećih vrijednosti za ostatke u hrani:

Nivo ostataka mg/kg Razlika mg/kg Razlika u % 0.01 0.01 100 0.1 0.05 50 1 0.25 25 >1 25

Međuvrijednosti se određuju interpolacijom sa log-log grafa; (v) za analize ostataka u tretiranom bilјu, bilјnim

proizvodima, hrani, stočnoj hrani ili proizvodima životinjskog porijekla, osim ako je MRL ili predloženi MRL na granici određivanja, osjetljivost predloženih metoda mora ispunjavati sljedeće kriterije:

Granica određivanja u odnosu na predloženi ili utvrđeni MRL na nacionalnom nivou ili MRL ili privremeni MRL, utvrđen na nivou EU:

MRL (mg/kg) Granica određivanja (mg/kg) >0.5 0.5 – 0.05 <0.05

0.1 0.1 – 0.02 MRL x 0.5

2.7. Fizička i kemijska svojstva

2.7.1. Ukoliko postoji odgovarajuća FAO specifikacija, moraju biti zadovolјeni njeni zahtjevi.

2.7.2. Ukoliko ne postoji odgovarajuća FAO specifikacija, fizička i kemijska svojstva FFS moraju zadovolјavati slјedeće zahtjeve: a) Kemijska svojstva:

Kod istraživanja stabilnosti FFS tijekom uskladištenja, razlika između deklarisane i stvarne koncentracije aktivne materije u FFS ne smije biti veća od slјedećih vrijednosti:

Deklarisana koncentracija u g/kg ili g/l na 20 °C

Dozvolјeno odstupanje

do 25 više od 25 do 100 više od 100 do 250 više od 250 do 500 više od 500

± 15 % homogene formulacije ± 25 % nehomogene formulacije ± 10 % ± 6 % ± 5 % ± 25 g/kg ili ± 25 g/l

b) Fizička svojstva: FFS mora ispunjavati mjerila za fizička svojstva

(uklјučujući stabilnost pri uskladištenju) koja su za odgovarajuću vrstu formulacije utvrđena u "Priručniku o razvoju i uporabi FAO i WHO specifikacija za FFS".

2.7.3. Ukoliko se u predloženom naputku za uporabu zahtijeva ili preporučuje miješanje FFS sa drugim FFS ili pomoćnim sredstvima i/ili ako se u predloženom naputku za uporabu ukazuje na kompatibilnost FFS sa drugim sredstvima u smješi, ta FFS ili pomoćna sredstva moraju biti fizičko i kemijski kompatibilna u smješi.

Dio B – JEDINSTVENI PRINCIPI ZA OCJENJIVANJE I REGISTRACIJU FITOFARMACEUTSKIH SREDSTAVA KOJA SADRŽE MIKROORGANIZME SADRŽAJ I - OCJENJIVANJE

1. Opći principi 2. Posebni principi 2.1. Identitet 2.1.1. Identitet mikroorganizma u FFS 2.1.2. Identitet FFS 2.2. Biološka, fizikalna, kemijska i tehnička svojstva 2.2.1. Biološka svojstva mikroorganizma u FFS 2.2.2. Fizikalna, kemijska i tehnička svojstva FFS 2.3. Dodatni podaci 2.3.1. Kontrola kvaliteta proizvodnje mikroorganizma koji se

nalazi u FFS 2.3.2. Kontrola kvaliteta FFS 2.4. Efikasnost 2.5. Metode za identifikaciju/otkrivanje i određivanje 2.5.1. Analitičke metode za FFS 2.5.2. Analitičke metode za određivanje ostataka 2.6. Utjecaj na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.1. Utjecaji FFS na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.2. Utjecaji ostataka FFS na zdravlјe lјudi i životinja 2.7. Ponašanje u životnoj sredini 2.8. Utjecaji na organizme koji ne pripadaju cilјanoj skupini i

njihova izloženost 2.9. Zaklјučci i prijedlozi


II - ODLUČIVANJE

1. Opći principi 2. Posebni principi 2.1. Identitet 2.2. Biološka i tehnička svojstva 2.3. Dodatni podaci 2.4. Efikasnost 2.5. Metode identifikacije/otkrivanja i određivanja 2.6. Utjecaj na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.1. Utjecaj FFS na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.2. Utjecaj ostataka FFS na zdravlјe lјudi i životinja 2.7. Ponašanje u životnoj sredini 2.8. Utjecaj na organizme koji ne pripadaju cilјanoj skupini

I - OCJENJIVANJE

Cilј ocjenjivanja je utvrditi i procijeniti, na naučnom temelju i dok se ne dobiju rezultati dalјnjih istraživanja u svakom pojedinom slučaju, moguće štetne utjecaje na zdravlјe lјudi i životinja, kao i na životnu sredinu do kojih može doći zbog uporabe FFS na temelju mikroorganizma.

Ocjenjivanje se, također, provodi kako bi se utvrdila potreba za mjerama upravlјanja rizikom, kao i utvrdile i preporučile odgovarajuće mjere.

Zbog sposobnosti mikroorganizma da se umnožava, postoji jasna razlika između kemikalija i mikroorganizama koji se koriste kao FFS. Opasnosti do kojih dolazi nisu nužno iste vrste, kao i one do kojih dolazi pri uporabi kemikalija. Pored toga, mikroorganizmi obuhvataju niz različitih organizama od kojih svaki ima svoja jedinstvena svojstva. Pri ocjenjivanju se trebaju uzeti u obzir te razlike među mikroorganizmima.

Mikroorganizam u FFS trebao bi u idealnom slučaju djelovati kao proizvođač ćelija izravno na mjestu štetnog djelovanja cilјanog organizma. Poznavanje načina djelovanja klјučna je faza u postupku ocjenjivanja.

Mikroorganizmi mogu stvarati niz različitih metabolita (npr. bakterijske toksine ili mikotoksine) od kojih mnogi mogu biti značajni u toksikološkom smislu i od kojih jedan ili više njih može biti uklјučen u načinu djelovanja FFS. Treba okarakterisati i identifikovati relevantne metabolite i razmotriti njihovu toksičnost. Podaci o stvaranju i/ili relevantnosti metabolita mogu se dobiti na temelju: a) istraživanja toksičnosti, b) bioloških svojstava mikroorganizma, c) povezanosti sa poznatim patogenima bilјa, životinja ili

čovjeka, d) načina djelovanja i e) analitičkih metoda.

Potencijalna relevantnost metabolita određuje se na temelju tih podataka. Zbog toga treba procijeniti moguću izloženost tim metabolitima, kako bi se odredio njihov značaj.

1. Opći principi

1.1. Uzimajući u obzir najnovija naučna i tehnička saznanja, ocjenjuju se podaci dostavlјeni sukladno sa zahtjevima iz Dijela B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i Dijela B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, a naročito se: a) identifikuju opasnosti do kojih dolazi, ocjenjuje

njihov značaj i procjenjuje mogući rizik za lјude, životinje i životnu sredinu i

b) ocjenjuje efikasnost i fitotoksičnost/patogenost FFS za svaku predloženu uporabu.

1.2. Ako ne postoje standardizovane metode istraživanja, mora se ocijeniti njihov kvalitet/metodologija i moraju se, ako su

raspoložive, ocijeniti slјedeće karakteristike za izvođenje opisanih metoda:

relevantnost, reprezentativnost, osjetlјivost, specifičnost, reproduktivnost, međulaboratorijska validacija i predvidlјivost.

1.3. Pri tumačenju rezultata ocjenjivanja uzimaju se u obzir mogući elementi nesigurnosti podataka dobivenih tijekom ocjenjivanja, kako bi se obezbijedilo da se rizik neotkrivanja štetnih utjecaja ili podcjenjivanja njihovoga značaja svede na najmanju mjeru. Provjerava se postupak odlučivanja kako bi se utvrdile kritične tačke odlučivanja ili podaci kod kojih bi element nesigurnosti mogao dovesti do pogrešne klasifikacije rizika.

Prvo provedeno ocjenjivanje zasniva se na najbolјim raspoloživim podacima ili procjenama koje odražavaju realne uvjete uporabe FFS. Nakon ovoga prvog ocjenjivanja, provodi se ponovno ocjenjivanje, pri kojem se uzimaju u obzir moguće nesigurnosti kritičnih podataka i niz uvjeta uporabe koji mogu nastati i dolazi se do realne slike najgoreg mogućeg slučaja, kako bi se odredilo postoje li značajne razlike u odnosu na prvu ocjenu.

1.4. Ocjenjuje se svako FFS na temelju mikroorganizma za koje je podnesen zahtjev za registraciju, pri čemu se mogu uzeti u obzir podaci ocijenjeni za taj mikroorganizam. Mora se uzeti u obzir činjenica da u poređenju sa mikroorganizmom i svaki dodatak u formulaciji može utjecati na svojstva FFS.

1.5. Pri ocjenjivanju dokumentacije i donošenju prijedloga za registraciju razmatraju se predloženi stvarni uvjeti uporabe, a naročito svrha uporabe, doza, način, učestalost i vremenski raspored primjena, kao i svojstva i sastav FFS. Kad god je to moguće, uzimaju se u obzir i principi integralne zaštite bilјa.

1.6. Pri ocjenjivanju uzimaju se u obzir uvjeti polјoprivredne proizvodnje, kao i fitosanitarni i ekološki uvjeti (uklјučujući klimatske) na područjima predložene uporabe.

1.7. Ako posebni principi iz odjelјka 2. poglavlјa I. Dijela B Privitka ovoga Pravilnika predviđaju uporabu modula izračunavanja pri ocjenjivanju FFS, ti moduli moraju: a) pružiti najbolјu moguću procjenu svih bitnih procesa

koji nastaju, uzimajući u obzir stvarne parametre i pretpostavke,

b) biti podvrgnuti ocjeni narečenoj u tački 1.3. ovoga odjelјka,

c) biti pouzdano validirani mjerenjima izvršenim u uvjetima koji su odgovarajući uporabi modula,

d) biti odgovarajući uvjetima u području uporabe i e) biti potkrijeplјeni podacima koji pokazuju kako modul

izračunava procjene i pojašnjenja svih podataka unesenih u modul, kao i pojedinosti o tome kako su dobiveni.

1.8. Zahtjevi koji se odnose na podatke, a koji su narečeni u Dijelu B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i Dijela B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, sadrže naputke o tome kada i kako se moraju dostaviti određene informacije kao i o postupku koji se mora slijediti pri pripremanju i ocjenjivanju dokumentacije. Ti se naputci moraju uvažavati.

2. Posebni principi

Uz opće principe odjelјka 1. poglavlјa I. Dijela B Privitka ovoga Pravilnika primjenjuju se i slјedeći posebni principi.

2.1. Identitet

2.1.1. Identitet mikroorganizma u FFS Treba jasno utvrditi identitet mikroorganizma. Mora se

obezbijediti dostavlјanje odgovarajućih podataka kako bi se


mogao provjeriti identitet mikroorganizma u FFS na nivou soja.

Identitet mikroorganizma ocjenjuje se na nivou soja. Ako je mikroorganizam mutant ili GMO, moraju se navesti specifične razlike u odnosu na druge sojeve unutar iste vrste. Moraju se navesti i pojave faza mirovanja.

Treba provjeriti da li se taj soj nalazi u međunarodno priznatoj zbirci kultura.

2.1.2. Identitet FFS Ocjenjuju se dostavlјeni podaci o kvantitativnom i

kvalitativnom sastavu FFS, kao što su podaci o prisutnom mikroorganizmu iz tačke 2.1. ovoga odjelјka, relevantnim metabolitima/toksinima, ostacima hranjive podloge, dodacima u formulaciji i prisutnim mikrobiološkim kontaminantima.

2.2. Biološka, fizička, kemijska i tehnička svojstva

2.2.1. Biološka svojstva mikroorganizma u FFS 2.2.1.1. Mora se ocijeniti porijeklo soja i, kada je relevantno,

njegovo prirodno stanište i podaci o njegovom uobičajenom nivou u prirodnom staništu, životnom ciklusu i mogućnostima preživlјavanja, stvaranja kolonija, razmnožavanja i širenja. Proliferacija autohtonih mikroorganizama trebala bi se stabilizovati nakon kratkog perioda rasta i nastaviti kao kod uobičajenog nivoa prisutnosti mikroorganizama.

2.2.1.2. Treba ocijeniti sposobnost mikroorganizma da se prilagode životnoj sredini. Moraju se naročito imati na umu slјedeći principi: a) ovisno o uvjetima (npr. raspoloživost supstrata za rast

i metabolizam), mikroorganizmi mogu, ali ne moraju izražavati određena fenotipska svojstva,

b) sojevi mikroorganizama koji su se najbolјe prilagodili životnoj sredini mogu opstati i razmnožavati se bolјe nego neprilagođeni sojevi. Prilagođeni sojevi imaju selektivnu prednost i nakon određenog broja generacija mogu činiti većinu unutar populacije,

c) relativno brzo razmnožavanje mikroorganizama dovodi do veće učestalosti mutacija. Ako mutacija pogoduje opstanku u životnoj sredini, mutirani soj može postati prevladavajući,

d) naročito brzo mogu se mijenjati svojstva virusa, uklјučujući i njihovu virulenciju.

Zbog toga se, po potrebi, moraju ocijeniti informacije o genetskoj stabilnosti mikroorganizma u ekološkim uvjetima predložene uporabe, kao i informacije o sposobnosti mikroorganizma da prenosi genetski materijal na druge organizme i informacije o stabilnosti kodiranih svojstava.

2.2.1.3. Način djelovanja mikroorganizma treba ocijeniti što je moguće detalјnije. Treba ocijeniti moguću ulogu metabolita/toksina u načinu djelovanja, i ako se ona utvrdi, treba odrediti minimalnu efektivnu koncentraciju za svaki aktivni metabolit/toksin. Informacije o načinu djelovanja mogu biti veoma dragocjene za određivanje mogućih rizika. Pri ocjenjivanju treba uzeti u obzir slјedeće: a) antibiozu, b) indukciju otpornosti bilјa, c) interferenciju sa virulencijom patogenog cilјanog

organizma, d) rast endofita, e) stvaranja kolonija na korijenju, f) kompeticiju u ekološkoj niši (npr. za hranu, staništa), g) parazitizam i h) patogenost kod beskičmenjaka.

2.2.1.4. Kako bi se ocijenili mogući utjecaji na organizme koji ne pripadaju cilјanoj skupini, moraju se ocijeniti informacije o specifičnosti domaćina mikroorganizma, uzimajući u obzir slјedeće: a) mora se ocijeniti sposobnost mikroorganizma da bude

patogen za organizme koji ne pripadaju cilјanoj skupini (čovjek, životinje i druge organizme koji ne pripadaju cilјanoj skupini). Mora se ocijeniti svaka povezanost sa poznatim patogenima bilјa, životinja ili čovjeka, koji pripadaju vrstama iz roda kojem pripadaju aktivni i/ili kontaminirajući mikroorganizmi;

b) patogenost i virulencija usko su povezani sa vrstom domaćina (kojeg npr. određuje tjelesna temperatura, fiziološko okruženje) i sa stanjem domaćina (npr. njegovim zdravstvenim stanjem, imunološkim statusom). Umnožavanje u čovjeku ovisi, na primjer, o sposobnosti mikroorganizma da raste pri tjelesnoj temperaturi domaćina. Neki mikroorganizmi mogu rasti i biti metabolički aktivni jedino na temperaturama koje su značajno niže ili više od čovjekove tjelesne temperature pa zato ne mogu biti patogeni za lјude. Međutim, i put ulaska mikroorganizma u domaćina (oralno, udisanjem, preko kože/rana) može biti kritičan faktor. Tako, na primjer, neka vrsta mikroorganizama može prouzrokovati bolest nakon ulaska kroz oštećenu kožu, ali ne i nakon unosa oralnim putem.

2.2.1.5. Mnogi mikroorganizmi stvaraju antibiotske materije koje prouzrokuju normalnu interferenciju u mikrobiološkoj zajednici. Treba se procijeniti otpornost na antimikrobne materije koje su važne u humanoj i veterinarskoj medicini. Mora se ocijeniti mogućnost prenosa gena kodiranih za otpornost na antimikrobne materije.

2.2.2. Fizička, kemijska i tehnička svojstva FFS 2.2.2.1. Moraju se ocijeniti tehnička svojstva FFS ovisno o vrsti

mikroorganizma i formulaciji. 2.2.2.2. Mora se ocijeniti stabilnost pri uskladištenju FFS,

uzimajući u obzir moguće promjene u sastavu, kao što su rast mikroorganizama ili kontaminirajućih mikroorgani-zama, stvaranje metabolita/toksina itd.

2.2.2.3. Moraju se ocijeniti fizička i kemijska svojstva FFS i postojanost tih svojstava nakon uskladištenja i moraju se uzeti u obzir: a) ako postoji odgovarajuća FAO specifikacija, fizička i

kemijska svojstva koja su narečena u toj specifikaciji, b) ako ne postoji odgovarajuća FAO specifikacija, sva

relevantna fizička i kemijska svojstva formulacije koja su narečena u "Priručniku o izradi i uporabi specifikacija FAO i WHO za pesticide".

2.2.2.4. Ako se u predloženom naputku za uporabu zahtijeva ili preporučuje miješanje FFS sa drugim sredstvima ili pomoćnim sredstvima i/ili ako je u predloženom naputku za uporabu narečena kompatibilnost u mješavini sa drugim sredstvima, ta FFS ili pomoćna sredstva moraju biti fizičko i kemijski kompatibilna u mješavini. Mora se dokazati biološka kompatibilnost mješavina, tj. mora se dokazati da se svako FFS u mješavini ponaša kako je predviđeno i da ne dolazi do antagonizma.

2.3. Dodatne informacije

2.3.1. Kontrola kvaliteta proizvodnje mikroorganizma koji se nalazi u FFS

Moraju se ocijeniti predložena mjerila obezbjeđenja kvaliteta pri proizvodnji mikroorganizma. Kako bi se obezbijedio dobar kvalitet mikroorganizma, pri ocjenjivanju


treba uzeti u obzir mjerila koja se odnose na kontrolu procesa, dobru proizvodnu praksu, radne postupke, tokove procesa, postupke čišćenja, praćenje mikroorganizama i higijenske uvjete. U okviru sustava kontrole mora se voditi računa, između ostaloga, i o kvalitetu, stabilnosti i čistoći mikroorganizma.

2.3.2. Kontrola kvaliteta FFS Moraju se ocijeniti predložena mjerila obezbjeđenja

kvaliteta. Ako FFS sadrži metabolite/toksine nastale tijekom rasta i ostatke hranjive podloge, i to se mora ocijeniti. Mora se ocijeniti i moguća pojava kontaminirajućih mikroorganizama.

2.4. Efikasnost

2.4.1. Ako se predložena uporaba odnosi na suzbijanje određenog organizma ili zaštitu od njega, procjenjuje se mogućnost da taj organizam bude štetan u uvjetima polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući i klimatske) na području predložene uporabe.

2.4.2. Ocjenjuje se da li bi u uvjetima polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući i klimatske) na području predložene uporabe mogla nastati znatna šteta, gubici ili poteškoće kada se FFS ne bi koristilo.

2.4.3. Ocjenjuju se podaci o efikasnosti FFS propisani Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, uzimajući u obzir stupanj suzbijanja ili opseg želјenog utjecaja i odgovarajuće eksperimentalne uvjete, kao što su: a) izbor polјoprivredne kulture ili sorte, b) uvjeti polјoprivredne proizvodnje i ekološki (i

klimatski) uvjeti (ako je neophodno za obezbjeđenje prihvatlјive efikasnosti, ti se podaci/informacije moraju odnositi na vrijeme prije i nakon primjene),

c) prisutnost i gustoća štetnog organizma, d) stadijum razvoja polјoprivredne kulture i organizma, e) količina upotrijeblјenog FFS na temelju

mikroorganizma, f) količina pomoćnog sredstva, ukoliko se dodavanje

zahtijeva u naputku za uporabu, g) učestalost i vremenski raspored primjena, h) vrsta uređaja za primjenu FFS i i) posebne mjere čišćenja uređaja za primjenu, ako su

potrebite. 2.4.4. Ocjenjuje se efikasnost FFS u različitim uvjetima

polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući i klimatske) koji bi mogli biti prisutni na području predložene uporabe. Treba ocijeniti i utjecaj na integralnu zaštitu bilјa. Naročito treba razmotriti: a) nivo, doslјednost i trajanje želјenog utjecaja u odnosu

na dozu, u poređenju sa odgovarajućim referentnim sredstvom ili sredstvima, ako postoje, i sa netretiranom kontrolom,

b) kada je to relevantno, utjecaj na prinos i/ili kvalitet ili smanjenje gubitaka pri skladištenju, u poređenju sa odgovarajućim referentnim sredstvom ili sredstvima, ako postoje, i sa netretiranom kontrolom.

Ako ne postoji odgovarajuće referentno sredstvo, ocjenjuje se efikasnost FFS, kako bi se odredilo donosi li njegova uporaba doslјednu i jasno određenu korist u uvjetima polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući klimatske) koji bi mogli biti prisutni na području predložene uporabe.

2.4.5. Ocjenjuje se stupanj štetnih utjecaja na tretiranu polјoprivrednu kulturu nakon uporabe FFS sukladno sa predloženim uvjetima uporabe u poređenju, kada je to

relevantno, sa odgovarajućim referentnim sredstvom ili sredstvima, ako postoje, i/ili sa netretiranom kontrolom.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: (i) podaci o efikasnosti, (ii) druge bitne informacije o FFS, kao što su svojstva,

doza, metoda primjene, broj i vremenski raspored primjena, nekompatibilnost sa drugim sredstvima koja se primjenjuju na istoj polјoprivrednoj kulturi i

(iii) sve bitne informacije o mikroorganizmu, uklјučujući njegova biološka svojstva kao što su, na primjer, način djelovanja, preživlјavanje, specifičnost domaćina.

Ovo ocjenjivanje uklјučuje: (i) vrstu, učestalost, nivo i trajanje uočenih

fitotoksičnih/fitopatogenih utjecaja i uvjete polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarne i ekološke uvjete (uklјučujući klimatske) koji na njih utiču,

(ii) razlike među sortama sa obzirom na njihovu osjetlјivost na fitotoksične/fitopatogene utjecaje,

(iii) dio tretirane polјoprivredne kulture ili bilјnih proizvoda na kojim se uočavaju fitotoksični/fitopatogeni utjecaji,

(iv) štetni utjecaj na prinos i/ili kvalitet tretirane polјoprivredne kulture ili bilјnih proizvoda,

(v) štetni utjecaj na životnu sposobnost, klijanje, nicanje, ukorjenjivanje i rast tretiranog bilјa ili bilјnih dijelova namijenjenih razmnožavanju,

(vi) štetni utjecaj na susjedne polјoprivredne kulture, ukoliko mikroorganizmi mogu na njih dospjeti.

2.4.6. Ako se u naputku za uporabu FFS zahtijeva njegovo miješanje sa drugim FFS i/ili pomoćnim sredstvima, provodi se ocjenjivanje iz t. od 2.4.3. do 2.4.5. ovoga odjelјka.

Ako se u naputku za uporabu FFS preporučuje njegovo miješanje sa drugim FFS i/ili pomoćnim sredstvima, ocjenjuje se prihvatlјivost miješanja i uvjeti uporabe mješavine.

2.4.7. Ako raspoloživi podaci ukazuju na to da su značajne količine mikroorganizma ili bitnih metabolita/toksina, produkata razgradnje i reakcije dodataka u formulaciji postojane u zemlјištu i/ili u odnosno na bilјnom materijalu nakon uporabe FFS sukladno sa predloženim uvjetima uporabe, ocjenjuje se stupanj štetnih utjecaja na slјedeće kulture u plodoredu.

2.4.8. Ako je predloženom uporabom FFS namijenjeno za suzbijanje kičmenjaka, ocjenjuje se mehanizam kojim se postiže to djelovanje, kao i uočeni utjecaji na ponašanje i zdravlјe cilјanih životinja. Ako je FFS namijenjeno uništenju cilјane životinje, ocjenjuje se vrijeme potrebito za uginuće životinje i uvjete u kojima nastupa smrt.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: a) sve relevantne informacije propisane Dijelom B

Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja, uklјučujući toksikološke studije,

b) sve relevantne informacije o FFS propisane Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, uklјučujući toksikološka istraživanja i podatke o efikasnosti.

2.5. Metode za identifikaciju/otkrivanje i određivanje

Ocjenjuju se predložene analitičke metode za postregistracijsku kontrolu i sustavsko praćenje održivih i neodrživih sastojaka u formulaciji i njihovih ostataka u ili


na tretiranim kulturama. Metode prije registracije kao i metode praćenja nakon registracije treba na odgovarajući način validirati. Trebaju se jasno odrediti metode koje se smatraju pogodnim za postregistracijsku kontrolu i sustavsko praćenje.

2.5.1. Analitičke metode za FFS 2.5.1.1. Neodrživi sastojci Ocjenjuju se predložene analitičke metode za identifikaciju

i određivanje sastojaka koji su značajni u toksikološkom, ekotoksikološkom i ekološkom smislu, a koji su poslјedica mikroorganizma i/ili koji su prisutni kao nečistoća ili dodatak u formulaciji (uklјučujući i njihove moguće produkte razgradnje ili reakcije).

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir podaci o analitičkim metodama koji su propisani u Dijelu B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i u Dijelu B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja.

Naročito se uzimaju u obzir slјedeći podaci: a) specifičnost i linearnost predloženih metoda, b) preciznost (ponovlјivost) predloženih metoda, c) značaj interferencija, d) tačnost predloženih metoda pri odgovarajućim

koncentracijama i e) granica određivanja predloženih metoda.

2.5.1.2. Održivi sastojci Ocjenjuju se predložene metode za određivanje i

identifikaciju određenog specifičnog soja, a naročito metode koje razlikuju taj soj od srodnih sojeva.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir podaci o analitičkim metodama koji su propisani u Dijelu B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i u Dijelu B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja. Naročito se uzimaju u obzir slјedeći podaci: a) specifičnost predloženih metoda, b) preciznost (ponovlјivost) predloženih metoda, c) značaj interferencija i d) sposobnost određivanja predloženih metoda.

2.5.2. Analitičke metode za određivanje ostataka 2.5.2.1. Neodrživi ostaci Ocjenjuju se predložene analitičke metode za identifikaciju

i određivanje neodrživih ostataka koji su značajni u toksikološkom, ekotoksikološkom i ekološkom smisli, a koji su poslјedica mikroorganizma (uklјučujući i njihove moguće produkte razgradnje ili reakcije).

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir podaci o analitičkim metodama koji su propisani u Dijelu B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i u Dijelu B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja. Naročito se uzimaju u obzir slјedeći podaci: a) specifičnost i linearnost predloženih metoda, b) preciznost (ponovlјivost) predloženih metoda, c) reproduktivnost (neovisna laboratorijska validacija)

predloženih metoda, d) značaj interferencija, e) tačnost predloženih metoda pri odgovarajućim

koncentracijama i f) granica određivanja predloženih metoda.

2.5.2.2. Održivi ostaci Ocjenjuju se predložene metode za identifikaciju određenog

specifičnog soja, a naročito metode koje razlikuju taj soj od srodnih sojeva.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir podaci o analitičkim metodama koji su propisani u Dijelu B Privitka

propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i u Dijelu B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS te rezultati njihovoga ocjenjivanja. Naročito se uzimaju u obzir slјedeći podaci: a) specifičnost predloženih metoda, b) preciznost (ponovlјivost) predloženih metoda, c) značaj interferencija i d) sposobnost određivanja predloženih metoda.

2.6. Utjecaj na zdravlјe lјudi i životinja

Moraju se ocijeniti utjecaj na zdravlјe lјudi i životinja i uzeti u obzir slјedeći principi:

a) zbog sposobnosti mikroorganizama da se razmnožavaju, postoji jasna razlika između kemikalija i mikroorganizama koji se koriste kao FFS. Opasnosti do kojih dolazi nisu nužno iste vrste kao i one koje nastaju pri uporabi kemikalija, naročito u pogledu sposobnosti mikroorganizama da opstaju i razmnožavaju se u različitim dijelovima životne sredine;

b) patogenost mikroorganizma za lјude i životinje koji ne pripadaju cilјanoj skupini, infektivnost mikroorganizma, sposobnost mikroorganizma da stvaraju kolonije, toksičnost metabolita/toksina, kao i toksičnost ostataka hranjive podloge, kontaminanata i dodataka u formulaciji važni su parametri pri ocjenjivanju štetnih utjecaja FFS;

c) stvaranje kolonija, infektivnost i toksičnost čine složeni skup interakcija između mikroorganizama i domaćina pa se ti konačni pokazatelјi ne mogu lako analizirati neovisno jedan o drugomu;

d) pri kombinovanju ovih konačnih pokazalaca, najvažniji aspekti mikroorganizma koji se moraju ocijeniti su slјedeći: - sposobnost opstanka i razmnožavanja u

domaćinu (što ukazuje na stvaranje kolonija ili infektivnost) i

- sposobnost uzrokovanja utjecaja koji mogu ili ne moraju biti štetni u domaćinu, što ukazuje na infektivnost, patogenost i/ili toksičnost;

e) pri ocjenjivanju opasnosti i rizika koje uporaba FFS predstavlјa za lјude i životinje treba uzeti u obzir složenost bioloških pitanja. Potrebito je ocijeniti patogenost i infektivnost čak i onda kada se smatra da postoji veoma mala mogućnost izloženosti;

f) u svrhu procjene rizika, istraživanje akutne toksičnosti treba, po mogućnosti, uklјučivati najmanje dvije doze (npr. jednu vrlo visoku dozu i jednu dozu koja odgovara očekivanoj izloženosti u stvarnim uvjetima uporabe).

2.6.1. Utjecaji FFS na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.1.1. Ocjenjuje se izloženost primjenioca mikroorganizmu

i/ili toksikološki relevantnim sastojcima FFS (npr. njihovim metabolitima/toksinima, ostacima hranjive podloge, kontaminantima i dodacima u formulaciji) do koje bi moglo doći u predloženim uvjetima uporabe (uklјučujući naročito dozu, metodu primjene i klimatske uvjete). Moraju se koristiti realni podaci o razinama izloženosti i, ako takvi podaci nisu raspoloživi, prikladni i validirani moduli izračunavanja. Ako je na raspolaganju, treba koristiti usklađenu europsku bazu podataka o generičkoj izloženosti sredstvima. a) Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće

informacije: (i) medicinski podaci i istraživanja toksičnosti,

infektivnosti i patogenosti propisani Dijelom B


Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija sredstava za zaštitu bilјa i rezultati njihovoga ocjenjivanja. Eksperimenti iz prve faze moraju omogućiti ocjenu mikroorganizma u pogledu njegove sposobnosti da opstane ili raste u domaćinu i njegove sposobnosti da u domaćinu prouzrokuje utjecaje/reakcije. Brzo i potpuno izlučivanje iz tijela, neaktiviranje imunološkog sustav, a odsutnost histopatoloških promjena i razmnožavanje na temperaturama koje su daleko ispod ili daleko iznad tjelesne temperature sisara neki su od parametara koji ukazuju na nesposobnost opstanka i razmnožavanja u domaćinu i na nesposobnost prouzrokovanja utjecaja koji mogu ili ne moraju biti štetni u domaćinu. Ovi se parametri mogu u nekim slučajevima ocijeniti na temelju istraživanja akutne toksičnosti i postojećih podataka za lјude, a ponekad se mogu ocijeniti jedino na temelju istraživanja sa ponavlјanim unosom doza. Ocjena koja se zasniva na relevantnim parametrima eksperimenta iz prve faze trebala bi dovesti do ocjene mogućih utjecaja kod profesionalne izloženosti, uzimajući u obzir intenzitet i trajanje izloženosti, uklјučujući i izloženost zbog ponavlјane uporabe FFS u praksi.


(ii) druge bitne informacije o mikroorganizmu, metabolitima/toksinima, ostacima hranjive podloge, kontaminantima i dodacima u formulaciji, kao što su njihova biološka, fizička i kemijska svojstva (npr. preživlјavanje mikroorganizma na tjelesnoj temperaturi lјudi i životinja, ekološka niša, ponašanje mikroorganizma i/ili metabolita/toksina tijekom primjene);

(iii) toksikološka istraživanja propisana Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS;

(iv) ostale bitne informacije propisane Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, kao što su: - sastav FFS, - svojstva FFS, - veličina, oblik i vrsta ambalaže, - područje uporabe i vrsta polјoprivredne

kulture ili cilјa, - metode primjene, uklјučujući rukovanje,

punjenje i miješanje FFS, - preporučene mjere za smanjenje

izloženosti, - preporuke o zaštitnoj odjeći, - najveća doza primjene, - najmanji utrošak rastvora narečen u

naputku za uporabu i - broj i vremenski raspored primjena.

b) Na temelju informacija iz tačke (a) trebaju se utvrditi slјedeći konačni pokazaoci za jednokratnu i višekratnu izloženost primjenioca nakon predložene uporabe: - preživlјavanje ili rast mikroorganizma u

domaćinu,

- uočeni štetni utjecaji, - uočeni ili očekivani utjecaji kontaminanata

(uklјučujući kontaminirajuće mikroorganizme) i - uočeni ili očekivani utjecaji relevantnih

metabolita/toksina. Ako se, uzimajući u obzir vrstu izloženosti (tj. akutna ili

višekratna izloženost), uoče znakovi stvaranja kolonija u domaćinu i/ili štetnih utjecaja koji ukazuju na toksičnost/infektivnost, potrebita su dodatna istraživanja. c) Ova se ocjena mora napraviti za svaku metodu

primjene i svaku vrstu uređaja predloženih za primjenu FFS, kao i za različite vrste i veličine rezervoara, uzimajući u obzir miješanje, punjenje, primjenu sredstava kao i čišćenje i redovno održavanje uređaja za primjenu FFS. Prema potrebi, treba uzeti u obzir i podatke o drugim registriranim sredstvima na području predložene primjene koja sadrže istu aktivnu materiju ili koja ostavlјaju iste ostatke. Ako se očekuje razmnožavanje mikroorganizma, treba imati na umu da bi procjena izloženosti mogla biti nesigurna.

d) Treba procijeniti mogućnost stvaranja kolonija ili moguće utjecaje na primjenioce kod istraženih nivoa doziranja, uzimajući u obzir izmjerene ili procijenjene nivoe izloženosti lјudi sukladno sa Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS. Procjena rizika, po mogućnosti kvantitativna, treba uklјučivati, na primjer, način djelovanja, biološka, fizička i kemijska svojstva mikroorganizma i drugih materija u formulaciji.

2.6.1.2. Proučavaju se podaci o vrsti predložene ambalaže i njezinim svojstvima, naročito one koji se odnose na: a) vrstu ambalaže, b) njezine dimenzije i zapremninu, c) veličinu otvora, d) vrstu zatvarača, e) čvrstoću, nepropustlјivost i otpornost ambalaže pri

uobičajenom prevozu i rukovanju i f) otpornost na FFS i kompatibilnost sa njim.

2.6.1.3. Proučavaju se podaci o vrsti predložene zaštitne odjeće i opreme i njihovim svojstvima, naročito onima koji se odnose na: a) njihovu dostupnost i primjerenost, b) efikasnost, c) udobnost, uzimajući u obzir fizički napor i klimatske

uvjete i d) njihovu otpornost na FFS i kompatibilnost sa njim.

2.6.1.4. Procjenjuje se moguća izloženosti drugih lјudi (radnika izloženih nakon primjene FFS, kao što su radnici koji ulaze na tretirana polјa, ili drugih prisutnih lica) ili životinja mikroorganizmu i/ili drugim toksikološki relevantnim sastojcima FFS u predloženim uvjetima uporabe.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: a) medicinski podaci i istraživanja toksičnosti,

infektivnosti i patogenosti propisani Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja. Testovi iz prve faze trebaju omogućiti ocjenu mikroorganizma u pogledu njegove sposobnosti da opstane ili raste u domaćinu i njegove sposobnosti da u domaćinu prouzrokuje utjecaje/reakcije. Parametri koji ukazuju na nesposobnost opstanka i razmnožavanja u domaćinu i na nesposobnost prouzrokovanja utjecaja koji mogu ili ne moraju biti


štetni u domaćinu uklјučuju brzo i potpuno izlučivanje iz tijela, neaktiviranje imunološkog sustav, a odsutnost histopatoloških promjena i nesposobnost razmnožavanja na tjelesnoj temperaturi sisara. Ovi se parametri mogu u nekim slučajevima ocijeniti na temelju istraživanja akutne toksičnosti i postojećih podataka za lјude, a ponekad se mogu ocijeniti jedino na temelju istraživanja sa ponavlјanim unosom doza.

Ocjena koja se zasniva na relevantnim parametrima testa iz prve faze trebala bi dovesti do ocjene mogućih utjecaja kod profesionalne izloženosti, uzimajući u obzir intenzitet i trajanje izloženosti, uklјučujući i izloženost zbog ponavlјane uporabe FFS u praksi.

Toksičnost određenih metabolita/toksina može se ocijeniti jedino ako se dokaže da su testne životinje bile stalno izložene ovim metabolitima/toksinima; b) druge relevantne informacije o mikroorganizmu,

metabolitima/toksinima, ostacima hranjive podloge, kontaminantima i dodacima u formulaciji, kao što su njihova biološka, fizička i kemijska svojstva (npr. preživlјavanje mikroorganizma na tjelesnoj temperaturi lјudi i životinja, ekološka niša, ponašanje mikroorganizma i/ili metabolita/toksina tijekom primjene);

c) toksikološka istraživanja propisana Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS,

d) ostale bitne informacije o FFS propisane Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS, kao što su: - radna zabrana, bezbjednosni vremenski periodi

ili druge mjere opreza za zaštitu lјudi i životinja, - metode primjene, - najveća doza primjene, - najmanji utrošak rastvora, - sastav FFS, - ostaci FFS koji ostaje na bilјu i bilјnim

proizvodima nakon primjene, uzimajući u obzir utjecaj činilaca kao što su temperatura, UV svjetlo, pH i prisustnost određenih materija i

- druge aktivnosti pri kojima su radnici izloženi. 2.6.2. Utjecaji ostataka FFS na zdravlјe lјudi i životinja Pri ovom se ocjenjivanju moraju odvojeno razmatrati

održivi i neodrživi ostaci. Virusi i viroidi trebaju se smatrati održivim ostacima jer su sposobni prenositi genetski materijal iako oni, u stvari, izvan ćelije domaćina nisu živi.

2.6.2.1. Neodrživi ostaci a) Ocjenjuje se moguća izloženost lјudi i životinja

neodrživim ostacima FFS i njihovim produktima razgradnje putem prehrambenog lanca zbog moguće pojave tih ostataka u ili na jestivim dijelovima tretiranih polјoprivrednih kultura. Naročito se trebaju uzeti u obzir slјedeće informacije: - stadijum razvoja mikroorganizma u kojemu

nastaju neodrživi ostaci, - razvojni stadijumi/životni ciklus mikroorgani-

zma u tipičnim ekološkim uvjetima; naročitu pažnju treba obratiti na procjenu vjerojatnosti preživlјavanja i razmnožavanja mikroorganizma u ili na polјoprivrednim kulturama, hrani ili stočnoj hrani, i kao poslјedica toga mogućnost stvaranja neodrživih ostataka,

- stabilnost bitnih neodrživih ostataka (uklјučujući utjecaj činilaca kao što su temperatura, UV svjetlo, pH i prisustvo određenih materija),

- sva istraživanja koja pokazuju da li se relevantni neodrživi ostaci translociraju u bilјkama,

- podaci o predloženoj GAP (uklјučujući broj i vremenski raspored primjena, najveću dozu primjene, najmanji utrošak rastvora narečen u naputku za uporabu, predložene karence, bezbjednosni vremenski periodi u slučaju uporabe nakon žetve) i dodatni podaci o primjeni koji su propisani Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS,

- kada je to relevantno, podatke o drugim registriranim sredstvima na području predložene uporabe koja sadrže isti mikroorganizam ili ostavlјaju iste ostatke i

- prirodno prisutni neodrživi ostaci na jestivim dijelovima bilјa koji nastaju zbog prirodno prisutnih mikroorganizama.

b) Ocjenjuje se toksičnost neodrživih ostataka i njihovih produkata razgradnje naročito uzimajući u obzir određene informacije dostavlјene sukladno sa Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS.

c) Ako se neodrživi ostaci ili njihovi produkti razgradnje smatraju toksikološki relevantnim za lјude i/ili životinje i ako se izloženost ne smatra zanemarivom, trebaju se odrediti stvarni nivoi u ili na jestivim dijelovima tretiranih kultura, uzimajući u obzir: - analitičke metode za neodržive ostatke, - krivulјe rasta mikroorganizma u optimalnim

uvjetima i - proizvodnju/stvaranje neodrživih ostataka u

klјučnim trenucima (npr. u predviđeno vrijeme žetve/berbe).

2.6.2.2. Održivi ostaci a) Ocjenjuje se moguća izloženost lјudi i životinja

održivim ostacima putem prehrambenog lanca zbog moguće pojave tih ostataka u ili na jestivim dijelovima tretiranih polјoprivrednih kultura. Naročito se trebaju uzeti u obzir slјedeće informacije: - vjerojatnost preživlјavanja, opstanka i

razmnožavanja mikroorganizma u ili na polјoprivrednim kulturama, hrani ili stočnoj hrani. Treba razmotriti različite stadijume razvoja/životni ciklus mikroorganizma,

- informacije o ekološkoj niši, - informacije o ponašanju u različitim dijelovima

životne sredine, - prirodna prisustvo mikroorganizma (i/ili

srodnog mikroorganizma), - podaci o predloženoj GAP (uklјučujući broj i

vremenski raspored primjena, najveću dozu primjene, najmanji utrošak rastvora narečen u naputku za uporabu, predložene karence ili bezbjednosne vremenske razmake u slučaju uporabe nakon žetve) i dodatni podaci o primjeni koji su propisani dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu FFS,

- kada je to relevantno, podaci o drugim registriranim FFS na području predložene uporabe, tj. uporabe sredstava koja sadrže isti mikroorganizam ili koja ostavlјaju iste ostatke.

b) Ocjenjuju se određene informacije o sposobnosti održivih ostataka da opstanu ili rastu u domaćinu i sposobnost takvih ostataka da prouzrokuju utjecaje/reakcije u domaćinu.

Naročito se trebaju uzeti u obzir slјedeći podaci:


- medicinski podaci i istraživanja toksičnosti, infektivnosti i patogenosti propisani Dijelom B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS i rezultati njihovoga ocjenjivanja,

- razvojni stadijumi/životni ciklus mikroorgani-zma u tipičnim uvjetima životne sredine (npr. u ili na tretiranoj polјoprivrednoj kulturi),

- način djelovanja mikroorganizma i - biološka svojstva mikroorganizma (npr.

specifičnost domaćina). Treba razmotriti različite stadijume razvoja/životni

ciklus mikroorganizma. c) Ako se održivi ostaci smatraju toksikološki relevan-

tnim za lјude i/ili životinje i ako se izloženost ne smatra zanemarivom, trebaju se odrediti stvarni nivoi u ili na jestivim dijelovima tretiranih kultura, uzimajući u obzir: - analitičke metode za održive ostatke, - krive rasta mikroorganizma u optimalnim

uvjetima i - mogućnosti ekstrapolacije podataka sa jedne

polјoprivredne kulture na drugu.


Mora se uzeti u obzir biološka složenost ekosustava i interakcije u mikrobiološkim zajednicama.

Podaci o porijeklu i svojstvima (npr. specifičnosti) mikroorganizma/ostataka njegovih metabolita/toksina, kao i njegova predložena uporaba predstavlјaju temelj za procjenu njegovoga ponašanja u životnoj sredini. Treba uzeti u obzir način djelovanja mikroorganizma.

Treba procijeniti ponašanje u životnoj sredini svih poznatih relevantnih metabolita koje stvara mikroorganizam. Procjena se mora napraviti za svaki dio životne sredine i zasniva se na kriterijima utvrđenim u uvodnim odredbama tačke 7. Dijela B Privitka propisa o dokumentaciji za ocjenu aktivnih materija FFS.

Pri ocjenjivanju ponašanja sredstava u životnoj sredini uzimaju se u obzir svi dijelovi životne sredine, uklјučujući biotske činioce. Mora se procijeniti mogućnost opstanka i umnožavanja mikroorganizama u svim dijelovima životne sredine, osim ako se može obrazložiti da pojedini mikroorganizmi neće dospjeti u određeni dio životne sredine. Mora se razmotriti mogućnost širenja ili pokretlјivost mikroorganizama i ostataka njihovih metabolita/toksina.

2.7.1. Ocjenjuje se moguća kontaminacija podzemnih voda, površinskih voda i vode za piće u predloženim uvjetima uporabe FFS.

U cjelokupnoj ocjeni treba se obratiti posebna pažnja na moguće štetne utjecaje na lјude preko kontaminisanih podzemnih voda ako se aktivna materija primjenjuje u osjetlјivim područjima, npr. onima u kojima se crpi voda za piće.

2.7.2. Ocjenjuje se rizik za vodeni dio životne sredine ako se utvrdi da postoji mogućnost izloženosti vodenih organizama. Mikroorganizam može prouzrokovati rizike zbog svoje sposobnosti da se razmnožavanjem nastani u životnu sredinu i zbog toga može dugoročno ili trajno utjecati na mikrobiološke zajednice ili njihove predatore.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: a) biološka svojstva mikroorganizma, b) preživlјavanje mikroorganizma u životnoj sredini, c) njegova ekološka niša,

d) prirodna veličina populacije mikroorganizma, ako se radi o autohtonom mikroorganizmu,

e) informacije o ponašanju u različitim dijelovima životne sredine,

f) kada je to relevantno, informacije o mogućoj interferenciji sa analitičkim sustavima koji se koriste za kontrolu kvaliteta vode za piće sukladno sa propisima o kvaliteti vode za piće,

g) kada je to relevantno, podaci o drugim registriranim sredstvima na području predložene uporabe, tj. uporaba sredstava koja sadrže isti mikroorganizam ili koja ostavlјaju iste ostatke.

2.7.3. Procjenjuje se mogućnost da organizmi u atmosferi budu izloženi FFS u predloženim uvjetima uporabe; ako ta mogućnost postoji, procjenjuje se rizik za atmosferu. Mora se uzeti u obzir prenos mikroorganizma u atmosferi, na male ili velike udalјenosti.

2.7.4. Procjenjuje se moguća izloženost kopnenih organizama FFS u predloženim uvjetima uporabe, ako takva mogućnost postoji, ocjenjuje se rizik za kopnenu životnu sredinu. Mikroorganizam može prouzrokovati rizike zbog svoje sposobnosti da se razmnožavanjem nastani u životnu sredinu i time dugoročno ili trajno utiče na mikrobiološke zajednice ili njihove predatore.

Pri ovom se ocjenjivanju uzimaju u obzir slјedeće informacije: a) biološka svojstva mikroorganizma, b) preživlјavanje mikroorganizma u životnoj sredini, c) njegova ekološka niša, d) prirodna veličina populacije mikroorganizma, ako se


životne sredine i f) kada je to relevantno, podaci o drugim registriranim

FFS na području predložene uporabe, npr. FFS koja sadrže istu aktivnu materiju ili koja ostavlјaju iste ostatke.

2.8. Utjecaji na organizme koji ne pripadaju cilјanoj skupini i njihova izloženost

Treba ocijeniti podatke o ekologiji mikroorganizma i njegove utjecaje na životnu sredinu, kao i moguće nivoe izloženosti i utjecaje njegovih relevantnih metabolita/toksina. Potrebita je cjelokupna procjena rizika za životnu sredinu koji mogu nastati zbog FFS, uzimajući u obzir nivoe izloženosti mikroorganizmima kako u životnoj sredini tako i u organizmima.

Procjenjuje se moguća izloženost organizama koji ne pripadaju cilјanoj skupini u predloženim uvjetima uporabe i ako takva mogućnost postoji, procjenjuju se rizici za organizme koji ne pripadaju cilјanoj skupini.

Prema potrebi, procjenjuje se infektivnost i patogenost, osim ako se može obrazložiti da organizam koji ne pripada cilјanoj skupini neće biti izložen.

Kako bi se procijenila mogućnost izloženosti, treba uzeti u obzir slјedeće informacije: a) preživlјavanje mikroorganizma u odgovarajućem

dijelu životne sredine, b) njegova ekološka niša, c) prirodna veličina populacije mikroorganizma, ako se

radi o autohtonom mikroorganizmu, d) informacije o ponašanju u različitim dijelovima

životne sredine i e) kada je to relevantno, podaci o drugim registriranim

FFS na području predložene uporabe, tj. FFS koja


sadrže istu aktivnu materiju ili koja ostavlјaju iste ostatke.

2.8.1. Procjenjuje se mogućnost izloženosti kopnenih divlјih vrsta (divlјih ptica, sisara i drugih kopnenih kičmenjaka) i utjecaje na te vrste.

2.8.1.1. Mikroorganizam može predstavlјati rizik zbog svoje sposobnosti da zarazi sustave domaćina koji pripadaju vrstama ptica i sisara i da se u njima razmnožava. Uzimajući u obzir slјedeće informacije o mikroorganizmu, treba procijeniti da li se utvrđeni rizici mogu promijeniti ovisno o formulaciji FFS: a) njegov način djelovanja, b) ostala biološka svojstva, c) istraživanja toksičnosti, patogenosti i infektivnosti za

sisare i istraživanja toksičnosti, patogenosti i infektivnosti za ptice.

2.8.1.2. FFS može imati toksične utjecaje zbog djelovanja toksina ili dodataka u formulaciji. Kako bi se procijenili ti utjecaji, moraju se razmotriti slјedeće informacije: a) istraživanja toksičnosti za sisare, b) istraživanja toksičnosti za ptice, c) informacije o ponašanju u različitim dijelovima


procjeni se mora izračunati odnos toksičnosti/izloženosti na temelju odnosa vrijednosti LD50 i procijenjene izloženosti izražene u mg/kg tjelesne mase.

2.8.2. Procjenjuje se moguća izloženost i utjecaj na vodene organizme.

2.8.2.1. Mikroorganizam može predstavlјati rizik zbog svoje sposobnosti da zarazi vodene organizme i da se u njima razmnožava. Uzimajući u obzir slјedeće informacije o mikroorganizmu, treba procijeniti da li se utvrđeni rizici mogu promijeniti ovisno o formulaciji FFS: a) njegov način djelovanja, b) ostala biološka svojstva i c) istraživanja toksičnosti, patogenosti i infektivnosti.

2.8.2.2. FFS može imati toksične utjecaje zbog djelovanja toksina ili dodataka u formulaciji.

Kako bi se procijenili ti utjecaji, moraju se razmotriti slјedeće informacije: a) istraživanje toksičnosti za vodene organizme i b) informacije o ponašanju u različitim dijelovima


procjeni se mora izračunati odnos toksičnosti/izloženosti na temelju odnosa vrijednosti EC50 i/ili NOEC vrijednosti i procijenjene izloženosti.

2.8.3. Procjenjuje se moguća izloženost i utjecaj na pčele. 2.8.3.1. Mikroorganizam može predstavlјati rizik zbog svoje

sposobnosti da zarazi pčele i da se u njima razmnožava. Uzimajući u obzir slјedeće informacije o mikroorganizmu, treba procijeniti da li se utvrđeni rizici mogu promijeniti ovisno o formulaciji FFS: a) njegov način djelovanja, b) ostala biološka svojstva i c) istraživanja toksičnosti, patogenosti i infektivnosti.


Kako bi se procijenili ti utjecaji, moraju se razmotriti slјedeće informacije: a) istraživanja toksičnosti za pčele i b) informacije o ponašanju u različitim dijelovima


procjeni se mora izračunati koeficijent opasnosti na temelju

odnosa doze izražene u g/ha i vrijednosti LD50 izražene u g/pčela.

2.8.4. Procjenjuje se moguća izloženost i utjecaj na druge zglavkare, osim pčela.

2.8.4.1. Mikroorganizam može predstavlјati rizik zbog svoje sposobnosti da zarazi i druge zglavkare, osim pčela, i da se u njima razmnožava. Uzimajući u obzir slјedeće informacije o mikroorganizmu, treba procijeniti da li se utvrđeni rizici mogu promijeniti ovisno o formulaciji FFS: a) njegov način djelovanja, b) ostala biološka svojstva i c) istraživanja toksičnosti, patogenosti i infektivnosti za

pčele medarice i druge zglavkare. 2.8.4.2. FFS može imati toksične utjecaje zbog djelovanja

toksina ili dodataka u formulaciji. Kako bi se procijenili ti utjecaji, moraju se razmotriti

slјedeće informacije: a) istraživanja toksičnosti za zglavkare, b) informacije o ponašanju u različitim dijelovima

životne sredine i c) raspoloživi podaci iz temeljnih bioloških pregleda

(screening). Ako se u istraživanjima uoči smrtnost ili znaci trovanja, pri

procjeni se mora izračunati odnos toksičnost/izloženost, na temelju odnosa vrijednosti ER50 i procijenjene izloženosti.

2.8.5. Procjenjuje se moguća izloženost i utjecaj na kišne gliste. 2.8.5.1. Mikroorganizam može predstavlјati rizik zbog svoje

sposobnosti da zarazi kišne gliste i da se u njima razmnožava. Uzimajući u obzir slјedeće informacije o mikroorganizmu, treba procijeniti da li se utvrđeni rizici mogu promijeniti ovisno o formulaciji FFS: a) njegov način djelovanja, b) ostala biološka svojstva i c) istraživanja toksičnosti, patogenosti i infektivnosti za

kišne gliste. 2.8.5.2. FFS može imati toksične utjecaje zbog djelovanja

toksina ili dodataka u formulaciji. Kako bi se procijenili ti utjecaji, moraju se razmotriti

slјedeće informacije: a) istraživanja toksičnosti za kišne gliste i b) informacije o ponašanju u različitim dijelovima


procjeni se mora izračunati odnos toksičnost/izloženost, na temelju odnosa vrijednosti LC50 i procijenjene izloženosti izražene u mg/kg suve mase zemlјišta.

2.8.6. Procjenjuje se moguća izloženost i utjecaj na mikroorganizme u zemlјištu.

2.8.6.1. Mikroorganizam može predstavlјati rizik zbog svoje sposobnosti da utiče na mineralizaciju dušika i uglјenika u zemlјištu. Uzimajući u obzir slјedeće informacije o mikroorganizmu, treba procijeniti da li se utvrđeni rizici mogu promijeniti ovisno o formulaciji: a) njegov način djelovanja i b) ostala biološka svojstva.

Istraživanja se ne zahtijevaju, ako se može dokazati da raspoložive informacije omogućuju valјanu procjenu rizika.

2.8.6.2. Procjenjuje se utjecaj stranih/nezavičajnih mikroorganizama na mikroorganizme koji ne pripadaju cilјanoj skupini i na njihove predatore nakon primjene FFS sukladno sa predloženim uvjetima uporabe. Istraživanja se ne zahtijevaju ako se može dokazati da raspoložive informacije omogućuju valјanu procjenu rizika.



Kako bi se procijenili ti utjecaji, moraju se razmotriti slјedeće informacije: a) informacije o ponašanju u različitim dijelovima

životne sredine i b) sve raspoložive informacije dobivene temeljnim

biološkim pregledima (screening).

2.9. Zaklјučci i prijedlozi

Donosi se zaklјučak o tome je li potrebito dostaviti dodatne informacije i/ili istraživanja i poduzeti mjere za ograničenje rizika. Potrebito je opravdati prijedloge za razvrstavanje i označavanje sredstava.


1.1. Prema potrebi, u postupku registracije FFS mogu se odrediti određeni uvjeti ili ograničenja. Narečene mjere treba odrediti na temelju vrste i opsega očekivanih prednosti i mogućih rizika i one moraju biti primjerene.

1.2. Pri donošenju prijedloga za registraciju FFS, uzimaju se u obzir uvjeti polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarni ili ekološki uvjeti (uklјučujući klimatske) na područjima predložene uporabe. Na temelju tih razmatranja, mogu se utvrditi posebni uvjeti i ograničenja uporabe i predložiti uporaba samo na pojedinom području, a ne na cijeloj teritoriji.

1.3. Doze i broj primjena FFS, predloženi u postupku registracije, predstavlјaju najmanje količine potrebite za postizanje želјenog utjecaja, čak i onda kad veće količine ne bi dovele do neprihvatlјivih rizika za zdravlјe lјudi ili životinja ili za životnu sredinu. Odobrene doze moraju biti primjerene i razlikovati se ovisno o polјoprivrednim, fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući klimatske) na različitim područjima za koja se odobrava registracija. Međutim, doze i broj primjena ne smiju dovesti do neželјenih utjecaja, kao što je razvoj otpornosti.

1.4. Ukoliko je FFS namijenjeno za uporabu u integriranoj polјoprivrednoj proizvodnji, moraju se uvažavati principi integralne zaštite bilјa.

1.5. Sa obzirom da se ocjenjivanje zasniva na podacima o ograničenom broju reprezentativnih vrsta, mora se osigurati da uporaba FFS nema dugoročne poslјedice na brojnost i raznovrsnost vrsta koje ne pripadaju cilјanoj skupini.

1.6. Prije donošenja prijedloga za registraciju, nacrt etikete i naputka za uporabu moraju ispunjavati slјedeće uvjete: a) ispunjavati sve zahtjeve sukladno sa propisom o

opremanju FFS, b) sadržati informacije o zaštiti korisnika sukladno sa

propisima o zaštiti na radu, c) sadržati uvjete i ograničenja uporabe FFS sukladno sa

t. od 1.1 do 1.5. ovoga odjelјka, d) u prijedlogu za registraciju i u rješenju o registraciji

FFS moraju biti narečeni podaci sukladno sa Pravilnikom o razvrstavanju, pakiranju, obilјežavanju i opremanju FFS naputkom za primjenu i propisima o razvrstavanju, pakiranju i označavanju opasnih materija i preparata.

1.7. Prije donošenja prijedloga za registraciju, mora biti ispunjeno slјedeće: a) da predložena ambalaža bude sukladno sa propisima o


b) da su obezbjeđeni: - postupci za uništavanje FFS, - postupci za neutralizaciju svih štetnih utjecaja

FFS, ukoliko je slučajno ispušteno i

- postupci za dekontaminacije i uništenja amba-laže, sukladno sa odgovarajućim zakonskim odredbama.

1.8. Prijedlog za registraciju donijet će se samo ako su ispunjeni svi zahtjevi iz odjelјka 2. poglavlјa II. Dijela B Privitka ovoga Pravilnika. Međutim, ako jedan ili više posebnih zahtjeva u vezi sa odlučivanjem iz tačke 2.4. odjelјka 2 poglavlјa II. Dijela B Privitka ovoga Pravilnika nisu u potpunosti ispunjeni, prijedlog za registraciju će se donijeti samo ako prednosti uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe imaju prednost nad mogućim štetnim utjecajima njegove uporabe. Sva ograničenja koja se tiču uporabe, a vezana sa neispunjavanjem nekih zahtjeva iz tačke 2.4. odjelјka 2 poglavlјa II. Dijela B Privitka ovoga Pravilnika moraju biti narečena u naputku za uporabu. Te prednosti mogu biti: a) prednosti za mjere integralne zaštite bilјa ili organske

proizvodnje i kompatibilnosti sa tim mjerama, b) olakšane primjene strategija za smanjenje rizika od

razvoja otpornosti, c) smanjenja rizika za primjenioce i za potrošače i d) smanjenja zagađenosti životne sredine i smanjenja

utjecaja na vrste koje ne pripadaju cilјanoj skupini. 1.9. Prilikom ocjenjivanja FFS, ukoliko je moguće, i tijesno

sarađujući sa podnositeljem zahtjeva, odredit će se: a) mjere za pobolјšanje efikasnosti FFS i/ili b) mjere za dodatno smanjenje izloženosti do koje bi

moglo doći tijekom i nakon primjene FFS. Nadležni organ obavještava podnositelja zahtjeva o svim

mjerama iz t. (a) ili (b) i pozivaju podnositelje zahtjeva da dostave sve dodatne podatke i informacije potrebite za određivanje efikasnosti i mogućih rizika u promijenjenim uvjetima.

1.10. Mora se osigurati da za sve mikroorganizme na koje se odnosi zahtjev za registraciju podnositelja zahtjeva dostavi sva relevantna saznanja i informacije iz literature koje su mu dostupne u trenutku podnošenja zahtjeva.

1.11. Ako se radi o GMO, prijedlog za registraciju donijet će se samo ako se dostavi ocjena koja je napravlјena sukladno sa propisima o GMO. Treba dostaviti rješenje izdato od strane nadležnog organa sukladno sa propisima o GMO.

1.12. Prijedlog za registraciju neće se izdati za FFS koje sadrži GMO ukoliko nadležni organ nije izdao rješenje prema kojem se taj organizam može puštati u životnu sredinu sukladno sa propisima o GMO.

1.13. Ako su u FFS prisutni relevantni metaboliti/toksini (tj. oni za koje se očekuje da će biti štetni za zdravlјe lјudi i/ili životnu sredinu) koje stvara mikroorganizam i/ili mikrobiološki kontaminanti, neće se donijeti prijedlog za registraciju ukoliko nije moguće dokazati da je prisutna količina prije i nakon predložene uporabe na prihvatlјivom nivou.

1.14. Mora se obezbijediti primjena odgovarajućih mjera kontrole kvaliteta kako bi se garantovao identitet mikroorganizma i sadržaj FFS. Te mjere moraju obuhvatati sustav HACCP - Analiza opasnosti i kontrole kritičnih tačaka ili neki istovrijedni sustav.

2. Posebni principi

Uz opće principe odjelјka 1. poglavlјa II. Dijela B Privitka ovoga Pravilnika primjenjuju se i slјedeći posebni principi.

2.1. Identitet

Pri izdavanju prijedloga za registraciju mora se obezbijediti da određeni mikroorganizam bude sačuvan u međunarodno priznatoj zbirci kultura i da ima svoj jedinstveni registracioni broj. Svaki se mikroorganizam mora


identifikovati i imenovati na nivou vrste i okarakterizirati na nivou soja. Moraju se navesti i podaci o tome radi li se o izvornom mikroorganizmu ili o spontanom ili indukovanom mutantu ili o GMO.

2.2 Biološka i tehnička svojstva

2.2.1. Mora se dostaviti dovolјno podataka kako bi se mogao procijeniti najmanji i najveći sadržaj mikroorganizma u materijalu korištenom za proizvodnju sredstava, kao i u samom FFS. Koliko god je to moguće, treba odrediti sadržaj ili koncentraciju drugih sastojaka i dodataka u FFS i kontaminirajućih mikroorganizama nastalih u proizvodnom procesu. Mora se obezbijediti da se količina kontaminirajućih mikroorganizama kontroliše i zadržava na prihvatlјivom nivou. Pored toga, treba navesti fizička svojstva i stanje FFS, po mogućnosti sukladno sa "Katalogom vrsta formulacija za pesticide i međunarodni sustav označavanja" 1.

2.2.2. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako se u bilo kojoj fazi razvoja FFS na temelju mikroorganizma pokaže na temelju razvijene otpornosti, prenosa otpornosti ili drugog mehanizma da može doći do interferencije sa efektivnošću antimikrobnog sredstva koje se koristi u humanoj ili veterinarskoj medicini.

2.3. Dodatni podaci

Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako se ne dostave potpune informacije o neprekidnoj kontroli kvaliteta proizvodne metode, proizvodnog procesa i FFS. Naročito treba razmotriti spontane promjene glavnih osobina mikroorganizma i prisustvo kontaminirajućih mikroorganizama. Moraju se što je moguće detalјnije opisati i tačno navesti mjerila obezbjeđenja kvaliteta proizvodnje i tehnike korištene za obezbjeđenje ujednačenog kvaliteta FFS.

2.4. Odlučivanje o efikasnosti

2.4.1. Efikasnost 2.4.1.1. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako predložene

uporabe uklјučuju preporuke za suzbijanje ili zaštitu od organizama koji se na temelju stečenog iskustva ili naučnih dokaza ne smatraju štetnim u normalnim uvjetima polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući klimatske) u područjima predložene uporabe ili ako se drugi predviđeni utjecaji ne smatraju korisnim u tim uvjetima.

2.4.1.2. Nivo, doslјednost i trajanje suzbijanja ili zaštite ili drugih predviđenih utjecaja moraju biti slični kao i kod uporabe odgovarajućeg referentnog FFS. Ako ne postoji odgovarajuće referentno FFS, mora se dokazati korisnost FFS u pogledu nivoa, doslјednosti i trajanja suzbijanja ili zaštite ili drugih predviđenih utjecaja u uvjetima polјoprivredne proizvodnje i fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući klimatske) na području predložene uporabe.

2.4.1.3. Kada je to relevantno, utjecaj na prinos pri uporabi FFS ili smanjenje gubitaka tijekom uskladištenja mora, po količini i/ili kvalitetu, biti sličan utjecaju koji se postiže uporabom odgovarajućeg referentnog FFS. Ako ne postoji odgovarajuće referentno sredstvo, moraju se prikazati utjecaji FFS na prinos i/ili kvalitet i na smanjenje gubitaka pri uskladištenju u uvjetima polјoprivredne proizvodnje kao i fitosanitarnim i ekološkim uvjetima (uklјučujući klimatske) na području predložene uporabe.


2.4.1.4. Zaklјučci o efikasnosti FFS moraju biti primjenjivi za sva područja i za sve uvjete predložene uporabe, osim kada se u predloženom naputku za uporabu navodi da je FFS namijenjeno za uporabu u određenim posebnim okolnostima (npr. za lakše oblike zaraze, posebne vrste zemlјišta ili posebne uvjete uzgoja).

2.4.1.5. Ako se u predloženom naputku za uporabu FFS zahtijeva njegovo miješanje sa drugim narečenim sredstvima ili pomoćnim sredstvima, mješavina mora postizati želјeni efekat i biti sukladno sa principima iz t. od 2.4.1.1. do 2.4.1.4. ovoga odjelјka.

Ako se u predloženom naputku za uporabu FFS preporučuje njegovo miješanje sa drugim sredstvima ili pomoćnim sredstvima, prihvataju se preporuke jedino ako su obrazložene.

2.4.1.6. Ako postoje dokazi o razvoju otpornosti patogena na FFS, odlučuje se da li predložena strategija sprečavanja razvoja otpornosti rješava ovo pitanje u odgovarajućoj i dovolјnoj mjeri.

2.4.1.7. Za suzbijanje kičmenjaka mogu se registrirati jedino FFS koja sadrže neodržive mikroorganizme. Želјeni efekat na kičmenjake koji se suzbijaju mora se postići ne uzrokujući nepotrebitu patnju ili bol kod tih životinja.

2.4.2. Neprihvatlјivi utjecaji na bilјe ili bilјne proizvode 2.4.2.1. Ne smije biti značajnih fitotoksičnih utjecaja na

tretirano bilјe ili bilјne proizvode. U predloženom naputku za uporabu moraju biti narečena odgovarajuća ograničenja uporabe kod kojih dolazi do fitotoksičnih utjecaja.

2.4.2.2. Smanjenje prinosa zbog fitotoksičnih utjecaja ne smije biti veće od smanjenja do kojeg bi došlo da se FFS ne uporablјava, ukoliko se to smanjenje ne nadoknađuje na drugi način, kao što je pobolјšanje kvaliteta tretiranog bilјa ili bilјnih proizvoda.

2.4.2.3. Ne smije biti neprihvatlјivih štetnih utjecaja na kvalitet tretiranog bilјa ili bilјnih proizvoda.U slučaju štetnih utjecaja na preradu u naputku za uporabu mora biti narečeno da se FFS ne smije uporablјavati na kulturama namijenjenim dalјoj preradi.

2.4.2.4. Ne smije biti neprihvatlјivih štetnih utjecaja na tretirano bilјe ili bilјne proizvode namijenjene razmnožavanju, kao što su utjecaji na životnu sposobnost, klijanje, nicanje, ukorjenjivanje i rast. U naputku za uporabu mora biti narečeno da se FFS ne smije uporablјavati na bilјu ili bilјnim proizvodima namijenjenim razmnožavanju.

2.4.2.5. Ne smije biti neprihvatlјivog utjecaja na slјedeće kulture u plodoredu. U naputku za uporabu mora biti narečeno da određene polјoprivredne kulture mogu biti ugrožene i da se ne smiju uzgajati nakon tretirane kulture.

2.4.2.6. Ne smije biti neprihvatlјivog utjecaja na susjedne polјoprivredne kulture. U naputku za uporabu mora biti narečeno da se FFS ne smije primjenjivati u blizini određenih osjetlјivih kultura.

2.4.2.7. Ako se u predloženom naputku za uporabu preporučuje miješanje FFS sa drugim sredstvima ili pomoćnim sredstvima, mješavina mora biti sukladno sa principima iz t. od 2.4.2.1. do 2.4.2.6. ovoga odjelјka.

2.4.2.8. Predloženi postupci za čišćenje uređaja za primjenu moraju biti jasni, efektivni i lako primjenjivi, kako bi se osiguralo uklanjanje ostataka FFS koji bi mogli naknadno uzrokovati štetu.

2.5. Metode identifikacije/otkrivanja i određivanja

Predložene metode moraju odgovarati najnovijim tehničkim dostignućima. Metode za postregistraciono sustavsko


praćenje trebaju uklјučivati uporabu uobičajeno dostupnih reagensa i opreme.

2.5.1. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako ne postoji odgovarajuća dovolјno kvalitetna metoda za identifikaciju i određivanje mikroorganizma i neodrživih sastojaka (npr. toksina, nečistoća i dodataka u formulaciji). Ako FFS sadrži više od jednog mikroorganizma, preporučene metode bi trebale omogućiti identifikaciju i određivanje svakog od njih.

2.5.2. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako nema odgovarajućih metoda za postregistracionu kontrolu i sustavsko praćenje održivih i/ili neodrživih ostataka. Moraju postojati metode za analizu: a) bilјa, bilјnih proizvoda, prehrambenih proizvoda

bilјnog i životinjskog porijekla i stočne hrane ako dolazi do pojave toksikološki bitnih ostataka. Ostaci se smatraju relevantnim ako su za njih propisani MRL, radna zabrana, bezbjednosni vremenski periodi ili druge slične mjere opreza;

b) tla, vode, zraka i/ili tjelesnih tkiva ako dolazi do pojave toksikološki, ekotoksikološki ili ekološki bitnih ostataka.

2.6. Utjecaj na zdravlјe lјudi i životinja

2.6.1. Utjecaj FFS na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.1.1. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako se na

temelju informacija iz dokumentacije utvrdi da je u predloženim uvjetima uporabe mikroorganizam patogen za lјude ili životinje koje ne pripadaju cilјanoj skupini.

2.6.1.2. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako bi mikroorganizam i/ili FFS koje sadrži mikroorganizam mogli, u predloženim uvjetima uporabe, uklјučujući i najgori mogući slučaj, stvarati kolonije ili uzrokovati štetne utjecaje kod lјudi ili životinja.

Pri donošenju prijedloga za registraciju FFS na temelju mikroorganizma razmatraju se mogući utjecaji na sve skupine lјudi, tj. na profesionalne korisnike, neprofesional-ne korisnike i lјude koji su izravno ili inizravno izloženi preko životne sredine ili na radnom mjestu, kao i na životinje.

2.6.1.3. Podrazumijeva se da svi mikroorganizmi mogu uzrokovati preosjetlјivost, osim ako se na temelju bitnih informacija utvrdi da ne postoji opasnost od nastanka preosjetlјivosti, uzimajući u obzir imunološki ugrožene i druge osjetlјive pojedince. U prijedlogu za registraciju treba navesti da se mora nositi zaštitna odjeća i odgovarajuće rukavice, kao i da se ne smije udisati FFS koje sadrži mikroorganizam. Predloženi uvjeti uporabe mogu zahtijevati korištenje dodatne zaštitne odjeće i opreme.

Ako predloženi uvjeti uporabe zahtijevaju korištenje zaštitne odjeće, prijedlog za registraciju se neće donijeti ukoliko ta odjeća nije efektivna i sukladno sa odgovarajućim odredbama propisa o zaštiti na radu i ako nije lako dostupna korisniku i nosiva u uvjetima uporabe FFS, naročito imajući u vidu klimatske uvjete.

2.6.1.4. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je poznato da prenos genetskog materijala iz mikroorganizma na druge organizme može dovesti do štetnih utjecaja na zdravlјe lјudi i životinja, uklјučujući i otpornost na materije koje se koriste u svrhu liječenja.

2.6.1.5. FFS koja zbog svojih svojstava ili zbog pogrešnog rukovanja ili uporabe mogu dovesti do većeg stupanja rizika podliježu posebnim ograničenjima, kao što su ograničenja u pogledu veličine ambalaže, vrste formulacije, distribucije, uporabe ili načina uporabe. FFS koja su

razvrstana kao vrlo toksična (T+) mogu se registrirati samo za profesionalnu uporabu.

2.6.1.6. Utvrđene radne zabrane i bezbjednosni vremenski periodi ili druge mjere opreza moraju biti takvi da ne može doći do stvaranja kolonija ili štetnih utjecaja na druga prisutna lica ili radnike koji su izloženi nakon primjene FFS.

2.6.1.7. Utvrđene radne zabrane i bezbjednosni vremenski periodi ili druge mjere opreza moraju biti takvi da ne može doći do stvaranja kolonija ili štetnih utjecaja na životinje.

2.6.1.8. Utvrđene radne zabrane i bezbjednosni vremenski periodi ili druge mjere opreza koje se utvrđuju kako bi se spriječila kolonizacija ili štetni utjecaji moraju biti realni, ako je potrebito, moraju se propisati posebne mjere opreza.

2.6.1.9. Uvjeti registracije moraju biti sukladno sa propisima o zaštiti na radu.

2.6.2. Utjecaj ostataka na zdravlјe lјudi i životinja 2.6.2.1. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako nema

dovolјno podataka o FFS na temelju mikroorganizma na temelju kojih se može zaklјučiti da ne dolazi do štetnih utjecaja na zdravlјe lјudi ili životinja zbog izloženosti mikroorganizmu, njegovim ostacima i metabolitima/toksinima koji ostaju u ili na bilјu ili bilјnim proizvodima.

2.6.2.2. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako pojava održivih i/ili neodrživih ostataka ne odražava najmanje količine FFS potrebite za odgovarajuću zaštitu bilјa sukladno sa GAP principima i primijenjenom na način (uklјučujući karence ili bezbjednosne vremenske periode) koji osigurava da prisustvo održivih ostataka u trenutku žetve/branja, klanja životinja ili nakon uskladištenja bude svedena na najmanju mjeru.


2.7.1. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako raspoložive informacije ukazuju da zbog ponašanja FFS u životnu sredinu može doći do neprihvatlјivih štetnih utjecaja na životnu sredinu.

2.7.2. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako kontaminacija podzemnih voda, površinskih voda i vode za piće, koja se očekuje kao rezultat uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe, može uzrokovati interferenciju sa analitičkim sustavima sukladno sa propisima o kvalitetu vode za piće.

2.7.3. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako kontaminacija podzemnih voda, koja se očekuje kao rezultat uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe, premašuje nižu od slјedećih graničnih vrijednosti: a) najveće dozvolјene koncentracije utvrđene propisima

o kvalitetu vode za piće ili b) najveće dozvolјene koncentracije koje su utvrđene za

sastojke u FFS, kao što su bitni metaboliti/toksini, sukladno sa propisima kojima se uspostavlјa okvir za djelovanje na području politike voda,

c) najveće dozvolјene koncentracije utvrđene pri uvrštenju mikroorganizma na Listu, ako ta koncentracija nije utvrđena, koncentracije koja odgovara 1/10 dozvolјenog ADI, koji je utvrđen kada je mikroorganizam uvršten na Listu, osim ako je naučno dokazano da se u relevantnim uvjetima u polјu niža koncentracije ne premašuje.

2.7.4. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako onečišćenje površinskih voda, koje se očekuje kao rezultat uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe: a) premašuje vrijednosti koje su utvrđene sukladno sa

propisima o kvalitetu površinskih voda namijenjenih za dobivanje vode za piće, ako se površinska voda sa


područja predložene uporabe koristi za dobivanje vode za piće,

b) premašuje vrijednosti za sastojke u FFS, kao što su bitni metaboliti/toksini, koji su utvrđeni sukladno sa propisima kojima se uspostavlјa okvir djelovanje na području politike voda,

c) ima neprihvatlјiv utjecaj na vrste koje ne pripadaju cilјanoj skupini, uklјučujući životinje, sukladno sa tačkom 2.8. ovoga odjelјka.

Predložene naputke za uporabu FFS, uklјučujući postupke čišćenja uređaja za primjenu FFS, moraju biti takva da se mogućnost slučajne kontaminacije površinskih voda svede na najmanju mjeru.

2.7.5. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je poznato da prenos genetskog materijala iz mikroorganizma na druge organizme može dovesti do neprihvatlјivih utjecaja na životnu sredinu.

2.7.6. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako ne postoji dovolјno podataka o mogućem opstanku i kompeticiji mikroorganizma i relevantnih sekundarnih metabolita/toksina u ili na polјoprivrednoj kulturi u uvjetima životne sredine koji preovladavaju u trenutku i nakon predložene uporabe.

2.7.7. Prijedlog za registraciju se neće donijeti ako se može očekivati da će mikroorganizam i/ili njegovi mogući relevantni metaboliti/toksini opstati ili biti postojani u životnoj sredini u koncentracijama koje su znatno veće od prirodnih referentnih vrijednosti, uzimajući u obzir ponavlјanu primjenu tijekom godina, osim ako pouzdana procjena rizika ne ukazuje da su rizici od nakuplјenih najviših vrijednosti prihvatlјivi (plateau concentractions).

2.8. Utjecaj na organizme koji ne pripadaju cilјanoj skupini

Mora se osigurati dovolјno podataka na temelju kojih se može utvrditi može li doći do neprihvatlјivih utjecaja na vrste koje ne pripadaju cilјanoj skupini (floru i faunu) zbog izloženosti FFS koje sadrži mikroorganizam nakon predložene uporabe.

Mora se obratiti posebna pažnja na moguće utjecaje na korisne organizme koji se uporablјavaju za biološko suzbijanje štetnih organizama i na organizme koji igraju važnu ulogu u integralnoj zaštiti bilјa. 2.8.1. Ukoliko postoji mogućnost da ptice i drugi kopneni

kičmenjaci koji ne pripadaju cilјanoj skupini budu izloženi, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je: a) mikroorganizam patogen za ptice i druge kopnene

kičmenjake koji ne pripadaju cilјanoj skupini, b) u slučaju toksičnih utjecaja sastojaka u FFS, kao što

su bitni metaboliti/toksini, odnos toksičnost/izloženost manji od 10 na temelju akutne vrijednosti LD50 ili ako je odnos dugotrajna toksičnost/izloženost manji od 5, osim ako se na temelju odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivih utjecaja - izravno ili inizravno - nakon uporabe FFS sukladno sa predloženim uvjetima uporabe.

2.8.2. Ukoliko postoji mogućnost da vodeni organizmi budu izloženi, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je: a) mikroorganizam patogen za vodene organizme, b) u slučaju toksičnih utjecaja sastojaka u FFS, kao što

su bitni metaboliti/toksini, odnos toksičnost/izloženost manji od 100 u slučaju akutne toksičnosti (EC50) za rod Daphnia i ribe i 10 za dugotrajnu/hroničnu toksičnosti za alge (EC50), rod Daphnia (NOEC) i ribe (NOEC), osim ako se na temelju odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivih utjecaja na životnu

sposobnost izloženih vrsta - izravno ili inizravno - nakon uporabe FFS sukladno sa predloženim uvjetima uporabe.

2.8.3. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti pčela, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je: a) mikroorganizam patogen za pčele, b) u slučaju toksičnih utjecaja sastojaka u FFS, kao što

su bitni metaboliti/toksini, odnos opasnosti za oralnu i kontaktnu izloženost pčela medarica veći od 50, osim ako se na temelju odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivih utjecaja na larve pčela ili na ponašanje pčela, ili na preživlјavanje i razvoj pčelinjih zajednica nakon uporabe FFS sukladno sa predloženim uvjetima uporabe.

2.8.4. Ukoliko postoji mogućnost da drugi zglavkari osim pčela budu izloženi, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je: a) mikroorganizam patogen za druge zglavkare osim

pčela, b) u slučaju toksičnih utjecaja zbog sastojaka u FFS, kao

što su bitni metaboliti/toksini, osim ako se na temelju odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu ne dolazi do neprihvatlјivih utjecaja na te organizme nakon uporabe FFS sukladno sa predloženim uvjetima uporabe. Sve tvrdnje o selektivnosti i svi prijedlozi za uporabu u sustav u integralne zaštite bilјa moraju biti potkrijeplјeni odgovarajućim podacima.

2.8.5. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti kišnih glista, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je mikroorganizam patogen za kišne gliste ili ako je u slučaju toksičnih utjecaja sastojaka u FFS, kao što su relevantni metaboliti/toksini, odnos akutna toksičnost/izloženost za kišne gliste manji od 10 ili ako je odnos dugotrajna toksičnost/izloženost manji od 5, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu, nakon uporabe FFS u predloženim uvjetima uporabe, populacija kišnih glista nije ugrožena.

2.8.6. Ukoliko postoji mogućnost izloženosti mikroorganizama u zemlјištu koji ne pripadaju cilјanoj skupini, prijedlog za registraciju se neće donijeti ako je proces mineralizacije dušika i uglјenika u laboratorijskim istraživanjima promijenjen za više od 25% nakon 100 dana, osim ako se putem odgovarajuće procjene rizika jasno utvrdi da u uvjetima u polјu, nakon uporabe FFS sukladno sa predloženim uvjetima uporabe, ne dolazi do neprihvatlјivog utjecaja na mikrobiološku zajednicu, uzimajući u obzir sposobnost razmnožavanja mikroorganizama.

На основу члана 13. став 7. Закона о фитофарма-цеутским средствима Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 49/04) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Управе Босне и Херцеговине за заштиту здравља биља, на 35. сједници, одржаној 16. децембра 2015. године, донио је


ПРАВИЛНИК О ЈЕДИНСТВЕНИМ ПРИНЦИПИМА ЗА

ОЦЈЕЊИВАЊЕ ФИТОФАРМАЦЕУТСКИХ СРЕДСТАВА

ДИО ПРВИ - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. (Предмет прописа)

Овим правилником прописују се јединствени принципи за оцјењивање у сврху регистрације фитофармацеутских средстава (у даљем тексту: ФФС), којима се обезбјеђује најнижи степен ризика од употребе ФФС за животну средину, здравље људи и животиња.

Члан 2. (Дефиниције)

За потребе овог правилника користе се изрази из Закона о фитофармацеутским средствима Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 49/04) и изрази који имају сљедећа значења:

a) "Каренца" је прописани најкраћи период изражен бројем дана који мора проћи од примјене ФФС до бербе, жетве, откоса, прераде ускладиштених пољопривредних производа или пуштања домаћих животиња на испашу;

б) "Радна забрана" је прописани временски период након примјене одређеног ФФС у којем није дозвољен приступ људима и домаћим животињама на третирану површину, рад на третираној површини, пољу или затвореном простору;

ц) "Формулација" је коначни облик ФФС у којем се оно ставља у промет (нпр. квашљиви прах, концентрат за емулзију, грануле);

д) "Коформулант" је свака материја, осим активне материје, коју је произвођач додао ФФС;

е) "Метаболит" је било који метаболит или производ разлагања активне материје, протектанта или синергисте, који настаје било у организмима или животној средини;

ф) "Релевантни метаболити" су метаболити који су значајни у токсиколошком, екотоксиколо-шком и еколошком смислу;

г) "Нечистоће" - нечистоћа је било који састојак осим чисте активне материје и/или други облик који је присутан у техничком материјалу активне материје, укључујући и компоненте које потичу из процеса производње или процеса разградње током складиштења и неактивне изомере, под условом да нису укључени у ISO име активне материје;

х) "Релевантне нечистоће" су нечистоће које су значајне у токсиколошком, екотоксиколошком и еколошком смислу, тј. нечистоће активне мате-рије у процесу производње или складиштења активне материје које су, у поређењу са активном материјом, значајне за здравље људи или животну средину или утичу на стабилност активне материје или су фитотоксичне за гајене биљке, или су контаминенти биља које служе за производњу хране или проузрокују неки други штететан ефекат и које се хемијски идентифи-кују и наводе у техничкој спецификацији активне, односно основне материје, у максимал-ним концентрацијама, а које могу бити релеван-тне чак и ако су присутне у техничком материјалу 1g/kg

и) "ADI" (acceptable daily intake) је прихватљив дневни унос остатка активне материје у mg/kg тјелесне масе/дан;

ј) "AOEL" (acceptable operator exposure level) је прихватљив ниво изложености примјениоца: највећа количина активне материје (mg/kg тјелесне масе), којој примјенилац смије бити изложен без штетних утицаја на здравље;

к) "BCF" (bioconcentration factor) је биоконцентра-цијски фактор;

л) "ECx" (effective concentration) је концентрација, при којој умре односно угине X % тестних организама;

м) "DT50" (dissipation time) је вријеме потребно за разградњу 50% активне материје;

н) "DT90" је вријеме потребно за разградњу 90% материје (Period required for 90% dissipation);

о) "LC50" (lethal median concentration) је средње смртна концентрација, при којој угине 50% тестних организама;

п) "LD50" (lethal median dose) је средња смртна доза, при којој угине 50% тестних организама;

р) "MRL" (maximum residue limit) је највиша дозвољена количина остатака ФФС;

с) "NOEC" (no observed effect concentrations) је концентрација активне материје (mg/kg тјелесне масе) без опасног утицаја;

т) "Летално" је смртно; у) "Ађуванти" су супстанце или препарати који се

састоје од коформуланата или препарати који садрже један или више коформуланта, и то у облику у коме се достављају кориснику (у коначном облику) и стављају у промет да би их корисник мијешао са ФФС и тако побољшао ефикасност или друге пестицидне особине;

в) "Антибиоза" је однос између двије или више врста у коме је једна врста активно угрожена (на примјер токсинима које производи друга врста);

з) "Антиген" је свака супстанца која због доласка у додир са одговарајућим ћелијама проузрокује стање осјетљивости и/или имунолошки одговор након одређеног латентног раздобља (дана или недјеља) и која реагује са антитијелима и/или имунолошким ћелијама сензибилизираног субјекта in vivo или in vitro, на начин који се може доказати;

аа) "Антимикробик" (антимикробна ФФС или антимикробици) су природне, полусинтетичке или синтетичке материје које показују анти-микробно дјеловање (убијају микроорганизме или инхибирају њихов раст).

Антимикробик укључује: - антибиотике, тј. супстанце које производе

микроорганизми или су добијени од микроорганизама и

- антикокцидијска средства, тј. супстанце које активно дјелују против кокцидија, једноћелијских паразита;

бб) "Вироид" је свака категорија проузроковача инфекције који се састоји од кратке једноланчане рибонуклеинске киселине (RNK) која нема протеински омотач. RNK не кодира протеин и не преводи се, умножава се ћелијским ензимима. Познато је да вироиди проузрокују неколико биљних болести;


цц) "Вируленција" је способност микроорганизма да проузрокује болест, што је индицирано озбиљношћу проузроковане болести. Величина дозе (величина инокулума) потребне да проузрокује одређени степен патогености мјери се експериментално помоћу средње смртне дозе (LD50) или средње инфективне дозе (ID50);

дд) "GAP" је добра пољопривредна пракса (Good Agriculture Practice);

ее) "Домаћин" је човек, животиња или биљка у којој се настањује или која храни други организам (паразит);

фф) "Еколошка ниша" је јединствени положај који одређена врста заузима у животној средини, у смислу стварног физичког простора који заузима и функције које обавља унутар заједнице или екосистема;

гг) "EPPO" је европска и медитеранска организација за заштиту биља (European and mediterranean plant protection organization);

хх) "ER50" је стопа ефективности (Effective rate); ии) "EC50" је средња ефективна концентрација

(Median effective concentration); јј) "ID50" је средња инфективна доза (Median

infective dose); кк) "Инфекција" је уношење или улазак патогеног

микроорганизма у осетљивог домаћина, без обзира да ли изазива патолошке ефекте или болест. Организам мора ући у тијело домаћина, обично у ћелије, и мора бити способан да се размножава како би створио нове инфективне јединице. Сама ингестија патогена не мора да доведе до инфекције;

лл) "Инфективан" значи бити способан за преношење инфекције;

мм)"Инфективност" су својства микроорганизма која му омогућавају да зарази осјетљивог домаћина;

нн) "Инвазија" је улазак микроорганизма у тијело домаћина (нпр. стварни продор кроз кожу, цријевне епителне ћелије итд.). "Примарна инвазивност" је особина патогених микроорганизама;

оо) "Kd" је коефицијент сорпције супстанци у земљишту (Soil sorption coeficent);

пп) "KOC" је коефицијент сорпције супстанци у земљишту изражен на органски везани угљеник (Soil organic carbon sorption coeficient);

рр) "Микотоксин" је токсин кога производе гљиве; сс) "Микроорганизам" је ћелијски или нећелијски

организам који има способност размножавања или преношења генетског материјала (бактерије, гљиве, вируси, вирусима слични организми, вироиди, праживотиње и други);

тт) "NOEL" је доза без видљивог ефеката (No observed effect level);

уу) "Неодрживи микроорганизам" је микроорга-низам који нема способност размножавања или преноса генетског материјала;

вв) "Неодрживи остатак" је остатак који нема спо-собност размножавања или преноса генетског материјала;

зз) "Одрживи микроорганизам" је микрооргани-зам који има способност размножавања или преноса генетског материјала;

ааа) "Одрживи остатак" је остатак који има способност размножавања или преноса генетског материјала;

ббб) "Остаци микроорганизама" су активни микроорганизми и супстанце које ти микроорганизми синтетизују у значајним количинама, а које остају након што микроорганизам нестане и представљају ризик за здравље људи или животиња и/или за животну средину;

ццц) "Патогеност" је способност микроорганизма да проузрокује болест и/или нанесе штету домаћину. Многи патогени проузрокују болест комбинацијом токсичности и инвазивности или токсичности и способности стварања колонија. Неки инвазивни патогени проузрокују болест која настаје због абнормалне реакције одбрамбеног система домаћина;

ддд) "Референтно ФФС" је већ регистровано ФФС, које је у пракси показало одговарајућу ефикасност у постојећим оквирима пољопривредне производње, фитосанитарним, еколошким и климатским условима у подручју предложене примјене, при чему формулација, ефекат на штетне организме, спектар дјеловања и начин примјене морају бити упоредиви са ФФС за које је поднијет захтјев за регистрацију;

еее) "Симбиоза" је врста интеракције између организама у којој један организам живи тијесно повезан са другим организмом и од које оба организма имају користи;

ффф) "Специфичност домаћина" је низ различитих врста домаћина у којима нека микробна врста или сој може стварати колоније. Микроорганизам који је специфичан за одређеног домаћина колонизује или има штетан ефекат на једну врсту домаћина или на само мали број различитих врста домаћина. Микроорганизам који није специфичан за одређену врсту може колонизовати или имати штетан ефекат на велики број различитих домаћина;

ггг) "Стварање колонија" је размножавање и постојаност микроорганизма у животној средини, на примјер на спољашњим (кожа) или унутршњим (цријева, плућа) површинама тијела. За стварање колонија микроорганизам треба да опстане у одређеном органу дуже него што се очекује. Популација микроорганизама може се смањивати, али споријим ритмом него код нормалног излучивања, а популација може бити стабилна или растућа. Стварање колонија може бити повезано са безопасним и функционалним микроорганизмима, као и са патогеним микроорганизмима;

ххх) SCFCAH је Стални одбор за прехрамбени ланац и здравље животиња (тијело ЕУ) (Standing Committee on the Food Chain and Animal Health);

иии) "Умножавање" је способност микроорганизма да се размножава и бројчано повећава у току инфекције;

јјј) FAO је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (Food and Agriculture Organisation);


ккк) CFU је јединица која ствара колонију, односно једна или више растућих ћелија које стварају једну видљиву колонију (Coloni forming unit);

ллл) WHO је Свјетска здравствена организација (World Health Organisation).

ДИО ДРУГИ - ЈЕДИНСТВЕНИ ПРИНЦИПИ ЗА ОЦЈЕЊИВАЊЕ

Члан 3. (Предуслови оцјењивања)

(1) Документација која се доставља уз захтјев за регистрацију ФФС мора бити у складу са посебним прописом којим се уређује садржај документације за оцјењивање ФФС, најкасније до завршетка оцјене која претходи доношењу одлуке о регистрацији.

(2) Поред документације из става (1) овог члана уз захтјев за регистрацију ФФС, ради његове оцјене, доставља се и документација о активној материји у складу са посебним прописом којим се уређује садржај документације за оцјену активне материје.

(3) Подаци достављени у документацији из ст. (1) и (2) овог члана морају бити прихватљиви што се тиче њиховог обима, квалитета, досљедности и поузданости и довољни за правилну оцјену документације. Истовремено, оцјењује се и оправданост образложења која је подносилац захтјева приложио како би оправдао недостатак одређених података.

Члан 4. (Оцјењивање)

(1) Оцјењивање ФФС врши се у складу са јединственим принципима за оцјењивање и регистрацију ФФС.

(2) Јединствени принципи за оцјењивање и регистрацију ФФС дати су у Прилогу овог правилника, који чини његов саставни дио.

(3) При оцјењивању ФФС разматрају се и други битни доступни стручни и научни подаци који су у вези са ефикасношћу ФФС или са могућим штетним ефектима ФФС, његових састојака или остатака, метаболита или токсина.

ДИО ТРЕЋИ – ЈЕДИНСТВЕНИ ПРИНЦИПИ ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ

Члан 5. (Одлучивање и услови за регистрацију)

(1) Уколико су достављени подаци и информације довољни за оцјењивање за једну од предложених примјена, доноси се рјешење о регистрацији за ту предложену примјену.

(2) Захтјев за регистрацију се одбија ако је недостатак података такав да није могуће завршити оцјену и донијети поуздан приједлог за предложену примјену.

(3) У поступку регистрације ФФС Управа Босне и херцеговине за заштиту здравља биља (у даљем тексту: надлежни орган) сарађује са подносиоцем захтјева у циљу брзог рјешавања питања у вези са достављеном документацијом, правовременом откривању потреба за спровођењем додатних истраживања, која су неопходна за правилну оцјену документације, допуну предложених услова примјене и промјене својстава или састава ФФС.

(4) Сви закључци у току поступка оцјене и одлучивања о регистрацији ФФС заснивају се на стручним и научним принципима, која су призната на међународном нивоу (примјера ради од стране ЕППО), ако постоје, као и у складу са смјерницама

Сталног одбора за прехрамбени ланац и здравље животиња (SCFCAH).

(5) ФФС које садржи микроорганизам може да садржи одрживе и неодрживе микроорганизме и додатке у формулацији, као и битне метаболите/токсине који настају у току раста, остатке хранљиве подлоге и микробиолошке контаминанте. Из тих разлога оцјењују се микроорганизам, битни метаболити/токсини, као и ФФС са присутним остацима храњиве подлоге и микробиолошким контаминантима.

(6) Ако ФФС садржи генетички модификован микроорганизам, узимају се у обзир и посебни прописи којима се уређују намјерно испуштање генетички модификованих организама у животну средину, односно уз захтјев за регистрацију таквог ФФС потребно је доставити и узети у обзир процјену урађену на основу тих прописа.

ДИО ЧЕТВРТИ - ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ


Овај правилник ступа на снагу осмога дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево


ПРИЛОГ ЈЕДИНСТВЕНИ ПРИНЦИПИ ЗА ОЦЈЕЊИВАЊЕ И РЕГИСТРАЦИЈУ ФИТОФАРМАЦЕУТСКИХ СРЕДСТАВА Дио А - ЈЕДИНСТВЕНИ ПРИНЦИПИ ЗА ОЦЈЕЊИВАЊЕ И РЕГИСТРАЦИЈУ ХЕМИЈСКИХ ФИТОФАРМАЦЕУТСКИХ СРЕДСТАВА САДРЖАЈ I - ОЦЈЕЊИВАЊЕ

1. Општи принципи 2. Посебни принципи 2.1. Ефикасност 2.2. Неприхватљиви утицаји на биље или биљне

производе 2.3. Утицај на кичмењаке који се сузбијају 2.4. Утицај на здравље људи или животиња 2.4.1. Утицај ФФС на здравље људи или животиња 2.4.2. Утицај остатака на здравље људи или животиња 2.5. Утицај на животну средину 2.5.1. Понашање и расподјела у животној средини 2.5.2. Утицај на врсте које не припадају циљаној групи 2.6. Аналитичке методе 2.7. Физичка и хемијска својства

II - ОДЛУЧИВАЊЕ

1. Општи принципи 2. Посебни принципи 2.1. Ефикасност 2.2. Неприхватљиви утицаји на биље или биљне

производе 2.3. Утицај на кичмењаке који се сузбијају 2.4. Утицај на здравље људи или животиња 2.4.1. Утицај ФФС на здравље људи или животиња 2.4.2. Утицај остатака на здравље људи или животиња 2.5. Утицај на животну средину 2.5.1. Понашање и расподјела у животну средину 2.5.2. Утицај на врсте које не припадају циљаној групи 2.6. Аналитичке методе


2.7. Физичка и хемијска својства

I - ОЦЈЕЊИВАЊЕ 1. Општи принципи

1. Оцјењује се документација из члана 3. овог правилника, узимајући у обзир тренутна научна и техничка сазнања, а нарочито се: a) оцјењује ефикасност и фитотоксичност ФФС за

сваку употребу наведену у захтјеву за регистра-цију и

б) одређују и оцјењују опасности до којих долази те процјењују могући ризици за људе, животиње и животну средину.

2. При оцјењивању ФФС морају се узети у обзир сви предложени стварни услови употребе ФФС, као и посљедице његове употребе, доза, начин, учесталост и временски распоред примјена, као и својства и састав ФФС. Кад год је то могуће, морају се узети у обзир и принципи интегралне заштите биља.

3. При оцјењивању достављених захтјева, узимају се у обзир пољопривредни, фитосанитарни или еколошки услови (укључујући климатске) на подручјима предложене употребе.

4. При тумачењу резултата оцјењивања, узимају се у обзир могући елементи несигурности података добијених током оцјењивања, како би се обезбиједило да се ризик неоткривања штетних утицаја или потцјењивања њиховог значаја сведе на најмању мјеру.

Прво спроведено оцјењивање заснива се на најбољим расположивим подацима или процјенама које одражавају стварне услове употребе ФФС.

Након првог оцјењивања, спроводи се поновно оцјењивање при ком се узимају у обзир могуће несигурности критичних података и низ услова употребе који могу настати и долази до реалне слике најгорег могућег случаја, како би се одредило постоје ли значајне разлике у односу на прву оцјену.

5. Ако посебни принципи из одјељка 2. поглавља I Дијела А Прилога овог правилника предвиђају употребу модела израчунавања при оцјењивању ФФС, ти модели морају: a) пружати најбоље могуће процјене свих битних

процеса, узимајући у обзир реалне параметре и претпоставке,

б) бити подвргнути анализи из тачке 4. овог одјељка,

ц) поуздано валидирани мјерењима извршеним у околностима које су примјерене употреби модела,

д) бити примјерени условима на подручју употребе. 6. Када се у посебним принципима спомињу

метаболити, продукти разградње и реакције, узимају се у обзир само они који су повезани са предложеним мјерилом.

2. Посебни принципи

При оцјењивању података и информација који су достављени уз захтјев, уз опште принципе одјељка 1. поглавља I Дијела А Прилога овог правилника примјењују се и сљедећи посебни принципи.

2.1. Ефикасност

2.1.1. Уколико се предложена употреба односи на сузбијање организма или заштиту од њега, оцјењује се могућност да тај организам буде штетан у пољопривредним, фитосанитарним и еколошким

условима (укључујући климатске) на подручју предложене употребе.

2.1.2. Уколико се предложена употреба не односи на заштиту биља од штетних организама, оцјењује се могућност настанка штете, губитка приноса или других негативних посљедица ако се ФФС не примијени, имајући на уму пољопривредне, фитосанитарне и еколошке услове (укључујући климатске) на подручју предложене употребе.

2.1.3. Оцјењују се подаци о ефикасности ФФС у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, узимајући у обзир степен сузбијања или обим жељеног утицаја и одговарајуће експерименталне услове, као што су: - избор пољопривредне културе или сорте, - пољопривредни и еколошке услови (укључујући

и климатске), - присуство и заступљеност штетног организма, - стадијум развоја пољопривредне културе и

штетног организма, - потребна количина ФФС, - количина помоћног средства, уколико се

додавање захтијева у упутству за употребу, - учесталост и временски распоред примјена и - врста уређаја за примјену ФФС и услови

примјене. 2.1.4. Оцјењује се ефикасност ФФС у различитим

пољопривредним, фитосанитарним и еколошким условима (укључујући и климатске), који би могли бити присутни на подручју предложене употребе, а нарочито: (i) ниво, досљедност и трајање жељеног утицаја

ФФС у односу на дозу, у поређењу са одговарајућим референтним средством или средствима и са нетретираном контролом,

(ii) када је то релевантно, утицај ФФС на принос и квалитет и смањење губитака током ускладиштења, у поређењу са одговарајућим референтним средством или средствима и са нетретираном контролом.

Уколико не постоји одговарајуће референтно ФФС, оцјењује се ефикасност ФФС како би се одредило доноси ли његова употреба досљедну и јасно одређену корист у пољопривредним, фитосанитарним и еколошким условима (укључујући климатске) на подручју предложене употребе.

2.1.5. Ако се у упутству за употребу ФФС захтијева његово мијешање са другим средством/средствима или помоћним средствима, спроводи се оцјењивање из тачке 2.1.1. до 2.1.4. овог одјељка у односу на информације достављене о мјешавини.

Ако се у упутству за употребу ФФС препоручује његово мијешање са другим средством/средствима или помоћним средствима, оцјењује се прикладност мјешавине и услови њене употребе.

2.2. Неприхватљиви утицаји на биље или биљне производе

2.2.1. Оцјењује се степен штетних утицаја на третирану пољопривредну културу након употребе ФФС у складу са предложеним условима употребе и када је то релевантно у поређењу са одговарајућим референтним средством или средствима, уколико постоје, и/или са нетретираном контролом. a) При овом оцјењивању узимају се у обзир

сљедеће информације:


(i) подаци о ефикасности у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС,

(ii) други битни подаци о ФФС, као што су: својства ФФС, доза, метода примјене, број и временски распоред примјена,

(iii) сви битни подаци о активној материји у складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС, укључујући начин дјеловања, притисак пара, испарљивост и растворљивост у води. б) Ово оцјењивање укључује:

(i) врсту, учесталост, ниво и трајање уочених фитотоксичних утицаја, као и пољопривредне, фитосанитарне и еколошке услове (укључујући климатске) који на њих утичу,

(ii) разлике међу сортама с обзиром на њихову осјетљивост на фитотоксичне утицаје,

(iii) дио третиране пољопривредне културе или пољопривредних производа на којем се уочавају фитотоксични утицаји,

(iv) штетни утицај на принос и/или квалитет третиране пољопривредне културе или биљних производа,

(v) штетни утицај на животну способност, клијање, ницање, укорјењивање и раст третираног биља или биљних дијелова намијењених размножавању,

(vi) уколико се ради о испаривим средствима, штетни утицај на сусједне пољопривредне културе.

2.2.2. Уколико расположиви подаци указују на то да се активна материја или битни метаболити, продукти разградње и реакције, у значајним количинама, задржавају у земљишту и/или на или у биљним дијеловима након употребе ФФС у складу са предложеним условима употребе, оцјењује се степен штетних утицаја на сљедеће пољопривредне културе у плодореду. Ово оцјењивање спроводи се у складу са тачком 2.2.1. овог одјељка.

2.2.3. Ако се у упутству за употребу ФФС захтијева његово мијешање са другим средством/средствима или помоћним средствима, спроводи се оцјењивање из тачке 2.1.1. овог одјељка, у односу на информације достављене о мјешавини.

2.3. Утицај на кичмењаке који се сузбијају

Уколико је предложеном употребом ФФС намијењено за сузбијање кичмењака, оцјењује се механизам којим се постиже тај утицај као и уочени утицаји на понашање и здравље циљаних животиња; уколико је ФФС намијењено уништењу циљане животиње, оцјењују се вријеме потребно за угинуће животиње и услови у којима долази до угинућа.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације:

(i) све битне информације у складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултате њиховог оцјењивања, укључујући токсиколошке студије и студије метаболизма,

(ii) све битне информације о ФФС у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, укључујући токсиколошка истраживања и податке о ефикасности.

2.4. Утицај на здравље људи или животиња

2.4.1. Утицај ФФС 2.4.1.1. Оцјењује се изложеност примјениоца активној

материји и/или токсиколошки релевантним

састојцима ФФС до које би могло доћи у предложеним условима употребе (укључујући нарочито дозу, методу примјене и климатске услове), користећи у првом реду реалне податке о изложености и, уколико такви подаци нису расположиви, прикладне и валидиране моделе израчунавање.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) токсиколошке студије и студије метаболизма у

складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултате њиховог оцјењивања, укључујући и дозвољени ниво изложености примјениоца (AOEL). AOEL се исказује у милиграмима хемикалије по килограму тјелесне масе примјениоца. AOEL се заснива на највећем нивоу код којег се током истраживања не уочавају штетни утицаји на најосјетљивије битне животињске врсте или, уколико су расположиви одговарајући подаци, на људе,

(ii) остале битне информације о активној материји, као што су физичка и хемијска својства,

(iii) токсиколошка истраживања у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС укључујући, по потреби, истраживања о апсорпцији путем коже,

(iv) остале битне информације у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, као што су: - састав ФФС, - својства ФФС, - величина, облик и врста амбалаже, - подручје употребе, као и врста и својства

културе или штетног организма, - методе примјене, укључујући руковање,

пуњење и мијешање ФФС, - препоручене мјере за смањење

изложености, - препоруке о заштитној одјећи, - највећа доза примјене, - најмањи утрошак раствора наведен у

упутству за употребу и - број и временски распоред примјена.

Ово се оцјењивање примјењује за сваку врсту методе и уређаја предложених за примјену ФФС, као и за различите врсте и величине резервоара, узимајући у обзир мијешање и пуњење, примјену ФФС, као и чишћење и редовно одржавање уређаја за примјену ФФС.

2.4.1.2. Проучавају се подаци о врсти предложене амбалаже и њеним својствима, нарочито они који се односе на: - врсту амбалаже, - димензије и запремнину, - величину отвора, - врсту затварача, - чврстоћу, непропустљивост и отпорност

амбалаже при уобичајеном превозу и руковању и - отпорност на ФФС и компатибилност са њим.

2.4.1.3. Проучавају се подаци о врсти предложене заштитне одјеће и личне заштитне опреме и њиховим својствима, нарочито они који се односе на: - њихову доступност и примјереност и - удобност, узимајући у обзир физички напор и

климатске услове. 2.4.1.4. Оцјењује се могућност изложености других

присутних лица или радника након примјене ФФС


или изложеност животиња активној материји и/или другим токсиколошки релевантним састојцима ФФС у предложеним условима употребе.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) токсиколошке студије и студије метаболизма о

активној материји у складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања, укључујући AOEL;

(ii) токсиколошка истраживања у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, укључујући, по потреби, истраживања о апсорпцији путем коже;

(iii) остале битне информације о ФФС у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, као што су: - каренца, радна забрана или друге мјере

опреза за заштиту људи и животиња, - методе примјене, - највећа доза примјене, - највећи утрошак раствора, - састав ФФС, - остаци ФФС који остају на биљу и биљним

производима након примјене и - друге активности при којима су радници

изложени. 2.4.2. Утицај остатака 2.4.2.1. Оцјењују се одређени токсиколошки подаци у

складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС, а нарочито они који се односе на: - одређивање прихватљивог дневног уноса (ADI), - идентификацију метаболита, продуката

разградње и реакције у третираном биљу или биљним производима и

- понашање остатака активне материје и њених метаболита од тренутка примјене до жетве/бербе или ако се ради о употребама након жетве/бербе, до одвожења ускладиштених биљних производа из складишта.

2.4.2.2. Прије оцјењивања нивоа остатака у биљу, биљним производима или у производима животињског поријекла оцјењују се сљедеће информације: - подаци о предложеној доброј пољопривредној

пракси (GAP), укључујући податке о примјени у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС и предложене каренце за предложене употребе или безбједносне временске размаке за сточну храну или ускладиштење ако се ради о употребама након жетве/бербе,

- својства ФФС и - аналитичке методе и дефиниција остатака.

2.4.2.3. На основу прикладних статистичких модела, оцјењују се нивои остатака одређених у истраживањима остатака ФФС. Ово оцјењивање спроводи се за сваку предложену употребу и узимају се у обзир сљедећи елементи: (i) предложени услови употребе ФФС, (ii) одговарајући подаци о остацима у или на

третираном биљу, биљним производима, храни и сточној храни у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, као и расподјела остатака међу јестивим и нејестивим дијеловима,

(iii) одговарајући подаци о остацима у или на третираном биљу, биљним производима, храни и

сточној храни у складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС, као и резултати њиховог оцјењивања,

(iv) реалне могућности екстраполације података са једне пољопривредне културе на другу.

2.4.2.4. Оцјењују се нивои остатака одређени у произво-дима животињског поријекла, узимајући у обзир податке из подтачке 8.4. Дијела А Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС, као и остатке који су посљедица других употреба.

2.4.2.5. Процјењује се могућа изложеност потрошача путем хране и, када је то релевантно, други начини изложености, примјењујући прикладни модел израчунавања. Када је то релевантно, при оцјењивању се узимају у обзир други извори информација, као што су употреба других регистрованих ФФС која садрже исту активну материју или остављају исте остатке.

2.4.2.6. Када је то релевантно, процјењује се изложеност животиња, узимајући у обзир нивое остатака одређене у третираном биљу или биљним производима који су намијењени за прехрану животиња.

2.5. Утицај на животну средину

2.5.1. Понашање и расподјела у животној средини При оцјењивању понашања и расподјеле ФФС у

животној средини узима се у обзир цјелокупна животна средина, укључујући флору и фауну, а нарочито сљедеће: 2.5.1.1. Оцјењује се могућност да у предложеним

условима употребе ФФС доспије у земљиште. Уколико таква могућност постоји, процјењују се брзина и пут разградње у земљишту, покретљивост у земљишту и промјена укупне концентрације (екстрахујући и неекстрахујући остаци) активне материје и битних метаболита, продуката разградње и реакције, која би се могла очекивати у земљишту на подручју предложене употребе, након примјене ФФС према предложеним условима.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) одговарајући подаци о понашању у земљишту у

складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања;

(ii) други битни подаци о активној материји, као што су: - молекулска маса, - растворљивост у води, - коефицијент расподјеле октанол/вода, - притисак пара, - брзина испарљивости, - константа дисоцијације, - брзина фоторазградње и идентитет

продуката разградње и - брзина хидролизе у односу на pH и

идентитет продуката разградње; (iii) сви подаци о ФФС у складу са прописом о

документацији за оцјену ФФС, укључујући податке о расподјели и разградњи у земљишту;

(iv) по потреби, подаци о употреби других регистрованих ФФС на подручју предложене употребе, која садрже исту активну материју или остављају исте остатке.

2.5.1.2. Оцјењују се могућност да у предложеним условима употребе ФФС доспије до подземних вода, уколико таква могућност постоји, процјењује се


концентрација активне материје и битних метаболита, продуката разградње и реакције, која би се могла очекивати у подземним водама на подручју предложене употребе, након примјене ФФС према предложеним условима употребе, примјеном прикладног валидираног модела израчунавање на нивоу ЕУ.

Све док не постоји модел израчунавање валидиран на нивоу ЕУ, процјена се мора заснивати на резултатима истраживања о покретљивости и постојаности у земљишту у складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и прописом о документацији за оцјену ФФС.

При овом оцјењивању узимају се у обзир и сљедеће информације: (i) одговарајући подаци о понашању у земљишту и

води у складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања;

(ii) други битни подаци о активној материји, као што су: - молекулска маса, - растворљивост у води, - коефицијент расподјеле октанол/вода, - притисак пара, - брзина испарљивости, - брзина хидролизе у односу на pH и

идентитет продуката разградње и - константа дисоцијације;

(iii) сви подаци о ФФС у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, укључујући податке о расподјели и разградњи у земљишту и води;

(iv) када је то релевантно, подаци о употреби других регистрованих ФФС на подручју предложене употребе, која садрже исту активну материју или остављају исте остатке;

(v) када је то релевантно, подаци о разградњи укључујући трансформацију и сорпцију у засићеној зони;

(vi) када је то релевантно, подаци о поступцима за обраду и уклањање из воде за пиће на подручју предложене употребе;

(vii) када је то релевантно, подаци о системском праћењу присуства активне материје и битних метаболита, продуката разградње и реакције у подземним водама који су посљедица претходне употребе ФФС која садрже исту активну материју или остављају исте остатке. Такви подаци о праћењу тумаче се на досљедан научни начин.

2.5.1.3. Оцјењује се могућност да у предложеним условима употребе ФФС доспије до површинских вода. Уколико таква могућност постоји, процјењује се, предвиђену краткорочну и дугорочну концентрацију активне материје и метаболита, продуката разградње и реакције, која би се могла очекивати у површинским водама на подручју предложене употребе, након примјене ФФС према предложеним условима употребе, примјеном прикладног модела израчунавање валидираног на нивоу ЕУ.

Уколико не постоји модел израчунавање валидиран на нивоу ЕУ, процјена се мора заснивати на резултатима истраживања о покретљивости и постојаности у земљишту и подацима о површинском испирању и

заношењу у складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и прописом о документацији за оцјену ФФС.

При овом оцјењивању узимају се у обзир и сљедеће информације: (i) одговарајући подаци о понашању у земљишту и

води у складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања;

(ii) други битни подаци о активној материји, као што су: - молекулска маса, - растворљивост у води, - коефицијент расподјеле октанол/вода, - притисак пара, - брзина испарљивости, - брзина хидролизе у односу на pH и

идентитет продуката разградње и - константа дисоцијације;

(iii) сви битни подаци о ФФС у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, укључујући податке о расподјели и разградњи у земљишту и води;

(iv) могући путеви изложености: - заношење, - површинско испирање, - прекомјерна примјена, - отицање путем одводних канала, - испирање и - накупљање у атмосфери;

(v) када је то релевантно, подаци о употреби других регистрованих ФФС на подручју предложене употребе, која садрже исту активну материју или остављају исте остатке;

(vi) када је то релевантно, подаци о поступцима за обраду и уклањање из воде за пиће на подручју предложене употребе.

2.5.1.4. Оцјењује се могуће присуство ФФС у ваздуху у предложеним условима употребе, уколико таква могућност постоји, примјењује се, када је то релевантно, прикладни валидирани модел израчунавање, за бољу процјену концентрације активне материје и битних метаболита, продуката разградње и реакције, која би се могла очекивати у ваздуху након примјене ФФС према предложеним условима употребе.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) одговарајући подаци о понашању у земљишту,

води и ваздуху у складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања;

(ii) други битни подаци о активној материји, као што су: - притисак пара, - растворљивост у води, - брзина хидролизе у односу на pH и

идентитет продуката разградње, - фотохемијска разградња у води и ваздуху

као и идентитет продуката разградње и - коефицијент расподјеле октанол/вода;

(iii) сви битни подаци о ФФС у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, укључујући податке о расподјели и присуства у ваздуху.

2.5.1.5. Оцјењују се поступци уништавања или деконтаминације ФФС и његове амбалаже.


2.5.2. Утицај на врсте које не припадају циљаној групи При израчунавањевању односа токсичност/изложе-

ност узима се у обзир токсичност за најосјетљивији организам коришћен у истраживањима.

2.5.2.1. Оцјењује се могућност да птице и други копнени кичмењаци буду изложени ФФС у предложеним условима употребе. Уколико таква могућност постоји, оцјењује се обим могућег краткотрајног и дуготрајног ризика за те организме, као и за њихово размножавање, након примјене ФФС према предложеним условима употребе.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) одговарајући подаци из токсиколошких

истраживања на сисарима и утицајима на птице и друге копнене кичмењаке који не припадају циљаној групи, укључујући утицаје на размножавање, као и други битни подаци о активној материји у складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања,

(ii) сви битни подаци о ФФС у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, укључујући податке о утицајима на птице и друге копнене кичмењаке који не припадају циљаној групи,

(iii) када је то релевантно, подаци о употреби других регистрованих ФФС на подручју предложене употребе, која садрже исту активну материју или остављају исте остатке.

Ово оцјењивање обухвата: (i) понашање и расподјелу, укључујући постојаност

и биоконцентрацију активне материје и битних метаболита, продуката разградње и реакције, у различитим дијеловима животне средине након примјене ФФС,

(ii) процијењену изложеност врста које би могле бити изложене у тренутку примјене или током присуства остатака, узимајући у обзир све битне путеве изложености (нпр. ако се прогута формулисано ФФС или третирана храна, предаторско храњење бескичмењацима или кичмењацима, додир са ФФС због његове прекомјерне примјене или додир са третираним растињем),

(iii) израчунавање односа акутне, краткотрајне и, по потреби, дуготрајне токсичности и изложености. Односи токсичност/изложеност дефинишу се као односи вриједности LD50 или LC50 и концентрације без утицаја (NOEC), изражених на основу активне материје и процијењене изложености изражене у mg/kg тјелесне масе.

2.5.2.2. Оцјењује се могућност изложености водених организама ФФС у предложеним условима употребе. Уколико таква могућност постоји, оцјењује се степен могућег краткотрајног и дуготрајног ризика за водене организме након примјене ФФС према предложеним условима употребе.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) одговарајући подаци о утицајима на водене

организме у складу са прописима о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања;

(ii) други битни подаци о активној материји, као што су: - растворљивост у води,

- коефицијент расподјеле октанол/вода, - притисак пара, - брзина испарљивости, - KOC, - биолошка разградња у воденим системима,

а нарочито брза биолошка разградња, - брзина фоторазградње и идентитет

продуката разградње и - брзина хидролизе у односу на pH и

идентитет продуката разградње; (iii) сви битни подаци о ФФС у складу са прописом о

документацији за оцјену ФФС, а нарочито утицаји на водене организме;

(iv) када је то релевантно, подаци о употреби других регистрованих ФФС на подручју предложене употребе, која садрже исту активну материју или остављају исте остатке.

Ово оцјењивање обухвата: (i) понашање и расподјелу остатака активне

материје и битних метаболита, продуката разградње и реакције у води, седименту и рибама,

(ii) израчунавање односа акутна токсичност/изложе-ност за рибе и род Daphnia. Овај се однос дефинише као однос акутног LC50, односно EC50 и предвиђене краткотрајне концентрације у животној средини,

(iii) израчунавање односа инхибиција раста алги/ изложеност за алге. Овај се однос дефинише као однос EC50 и предвиђене краткотрајне концен-трације у животној средини,

(iv) израчунавање односа дуготрајна токсичност/ изложеност за рибе и род Daphnia. Однос дуго-трајна токсичност/изложеност дефинише се као однос вриједности NOEC и предвиђене дуготрај-не концентрације у животној средини,

(v) када је то релевантно, биоконцентрацију у рибама и могућу изложеност предатора риба, укључујући људе,

(vi) уколико је ФФС намијењено за директно наношење на површинске воде, утицај на промјену квалитета површинских вода, као што је pH вриједност или удио отопљеног кисеоника.

2.5.2.3. Оцјењује се могућност изложености пчела ФФС у предложеним условима употребе, уколико таква могућност постоји, оцјењује се величина могућег краткотрајног и дуготрајног ризика за пчеле након примјене ФФС према предложеним условима употребе.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) одговарајући подаци о токсичности за пчеле у

складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања;

(ii) други битни подаци о активној материји, као што су: - растворљивост у води, - коефицијент расподјеле октанол/вода, - притисак пара, - брзина фоторазградње и идентитет

продуката разградње и - начин дјеловања (нпр. регулисање раста

инсеката);


(iii) сви битни подаци о ФФС у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, укључујући токсичност за пчеле,

(iv) када је то релевантно, подаци о употреби других регистрованих средстава на подручју предложене употребе, која садрже исту активну материју или остављају исте остатке.

Ово оцјењивање обухвата: (i) однос између највеће дозе изражене у грамима

активне материје по хектару и контактног или оралног LD50, израженог у грамима (g) активне материје по пчели (однос опасности) и, по потреби, постојаност остатака на или у третираном биљу,

(ii) када је то релевантно, утицаје на ларве пчела, понашање пчела, опстанак заједнице и развој након примјене ФФС према предложеним условима употребе.

2.5.2.4. Оцјењује се могућност изложености других корисних зглавкара, осим пчела, ФФС у предложеним условима употребе. Уколико таква могућност постоји, оцјењују се могући летални и сублетални утицаји на те организме и смањење њихове активности након примјене ФФС према предложеним условима употребе.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) одговарајући подаци о токсичности за пчеле и

друге корисне зглавкаре у складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања;

(ii) други битни подаци о активној материји, као што су: - растворљивост у води, - коефицијент расподјеле октанол/вода, - притисак пара, - брзина фоторазградње и идентитет

продуката разградње и - начин дјеловања (нпр. регулирсање раста

инсеката); (iii) сви битни подаци о ФФС у складу са прописом о

документацији за оцјену ФФС, као што су: - утицаји на друге корисне зглавкаре осим

пчела, - токсичност за пчеле, - расположиви подаци из основних

биолошких прегледа (screeninga), - највећа доза примјене и - највећи број примјена и њихов временски

распоред; (iv) када је то релевантно, подаци о употреби других

регистрованих ФФС на подручју предложене употребе, која садрже исту активну материју или остављају исте остатке.

2.5.2.5. Оцјењује се могућност изложености кишних глиста и других макроорганизама у земљишту који не припадају циљаној групи ФФС у предложеним условима употребе, уколико таква могућност постоји, оцјењује се степен краткотрајног и дуготрајног ризика за те организме након примјене ФФС према предложеним условима употребе.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) одговарајући подаци у складу са прописом о

документацији за оцјену активних материја ФФС, о токсичности активне материје за кишне

глисте и друге макроорганизме у земљишту који не припадају циљаној групи и резултати њиховог оцјењивања;

(ii) други битни подаци о активној материји, као што су: - растворљивост у води, - коефицијент расподјеле октанол/вода, - Kd, - притисак пара, - брзина хидролизе у односу на pH

вриједност и идентитет продуката разградње,

- брзина фоторазградње и идентитет продуката разградње и

- DT50 i DT90 за разградњу у земљишту; (iii) сви битни подаци о ФФС у складу са прописом о

документацији за оцјену ФФС, укључујући утицаје на кишне глисте и друге макроорганизме у земљишту који не припадају циљаној групи;

(iv) када је то релевантно, податке о употреби других регистрованих ФФС на подручју предложене употребе, која садрже исту активну материју или остављају исте остатке.

Ово оцјењивање обухвата: (i) леталне и сублеталне утицаје, (ii) предвиђену почетну и дуготрајну концентрацију

у животну средину, (iii) израчунавање односа акутна токсичност/изло-

женост (дефинисаног као однос вриједности LC50 и предвиђене почетне концентрације у животној средини) и односа дуготрајне токсичности/изло-женост (дефинисаног као однос вриједности NOEC и предвиђене дуготрајне концентрације у животној средини),

(iv) када је то релевантно, биоконцентрација и посто-јаност остатака у кишним глистама.

2.5.2.6. Уколико оцјењивање из тачке 2.5.1.1. овог одјељка не искључи могућност да у предложеним условима употребе ФФС доспије у земљиште, оцјењује се утицај на микробиолошку активност, као што је утицај на процесе минерализације азота и угљеника у земљишту након примјене ФФС према предложеним условима употребе.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) сви битни подаци о активној материји,

укључујући одговарајуће податке у складу са прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС о утицајима на микроорганизме у земљишту који не припадају циљној групи и резултате њиховог оцјењивања,

(ii) сви битни подаци о ФФС у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, укључујући утицаје на микроорганизме у земљишту који не припадају циљаној групи,

(iii) када је то релевантно, подаци о употреби других регистрованих ФФС на подручју предложене употребе која садрже исту активну материју или остављају исте остатке,

(iv) сви расположиви подаци из основних биолошких прегледа (screening).

2.6. Аналитичке методе

Оцјењују се предложене аналитичке методе потребне у сврху пострегистрационе контроле и системског праћења, како би се одредило:


2.6.1. За анализу формулације Својства и количине активне/активних материја у

ФФС и, по потреби, свих токсиколошких, екотоксиколошких или еколошких значајних нечистоћа и додатака.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) подаци о аналитичким методама у складу са

прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања;

(ii) подаци о аналитичким методама у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, а нарочито: - специфичност и линеарност предложених

метода, - значај интерференција и - прецизност предложених метода

(унутарлабораторијска поновљивост и међулабораторијска репродуктивност);

(iii) границе детекције и одређивања за предложене методе за одређивање нечистоћа.

2.6.2. За анализу остатака Остатке активне материје, метаболита, продуката

разградње и реакције који су посљедица предложене употребе ФФС и који су значајни у токсиколошком, екотоксиколошком или еколошком смислу.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) подаци о аналитичким методама у складу са

прописом о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања,

(ii) подаци о аналитичким методама у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС, а нарочито: - специфичност предложених метода, - прецизност предложених метода

(унутарлабораторијска поновљивост и међулабораторијска репродуктивност) и

- искориштеност (аналитички поврат) предложених метода при одговарајућим концентрацијама; (iii) граница детекције предложених

метода; (iv) граница одређивања предложених метода.


2.7.1. Оцјењује се стварна концентрација активне материје у ФФС и њена стабилност током складиштења.

2.7.2. Оцјењују се физичка и хемијска својства ФФС, а нарочито: - ако постоји одговарајућа FAO спецификација,

физичка и хемијска својства која су у њој наведена,

- ако не постоји одговарајућа FAO спецификација, сва битна физичка и хемијска својства формулације како су наведена у "Приручнику о развоју и употреби FAO спецификација за ФФС"1.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) подаци у складу са прописом о документацији за

оцјену активних материја ФФС о физичким и


products.

хемијским својствима активне материје и резултати њиховог оцјењивања,

(ii) подаци у складу са прописом о документацији за оцјену ФФС о физичким и хемијским својствима ФФС.

2.7.3. Ако се у предложеном упутству за употребу за-хтијева или препоручује мијешање ФФС са другим ФФС или помоћним средствима, мора се оцијенити физичка и хемијска компатибилност средстава у смјеши.

II - ОДЛУЧИВАЊЕ 1. Општи принципи

1. Према потреби, у поступку регистрације ФФС могу се одредити одређени услови и ограничења.

Наведене мјере треба одредити на основу врсте и обима очекиваних предности и могућих ризика и оне морају бити одговарајуће.

2. При одлучивању о регистрацији ФФС, према потреби, узимају се у обзир пољопривредни, фитосанитарни или еколошки услови (укључујући климатске) на подручјима предложене употребе. На основу тих разматрања, могу се утврдити посебни услови и ограничења употребе и, према потреби, предложити регистрација ФФС и употреба само на поједином подручју, а не на цијелој територији.

3. Дозе и број примјена ФФС, предложени у поступку регистрације, представљају најмање количине потребне за постизање жељеног ефекта, чак и онда када веће количине не би довеле до неприхватљивих ризика за здравље људи, животиња или за животну средину. Одобрене дозе морају бити примјерене и разликовати се зависно од пољопривредних, фитосанитарних и еколошких услова (укључујући климатске) на различитим подручјима за која се одобрава регистрација. Међутим, дозе и број примјена не смију довести до нежељених утицаја, као што је развој отпорности.

4. Уколико је ФФС намијењено за употребу у интегралној пољопривредној производњи, морају се уважавати принципи интегралне заштите биља.

5. С обзиром на то да се оцјењивање заснива на подацима о ограниченом броју репрезентативних врста, мора се обезбиједити да употреба ФФС нема дугорочне посљедице на бројност и разноврсност врста које не припадају циљаној групи.

6. Прије доношења приједлога за регистрацију, нацрт етикете и упутство за употребу морају испуњавати сљедеће услове: - све прописане захтјеве у вези са разврставањем,

паковањем, обиљежавањем и опремањем ФФС упутством за употребу,

- садржавати информације о заштити корисника у складу са прописима о заштити на раду и

- садржавати услове и ограничења употребе ФФС у складу са т. 1. до 5. овог одјељка.

У приједлогу за регистрацију и у рјешењу о регистрацији ФФС морају бити наведени подаци у складу са прописима о разврставању, паковању и означавању опасних материја и препарата.

7. Прије доношења приједлога за регистрацију мора бити испуњено сљедеће: a) да предложена амбалажа буде у складу са

прописима о разврставању, паковању и означавању опасних материја и препарата;

б) да су обезбијеђени:


- поступци за уништавање ФФС, - поступци за неутрализацију штетних

утицаја ФФС, уколико је случајно испуштено, и

- поступци за деконтаминацију и уништење амбалаже у складу са одговарајућим законским одредбама.

8. Приједлог за регистрацију донијеће се само ако су испуњени сви захтјеви из одјељка 2. овог поглавља. Међутим: a) уколико један или више посебних захтјева у вези

са одлучивањем из т. 2.1, 2.2, 2.3. или 2.7. одјељка 2. овог поглавља нису у потпуности испуњени, приједлог за регистрацију ће се донијети само ако предности употребе ФФС у предложеним условима употребе имају предност над могућим штетним утицајима његове употребе. Сва ограничења у погледу употребе ФФС повезана са неиспуњавањем неких од споменутих захтјева морају бити наведена у упутству за употребу, а неиспуњавање захтјева из тачке 2.7. не смије угрожавати правилну употребу ФФС. Те предности могу бити у смислу: - предности за мјере интегралне заштите

биља или органског узгоја и компатибилност са њима,

- олакшавања примјене стратегија за смањење ризика од развоја отпорности,

- одговора на потребу за већом разноврсношћу врста активних материја или биохемијских начина дјеловања који се могу користити у стратегијама за избјегавање убрзане разградње у земљишту,

- смањења ризика за примјениоце и за потрошаче,

- смањења онечишћења животне средине и смањења утицаја на врсте које не припадају циљаној групи;

б) уколико критеријуми из тачке 2.6. одјељка 2. овог поглавља нису у потпуности задовољени због садашњих ограничених научних и технолошких сазнања на пољу аналитике, регистрација се одобрава на ограничени период ако се докаже да су предложене методе примјерене предвиђеним циљевима. У том случају подносиоцу захтјева се одређује временски рок у којем мора развити и предложити аналитичке методе које су у складу са наведеним критеријумима. По истеку временског рока који је одређен подносиоцу захтјева ФФС подлијеже поновној оцјени;

ц) уколико је репродуктивност предложених аналитичких метода из тачке 2.6. одјељка 2. овог поглавља провјерена у двије лабораторије, регистрација се одобрава на период од годину дана како би у том року подносилац захтјева могао доказати репродуктивност тих метода у складу са договореним критеријумима.

9. Приликом оцјењивања ФФС, уколико је могуће, и тијесно сарађујући са подносиоцем захтјева, утврдиће се: a) мјере за побољшање ефикасности ФФС и/или б) мјере за додатно смањење изложености до које

би могло доћи током и након примјене ФФС.

Надлежни орган обавјештава подносиоца захтјева о свим мјерама из т. (a) i (б) и позива подносиоца захтјева да достави све додатне податке и информације потребне за одређивање ефикасности и могућих ризика у промијењеним условима.


Уз опште принципе из одјељка 1. поглавља II Дијела А Прилога овог правилника примјењују се и сљедећи посебни принципи.


2.1.1. Уколико предложене употребе укључују пре-поруке за сузбијање или заштиту од организама који се, на основу стеченог искуства или научних доказа, не сматрају штетним у уобичајеним пољопривредним, фитосанитарним и еколошким условима (укључујући климатске) на подручјима предложене употребе или уколико се други предвиђени утицаји не сматрају корисним у тим условима, за такве се употребе неће одобрити регистрација.

2.1.2. Ниво, досљедност и трајање сузбијања или заштите или других предвиђених утицаја морају бити слични као и код употребе одговарајућег референтног ФФС. Уколико не постоји одговарајуће референтно ФФС, мора се доказати корисност ФФС у погледу нивоа, досљедности и трајања сузбијања или заштите или других предвиђених утицаја у пољопривредним, фитосанитарним и еколошким условима (укључујући климатске) на подручју предложене употребе.

2.1.3. Када је то релевантно, утицај на принос или смањење губитака током ускладиштења мора, што се тиче количине и/или квалитета, бити сличан утицају који се постиже употребом одговарајућег референтног ФФС. Уколико не постоји одговарајуће референтно ФФС, мора се доказати да предложена употреба ФФС има досљедне и одређене корисне утицаје на принос или квалитет и на смањење губитака при ускладиштењу, у пољопривредним, фитосанитарним и еколошким условима (укључујући климатске).

2.1.4. Закључци о ефикасности ФФС морају бити примјењиви за сва подручја и за све услове предложене употребе, осим када се у предложеном упутству за употребу наводи да је ФФС намијењено за употребу у одређеним посебним околностима (нпр. лакши облици заразе, посебне врсте земљишта или посебни услови узгоја).

2.1.5. Ако се у предложеном упутству за употребу ФФС захтијева његово мијешање са другим наведеним средствима или помоћним средствима, смјеша мора постизати жељени утицај и бити у складу са принципима из т. од 2.1.1. до 2.1.4. овог одјељка.

Ако се у предложеном упутству за употребу ФФС препоручује његово мијешање са другим наведеним ФФС или помоћним средствима, прихватају се препоруке једино ако су образложене.

2.2. Неприхватљиви утицаји на биље или биљне производе

2.2.1. Не смије бити значајних фитотоксичних утицаја на третирано биље или биљне производе. У предло-женом упутству за употребу морају бити наведена одговарајућа ограничења употребе код којих долази до фитотоксичних утицаја.

2.2.2. Смањење приноса због фитотоксичних утицаја не смије бити веће од смањења до којег би дошло да се ФФС не употребљава, уколико се то смањење не


надокнађује на други начин, као што је побољшање квалитета третираног биља или биљних производа.

2.2.3. Не смије бити неприхватљивих штетних утицаја на квалитет третираног биља или биљних производа. У случају штетних утицаја на прераду у упутству за употребу мора бити наведено да се ФФС не смије употребљавати на културама намијењеним даљњој преради.

2.2.4. Не смије бити неприхватљивих штетних утицаја на третирано биље или биљне производе намијењене размножавању, као што су утицаји на животну способност, клијање, ницање, укорјењивање и раст. У упутству за употребу мора бити наведено да се ФФС не смије употребљавати на биљу или биљним производима намијењеним размножавању.

2.2.5. Не смије бити неприхватљивог утицаја на сљедеће пољопривредне културе у плодореду. У упутству за употребу мора бити наведено да одређене пољопривредне културе могу бити угрожене и не смију се узгајати након третиране културе.

2.2.6. Не смије бити неприхватљивог утицаја на сусједне пољопривредне културе. У упутству за употребу мора бити наведено да се ФФС не смије примјењивати у близини одређених осјетљивих култура.

2.2.7. Уколико су у предложеном упутству за употребу препоручује мијешање ФФС са другим ФФС или помоћним средствима, смјеша мора бити у складу са принципима из т. од 2.2.1. до 2.2.6. овог одјељка.

2.2.8. Предложени поступци за чишћење уређаја за примјену морају бити јасни, ефективни и лако примјењиви како би се осигурало уклањање остатака ФФС који би могли накнадно узроковати штету.

2.3. Утицај на кичмењаке који се сузбијају

Приједлог за регистрацију ФФС предвиђеног за сузбијање кичмењака доноси се једино ако: - смрт наступа истовремено са губитком свијести

или - смрт наступа тренутачно или - животне функције поступно слабе без

очигледних знакова патње. Репеленти морају дјеловати тако да жељени утицај

постижу не узрокујући непотребну патњу или бол код циљаних животиња.

2.4. Утицај на здравље људи или животиња

2.4.1. Утицај ФФС на здравље људи или животиња 2.4.1.1. Приједлог за регистрацију ФФС неће се донијети

ако изложеност примјениоца, до које долази при руковању и употреби ФФС у предложеним условима употребе, укључујући дозирање и методу примјене, прелази AOEL.

Услови који се тичу граничних вриједности активних материја и/или токсиколошки битних састојака ФФС морају бити у складу са прописима о заштити на раду.

2.4.1.2. Ако предложени услови употребе захтијевају коришћење заштитне одјеће или личне заштитне опреме, приједлог за регистрацију ФФС неће се донијети уколико нису ефективни и у складу са одговарајућим одредбама прописа који уређују заштиту на раду и уколико нису лако доступни кориснику и једноставни за употребу у околностима у којима се примјењује ФФС, нарочито узимајући у обзир климатске услове.

2.4.1.3. ФФС која би због својих одређених својстава или у случају погрешног руковања или погрешне примјене

могла представљати високи степен ризика морају имати одређена ограничења, као што су ограничења у вези са величином амбалаже, врстом формулације, дистрибуцијом, употребом или начином употребе. ФФС која су сврстана као врло отровна (Т+) могу се регистровати само за професионалну употребу.

Непрофесионалним корисницима не смије бити одобрена употреба ФФС која су класификована као: (i) акутно токсичне категорије 1 и 2 за све начине

изложености, под условом да процјена акутне токсичности (ATE) средства не прелази 25 mg/kg тјелесне масе у случају оралног уноса или 0,25 mg/l/4h у случају инхалације прашине, дима или паре,

(ii) специфична токсичност за циљане органе (STOT) (једнократна изложеност), категорија 1 (орално), под условом да је њихова класификација посљедица присутности класификованих материја које показују значајне нелеталне токсичне ефекте при индикативним вриједностима испод 25 mg/kg тјелесне масе,

(iii) специфична токсичност за циљане органе (STOT) (једнократна изложеност), категорија 1 (дермално), под условом да је њихова класификација посљедица присуства класификованих материја које показују значајне нелеталне токсичне ефекте при индикативним вриједностима испод 50 mg/kg тјелесне масе,

(iv) специфична токсичност за циљане органе (STOT) (једнократна изложеност), категорија 1 (удисање гаса/паре), под условом да је њихова класификација посљедица присуства класификованих материја које показују значајне нелеталне токсичне ефекте при индикативним вриједностима испод 0,5 mg/l/4h,

(v) специфична токсичност за циљане органе (STOT) (једнократна изложеност), категорија 1 (удисање прашине/дима/испаравања), под условом да је њихова класификација посљедица присутности класификованих материја које показују значајне нелеталне токсичне ефекте при индикативним вриједностима испод 0,25 mg/l/4h.

2.4.1.4. Безбједносни временски периоди, радне забране и друге мјере опреза морају бити такве да изложеност других присутних лица или радника изложених након примјене ФФС не прелази AOEL, утврђен за активну материју, или токсиколошки битни састојак ФФС нити било које друге граничне вриједности утврђене за те састојке у складу са тачком 2.4.1.1. овог одјељка.

2.4.1.5. Безбједносни временски периоди, радне забране и друге мјере опреза морају бити утврђене тако да не долази до штетног утицаја на животиње.

2.4.1.6. Безбједносни временски периоди, радне забране и друге мјере опреза које осигуравају придржавање AOEL вриједности и граничних вриједности морају бити реалне. Према потреби, морају се прописати посебне мјере опреза.

2.4.2. Утицај остатака на здравље људи и животиња 2.4.2.1. Регистрацијом ФФС мора се осигурати да остаци

одражавају најмање количине ФФС које су потребне за ефективну заштиту биља у складу са GAP принципима и чији су начини примјене (укључујући каренце, безбједносне временске размаке за сточну храну или ускладиштење) такви да је присуство остатака у тренутку жетве/брања, клања животиња


или, по потреби, након ускладиштења, сведена на најмању мјеру.

2.4.2.2. Ако нове околности у којима је предложена употреба ФФС не одговарају онима за које је претходно утврђен MRL, донијеће се приједлог за регистрацију ФФС једино ако подносилац захтјева може доказати да се са предложеном употребом ФФС неће премашити тај MRL утврђен ЕУ прописом о максималним нивоима остатака пестицида у и на храни и храни за животиње биљног и животињског поријекла.

2.4.2.3. Ако постоји највећа допуштена количина остатака MRL, утврђен на нивоу ЕУ, донијеће се приједлог за регистрацију ФФС једино ако подносилац захтјева може доказати да се са предложеном употребом ФФС неће премашити тај MRL.

2.4.2.4. У случајевима из тачке 2.4.2.2. овог одјељка, сваком захтјеву за регистрацију мора бити приложена процјена ризика у којој се, на основу GAP принципа, узима у обзир најгори могући случај изложености потрошача. Узимајући у обзир све регистроване употребе, предложена се употреба не може регистровати ако најбоља могућа процјена изложености путем хране премашује ADI.

2.4.2.5. Уколико поступак прераде утиче на својства остатка, треба спровести, када је то релевантно, посебну процјену ризика уз услове прописане тачком 2.4.2.5. овог одјељка.

2.4.2.7. Уколико су третирано биље или биљни производи намијењени за прехрану животиња, присутни остаци не смију штетно утицати на здравље животиња.

2.5. Утицај на животну средину

2.5.1. Понашање и расподјела у животну средину 2.5.1.1. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако,

након употребе ФФС у предложеним условима употребе, активна материја и токсиколошки, екотоксиколошки или еколошки битни метаболити и производи разградње и реакције: - током истраживања у пољу остају у земљишту

више од годину дана (tj. DT90 > 1 године и DT50 > 3 мјесеца), или

- током лабораторијских истраживања стварају неекстрахирајуће остатке у количинама већим од 70% од почетне дозе након 100 дана, уз степен минерализације мањи од 5% у 100 дана, осим ако се научно докаже да у условима у пољу не долази до толике акумулације у земљишту која би довела до неприхватљивог нивоа остатака у сљедећим културама у плодореду, и/или до неприхватљивих фитотоксичних утицаја на сљедеће културе у плодореду, и/или до неприхватљивог утицаја на животну средину, у складу са т. 2.5.1.2., 2.5.1.3., 2.5.1.4. и 2.5.2. овог одјељка.

2.5.1.2. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако се може очекивати да ће, као посљедица употребе ФФС у предложеним условима употребе, концентрација активне материје или битних метаболита, продуката разградње или реакције у подземним водама премашити нижу од сљедећих граничних вриједности: (i) највећу дозвољену концентрацију утврђену

прописима о квалитету воде за пиће, или (ii) највећу концентрацију утврђену при уврштењу

активне материје на Списак дозвољених активних материја или, уколико та

концентрација није утврђена, концентрацију која одговара једној десетини ADI утврђеног при уврштењу активне материје на Списак дозвољених активних материја, осим ако се научно докаже да се у релевантним условима у пољу нижа концентрација не премашује.

2.5.1.3. Приједлог за регистрацију ФФС неће се донијети ако се може очекивати да ће, након употребе ФФС у предложеним условима употребе, концентрација активне материје или битних метаболита, продуката разградње или реакције у површинским водама: - премашити вриједности утврђене прописима о

квалитети површинских вода намијењених за добијање воде за пиће, уколико се површинска вода са подручја предложене употребе користи за добијање воде за пиће, или

- имати неприхватљиви утицај на врсте које не припадају циљаној групи, укључујући животиње, у складу са тачком 2.5.2. овог одјељка.

Предложено упутство за употребу ФФС, укључујући поступке чишћења уређаја за примјену ФФС, мора бити такво да се могућност случајне контаминације површинских вода сведе на најмању мјеру.

2.5.1.4. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако је концентрација активне материје у ваздуху, у предложеним условима употребе, таква да премашује вриједност AOEL или граничне вриједности за примјениоце, друге присутне критеријуме или раднике у складу са тачком 2.4.1. овог одјељка.

2.5.2. Утицај на врсте које не припадају циљаној групи 2.5.2.1. Уколико постоји могућност изложености птица и

других копнених кичмењака који не припадају циљаној групи, приједлог за регистрацију неће се донијети ако је: - однос акутна и краткотрајна токсичности/изло-

женост за птице и друге копнене кичмењаке који не припадају циљаној групи мањи од 10 на основу LD50 или ако је однос дуготрајна токсичност/изложеност мањи од 5, осим ако се путем одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу не долази до неприхват-љивог утицаја након употребе ФФС у предложе-ним условима употребе,

- фактор биоконцентрације (BCF) већи од 1, осим ако се путем одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу не долази до неприхватљивих утицаја – директних или инди-ректних – након употребе ФФС у предложеним условима употребе.

2.5.2.2. Уколико постоји могућност изложености водених организама, приједлог за регистрацију неће се донијети ако је: - однос токсичност/изложеност за рибе и род

Daphnia мањи од 100 код акутне изложености и мањи од 10 код дуготрајне изложености или

- однос инхибиција раста алги/изложеност мањи од 10 или

- максимални BCF већи од 1000 за ФФС која садрже биолошки брзо разградиве активне материје или већи од 100 за оне који нису биолошки брзо разградиви,

осим ако се путем одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу не долази до неприхватљивог утицаја - директног или индиректног - на преживљавање изложених врста (предатора)


након употребе ФФС у предложеним условима употребе.

2.5.2.3. Уколико постоји могућност изложености пчела, приједлог за регистрацију неће се донијети ако је коефицијент опасности за оралну или контактну изложеност пчела већи од 50, осим ако се путем одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу, након употребе ФФС у предложеним условима употребе, не долази до неприхватљивих утицаја на ларве пчела, понашање пчела или преживљавање и развој пчелиње заједнице.

2.5.2.4. Уколико постоји могућност изложености других корисних зглавкара, осим пчела, приједлог за регистрацију неће се донијети ако су у лабораторијским истраживањима леталних и сублеталних утицаја, уз примјену највеће предложене дозе, утицаји присутни код више од 30% тест организама, осим ако се путем одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу, након употребе у предложеним условима употребе, не долази до неприхватљивог утицај на те организме. Све тврдње о селективности и сви приједлози за употребу у систем у интегралне заштите биља морају бити поткријепљени одговарајућим подацима.

2.5.2.5. Уколико постоји могућност изложености кишних глиста, приједлог за регистрацију неће се донијети ако је однос акутна токсичност/изложеност за кишне глисте мањи од 10 или ако је однос дуготрајна токсичност/изложеност мањи од 5, осим ако се путем одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу, након употребе ФФС у предложеним условима употребе, популације кишних глиста нису угрожене.

2.5.2.6. Уколико постоји могућност изложености микроорганизама у земљишту који не припадају циљаној групи, приједлог за регистрацију неће се донијети ако је процес минерализације азота и угљеника у лабораторијским истраживањима промијењен за више од 25% након 100 дана, осим ако се путем одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу, након употребе ФФС у предложеним условима употребе, не долази до неприхватљивог утицаја на микробиолошку активност, узимајући у обзир способност размножавања микроорганизама.

2.6. Аналитичке методе Предложене методе морају одговарати најновијим

техничким достигнућима. Да би методе које су предложене за пострегистрацијску контролу и системско праћење могле бити валидиране, морају бити задовољена сљедећа мјерила:

2.6.1. за анализу формулације: метода мора омогућавати одређивање и

идентификацију активне/активних материја и, по потреби, токсиколошки, екотоксиколошки или еколошки битних нечистоћа и додатака;

2.6.2. за анализу остатака: (vi) метода мора омогућавати одређивање и

потврђивање остатака који су значајни у токсиколошком, екотоксиколошком или еколошком смислу;

(vii) просјечно искориштење (аналитички поврат) треба бити између 70% и 110% уз релативну стандардну девијацију < 20%;

(viii) поновљивост мора бити мања од сљедећих вриједности за остатке у храни:

Ниво остатака mg/kg Разлика mg/kg Разлика у % 0.01 0.005 50 0.1 0.025 25 1 0.125 12.5 >1 12.5

Међувриједности се одређују интерполацијом са log-log grafa; (iv) репродуктивност мора бити мања од сљедећих

вриједности за остатке у храни: Ниво остатака mg/kg Разлика mg/kg Разлика u % 0.01 0.01 100 0.1 0.05 50 1 0.25 25 >1 25

Међувриједности се одређују интерполацијом са log-log grafa; (v) за анализе остатака у третираном биљу, биљним

производима, храни, сточној храни или производима животињског поријекла, осим ако је MRL или предложени MRL на граници одређи-вања, осјетљивост префложених метода мора испуљавати сљедеће критеријуме:

Граница одређивања у односу на предложени или утврђени MRL на националном нивоу или MRL или привремени MRL, утврђен на нивоу ЕУ:

MRL (mg/kg) Граница одређивања (mg/kg) >0.5 0.5 – 0.05 <0.05

0.1 0.1 – 0.02 MRL x 0.5


2.7.1. Уколико постоји одговарајућа FAO спецификација, морају бити задовољени њени захтјеви.

2.7.2. Уколико не постоји одговарајућа FAO спецификација, физичка и хемијска својства ФФС морају задовољавати сљедеће захтјеве: a) Хемијска својства: Код истраживања стабилности ФФС током ускла-

диштења, разлика између декларисане и стварне концентрације активне материје у ФФС не смије бити већа од сљедећих вриједности:

Декларисана концентрација у g/kg или g/l на 20 °C

Дозвољено одступање

до 25 више од 25 do 100 више од 100 do 250 више од 250 do 500 више од 500

± 15 % хомогене формулације ± 25 % хомогене формулације ± 10 % ± 6 % ± 5 % ± 25 g/kg или ± 25 g/l

б) Физичка својства: ФФС мора испуњавати мјерила за физичка свој-

ства (укључујући стабилност при ускладиштењу) која су за одговарајућу врсту формулације утврђена у "Приручнику о развоју и употреби FAO и WHO спецификација за ФФС".

2.7.3. Уколико се у предложеном упутству за употребу захтијева или препоручује мијешање ФФС са другим ФФС или помоћним средствима и/или ако се у предложеном упутству за употребу указује на компатибилност ФФС са другим средствима у смјеши, та ФФС или помоћна средства морају бити физичко и хемијски компатибилна у смјеши.


Дио Б – ЈЕДИНСТВЕНИ ПРИНЦИПИ ЗА ОЦЈЕЊИВАЊЕ И РЕГИСТРАЦИЈУ ФИТОФАРМАЦЕУТСКИХ СРЕДСТАВА КОЈА САДРЖЕ МИКРООРГАНИЗМЕ САДРЖАЈ I - ОЦЈЕЊИВАЊЕ

1. Општи принципи 2. Посебни принципи 2.1. Идентитет 2.1.1. Идентитет микроорганизма у ФФС 2.1.2. Идентитет ФФС 2.2. Биолошка, физикална, хемијска и техничка својства 2.2.1. Биолошка својства микроорганизма у ФФС 2.2.2. Физикална, хемијска и техничка својства ФФС 2.3. Додатни подаци 2.3.1. Контрола квалитета производње микроорганизма

који се налази у ФФС 2.3.2. Контрола квалитета ФФС 2.4. Ефикасност 2.5. Методе за идентификацију/откривање и одређивање 2.5.1. Аналитичке методе за ФФС 2.5.2. Аналитичке методе за одређивање остатака 2.6. Утицај на здравље људи и животиња 2.6.1. Утицаји ФФС на здравље људи и животиња 2.6.2. Утицаји остатака ФФС на здравље људи и животиња 2.7. Понашање у животној средини 2.8. Утицаји на организме који не припадају циљаној

групи и њихова изложеност 2.9. Закључци и приједлози

II - ОДЛУЧИВАЊЕ

1. Општи принципи 2. Посебни принципи 2.1. Идентитет 2.2. Биолошка и техничка својства 2.3. Додатни подаци 2.4. Ефикасност 2.5. Методе идентификације/откривања и одређивања 2.6. Утицај на здравље људи и животиња 2.6.1. Утицај ФФС на здравље људи и животиња 2.6.2. Утицај остатака ФФС на здравље људи и

животиња 2.7. Понашање у животној средини 2.8. Утицај на организме који не припадају циљаној групи

I - ОЦЈЕЊИВАЊЕ

Циљ оцјењивања је утврдити и процијенити, на научном основу и док се не добију резултати даљњих истраживања у сваком поједином случају, могуће штетне утицаје на здравље људи и животиња, као и на животну средину до којих може доћи због употребе ФФС на основу микроорганизма.

Оцјењивање се, такође, спроводи како би се утврдила потреба за мјерама управљања ризиком, као и утврдиле и препоручиле одговарајуће мјере.

Због способности микроорганизма да се умножава, постоји јасна разлика између хемикалија и микроорганизама који се користе као ФФС. Опасности до којих долази нису нужно исте врсте, као и оне до којих долази при употреби хемикалија. Поред тога, микроорганизми обухватају цијели низ различитих организама од којих сваки има своја јединствена својства. При оцјењивању треба узети у обзир те разлике међу микроорганизмима.

Микроорганизам у ФФС требало би у идеалном случају да дјелују као произвођач ћелија директно на мјесту

штетног дјеловања циљаног организма. Познавање начина дјеловања кључна је фаза у поступку оцјењивања.

Микроорганизми могу стварати низ различитих метаболита (нпр. бактеријске токсине или микото-ксине) од којих многи могу бити значајни у токсиколо-шком смислу и од којих један или више њих може бити укључен у начину дјеловања ФФС. Треба окаракте-рисати и идентификовати релевантне метаболите и размотрити њихову токсичност. Подаци о стварању и/или релевантности метаболита могу се добити на основу: a) истраживања токсичности,

б) биолошких својстава микроорганизма, ц) повезаности са познатим патогенима биља,

животиња или човјека, д) начина дјеловања и е) аналитичких метода.

Потенцијална релевантност метаболита одређује се на основу тих података. Због тога треба процијенити могућу изложеност тим метаболитима, како би се одредио њихов значај.

1. Општи принципи

1.1. Узимајући у обзир најновија научна и техничка сазнања, оцјењују се подаци достављени у складу са захтјевима из Дијела Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материја ФФС и Дијела Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС, а нарочито се: a) идентификују опасности до којих долази,

оцјењује њихов значај и процјењује могући ризик за људе, животиње и животну средину и

б) оцјењује ефикасност и фитотоксичност/патоге-ност ФФС за сваку предложену употребу.

1.2. Ако не постоје стандардизоване методе истраживања, мора се оцијенити њихов квалитет/методологија и морају се, ако су расположиве, оцијенити сљедеће карактеристике за извођење описаних метода:

релевантност, репрезентативност, осјетљивост, специфичност, репродуктивност, међулабораторијска валидација и предвидљивост.

1.3. При тумачењу резултата оцјењивања узимају се у обзир могући елементи несигурности података добијених током оцјењивања, како би се обезбиједило да се ризик неоткривања штетних утицаја или потцјењивања њиховог значаја сведе на најмању мјеру. Провјерава се поступак одлучивања како би се утврдиле критичне тачке одлучивања или подаци код којих би елемент несигурности могао довести до погрешне класификације ризика.

Прво спроведено оцјењивање заснива се на најбољим расположивим подацима или процјенама које одражавају реалне услове употребе ФФС. Након овог првог оцјењивања, спроводи се поновно оцјењивање, при којем се узимају у обзир могуће несигурности критичних података и низ услова употребе који могу настати и долази се до реалне слике најгорег могућег случаја, како би се одредило постоје ли значајне разлике у односу на прву оцјену.

1.4. Оцјењује се свако ФФС на основу микроорганизма за које је поднесен захтјев за регистрацију, при чему се могу узети у обзир подаци оцијењени за тај микроорганизам. Мора се узети у обзир чињеница да у поређењу са микроорганизмом и сваки додатак у формулацији може утицати на својства ФФС.


1.5. При оцјењивању документације и доношењу приједлога за регистрацију разматрају се предложени стварни услови употребе, а нарочито сврха употребе, доза, начин, учесталост и временски распоред примјена, као и својства и састав ФФС. Кад год је то могуће, узимају се у обзир и принципи интегралне заштите биља.

1.6. При оцјењивању узимају се у обзир услови пољопривредне производње, као и фитосанитарни и еколошки услови (укључујући климатске) на подручјима предложене употребе.

1.7. Ако посебни принципи из одјељка 2. поглавља I Дијела Б Прилога овог правилника предвиђају употребу модела израчунавања при оцјењивању ФФС, ти модели морају: a) пружити најбољу могућу процјену свих битних

процеса који настају, узимајући у обзир стварне параметре и претпоставке,

б) бити подвргнути оцјени наведеној у тачки 1.3. овог одјељка,

ц) бити поуздано валидирани мјерењима извршеним у условима који су одговарајући употреби модела,

д) бити одговарајући условима у подручју употребе и

е) бити поткријепљени подацима који показују како модел израчунава процјене и појашњења свих података унесених у модел, као и појединости о томе како су добијени.

1.8. Захтјеви који се односе на податке, а који су наведени у Дијелу Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материја ФФС и Дијела Б Прилогa прописа о документацији за оцјену ФФС, садрже упутства о томе када и како се морају доставити одређене информације као и о поступку који се мора слиједити при припремању и оцјењивању документације.

Та се упутства морају уважавати.


Уз опште принципе одјељка 1. поглавља I Дијела Б Прилога овог правилника примјењују се и сљедећи посебни принципи.

2.1. Идентитет

2.1.1. Идентитет микроорганизма у ФФС Треба јасно утврдити идентитет микроорганизма.

Мора се обезбиједити достављање одговарајућих података како би се могао провјерити идентитет микроорганизма у ФФС на нивоу соја.

Идентитет микроорганизма оцјењује се на нивоу соја. Ако је микроорганизам мутант или GMO, морају се навести специфичне разлике у односу на друге сојеве унутар исте врсте. Морају се навести и појаве фаза мировања.

Треба провјерити да ли се тај сој налази у међународно признатој збирци култура.

2.1.2. Идентитет ФФС Оцјењују се достављени подаци о квантитативном и

квалитативном саставу ФФС, као што су подаци о присутном микроорганизму из тачке 2.1. овог одјељка, релевантним метаболитима/токсинима, остацима храњиве подлоге, додацима у формулацији и присутним микробиолошким контаминантима.

2.2. Биолошка, физичка, хемијска и техничка својства

2.2.1. Биолошка својства микроорганизма у ФФС

2.2.1.1. Мора се оцијенити поријекло соја и, када је релевантно, његово природно станиште и подаци о његовом уобичајеном нивоу у природном станишту, животном циклусу и могућностима преживљавања, стварања колонија, размножавања и ширења. Пролиферација аутохтоних микроорганизама требалo би да се стабилизује након кратког периода раста и настави као код уобичајеног нивоа присутности микроорганизама.

2.2.1.2. Треба оцијенити способност микроорганизма да се прилагоде животној средини. Морају се нарочито имати на уму сљедећи принципи: a) зависно од услова (нпр. расположивост

супстрата за раст и метаболизам), микроорганизми могу, али не морају изражавати одређена фенотипска својства,

б) сојеви микроорганизама који су се најбоље прилагодили животној средини могу опстати и размножавати се боље него неприлагођени сојеви. Прилагођени сојеви имају селективну предност и након одређеног броја генерација могу чинити већину унутар популације,

ц) релативно брзо размножавање микроорганизама доводи до веће учесталости мутација. Ако мутација погодује опстанку у животној средини, мутирани сој може постати превладавајући,

д) нарочито брзо могу се мијењати својства вируса, укључујући и њихову вируленцију.

Због тога се, по потреби, морају оцијенити информације о генетској стабилности микроорганизма у еколошким условима предложене употребе, као и информације о способности микроорганизма да преноси генетски материјал на друге организме и информације о стабилности кодираних својстава.

2.2.1.3. Начин дјеловања микроорганизма треба оцијенити што је могуће детаљније. Треба оцијенити могућу улогу метаболита/токсина у начину дјеловања, и ако се она утврди, треба одредити минималну ефективну концентрацију за сваки активни метаболит/токсин. Информације о начину дјеловања могу бити веома драгоцјене за одређивање могућих ризика. При оцјењивању треба узети у обзир сљедеће: a) антибиозу, б) индукцију отпорности биља, ц) интерференцију са вируленцијом патогеног

циљаног организма, д) раст ендофита, е) стварања колонија на коријењу, ф) компетицију у еколошкој ниши (нпр. за храну,

станишта), г) паразитизам и х) патогеност код бескичмењака.

2.2.1.4. Како би се оцијенили могући утицаји на организме који не припадају циљаној групи, морају се оцијенити информације о специфичности домаћина микроорганизма, узимајући у обзир сљедеће: a) мора се оцијенити способност микроорганизма

да буде патоген за организме који не припадају циљаној групи (човјек, животиње и друге организме који не припадају циљаној групи). Мора се оцијенити свака повезаност са познатим патогенима биља, животиња или човјека, који припадају врстама из рода којем припадају активни и/или контаминирајући микроорганизми;


б) патогеност и вируленција уско су повезани са врстом домаћина (којег нпр. одређује тјелесна температура, физиолошко окружење) и са стањем домаћина (нпр. његовим здравственим стањем, имунолошким статусом). Умножавање у човјеку зависи, на примјер, од способности микроорганизма да расте при тјелесној температури домаћина. Неки микроорганизми могу расти и бити метаболички активни једино на температурама које су знатно ниже или више од човјекове тјелесне температуре па зато не могу бити патогени за људе. Међутим, и пут уласка микроорганизма у домаћина (орално, удисањем, преко коже/рана) може бити критичан фактор. Тако, на примјер, нека врста микроорганизама може проузроковати болест након уласка кроз оштећену кожу, али не и након уноса оралним путем.

2.2.1.5. Многи микроорганизми стварају антибиотске материје које проузрокују нормалну интерференцију у микробиолошкој заједници. Треба процијенити отпорност на антимикробне материје које су важне у хуманој и ветеринарској медицини. Мора се оцијенити могућност преноса гена кодираних за отпорност на антимикробне материје.

2.2.2. Физичка, хемијска и техничка својства ФФС 2.2.2.1. Морају се оцијенити техничка својства ФФС

зависно од врсте микроорганизма и формулације. 2.2.2.2. Мора се оцијенити стабилност при ускладиштењу

ФФС, узимајући у обзир могуће промјене у саставу, као што су раст микроорганизама или контамини-рајућих микроорганизама, стварање метаболита/ токсина итд.

2.2.2.3. Морају се оцијенити физичка и хемијска својства ФФС и постојаност тих својстава након ускладиштења и морају се узети у обзир: a) ако постоји одговарајућа FAO спецификација,

физичка и хемијска својства која су наведена у тој спецификацији,

б) ако не постоји одговарајућа FAO спецификација, сва релевантна физичка и хемијска својства формулације која су наведена у "Приручнику о изради и употреби спецификација FAO i WHO за пестициде".

2.2.2.4. Ако се у предложеном упутству за употребу захтијева или препоручује мијешање ФФС са другим средствима или помоћним средствима и/или ако је у предложеном упутству за употребу наведена компатибилност у мјешавини са другим средствима, та ФФС или помоћна средства морају бити физичко и хемијски компатибилна у мјешавини. Мора се доказати биолошка компатибилност мјешавина, тј. мора се доказати да се свако ФФС у мјешавини понаша како је предвиђено и да не долази до антагонизма.

2.3. Додатне информације

2.3.1. Контрола квалитета производње микроорганизма који се налази у ФФС

Морају се оцијенити предложена мјерила обезбјеђења квалитета при производњи микроорганизма. Како би се обезбиједио добар квалитет микроорганизма, при оцјењивању треба узети у обзир мјерила која се односе на контролу процеса, добру производну праксу, радне поступке, токове процеса, поступке чишћења, праћење микроорганизама и хигијенске

услове. У оквиру система контроле мора се водити рачуна, између осталога, и о квалитету, стабилности и чистоћи микроорганизма.

2.3.2. Контрола квалитета ФФС Морају се оцијенити предложена мјерила обезбјеђења

квалитета. Ако ФФС садржи метаболите/токсине настале током раста и остатке храњиве подлоге, и то се мора оцијенити. Мора се оцијенити и могућа појава контаминирајућих микроорганизама.


2.4.1. Ако се предложена употреба односи на сузбијање одређеног организма или заштиту од њега, процјењује се могућност да тај организам буде штетан у условима пољопривредне производње и фитосанитарним и еколошким условима (укључујући и климатске) на подручју предложене употребе.

2.4.2. Оцјењује се да ли би у условима пољопривредне производње и фитосанитарним и еколошким условима (укључујући и климатске) на подручју предложене употребе могла настати знатна штета, губици или потешкоће када се ФФС не би користило.

2.4.3. Оцјењују се подаци о ефикасности ФФС прописани Дијелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС, узимајући у обзир степен сузбијања или обим жељеног утицаја и одговарајуће експерименталне услове, као што су: a) избор пољопривредне културе или сорте, б) услови пољопривредне производње и еколошки

(и климатски) услови (ако је неопходно за обезбјеђење прихватљиве ефикасности, ти се подаци/информације морају односити на вријеме прије и након примјене),

ц) присутност и густоћа штетног организма, д) стадијум развоја пољопривредне културе и

организма, е) количина употријебљеног ФФС на основу

микроорганизма, ф) количина помоћног средства, уколико се

додавање захтијева у упутству за употребу, г) учесталост и временски распоред примјена, х) врста уређаја за примјену ФФС и и) посебне мјере чишћења уређаја за примјену, ако

су потребне. 2.4.4. Оцјењује се ефикасност ФФС у различитим

условима пољопривредне производње и фитосанитарним и еколошким условима (укључујући и климатске) који би могли бити присутни на подручју предложене употребе. Треба оцијенити и утицај на интегралну заштиту биља. Нарочито треба размотрити: a) ниво, досљедност и трајање жељеног утицаја у

односу на дозу, у поређењу са одговарајућим референтним средством или средствима, ако постоје, и са нетретираном контролом,

б) када је то релевантно, утицај на принос и/или квалитет или смањење губитака при складиштењу, у поређењу са одговарајућим референтним средством или средствима, ако постоје, и са нетретираном контролом.

Ако не постоји одговарајуће референтно средство, оцјењује се ефикасност ФФС, како би се одредило доноси ли његова употреба досљедну и јасно одређену корист у условима пољопривредне производње и фитосанитарним и еколошким


условима (укључујући климатске) који би могли бити присутни на подручју предложене употребе.

2.4.5. Оцјењује се степен штетних утицаја на третирану пољопривредну културу након употребе ФФС у складу са предложеним условима употребе у поређењу, када је то релевантно, са одговарајућим референтним средством или средствима, ако постоје, и/или са нетретираном контролом.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: (i) подаци о ефикасности, (ii) друге битне информације о ФФС, као што су

својства, доза, метода примјене, број и времен-ски распоред примјена, некомпатибилност са другим средствима која се примјењују на истој пољопривредној култури и

(iii) све битне информације о микроорганизму, укључујући његова биолошка својства као што су, на примјер, начин дјеловања, преживљавање, специфичност домаћина.

Ово оцјењивање укључује: (i) врсту, учесталост, ниво и трајање уочених

фитотоксичних/фитопатогених утицаја и услове пољопривредне производње и фитосанитарне и еколошке услове (укључујући климатске) који на њих утичу,

(ii) разлике међу сортама са обзиром на њихову осјетљивост на фитотоксичне/фитопатогене утицаје,

(iii) дио третиране пољопривредне културе или биљних производа на којим се уочавају фитотоксични/фитопатогени утицаји,

(iv) штетни утицај на принос и/или квалитет третиране пољопривредне културе или биљних производа,

(v) штетни утицај на животну способност, клијање, ницање, укорјењивање и раст третираног биља или биљних дијелова намијењених размножавању,

(vi) штетни утицај на сусједне пољопривредне културе, уколико микроорганизми могу на њих доспјети.

2.4.6. Ако се у упутству за употребу ФФС захтијева његово мијешање са другим ФФС и/или помоћним средствима, спроводи се оцјењивање из т. од 2.4.3. до 2.4.5. овог одјељка.

Ако се у упутству за употребу ФФС препоручује његово мијешање са другим ФФС и/или помоћним средствима, оцјењује се прихватљивост мијешања и услови употребе мјешавине.

2.4.7. Ако расположиви подаци указују на то да су значајне количине микроорганизма или битних метаболита/токсина, продуката разградње и реакције додатака у формулацији постојане у земљишту и/или у односно на биљном материјалу након употребе ФФС у складу са предложеним условима употребе, оцјењује се степен штетних утицаја на сљедеће културе у плодореду.

2.4.8. Ако је предложеном употребом ФФС намијењено за сузбијање кичмењака, оцјењује се механизам којим се постиже то дјеловање, као и уочени утицаји на понашање и здравље циљаних животиња. Ако је ФФС намијењено уништењу циљане животиње, оцјењује се вријеме потребно за угинуће животиње и услове у којима наступа смрт.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: a) све релевантне информације прописане Дијелом

Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања, укључујући токсиколошке студије,

б) све релевантне информације о ФФС прописане Дијелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС, укључујући токсиколошка истраживања и податке о ефикасности.

2.5. Методе за идентификацију/откривање и одређивање

Оцјењују се предложене аналитичке методе за пострегистрацијску контролу и системско праћење одрживих и неодрживих састојака у формулацији и њихових остатака у или на третираним културама. Методе прије регистрације као и методе праћења након регистрације треба на одговарајући начин валидирати. Потребно је да се јасно одреде методе које се сматрају погодним за пострегистрацијску контролу и системско праћење.

2.5.1. Аналитичке методе за ФФС 2.5.1.1. Неодрживи састојци Оцјењују се предложене аналитичке методе за

идентификацију и одређивање састојака који су значајни у токсиколошком, екотоксиколошком и еколошком смислу, а који су посљедица микроорганизма и/или који су присутни као нечистоћа или додатак у формулацији (укључујући и њихове могуће продукте разградње или реакције).

При овом оцјењивању узимају се у обзир подаци о аналитичким методама који су прописани у Дијелу Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материја ФФС и у Дијелу Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС и резултати њиховог оцјењивања. Нарочито се узимају у обзир сљедећи подаци: a) специфичност и линеарност предложених

метода, б) прецизност (поновљивост) предложених метода, ц) значај интерференција, д) тачност предложених метода при одговарајућим

концентрацијама и е) граница одређивања предложених метода.

2.5.1.2. Одрживи састојци Оцјењују се предложене методе за одређивање и

идентификацију одређеног специфичног соја, а нарочито методе које разликују тај сој од сродних сојева.

При овом оцјењивању узимају се у обзир подаци о аналитичким методама који су прописани у Дијелу Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материјa ФФС и у Дијелу Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС и резултати њиховог оцјењивања.

Нарочито се узимају у обзир сљедећи подаци: a) специфичност предложених метода, б) прецизност (поновљивост) предложених метода, ц) значај интерференција и д) способност одређивања предложених метода.

2.5.2. Аналитичке методе за одређивање остатака 2.5.2.1. Неодрживи остаци Оцјењују се предложене аналитичке методе за

идентификацију и одређивање неодрживих остатака који су значајни у токсиколошком, екотоксиколошком


и еколошком смисли, а који су посљедица микроорганизма (укључујући и њихове могуће продукте разградње или реакције).

При овом оцјењивању узимају се у обзир подаци о аналитичким методама који су прописани у Дијелу Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материја ФФС и у Дијелу Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС и резултати њиховог оцјењивања.

Нарочито се узимају у обзир сљедећи подаци: a) специфичност и линеарност предложених

метода, б) прецизност (поновљивост) предложених метода, ц) репродуктивност (независна лабораторијска

валидација) предложених метода, д) значај интерференција, е) тачност предложених метода при одговарајућим

концентрацијама и ф) граница одређивања предложених метода.

2.5.2.2. Одрживи остаци Оцјењују се предложене методе за идентификацију

одређеног специфичног соја, а нарочито методе које разликују тај сој од сродних сојева.

При овом оцјењивању узимају се у обзир подаци о аналитичким методама који су прописани у Дијелу Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материја ФФС и у Дијелу Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС те резултати њиховог оцјењивања.

Нарочито се узимају у обзир сљедећи подаци: a) специфичност предложених метода, б) прецизност (поновљивост) предложених метода, ц) значај интерференција и д) способност одређивања предложених метода.

2.6. Утицај на здравље људи и животиња

Морају се оцијенити утицај на здравље људи и животиња и узети у обзир сљедећи принципи: a) због способности микроорганизама да се

размножавају, постоји јасна разлика између хемикалија и микроорганизама који се користе као ФФС. Опасности до којих долази нису нужно исте врсте као и оне које настају при употреби хемикалија, нарочито у погледу способности микроорганизама да опстају и размножавају се у различитим дијеловима животне средине;

б) патогеност микроорганизма за људе и животиње који не припадају циљаној групи, инфективност микроорганизма, способност микроорганизма да стварају колоније, токсичност метаболита/токси-на, као и токсичност остатака храњиве подлоге, контаминаната и додатака у формулацији важни су параметри при оцјењивању штетних утицаја ФФС;

ц) стварање колонија, инфективност и токсичност чине сложени скуп интеракција између микро-организама и домаћина па се ти коначни показатељи не могу лако анализирати независно један од другог;

д) при комбиновању ових коначних показалаца, најважнији аспекти микроорганизма који се морају оцијенити су сљедећи: - способност опстанка и размножавања у

домаћину (што указује на стварање колонија или инфективност) и

- способност узроковања утицаја који могу или не морају бити штетни у домаћину, што указује на инфективност, патогеност и/или токсичност;

е) при оцјењивању опасности и ризика које употреба ФФС представља за људе и животиње треба узети у обзир сложеност биолошких питања. Потребно је оцијенити патогеност и инфективност чак и онда када се сматра да постоји веома мала могућност изложености;

ф) у сврху процјене ризика, истраживање акутне токсичности треба, по могућности, укључивати најмање двије дозе (нпр. једну врло високу дозу и једну дозу која одговара очекиваној изложености у стварним условима употребе).

2.6.1. Утицаји ФФС на здравље људи и животиња 2.6.1.1. Оцјењује се изложеност примјениоца микро-

организму и/или токсиколошки релевантним састој-цима ФФС (нпр. њиховим метаболитима/токсинима, остацима храњиве подлоге, контаминантима и додацима у формулацији) до које би могло доћи у предложеним условима употребе (укључујући нарочито дозу, методу примјене и климатске услове). Морају се користити реални подаци о нивоима изложености и, ако такви подаци нису расположиви, прикладни и валидирани модели израчунавања. Ако је на располагању, треба користити усклађену европску базу података о генеричкој изложености средствима. a) При овом оцјењивању узимају се у обзир

сљедеће информације: (i) медицински подаци и истраживања

токсичности, инфективности и патогености прописани Дијелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материја средстава за заштиту биља и резултати њиховог оцјењивања. Експерименти из прве фазе морају омогућити оцјену микро-организма у погледу његове способности да опстане или расте у домаћину и његове способности да у домаћину проузрокује утицаје/реакције. Брзо и потпуно излучи-вање из тијела, неактивирање имунолошког систем, а одсутност хистопатолошких промјена и размножавање на температурама које су далеко испод или далеко изнад тјелесне температуре сисара неки су од параметара који указују на неспособност опстанка и размножавања у домаћину и на неспособност проузроковања утицаја који могу или не морају бити штетни у домаћину. Ови се параметри могу у неким случајевима оцијенити на основу истраживања акутне токсичности и постојећих података за људе, а понекад се могу оцијенити једино на основу истраживања са понављаним уносом доза. Оцјена која се заснива на релевантним параметрима експеримента из прве фазе требало би да доведе до оцјене могућих утицаја код професионалне изложености, узимајући у обзир интензитет и трајање изложености, укључујући и изложеност због понављане употребе ФФС у пракси.

Токсичност одређених метаболита/токсина може се оцијенити једино ако се докаже да


су тестне животиње биле стално изложене овим метаболитима/токсинима;

(ii) друге битне информације о микроорганиз-му, метаболитима/токсинима, остацима хра-њиве подлоге, контаминантима и додацима у формулацији, као што су њихова биоло-шка, физичка и хемијска својства (нпр. преживљавање микроорганизма на тјелес-ној температури људи и животиња, еколо-шка ниша, понашање микроорганизма и/или метаболита/токсина током примјене);

(iii) токсиколошка истраживања прописана Ди-јелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС;

(iv) остале битне информације прописане Ди-јелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС, као што су: - састав ФФС, - својства ФФС, - величина, облик и врста амбалаже, - подручје употребе и врста

пољопривредне културе или циља, - методе примјене, укључујући

руковање, пуњење и мијешање ФФС, - препоручене мјере за смањење

изложености, - препоруке о заштитној одјећи, - највећа доза примјене, - најмањи утрошак раствора наведен у

упутству за употребу и - број и временски распоред примјена.

б) На основу информација из тачке (а) треба да се утврде сљедећи коначни показатељи за једно-кратну и вишекратну изложеност примјениоца након предложене употребе: - преживљавање или раст микроорганизма у

домаћину, - уочени штетни утицаји, - уочени или очекивани утицаји контамина-

ната (укључујући контаминирајуће микро-организме) и

- уочени или очекивани утицаји релевантних метаболита/токсина.

Ако се, узимајући у обзир врсту изложености (тј. акутна или вишекратна изложеност), уоче знакови стварања колонија у домаћину и/или штетних утицаја који указују на токсичност/инфективност, потребна су додатна истраживања. ц) Ова се оцјена мора направити за сваку методу

примјене и сваку врсту уређаја предложених за примјену ФФС, као и за различите врсте и величине резервоара, узимајући у обзир мијешање, пуњење, примјену средстава као и чишћење и редовно одржавање уређаја за примјену ФФС. Према потреби, треба узети у обзир и податке о другим регистрованим средствима на подручју предложене примјене која садрже исту активну материју или која остављају исте остатке. Ако се очекује размножавање микроорганизма, треба имати на уму да би процјена изложености могла бити несигурна.

д) Треба процијенити могућност стварања колонија или могуће утицаје на примјениоце код истражених нивоа дозирања, узимајући у обзир измјерене или процијењене нивое изложености

људи у складу са Дијелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материја ФФС и Дијелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС. Процјена ризика, по могућности квантитативна, треба укључивати, на примјер, начин дјеловања, биолошка, физичка и хемијска својства микроорганизма и других материја у формулацији.

2.6.1.2. Проучавају се подаци о врсти предложене амба-лаже и њеним својствима, нарочито оне који се односе на: a) врсту амбалаже, б) њене димензије и запремнину, ц) величину отвора, д) врсту затварача, е) чврстоћу, непропустљивост и отпорност амбала-

же при уобичајеном превозу и руковању и ф) отпорност на ФФС и компатибилност са њим.

2.6.1.3. Проучавају се подаци о врсти предложене заштитне одјеће и опреме и њиховим својствима, нарочито онима који се односе на: a) њихову доступност и примјереност, б) ефикасност, ц) удобност, узимајући у обзир физички напор и

климатске услове и д) њихову отпорност на ФФС и компатибилност са

њим. 2.6.1.4. Процјењује се могућа изложености других људи

(радника изложених након примјене ФФС, као што су радници који улазе на третирана поља, или других присутних лица) или животиња микроорганизму и/или другим токсиколошки релевантним састојцима ФФС у предложеним условима употребе.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: a) медицински подаци и истраживања токсичности,

инфективности и патогености прописани Дије-лом Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања. Тестови из прве фазе треба да омогуће оцјену микроорганизма у погледу његове способности да опстане или расте у домаћину и његове способности да у домаћину проузрокује утицаје/реакције. Параметри који указују на неспособност опстанка и размно-жавања у домаћину и на неспособност проузроковања утицаја који могу или не морају бити штетни у домаћину укључују брзо и потпуно излучивање из тијела, неактивирање имунолошког систем, а одсутност хистопатоло-шких промјена и неспособност размножавања на тјелесној температури сисара. Ови се параметри могу у неким случајевима оцијенити на основу истраживања акутне токсичности и постојећих података за људе, а понекад се могу оцијенити једино на основу истраживања са понављаним уносом доза.

Оцјена која се заснива на релевантним параметрима теста из прве фазе требало би да доведе до оцјене могућих утицаја код професионалне изложености, узимајући у обзир интензитет и трајање изложености, укључујући и изложеност због понављане употребе ФФС у пракси.

Токсичност одређених метаболита/токсина може се оцијенити једино ако се докаже да су тестне


животиње биле стално изложене овим метаболитима/токсинима;

б) друге релевантне информације о микроорганизму, метаболитима/токсинима, остацима храњиве подлоге, контаминантима и додацима у формулацији, као што су њихова биолошка, физичка и хемијска својства (нпр. преживљавање микроорганизма на тјелесној температури људи и животиња, еколошка ниша, понашање микроорганизма и/или метаболита/токсина током примјене);

ц) токсиколошка истраживања прописана Дијелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС,

д) остале битне информације о ФФС прописане Дијелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС, као што су: - радна забрана, безбједносни временски

периоди или друге мјере опреза за заштиту људи и животиња,

- методе примјене, - највећа доза примјене, - најмањи утрошак раствора, - састав ФФС, - остаци ФФС који остаје на биљу и биљним

производима након примјене, узимајући у обзир утицај чинилаца као што су температура, UV свјетло, pH и присустност одређених материја и

- друге активности при којима су радници изложени.

2.6.2. Утицаји остатака ФФС на здравље људи и животиња

При овом се оцјењивању морају одвојено разматрати одрживи и неодрживи остаци. Вируси и вироиди треба да се сматрају одрживим остацима јер су способни преносити генетски материјал иако они, у ствари, изван ћелије домаћина нису живи.

2.6.2.1. Неодрживи остаци a) Оцјењује се могућа изложеност људи и

животиња неодрживим остацима ФФС и њиховим продуктима разградње путем прехрамбеног ланца због могуће појаве тих остатака у или на јестивим дијеловима третираних пољопривредних култура. Нарочито треба узети у обзир сљедеће информације: - стадијум развоја микроорганизма у којем

настају неодрживи остаци, - развојни стадијуми/животни циклус

микроорганизма у типичним еколошким условима; нарочиту пажњу треба обратити на процјену вјероватности преживљавања и размножавања микроорганизма у или на пољопривредним културама, храни или сточној храни, и као посљедица тога могућност стварања неодрживих остатака,

- стабилност битних неодрживих остатака (укључујући утицај чинилаца као што су температура, UV свјетло, pH и присуство одређених материја),

- сва истраживања која показују да ли се релевантни неодрживи остаци трансло-цирају у биљкама,

- подаци о предложеној GAP (укључујући број и временски распоред примјена, највећу дозу примјене, најмањи утрошак

раствора наведен у упутству за употребу, предложене каренце, безбједносни временски периоди у случају употребе након жетве) и додатни подаци о примјени који су прописани Дијелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС,

- када је то релевантно, податке о другим регистрованим средствима на подручју предложене употребе која садрже исти микроорганизам или остављају исте остатке и

- природно присутни неодрживи остаци на јестивим дијеловима биља који настају због природно присутних микроорганизама.

б) Оцјењује се токсичност неодрживих остатака и њихових продуката разградње нарочито узима-јући у обзир одређене информације достављене у складу са Дијелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материја ФФС и Дијелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС.

ц) Ако се неодрживи остаци или њихови продукти разградње сматрају токсиколошки релевантним за људе и/или животиње и ако се изложеност не сматра занемаривом, треба да се одреде стварни нивои у или на јестивим дијеловима третираних култура, узимајући у обзир: - аналитичке методе за неодрживе остатке, - кривуље раста микроорганизма у

оптималним условима и - производњу/стварање неодрживих остатака

у кључним тренуцима (нпр. у предвиђено вријеме жетве/бербе).

2.6.2.2. Одрживи остаци a) Оцјењује се могућа изложеност људи и

животиња одрживим остацима путем прехрамбеног ланца због могуће појаве тих остатака у или на јестивим дијеловима третираних пољопривредних култура. Нарочито треба узети у обзир сљедеће информације: - вјероватност преживљавања, опстанка и

размножавања микроорганизма у или на пољопривредним културама, храни или сточној храни. Треба размотрити различите стадијуме развоја/животни циклус микроорганизма,

- информације о еколошкој ниши, - информације о понашању у различитим

дијеловима животне средине, - природна присуство микроорганизма (и/или

сродног микроорганизма), - подаци о предложеноj GAP (укључујући

број и временски распоред примјена, највећу дозу примјене, најмањи утрошак раствора наведен у упутству за употребу, предложене каренце или безбједносне временске размаке у случају употребе након жетве) и додатни подаци о примјени који су прописани Дијелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену ФФС,

- када је то релевантно, подаци о другим регистрованим ФФС на подручју предложене употребе, тј. употребе средстава која садрже исти микроорганизам или која остављају исте остатке.


б) Оцјењују се одређене информације о способности одрживих остатака да опстану или расту у домаћину и способност таквих остатака да проузрокују утицаје/реакције у домаћину.

Нарочито треба узети у обзир сљедеће податке: - медицински подаци и истраживања

токсичности, инфективности и патогености прописани Дијелом Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материја ФФС и резултати њиховог оцјењивања,

- развојни стадијуми/животни циклус микро-организма у типичним условима животне средине (нпр. у или на третираној пољо-привредној култури),

- начин дјеловања микроорганизма и - биолошка својства микроорганизма (нпр.

специфичност домаћина). Треба размотрити различите стадијуме развоја/

животни циклус микроорганизма. ц) Ако се одрживи остаци сматрају токсиколошки

релевантним за људе и/или животиње и ако се изложеност не сматра занемаривом, треба да се одреде стварни нивои у или на јестивим дијеловима третираних култура, узимајући у обзир: - аналитичке методе за одрживе остатке, - криве раста микроорганизма у оптималним

условима и - могућности екстраполације података са

једне пољопривредне културе на другу.

2.7. Понашање у животној средини

Мора се узети у обзир биолошка сложеност екосис-тема и интеракције у микробиолошким заједницама.

Подаци о поријеклу и својствима (нпр. специфич-ности) микроорганизма/остатака његових метаболита/ токсина, као и његова предложена употреба представљају основ за процјену његовог понашања у животној средини. Треба узети у обзир начин дјеловања микроорганизма.

Треба процијенити понашање у животној средини свих познатих релевантних метаболита које ствара микроорганизам. Процјена се мора направити за сваки дио животне средине и заснива се на критеријумима утврђеним у уводним одредбама тачке 7. Дијела Б Прилога прописа о документацији за оцјену активних материја ФФС.

При оцјењивању понашања средстава у животној средини узимају се у обзир сви дијелови животне средине, укључујући биотске чиниоце. Мора се процијенити могућност опстанка и умножавања микроорганизама у свим дијеловима животне средине, осим ако се може образложити да поједини микроорганизми неће доспјети у одређени дио животне средине. Мора се размотрити могућност ширења или покретљивост микроорганизама и остатака њихових метаболита/токсина.

2.7.1. Оцјењује се могућа контаминација подземних вода, површинских вода и воде за пиће у предложеним условима употребе ФФС.

У цјелокупној оцјени треба се обратити посебна пажња на могуће штетне утицаје на људе преко контаминисаних подземних вода ако се активна материја примјењује у осјетљивим подручјима, нпр. онима у којима се црпи вода за пиће.

2.7.2. Оцјењује се ризик за водени дио животне средине ако се утврди да постоји могућност изложености водених организама. Микроорганизам може проузроковати ризике због своје способности да се размножавањем настани у животну средину и због тога може дугорочно или трајно утицати на микробиолошке заједнице или њихове предаторе.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: a) биолошка својства микроорганизма, б) преживљавање микроорганизма у животној

средини, ц) његова еколошка ниша, д) природна величина популације микроорганизма,

ако се ради о аутохтоном микроорганизму, е) информације о понашању у различитим

дијеловима животне средине, ф) када је то релевантно, информације о могућој

интерференцији са аналитичким системима који се користе за контролу квалитета воде за пиће у складу са прописима о квалитети воде за пиће,

г) када је то релевантно, подаци о другим регистрованим средствима на подручју предложене употребе, тј. употреба средстава која садрже исти микроорганизам или која остављају исте остатке.

2.7.3. Процјењује се могућност да организми у атмосфери буду изложени ФФС у предложеним условима употребе; ако та могућност постоји, процјењује се ризик за атмосферу. Мора се узети у обзир пренос микроорганизма у атмосфери, на мале или велике удаљености.

2.7.4. Процјењује се могућа изложеност копнених организама ФФС у предложеним условима употребе, ако таква могућност постоји, оцјењује се ризик за копнену животну средину. Микроорганизам може проузроковати ризике због своје способности да се размножавањем настани у животну средину и тиме дугорочно или трајно утиче на микробиолошке заједнице или њихове предаторе.

При овом оцјењивању узимају се у обзир сљедеће информације: a) биолошка својства микроорганизма, б) преживљавање микроорганизма у животној

средини, ц) његова еколошка ниша, д) природна величина популације микроорганизма,

ако се ради о аутохтоном микроорганизму, е) информације о понашању у различитим

дијеловима животне средине и ф) када је то релевантно, подаци о другим

регистрованим ФФС на подручју предложене употребе, нпр. ФФС која садрже исту активну материју или која остављају исте остатке.

2.8. Утицаји на организме који не припадају циљаној групи и њихова изложеност

Треба оцијенити податке о екологији микроорганизма и његове утицаје на животну средину, као и могуће нивое изложености и утицаје његових релевантних метаболита/токсина. Потребна је цјелокупна процјена ризика за животну средину који могу настати због ФФС, узимајући у обзир нивое изложености микроорганизмима како у животној средини тако и у организмима.


Процјењује се могућа изложеност организама који не припадају циљаној групи у предложеним условима употребе и ако таква могућност постоји, процјењују се ризици за организме који не припадају циљаној групи.

Према потреби, процјењује се инфективност и патогеност, осим ако се може образложити да организам који не припада циљаној групи неће бити изложен.

Како би се процијенила могућност изложености, треба узети у обзир сљедеће информације: a) преживљавање микроорганизма у одговарајућем

дијелу животне средине, б) његова еколошка ниша, ц) природна величина популације микроорганизма,

ако се ради о аутохтоном микроорганизму, д) информације о понашању у различитим

дијеловима животне средине и е) када је то релевантно, подаци о другим

регистрованим ФФС на подручју предложене употребе, тј. ФФС која садрже исту активну материју или која остављају исте остатке.

2.8.1. Процјењује се могућност изложености копнених дивљих врста (дивљих птица, сисара и других копнених кичмењака) и утицаје на те врсте.

2.8.1.1. Микроорганизам може представљати ризик због своје способности да зарази системе домаћина који припадају врстама птица и сисара и да се у њима размножава. Узимајући у обзир сљедеће информације о микроорганизму, треба процијенити да ли се утврђени ризици могу промијенити зависно од формулације ФФС: a) његов начин дјеловања, б) остала биолошка својства, ц) истраживања токсичности, патогености и

инфективности за сисаре и истраживања токсичности, патогености и инфективности за птице.

2.8.1.2. ФФС може имати токсичне утицаје због дјеловања токсина или додатака у формулацији. Како би се процијенили ти утицаји, морају се размотрити сљедеће информације: a) истраживања токсичности за сисаре, б) истраживања токсичности за птице, ц) информације о понашању у различитим

дијеловима животне средине. Ако се у истраживањима уочи смртност или знаци

тровања, при процјени се мора израчунати однос токсичности/изложености на основу односа вриједности LD50 и процијењене изложености изражене у mg/kg тјелесне масе.

2.8.2. Процјењује се могућа изложеност и утицај на водене организме.

2.8.2.1. Микроорганизам може представљати ризик због своје способности да зарази водене организме и да се у њима размножава. Узимајући у обзир сљедеће информације о микроорганизму, треба процијенити да ли се утврђени ризици могу промијенити зависно од формулације ФФС: a) његов начин дјеловања, б) остала биолошка својства и ц) истраживања токсичности, патогености и

инфективности. 2.8.2.2. ФФС може имати токсичне утицаје због

дјеловања токсина или додатака у формулацији.

Како би се процијенили ти утицаји, морају се размотрити сљедеће информације: a) истраживање токсичности за водене организме и б) информације о понашању у различитим


тровања, при процјени се мора израчунати однос токсичности/изложености на основу односа вриједности EC50 и/или NOEC вриједности и процијењене изложености.

2.8.3. Процјењује се могућа изложеност и утицај на пчеле.

2.8.3.1. Микроорганизам може представљати ризик због своје способности да зарази пчеле и да се у њима размножава. Узимајући у обзир сљедеће информације о микроорганизму, треба процијенити да ли се утврђени ризици могу промијенити зависно од формулације ФФС: a) његов начин дјеловања, б) остала биолошка својства и ц) истраживања токсичности, патогености и

инфективности. 2.8.3.2. ФФС може имати токсичне утицаје због

дјеловања токсина или додатака у формулацији. Како би се процијенили ти утицаји, морају се

размотрити сљедеће информације: a) истраживања токсичности за пчеле и б) информације о понашању у различитим


тровања, при процјени се мора израчунати коефицијент опасности на основу односа дозе изражене у g/ha и вриједности LD50 izražene u g/pčela.

2.8.4. Процјењује се могућа изложеност и утицај на друге зглавкаре, осим пчела.

2.8.4.1. Микроорганизам може представљати ризик због своје способности да зарази и друге зглавкаре, осим пчела, и да се у њима размножава. Узимајући у обзир сљедеће информације о микроорганизму, треба процијенити да ли се утврђени ризици могу промијенити зависно од формулације ФФС: a) његов начин дјеловања, б) остала биолошка својства и ц) истраживања токсичности, патогености и

инфективности за пчеле медарице и друге зглавкаре.

2.8.4.2. ФФС може имати токсичне утицаје због дјеловања токсина или додатака у формулацији.

Како би се процијенили ти утицаји, морају се размотрити сљедеће информације: a) истраживања токсичности за зглавкаре, б) информације о понашању у различитим

дијеловима животне средине и ц) расположиви подаци из основних биолошких

прегледа (screening). Ако се у истраживањима уочи смртност или знаци

тровања, при процјени се мора израчунати однос токсичност/изложеност, на основу односа вриједности ER50 и процијењене изложености.

2.8.5. Процјењује се могућа изложеност и утицај на кишне глисте.

2.8.5.1. Микроорганизам може представљати ризик због своје способности да зарази кишне глисте и да се у њима размножава. Узимајући у обзир сљедеће информације о микроорганизму, треба процијенити да


ли се утврђени ризици могу промијенити зависно од формулације ФФС: a) његов начин дјеловања, б) остала биолошка својства и ц) истраживања токсичности, патогености и

инфективности за кишне глисте. 2.8.5.2. ФФС може имати токсичне утицаје због

дјеловања токсина или додатака у формулацији. Како би се процијенили ти утицаји, морају се

размотрити сљедеће информације: a) истраживања токсичности за кишне глисте и б) информације о понашању у различитим


тровања, при процјени се мора израчунати однос токсичност/изложеност, на основу односа вриједности LC50 и процијењене изложености изражене у mg/kg суве масе земљишта.

2.8.6. Процјењује се могућа изложеност и утицај на микроорганизме у земљишту.

2.8.6.1. Микроорганизам може представљати ризик због своје способности да утиче на минерализацију азота и угљеника у земљишту. Узимајући у обзир сљедеће информације о микроорганизму, треба процијенити да ли се утврђени ризици могу промијенити зависно од формулације: a) његов начин дјеловања и б) остала биолошка својства.

Истраживања се не захтијевају, ако се може доказати да расположиве информације омогућују ваљану процјену ризика.

2.8.6.2. Процјењује се утицај страних/незавичајних микроорганизама на микроорганизме који не припадају циљаној групи и на њихове предаторе након примјене ФФС у складу са предложеним условима употребе. Истраживања се не захтијевају ако се може доказати да расположиве информације омогућују ваљану процјену ризика.

2.8.6.3. ФФС може имати токсичне утицаје због дјеловања токсина или додатака у формулацији.

Како би се процијенили ти утицаји, морају се размотрити сљедеће информације: a) информације о понашању у различитим

дијеловима животне средине и б) све расположиве информације добијене

основним биолошким прегледима (screening).

2.9. Закључци и приједлози

Доноси се закључак о томе је ли потребно доставити додатне информације и/или истраживања и подузети мјере за ограничење ризика. Потребно је оправдати приједлоге за разврставање и означавање средстава.

II - ОДЛУЧИВАЊЕ 1. Општи принципи

1.1. Према потреби, у поступку регистрације ФФС могу се одредити одређени услови или ограничења. Наведене мјере треба одредити на основу врсте и обима очекиваних предности и могућих ризика и оне морају бити примјерене.

1.2. При доношењу приједлога за регистрацију ФФС, узимају се у обзир услови пољопривредне производње и фитосанитарни или еколошки услови (укључујући климатске) на подручјима предложене употребе. На основу тих разматрања, могу се утврдити посебни услови и ограничења употребе и предложити

употреба само на поједином подручју, а не на цијелој територији.

1.3. Дозе и број примјена ФФС, предложени у поступку регистрације, представљају најмање количине потребне за постизање жељеног утицаја, чак и онда кад веће количине не би довеле до неприхватљивих ризика за здравље људи или животиња или за животну средину. Одобрене дозе морају бити примјерене и разликовати се зависно од пољопривредних, фитосанитарних и еколошких услова (укључујући климатске) на различитим подручјима за која се одобрава регистрација. Међутим, дозе и број примјена не смију довести до нежељених утицаја, као што је развој отпорности.

1.4. Уколико је ФФС намијењено за употребу у интегрираној пољопривредној производњи, морају се уважавати принципи интегралне заштите биља.

1.5. Са обзиром да се оцјењивање заснива на подацима о ограниченом броју репрезентативних врста, мора се осигурати да употреба ФФС нема дугорочне посљедице на бројност и разноврсност врста које не припадају циљаној групи.

1.6. Прије доношења приједлога за регистрацију, нацрт етикете и упуте за употребу морају испуњавати сљедеће услове: a) испуњавати све захтјеве у складу са прописом о

опремању ФФС, б) садржати информације о заштити корисника у

складу са прописима о заштити на раду, ц) садржати услове и ограничења употребе ФФС у

складу са т. од 1.1 до 1.5. овог одјељка, д) у приједлогу за регистрацију и у рјешењу о

регистрацији ФФС морају бити наведени подаци у складу са Правилником о разврставању, паковању, обиљежавању и опремању ФФС упутством за примјену и прописима о разврставању, паковању и означавању опасних материја и препарата.

1.7. Прије доношења приједлога за регистрацију, мора бити испуњено сљедеће: a) да предложена амбалажа буде у складу са

прописима о разврставању, паковању и означавању опасних материја и препарата;

б) да су обезбјеђени: - поступци за уништавање ФФС, - поступци за неутрализацију свих штетних

утицаја ФФС, уколико је случајно испуштено и

- поступци за деконтаминације и уништења амбалаже, у складу са одговарајућим законским одредбама.

1.8. Приједлог за регистрацију донијеће се само ако су испуњени сви захтјеви из одјељка 2. поглавља II Дијела Б Прилога овог правилника. Међутим, ако један или више посебних захтјева у вези са одлучивањем из тачке 2.4. одјељка 2 поглавља II Дијела Б Прилога овог правилника нису у потпуности испуњени, приједлог за регистрацију ће се донијети само ако предности употребе ФФС у предложеним условима употребе имају предност над могућим штетним утицајима његове употребе. Сва ограничења која се тичу употребе, а везана са неиспуњавањем неких захтјева из тачке 2.4. одјељка 2 поглавља II Дијела Б Прилога овог правилника морају бити наведена у упутству за употребу. Те предности могу бити:


a) предности за мјере интегралне заштите биља или органске производње и компатибилности са тим мјерама,

б) олакшане примјене стратегија за смањење ризика од развоја отпорности,

ц) смањења ризика за примјениоце и за потрошаче и

д) смањења загађености животне средине и смањења утицаја на врсте које не припадају циљаној групи.

1.9. Приликом оцјењивања ФФС, уколико је могуће, и тијесно сарађујући са подносиоцем захтјева, одредиће се: a) мјере за побољшање ефикасности ФФС и/или б) мјере за додатно смањење изложености до које

би могло доћи током и након примјене ФФС. Надлежни орган обавјештава подносиоца захтјева о

свим мјерама из т. (а) или (б) и позивају подносиоце захтјева да доставе све додатне податке и информације потребне за одређивање ефикасности и могућих ризика у промијењеним условима.

1.10. Мора се осигурати да за све микроорганизме на које се односи захтјев за регистрацију подносиоца захтјева достави сва релевантна сазнања и информације из литературе које су му доступне у тренутку подношења захтјева.

1.11. Ако се ради о GMO, приједлог за регистрацију донијеће се само ако се достави оцјена која је направљена у складу са прописима о GMO. Треба доставити рјешење издато од стране надлежног органа у складу са прописима о GMO.

1.12. Приједлог за регистрацију неће се издати за ФФС које садржи GMO уколико надлежни орган није издао рјешење према којем се тај организам може пуштати у животну средину у складу са прописима о GMO.

1.13. Ако су у ФФС присутни релевантни метаболити/токсини (тј. они за које се очекује да ће бити штетни за здравље људи и/или животну средину) које ствара микроорганизам и/или микробиолошки контаминанти, неће се донијети приједлог за регистрацију уколико није могуће доказати да је присутна количина прије и након предложене употребе на прихватљивом нивоу.

1.14. Мора се обезбиједити примјена одговарајућих мјера контроле квалитета како би се гарантовао идентитет микроорганизма и садржај ФФС. Те мјере морају обухватати систем HACCP - Анализа опасности и контроле критичних тачака или неки истовриједни систем.


Уз опште принципе одјељка 1. поглавља II Дијела Б Прилога овог правилника примјењују се и сљедећи посебни принципи.

2.1. Идентитет

При издавању приједлога за регистрацију мора се обезбиједити да одређени микроорганизам буде сачуван у међународно признатој збирци култура и да има свој јединствени регистрациони број. Сваки се микроорганизам мора идентификовати и именовати на нивоу врсте и окарактерисати на нивоу соја. Морају се навести и подаци о томе ради ли се о изворном микроорганизму или о спонтаном или индукованом мутанту или о GMO.

2.2 Биолошка и техничка својства

2.2.1. Мора се доставити довољно података како би се могао процијенити најмањи и највећи садржај микроорганизма у материјалу коришћеном за производњу средстава, као и у самом ФФС. Колико год је то могуће, треба одредити садржај или концентрацију других састојака и додатака у ФФС и контаминирајућих микроорганизама насталих у производном процесу. Мора се обезбиједити да се количина контаминирајућих микроорганизама контролише и задржава на прихватљивом нивоу. Поред тога, треба навести физичка својства и стање ФФС, по могућности у складу са "Каталогом врста формулација за пестициде и међународни систем означавања" 1.

2.2.2. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако се у било којој фази развоја ФФС на основу микроорганизма покаже на основу развијене отпорности, преноса отпорности или другог механизма да може доћи до интерференције са ефективношћу антимикробног средства које се користи у хуманој или ветеринарској медицини.

2.3. Додатни подаци

Приједлог за регистрацију неће се донијети ако се не доставе потпуне информације о непрекидној контроли квалитета производне методе, производног процеса и ФФС. Нарочито треба размотрити спонтане промјене главних особина микроорганизма и присуство контаминирајућих микроорганизама. Морају се што је могуће детаљније описати и тачно навести мјерила обезбјеђења квалитета производње и технике коришћене за обезбјеђење уједначеног квалитета ФФС.

2.4. Одлучивање о ефикасности

2.4.1. Ефикасност 2.4.1.1. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако

предложене употребе укључују препоруке за сузбијање или заштиту од организама који се на основу стеченог искуства или научних доказа не сматрају штетним у нормалним условима пољопривредне производње и фитосанитарним и еколошким условима (укључујући климатске) у подручјима предложене употребе или ако се други предвиђени утицаји не сматрају корисним у тим условима.

2.4.1.2. Ниво, досљедност и трајање сузбијања или заштите или других предвиђених утицаја морају бити слични као и код употребе одговарајућег референтног ФФС. Ако не постоји одговарајуће референтно ФФС, мора се доказати корисност ФФС у погледу нивоа, досљедности и трајања сузбијања или заштите или других предвиђених утицаја у условима пољопривредне производње и фитосанитарним и еколошким условима (укључујући климатске) на подручју предложене употребе.

2.4.1.3. Када је то релевантно, утицај на принос при употреби ФФС или смањење губитака током ускладиштења мора, по количини и/или квалитету, бити сличан утицају који се постиже употребом одговарајућег референтног ФФС. Ако не постоји одговарајуће референтно средство, морају се приказати утицаји ФФС на принос и/или квалитет и



на смањење губитака при ускладиштењу у условима пољопривредне производње као и фитосанитарним и еколошким условима (укључујући климатске) на подручју предложене употребе.

2.4.1.4. Закључци о ефикасности ФФС морају бити примјењиви за сва подручја и за све услове предложене употребе, осим када се у предложеном упутству за употребу наводи да је ФФС намијењено за употребу у одређеним посебним околностима (нпр. за лакше облике заразе, посебне врсте земљишта или посебне услове узгоја).

2.4.1.5. Ако се у предложеном упутству за употребу ФФС захтијева његово мијешање са другим наведеним средствима или помоћним средствима, мјешавина мора постизати жељени ефекат и бити у складу са принципима из т. од 2.4.1.1. до 2.4.1.4. овог одјељка.

Ако се у предложеном упутству за употребу ФФС препоручује његово мијешање са другим средствима или помоћним средствима, прихватају се препоруке једино ако су образложене.

2.4.1.6. Ако постоје докази о развоју отпорности патогена на ФФС, одлучује се да ли предложена стратегија спречавања развоја отпорности рјешава ово питање у одговарајућој и довољној мјери.

2.4.1.7. За сузбијање кичмењака могу се регистровати једино ФФС која садрже неодрживе микроорганизме. Жељени ефекат на кичмењаке који се сузбијају мора се постићи не узрокујући непотребну патњу или бол код тих животиња.

2.4.2. Неприхватљиви утицаји на биље или биљне производе

2.4.2.1. Не смије бити значајних фитотоксичних утицаја на третирано биље или биљне производе. У предложеном упутству за употребу морају бити наведена одговарајућа ограничења употребе код којих долази до фитотоксичних утицаја.

2.4.2.2. Смањење приноса због фитотоксичних утицаја не смије бити веће од смањења до којег би дошло да се ФФС не употребљава, уколико се то смањење не надокнађује на други начин, као што је побољшање квалитета третираног биља или биљних производа.

2.4.2.3. Не смије бити неприхватљивих штетних утицаја на квалитет третираног биља или биљних производа.У случају штетних утицаја на прераду у упутству за употребу мора бити наведено да се ФФС не смије употребљавати на културама намијењеним даљој преради.

2.4.2.4. Не смије бити неприхватљивих штетних утицаја на третирано биље или биљне производе намијењене размножавању, као што су утицаји на животну способност, клијање, ницање, укорјењивање и раст. У упутству за употребу мора бити наведено да се ФФС не смије употребљавати на биљу или биљним производима намијењеним размножавању.

2.4.2.5. Не смије бити неприхватљивог утицаја на сљедеће културе у плодореду. У упутству за употребу мора бити наведено да одређене пољопривредне културе могу бити угрожене и да се не смију узгајати након третиране културе.

2.4.2.6. Не смије бити неприхватљивог утицаја на сусједне пољопривредне културе. У упутству за употребу мора бити наведено да се ФФС не смије примјењивати у близини одређених осјетљивих култура.

2.4.2.7. Ако се у предложеном упутству за употребу препоручује мијешање ФФС са другим средствима

или помоћним средствима, мјешавина мора бити у складу са принципима из т. од 2.4.2.1. до 2.4.2.6. овог одјељка.

2.4.2.8. Предложени поступци за чишћење уређаја за примјену морају бити јасни, ефективни и лако примјењиви, како би се осигурало уклањање остатака ФФС који би могли накнадно узроковати штету.

2.5. Методе идентификације/откривања и одређивања

Предложене методе морају одговарати најновијим техничким достигнућима. Методе за пострегистрационо системско праћење треба да укључују употребу уобичајено доступних реагенса и опреме.

2.5.1. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако не постоји одговарајућа довољно квалитетна метода за идентификацију и одређивање микроорганизма и неодрживих састојака (нпр. токсина, нечистоћа и додатака у формулацији). Ако ФФС садржи више од једног микроорганизма, препоручене методе би требало да омогуће идентификацију и одређивање сваког од њих.

2.5.2. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако нема одговарајућих метода за пострегистрациону контролу и системско праћење одрживих и/или неодрживих остатака. Морају постојати методе за анализу: a) биља, биљних производа, прехрамбених

производа биљног и животињског поријекла и сточне хране ако долази до појаве токсиколошки битних остатака. Остаци се сматрају релевантним ако су за њих прописани MRL, радна забрана, безбједносни временски периоди или друге сличне мјере опреза;

б) тла, воде, ваздуха и/или тјелесних ткива ако долази до појаве токсиколошки, екотоксиколошки или еколошки битних остатака.

2.6. Утицај на здравље људи и животиња

2.6.1. Утицај ФФС на здравље људи и животиња 2.6.1.1. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако се

на основу информација из документације утврди да је у предложеним условима употребе микроорганизам патоген за људе или животиње које не припадају циљаној групи.

2.6.1.2. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако би микроорганизам и/или ФФС које садржи микроорганизам могли, у предложеним условима употребе, укључујући и најгори могући случај, стварати колоније или узроковати штетне утицаје код људи или животиња.

При доношењу приједлога за регистрацију ФФС на основу микроорганизма разматрају се могући утицаји на све групе људи, тј. на професионалне кориснике, непрофесионалне кориснике и људе који су директно или индиректно изложени преко животне средине или на радном мјесту, као и на животиње.

2.6.1.3. Подразумијева се да сви микроорганизми могу узроковати преосјетљивост, осим ако се на основу битних информација утврди да не постоји опасност од настанка преосјетљивости, узимајући у обзир имунолошки угрожене и друге осјетљиве појединце. У приједлогу за регистрацију треба навести да се мора носити заштитна одјећа и одговарајуће рукавице, као и да се не смије удисати ФФС које садржи микроорганизам. Предложени услови употребе могу


захтијевати коришћење додатне заштитне одјеће и опреме.

Ако предложени услови употребе захтијевају коришћење заштитне одјеће, приједлог за регистрацију неће се донијети уколико та одјећа није ефективна и у складу са одговарајућим одредбама прописа о заштити на раду и ако није лако доступна кориснику и носива у условима употребе ФФС, нарочито имајући у виду климатске услове.

2.6.1.4. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако је познато да пренос генетског материјала из микроорганизма на друге организме може довести до штетних утицаја на здравље људи и животиња, укључујући и отпорност на материје које се користе у сврху лијечења.

2.6.1.5. ФФС која због својих својстава или због погрешног руковања или употребе могу довести до већег степена ризика подлијежу посебним ограничењима, као што су ограничења у погледу величине амбалаже, врсте формулације, дистрибуције, употребе или начина употребе. ФФС која су разврстана као врло токсична (Т+) могу се регистровати само за професионалну употребу.

2.6.1.6. Утврђене радне забране и безбједносни временски периоди или друге мјере опреза морају бити такви да не може доћи до стварања колонија или штетних утицаја на друга присутна лица или раднике који су изложени након примјене ФФС.

2.6.1.7. Утврђене радне забране и безбједносни временски периоди или друге мјере опреза морају бити такви да не може доћи до стварања колонија или штетних утицаја на животиње.

2.6.1.8. Утврђене радне забране и безбједносни временски периоди или друге мјере опреза које се утврђују како би се спријечила колонизација или штетни утицаји морају бити реални, ако је потребно, морају се прописати посебне мјере опреза.

2.6.1.9. Услови регистрације морају бити у складу са прописима о заштити на раду.

2.6.2. Утицај остатака на здравље људи и животиња 2.6.2.1. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако

нема довољно података о ФФС на основу микроорганизма на основу којих се може закључити да не долази до штетних утицаја на здравље људи или животиња због изложености микроорганизму, његовим остацима и метаболитима/токсинима који остају у или на биљу или биљним производима.

2.6.2.2. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако појава одрживих и/или неодрживих остатака не одражава најмање количине ФФС потребне за одговарајућу заштиту биља у складу са GAP принципима и примијењеном на начин (укључујући каренце или безбједносне временске периоде) који осигурава да присуство одрживих остатака у тренутку жетве/брања, клања животиња или након ускладиштења буде сведена на најмању мјеру.

2.7. Понашање у животној средини

2.7.1. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако расположиве информације указују да због понашања ФФС у животну средину може доћи до неприхватљивих штетних утицаја на животну средину.

2.7.2. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако контаминација подземних вода, површинских вода и воде за пиће, која се очекује као резултат употребе

ФФС у предложеним условима употребе, може узроковати интерференцију са аналитичким системима у складу са прописима о квалитету воде за пиће.

2.7.3. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако контаминација подземних вода, која се очекује као резултат употребе ФФС у предложеним условима употребе, премашује нижу од сљедећих граничних вриједности: a) највеће дозвољене концентрације утврђене

прописима о квалитету воде за пиће или б) највеће дозвољене концентрације које су

утврђене за састојке у ФФС, као што су битни метаболити/токсини, у складу са прописима којима се успоставља оквир за дјеловање на подручју политике вода,

ц) највеће дозвољене концентрације утврђене при уврштењу микроорганизма на Листу, ако та концентрација није утврђена, концентрације која одговара 1/10 дозвољеног ADI, који је утврђен када је микроорганизам уврштен на Листу, осим ако је научно доказано да се у релевантним условима у пољу нижа концентрације не премашује.

2.7.4. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако онечишћење површинских вода, које се очекује као резултат употребе ФФС у предложеним условима употребе: a) премашује вриједности које су утврђене у складу

са прописима о квалитету површинских вода намијењених за добијање воде за пиће, ако се површинска вода са подручја предложене употребе користи за добијање воде за пиће,

б) премашује вриједности за састојке у ФФС, као што су битни метаболити/токсини, који су утврђени у складу са прописима којима се успоставља оквир дјеловање на подручју политике вода,

ц) има неприхватљив утицај на врсте које не припадају циљаној групи, укључујући животиње, у складу са тачком 2.8. овог одјељка.

Предложена упутства за употребу ФФС, укључујући поступке чишћења уређаја за примјену ФФС, морају бити таква да се могућност случајне контаминације површинских вода сведе на најмању мјеру.

2.7.5. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако је познато да пренос генетског материјала из микроорганизма на друге организме може довести до неприхватљивих утицаја на животну средину.

2.7.6. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако не постоји довољно података о могућем опстанку и компетицији микроорганизма и релевантних секундарних метаболита/токсина у или на пољопривредној култури у условима животне средине који преовладавају у тренутку и након предложене употребе.

2.7.7. Приједлог за регистрацију неће се донијети ако се може очекивати да ће микроорганизам и/или његови могући релевантни метаболити/токсини опстати или бити постојани у животној средини у концентрацијама које су знатно веће од природних референтних вриједности, узимајући у обзир понављану примјену током година, осим ако поуздана процјена ризика не указује да су ризици од накупљених највиших вриједности прихватљиви (plateau concentractions).


2.8. Утицај на организме који не припадају циљаној групи

Мора се осигурати довољно података на основу којих се може утврдити може ли доћи до неприхватљивих утицаја на врсте које не припадају циљаној групи (флору и фауну) због изложености ФФС које садржи микроорганизам након предложене употребе.

Мора се обратити посебна пажња на могуће утицаје на корисне организме који се употребљавају за биолошко сузбијање штетних организама и на организме који играју важну улогу у интегралној заштити биља.

2.8.1. Уколико постоји могућност да птице и други копнени кичмењаци који не припадају циљаној групи буду изложени, приједлог за регистрацију неће се донијети ако је: a) микроорганизам патоген за птице и друге

копнене кичмењаке који не припадају циљаној групи,

б) у случају токсичних утицаја састојака у ФФС, као што су битни метаболити/токсини, однос токсичност/изложеност мањи од 10 на основу акутне вриједности LD50 или ако је однос дуготрајна токсичност/изложеност мањи од 5, осим ако се на основу одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу не долази до неприхватљивих утицаја – директно или индиректно – након употребе ФФС у складу са предложеним условима употребе.

2.8.2. Уколико постоји могућност да водени организми буду изложени, приједлог за регистрацију неће се донијети ако је: a) микроорганизам патоген за водене организме, б) у случају токсичних утицаја састојака у ФФС,

као што су битни метаболити/токсини, однос токсичност/изложеност мањи од 100 у случају акутне токсичности (EC50) за род Daphnia и рибе и 10 за дуготрајну/хроничну токсичности за алге (EC50), род Daphnia (NOEC) и рибе (NOEC), осим ако се на основу одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу не долази до неприхватљивих утицаја на животну способност изложених врста – директно или индиректно – након употребе ФФС у складу са предложеним условима употребе.

2.8.3. Уколико постоји могућност изложености пчела, приједлог за регистрацију неће се донијети ако је: a) микроорганизам патоген за пчеле, б) у случају токсичних утицаја састојака у ФФС,

као што су битни метаболити/токсини, однос опасности за оралну и контактну изложеност пчела медарица већи од 50, осим ако се на основу одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу не долази до неприхватљивих утицаја на ларве пчела или на понашање пчела, или на преживљавање и развој пчелињих заједница након употребе ФФС у складу са предложеним условима употребе.

2.8.4. Уколико постоји могућност да други зглавкари осим пчела буду изложени, приједлог за регистрацију неће се донијети ако је: a) микроорганизам патоген за друге зглавкаре осим

пчела,

б) у случају токсичних утицаја због састојака у ФФС, као што су битни метаболити/токсини, осим ако се на основу одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу не долази до неприхватљивих утицаја на те организме након употребе ФФС у складу са предложеним условима употребе. Све тврдње о селективности и сви приједлози за употребу у систем у интегралне заштите биља морају бити поткријепљени одговарајућим подацима.

2.8.5. Уколико постоји могућност изложености кишних глиста, приједлог за регистрацију неће се донијети ако је микроорганизам патоген за кишне глисте или ако је у случају токсичних утицаја састојака у ФФС, као што су релевантни метаболити/токсини, однос акутна токсичност/изложеност за кишне глисте мањи од 10 или ако је однос дуготрајна токсичност/изложеност мањи од 5, осим ако се путем одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу, након употребе ФФС у предложеним условима употребе, популација кишних глиста није угрожена.

2.8.6. Уколико постоји могућност изложености микроорганизама у земљишту који не припадају циљаној групи, приједлог за регистрацију неће се донијети ако је процес минерализације азота и угљеника у лабораторијским истраживањима промијењен за више од 25% након 100 дана, осим ако се путем одговарајуће процјене ризика јасно утврди да у условима у пољу, након употребе ФФС у складу са предложеним условима употребе, не долази до неприхватљивог утицаја на микробиолошку заједницу, узимајући у обзир способност размножавања микроорганизама.

CENTRALNA IZBORNA KOMISIJA BOSNE I HERCEGOVINE

219 Na osnovu člana 2.5 stav (5) Izbornog zakona BiH

("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/04, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14), Komisija za izbor i imenovanje na 2. sjednici, održanoj 08.02.2016. godine, usvojila je

POSLOVNIK O PROCEDURI PROVOĐENJA JAVNE

KONKURENCIJE I IMENOVANJA ČLANOVA CENTRALNE IZBORNE KOMISIJE BiH

POGLAVLJE I. UVODNE NAPOMENE

Član 1. (Primjena)

(1) Ovim Poslovnikom utvrđuje se postupak provođenja javne konkurencije (oglašavanja) i imenovanja članova Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Centralna izborna komisija BiH).

(2) Pored pitanja iz stava (1) ovog člana, Poslovnikom se propisuje sadržaj i oblik obrasca Prijave na javni konkurs.

(3) Pravila i procedure propisane ovim Poslovnikom sadrže i osiguravaju pravednost i javnost konkurencije i izbor kandidata pravnih stručnjaka sa iskustvom u provođenju izbora i/ili izbornih stručnjaka koji posjeduju najbolje profesionalne, stručne i etičke kvalitete i sposobnosti, u skladu sa Izbornim zakonom Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Izborni zakon BiH).


POGLAVLJE II. PRAVILA I PROCEDURE Odjeljak A. Provođenje javne konkurencije

Član 2. (Način odlučivanja)

(1) Javna konkurencija podrazumijeva raspisivanje i objavljivanje javnog konkursa za izbor i imenovanje članova Centralne izborne komisije BiH bilo da se bira novi sastav ili jedan ili više članova Centralne izborne komisije BiH zbog isteka mandata ili se bira neko od članova Centralne izborne komisije BiH zbog toga što ne može obavljati funkciju iz razloga utvrđenih članom 2.15 Izbornog zakona BiH.

(2) Javni konkurs raspisuje i objavljuje Komisija za izbor i imenovanje članova Centralne izborne komisije BiH (u daljem tekstu: Komisija).

(3) Sjednica Komisije za izbor i imenovanje se održava ako ima kvorum. Kvorum Komisija čini pet članova. Komisija odluke donosi dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova Komisije.

(4) Sve administrativno-stručne poslove za Komisiju obavljaju stručne osobe iz Sekretarijata Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine.

Član 3. (Način objave konkursa)

(1) Komisija objavljuje javni konkurs u "Službenom glasniku BiH" i sredstvima javnog informiranja dostupnim svim građanima Bosne i Hercegovine.

(2) Prijave na javni konkurs podnose se na propisanom obrascu koji je sastavni dio ovog Poslovnika u roku koji ne može biti kraći od sedam (7) niti duži od petnaest (15) dana od dana objavljivanja javnog konkursa u "Službenom glasniku BiH".

Član 4. (Sadržaj javnog konkursa)

Javni konkurs sadrži: a) naznaku iz kog reda konstitutivnih naroda i reda

ostalih se bira član Centralne izborne komisije BiH, b) naznaku trajanja mandata, c) kratak opis poslova člana Centralne izborne komisije

BiH za koje se vrši oglašavanje, d) potrebne stručne kavalifikacije-stepen stručne

spreme (visoka stručna sprema, pravni stručnjaci sa iskustvom u provođenju izbora i/ili izborni stručnjaci),

e) potrebno radno iskustvo (najmanje pet godina), f) naznaku da kandidati ne mogu obavljati dužnost u

organima stranke, udruženja ili fondacije koje su organizaciono ili finansijski povezane sa strankom, niti mogu biti uključeni u bilo kakvu stranačku aktivnost,

g) naznaku da za člana Centralne izborne komisije BiH neće biti imenovana osoba ukoliko postoji neki od razloga utvrđen članom 2.3 Izbornog zakona BiH,

h) mjesto, tačnu adresu i rok podnošenja prijave i traženih dokaza,

i) spisak potrebnih dokaza o ispunjavanju općih i posebnih uvjeta, i

j) vrijeme trajanja konkursa (oglašavanja).

Član 5. (Dokazi o ispunjavanju traženih uvjeta)

(1) Uz Prijavu na javni konkurs kandidati su dužni priložiti dokaze o ispunjavanju općih i posebnih uvjeta i to: a) uvjerenje o državljanstvu (ne starije od šest mjeseci)

i dokaz o prebivalištu u BiH;

b) rodni list; c) ljekarsko uvjerenje za obavljanje tražene funkcije; d) dokaz o odgovarajućoj školskoj spremi; e) uvjerenje da se protiv kandidata ne vodi krivični

postupak, ne starije od tri (3) mjeseca; f) dokaz kojim se potkrepljuju stručne kvalifikacije.

(2) U razgovoru sa kandidatom pozvanim na intervju, Komisija će ocijeniti da li isti ispunjava uvjete iz člana 2.5 stav (2) Izbornog zakona BiH (posjedovanje iskustva u provođenju izbora).

Odjeljak B. Obrazac prijave na javni konkurs

Član 6. (Sadržaj i oblik Prijave)

(1) Za učestvovanje na javnom konkursu podnosi se popunjen obrazac Prijave na javni konkurs.

(2) Obrazac Prijave je formata A4, a u isti se unose podaci o tome iz kog reda konstitutivnih naroda i reda ostalih se bira član Centralne izborne komisije BiH, datumu i načinu objavljivanja javnog konkursa, lični podaci, podaci o obrazovanju i drugim oblicima stručnog osposobljavanja u profesiji, radnom iskustvu, dodatnim sposobnostima i posebne izjave.

(3) Obrazac Prijave dostupan je na web stranici Centralne izborne komisije BiH, a može se dobiti i u Sekretarijatu Centralne izborne komisije BiH.

Član 7. (Način podnošenja Prijave)

Da bi Prijava na Javni konkurs bila važeća, svi traženi dokazi o ispunjavanju općih i posebnih uvjeta trebaju da stignu u Sekretarijat Centralne izborne komisije BiH putem pošte ili lične dostave u roku naznačenom u javnom konkursu.

Odjeljak C. Postupak izbora

Član 8. (Konstituirajuća sjednica)

(1) Komisija na prvoj sjednici bira predsjednika. (2) Komisija o svom radu vodi zapisnik.

Član 9. (Zadatak Komisije)

Zadatak Komisije je da obavi intervju sa kandidatima i da izvrši kontrolu ispunjavanja općih i posebnih uvjeta navedenih u javnom konkursu,u skladu sa kriterijima koje će Komisija utvrditi svojim aktom.

Član 10. (Intervju)

(1) Intervju podrazumijeva pojedinačni razgovor sa kandidatima iz čega će se utvrditi sposobnost kandidata da obavlja funkciju člana Centralne izborne komisije BiH, kao i opća predanost kandidata poslu i njegova ukupna stručnost i sposobnost.

(2) Pitanja u okviru intervjua odnose se na dosadašnje zaposlenje kandidata, njegovo opće obrazovanje, način organiziranja i izvršavanja poslova na funkciji na koju se javna konkurencija odnosi, kao i na ostale podatke, navedene u Obrascu prijave na javni konkurs.

Član 11. (Trajanje intervjua)

(1) Intervju traje najduže jedan sat. (2) Svaki član Komisije može učestvovati u razgovoru. (3) Komisija vodi zapisnik o toku razgovora za svakog

kandidata.


Član 12. (Ocjenjivanje kandidata)

(1) Svaki član Komisije na intervjuu ocjenjuje svakog kandidata za ukupan dojam koji je kandidat ostavio na njega.

(2) Na intervjuu kandidat može biti ocijenjen brojem bodova od 0 do 50.

(3) Ocjene članova Komisije za svakog kandidata pojedinačno zbrajaju se i dijele s brojem članova Komisije koji su prisutni intervjuu. Dobiveni količnik je ocjena kandidata na intervjuu.

Član 13. (Lista kandidata i njena dostava)

(1) Nakon utvrđivanja konačnih rezultata javne konkurencije, Komisija sačinjava listu kandidata i istu sa kompletnom dokumentacijom dostavlja Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.

(2) Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH stavlja ostale uspješne kandidate na rezervni spisak za Centralnu izbornu komisiju BiH, redoslijedom koji odgovara broju ukupnih bodova kandidata.

Član 14. (Obavijest o izboru kandidata)

(1) Sekretarijat Centralne izborne komisije BiH obavijestit će imenovanog kandidata o njegovom izboru kao i ostale kandidate o rezultatima javne konkurencije.

(2) Ako imenovani kandidat po konačnosti odluke o imenovanju ne počne sa radom, Centralna izborna komisija BiH odmah obavještava Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH koji će imenovati novog kandidata sa rezervne liste navedene u članu 12. stav (2) ovog Poslovnika.

POGLAVLJE III. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 15. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik o proceduri provođenja javne konkurencije i imenovanja članova Centralne izborne komisije BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 49/07, 70/11, 37/12 i 73/12).

Član 16. (Stupanje na snagu i objavljivanje)

Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom donošenja, a bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH".

Broj 05-1-34-2-408-23/15 12. februara 2016. godine

SarajevoPredsjedavajuća Komisije

Borjana Krišto, s. r.





Na temelju članka 2.5 stavak (5) Izbornoga zakona BiH

("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/04, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14), Povjerenstvo za izbor i imenovanje na 2. sjednici, održanoj 08.02.2016. godine, usvojilo je

POSLOVNIK O PROCEDURI PROVOĐENJA JAVNE

KONKURENCIJE I IMENOVANJA ČLANOVA SREDIŠNJEGA IZBORNOG POVJERENSTVA BiH

POGLAVLJE I. UVODNE NAPOMENE

Članak 1. (Primjena)

(1) Ovim Poslovnikom utvrđuje se postupak provođenja javne konkurencije (oglašavanja) i imenovanja članova Središnjega izbornog povjerenstva Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Središnje izborno povjerenstvo BiH).

(2) Pored pitanja iz stavka (1) ovog članka, Poslovnikom se propisuje sadržaj i oblik obrasca Prijave na javni natječaj.

(3) Pravila i procedure propisane ovim Poslovnikom sadrže i osiguravaju pravednost i javnost konkurencije i izbor kandidata pravnih stručnjaka sa iskustvom u provođenju izbora i/ili izbornih stručnjaka koji posjeduju najbolje profesionalne, stručne i etičke kvalitete i sposobnosti, sukladno Izbornom zakonu Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Izborni zakon BiH).

POGLAVLJE II. PRAVILA I PROCEDURE Odjeljak A. Provođenje javne konkurencije

Članak 2. (Način odlučivanja)

(1) Javna konkurencija podrazumijeva raspisivanje i objavljivanje javnog natječaja za izbor i imenovanje članova Središnjega izbornog povjerenstva BiH bilo da se bira novi sastav ili jedan ili više članova Središnjega izbornog povjerenstva BiH zbog isteka mandata ili se bira neko od članova Središnjega izbornog povjerenstva BiH zbog toga što ne može obnašati funkciju iz razloga utvrđenih člankom 2.15 Izbornoga zakona BiH.

(2) Javni natječaj raspisuje i objavljuje Povjerenstvo za izbor i imenovanje članova Središnjega izbornog povjerenstva BiH (u daljem tekstu: Povjerenstvo).

(3) Sjednica Povjerenstva za izbor i imenovanje se održava ako ima kvorum. Kvorum Povjerenstva čini pet članova. Povjerenstvo odluke donosi dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova Povjerenstva.

(4) Sve administrativno-stručne poslove za Povjerenstvo obavljaju stručne osobe iz Tajništva Središnjega izbornog povjerenstva Bosne i Hercegovine.

Članak 3. (Način objave natječaja)

(1) Povjerenstvo objavljuje javni natječaj u "Službenom glasniku BiH" i sredstvima javnoga informiranja dostupnim svim građanima Bosne i Hercegovine.

(2) Prijave na javni natječaj podnose se na propisanom obrascu koji je sastavni dio ovog Poslovnika u roku koji ne može biti kraći od sedam (7) niti duži od petnaest (15) dana od dana objavljivanja javnog natječaja u "Službenom glasniku BiH".

Članak 4. (Sadržaj javnog natječaja)

Javni natječaj sadrži:

a) naznaku iz kog reda konstitutivnih naroda i reda ostalih se bira član Središnjega izbornog povjerenstva BiH,

b) naznaku trajanja mandata, c) kratak opis poslova člana Središnjega izbornog

povjerenstva BiH za koje se vrši oglašavanje, d) potrebne stručne kavalifikacije-stepen stručne

spreme (visoka stručna sprema, pravni stručnjaci sa iskustvom u provođenju izbora i/ili izborni stručnjaci),

e) potrebno radno iskustvo (najmanje pet godina), f) naznaku da kandidati ne mogu obnašati dužnost u

organima stranke, udruge ili fondacije koje su organizaciono ili financijski povezane sa strankom, niti mogu biti uključeni u bilo kakvu stranačku aktivnost,

g) naznaku da za člana Središnjega izbornog povjerenstva BiH neće biti imenovana osoba ukoliko postoji neki od razloga utvrđen člankom 2.3 Izbornoga zakona BiH,

h) mjesto, tačnu adresu i rok podnošenja prijave i traženih dokaza,

i) popis potrebnih dokaza o ispunjavanju općih i posebnih uvjeta, i

j) vrijeme trajanja natječaja (oglašavanja).

Članak 5. (Dokazi o ispunjavanju traženih uvjeta)

(1) Uz Prijavu na javni natječaj kandidati su dužni priložiti dokaze o ispunjavanju općih i posebnih uvjeta i to: a) uvjerenje o državljanstvu (ne starije od šest mjeseci)

i dokaz o prebivalištu u BiH; b) rodni list; c) liječničko uvjerenje za obnašanje tražene funkcije; d) dokaz o odgovarajućoj školskoj spremi; e) uvjerenje da se protiv kandidata ne vodi kazneni

postupak, ne starije od tri (3) mjeseca; f) dokaz kojim se potkrepljuju stručne kvalifikacije.

(2) U razgovoru sa kandidatom pozvanim na intervju, Povjerenstvo će ocijeniti da li isti ispunjava uvjete iz članka 2.5 stavak (2) Izbornoga zakona BiH (posjedovanje iskustva u provođenju izbora).

Odjeljak B. Obrazac prijave na javni natječaj

Članak 6. (Sadržaj i oblik Prijave)

(1) Za sudjelovanje na javnom natječaju podnosi se popunjen obrazac Prijave na javni natječaj.

(2) Obrazac Prijave je formata A4, a u isti se unose podaci o tome iz kog reda konstitutivnih naroda i reda ostalih se bira član Središnjega izbornog povjerenstva BiH, datumu i načinu objavljivanja javnog natječaja, osobni podaci, podaci o obrazovanju i drugim oblicima stručnog osposobljavanja u profesiji, radnom iskustvu, dodatnim sposobnostima i posebne izjave.

(3) Obrazac Prijave dostupan je na web stranici Središnjega izbornog povjerenstva BiH, a može se dobiti i u Tajništvu Središnjega izbornog povjerenstva BiH.

Članak 7. (Način podnošenja Prijave)

Da bi Prijava na Javni natječaj bila važeća, svi traženi dokazi o ispunjavanju općih i posebnih uvjeta trebaju da stignu u Tajništvo Središnjega izbornog povjerenstva BiH putem pošte ili osobne dostave u roku naznačenom u javnom natječaju.


Odjeljak C. Postupak izbora

Članak 8. (Konstituirajuća sjednica)

(1) Povjerenstvo na prvoj sjednici bira predsjednika. (2) Povjerenstvo o svom radu vodi zapisnik.

Članak 9. (Zadatak povjerenstva)

Zadatak Povjerenstva je da obavi intervju sa kandidatima i da izvrši kontrolu ispunjavanja općih i posebnih uvjeta navedenih u javnom natječaju, u skladu sa kriterijima koje će Povjerenstvo utvrditi svojim aktom.

Članak 10. (Intervju)

(1) Intervju podrazumijeva pojedinačni razgovor sa kandidatima iz čega će se utvrditi sposobnost kandidata da obnaša funkciju člana Središnjega izbornog povjerenstva BiH, kao i opća predanost kandidata poslu i njegova ukupna stručnost i sposobnost.

(2) Pitanja u okviru intervjua odnose se na dosadašnje zaposlenje kandidata, njegovo opće obrazovanje, način organiziranja i izvršavanja poslova na funkciji na koju se javna konkurencija odnosi, kao i na ostale podatke, navedene u Obrascu prijave na javni natječaj.

Članak 11. (Trajanje intervjua)

(1) Intervju traje najduže jedan sat. (2) Svaki član Povjerenstva može učestvovati u razgovoru. (3) Povjerenstvo vodi zapisnik o toku razgovora za svakog

kandidata.

Članak 12. (Ocjenjivanje kandidata)

(1) Svaki član Povjerenstva na intervjuu ocjenjuje svakog kandidata za ukupan dojam koji je kandidat ostavio na njega.

(2) Na intervjuu kandidat može biti ocijenjen brojem bodova od 0 do 50.

(3) Ocjene članova Povjerenstva za svakog kandidata pojedinačno zbrajaju se i dijele s brojem članova

Povjerenstva koji su nazočni intervjuu. Dobiveni količnik je ocjena kandidata na intervjuu.

Članak 13. (Lista kandidata i njena dostava)

(1) Nakon utvrđivanja konačnih rezultata javne konkurencije, Povjerenstvo sačinjava listu kandidata i istu sa kompletnom dokumentacijom dostavlja Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.

(2) Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH stavlja ostale uspješne kandidate na rezervni popis za Središnje izborno povjerenstvo BiH, redoslijedom koji odgovara broju ukupnih bodova kandidata.

Članak 14. (Obavijest o izboru kandidata)

(1) Tajništvo Središnjega izbornog povjerenstva BiH obavijestit će imenovanog kandidata o njegovom izboru kao i ostale kandidate o rezultatima javne konkurencije.

(2) Ako imenovani kandidat po konačnosti odluke o imenovanju ne počne sa radom, Središnje izborno povjerenstvo BiH odmah obavještava Zastupnički dom Parlamentarne skupštine BiH koji će imenovati novog kandidata sa rezervne liste navedene u članku 12. stavak (2) ovog Poslovnika.

POGLAVLJE III. ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 15. (Prestanak važenja)

Stupanjem na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik o proceduri provođenja javne konkurencije i imenovanja članova Središnjega izbornog povjerenstva BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 49/07, 70/11, 37/12 i 73/12).

Članak 16. (Stupanje na snagu i objavljivanje)

Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom donošenja, a bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH".

Broj 05-1-34-2-408-23/15 12. veljače 2016. godine

SarajevoPredsjedateljica Povjerenstva

Borjana Krišto, v. r.





На основу члана 2.5 став (5) Изборног закона БиХ

("Службени гласник БиХ", бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/04, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 и 7/14), Комисија за избор и именовање на 2. сједници, одржаној 08.02.2016. године, усвојила је

ПОСЛОВНИК О ПРОЦЕДУРИ ПРОВОЂЕЊА ЈАВНЕ

КОНКУРЕНЦИЈЕ И ИМЕНОВАЊА ЧЛАНОВА ЦЕНТРАЛНЕ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ БиХ

ПОГЛАВЉЕ I. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Члан 1. (Примјена)

(1) Овим Пословником утврђује се поступак провођења јавне конкуренције (оглашавања) и именовања чланова Централне изборне комисије Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Централна изборна комисија БиХ).

(2) Поред питања из става (1) овог члана, Пословником се прописује садржај и облик обрасца Пријаве на јавни конкурс.

(3) Правила и процедуре прописане овим Пословником садрже и осигуравају праведност и јавност конкуренције и избор кандидата правних стручњака са искуством у провођењу избора и/или изборних стручњака који посједују најбоље професионалне, стручне и етичке квалитете и способности, у складу са Изборним законом Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Изборни закон БиХ).

ПОГЛАВЉЕ II. ПРАВИЛА И ПРОЦЕДУРЕ Одјељак А. Провођење јавне конкуренције

Члан 2. (Начин одлучивања)

(1) Јавна конкуренција подразумијева расписивање и објављивање јавног конкурса за избор и именовање чланова Централне изборне комисије БиХ било да се бира нови састав или један или више чланова Централне изборне комисије БиХ због истека мандата или се бира неко од чланова Централне изборне комисије БиХ због тога што не може обављати функцију из разлога утврђених чланом 2.15 Изборног закона БиХ.

(2) Јавни конкурс расписује и објављује Комисија за избор и именовање чланова Централне изборне комисије БиХ (у даљем тексту: Комисија).

(3) Сједница Комисије за избор и именовање се одржава ако има кворум. Кворум Комисија чини пет чланова. Комисија одлуке доноси двотрећинском већином од укупног броја чланова Комисије.

(4) Све административно-стручне послове за Комисију обављају стручне особе из Секретаријата Централне изборне комисије Босне и Херцеговине.

Члан 3. (Начин објаве конкурса)

(1) Комисија објављује јавни конкурс у "Службеном гласнику БиХ" и средствима јавног информисања доступним свим грађанима Босне и Херцеговине.

(2) Пријаве на јавни конкурс подносе се на прописаном обрасцу који је саставни дио овог Пословника у року који не може бити краћи од седам (7) нити дужи од петнаест (15) дана од дана објављивања јавног конкурса у "Службеном гласнику БиХ".

Члан 4. (Садржај јавног конкурса)

Јавни конкурс садржи: a) назнаку из ког реда конститутивних народа и

реда осталих се бира члан Централне изборне комисије БиХ,

b) назнаку трајања мандата, c) кратак опис послова члана Централне изборне

комисије БиХ за које се врши оглашавање, d) потребне стручне кавалификације-степен

стручне спреме (висока стручна спрема, правни стручњаци са искуством у провођењу избора и/или изборни стручњаци),

e) потребно радно искуство (најмање пет година), f) назнаку да кандидати не могу обављати дужност

у органима странке, удружења или фондације које су организационо или финансијски повезане са странком, нити могу бити укључени у било какву страначку активност,

g) назнаку да за члана Централне изборне комисије БиХ неће бити именована особа уколико постоји неки од разлога утврђен чланом 2.3 Изборног закона БиХ,

h) мјесто, тачну адресу и рок подношења пријаве и тражених доказа,

i) списак потребних доказа о испуњавању општих и посебних услова, и

j) вријеме трајања конкурса (оглашавања).

Члан 5. (Докази о испуњавању тражених услова)

(1) Уз Пријаву на јавни конкурс кандидати су дужни приложити доказе о испуњавању општих и посебних услова и то: a) увјерење о држављанству (не старије од шест

мјесеци) и доказ о пребивалишту у БиХ; b) родни лист; c) љекарско увјерење за обављање тражене

функције; d) доказ о одговарајућој школској спреми; e) увјерење да се против кандидата не води

кривични поступак, не старије од три (3) мјесеца; f) доказ којим се поткрепљују стручне

квалификације. (2) У разговору са кандидатом позваним на интервју,

Комисија ће оцијенити да ли исти испуњава услове из члана 2.5 став (2) Изборног закона БиХ (посједовање искуства у провођењу избора).

Одјељак Б. Образац пријаве на јавни конкурс

Члан 6. (Садржај и облик Пријаве)

(1) За учествовање на јавном конкурсу подноси се попуњен образац Пријаве на јавни конкурс.

(2) Образац Пријаве је формата А4, а у исти се уносе подаци о томе из ког реда конститутивних народа и реда осталих се бира члан Централне изборне комисије БиХ, датуму и начину објављивања јавног конкурса, лични подаци, подаци о образовању и другим облицима стручног оспособљавања у професији, радном искуству, додатним способностима и посебне изјаве.

(3) Образац Пријаве доступан је на wеб страници Централне изборне комисије БиХ, а може се добити и у Секретаријату Централне изборне комисије БиХ.


Члан 7. (Начин подношења Пријаве)

Да би Пријава на Јавни конкурс била важећа, сви тражени докази о испуњавању општих и посебних услова требају да стигну у Секретаријат Централне изборне комисије БиХ путем поште или личне доставе у року назначеном у јавном конкурсу.

Одјељак Ц. Поступак избора

Члан 8. (Конституирајућа сједница)

(1) Комисија на првој сједници бира предсједника. (2) Комисија о свом раду води записник.

Члан 9. (Задатак Комисије)

Задатак Комисије је да обави интервју са кандидатима и да изврши контролу испуњавања општих и посебних услова наведених у јавном конкурсу,у складу са критеријима које ће Комисија утврдити својим актом.

Члан 10. (Интервју)

(1) Интервју подразумијева појединачни разговор са кандидатима из чега ће се утврдити способност кандидата да обавља функцију члана Централне изборне комисије БиХ, као и општа преданост кандидата послу и његова укупна стручност и способност.

(2) Питања у оквиру интервјуа односе се на досадашње запослење кандидата, његово опште образовање, начин организовања и извршавања послова на функцији на коју се јавна конкуренција односи, као и на остале податке, наведене у Обрасцу пријаве на јавни конкурс.

Члан 11. (Трајање интервјуа)

(1) Интервју траје најдуже један час. (2) Сваки члан Комисије може учествовати у разговору. (3) Комисија води записник о току разговора за сваког

кандидата.

Члан 12. (Оцјењивање кандидата)

(1) Сваки члан Комисије на интервјуу оцјењује сваког кандидата за укупан дојам који је кандидат оставио на њега.

(2) На интервјуу кандидат може бити оцијењен бројем бодова од 0 до 50.

(3) Оцјене чланова Комисије за сваког кандидата појединачно сабирају се и дијеле с бројем чланова Комисије који су присутни интервјуу. Добивени количник је оцјена кандидата на интервјуу.

Члан 13. (Листа кандидата и њена достава)

(1) Након утврђивања коначних резултата јавне конкуренције, Комисија сачињава листу кандидата и исту са комплетном документацијом доставља Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

(2) Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ ставља остале успјешне кандидате на резервни списак за Централну изборну комисију БиХ, редослиједом који одговара броју укупних бодова кандидата.

Члан 14. (Обавијест о избору кандидата)

(1) Секретаријат Централне изборне комисије БиХ обавијестиће именованог кандидата о његовом избору као и остале кандидате о резултатима јавне конкуренције.

(2) Ако именовани кандидат по коначности одлуке о именовању не почне са радом, Централна изборна комисија БиХ одмах обавјештава Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ који ће именовати новог кандидата са резервне листе наведене у члану 12. став (2) овог Пословника.

ПОГЛАВЉЕ III. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 15. (Престанак важења)

Ступањем на снагу овог Пословника престаје да важи Пословник о процедури провођења јавне конкуренције и именовања чланова Централне изборне комисије БиХ ("Службени гласник БиХ", број 49/07, 70/11, 37/12 и 73/12).

Члан 16. (Ступање на снагу и објављивање)

Овај Пословник ступа на снагу даном доношења, а биће објављен у "Службеном гласнику БиХ".

Број 05-1-34-2-408-23/15 12. фебруара 2016. године

СарајевоПредсједавајућа Комисије Борјана Кришто, с. р.





USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

220 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

predmetu broj AP 2043/12, rješavajući apelaciju Dragana Kalinića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b), člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, potpredsjednik Zlatko M. Knežević, potpredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudija Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 22. decembra 2015. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Dragana Kalinića. Utvrđuje se povreda člana II/3.f) Ustava Bosne i

Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ukida se Presuda Okružnog suda u Banjaluci broj 71 0 P 037776 11 Gž od 4. aprila 2012. godine.

Predmet se vraća Okružnom sudu u Banjaluci koji je dužan po hitnom postupku donijeti novu odluku u skladu s članom II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Okružnom sudu u Banjaluci da, u skladu s članom 72. stav (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku BiH", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Brčko distrikta Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Dragan Kalinić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Banjaluke, kojeg zastupa Miljkan Pucar, advokat iz Banjaluke, podnio je 28. maja 2012. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Okružnog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Okružni sud) broj 71 0 P 037776 11 Gž od 4. aprila 2012. godine i Presude Osnovnog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) broj 71 0 P 037776 04 P od 22. jula 2011. godine. Apelant je 31. decembra 2012. godine obavijestio Ustavni sud da je Vrhovni sud Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) donio Rješenje broj 71 0 P 037776 12 Rev od 19. novembra 2012. godine, kojim je odbacio apelantovu reviziju izjavljenu protiv drugostepene presude.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Okružnog suda i Osnovnog suda zatraženo je 9. aprila 2015. godine, a od prvotuženog "Novi magazin" d.o.o. Banjaluka (u daljnjem tekstu: prvotuženi) i drugotuženog Slobodana Vaskovića (u daljnjem tekstu: drugotuženi) 28. aprila 2015. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Osnovni sud je 24. aprila 2015. godine dostavio odgovor na apelaciju, a Okružni sud 29. aprila 2015. godine.

4. S obzirom da se pismeno kojim je zatražen odgovor na apelaciju od prvotuženog vratilo s naznakom "nepoznat", a pismeno kojim je zatražen odgovor od drugotuženog s

naznakom da drugotuženi "nije podigao pošiljku", dostavljanje tih pismena je u skladu s članom 75. Pravila Ustavnog suda izvršena 30. maja 2015. godine, protekom roka od osam od dana stavljanja predmetnih pismena na oglasnu ploču Ustavnog suda.

III. Činjenično stanje

5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

6. Presudom Osnovnog suda broj 71 0 P 037776 04 P od 22. jula 2011. godine odbijen je apelantov tužbeni zahtjev kojim je tražio da se utvrdi da su prvotuženi, te drugotuženi kao autor članaka koji su objavljeni u nedjeljnom listu "Patriot" od 22. decembra i 29. decembra 2003. godine pod naslovima "Otac na službenom putu ili svi Kalinićevi stanovi i drumski razbojnici" i "Svi Kalinićevi stanovi", svjesno iznoseći neistinu, apelantu nanijeli štetu i time zloupotrijebili pravo na slobodno izražavanje garantirano članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), slijedom čega se obavezuju da apelantu solidarno naknade štetu izazvanu iznošenjem klevete, to jest da mu na ime satisfakcije za duševne boli isplate iznos od 10.000,00 KM, uz naknadu troškova postupka, kao i da su dužni trpjeti da se o njihovom trošku ta presuda objavi u jednom nedjeljnom i dva dnevna lista.

7. U obrazloženju presude Osnovni sud je naveo da je apelant u predmetnoj tužbi istakao da je u nedjeljnom listu, čiji je izdavač prvotuženi, 22. decembra 2003. godine objavljen tekst, čiji je autor drugotuženi, sljedećeg sadržaja: "Jer sakupljač ucjenjenih duša nema šta nema – i u Beogradu, ali i u Republici Srpskoj. […] Naravno da svi stanovi nisu na njegovo ime, već se vode na članovima njegove najuže porodice […] Kalinić posjeduje komforan stan od preko 100 kvadrata u ulici Ivana Ribara broj 71, a u komšiluku na broju 69 još jedan takav stan […] pa je u bloku 45 pazario i poslovni prostor od preko 120 kvadrata u kojem se nalazi njegova knjižara. Ilustracije radi, kvadrat u ovom dijelu Beograda vrijedi najmanje dvije hiljade maraka. […] Kako raste skupštinska plata, tako rastu i apetiti, pa je predsjednik Parlamenta Republike Srpske nedavno kupio ogroman stan u Ohridskoj ulici broj 7 pored Hrama Svetog Save. Ovaj najnoviji Kalinićev stan takođe ima preko stotinu kvadrata, a svaki metar plaćen je po bogatoj cijeni od dvije hiljade eura (četiri hiljade maraka) što će reći da je ovaj topli kutak plaćen 400.000 maraka. Uz sve ovo Kalinić posjeduje i komforan stan na Palama, kao i vikendicu na Jahorini." Također, u predmetnoj tužbi apelant je istakao da su tuženi u sljedećem broju "Patriota" od 29. decembra 2003. godine objavili apelantove demantije, te isto tako dali svoj odgovor u kojem su suštinski ponovili ranije navedeno.

8. Osnovni sud je naveo da je na glavnoj raspravi izveo dokaz čitanjem, između ostalog, članaka objavljenih u nedjeljnom listu "Patriot" (tj. pravnom predniku prvotuženog) od 22. decembra i 29. decembra 2003. godine, ugovora o prenošenju prava od 25. decembra 2003. godine zaključenog između "Patriot Pressa" d.o.o. Banjaluka i prvotuženog, te da je izveo dokaz saslušanjem apelanta, drugotuženog i zakonskog zastupnika prvotuženog. U vezi s tim, Osnovni sud je naveo da je na osnovu savjesne i brižljive ocjene svih provedenih dokaza, kako svakog dokaza posebno, tako i svih dokaza zajedno, u smislu odredaba člana 8. Zakona o parničnom postupku (u daljnjem tekstu: ZPP) odlučio kao u izreci presude.

9. Osnovni sud je, naime, ukazao da iz apelantovog iskaza proizlazi da je u vrijeme objavljivanja spornih članaka obavljao funkciju predsjednika Narodne skupštine RS, da je u to vrijeme bila u toku kampanja OHR-a i međunarodne zajednice protiv


njega i njegovih najbližih saradnika, u smislu da je pružao podršku optuženima za ratne zločine i da je njegova imovina služila u tu svrhu, te da je u konačnom uklonjen s funkcije predsjednika Narodne skupštine RS i predsjednika SDS-a. Nadalje, da iz apelantovog iskaza proizlazi da je objavljene članke doživio kao optužbu da je stekao bogatstvo u vidu nekretnina, te da je te optužbe doživljavao kao problem jer je u kontaktima s biračima i građanima osjećao sumnjičavost s njihove strane, u smislu da oni smatraju da je apelant, znajući šta mu sprema OHR, materijalno osigurao sebe i svoju porodicu u Srbiji, kao i da su ga te optužbe za stjecanje bogatstva u očima građana prikazivale kao lopova i razbojnika. Također, iz apelantovog iskaza proizlazi da je takva situacija izazvala uznemirenost u njegovoj porodici, te da je njegovo psihičko zdravlje bilo ugroženo.

10. Osnovni sud je ukazao da je odredbama člana 5. Zakona o zaštiti od klevete propisano da je svaka poslovno sposobna osoba koja prouzrokuje štetu ugledu fizičke osobe ili pravne osobe iznošenjem ili prenošenjem izražavanja nečeg neistinitog, identificirajući tu osobu trećoj osobi, odgovorna za klevetu, ako je ta osoba prouzrokovala štetu u svojstvu autora, urednika ili izdavača izražavanja, ili u svojstvu osobe koja je na neki drugi način efikasno kontrolirala sadržaj tog izražavanja, kao i pravna osoba koja je objavila izražavanje. U vezi s tim, Osnovni sud je naveo da tuženi u toku postupka nisu dokazali da je iznošenje navedenih informacija u novinskom članku istinito, to jest nisu dokazali da su apelant ili članovi njegove uže porodice vlasnici stanova i poslovnog prostora u Beogradu, kako je navedeno u spornom članku. Osnovni sud je ukazao da neistinita informacija koja se objavi predstavlja osnov za utvrđivanje naknade nematerijalne štete zbog nanesene psihičke boli izazvane povredom ugleda, dostojanstva i časti, međutim, da bi zahtjev za naknadu nematerijalne štete bio osnovan, neophodno je utvrditi postojanje štete, to jest postojanje psihičke boli koja je u direktnoj vezi s objavljenom neistinitom informacijom. Po ocjeni Osnovnog suda, apelant u predmetnom postupku nije dokazao da mu je iznošenje neistinitih navoda u predmetnom članku uzrokovalo duševnu bol. Naime, Osnovni sud je ukazao da bi štetu u konkretnom slučaju predstavljale duševne boli određenog intenziteta koje traju određeno vrijeme kao posljedica povrede ugleda, zatim da postojanje duševne boli, kao uvjeta za dosuđivanje novčane naknade, treba shvatiti kao manifestaciju određenih emocija koje su izražene kod apelanta, a ne samo kao uobičajeno klasično shvaćanje tog pojma. Osnovni sud je naveo da iz apelantovog iskaza proizlazi da je imao problema, da mu je psihičko zdravlje bilo ugroženo, bez posebnog obrazlaganja u čemu se sastoji i ogleda navodna ugroženost zdravlja. Pri tome, po ocjeni Osnovnog suda, iznesene informacije, iako su neistinite, ne predstavljaju informacije koje bi prouzrokovale duševne boli. Naime, Osnovni sud je naveo da su javne ličnosti, za razliku od običnih građana, neizbježno i svjesno izložene pomnom ispitivanju svake svoje riječi kako od novinara tako i od javnosti uopće, te da stoga moraju ispoljiti veći stepen tolerancije. Konačno, Osnovni sud je naveo da je cijenio i druge provedene dokaze, ali da ih nije posebno obrazlagao jer nisu od utjecaja na odlučenje u predmetnoj pravnoj stvari.

11. Odlučujući o apelantovoj žalbi protiv navedene presude, Okružni sud je donio Presudu broj 71 0 P 037776 11 Gž od 4. aprila 2012. godine kojom je žalbu odbio i prvostepenu presudu potvrdio. U obrazloženju presude Okružni sud je naveo da je prvostepeni sud u predmetnom postupku utvrdio da nisu istiniti navodi tuženih koji su objavljeni u nedjeljnom listu "Patriot", ali da zbog tih navoda nije nastupila šteta za apelanta, to jest nije utvrđeno postojanje duševne boli kod apelanta, što je uvjet za dosuđivanje novčane naknade.

Osim toga, po shvaćanju Okružnog suda, u konkretnom slučaju se radilo o iznošenju mišljenja o apelantovom imovnom stanju, nastojeći da se prikaže da su plaće javnih ličnosti u takvoj mjeri visoke da sebi mogu priuštiti bolji životni standard nego ostali građani, što se vrlo često spominje i kada su u pitanju druge javne ličnosti. Okružni sud je naveo da nigdje u članku nije navedeno da je apelant nezakonitim radom stekao navedene nekretnine, da je korumpiran, da je do imovine došao na prevaran način i zloupotrebom svog položaja, što bi se onda zaista moglo okvalificirati kao kleveta zbog koje je apelant trpio duševnu bol. Okružni sud je naveo da iz apelantovog iskaza ne proizlazi da su objavljene informacije tako djelovale na njega da je to bilo od utjecaja na njegov odnos prema porodici, radnom mjestu i sredini u kojoj živi i radi. Nadalje, Okružni sud je naveo da je prvostepeni sud, suprotno navodima žalbe, cijenio materijalne dokaze u spisu, slijedom čega je utvrdio da su navodi tuženih neistiniti. Također, Okružni sud je naveo da je prvostepeni sud cijenio apelantov iskaz, te izveo pravilan zaključak da na osnovu tog iskaza nije mogao utvrditi da je apelant trpio duševnu bol zbog iznesenih informacija. Po mišljenju Okružnog suda, informacije koje su objavljene o apelantu, tj. o njegovom imovnom stanju ne predstavljaju klevetu i nisu takve prirode da izazovu duševnu bol koja bi opravdavala dosuđivanje naknade za taj vid štete.

12. Vrhovni sud, odlučujući o apelantovoj reviziji protiv drugostepene presude, donio je Rješenje broj 71 0 P 037776 12 Rev od 19. novembra 2012. godine kojim je reviziju odbacio. U obrazloženju rješenja Vrhovni sud je naveo da u konkretnom slučaju nije ispunjen uvjet dopuštenosti revizije iz člana 237. stav 2. ZPP-a, a da odlučivanje o reviziji nije od značaja za primjenu prava u drugim slučajevima u smislu odredaba člana 237. stav 3. ZPP-a, slijedom čega je odlučio kao u izreci rješenja.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

13. Apelant smatra da mu je osporenim odlukama Okružnog suda i Osnovnog suda povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Apelant navodi da je prvostepeni sud proizvoljno ocijenio dokaze u predmetnom postupku. Naime, apelant navodi da je prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude naveo koje je dokaze proveo na glavnoj raspravi, ali da nije naveo kako je ocijenio svaki dokaz posebno, niti je te dokaze doveo u međusobnu vezu. Pri tome apelant navodi da je prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude interpretirao apelantov iskaz, ali ne i iskaze tuženih, niti je naveo sadržinu materijalnih dokaza. Apelant navodi da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da apelant nije dokazao postojanje duševne boli kao uvjeta za dosuđivanje novčane naknade, budući da apelantov iskaz, koji je dao u svojstvu parnične stranke, jasno sadrži navode o postojanju duševne boli i ugroženosti njegovog psihičkog zdravlja. Naime, apelant navodi da je u konkretnom slučaju nesporno da su navodi koje su iznijeli tuženi neistiniti koji, kao takvi, po apelantovom mišljenju, predstavljaju klevetu koja mora kod svakog normalnog čovjeka izazvati duševnu bol i koju sud mora sankcionirati, te da je sud morao naročito voditi računa o tome da se radi o javnoj ličnosti i šta znači prenošenje neistinitih informacija u javnosti. Također, apelant navodi da je drugostepeni sud prihvatio pogrešan stav prvostepenog suda da apelant nije ponudio pouzdane dokaze da je trpio duševne boli zbog povrede ugleda, a da, pri tome, nije ispitao prvostepenu presudu shodno žalbenim navodima i razlozima. S obzirom na navedeno, apelant smatra da je u konkretnom slučaju izostala


slobodna, savjesna i brižljiva ocjena svih okolnosti od strane suda, čime je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka, a time i pogrešna primjena materijalnog prava.

b) Odgovor na apelaciju

14. Okružni sud je naveo da apelant u toku postupka nije dokazao osnovanost tužbenog zahtjeva, što je bio dužan jer se radi o parnici za naknadu štete zbog povrede ugleda. Okružni sud je naveo da u prvostepenom postupku, na osnovu provedenih dokaza, nije utvrđeno da je zbog iznesenih navoda tuženih apelant trpio duševnu bol, što je uvjet za dosuđivanje novčane naknade, a što prihvaća i taj sud. Okružni sud je naveo da u samom članku nije navedeno da je apelant nezakonitim radom stekao navedene nekretnine, da je korumpiran, da je do imovine došao na prevaran način i zloupotrebom svog položaja, što bi se moglo okvalificirati kao kleveta zbog koje je apelant trpio duševnu bol. Okružni sud je naveo da je, dakle, u spornom članku izneseno mišljenje autora o apelantovom imovnom stanju, što, po mišljenju tog suda, ne predstavlja klevetu.

15. Osnovni sud je naveo da je u konkretnom slučaju taj sud postupao u skladu s važećim zakonom, kako je navedeno u obrazloženju presude tog suda, te stoga smatra da su neosnovani apelantovi navodi izneseni u apelaciji.

V. Relevantni propisi

16. U Zakonu o zaštiti od klevete ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 37/01) relevantne odredbe glase:

GRANICE DELOVANJA ZAKONA Član 4. stav 1.

(1) Ovaj zakon se primenjuje na sve tužbe za naknadu štete, ukoliko su podnesene povodom nezakonite povrede ugleda izazvane iznošenjem ili pronošenjem nečeg neistinitog, bez obzira na vrstu tužbe.

ODGOVORNOST ZA KLEVETU Član 5.

(1) Svako poslovno sposobno lice koje prouzrokuje štetu ugledu fizičkog ili pravnog lica iznošenjem ili pronošenjem izražavanja nečeg neistinitog, identifikujući to lice trećem licu, odgovorno je za klevetu, ako je to lice prouzrokovalo štetu u svojstvu autora, urednika ili izdavača izražavanja, ili u svojstvu lica koje je na neki drugi način efikasno kontrolisalo sadržaj tog izražavanja, kao i pravno lice koje je objavilo izražavanje.

(2) Lice iz stava 1. ovog člana je odgovorno za izazvanu štetu ako je namerno ili usled nepažnje iznelo ili pronelo izražavanje.

(3) Kada se izražavanje odnosi na pitanja od političkog ili javnog interesa, lice iz stava 1. ovog člana je odgovorno za izazvanu štetu iznošenjem ili pronošenjem izražavanja ako je to lice znalo da je izražavanje neistinito ili je nepažnjom zanemarilo neistinitost izražavanja. Isti standard odgovornosti primenjuje se ako je oštećeni bio ili je javni službenik ili je kandidat za funkciju u javnom organu i ako vrši, prema opštem shvatanju javnosti, značajan uticaj na pitanja od političkog ili javnog interesa.

(4) Kada se izražavanje odnosi na preminulu osobu, naslednik prvog reda te osobe može podneti tužbu u smislu ovog zakona ako izražavanje prouzrokuje štetu i njegovom ličnom ugledu.

IZUZECI OD ODGOVORNOSTI Član 6.

U sledećim slučajevima neće se odgovarati za klevetu: a) ako se radi o izražavanju mišljenja ili kada je

izražavanje u suštini istinito; b) ako je lice koje je navodno prouzrokovalo štetu bilo po

zakonu obavezno iznositi ili pronositi izražavanje, ili iznositi ili

pronositi izražavanje u toku zakonodavnog, sudskog ili upravnog postupka;

v) ako je iznošenje ili pronošenje izražavanja bilo razumno.

Kada sud donosi ovakvu odluku, uzima u obzir sve okolnosti slučaja, naročito uključujući: način, oblik i vreme iznošenja ili pronošenja izražavanja, prirodu i stepen prouzrokovane štete, dobronamernosti i pridržavanje opšte prihvaćenih profesionalnih standarda od strane štetnika, verovatnost da bi šteta nastala da izražavanje nije izneseno ili proneseno, podatak da li izražavanje sadrži objektivnu i tačnu informaciju o izražavanju drugih lica i da li se odnosi na pitanja iz privatnog života oštećenog ili pitanja od političkog ili javnog značaja.

NAKNADA ŠTETE Član 11. stav 1.

(1) Naknada štete vrši se isključivo sa namerom nadoknade štete nanesene ugledu oštećenog, a ta nadoknada mora biti proporcionalna prouzrokovanoj šteti. Pri utvrđivanju naknade štete, sud uzima u obzir sve okolnosti slučaja, naročito uključujući sve poduzete mere da bi se ublažila prouzrokovana šteta, kao što su: objavljivanje ispravke, opozivanje izjave ili izvinjenje, činjenicu da li je štetnik stekao novčanu korist učinjenim iznošenjem ili pronošenjem izražavanja, ili činjenicu da bi iznos dodeljene štete mogao imati za posledicu velike materijalne poteškoće ili bankrot štetnika.

ODNOS OVOG ZAKONA PREMA DRUGIM ZAKONIMA Član 13.

Ovaj zakon je lex specialis u odnosu na sve druge zakone. Za sve što nije regulisano ovim zakonom primenjivaće se odredbe Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o izvršnom postupku i Zakona o parničnom postupku koji su na snazi u Republici Srpskoj.

17. U Zakonu o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, te "Službeni glasnik Republike Srpske", br. 17/93, 3/96, 39/03 i 74/04) relevantne odredbe glase:

Član 200. (1) Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne

bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu.

(2) Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

VI. Dopustivost

18. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

19. U skladu s članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njom pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.


20. U konkretnom slučaju, Ustavni sud ukazuje da je apelant istovremeno kada je podnio apelaciju izjavio i reviziju Vrhovnom sudu protiv Presude Okružnog suda broj 71 0 P 037776 11 Gž od 4. aprila 2012. godine. S obzirom da je revizija odbačena kao nedopuštena zbog formalnih razloga (o čemu je apelant blagovremeno obavijestio Ustavni sud), slijedi da je konačna odluka u predmetnom postupku osporena presuda Okružnog suda. Zatim, osporenu presudu apelant je primio 12. aprila 2012. godine, a apelacija je podnesena 28. maja 2012. godine, tj. u roku od 60 dana kako je propisano članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neosnovana.

21. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

22. Apelant pobija navedene presude, tvrdeći da su tim presudama povrijeđena njegova prava iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije, te člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Međutim, Ustavni sud ima u vidu da je osporenim odlukama odbijen apelantov tužbeni zahtjev kojim je tražio da se utvrdi da su tuženi odgovorni za klevetu, tj. da su iznošenjem određenih neistinitih informacija o apelantu prouzrokovali štetu njegovom ugledu, te da se slijedom toga obavežu da mu na ime pretrpljenih duševnih boli zbog povrede ugleda naknade nematerijalnu štetu. Budući da se, dakle, suština apelantovog zahtjeva odnosi na zaštitu "prava na ugled", koje je zaštićeno članom 8. Evropske konvencije, Ustavni sud će, slijedeći praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud), u konkretnom slučaju ispitati jesu li redovni sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za uskraćivanje zaštite apelantovom ugledu, odnosno je li osporenim odlukama redovnih sudova postignuta pravična ravnoteža između dva suprotstavljena prava: apelantovog prava na ugled i prava tuženih na slobodu izražavanja.

Pravo na poštovanje privatnog života 23. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom

dijelu glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: […] f) Pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku. 24. Član 8. Evropske konvencije glasi: 1. Svako ima pravo na poštivanje svog privatnog i

porodičnog života, doma i prepiske. 2. Javna vlast se ne miješa u vršenje ovog prava, osim ako

je takvo miješanje predviđeno zakonom i ako je to neophodna mjera u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti, ekonomske dobrobiti zemlje, sprječavanja nereda ili sprječavanja zločina, zaštite zdravlja i morala ili zaštite prava i sloboda drugih.

Pravo na slobodu izražavanja 25. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom

dijelu glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: h) Slobodu izražavanja. 26. Član 10. Evropske konvencije glasi: 1. Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo

uključuje slobodu mišljenja i slobodu primanja i prenošenja informacija i ideja, bez miješanja javne vlasti i bez obzira na

granice. Ovaj član ne sprječava države da zahtijevaju dozvole za rad od radio, televizijskih i filmskih kompanija.

2. Ostvarivanje ovih sloboda, budući da uključuje obaveze i odgovornosti, može podlijegati takvim formalnostima, uvjetima, ograničenjima ili sankcijama predviđenim zakonom i koje su neophodne u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, teritorijalnog integriteta ili javne sigurnosti, sprječavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja i morala, ugleda ili prava drugih, sprječavanja širenja povjerljivih informacija ili u interesu očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

27. Ustavni sud, prije svega, podsjeća da prema praksi Evropskog suda pravo pojedinca na ugled predstavlja element njegovog "privatnog života" zaštićenog članom 8. Evropske konvencije (vidi Evropski sud, Chauvy i drugi protiv Francuske, broj 64915/01, stav 70, ECHR 2004-VI, Pfeifer protiv Austrije, broj 12556/03, stav 38, ECHR 2007-XII i Petrina protiv Rumunije, presuda od 14. oktobra 2008. godine, predstavka broj 78060/01, stav 28). S druge strane, apelant je tražio zaštitu zbog navodne klevete, što znači da u suštini traži da se radi zaštite njegovog ugleda ograniči pravo tuženih na slobodu izražavanja koja je garantirana članom 10. Evropske konvencije. Dakle, Ustavni sud ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o "konfliktu" između dva prava koja su jednako zaštićena Evropskom konvencijom - apelantovom pravu na ugled koje je zaštićeno članom 8. Evropske konvencije i pravu tuženih na slobodu izražavanja koje je zaštićeno članom 10. Evropske konvencije, što zahtijeva postizanje pravične ravnoteže između tih suprotstavljenih prava.

28. U vezi s tim, Ustavni sud, najprije, podsjeća da pravo na privatni život iz člana 8. Evropske konvencije, kao i pravo na slobodu izražavanja iz člana 10. Evropske konvencije spadaju u grupu tzv. kvalificiranih prava, za koja je karakteristično da prvim stavom definiraju samo pravo, a drugim stavom definiraju dozvoljena miješanja i ograničenja tih prava, pod uvjetima propisanim drugim stavom. Ustavni sud ukazuje da član 8. Evropske konvencije štiti pojedinca od proizvoljnog miješanja države u njegov privatni život, te da država, osim toga, ima i pozitivnu obavezu osigurati poštovanje privatnog života pojedinca. Ustavni sud ukazuje da, s druge strane, sloboda izražavanja predstavlja jedan od suštinskih temelja demokratskog društva i jedan od osnovnih uvjeta za njegov napredak i samoostvarenje svakog pojedinca. Kada je u pitanju član 10. stav 2. Evropske konvencije, valja podsjetiti da se sloboda izražavanja odnosi ne samo na "informacije" ili "ideje" koje naiđu na pozitivan ili ravnodušan prijem ili koje se smatraju neuvredljivim, već i na one koje vrijeđaju, šokiraju ili uznemiruju. To su pretpostavke pluralizma, tolerancije i slobodoumlja bez kojih jedno "demokratsko društvo" ne može postojati. Kao što je propisano članom 10. Evropske konvencije, sloboda izražavanja može biti podložna izuzecima, koji, međutim, moraju biti strogo tumačeni, a potreba za bilo kakvim ograničenjem mora biti ubjedljivo utvrđena (vidi Evropski sud, Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 7. decembra 1976. godine, predstavka broj 5493/72, stav 49). Pri tome, Ustavni sud naglašava da štampa igra suštinsku ulogu u demokratskom društvu. Iako štampa ne smije prekoračiti određene granice, naročito u pogledu ugleda i prava drugih, ona je ipak dužna saopćavati – na način koji je u skladu s njezinim dužnostima i obavezama - informacije i ideje o svim pitanjima od javnog interesa. Ne samo da je štampa dužna saopćavati takve informacije i ideje, već i javnost ima pravo primati ih. Da je drugačije, štampa ne bi bila u mogućnosti vršiti svoju vitalnu ulogu "čuvara javnosti" (vidi Evropski sud, Bladet Tromsø i Stensaas protiv Norveške, predstavka broj 21980/93, st. 59. i 62. ECHR 1999-III i Pedersen i Baadsgaard


protiv Danske, predstavka broj 49017/99, stav 71. ECHR 2004-XI).

29. U vezi s pitanjem postizanja pravične ravnoteže između prava iz člana 8. Evropske konvencije i prava iz člana 10. Evropske konvencije, Ustavni sud podsjeća da je Evropski sud u svojoj praksi utvrdio određene relevantne kriterije koji se u tom pogledu uzimaju u obzir. Prvi kriterij se odnosi na doprinos članka debati od općeg interesa što, prema praksi Evropskog suda, uključuje pitanja kao što su politika, kriminal, sport ili umjetnost, s tim da definicija "teme" od općeg interesa zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja. Pri tome, Ustavni sud naglašava da doprinos članka debati od općeg interesa ukazuje da štampa ispunjava svoju ulogu "čuvara javnog interesa", dok u suprotnom štampa ne ispunjava tu ulogu, već služi samo da zadovolji radoznalost određenog dijela publike. Uloga i funkcija osobe o kojoj je riječ i priroda aktivnosti o kojima se piše u članku predstavljaju još jedan bitan kriterij povezan s prethodnim. U vezi s tim mora se napraviti razlika između privatnih osoba i osoba koje nastupaju u javnom kontekstu, kao što su političke ili druge javne ličnosti. Shodno tome, dok privatna osoba, nepoznata javnosti, može zahtijevati naročitu zaštitu svog prava na privatni život, to ne važi na isti način i za javne ličnosti. Osnovna razlika koja se mora povući odnosi se na izvještavanje o činjenicama koje mogu doprinijeti debati u demokratskom društvu u vezi s političarima koji obavljaju svoje zvanične funkcije i izvještavanje o pojedinostima iz privatnog života osobe koja ne obavlja takve funkcije. Dok u prvom slučaju štampa vrši svoju ulogu "čuvara javnosti" u demokratskoj zemlji time što saopćava informacije i ideje o pitanjima od javnog interesa, ta uloga djeluje manje važnom u drugom slučaju. Slično tome, iako u određenim posebnim okolnostima, pravo javnosti da bude informirana može čak i da se prostire na aspekte privatnog života javnih ličnosti, naročito kad su u pitanju političari, to nije slučaj - čak iako je neka osoba poznata javnosti - kada se objavljene fotografije i propratni članci odnose isključivo na pojedinosti iz privatnog života te osobe i imaju isključivo za cilj zadovoljiti znatiželju javnosti u tom pogledu (vidi Evropski sud, Von Hannover protiv Njemačke, presuda od 7. februara 2012. godine, predstavke br. 40660/08 i 60641/08, st. 109. i 110).

30. Sljedeći bitan kriterij koji se uzima u obzir je način na koji su pribavljene informacije, je li osoba koja je u pitanju kontaktirana radi informacija, te je li joj data mogućnost odgovoriti na iznesene navode. Na taj se način, između ostalog, utvrđuje je li novinar postupao u dobroj namjeri, što može biti njegova odbrana od klevete čak i kada su informacije koje je prenio neistinite. Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud, primjenjujući ovaj kriterij, podsjetio da je i ranije pridavao veliku važnost tome jesu li domaći sudovi analizirali način na koji su novinari dobili informacije, jesu li ih pokušali verificirati s aplikantima prije objavljivanja i jesu li aplikantima omogućili da odgovore na navode iznesene u istom članku (vidi Evropski sud, Ion Carstea protiv Rumunije, presuda od 28. oktobra 2014. godine, predstavka broj 20531/06, stav 35). Ostali faktori koji se također uzimaju u obzir u ovakvim predmetima su prethodno ponašanje osoba o kojima se piše (npr. da li je ta osoba već sama o sebi iznosila neke stvari javno), sadržaj, oblik i posljedice objavljivanja, te težina nametnute sankcije.

31. Primjenjujući navedena načela na konkretan slučaj, Ustavni sud zapaža da je apelant, u vrijeme kada je objavljen sporni članak, obavljao funkciju predsjednika Narodne skupštine RS, te da se sporni članak bavio pitanjem "apelantovog imovnog stanja". Također, Ustavni sud zapaža, kako proizlazi iz apelantovih navoda, da je u to vrijeme bila "u

toku kampanja OHR-a i međunarodne zajednice" protiv njega u smislu da mu se "stavljalo na teret" da je pružao podršku optuženima za ratne zločine i da je njegova imovina služila u tu svrhu. Dovodeći u vezu apelantovu funkciju (koju je obavljao u to vrijeme) i navedene okolnosti, Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju nesumnjivo postojao interes javnosti da dobije informacije u pogledu apelantove imovine. Pri tome, Ustavni sud ponavlja da ne samo da štampa ima zadatak saopćavati informacije o svim pitanjima od javnog interesa, već i da javnost ima pravo dobivati ih, dok su političke ličnosti neizbježno i svjesno izložene pomnom ispitivanju svake svoje riječi i djela kako od novinara, tako i od najšire javnosti, te stoga moraju pokazati i veći stepen tolerancije u odnosu na druge osobe. S obzirom na navedeno, Ustavni sud prihvata da je pitanje "apelantovog imovnog stanja" u okolnostima konkretnog slučaja predstavljalo "temu" od općeg interesa, te da je sporni članak koji se bavio tim pitanjem, kao takav, predstavljao doprinos "temi" odnosno debati od općeg interesa.

32. U pogledu navoda iznesenih u spornom članku, Ustavni sud zapaža da je prvostepeni sud ukazao da se radi o neistinitim informacijama (jer tuženi nisu dokazali suprotno), dok se po shvaćanju drugostepenog suda u konkretnom slučaju radilo o "iznošenju mišljenja" o apelantovom imovnom stanju, a ne o iznošenju neistinitih informacija o apelantu. Ustavni sud podsjeća da su Evropski sud i Ustavni sud u svojim odlukama u vezi s tim pitanjem već ukazali da postoji jasna distinkcija između informacije (činjenice) i mišljenja (vrijednosne ocjene) jer se postojanje činjenice može dokazati, a za istinu na osnovu vrijednosne ocjene ne može se dati dokaz (vidi Evropski sud, Lingens protiv Austrije, presuda od 8. jula 1986. godine, serija A broj 103, stav 46. i Ustavni sud, Odluka broj AP 1004/04 od 2. decembra 2005. godine). Naime, Ustavni sud podsjeća da je Evropski sud dosljedno naglašavao potrebu da domaći pravni sistem jasno napravi razliku između činjenica i mišljenja, kao i da ne zahtijeva dokazivanje istinitosti za mišljenje. Pri tome, Evropski sud je ukazao da i vrijednosni sudovi moraju imati činjenični osnov koji ih može potkrijepiti jer, u suprotnom, mogu biti pretjerani (vidi Evropski sud, Feldek protiv Slovačke, presuda od 12. jula 2001. godine, predstavka broj 29032/95, stav 76). Imajući u vidu sadržaj spornog teksta, Ustavni sud ukazuje da se u konkretnom slučaju nesumnjivo radi o iznošenju informacija (činjenica) o apelantovom imovnom stanju, a nikako o iznošenju mišljenja o tome. Naime, Ustavni sud ukazuje da su u predmetnom tekstu navedene tačno određene činjenice (tj. mjesto gdje se navodno nalaze apelantove nekretnine, ulica i broj, kvadratura stana i poslovnog prostora, itd.) koje, kao takve, podliježu dokazivanju, tj. čija se istinitost ili neistinitost nesporno može dokazivati.

33. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da je u konkretnom slučaju pitanje istinitosti ili neistinitosti informacija o "apelantovom imovnom stanju" u konačnici ostalo bez odgovora u osporenim presudama, budući da se drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke, kao konačne odluke u predmetnom postupku, nije bavio tim pitanjem (jer se po shvaćanju tog suda radilo o "iznošenju mišljenja" o apelantovom imovnom stanju). Međutim, nezavisno od toga, Ustavni sud ukazuje da, čak kada su u pitanju i neistinite informacije, to ne znači da je osoba koja je objavila te informacije automatski odgovorna za klevetu, naročito kad su u pitanju mediji koji objavljuju tvrdnje o javnim ličnostima. Naime, prema praksi Evropskog suda, jasno je da su sudovi i u drugim evropskim zemljama razvili doktrinu koja, u suštini, omogućava odbranu medija ukoliko mogu pokazati da su postupali razumno ili u skladu s profesionalnim standardima, dakle "u dobroj namjeri" kada su objavljivali kritičke izjave. Ovakvu doktrinu primjenjuje i Evropski sud koji je, kada je riječ o činjenicama, razvio fleksibilnija pravila od onih koja


zahtijevaju dokazivanje istinitosti, ostavljajući medijima na taj način prostor za grešku (vidi Evropski sud, Thorgeir Thorgeirson protiv Islanda, presuda od 25. juna 1992. godine, tačka 65).

34. U konkretnom slučaju, sudovi se nisu u obrazloženjima svojih odluka bavili pitanjem istinitosti objavljenih informacija, pa čak ni načinom pribavljanja informacija o apelantovom imovnom stanju, niti pitanjem poštovanja profesionalnih standarda od strane novinara, na osnovu čega bi se, između ostalog, moglo zaključiti jesu li tuženi objavili istinite informacije ili jesu li prilikom objavljivanja spornog članka postupali razumno i u skladu s profesionalnim standardima, dakle jesu li postupali u "dobroj namjeri", što bi, kako je već navedeno, mogla biti njihova odbrana od klevete i u slučaju objavljivanja neistinitih informacija. Ustavni sud zapaža da iskazi drugotuženog i zakonskog zastupnika prvotuženog, koji su saslušani na navedene okolnosti, nisu interpretirani u obrazloženju prvostepene presude, tako da uopće nije vidljivo na koji su način tuženi pribavili informacije koje su objavili o apelantu, jesu li ih i kako provjeravali i sl., niti se vidi kako su sudovi te iskaze cijenili u kontekstu ovog predmeta. S obzirom na to, Ustavni sud ukazuje da u predmetnom apelacionom postupku ne raspolaže činjenicama o tome jesu li i kako sudovi uzimali u obzir relevantne kriterije, te da samim tim, u okolnostima konkretnog slučaja, ne može dati konačan odgovor na to je li odbijanjem apelantovog tužbenog zahtjeva postignuta pravična ravnoteže između njegovog prava na ugled i prava tuženih na slobodu izražavanja. Osim toga, Ustavni sud ukazuje da s obzirom na ovakve nedostatke u obrazloženju osporenih odluka ne može ispitati jesu li tuženi, prilikom objavljivanja informacija o apelantovom imovnom stanju, objavili istinite informacije ili jesu li postupali u "dobroj namjeri" na način na koji je u ovoj odluci već obrazloženo, što je prvenstveno zadatak tih sudova. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da redovni sudovi, pri donošenju osporenih odluka, nisu obavili odgovarajuću analizu na način kako to zahtijevaju standardi Evropskog suda uspostavljeni praksom tog suda u pogledu postizanja pravične ravnoteže između prava iz člana 8. Evropske konvencije i prava iz člana 10. Evropske konvencije. Stoga, Ustavni sud smatra da je osporenom odlukom Okružnog suda, kao konačnom odlukom u predmetnom postupku, došlo do kršenja apelantovog prava iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije.

35. Bez obzira na navedeni zaključak, imajući u vidu rasprostranjenu sudsku praksu u vezi s utvrđivanjem pravične satisfakcije u slučajevima povrede ugleda klevetom, Ustavni sud smatra neophodnim ukazati na određene standarde koji se primjenjuju u pogledu utvrđivanja naknade štete u ovakvim slučajevima. Naime, Ustavni sud zapaža da je Okružni sud, nezavisno od toga što je zaključio da se u konkretnom slučaju radi o iznošenju mišljenja, a ne činjenica o apelantovom imovnom stanju, u obrazloženju svoje odluke ukazao i na to da je prvostepeni sud izveo pravilan zaključak da na osnovu apelantovog iskaza nije mogao utvrditi da je apelant trpio duševnu bol zbog iznesenih informacija.

36. U vezi s tim, Ustavni sud podsjeća da je Evropski sud istakao da prekomjerne sankcije, čak i kada se govor može legitimno sankcionirati u skladu s članom 10. stav 2. Evropske konvencije, mogu voditi kršenju prava na slobodu izražavanja i to zbog obeshrabrujućeg efekta koji takve sankcije imaju za novinare. Nadalje, da sankcija koja predstavlja miješanje u pravo na slobodu izražavanja mora biti "proporcionalna šteti koja je nanesena ugledu" i koja je propisana domaćim zakonom (vidi Evropski sud, Tolstoy Miloslavsky protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 13. jula 1995. godine, predstavka broj 18139/91, stav 35). Također, Ustavni sud podsjeća da je

Evropska komisija za ljudska prava smatrala da je pravo na ispravak primjeren i ograničen odgovor na klevetničke izjave. To pravo je predviđeno i međunarodnim standardima (npr. Vijeće Evrope je donijelo Rezoluciju (74) 26 Komiteta ministara o pravu na ispravak - položaj pojedinaca u odnosu na štampu u kojoj su data načela koja se tiču objavljivanja ispravka kao mjere zaštite protiv klevete).

37. Pri tome, Ustavni sud, imajući u vidu različitu praksu redovnih sudova u Bosni i Hercegovini u pogledu načina utvrđivanja naknade štete zbog povrede ugleda, smatra svrsishodnim ukazati da je Zakon o zaštiti od klevete lex specialis u takvim predmetima, tako da je naknadu potrebno odrediti na način da se postigne pravična ravnoteža između prava na slobodu izražavanja i prava na ugled, dakle primjenom načela proporcionalnosti. Pri tome, Ustavni sud naglašava da ni redovni sudovi, niti osobe koje traže naknadu štete zbog povrede ugleda nisu ograničeni nekim posebnim formalnim dokaznim sredstvima. To prvenstveno znači da osoba koja traži naknadu štete zbog povrede ugleda nije dužna da na okolnost pretrpljenih duševnih boli zbog povrede ugleda predlaže izvođenje dokaza vještačenjem, niti to može biti uvjet koji, ako se ne ispuni, vodi odbijanju zahtjeva za naknadu štete. Dakle, pri utvrđivanju štete zbog povrede ugleda potrebno je sagledati sve okolnosti slučaja, bez zahtjeva da se predlože i izvedu neki posebni formalni dokazi u pravcu utvrđivanja "jačine i trajanja duševnih bolova" jer samim tim što je neko oklevetan nanesena je i nekakva šteta njegovom ugledu. Konačno, Ustavni sud ukazuje da prilikom ocjenjivanja visine naknade štete, redovni sudovi pri ocjeni kakvu je štetu osoba pretrpjela i vrste satisfakcije koja bi joj pripadala, trebaju voditi računa da visina naknade štete bude proporcionalna nastaloj šteti, pri čemu će uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, tim prije što redovni sudovi mogu ocijeniti da se može i na drugi način, a ne samo novčano, sankcionirati klevetničko izražavanje i zaštititi ugled pojedinca u pitanju.

38. Na osnovu izloženog, Ustavni sud smatra da je bilo potrebno, u cilju zaštite apelantovog ustavnog prava, ukinuti osporenu odluku Okružnog suda, te predmet vratiti Okružnom sudu kako bi taj sud donio novu odluku u skladu s garancijama iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije.

Ostali navodi

39. S obzirom na zaključak u pogledu povrede člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije, Ustavni sud smatra da nije potrebno posebno razmatrati navodne povrede člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije, te člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

VIII. Zaključak

40. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije jer redovni sudovi, pri donošenju osporenih odluka, nisu obavili odgovarajuću analizu na način kako to zahtijevaju standardi Evropskog suda uspostavljeni praksom tog suda u pogledu postizanja pravične ravnoteže između prava iz člana 8. Evropske konvencije i člana 10. Evropske konvencije.

41. Na osnovu člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

42. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Mirsad Ćeman, s. r.


Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u predmetu broj AP 2043/12, rješavajući apelaciju Dragana Kalinića, na temelju članka VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b), članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, dopredsjednik Zlatko M. Knežević, dopredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudac Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 22. prosinca 2015. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Dragana Kalinića. Utvrđuje se povreda članka II/3.f) Ustava Bosne i

Hercegovine i članka 8. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukida se Presuda Okružnog suda u Banjaluci broj 71 0 P 037776 11 Gž od 4. travnja 2012. godine.

Predmet se vraća Okružnom sudu u Banjaluci koji je dužan po žurnom postupku donijeti novu odluku sukladno članku II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 8. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Okružnom sudu u Banjaluci da, sukladno članku 72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostave ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.



1. Dragan Kalinić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Banjaluke, kojeg zastupa Miljkan Pucar, odvjetnik iz Banjaluke, podnio je 28. svibnja 2012. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Okružnog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Okružni sud) broj 71 0 P 037776 11 Gž od 4. travnja 2012. godine i Presude Osnovnog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) broj 71 0 P 037776 04 P od 22. srpnja 2011. godine. Apelant je 31. prosinca 2012. godine obavijestio Ustavni sud da je Vrhovni sud Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) donio Rješenje broj 71 0 P 037776 12 Rev od 19. studenog 2012. godine, kojim je odbacio apelantovu reviziju izjavljenu protiv drugostupanjske presude.


2. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od Okružnog suda i Osnovnog suda zatraženo je 9. travnja 2015. godine, a od prvotuženog "Novi magazin" d.o.o. Banjaluka (u daljnjem tekstu: prvotuženi) i drugotuženog Slobodana Vaskovića (u daljnjem tekstu: drugotuženi) 28. travnja 2015. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Osnovni sud je 24. travnja 2015. godine dostavio odgovor na apelaciju, a Okružni sud 29. travnja 2015. godine.

4. S obzirom da se pismeno kojim je zatražen odgovor na apelaciju od prvotuženog vratilo s naznakom "nepoznat", a pismeno kojim je zatražen odgovor od drugotuženog s naznakom da drugotuženi "nije podigao pošiljku", dostava tih

pismena je sukladno članku 75. Pravila Ustavnog suda izvršena 30. svibnja 2015. godine, protekom roka od osam od dana stavljanja predmetnih pismena na oglasnu ploču Ustavnog suda.



6. Presudom Osnovnog suda broj 71 0 P 037776 04 P od 22. srpnja 2011. godine odbijen je apelantov tužbeni zahtjev kojim je tražio da se utvrdi da su prvotuženi, te drugotuženi kao autor članaka koji su objavljeni u nedjeljnom listu "Patriot" od 22. prosinca i 29. prosinca 2003. godine pod naslovima "Otac na službenom putu ili svi Kalinićevi stanovi i drumski razbojnici" i "Svi Kalinićevi stanovi", svjesno iznoseći neistinu, apelantu nanijeli štetu i time zlouporabili pravo na slobodno izražavanje garantirano člankom 10. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), slijedom čega se obvezuju apelantu solidarno naknaditi štetu izazvanu iznošenjem klevete, to jest da mu na ime satisfakcije za duševne boli isplate iznos od 10.000,00 KM, uz naknadu troškova postupka, kao i da su dužni trpjeti da se o njihovu trošku ta presuda objavi u jednom nedjeljnom i dva dnevna lista.

7. U obrazloženju presude Osnovni sud je naveo da je apelant u predmetnoj tužbi istaknuo da je u nedjeljnom listu, čiji je izdavač prvotuženi, 22. prosinca 2003. godine objavljen tekst, čiji je autor drugotuženi, sljedećeg sadržaja: "Jer sakupljač ucjenjenih duša nema šta nema – i u Beogradu, ali i u Republici Srpskoj. […] Naravno da svi stanovi nisu na njegovo ime, već se vode na članovima njegove najuže porodice […] Kalinić posjeduje komforan stan od preko 100 kvadrata u ulici Ivana Ribara broj 71, a u komšiluku na broju 69 još jedan takav stan […] pa je u bloku 45 pazario i poslovni prostor od preko 120 kvadrata u kojem se nalazi njegova knjižara. Ilustracije radi, kvadrat u ovom dijelu Beograda vrijedi najmanje dvije hiljade maraka. […] Kako raste skupštinska plata, tako rastu i apetiti, pa je predsjednik Parlamenta Republike Srpske nedavno kupio ogroman stan u Ohridskoj ulici broj 7 pored Hrama Svetog Save. Ovaj najnoviji Kalinićev stan takođe ima preko stotinu kvadrata, a svaki metar plaćen je po bogatoj cijeni od dvije hiljade eura (četiri hiljade maraka) što će reći da je ovaj topli kutak plaćen 400.000 maraka. Uz sve ovo Kalinić posjeduje i komforan stan na Palama, kao i vikendicu na Jahorini." Također, u predmetnoj tužbi apelant je istaknuo da su tuženi u sljedećem broju "Patriota" od 29. prosinca 2003. godine objavili apelantove demantije, te isto tako dali svoj odgovor u kojem su suštinski ponovili ranije navedeno.

8. Osnovni sud je naveo da je na glavnoj raspravi izveo dokaz čitanjem, između ostalog, članaka objavljenih u nedjeljnom listu "Patriot" (tj. pravnom predniku prvotuženog) od 22. prosinca i 29. prosinca 2003. godine, ugovora o prenošenju prava od 25. prosinca 2003. godine zaključenog između "Patriot Pressa" d.o.o. Banjaluka i prvotuženog, te da je izveo dokaz saslušanjem apelanta, drugotuženog i zakonskog zastupnika prvotuženog. U svezi s tim, Osnovni sud je naveo da je temeljem savjesne i brižljive ocjene svih provedenih dokaza, kako svakog dokaza posebno, tako i svih dokaza zajedno, u smislu odredaba članka 8. Zakona o parničnom postupku (u daljnjem tekstu: ZPP) odlučio kao u izreci presude.

9. Osnovni sud je, naime, ukazao da iz apelantovog iskaza proizlazi da je u vrijeme objavljivanja spornih članaka obnašao dužnost predsjednika Narodne skupštine RS, da je u to vrijeme bila u tijeku kampanja OHR-a i međunarodne zajednice protiv njega i njegovih najbližih suradnika, u smislu da je pružao potporu optuženima za ratne zločine i da je njegova imovina


služila u tu svrhu, te da je u konačnici uklonjen s dužnosti predsjednika Narodne skupštine RS i predsjednika SDS-a. Nadalje, da iz apelantovog iskaza proizlazi da je objavljene članke doživio kao optužbu da je stekao bogatstvo u vidu nekretnina, te da je te optužbe doživljavao kao problem jer je u kontaktima s biračima i građanima osjećao sumnjičavost s njihove strane, u smislu da oni smatraju da je apelant, znajući šta mu sprema OHR, materijalno osigurao sebe i svoju obitelj u Srbiji, kao i da su ga te optužbe za stjecanje bogatstva u očima građana prikazivale kao lopova i razbojnika. Također, iz apelantovog iskaza proizlazi da je takva situacija izazvala uznemirenost u njegovoj obitelji, te da je njegovo psihičko zdravlje bilo ugroženo.

10. Osnovni sud je ukazao da je odredbama članka 5. Zakona o zaštiti od klevete propisano da je svaka poslovno sposobna osoba koja prouzroči štetu ugledu fizičke osobe ili pravne osobe iznošenjem ili prenošenjem izražavanja nečeg neistinitog, identificirajući tu osobu trećoj osobi, odgovorna za klevetu, ako je ta osoba prouzročila štetu u svojstvu autora, urednika ili izdavača izražavanja, ili u svojstvu osobe koja je na neki drugi način efikasno kontrolirala sadržaj tog izražavanja, kao i pravna osoba koja je objavila izražavanje. U svezi s tim, Osnovni sud je naveo da tuženi u tijeku postupka nisu dokazali da je iznošenje navedenih informacija u novinskom članku istinito, to jest nisu dokazali da su apelant ili članovi njegove uže obitelji vlasnici stanova i poslovnog prostora u Beogradu, kako je navedeno u spornom članku. Osnovni sud je ukazao da neistinita informacija koja se objavi predstavlja osnovu za utvrđivanje naknade nematerijalne štete zbog nanesene psihičke boli izazvane povredom ugleda, dostojanstva i časti, međutim, da bi zahtjev za naknadu nematerijalne štete bio utemeljen, neophodno je utvrditi postojanje štete, to jest postojanje psihičke boli koja je u direktnoj svezi s objavljenom neistinitom informacijom. Po ocjeni Osnovnog suda, apelant u predmetnom postupku nije dokazao da mu je iznošenje neistinitih navoda u predmetnom članku uzrokovalo duševnu bol. Naime, Osnovni sud je ukazao da bi štetu u konkretnom slučaju predstavljale duševne boli određenog intenziteta koje traju određeno vrijeme kao posljedica povrede ugleda, potom da postojanje duševne boli, kao uvjeta za dosuđivanje novčane naknade, treba shvatiti kao manifestaciju određenih emocija koje su izražene kod apelanta, a ne samo kao uobičajeno klasično shvaćanje tog pojma. Osnovni sud je naveo da iz apelantovog iskaza proizlazi da je imao problema, da mu je psihičko zdravlje bilo ugroženo, bez posebnog obrazlaganja u čemu se sastoji i ogleda navodna ugroženost zdravlja. Pri tome, po ocjeni Osnovnog suda, iznesene informacije, iako su neistinite, ne predstavljaju informacije koje bi prouzročile duševne boli. Naime, Osnovni sud je naveo da su javne ličnosti, za razliku od običnih građana, neizbježno i svjesno izložene pomnom ispitivanju svake svoje riječi kako od novinara tako i od javnosti uopće, te da stoga moraju ispoljiti veći stupanj tolerancije. Konačno, Osnovni sud je naveo da je cijenio i druge provedene dokaze, ali da ih nije posebno obrazlagao jer nisu od utjecaja na odlučenje u predmetnoj pravnoj stvari.

11. Odlučujući o apelantovom prizivu protiv navedene presude, Okružni sud je donio Presudu broj 71 0 P 037776 11 Gž od 4. travnja 2012. godine kojom je priziv odbio i prvostupanjsku presudu potvrdio. U obrazloženju presude Okružni sud je naveo da je prvostupanjski sud u predmetnom postupku utvrdio da nisu istiniti navodi tuženih koji su objavljeni u nedjeljnom listu "Patriot", ali da zbog tih navoda nije nastupila šteta za apelanta, to jest nije utvrđeno postojanje duševne boli kod apelanta, što je uvjet za dosuđivanje novčane naknade. Osim toga, po shvaćanju Okružnog suda, u konkretnom slučaju se radilo o iznošenju mišljenja o

apelantovom imovnom stanju, nastojeći da se prikaže da su plaće javnih ličnosti u takvoj mjeri visoke da sebi mogu priuštiti bolji životni standard nego ostali građani, što se vrlo često spominje i kada su u pitanju druge javne ličnosti. Okružni sud je naveo da nigdje u članku nije navedeno da je apelant nezakonitim radom stekao navedene nekretnine, da je korumpiran, da je do imovine došao na prevaran način i zlouporabom svog položaja, što bi se onda doista moglo okvalificirati kao kleveta zbog koje je apelant trpio duševnu bol. Okružni sud je naveo da iz apelantovog iskaza ne proizlazi da su objavljene informacije tako djelovale na njega da je to bilo od utjecaja na njegov odnos prema obitelji, radnom mjestu i sredini u kojoj živi i radi. Nadalje, Okružni sud je naveo da je prvostupanjski sud, protivno navodima priziva, cijenio materijalne dokaze u spisu, slijedom čega je utvrdio da su navodi tuženih neistiniti. Također, Okružni sud je naveo da je prvostupanjski sud cijenio apelantov iskaz, te izveo pravilan zaključak da na temelju tog iskaza nije mogao utvrditi da je apelant trpio duševnu bol zbog iznesenih informacija. Po mišljenju Okružnog suda, informacije koje su objavljene o apelantu, tj. o njegovu imovnom stanju ne predstavljaju klevetu i nisu takve prirode da izazovu duševnu bol koja bi opravdavala dosuđivanje naknade za taj vid štete.

12. Vrhovni sud, odlučujući o apelantovoj reviziji protiv drugostupanjske presude, donio je Rješenje broj 71 0 P 037776 12 Rev od 19. studenog 2012. godine kojim je reviziju odbacio. U obrazloženju rješenja Vrhovni sud je naveo da u konkretnom slučaju nije ispunjen uvjet dopuštenosti revizije iz članka 237. stavak 2. ZPP-a, a da odlučivanje o reviziji nije od značaja za primjenu prava u drugim slučajevima u smislu odredaba članka 237. stavak 3. ZPP-a, slijedom čega je odlučio kao u izreci rješenja.


13. Apelant smatra da mu je osporenim odlukama Okružnog suda i Osnovnog suda povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije i pravo na imovinu iz članka II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Apelant navodi da je prvostupanjski sud proizvoljno ocijenio dokaze u predmetnom postupku. Naime, apelant navodi da je prvostupanjski sud u obrazloženju svoje presude naveo koje je dokaze proveo na glavnoj raspravi, ali da nije naveo kako je ocijenio svaki dokaz posebno, niti je te dokaze doveo u međusobnu vezu. Pri tome apelant navodi da je prvostupanjski sud u obrazloženju svoje presude interpretirao apelantov iskaz, ali ne i iskaze tuženih, niti je naveo sadržinu materijalnih dokaza. Apelant navodi da je pogrešan zaključak prvostupanjskog suda da apelant nije dokazao postojanje duševne boli kao uvjeta za dosuđivanje novčane naknade, budući da apelantov iskaz, koji je dao u svojstvu parnične stranke, jasno sadrži navode o postojanju duševne boli i ugroženosti njegova psihičkog zdravlja. Naime, apelant navodi da je u konkretnom slučaju nesporno da su navodi koje su iznijeli tuženi neistiniti koji, kao takvi, po apelantovom mišljenju, predstavljaju klevetu koja mora kod svakog normalnog čovjeka izazvati duševnu bol i koju sud mora sankcionirati, te da je sud morao naročito voditi računa o tome da se radi o javnoj ličnosti i šta znači prenošenje neistinitih informacija u javnosti. Također, apelant navodi da je drugostupanjski sud prihvatio pogrešno stajalište prvostupanjskog suda da apelant nije ponudio pouzdane dokaze da je trpio duševne boli zbog povrede ugleda, a da, pri tome, nije ispitao prvostupanjsku presudu sukladno prizivnim navodima i razlozima. S obzirom na navedeno, apelant smatra


da je u konkretnom slučaju izostala slobodna, savjesna i brižljiva ocjena svih okolnosti od strane suda, čime je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka, a time i pogrešna primjena materijalnog prava.


14. Okružni sud je naveo da apelant tijekom postupka nije dokazao utemeljenost tužbenog zahtjeva, što je bio dužan jer se radi o parnici za naknadu štete zbog povrede ugleda. Okružni sud je naveo da u prvostupanjskom postupku, na temelju provedenih dokaza, nije utvrđeno da je zbog iznesenih navoda tuženih apelant trpio duševnu bol, što je uvjet za dosuđivanje novčane naknade, a što prihvaća i taj sud. Okružni sud je naveo da u samom članku nije navedeno da je apelant nezakonitim radom stekao navedene nekretnine, da je korumpiran, da je do imovine došao na prevaran način i zlouporabom svog položaja, što bi se moglo okvalificirati kao kleveta zbog koje je apelant trpio duševnu bol. Okružni sud je naveo da je, dakle, u spornom članku izneseno mišljenje autora o apelantovom imovnom stanju, što, po mišljenju tog suda, ne predstavlja klevetu.

15. Osnovni sud je naveo da je u konkretnom slučaju taj sud postupao sukladno važećem zakonu, kako je navedeno u obrazloženju presude tog suda, te stoga smatra da su neutemeljeni apelantovi navodi izneseni u apelaciji.


16. U Zakonu o zaštiti od klevete ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 37/01) relevantne odredbe glase:

GRANICE DELOVANJA ZAKONA Član 4. stav 1.

(1) Ovaj zakon se primenjuje na sve tužbe za naknadu štete, ukoliko su podnesene povodom nezakonite povrede ugleda izazvane iznošenjem ili pronošenjem nečeg neistinitog, bez obzira na vrstu tužbe.

ODGOVORNOST ZA KLEVETU Član 5.

(1) Svako poslovno sposobno lice koje prouzrokuje štetu ugledu fizičkog ili pravnog lica iznošenjem ili pronošenjem izražavanja nečeg neistinitog, identifikujući to lice trećem licu, odgovorno je za klevetu, ako je to lice prouzrokovalo štetu u svojstvu autora, urednika ili izdavača izražavanja, ili u svojstvu lica koje je na neki drugi način efikasno kontrolisalo sadržaj tog izražavanja, kao i pravno lice koje je objavilo izražavanje.

(2) Lice iz stava 1. ovog člana je odgovorno za izazvanu štetu ako je namerno ili usled nepažnje iznelo ili pronelo izražavanje.

(3) Kada se izražavanje odnosi na pitanja od političkog ili javnog interesa, lice iz stava 1. ovog člana je odgovorno za izazvanu štetu iznošenjem ili pronošenjem izražavanja ako je to lice znalo da je izražavanje neistinito ili je nepažnjom zanemarilo neistinitost izražavanja. Isti standard odgovornosti primenjuje se ako je oštećeni bio ili je javni službenik ili je kandidat za funkciju u javnom organu i ako vrši, prema opštem shvatanju javnosti, značajan uticaj na pitanja od političkog ili javnog interesa.

(4) Kada se izražavanje odnosi na preminulu osobu, naslednik prvog reda te osobe može podneti tužbu u smislu ovog zakona ako izražavanje prouzrokuje štetu i njegovom ličnom ugledu.

IZUZECI OD ODGOVORNOSTI Član 6.

U sledećim slučajevima neće se odgovarati za klevetu: a) ako se radi o izražavanju mišljenja ili kada je

izražavanje u suštini istinito; b) ako je lice koje je navodno prouzrokovalo štetu bilo po

zakonu obavezno iznositi ili pronositi izražavanje, ili iznositi ili

pronositi izražavanje u toku zakonodavnog, sudskog ili upravnog postupka;

v) ako je iznošenje ili pronošenje izražavanja bilo razumno.

Kada sud donosi ovakvu odluku, uzima u obzir sve okolnosti slučaja, naročito uključujući: način, oblik i vreme iznošenja ili pronošenja izražavanja, prirodu i stepen prouzrokovane štete, dobronamernosti i pridržavanje opšte prihvaćenih profesionalnih standarda od strane štetnika, verovatnost da bi šteta nastala i da izražavanje nije izneseno ili proneseno, podatak da li izražavanje sadrži objektivnu i tačnu informaciju o izražavanju drugih lica i da li se odnosi na pitanja iz privatnog života oštećenog ili pitanja od političkog ili javnog značaja.

NAKNADA ŠTETE Član 11. stav 1.

(1) Naknada štete vrši se isključivo sa namerom nadoknade štete nanesene ugledu oštećenog, a ta nadoknada mora biti proporcionalna prouzrokovanoj šteti. Pri utvrđivanju naknade štete, sud uzima u obzir sve okolnosti slučaja, naročito uključujući sve poduzete mere da bi se ublažila prouzrokovana šteta, kao što su: objavljivanje ispravke, opozivanje izjave ili izvinjenje, činjenicu da li je štetnik stekao novčanu korist učinjenim iznošenjem ili pronošenjem izražavanja, ili činjenicu da bi iznos dodeljene štete mogao imati za posledicu velike materijalne poteškoće ili bankrot štetnika.

ODNOS OVOG ZAKONA PREMA DRUGIM ZAKONIMA Član 13.

Ovaj zakon je lex specialis u odnosu na sve druge zakone. Za sve što nije regulisano ovim zakonom primenjivaće se odredbe Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o izvršnom postupku i Zakona o parničnom postupku koji su na snazi u Republici Srpskoj.

17. U Zakonu o obligacijskim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, te "Službeni glasnik Republike Srpske", br. 17/93, 3/96, 39/03 i 74/04) relevantne odredbe glase:

Član 200. (1) Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne

bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu.

(2) Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

VI. Dopustivost

18. Sukladno članku VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

19. Sukladno članku 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku koji je koristio.

20. U konkretnom slučaju, Ustavni sud ukazuje da je apelant istodobno kada je podnio apelaciju izjavio i reviziju


Vrhovnom sudu protiv Presude Okružnog suda broj 71 0 P 037776 11 Gž od 4. travnja 2012. godine. S obzirom da je revizija odbačena kao nedopuštena zbog formalnih razloga (o čemu je apelant pravodobno obavijestio Ustavni sud), slijedi da je konačna odluka u predmetnom postupku osporena presuda Okružnog suda. Potom, osporenu presudu apelant je primio 12. travnja 2012. godine, a apelacija je podnesena 28. svibnja 2012. godine, tj. u roku od 60 dana kako je propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neutemeljena.

21. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti.

VII. Meritum

22. Apelant pobija navedene presude, tvrdeći da su tim presudama povrijeđena njegova prava iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije, te članka II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Međutim, Ustavni sud ima u vidu da je osporenim odlukama odbijen apelantov tužbeni zahtjev kojim je tražio da se utvrdi da su tuženi odgovorni za klevetu, tj. da su iznošenjem određenih neistinitih informacija o apelantu prouzročili štetu njegovu ugledu, te da se slijedom toga obvežu da mu na ime pretrpljenih duševnih boli zbog povrede ugleda naknade nematerijalnu štetu. Budući da se, dakle, suština apelantovog zahtjeva odnosi na zaštitu "prava na ugled", koje je zaštićeno člankom 8. Europske konvencije, Ustavni sud će, slijedeći praksu Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud), u konkretnom slučaju ispitati jesu li redoviti sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za uskraćivanje zaštite apelantovom ugledu, odnosno je li osporenim odlukama redovitih sudova postignuta pravična ravnoteža između dva suprotstavljena prava: apelantovog prava na ugled i prava tuženih na slobodu izražavanja.

Pravo na poštovanje privatnog života 23. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u

relevantnom dijelu glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju

ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:

[…] f) Pravo na privatni i obiteljski život, dom i dopisivanje. 24. Članak 8. Europske konvencije glasi: 1. Svako ima pravo na poštivanje svog privatnog i

obiteljskog života, doma i prepiske. 2. Javna vlast se ne miješa u vršenje ovog prava, osim ako

je takvo miješanje predviđeno zakonom i ako je to neophodna mjera u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti, gospodarske dobrobiti zemlje, sprječavanja nereda ili sprječavanja zločina, zaštite zdravlja i morala ili zaštite prava i sloboda drugih.

Pravo na slobodu izražavanja 25. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u

relevantnom dijelu glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju

ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:

h) Slobodu izražavanja. 26. Članak 10. Europske konvencije glasi: 1. Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo

uključuje slobodu mišljenja i slobodu primanja i prenošenja informacija i ideja, bez miješanja javne vlasti i bez obzira na

granice. Ovaj članak ne spriječava države da zahtijevaju dozvole za rad od radio, televizijskih i filmskih kompanija.

2. Ostvarivanje ovih sloboda, budući da uključuje obveze i odgovornosti, može podlijegati takvim formalnostima, uvjetima, ograničenjima ili sankcijama predviđenim zakonom i koje su neophodne u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, teritorijalnog integriteta ili javne sigurnosti, sprječavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja i morala, ugleda ili prava drugih, sprječavanja širenja povjerljivih informacija ili u interesu očuvanja autoriteta i nepristranosti sudstva.

27. Ustavni sud, prije svega, podsjeća da prema praksi Europskog suda pravo pojedinca na ugled predstavlja element njegova "privatnog života" zaštićenog člankom 8. Europske konvencije (vidi Europski sud, Chauvy i drugi protiv Francuske, broj 64915/01, stavak 70., ECHR 2004-VI, Pfeifer protiv Austrije, broj 12556/03, stavak 38., ECHR 2007-XII i Petrina protiv Rumunjske, presuda od 14. listopada 2008. godine, predstavka broj 78060/01, stavak 28.). S druge strane, apelant je tražio zaštitu zbog navodne klevete, što znači da u biti traži da se radi zaštite njegova ugleda ograniči pravo tuženih na slobodu izražavanja koja je garantirana člankom 10. Europske konvencije. Dakle, Ustavni sud ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o "konfliktu" između dva prava koja su jednako zaštićena Europskom konvencijom – apelantovom pravu na ugled koje je zaštićeno člankom 8. Europske konvencije i pravu tuženih na slobodu izražavanja koje je zaštićeno člankom 10. Europske konvencije, što zahtijeva postizanje pravične ravnoteže između tih suprotstavljenih prava.

28. U svezi s tim, Ustavni sud, najprije, podsjeća da pravo na privatni život iz članka 8. Europske konvencije, kao i pravo na slobodu izražavanja iz članka 10. Europske konvencije spadaju u grupu tzv. kvalificiranih prava, za koja je karakteristično da prvim stavkom definiraju samo pravo, a drugim stavkom definiraju dozvoljena miješanja i ograničenja tih prava, pod uvjetima propisanim drugim stavkom. Ustavni sud ukazuje da članak 8. Europske konvencije štiti pojedinca od proizvoljnog miješanja države u njegov privatni život, te da država, osim toga, ima i pozitivnu obvezu osigurati poštovanje privatnog života pojedinca. Ustavni sud ukazuje da, s druge strane, sloboda izražavanja predstavlja jedan od suštinskih temelja demokratskog društva i jedan od temeljnih uvjeta za njegov napredak i samoostvarenje svakog pojedinca. Kada je u pitanju članak 10. stavak 2. Europske konvencije, valja podsjetiti da se sloboda izražavanja odnosi ne samo na "informacije" ili "ideje" koje naiđu na pozitivan ili ravnodušan prijam ili koje se smatraju neuvredljivim, već i na one koje vrijeđaju, šokiraju ili uznemiruju. To su pretpostavke pluralizma, tolerancije i slobodoumlja bez kojih jedno "demokratsko društvo" ne može postojati. Kao što je propisano člankom 10. Europske konvencije, sloboda izražavanja može biti podložna iznimkama, koje, međutim, moraju biti strogo tumačene, a potreba za bilo kakvim ograničenjem mora biti ubjedljivo utvrđena (vidi Europski sud, Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 7. prosinca 1976. godine, predstavka broj 5493/72, stavak 49.). Pri tome, Ustavni sud naglašava da tisak igra suštinsku ulogu u demokratskom društvu. Iako tisak ne smije prekoračiti određene granice, osobito glede ugleda i prava drugih, on je ipak dužan priopćavati – na način koji je sukladan njegovim dužnostima i obvezama – informacije i ideje o svim pitanjima od javnog interesa. Ne samo da je tisak dužan priopćavati takve informacije i ideje, već i javnost ima pravo primati ih. Da je drugačije, tisak ne bi bio u mogućnosti vršiti svoju vitalnu ulogu "čuvara javnosti" (vidi Europski sud, Bladet Tromsø i


Stensaas protiv Norveške, predstavka broj 21980/93, st. 59. i 62. ECHR 1999-III i Pedersen i Baadsgaard protiv Danske, predstavka broj 49017/99, stavak 71. ECHR 2004-XI).

29. U svezi s pitanjem postizanja pravične ravnoteže između prava iz članka 8. Europske konvencije i prava iz članka 10. Europske konvencije, Ustavni sud podsjeća da je Europski sud u svojoj praksi utvrdio određene relevantne kriterije koji se glede toga uzimaju u obzir. Prvi kriterij se odnosi na doprinos članka debati od općeg interesa što, prema praksi Europskog suda, uključuje pitanja kao što su politika, kriminal, sport ili umjetnost, s tim da definicija "teme" od općeg interesa ovisi o okolnostima svakog konkretnog slučaja. Pri tome, Ustavni sud naglašava da doprinos članka debati od općeg interesa ukazuje da tisak ispunjava svoju ulogu "čuvara javnog interesa", dok u protivnom tisak ne ispunjava tu ulogu, već služi samo da zadovolji radoznalost određenog dijela publike. Uloga i dužnost osobe o kojoj je riječ i priroda aktivnosti o kojima se piše u članku predstavljaju još jedan bitan kriterij povezan s prethodnim. U svezi s tim mora se napraviti razlika između privatnih osoba i osoba koje nastupaju u javnom kontekstu, kao što su političke ili druge javne ličnosti. Sukladno tome, dok privatna osoba, nepoznata javnosti, može zahtijevati naročitu zaštitu svog prava na privatni život, to ne važi na isti način i za javne ličnosti. Temeljna razlika koja se mora povući odnosi se na izvještavanje o činjenicama koje mogu doprinijeti debati u demokratskom društvu u svezi s političarima koji obnašaju svoje zvanične dužnosti i izvještavanje o pojedinostima iz privatnog života osobe koja ne obnaša takve dužnosti. Dok u prvom slučaju tisak vrši svoju ulogu "čuvara javnosti" u demokratskoj zemlji time što priopćava informacije i ideje o pitanjima od javnog interesa, ta uloga djeluje manje važnom u drugom slučaju. Slično tome, iako u određenim posebnim okolnostima, pravo javnosti da bude informirana može čak i da se prostire na aspekte privatnog života javnih ličnosti, naročito kad su u pitanju političari, to nije slučaj - čak iako je neka osoba poznata javnosti - kada se objavljene fotografije i propratni članci odnose isključivo na pojedinosti iz privatnog života te osobe i imaju isključivo za cilj zadovoljiti znatiželju javnosti glede toga (vidi Europski sud, Von Hannover protiv Njemačke, presuda od 7. veljače 2012. godine, predstavke br. 40660/08 i 60641/08, st. 109. i 110.).

30. Sljedeći bitan kriterij koji se uzima u obzir je način na koji su pribavljene informacije, je li osoba koja je u pitanju kontaktirana radi informacija, te je li joj dana mogućnost odgovoriti na iznesene navode. Na taj se način, između ostalog, utvrđuje je li novinar postupao u dobroj namjeri, što može biti njegova obrana od klevete čak i kada su informacije koje je prenio neistinite. Ustavni sud ukazuje da je Europski sud, primjenjujući ovaj kriterij, podsjetio da je i ranije pridavao veliku važnost tome jesu li domaći sudovi analizirali način na koji su novinari dobili informacije, jesu li ih pokušali verificirati s aplikantima prije objavljivanja i jesu li aplikantima omogućili odgovoriti na navode iznesene u istom članku (vidi Europski sud, Ion Carstea protiv Rumunjske, presuda od 28. listopada 2014. godine, predstavka broj 20531/06, stavak 35.). Ostali čimbenici koji se također uzimaju u obzir u ovakvim predmetima su prethodno ponašanje osoba o kojima se piše (npr. da li je ta osoba već sama o sebi iznosila neke stvari javno), sadržaj, oblik i posljedice objavljivanja, te težina nametnute sankcije.

31. Primjenjujući navedena načela na konkretan slučaj, Ustavni sud zapaža da je apelant, u vrijeme kada je objavljen sporni članak, obnašao dužnost predsjednika Narodne skupštine RS, te da se sporni članak bavio pitanjem "apelantovog imovnog stanja". Također, Ustavni sud zapaža, kako proizlazi iz apelantovih navoda, da je u to vrijeme bila "u toku kampanja

OHR-a i međunarodne zajednice" protiv njega u smislu da mu se "stavljalo na teret" da je pružao potporu optuženima za ratne zločine i da je njegova imovina služila u tu svrhu. Dovodeći u svezu apelantovu dužnost (koju je obnašao u to vrijeme) i navedene okolnosti, Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju nesumnjivo postojao interes javnosti da dobije informacije glede apelantove imovine. Pri tome, Ustavni sud ponavlja da ne samo da tisak ima zadatak priopćavati informacije o svim pitanjima od javnog interesa, već i da javnost ima pravo dobivati ih, dok su političke ličnosti neizbježno i svjesno izložene pomnom ispitivanju svake svoje riječi i djela kako od novinara, tako i od najšire javnosti, te stoga moraju pokazati i veći stupanj tolerancije u odnosu na druge osobe. S obzirom na navedeno, Ustavni sud prihvata da je pitanje "apelantovog imovnog stanja" u okolnostima konkretnog slučaja predstavljalo "temu" od općeg interesa, te da je sporni članak koji se bavio tim pitanjem, kao takav, predstavljao doprinos "temi" odnosno debati od općeg interesa.

32. Glede navoda iznesenih u spornom članku, Ustavni sud zapaža da je prvostupanjski sud ukazao da se radi o neistinitim informacijama (jer tuženi nisu dokazali suprotno), dok se po shvaćanju drugostupanjskog suda u konkretnom slučaju radilo o "iznošenju mišljenja" o apelantovom imovnom stanju, a ne o iznošenju neistinitih informacija o apelantu. Ustavni sud podsjeća da su Europski sud i Ustavni sud u svojim odlukama u svezi s tim pitanjem već ukazali da postoji jasna distinkcija između informacije (činjenice) i mišljenja (vrijednosne ocjene) jer se postojanje činjenice može dokazati, a za istinu na temelju vrijednosne ocjene ne može se dati dokaz (vidi Europski sud, Lingens protiv Austrije, presuda od 8. srpnja 1986. godine, serija A broj 103, stavak 46. i Ustavni sud, Odluka broj AP 1004/04 od 2. prosinca 2005. godine). Naime, Ustavni sud podsjeća da je Europski sud dosljedno naglašavao potrebu da domaći pravni sustav jasno napravi razliku između činjenica i mišljenja, kao i da ne zahtijeva dokazivanje istinitosti za mišljenje. Pri tome, Europski sud je ukazao da i vrijednosni sudovi moraju imati činjeničnu osnovu koja ih može potkrijepiti jer, u protivnom, mogu biti pretjerani (vidi Europski sud, Feldek protiv Slovačke, presuda od 12. srpnja 2001. godine, predstavka broj 29032/95, stavak 76.). Imajući u vidu sadržaj spornog teksta, Ustavni sud ukazuje da se u konkretnom slučaju nesumnjivo radi o iznošenju informacija (činjenica) o apelantovom imovnom stanju, a nikako o iznošenju mišljenja o tome. Naime, Ustavni sud ukazuje da su u predmetnom tekstu navedene točno određene činjenice (tj. mjesto gdje se navodno nalaze apelantove nekretnine, ulica i broj, kvadratura stana i poslovnog prostora, itd.) koje, kao takve, podliježu dokazivanju, tj. čija se istinitost ili neistinitost nesporno može dokazivati.

33. U svezi s tim, Ustavni sud ukazuje da je u konkretnom slučaju pitanje istinitosti ili neistinitosti informacija o "apelantovom imovnom stanju" u konačnici ostalo bez odgovora u osporenim presudama, budući da se drugostupanjski sud u obrazloženju svoje odluke, kao konačne odluke u predmetnom postupku, nije bavio tim pitanjem (jer se po shvaćanju tog suda radilo o "iznošenju mišljenja" o apelantovom imovnom stanju). Međutim, neovisno o tome, Ustavni sud ukazuje da, čak kada su u pitanju i neistinite informacije, to ne znači da je osoba koja je objavila te informacije automatski odgovorna za klevetu, osobito kad su u pitanju mediji koji objavljuju tvrdnje o javnim ličnostima. Naime, prema praksi Europskog suda, jasno je da su sudovi i u drugim europskim zemljama razvili doktrinu koja, u biti, omogućava obranu medija ukoliko mogu pokazati da su postupali razumno ili sukladno profesionalnim standardima, dakle "u dobroj namjeri" kada su objavljivali kritičke izjave.


Ovakvu doktrinu primjenjuje i Europski sud koji je, kada je riječ o činjenicama, razvio fleksibilnija pravila od onih koja zahtijevaju dokazivanje istinitosti, ostavljajući medijima na taj način prostor za grešku (vidi Europski sud, Thorgeir Thorgeirson protiv Islanda, presuda od 25. lipnja 1992. godine, točka 65.).

34. U konkretnom slučaju, sudovi se nisu u obrazloženjima svojih odluka bavili pitanjem istinitosti objavljenih informacija, pa čak ni načinom pribavljanja informacija o apelantovom imovnom stanju, niti pitanjem poštovanja profesionalnih standarda od strane novinara, na temelju čega bi se, između ostalog, moglo zaključiti jesu li tuženi objavili istinite informacije ili jesu li prilikom objavljivanja spornog članka postupali razumno i sukladno profesionalnim standardima, dakle jesu li postupali u "dobroj namjeri", što bi, kako je već navedeno, mogla biti njihova obrana od klevete i u slučaju objavljivanja neistinitih informacija. Ustavni sud zapaža da iskazi drugotuženog i zakonskog zastupnika prvotuženog, koji su saslušani na navedene okolnosti, nisu interpretirani u obrazloženju prvostupanjske presude, tako da uopće nije vidljivo na koji su način tuženi pribavili informacije koje su objavili o apelantu, jesu li ih i kako provjeravali i sl., niti se vidi kako su sudovi te iskaze cijenili u kontekstu ovog predmeta. S obzirom na to, Ustavni sud ukazuje da u predmetnom apelacionom postupku ne raspolaže činjenicama o tome jesu li i kako sudovi uzimali u obzir relevantne kriterije, te da samim tim, u okolnostima konkretnog slučaja, ne može dati konačan odgovor na to je li odbijanjem apelantovog tužbenog zahtjeva postignuta pravična ravnoteže između njegova prava na ugled i prava tuženih na slobodu izražavanja. Osim toga, Ustavni sud ukazuje da s obzirom na ovakve nedostatke u obrazloženju osporenih odluka ne može ispitati jesu li tuženi, prilikom objavljivanja informacija o apelantovom imovnom stanju, objavili istinite informacije ili jesu li postupali u "dobroj namjeri" na način na koji je u ovoj odluci već obrazloženo, što je prvenstveno zadatak tih sudova. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da redoviti sudovi, pri donošenju osporenih odluka, nisu obavili odgovarajuću analizu na način kako to zahtijevaju standardi Europskog suda uspostavljeni praksom tog suda glede postizanja pravične ravnoteže između prava iz članka 8. Europske konvencije i prava iz članka 10. Europske konvencije. Stoga, Ustavni sud smatra da je osporenom odlukom Okružnog suda, kao konačnom odlukom u predmetnom postupku, došlo do kršenja apelantovog prava iz članka II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije.

35. Bez obzira na navedeni zaključak, imajući u vidu rasprostranjenu sudsku praksu u svezi s utvrđivanjem pravične satisfakcije u slučajevima povrede ugleda klevetom, Ustavni sud smatra neophodnim ukazati na određene standarde koji se primjenjuju glede utvrđivanja naknade štete u ovakvim slučajevima. Naime, Ustavni sud zapaža da je Okružni sud, neovisno o tome što je zaključio da se u konkretnom slučaju radi o iznošenju mišljenja, a ne činjenica o apelantovom imovnom stanju, u obrazloženju svoje odluke ukazao i na to da je prvostupanjski sud izveo pravilan zaključak da na temelju apelantovog iskaza nije mogao utvrditi da je apelant trpio duševnu bol zbog iznesenih informacija.

36. U svezi s tim, Ustavni sud podsjeća da je Europski sud istaknuo da prekomjerne sankcije, čak i kada se govor može legitimno sankcionirati sukladno članku 10. stavak 2. Europske konvencije, mogu voditi kršenju prava na slobodu izražavanja i to zbog obeshrabrujućeg efekta koji takve sankcije imaju za novinare. Nadalje, da sankcija koja predstavlja miješanje u pravo na slobodu izražavanja mora biti "proporcionalna šteti koja je nanesena ugledu" i koja je propisana domaćim zakonom

(vidi Europski sud, Tolstoy Miloslavsky protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 13. srpnja 1995. godine, predstavka broj 18139/91, stavak 35.). Također, Ustavni sud podsjeća da je Europsko povjerenstvo za ljudska prava smatralo da je pravo na ispravak primjeren i ograničen odgovor na klevetničke izjave. To pravo je predviđeno i međunarodnim standardima (npr. Vijeće Europe je donijelo Rezoluciju (74) 26 Komiteta ministara o pravu na ispravak – položaj pojedinaca u odnosu na tisak u kojoj su dana načela koja se tiču objavljivanja ispravka kao mjere zaštite protiv klevete).

37. Pri tome, Ustavni sud, imajući u vidu različitu praksu redovitih sudova u Bosni i Hercegovini glede načina utvrđivanja naknade štete zbog povrede ugleda, smatra svrsishodnim ukazati da je Zakon o zaštiti od klevete lex specialis u takvim predmetima, tako da je naknadu potrebno odrediti na način da se postigne pravična ravnoteža između prava na slobodu izražavanja i prava na ugled, dakle primjenom načela proporcionalnosti. Pri tome, Ustavni sud naglašava da ni redoviti sudovi, niti osobe koje traže naknadu štete zbog povrede ugleda nisu ograničeni nekim posebnim formalnim dokaznim sredstvima. To prvenstveno znači da osoba koja traži naknadu štete zbog povrede ugleda nije dužna na okolnost pretrpljenih duševnih boli zbog povrede ugleda predlagati izvođenje dokaza vještačenjem, niti to može biti uvjet koji, ako se ne ispuni, vodi odbijanju zahtjeva za naknadu štete. Dakle, pri utvrđivanju štete zbog povrede ugleda potrebno je sagledati sve okolnosti slučaja, bez zahtjeva da se predlože i izvedu neki posebni formalni dokazi u pravcu utvrđivanja "jačine i trajanja duševnih bolova" jer samim tim što je netko oklevetan nanesena je i nekakva šteta njegovu ugledu. Konačno, Ustavni sud ukazuje da prilikom ocjenjivanja visine naknade štete, redoviti sudovi pri ocjeni kakvu je štetu osoba pretrpjela i vrste satisfakcije koja bi joj pripadala, trebaju voditi računa da visina naknade štete bude proporcionalna nastaloj šteti, pri čemu će uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, tim prije što redoviti sudovi mogu ocijeniti da se može i na drugi način, a ne samo novčano, sankcionirati klevetničko izražavanje i zaštititi ugled pojedinca u pitanju.

38. Na temelju izloženog, Ustavni sud smatra da je bilo potrebno, u cilju zaštite apelantovog ustavnog prava, ukinuti osporenu odluku Okružnog suda, te predmet vratiti Okružnom sudu kako bi taj sud donio novu odluku sukladno garancijama iz članka II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije.

Ostali navodi

39. S obzirom na zaključak glede povrede članka II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije, Ustavni sud smatra da nije potrebno posebno razmatrati navodne povrede članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije, te članka II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

VIII. Zaključak

40. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje članka II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije jer redoviti sudovi, pri donošenju osporenih odluka, nisu obavili odgovarajuću analizu na način kako to zahtijevaju standardi Europskog suda uspostavljeni praksom tog suda glede postizanja pravične ravnoteže između prava iz članka 8. Europske konvencije i članka 10. Europske konvencije.

41. Na temelju članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.


42. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.


Mirsad Ćeman, v. r.

Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у

предмету број АП 2043/12, рјешавајући апелацију Драгана Калинића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине - пречишћени текст ("Службени гласник БиХ", број 94/14), у саставу:

Мирсад Ћеман, предсједник Мато Тадић, потпредсједник Златко М. Кнежевић, потпредсједник Валерија Галић, судија Миодраг Симовић, судија Сеада Палаврић, судија на сједници одржаној 22. децембра 2015. године

донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Усваја се апелација Драгана Калинића. Утврђује се повреда члана II/3ф) Устава Босне и

Херцеговине и члана 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Укида се Пресуда Окружног суда у Бањалуци број 71 0 П 037776 11 Гж од 4. априла 2012. године.

Предмет се враћа Окружном суду у Бањалуци који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку у складу с чланом II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и чланом 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Окружном суду у Бањалуци да, у складу с чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику БиХ", "Службеним новинама Федерације БиХ", "Службеном гласнику Републике Српске" и у "Службеном гласнику Брчко дистрикта Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Драган Калинић (у даљњем тексту: апелант) из Бањалуке, којег заступа Миљкан Пуцар, адвокат из Бањалуке, поднио је 28. маја 2012. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Окружног суда у Бањалуци (у даљњем тексту: Окружни суд) број 71 0 П 037776 11 Гж од 4. априла 2012. године и Пресуде Основног суда у Бањалуци (у даљњем тексту: Основни суд) број 71 0 П 037776 04 П од 22. јула 2011. године. Апелант је 31. децембра 2012. године обавијестио Уставни суд да је Врховни суд Републике Српске (у даљњем тексту: Врховни суд) донио Рјешење број 71 0 П 037776 12 Рев од 19. новембра 2012. године, којим је одбацио апелантову ревизију изјављену против другостепене пресуде.

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Окружног суда и Основног суда затражено је 9. априла 2015. године, а од првотуженог "Нови магазин" д.о.о. Бањалука (у даљњем тексту: првотужени) и друготуженог

Слободана Васковића (у даљњем тексту: друготужени) 28. априла 2015. године да доставе одговоре на апелацију.

3. Основни суд је 24. априла 2015. године доставио одговор на апелацију, а Окружни суд 29. априла 2015. године.

4. С обзиром да се писмено којим је затражен одговор на апелацију од првотуженог вратило с назнаком "непознат", а писмено којим је затражен одговор од друготуженог с назнаком да друготужени "није подигао пошиљку", достављање тих писмена је у складу с чланом 75 Правила Уставног суда извршена 30. маја 2015. године, протеком рока од осам од дана стављања предметних писмена на огласну таблу Уставног суда.

III. Чињенично стање

5. Чињенице предмета које произлазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

6. Пресудом Основног суда број 71 0 П 037776 04 П од 22. јула 2011. године одбијен је апелантов тужбени захтјев којим је тражио да се утврди да су првотужени, те друготужени као аутор чланака који су објављени у недјељном листу "Патриот" од 22. децембра и 29. децембра 2003. године под насловима "Отац на службеном путу или сви Калинићеви станови и друмски разбојници" и "Сви Калинићеви станови", свјесно износећи неистину, апеланту нанијели штету и тиме злоупотријебили право на слободно изражавање гарантовано чланом 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), слиједом чега се обавезују да апеланту солидарно накнаде штету изазвану изношењем клевете, то јест да му на име сатисфакције за душевне болове исплате износ од 10.000,00 КМ, уз накнаду трошкова поступка, као и да су дужни трпјети да се о њиховом трошку та пресуда објави у једном недјељном и два дневна листа.

7. У образложењу пресуде Основни суд је навео да је апелант у предметној тужби истакао да је у недјељном листу, чији је издавач првотужени, 22. децембра 2003. године објављен текст, чији је аутор друготужени, сљедећег садржаја: "Јер сакупљач уцјењених душа нема шта нема – и у Београду, али и у Републици Српској. […] Наравно да сви станови нису на његово име, већ се воде на члановима његове најуже породице […] Калинић посједује комфоран стан од преко 100 квадрата у улици Ивана Рибара број 71, а у комшилуку на броју 69 још један такав стан […] па је у блоку 45 пазарио и пословни простор од преко 120 квадрата у којем се налази његова књижара. Илустрације ради, квадрат у овом дијелу Београда вриједи најмање двије хиљаде марака. […] Како расте скупштинска плата, тако расту и апетити, па је предсједник Парламента Републике Српске недавно купио огроман стан у Охридској улици број 7 поред Храма Светог Саве. Овај најновији Калинићев стан такође има преко стотину квадрата, а сваки метар плаћен је по богатој цијени од двије хиљаде еура (четири хиљаде марака) што ће рећи да је овај топли кутак плаћен 400.000 марака. Уз све ово Калинић посједује и комфоран стан на Палама, као и викендицу на Јахорини." Такође, у предметној тужби апелант је истакао да су тужени у сљедећем броју "Патриота" од 29. децембра 2003. године објавили апелантове демантије, те исто тако дали свој одговор у којем су суштински поновили раније наведено.

8. Основни суд је навео да је на главној расправи извео доказ читањем, између осталог, чланака објављених у недјељном листу "Патриот" (тј. правном преднику


првотуженог) од 22. децембра и 29. децембра 2003. године, уговора о преношењу права од 25. децембра 2003. године закљученог између "Patriot Press-а" д.о.о. Бањалука и првотуженог, те да је извео доказ саслушањем апеланта, друготуженог и законског заступника првотуженог. У вези с тим, Основни суд је навео да је на основу савјесне и брижљиве оцјене свих проведених доказа, како сваког доказа посебно, тако и свих доказа заједно, у смислу одредаба члана 8 Закона о парничном поступку (у даљњем тексту: ЗПП) одлучио као у изреци пресуде.

9. Основни суд је, наиме, указао да из апелантовог исказа произлази да је у вријеме објављивања спорних чланака обављао функцију предсједника Народне скупштине РС, да је у то вријеме била у току кампања ОХР-а и међународне заједнице против њега и његових најближих сарадника, у смислу да је пружао подршку оптуженима за ратне злочине и да је његова имовина служила у ту сврху, те да је у коначном уклоњен с функције предсједника Народне скупштине РС и предсједника СДС-а. Надаље, да из апелантовог исказа произлази да је објављене чланке доживио као оптужбу да је стекао богатство у виду непокретности, те да је те оптужбе доживљавао као проблем јер је у контактима с бирачима и грађанима осјећао сумњичавост с њихове стране, у смислу да они сматрају да је апелант, знајући шта му спрема ОХР, материјално обезбиједио себе и своју породицу у Србији, као и да су га те оптужбе за стицање богатства у очима грађана приказивале као лопова и разбојника. Такође, из апелантовог исказа произлази да је таква ситуација изазвала узнемиреност у његовој породици, те да је његово психичко здравље било угрожено.

10. Основни суд је указао да је одредбама члана 5 Закона о заштити од клевете прописано да је свако пословно способно лице које проузрокује штету угледу физичког лица или правног лица изношењем или преношењем изражавања нечег неистинитог, идентификујући то лице трећем лицу, одговорно за клевету, ако је то лице проузроковало штету у својству аутора, уредника или издавача изражавања, или у својству лица које је на неки други начин ефикасно контролисало садржај тог изражавања, као и правно лице које је објавило изражавање. У вези с тим, Основни суд је навео да тужени у току поступка нису доказали да је изношење наведених информација у новинском чланку истинито, то јест нису доказали да су апелант или чланови његове уже породице власници станова и пословног простора у Београду, како је наведено у спорном чланку. Основни суд је указао да неистинита информација која се објави представља основ за утврђивање накнаде нематеријалне штете због нанесеног психичког бола изазваног повредом угледа, достојанства и части, међутим, да би захтјев за накнаду нематеријалне штете био основан, неопходно је утврдити постојање штете, то јест постојање психичког бола који је у директној вези с објављеном неистинитом информацијом. По оцјени Основног суда, апелант у предметном поступку није доказао да му је изношење неистинитих навода у предметном чланку узроковало душевну бол. Наиме, Основни суд је указао да би штету у конкретном случају представљали душевни болови одређеног интензитета који трају одређено вријеме као посљедица повреде угледа, затим да постојање душевног бола, као услова за досуђивање новчане накнаде, треба схватити као манифестацију одређених емоција које су изражене код апеланта, а не само као уобичајено класично схватање тог појма. Основни суд је навео да из апелантовог исказа

произлази да је имао проблема, да му је психичко здравље било угрожено, без посебног образлагања у чему се састоји и огледа наводна угроженост здравља. При томе, по оцјени Основног суда, изнесене информације, иако су неистините, не представљају информације које би проузроковале душевне болове. Наиме, Основни суд је навео да су јавне личности, за разлику од обичних грађана, неизбјежно и свјесно изложене помном испитивању сваке своје ријечи како од новинара тако и од јавности уопште, те да стога морају испољити већи степен толеранције. Коначно, Основни суд је навео да је цијенио и друге проведене доказе, али да их није посебно образлагао јер нису од утицаја на одлучење у предметној правној ствари.

11. Одлучујући о апелантовој жалби против наведене пресуде, Окружни суд је донио Пресуду број 71 0 П 037776 11 Гж од 4. априла 2012. године којом је жалбу одбио и првостепену пресуду потврдио. У образложењу пресуде Окружни суд је навео да је првостепени суд у предметном поступку утврдио да нису истинити наводи тужених који су објављени у недјељном листу "Патриот", али да због тих навода није наступила штета за апеланта, то јест није утврђено постојање душевног бола код апеланта, што је услов за досуђивање новчане накнаде. Осим тога, по схватању Окружног суда, у конкретном случају се радило о изношењу мишљења о апелантовом имовном стању, настојећи да се прикаже да су плате јавних личности у таквој мјери високе да себи могу да приуште бољи животни стандард него остали грађани, што се врло често спомиње и када су у питању друге јавне личности. Окружни суд је навео да нигдје у чланку није наведено да је апелант незаконитим радом стекао наведене непокретности, да је корумпиран, да је до имовине дошао на преваран начин и злоупотребом свог положаја, што би се онда заиста могло оквалификовати као клевета због које је апелант трпио душевну бол. Окружни суд је навео да из апелантовог исказа не произлази да су објављене информације тако дјеловале на њега да је то било од утицаја на његов однос према породици, радном мјесту и средини у којој живи и ради. Надаље, Окружни суд је навео да је првостепени суд, супротно наводима жалбе, цијенио материјалне доказе у спису, слиједом чега је утврдио да су наводи тужених неистинити. Такође, Окружни суд је навео да је првостепени суд цијенио апелантов исказ, те извео правилан закључак да на основу тог исказа није могао да утврди да је апелант трпио душевну бол због изнесених информација. По мишљењу Окружног суда, информације које су објављене о апеланту, тј. о његовом имовном стању не представљају клевету и нису такве природе да изазову душевну бол која би оправдавала досуђивање накнаде за тај вид штете.

12. Врховни суд, одлучујући о апелантовој ревизији против другостепене пресуде, донио је Рјешење број 71 0 П 037776 12 Рев од 19. новембра 2012. године којим је ревизију одбацио. У образложењу рјешења Врховни суд је навео да у конкретном случају није испуњен услов допуштености ревизије из члана 237 став 2 ЗПП-а, а да одлучивање о ревизији није од значаја за примјену права у другим случајевима у смислу одредаба члана 237 став 3 ЗПП-а, слиједом чега је одлучио као у изреци рјешења.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

13. Апелант сматра да му је оспореним одлукама Окружног суда и Основног суда повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције и право на


имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Апелант наводи да је првостепени суд произвољно оцијенио доказе у предметном поступку. Наиме, апелант наводи да је првостепени суд у образложењу своје пресуде навео које је доказе провео на главној расправи, али да није навео како је оцијенио сваки доказ посебно, нити је те доказе довео у међусобну везу. При томе апелант наводи да је првостепени суд у образложењу своје пресуде интерпретирао апелантов исказ, али не и исказе тужених, нити је навео садржину материјалних доказа. Апелант наводи да је погрешан закључак првостепеног суда да апелант није доказао постојање душевног бола као услова за досуђивање новчане накнаде, будући да апелантов исказ, који је дао у својству парничне странке, јасно садржи наводе о постојању душевног бола и угрожености његовог психичког здравља. Наиме, апелант наводи да је у конкретном случају неспорно да су наводи које су изнијели тужени неистинити који, као такви, по апелантовом мишљењу, представљају клевету која мора код сваког нормалног човјека изазвати душевну бол и коју суд мора да санкционише, те да је суд морао нарочито водити рачуна о томе да се ради о јавној личности и шта значи преношење неистинитих информација у јавности. Такође, апелант наводи да је другостепени суд прихватио погрешно становиште првостепеног суда да апелант није понудио поуздане доказе да је трпио душевне болове због повреде угледа, а да, при томе, није испитао првостепену пресуду сходно жалбеним наводима и разлозима. С обзиром на наведено, апелант сматра да је у конкретном случају изостала слободна, савјесна и брижљива оцјена свих околности од стране суда, чиме је учињена битна повреда одредаба парничног поступка, а тиме и погрешна примјена материјалног права.

б) Одговор на апелацију

14. Окружни суд је навео да апелант у току поступка није доказао основаност тужбеног захтјева, што је био дужан јер се ради о парници за накнаду штете због повреде угледа. Окружни суд је навео да у првостепеном поступку, на основу проведених доказа, није утврђено да је због изнесених навода тужених апелант трпио душевну бол, што је услов за досуђивање новчане накнаде, а што прихвата и тај суд. Окружни суд је навео да у самом чланку није наведено да је апелант незаконитим радом стекао наведене непокретности, да је корумпиран, да је до имовине дошао на преваран начин и злоупотребом свог положаја, што би се могло оквалификовати као клевета због које је апелант трпио душевну бол. Окружни суд је навео да је, дакле, у спорном чланку изнесено мишљење аутора о апелантовом имовном стању, што, по мишљењу тог суда, не представља клевету.

15. Основни суд је навео да је у конкретном случају тај суд поступао у складу с важећим законом, како је наведено у образложењу пресуде тог суда, те стога сматра да су неосновани апелантови наводи изнесени у апелацији.

V. Релевантни прописи

16. У Закону о заштити од клевете ("Службени гласник Републике Српске", број 37/01) релевантне одредбе гласе:

ГРАНИЦЕ ДЕЛОВАЊА ЗАКОНА Члан 4. став 1.

(1) Овај закон се примењује на све тужбе за накнаду штете, уколико су поднесене поводом незаконите повреде

угледа изазване изношењем или проношењем нечег неистинитог, без обзира на врсту тужбе.

ОДГОВОРНОСТ ЗА КЛЕВЕТУ Члан 5.

(1) Свако пословно способно лице које проузрокује штету угледу физичког или правног лица изношењем или проношењем изражавања нечег неистинитог, идентификујући то лице трећем лицу, одговорно је за клевету, ако је то лице проузроковало штету у својству аутора, уредника или издавача изражавања, или у својству лица које је на неки други начин ефикасно контролисало садржај тог изражавања, као и правно лице које је објавило изражавање.

(2) Лице из става 1. овог члана је одговорно за изазвану штету ако је намерно или услед непажње изнело или пронело изражавање.

(3) Када се изражавање односи на питања од политичког или јавног интереса, лице из става 1. овог члана је одговорно за изазвану штету изношењем или проношењем изражавања ако је то лице знало да је изражавање неистинито или је непажњом занемарило неистинитост изражавања. Исти стандард одговорности примењује се ако је оштећени био или је јавни службеник или је кандидат за функцију у јавном органу и ако врши, према општем схватању јавности, значајан утицај на питања од политичког или јавног интереса.

(4) Када се изражавање односи на преминулу особу, наследник првог реда те особе може поднети тужбу у смислу овог закона ако изражавање проузрокује штету и његовом личном угледу.

ИЗУЗЕЦИ ОД ОДГОВОРНОСТИ Члан 6.

У следећим случајевима неће се одговарати за клевету:

а) ако се ради о изражавању мишљења или када је изражавање у суштини истинито;

б) ако је лице које је наводно проузроковало штету било по закону обавезно износити или проносити изражавање, или износити или проносити изражавање у току законодавног, судског или управног поступка;

в) ако је изношење или проношење изражавања било разумно.

Када суд доноси овакву одлуку, узима у обзир све околности случаја, нарочито укључујући: начин, облик и време изношења или проношења изражавања, природу и степен проузроковане штете, добронамерности и придржавање опште прихваћених професионалних стандарда од стране штетника, вероватност да би штета настала да изражавање није изнесено или пронесено, податак да ли изражавање садржи објективну и тачну информацију о изражавању других лица и да ли се односи на питања из приватног живота оштећеног или питања од политичког или јавног значаја.

НАКНАДА ШТЕТЕ Члан 11. став 1.

(1) Накнада штете врши се искључиво са намером надокнаде штете нанесене угледу оштећеног, а та надокнада мора бити пропорционална проузрокованој штети. При утврђивању накнаде штете, суд узима у обзир све околности случаја, нарочито укључујући све подузете мере да би се ублажила проузрокована штета, као што су: објављивање исправке, опозивање изјаве или извињење, чињеницу да ли је штетник стекао новчану корист учињеним изношењем или проношењем


изражавања, или чињеницу да би износ додељене штете могао имати за последицу велике материјалне потешкоће или банкрот штетника.

ОДНОС ОВОГ ЗАКОНА ПРЕМА ДРУГИМ ЗАКОНИМА Члан 13.

Овај закон је леx специалис у односу на све друге законе. За све што није регулисано овим законом примењиваће се одредбе Закона о облигационим односима, Закона о извршном поступку и Закона о парничном поступку који су на снази у Републици Српској.

17. У Закону о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89, те "Службени гласник Републике Српске", бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04) релевантне одредбе гласе:

Члан 200. (1) За претрпљене физичке болове, за претрпљене

душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица као и за страх суд ће, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете, као и у њеном одсуству.

(2) Приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њене накнаде, суд ће водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.

VI. Допустивост

18. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.

19. У складу с чланом 18 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њом побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

20. У конкретном случају, Уставни суд указује да је апелант истовремено када је поднио апелацију изјавио и ревизију Врховном суду против Пресуде Окружног суда број 71 0 П 037776 11 Гж од 4. априла 2012. године. С обзиром да је ревизија одбачена као недопуштена због формалних разлога (о чему је апелант благовремено обавијестио Уставни суд), слиједи да је коначна одлука у предметном поступку оспорена пресуда Окружног суда. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 12. априла 2012. године, а апелација је поднесена 28. маја 2012. године, тј. у року од 60 дана како је прописано чланом 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда јер не постоји неки формални разлог због којег апелација није допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована.

21. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

22. Апелант побија наведене пресуде, тврдећи да су тим пресудама повријеђена његова права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције, те члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Међутим, Уставни суд има у виду да је оспореним одлукама одбијен апелантов тужбени захтјев којим је тражио да се утврди да су тужени одговорни за клевету, тј. да су изношењем одређених неистинитих информација о апеланту проузроковали штету његовом угледу, те да се слиједом тога обавежу да му на име претрпљених душевних болова због повреде угледа накнаде нематеријалну штету. Будући да се, дакле, суштина апелантовог захтјева односи на заштиту "права на углед", које је заштићено чланом 8 Европске конвенције, Уставни суд ће, слиједећи праксу Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд), у конкретном случају да испита да ли су редовни судови дали довољне и релевантне разлоге за ускраћивање заштите апелантовом угледу, односно да ли је оспореним одлукама редовних судова постигнута правична равнотежа између два супротстављена права: апелантовог права на углед и права тужених на слободу изражавања.

Право на поштовање приватног живота 23. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у

релевантном дијелу гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

[…] ф) Право на приватни и породични живот, дом и

преписку. 24. Члан 8 Европске конвенције гласи: 1. Свако има право на поштивање свог приватног и

породичног живота, дома и преписке. 2. Јавна власт се не мијеша у вршење овог права, осим

ако је такво мијешање предвиђено законом и ако је то неопходна мјера у демократском друштву у интересу националне безбједности, јавне безбједности, економске добробити земље, спречавања нереда или спречавања злочина, заштите здравља и морала или заштите права и слобода других.

Право на слободу изражавања 25. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у

релевантном дијелу гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

х) Слободу изражавања. 26. Члан 10 Европске конвенције гласи: 1. Свако има право на слободу изражавања. Ово

право укључује слободу мишљења и слободу примања и преношења информација и идеја, без мијешања јавне власти и без обзира на границе. Овај члан не спречава државе да захтијевају дозволе за рад од радио, телевизијских и филмских компанија.

2. Остваривање ових слобода, будући да укључује обавезе и одговорности, може подлијегати таквим формалностима, условима, ограничењима или санкцијама предвиђеним законом и које су неопходне у демократском друштву у интересу националне безбједности, територијалног интегритета или јавне безбједности, спречавања нереда или злочина, заштите здравља и морала, угледа или права других, спречавања ширења


повјерљивих информација или у интересу очувања ауторитета и непристрасности судства.

27. Уставни суд, прије свега, подсјећа да према пракси Европског суда право појединца на углед представља елемент његовог "приватног живота" заштићеног чланом 8 Европске конвенције (види Европски суд, Chauvy и други против Француске, број 64915/01, став 70, ECHR 2004-VI, Pfeifer против Аустрије, број 12556/03, став 38, ECHR 2007-XII и Petrina против Румуније, пресуда од 14. октобра 2008. године, представка број 78060/01, став 28). С друге стране, апелант је тражио заштиту због наводне клевете, што значи да у суштини тражи да се ради заштите његовог угледа ограничи право тужених на слободу изражавања која је гарантована чланом 10 Европске конвенције. Дакле, Уставни суд указује да се у конкретном случају ради о "конфликту" између два права која су једнако заштићена Европском конвенцијом – апелантовом праву на углед које је заштићено чланом 8 Европске конвенције и праву тужених на слободу изражавања које је заштићено чланом 10 Европске конвенције, што захтијева постизање правичне равнотеже између тих супротстављених права.

28. У вези с тим, Уставни суд, најприје, подсјећа да право на приватни живот из члана 8 Европске конвенције, као и право на слободу изражавања из члана 10 Европске конвенције спадају у групу тзв. квалификованих права, за која је карактеристично да првим ставом дефинишу само право, а другим ставом дефинишу дозвољена мијешања и ограничења тих права, под условима прописаним другим ставом. Уставни суд указује да члан 8 Европске конвенције штити појединца од произвољног мијешања државе у његов приватни живот, те да држава, осим тога, има и позитивну обавезу да обезбиједи поштовање приватног живота појединца. Уставни суд указује да, с друге стране, слобода изражавања представља један од суштинских темеља демократског друштва и један од основних услова за његов напредак и самоостварење сваког појединца. Када је у питању члан 10 став 2 Европске конвенције, ваља подсјетити да се слобода изражавања односи не само на "информације" или "идеје" које наиђу на позитиван или равнодушан пријем или које се сматрају неувредљивим, већ и на оне које вријеђају, шокирају или узнемирују. То су претпоставке плурализма, толеранције и слободоумља без којих једно "демократско друштво" не може да постоји. Као што је прописано чланом 10 Европске конвенције, слобода изражавања може да буде подложна изузецима, који, међутим, морају бити строго тумачени, а потреба за било каквим ограничењем мора да буде убједљиво утврђена (види Европски суд, Handyside против Уједињеног Краљевства, пресуда од 7. децембра 1976. године, представка број 5493/72, став 49). При томе, Уставни суд наглашава да штампа игра суштинску улогу у демократском друштву. Иако штампа не смије да прекорачи одређене границе, нарочито у погледу угледа и права других, она је ипак дужна да саопштава - на начин који је у складу с њеним дужностима и обавезама - информације и идеје о свим питањима од јавног интереса. Не само да је штампа дужна да саопштава такве информације и идеје, већ и јавност има право да их прима. Да је друкчије, штампа не би била у могућности да врши своју виталну улогу "чувара јавности" (види Европски суд, Bladet Tromsø и Stensaas против Норвешке, представка број 21980/93, ст. 59 и 62 ECHR 1999-III и Pedersen и Baadsgaard против Данске, представка број 49017/99, став 71 ECHR 2004-XI).

29. У вези с питањем постизања правичне равнотеже између права из члана 8 Европске конвенције и права из

члана 10 Европске конвенције, Уставни суд подсјећа да је Европски суд у својој пракси утврдио одређене релевантне критеријуме који се у том погледу узимају у обзир. Први критеријум се односи на допринос чланка дебати од општег интереса што, према пракси Европског суда, укључује питања као што су политика, криминал, спорт или умјетност, с тим да дефиниција "теме" од општег интереса зависи од околности сваког конкретног случаја. При томе, Уставни суд наглашава да допринос чланка дебати од општег интереса указује да штампа испуњава своју улогу "чувара јавног интереса", док у супротном штампа не испуњава ту улогу, већ служи само да задовољи радозналост одређеног дијела публике. Улога и функција лица о коме је ријеч и природа активности о којима се пише у чланку представљају још један битан критеријум повезан с претходним. У вези с тим мора се направити разлика између приватних лица и лица која наступају у јавном контексту, као што су политичке или друге јавне личности. Сходно томе, док приватно лице, непознато јавности, може да захтијева нарочиту заштиту свог права на приватни живот, то не важи на исти начин и за јавне личности. Основна разлика која се мора повући односи се на извјештавање о чињеницама које могу допринијети дебати у демократском друштву у вези с политичарима који обављају своје званичне функције и извјештавање о појединостима из приватног живота лица које не обавља такве функције. Док у првом случају штампа врши своју улогу "чувара јавности" у демократској земљи тиме што саопштава информације и идеје о питањима од јавног интереса, та улога дјелује мање важном у другом случају. Слично томе, иако у одређеним посебним околностима, право јавности да буде информисана може чак и да се простире на аспекте приватног живота јавних личности, нарочито кад су у питању политичари, то није случај - чак иако је неко лице познато јавности - када се објављене фотографије и пропратни чланци односе искључиво на појединости из приватног живота тог лица и имају искључиво за циљ да задовоље знатижељу јавности у том погледу (види Европски суд, Von Hannover против Њемачке, пресуда од 7. фебруара 2012. године, представке бр. 40660/08 и 60641/08, ст. 109 и 110).

30. Сљедећи битан критеријум који се узима у обзир је начин на који су прибављене информације, да ли је лице које је у питању контактирано ради информација, те да ли му дата могућност да одговори на изнесене наводе. На тај се начин, између осталог, утврђује да ли је новинар поступао у доброј намјери, што може бити његова одбрана од клевете чак и када су информације које је пренио неистините. Уставни суд указује да је Европски суд, примјењујући овај критеријум, подсјетио да је и раније придавао велику важност томе да ли су домаћи судови анализирали начин на који су новинари добили информације, да ли су их покушали верификовати с апликантима прије објављивања и да ли су апликантима омогућили да одговоре на наводе изнесене у истом чланку (види Европски суд, Ion Carstea против Румуније, пресуда од 28. октобра 2014. године, представка број 20531/06, став 35). Остали фактори који се такође узимају у обзир у оваквим предметима су претходно понашање лица о којима се пише (нпр. да ли је то лице већ само о себи износило неке ствари јавно), садржај, облик и посљедице објављивања, те тежина наметнуте санкције.

31. Примјењујући наведене принципе на конкретан случај, Уставни суд запажа да је апелант, у вријеме када је објављен спорни чланак, обављао функцију предсједника Народне скупштине РС, те да се спорни чланак бавио


питањем "апелантовог имовног стања". Такође, Уставни суд запажа, како произлази из апелантових навода, да је у то вријеме била "у току кампања ОХР-а и међународне заједнице" против њега у смислу да му се "стављало на терет" да је пружао подршку оптуженима за ратне злочине и да је његова имовина служила у ту сврху. Доводећи у везу апелантову функцију (коју је обављао у то вријеме) и наведене околности, Уставни суд сматра да је у конкретном случају несумњиво постојао интерес јавности да добије информације у погледу апелантове имовине. При томе, Уставни суд понавља да не само да штампа има задатак да саопштава информације о свим питањима од јавног интереса, већ и да јавност има право да их добија, док су политичке личности неизбјежно и свјесно изложене помном испитивању сваке своје ријечи и дјела како од новинара, тако и од најшире јавности, те стога морају показати и већи степен толеранције у односу на друга лица. С обзиром на наведено, Уставни суд прихвата да је питање "апелантовог имовног стања" у околностима конкретног случаја представљало "тему" од општег интереса, те да је спорни чланак који се бавио тим питањем, као такав, представљао допринос "теми" односно дебати од општег интереса.

32. У погледу навода изнесених у спорном чланку, Уставни суд запажа да је првостепени суд указао да се ради о неистинитим информацијама (јер тужени нису доказали супротно), док се по схватању другостепеног суда у конкретном случају радило о "изношењу мишљења" о апелантовом имовном стању, а не о изношењу неистинитих информација о апеланту. Уставни суд подсјећа да су Европски суд и Уставни суд у својим одлукама у вези с тим питањем већ указали да постоји јасна дистинкција између информације (чињенице) и мишљења (вриједносне оцјене) јер се постојање чињенице може доказати, а за истину на основу вриједносне оцјене не може се дати доказ (види Европски суд, Lingens против Аустрије, пресуда од 8. јула 1986. године, серија А број 103, став 46 и Уставни суд, Одлука број АП 1004/04 од 2. децембра 2005. године). Наиме, Уставни суд подсјећа да је Европски суд досљедно наглашавао потребу да домаћи правни систем јасно направи разлику између чињеница и мишљења, као и да не захтијева доказивање истинитости за мишљење. При томе, Европски суд је указао да и вриједносни судови морају имати чињенични основ који их може поткријепити јер, у супротном, могу бити претјерани (види Европски суд, Feldek против Словачке, пресуда од 12. јула 2001. године, представка број 29032/95, став 76). Имајући у виду садржај спорног текста, Уставни суд указује да се у конкретном случају несумњиво ради о изношењу информација (чињеница) о апелантовом имовном стању, а никако о изношењу мишљења о томе. Наиме, Уставни суд указује да су у предметном тексту наведене тачно одређене чињенице (тј. мјесто гдје се наводно налазе апелантове непокретности, улица и број, квадратура стана и пословног простора, итд.) које, као такве, подлијежу доказивању, тј. чија се истинитост или неистинитост неспорно може доказивати.

33. У вези с тим, Уставни суд указује да је у конкретном случају питање истинитости или неистинитости информација о "апелантовом имовном стању" у коначници остало без одговора у оспореним пресудама, будући да се другостепени суд у образложењу своје одлуке, као коначне одлуке у предметном поступку, није бавио тим питањем (јер се по схватању тог суда радило о "изношењу мишљења" о апелантовом имовном стању). Међутим, независно од тога, Уставни суд указује

да, чак када су у питању и неистините информације, то не значи да је лице које је објавило те информације аутоматски одговорно за клевету, нарочито кад су у питању медији који објављују тврдње о јавним личностима. Наиме, према пракси Европског суда, јасно је да су судови и у другим европским земљама развили доктрину која, у суштини, омогућава одбрану медија уколико могу показати да су поступали разумно или у складу с професионалним стандардима, дакле "у доброј намјери" када су објављивали критичке изјаве. Овакву доктрину примјењује и Европски суд који је, када је ријеч о чињеницама, развио флексибилнија правила од оних која захтијевају доказивање истинитости, остављајући медијима на тај начин простор за грешку (види Европски суд, Thorgeir Thorgeirson против Исланда, пресуда од 25. јуна 1992. године, тачка 65).

34. У конкретном случају, судови се нису у образложењима својих одлука бавили питањем истинитости објављених информација, па чак ни начином прибављања информација о апелантовом имовном стању, нити питањем поштовања професионалних стандарда од стране новинара, на основу чега би се, између осталог, могло закључити да ли су тужени објавили истините информације или да ли су приликом објављивања спорног чланка поступали разумно и у складу с професионалним стандардима, дакле да ли су поступали у "доброј намјери", што би, како је већ наведено, могла бити њихова одбрана од клевете и у случају објављивања неистинитих информација. Уставни суд запажа да искази друготуженог и законског заступника првотуженог, који су саслушани на наведене околности, нису интерпретирани у образложењу првостепене пресуде, тако да уопште није видљиво на који су начин тужени прибавили информације које су објавили о апеланту, да ли су их и како провјеравали и сл., нити се види како су судови те исказе цијенили у контексту овог предмета. С обзиром на то, Уставни суд указује да у предметном апелационом поступку не располаже чињеницама о томе да ли су и како судови узимали у обзир релевантне критеријуме, те да самим тим, у околностима конкретног случаја, не може дати коначан одговор на то да ли је одбијањем апелантовог тужбеног захтјева постигнута правична равнотеже између његовог права на углед и права тужених на слободу изражавања. Осим тога, Уставни суд указује да с обзиром на овакве недостатке у образложењу оспорених одлука не може да испита да ли су тужени, приликом објављивања информација о апелантовом имовном стању, објавили истините информације или да ли су поступали у "доброј намјери" на начин на који је у овој одлуци већ образложено, што је првенствено задатак тих судова. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да редовни судови, при доношењу оспорених одлука, нису обавили одговарајућу анализу на начин како то захтијевају стандарди Европског суда успостављени праксом тог суда у погледу постизања правичне равнотеже између права из члана 8 Европске конвенције и права из члана 10 Европске конвенције. Стога, Уставни суд сматра да је оспореном одлуком Окружног суда, као коначном одлуком у предметном поступку, дошло до кршења апелантовог права из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције.

35. Без обзира на наведени закључак, имајући у виду распрострањену судску праксу у вези с утврђивањем правичне сатисфакције у случајевима повреде угледа клеветом, Уставни суд сматра неопходним указати на одређене стандарде који се примјењују у погледу утврђивања накнаде штете у оваквим случајевима. Наиме,


Уставни суд запажа да је Окружни суд, независно од тога што је закључио да се у конкретном случају ради о изношењу мишљења, а не чињеница о апелантовом имовном стању, у образложењу своје одлуке указао и на то да је првостепени суд извео правилан закључак да на основу апелантовог исказа није могао да утврди да је апелант трпио душевну бол због изнесених информација.

36. У вези с тим, Уставни суд подсјећа да је Европски суд истакао да прекомјерне санкције, чак и када се говор може легитимно санкционисати у складу с чланом 10 став 2 Европске конвенције, могу водити кршењу права на слободу изражавања и то због обесхрабрујућег ефекта који такве санкције имају за новинаре. Надаље, да санкција која представља мијешање у право на слободу изражавања мора бити "пропорционална штети која је нанесена угледу" и која је прописана домаћим законом (види Европски суд, Tolstoy Miloslavsky против Уједињеног Краљевства, пресуда од 13. јула 1995. године, представка број 18139/91, став 35). Такође, Уставни суд подсјећа да је Европска комисија за људска права сматрала да је право на исправак примјерен и ограничен одговор на клеветничке изјаве. То право је предвиђено и међународним стандардима (нпр. Савјет Европе је донио Резолуцију (74) 26 Комитета министара о праву на исправак - положај појединаца у односу на штампу у којој су дати принципи који се тичу објављивања исправка као мјере заштите против клевете).

37. При томе, Уставни суд, имајући у виду различиту праксу редовних судова у Босни и Херцеговини у погледу начина утврђивања накнаде штете због повреде угледа, сматра сврсисходним указати да је Закон о заштити од клевете lex specialis у таквим предметима, тако да је накнаду потребно одредити на начин да се постигне правична равнотежа између права на слободу изражавања и права на углед, дакле примјеном принципа пропорционалности. При томе, Уставни суд наглашава да ни редовни судови, нити лица која траже накнаду штете због повреде угледа нису ограничени неким посебним формалним доказним средствима. То првенствено значи да лице које тражи накнаду штете због повреде угледа није дужно да на околност претрпљених душевних болова због повреде угледа предлаже извођење доказа вјештачењем, нити то може бити услов који, ако се не испуни, води одбијању захтјева за накнаду штете. Дакле, при утврђивању штете због повреде угледа потребно је сагледати све околности случаја, без захтјева да се предложе и изведу неки посебни формални докази у правцу утврђивања "јачине и трајања душевних болова" јер самим тим што је неко оклеветан нанесена је и некаква штета његовом угледу. Коначно, Уставни суд указује да приликом оцјењивања висине накнаде штете, редовни судови при оцјени какву је штету лице претрпјело и врсте сатисфакције која би му припадала, треба да воде рачуна да висина накнаде штете буде пропорционална насталој штети, при чему ће узети у обзир све околности конкретног случаја, тим прије што редовни судови могу оцијенити да се може и на други начин, а не само новчано, санкционисати клеветничко изражавање и заштитити углед појединца у питању.

38. На основу изложеног, Уставни суд сматра да је било потребно, у циљу заштите апелантовог уставног права, укинути оспорену одлуку Окружног суда, те предмет вратити Окружном суду како би тај суд донио нову одлуку у складу с гаранцијама из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције.

Остали наводи

39. С обзиром на закључак у погледу повреде члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције, Уставни суд сматра да није потребно посебно разматрати наводне повреде члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције, те члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

VIII. Закључак

40. Уставни суд закључује да постоји кршење члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције јер редовни судови, при доношењу оспорених одлука, нису обавили одговарајућу анализу на начин како то захтијевају стандарди Европског суда успостављени праксом тог суда у погледу постизања правичне равнотеже између права из члана 8 Европске конвенције и члана 10 Европске конвенције.

41. На основу члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

42. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине

Мирсад Ћеман, с. р.

221 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

predmetu broj AP 3257/12, rješavajući apelaciju Ljubiše Vranješa, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b), člana 59. st. (1), (2) i (3) i člana 62. stav 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, potpredsjednik Zlatko M. Knežević, potpredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudija Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 12. januara 2016. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Djelomično se usvaja apelacija Ljubiše Vranješa. Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz člana

II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ukida se Presuda Suda Bosne i Hercegovine broj S1 2 K 002735 12 Krž3 od 23. aprila 2012. godine u dijelu primjene materijalnog prava u odnosu na krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 173. stav 1. tačka c) Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine.

Ukidanje Presude Suda Bosne i Hercegovine broj S1 2 K 002735 12 Krž3 od 23. aprila 2012. godine u dijelu iz prethodnog stava ove odluke ni na koji način ne utječe na apelantovo lišavanje slobode, zadržavanje i pritvor, što je u isključivoj nadležnosti Suda Bosne i Hercegovine.

Predmet se vraća Sudu Bosne i Hercegovine koji je dužan po hitnom postupku donijeti novu odluku prema standardima iz ove odluke, u skladu s članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Sudu Bosne i Hercegovine da u skladu s članom 72. stav 5. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti


Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odbija se kao neosnovana apelacija Ljubiše Vranješa podnesena protiv Presuda Suda Bosne i Hercegovine br. S1 2 K 002735 12 Krž3 od 23. aprila 2012. godine i S1 K 002735 11 Krl od 28. oktobra 2011. godine u odnosu na ostale aspekte prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1. i 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.



1. Ljubiša Vranješ (u daljnjem tekstu: apelant) iz Banje Luke, kojeg zastupa Nenad Balaban, advokat iz Banje Luke, podnio je 7. septembra 2012. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presuda Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) br. S1 2 K 002735 12 Krž3 od 23. aprila 2012. godine i S1 K 002735 11 Krl od 28. oktobra 2011. godine. Apelant je dopunio apelaciju 1. oktobra 2013. godine.


2. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Suda BiH i Tužilaštva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužilaštvo BiH) zatraženo je 18. februara 2015. godine da dostave odgovor na apelaciju.

3. Sud BiH i Tužilaštvo BiH dostavili su odgovore na apelaciju 16. i 27. februara 2015. godine.



5. Presudom Suda BiH broj S1 1 K 002735 11 Krl od 28. oktobra 2011. godine apelant je oglašen krivim da je radnjama, opisanim u izreci presude, počinio krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 173. stav 1. tačka c) Krivičnog zakona BiH (u daljnjem tekstu: KZBiH), u vezi s članom 180. stav 1. KZBiH, za koje mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od deset godina, u koju je na osnovu člana 56. istog zakona uračunato vrijeme provedeno u pritvoru od 8. septembra 2010. godine do 7. oktobra 2010. godine, kao i od 28. oktobra 2011. godine pa nadalje.

6. Na glavnom pretresu od 14. septembra 2011. godine Sud BiH je usvojio prijedlog Tužilaštva BiH da se pročita apelantov iskaz dat u istražnom postupku, koji je, kako je konstatirano, u potpunosti sačinjen u skladu s odredbom člana 78. stav 2. ZKPBiH. U dokaznom postupku je na prijedlog Tužilaštva BiH saslušano deset svjedoka, u sudski spis uložen 31 materijalni dokaz, pročitan apelantov iskaz koji je dat u istražnom postupku, provedeno vještačenje po vještacima sudske medicine, od kojih je jedan specijalista antropolog. Na prijedlog apelantove odbrane saslušana su dva svjedoka i u spis uložena dva materijalna dokaza. Osim toga, kako bi se pretresnom vijeću omogućilo upoznati se s lokacijama koje su navedene u optužnici i na suđenju, vijeće i strane u postupku su 5. oktobra 2011. godine obišli lokacije na području općine Kotor-Varoš.

7. Obrazlažući presudu u pogledu primjene materijalnog zakona u vezi s vremenom izvršenja krivičnog djela, prihvaćena je pravna kvalifikacija krivičnog djela optužbe i apelant osuđen za krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 173. stav 1. tačka c) KZBiH. Sud je, s

obzirom na vrijeme izvršenja krivičnog djela kao i odredbe materijalnog zakona koji je bio na snazi u to vrijeme, smatrao relevantnim dva zakonska načela, i to: načelo zakonitosti i načelo vremenskog važenja krivičnog zakona. S tim u vezi je ukazano na član 3. KZBiH kojim je regulirano načelo zakonitosti (da krivično djelo i krivične sankcije mogu biti propisane samo zakonom i da nikome ne može biti izrečena kazna ili druga sankcija za djelo koje, prije nego što je učinjeno, nije bilo zakonom propisano kao krivično djelo i za koje zakonom nije bila propisana kazna) i član 4. KZBiH kojim je regulirano vremensko važenje zakona (da se na počinioca krivičnog djela primjenjuje zakon koji je bio na snazi u vrijeme učinjenja krivičnog djela, a ako se poslije učinjenja krivičnog djela jednom ili više puta izmijeni zakon, primijenit će se zakon koji je blaži za počinioca). Naglašeno je također da je načelo zakonitosti, osim u navedenim odredbama KZBiH, propisano i članom 7. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), a izuzetak kojim je omogućeno da se u okolnostima postojanja općih pravnih načela koja priznaju civilizirani narodi odstupi od načela iz čl. 3. i 4. KZBiH, odnosno člana 7. stav 1. Evropske konvencije propisan je u odredbi člana 7. stav 2. Evropske konvencije.

8. Ispitujući mogućnost primjene navedenog izuzetka, Sud je utvrdio da krivično djelo za koje je apelant proglašen krivim predstavlja krivično djelo prema međunarodnom običajnom pravu i da stoga potpada pod "opća načela međunarodnog prava" (propisana članom 4a. Zakona o izmjenama i dopunama KZBiH), odnosno pod "opća načela koja priznaju civilizirani narodi" propisana stavom 2. člana 7. Evropske konvencije, te da stoga KZBiH, na osnovu ove odredbe, može biti primijenjen u konkretnom slučaju. Ovakvom zaključku suda doprinijela je, između ostalog, i činjenica da se krivičnopravne radnje, nabrojane u članu 173. KZBiH, mogu pronaći i u zakonu koji je bio na snazi u vrijeme izvršenja krivičnog djela, i to u članu 142. KZSFRJ. Konačno, primjena KZBiH je dodatno opravdana činjenicom da je zapriječena kazna u svakom slučaju blaža nego smrtna kazna koja je bila na snazi u vrijeme izvršenja krivičnog djela, čime je zadovoljeno načelo u vezi s vremenskim važenjem krivičnog zakona i zaključeno da je u konkretnom slučaju potrebno i opravdano primijeniti KZBiH. Prema mišljenju Suda BiH, primjena KZBiH je opravdana budući da je zapriječena kazna u svakom slučaju blaža nego smrtna kazna koja je bila na snazi u vrijeme izvršenja krivičnog djela, čime se zadovoljava načelo u vezi s vremenskim važenjem krivičnog zakona, tj. primjenom zakona blažeg za učinioca.

9. Što se tiče dokaznog postupka, Sud je naveo da je prilikom ocjene dokaza cijenio svaki dokaz pojedinačno i u vezi s ostalim dokazima i na osnovu takve ocjene izveo zaključak o dokazanosti određenih činjenica. Imajući u vidu navode odbrane koja je osporila tvrdnje da su oštećene osobe bile civili, tvrdnjom da su bili vojno organizirani i da je stoga krivično djelo koje je apelantu optužnicom stavljeno na teret pogrešno kvalificirano, proveden je sveobuhvatan dokazni postupak na okolnost rasvjetljavanja ove sporne činjenice. Iz iskaza svih saslušanih svjedoka, optužbe i odbrane, Sud je utvrdio da su oštećeni (braća Grgić) nakon hapšenja, u civilnoj odjeći, dovedeni u prostorije SJB Kotor-Varoš, da su dakle u inkriminirano vrijeme imali status civila, te su kao takvi bili osobe zaštićene Ženevskom konvencijom o zaštiti civilnih osoba za vrijeme rata od 12. augusta 1949. godine (u daljnjem tekstu: Ženevska konvencija). Imajući u vidu definiciju pojma "civil" koja eksplicitno navodi da su civili sve osobe koje ne učestvuju u neprijateljstvima i koje nisu pripadnici oružanih snaga, proizašao je zaključak da su oštećeni bili civili i da ni na


koji način nisu učestvovali u oružanim snagama suprotne strane. Stoga je povodom apelantovog prigovora u pogledu krivičnopravne kvalifikacije djela koje mu je stavljeno na teret zaključeno da je ono propisano kao krivično djelo ratni zločin prema civilnom stanovništvu.

10. Ispitujući nadalje postojanje objektivnog uvjeta neophodnog za postojanje pravne kvalifikacije krivičnog djela iz člana 173. KZBiH, kojim je propisano da krivično djelo mora biti u vezi s kršenjima međunarodnog prava za vrijeme rata, oružanog sukoba ili okupacije, Sud BiH je zaključio da je tokom postupka utvrđena činjenica da je u inkriminirano vrijeme, na inkriminiranom području bilo proglašeno ratno stanje, odnosno da je postojao oružani sukob. Svi saslušani svjedoci, kako optužbe tako i odbrane, saglasni su u izjavama da je 6. jula 1992. godine, ulaskom srpskih vojnih i policijskih oružanih formacija započeo oružani sukob između zaraćenih strana. Dalje je nesporno utvrđeno da je apelant u inkriminirano vrijeme bio pripadnik oružanih snaga RS i da je u tom svojstvu na području Kotor-Varoši boravio isključivo zbog postojanja oružanog sukoba. Nadalje je ocijenjeno da inkriminirane radnje koje su apelantu stavljene na teret u odnosu na oštećene nisu bile opravdane vojnom nuždom, već je apelant iskoristio svoj položaj pripadnika oružanih snaga i položaj oštećenih civila (braće Grgić), koji su se nalazili u kućnom pritvoru, bez oružja i bez pružanja otpora. Stoga je Sud zaključio da je postojanje oružanog sukoba utjecalo na sposobnost i apelantovu odluku da počini predmetno krivično djelo, kao i na način počinjenja tog djela.

11. Također je, na okolnost radnje izvršenja predmetnog krivičnog djela, Sud BiH na osnovu provedenih dokaza, između ostalog, iz iskaza saslušanog svjedoka S1 (zaštićeni svjedok) utvrdio da je apelant, obučen u plavu maskirnu uniformu i naoružan automatskom puškom i pištoljem, zajedno s M. M. i još jednim pripadnikom VP 7551 Banja Luka Goranom Markovićem, zv. Markan, noću 6. jula 1992. godine došao do kuće u kojoj su se oštećeni nalazili (u kućnom pritvoru), nakon čega im je apelant naredio da pođu s njima na ispitivanje, te nakon što su se dovezli do zgrade općine naređeno im je da krenu u pravcu spomenika [...], nakon čega je pripadnik VP 7551 Banja Luka Goran Marković, zv. Markan (u daljnjem tekstu: G. M.), u namjeri da liši života oštećene, repetirao pušku i ispalio više hitaca u pravcu oštećenih, usljed čega su od zadobivenih povreda nanijetih mecima iz automatske puške oštećeni Zdravko i Ivo Grgić preminuli na licu mjesta dok je njihov brat, oštećeni Viktor Grgić, pogođen u predjelu šaka uspio pobjeći, zadobivši teške tjelesne povrede.

12. Na okolnost vremena i mjesta izvršenja krivičnog djela su također provedeni dokazi saslušanjem većeg broja svjedoka na osnovu čijih saglasnih izjava, kao i iz apelantove odbrane date u istrazi proizlazi da se kritični događaj desio noću 6. jula 1992. godine između 22.00 i 23.00 sata. Imajući to u vidu, Sud je nesporno zaključio da se inkriminirani događaj desio noću u Kotor-Varoši između 22.00 i 23.00 sata. Također je nesporno utvrđeno da je apelant kritične prilike bio obučen u plavu maskirnu uniformu, naoružan automatskom puškom i pištoljem i da je, zajedno s M. M. i G. M, 6. jula 1992. godine naredio oštećenim, koji su bili smješteni u kući Nenada Tešića u kućnom pritvoru, da pođu s njima na ispitivanje, što su oni i učinili. Zatim su se odvezli do zgrade općine gdje su oštećene sproveli do mjesta na kojem je u njih pucano. Iz iskaza svjedoka koji je prihvaćen kao vjerodostojan i uvjerljiv, a ni apelant ga u svojoj odbrani nije osporio, proizlazi da se ubistvo oštećenih (braće Grgić) desilo na trotoaru pored spomenika, da su prethodno išli u koloni jedan iza drugoga, da je apelant bio na kraju kolone i da je G. M., zvani Markan, bez prethodnog komentara ili dogovora, rafalnom paljbom počeo pucati u

oštećene civile (braću Grgić), od kojih su dvojica poginula na licu mjesta, dok je treći uspio pobjeći.

13. Sud nije prihvatio apelantovu tvrdnju prema kojoj nije očekivao da će G. M. pucati, da je u pitanju bio eksces koji on nije mogao predvidjeti i da stoga nije krivično odgovoran. S tim u vezi Sud je naveo da ovakva tvrdnja nije u saglasnosti s provedenim dokazima, a naročito s iskazom svjedoka, oštećenog Viktora Grgića, koji je bio očevidac događaja, čiji je iskaz u cijelosti prihvaćen kao vjerodostojan. Prije svega, nije prihvaćena tvrdnja odbrane prema kojoj je apelant u konkretnoj situaciji postupao po naređenju svog pretpostavljenog s ciljem da se oštećeni sprovedu na saslušanje i u zatvor. Naime, uvidom u spisak pripadnika Specijalnog odreda policije CJB Banja Luka, kojem je apelant pripadao, utvrđeno je da Slobodan Dubočanin, za kojeg je apelant tvrdio da je njegov pretpostavljeni i da je izvršavao njegovo naređenje, nije bio pripadnik navedene jedinice i u Kotor-Varoši nije bio nadređen svim pripadnicima srpskih oružanih formacija, kako je apelant tvrdio. S tim u vezi cijenjeno je i apelantovo ponašanje nakon predmetnog događaja. Budući da nakon što je G. M. ubio civile, nikoga, pa ni svog pretpostavljenog, nije obavijestio o događaju koji se desio, izveden je zaključak da su i apelant i ostali optuženi, od samog dolaska po oštećene (braću Grgić) imali svijest o tome da ih G. M. namjerava ubiti. Takav zaključak je izveden nakon analize svih provedenih dokaza pojedinačno i u međusobnoj vezi, na osnovu kojih je sud van razumne sumnje zaključio da su apelant i M. M. s umišljajem pomagali G. M. počiniti krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Naime, po apelantovoj naredbi, oštećeni su izvedeni iz kuće, zatim im je naređeno da sjednu u vozilo, a zatim da izađu iz vozila i krenu u pravcu zgrade općine, gdje nije bilo objekata koji su služili kao zatvor ili mjesto za ispitivanje. Apelant je sve vrijeme nosio automatsku pušku i bio na licu mjesta u trenutku kad je G. M. pucao u oštećene civile (braću Grgić), što je za posljedicu imalo smrt dvojice i teško ranjavanje trećeg civila. Takvim radnjama, apelant i M. M. su umišljajno pomogli G. M. počiniti krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva ubijanjem iz člana 173. stav 1. tačka c) KZBiH. Kod apelanta, kao i drugog optuženog M. M., utvrđeno je postojanje mens rea koja se ogleda u apelantovoj svijesti da pomogne drugoj osobi počiniti konkretno krivično djelo i da preduzetim radnjama actus reus pomogne u izvršenju djela. Sud BiH je, obrazlažući, dalje naveo da u konkretnom slučaju apelant i optuženi M. M. nisu učestvovali u samoj radnji izvršenja krivičnog djela, već su učestvovali u tuđem djelu, odnosno djelu koje ostvaruje neko drugi. Stoga je, po mišljenju suda, van razumne sumnje utvrđeno da je apelant, svojim radnjama, s umišljajem pomogao drugoj osobi da ubijanjem učini krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 173. stav 1. tačka c) KZBiH.

14. Odlučujući o visini kazne cijenjene su sve okolnosti propisane odredbom člana 48. KZBiH, naročito stepen krivične odgovornosti, pobude iz kojih je djelo počinjeno, jačina ugrožavanja zaštićenog dobra kao i okolnosti pod kojima je učinjeno. Imajući u vidu da je ljudski život jedan od najvažnijih objekata krivično-pravne zaštite, kao i okolnost da su u konkretnom slučaju žrtve tri rođena brata, od kojih su dva ubijena a treći zadobio tešku tjelesnu povredu, koji svojim postupcima nisu doprinijeli da do istog dođe, ocijenjeno je da nema mjesta ublažavanju kazne na osnovu člana 31. stav 1. i člana 49. st. 1. i 2. KZBiH, te da je kazna zatvora u trajanju od deset godina adekvatna težini počinjenog krivičnog djela za koje je apelant oglašen krivim.

15. Protiv prvostepene presude žalbu je podnijelo Tužilaštvo BiH, apelant i njegov branilac. Sud BiH je, u vijeću Apelacionog odjeljenja Odjela I za ratne zločine, Presudom


broj S1 1 K 002735 12 Krž3 od 23. aprila 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu Tužilaštva BiH dok su djelomično uvažene žalbe apelanta i njegovog branioca, pa je prvostepena presuda preinačena u pravnoj ocjeni djela i odluci o kazni tako što se apelantova radnja, za koju je oglašen krivim, pravno kvalificira kao krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 173. stav 1. tačka c) KZBiH, u vezi s članom 180. stav 1. KZBiH i u vezi s članom 31. KZBiH, za koje se apelant osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, u koju kaznu mu se uračunava vrijeme provedeno u pritvoru od 8. septembra 2010. godine do 7. oktobra 2010. godine, kao i od 28. oktobra 2011. godine, pa nadalje. U ostalom dijelu prvostepena presuda je ostala neizmijenjena.

16. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da je sjednica drugostepenog suda održana 23. aprila 2012. godine, te da su joj pristupili tužilac Tužilaštva BiH, apelant i njegov branilac Nenad Balaban. Zatim je apelantov branilac izložio žalbu kojom je ukazao na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao i povrede krivičnog zakona. Apelant je izložio sadržaj lične žalbe ukazavši da prvostepenu presudu pobija po istim žalbenim osnovima kao i njegov branilac.

17. Apelaciono odjeljenje Odjela I za ratne zločine je u obrazloženju presude ukazalo na granice preispitivanja presude, u skladu s odredbom člana 306. ZKPBiH, prema kojoj se odluka žalbenog vijeća ograničava samo na pitanja koja su stranke istakle i obrazložile u žalbi. Nadalje, obaveza žalioca je da navede pravni osnov pobijanja presude, ali i obrazloženje kojim bi potkrijepio osnovanost istaknutih prigovora u smislu odredbe člana 295. stav 1. tač. b) i c) ZKPBiH.

18. S tim u vezi ukazano je da se samo paušalno označavanje žalbenih osnova, te ukazivanje na navodne nepravilnosti pobijane presude, bez preciziranja žalbenog osnova pod koji bi se takve nepravilnosti presude imale podvesti ne može smatrati valjanim osnovom za pobijanje presude, te takve prigovore drugostepeno vijeće ocjenjuje neosnovanim.

19. Razmatrajući žalbene prigovore u okviru pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, žalbeno vijeće je istaklo da standard koji treba primijeniti jeste osnovanost, a to znači da neće svaka činjenična greška biti razlog za ukidanje presude, nego samo ona koja je uzrokovala nepravilnu presudu, što se kvalificira kao krajnje nepravičan ishod sudskog postupka. Žalbeno vijeće je, nakon detaljnog iznošenja činjeničnih utvrđenja proisteklih iz provedenih dokaza, između ostalog, svjedoka na čije je iskaze kao nevjerodostojne ukazao apelant, suprotno apelantovom prigovoru zaključilo da je sudsko vijeće u prvostepenoj presudi pravilno interpretiralo iskaz svjedoka i utvrdilo odlučnu činjenicu iz koje proizlazi da apelant nije pucao u oštećene, ali da iz radnji koje je preduzeo proizlazi da je pomogao u izvršenju djela. Što se tiče žalbe apelantovog branioca u ovom segmentu (činjeničnom stanju) žalbeno vijeće je, detaljno analizirajući zaključke iz prvostepene presude, zaključilo da su neosnovani.

20. U okviru žalbenog osnova koji se tiče povreda krivičnog zakona kojima je ukazano na pogrešan zaključak prvostepene presude prema kojem su apelantove radnje kvalificirane kao radnje pomaganja u izvršenju krivičnog djela, žalbeno vijeće ga je također ocijenilo neosnovanim. S tim u vezi, ponovljeni su dokazi i radnje na osnovu kojih je prvostepeno vijeće izvelo zaključak da je apelant preduzeo radnje koje imaju karakter pomaganja i koje su imale za cilj omogućiti izvršenje krivičnog djela od strane druge osobe, iako za djelo nisu odlučujuće. Također je naglašeno da Tužilaštvo nije u obavezi dokazivati da krivično djelo ne bi bilo izvršeno bez doprinosa pomagača. Osim toga, ispitan je žalbeni prigovor

koji se tiče apelantovog subjektivnog odnosa u pogledu počinjenog krivičnog djela te je, suprotno žalbenim prigovorima, naglašeno da za postojanje umišljaja pomagača, dakle apelanta, nije nužno da dijeli namjeru izvršioca, niti da sam ima namjeru. Dovoljno je da posjeduje svijest da svojim radnjama pomaže nedozvoljenu (kriminalnu radnju) i da je bio svjestan zločina koji će se desiti.

21. Imajući u vidu odredbu člana 308. ZKPBiH kojom je propisano prošireno dejstvo žalbe, iako apelant i njegov branilac žalbom nisu pobijali odluku o kazni, preispitana je prvostepena presuda nakon čega je preinačena na osnovu odredbe člana 49. stav 1. tačka a) KZBiH. Navedenom odredbom je naime propisano da se kazna može odmjeriti ispod granice propisane zakonom ili izreći blaža vrsta kazne u slučaju kada zakon propisuje da se učinilac može blaže kazniti. Cijeneći sve okolnosti konkretnog slučaja, a naročito pojedinačan doprinos u izvršenju predmetnog krivičnog djela, apelantu je izrečena kazna zatvora u trajanju od osam godina, nalazeći da će se tako izrečenom kaznom ostvariti svrha kažnjavanja s aspekta specijalne i generalne prevencije.


22. Apelant smatra da mu je osporenim presudama povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1. i 2. Evropske konvencije. U iscrpnoj apelaciji se, između ostalog, ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno nepostojanje dovoljno dokaza da je apelant počinio radnje pomaganja koje su mu stavljene na teret i za koje je oglašen krivim. Smatra da su redovni sudovi izveli pogrešan zaključak o njegovoj odgovornosti za predmetno krivično djelo jer svi provedeni dokazi upućuju na zaključak da ga je Sud BiH trebao i morao osloboditi od krivičnopravne odgovornosti. Smatra da je prvostepena presuda zasnovana na pretpostavkama, da je neodrživa i zasnovana na pogrešnoj ocjeni dokaza koja, po njegovom mišljenju, nije provedena na načelima koji su propisani u ZKPBiH zbog čega je povrijeđeno načelo in dubio pro reo. Smatra da prvostepena, kao ni drugostepena presuda nisu dovoljno obrazložene, naročito u pogledu radnji izvršenja djela, insistirajući na tvrdnji da ne može biti odgovoran za eksces druge osobe koja je djelo evidentno počinila, niti da se može smatrati pomagačem u izvršenju krivičnog djela ratni zločin protiv civilnog stanovništva jer se za pomagača traži svijest da svojim radnjama pomaže u izvršenju zabranjene radnje druge osobe.

23. U dopuni apelacije od 1. oktobra 2013. godine apelantov branilac je istakao da je općepoznata stvar da je odbrana u svim suđenjima pred Sudom BiH prigovarala pogrešnoj primjeni KZBiH u odnosu na KZSFRJ koji je bio na snazi u vrijeme navodnog izvršenja krivičnih djela tokom 1992. godine. Presudama koje je donio Evropski sud za ljudska prava u predmetima Maktouf i Damjanović potvrđeno je da je ovakav prigovor bio opravdan, odnosno da je u konkretnom slučaju i prema apelantu došlo do povrede odredbe člana 7. Evropske konvencije i da je primijenjeni KZBiH za njega u svakom slučaju stroži. S tim u vezi je naveo da KZSFRJ iz 1976. godine za isto krivično djelo predviđa blažu minimalnu kaznu (pet godina), a za pomagača u izvršenju djela mogućnost ublažavanja kazne do jedne godine. S druge strane, prema KZBiH veći je i minimum propisane kazne (deset godina), a mogućnost ublažavanja pomagaču za isto djelo ograničena je do kazne od pet godina.


24. Sud BiH je u odgovoru na apelaciju istakao da je neosnovana budući da apelant iznosi svoje viđenje i ocjenu


dokaza polemizirajući sa zaključcima suda u pogledu oblika izvršenja krivičnog djela. Kroz sadržaj apelacije se faktički ponavljaju prigovori koji su isticani u žalbi na prvostepenu presudu, na koje je vijeće Apelacionog odjeljenja u presudi dalo iscrpnu argumentaciju i odgovor, naročito u paragrafima od 93. do 103, u kojima su navedeni razlozi zbog kojih je ocijenjeno da apelantove radnje imaju karakter pomagačkih, kao i stepen svijesti koji je imao. Presudama koje su predmet apelacije, kako je navedeno, nije počinjena povreda apelantovih prava na koja je ukazao, pa je predloženo da se apelacija odbije.

25. Tužilaštvo BiH u svom odgovoru navodi da apelacija nije ukazala na kršenje apelantovih ustavnih prava. S tim u vezi, istaknuto je da apelant ističe činjenice koji se odnose na pitanje ocjene činjenica i izvedenih dokaza, što nije zadatak Ustavnog suda. Apelantovi navodi iz apelacije se uglavnom odnose na ranije žalbene tvrdnje koje su već tokom krivičnog postupka pažljivo analizirane, zbog čega se Tužilaštvo u cijelosti pridružuje zaključcima iznesenim u osporenoj presudi Suda BiH. U krivičnom postupku protiv apelanta nije došlo do povrede načela jednakosti oružja niti prava na akuzatorni postupak, zbog čega Tužilaštvo smatra da apelacija sadrži neosnovane navode koji nisu potkrijepljeni dokazima, a predočene činjenice ni na koji način ne mogu opravdati tvrdnju da postoji kršenje Ustavom zaštićenih prava, konkretno prava na pravično suđenje. Predloženo je da se apelacija odbije.


26. Krivični zakon Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07 i 8/10) u relevantnom dijelu glasi:

Načelo zakonitosti Član 3.

(1) Krivična djela i krivičnopravne sankcije propisuju se samo zakonom.

(2) Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivičnopravna sankcija za djelo koje, prije nego što je učinjeno, nije bilo zakonom ili međunarodnim pravom propisano kao krivično djelo i za koje zakonom nije bila propisana kazna.

Vremensko važenje Krivičnog zakona Član 4.

(1) Na učinitelja krivičnog djela primjenjuje se zakon koji je bio na snazi u vrijeme učinjenja krivičnog djela.

(2) Ako se poslije učinjenja krivičnog djela jednom ili više puta izmijeni zakon, primijenit će se zakon koji je blaži za učinitelja.

Suđenje ili kažnjavanje za krivična djela prema općim načelima međunarodnog prava

Član 4.a) Članovi 3. i 4. ovog zakona ne sprečavaju suđenje ili

kažnjavanje bilo kojeg lica za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je počinjeno predstavljalo krivično djelo u skladu s općim načelima međunarodnog prava.

Pomaganje Član 31.

(1) Ko drugom s umišljajem pomogne u učinjenju krivičnog djela, kaznit će se kao da ga je sam učinio, a može se i blaže kazniti.

(2) Kao pomaganje u učinjenju krivičnog djela smatra se osobito: davanje savjeta ili uputa kako da se učini krivično djelo, stavljanje na raspolaganje učiniocu sredstava za učinjenje krivičnog djela, uklanjanje prepreka za učinjenje krivičnog djela te unaprijed obećano prikrivanje krivičnog djela, učinitelja, sredstava kojima je krivično djelo učinjeno,

tragova krivičnog djela ili predmeta pribavljenih krivičnim djelom.

Kazna zatvora Član 42.

(1) Kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana ni duža od dvadeset godina.

(2) Za najteže oblike teških krivičnih djela učinjenih s umišljajem, može se propisati kazna zatvora u trajanju od dvadeset do četrdesetpet godina (dugotrajni zatvor).

(3) Kazna dugotrajnog zatvora nikada se ne može propisati kao jedina glavna kazna za pojedino krivično djelo.

(4) Kazna dugotrajnog zatvora ne može se izreći učinitelju koji u vrijeme učinjenja krivičnog djela nije navršio dvadesetijednu godinu života.

(5) Pod uvjetima propisanim glavom X (Pravila o odgojnim preporukama, odgojnim mjerama i o kažnjavanju maloljetnika) ovog zakona može se izreći kazna maloljetničkog zatvora. Kazna maloljetničkog zatvora je po svojoj svrsi, prirodi, trajanju i načinu izvršenja posebna kazna lišenja slobode.

(6) Kazna zatvora se izriče na pune godine i mjesece, a do šest mjeseci i na pune dane. Kazna dugotrajnog zatvora se izriče samo na pune godine.

(7) Ako je izrečena kazna dugotrajnog zatvora, amnestija i pomilovanje mogu se dati tek nakon izdržanih tri petine te kazne.

Ratni zločin protiv civilnog stanovništva Član 173. stav 1. tačka c)

(1) Ko kršeći pravila međunarodnog prava za vrijeme rata, oružanog sukoba ili okupacije naredi ili učini koje od ovih djela:

c) ubijanja, namjerno nanošenje osobi snažnog tjelesnog ili duševnog bola ili patnje (mučenje), nečovječno postupanje, biološke, medicinske ili druge znanstvene eksperimente, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije, nanošenje velikih patnji ili povreda tjelesnog integriteta ili zdravlja;

kaznit će se kaznom zatvora najmanje deset godina ili kaznom dugotrajnog zatvora.

Individualna i komandna odgovornost Član 180.

(1) Osoba koja planira, naredi, učini ili podstrekava ili pomaže u planiranju, pripremanju ili učinjenju krivičnih djela iz člana 171. (Genocid), 172. (Zločini protiv čovječnosti), 173. (Ratni zločin protiv civilnog stanovništva), 174. (Ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika), 175. (Ratni zločin protiv ratnih zarobljenika), 177. (Protupravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja), 178. (Protupravno oduzimanje stvari od ubijenih i ranjenih na ratištu) i 179. (Povrede zakona ili običaja rata) ovog zakona, kriva je za to krivično djelo. Službeni položaj bilo kojeg lica, bilo da se radi o šefu države ili vlade, ili o odgovornoj službenoj osobi vlade, ne oslobađa takvu osobu krivice niti utječe na ublažavanje kazne.

Krivični zakon SFRJ ("Službeni list SFRJ" br. 44/76, 36/77, 56/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 i 45/90) u relevantnom dijelu glasi:

Član 37. (1) Smrtna kazna ne može se propisati kao jedina glavna

kazna za određeno krivično delo. (2) Smrtna kazna može se izreći samo za najteže slučajeve

teških krivičnih dela za koje je zakonom propisana. (3) Smrtna kazna ne može se izreći licu koje u vreme

izvršenja krivičnog dela nije navršilo osamnaest godina, niti bremenitoj ženi.

(4) Punoljetnom licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo dvadeset jednu godinu smrtna kazna može se


izreći, pod uslovom iz stava 2. ovog člana, samo za krivična dela protiv osnova socijalističkog samoupravnog društvenog uređenja i bezbednosti SFRJ, za krivična djela protiv čovečnosti i međunarodnog prava i za krivična dela protiv oružanih snaga SFRJ.

(5) Smrtna kazna izvršava se streljanjem, bez prisustva javnosti.

Član 38. st. 1, 2. i 3. (1) Zatvor ne može biti kraći od petnaest dana ni duži od

petnaest godina. (2) Za krivična dela za koja je propisana smrtna kazna

sud može izreći i zatvor od dvadeset godina. (3) Ako je za krivično delo učinjeno sa umišljajem

propisan zatvor u trajanju od petnaest godina, može se za teške oblike tog dela propisati i zatvor od dvadeset godina.

Glava XVI - Krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava

(Napomena: obuhvatala, između ostalih, sledeća krivična dela: član 141. genocid; član 142. ratni zločin protiv civilnog stanovništva; član 143. ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika; član 144. ratni zločin protiv ratnih zarobljenika; član 145. organiziranje grupe i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina; član 146. protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja; član 147. protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih i ranjenih na bojištima; član 154. rasna i druga diskriminacija; član 155. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu)

Član 142. Ratni zločin protiv civilnog stanovništva

(1) Ko kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije naredi da se izvrši napad na civilno stanovništvo, naselje, pojedina civilna lica ili lica onesposobljena za borbu, koji je imao za posledicu smrt, tešku telesnu povredu ili teško narušavanje zdravlja ljudi; napad bez izbora cilja kojim se pogađa civilno stanovništvo; da se prema civilnom stanovništvu vrše ubistva, mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije, nanošenja velikih patnji ili povreda telesnog integriteta ili zdravlja; raseljavanje ili preseljavanje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevođenje na drugu veru; prisiljavanje na prostituciju ili silovanje; primenjivanje mera zastrašivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno kažnjavanje, protivzakonito odvođenje u koncentracione logore i druga protivzakonita zatvaranja, lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suđenje; prisiljavanje na službu u oružanim snagama neprijateljske sile ili u njenoj obaveštajnoj službi ili administraciji; prisiljavanje na prinudni rad, izgladnjivanje stanovništva, konfiskovanje imovine, pljačkanje imovine stanovništva, protivzakonito i samovoljno uništavanje ili prisvajanje u velikim razmerama imovine koje nije opravdano vojnim potrebama, uzimanje nezakonite i nerazmerno velike kontribucije i rekvizicije, smanjenje vrednosti domaćeg novca ili protivzakonito izdavanje novca, ili ko izvrši neko od navedenih dela,

kaznit će se zatvorom najmanje pet godina ili smrtnom kaznom.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kaznit će se ko kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije naredi: da se izvrši napad na objekte posebno zaštićene međunarodnim pravom i objekte i postrojenja sa opasnom snagom kao što su brane, nasipi i nuklearne elektrane; da se bez izbora cilja pogađaju civilni objekti koji su pod posebnom zaštitom međunarodnog prava, nebranjena mjesta i demilitarizovane zone; dugotrajno i velikih razmera

oštećenje prirodne okoline koje može da šteti zdravlju ili opstanku stanovništva ili ko izvrši neko od navedenih dela.

(3) Ko kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije, kao okupator, naredi ili izvrši preseljenje delova svog civilnog stanovništva na okupiranu teritoriju,

kaznit će se zatvorom najmanje pet godina. Zakon o krivičnom postupku BiH ("Službeni glasnik

BiH" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 i 93/09) u relevantnom dijelu glasi:

Član 3. Pretpostavka nevinosti i in dubio pro reo

(1) Svako se smatra nevinim za krivično djelo dok se pravomoćnom presudom ne utvrdi njegova krivnja.

(2) Sumnju u pogledu postojanja činjenica koje čine obilježja krivičnog djela ili o kojima ovisi primjena neke odredbe krivičnog zakonodavstva, Sud rješava presudom na način koji je povoljniji za optuženog.

Član 14. Jednakost u postupanju

(1) Sud je dužan da stranke i branioca tretira na jednak način i da svakoj od strana pruži jednake mogućnosti u pogledu pristupa dokazima i njihovom izvođenju na glavnom pretresu.

(2) Sud, Tužitelj i drugi organi koji učestvuju u postupku dužni su s jednakom pažnjom da ispituju i utvrđuju kako činjenice koje terete osumnjičenog, odnosno optuženog, tako i one koje im idu u korist.

Član 15. Slobodna ocjena dokaza

Pravo Suda, Tužitelja i drugih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Član 281. Dokazi na kojima se zasniva presuda

(1) Sud zasniva presudu samo na činjenicama i dokazima koji su izneseni na glavnom pretresu.

(2) Sud je dužan savjesno ocijeniti svaki dokaz pojedinačno i u vezi s ostalim dokazima i na osnovu takve ocjene izvesti zaključak je li neka činjenica dokazana.

Član 306. Granice ispitivanja presude

Vijeće apelacionog odjeljenja ispituje presudu u onom dijelu u kojem se ona pobija žalbom.

Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – Prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH" broj 94/14) u relevantnom dijelu glase:

Član 31. (Obim odlučivanja)

Pri odlučivanju Ustavni sud, u pravilu, ispituje da li postoje samo one povrede koje su iznesene u zahtjevu/apelaciji.

VI. Dopustivost

27. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

28. U skladu s članom 18. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njom pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije


primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

29. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Suda BiH broj S1 2 K 002735 12 Krž3 od 23. aprila 2012. godine, protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Navedenu presudu apelant je primio 13. jula 2012. godine, a njegov branilac advokat Nenad Balaban 27. augusta 2012. godine, a apelacija je podnesena 7. septembra 2012. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

30. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

31. Apelant smatra da mu je osporenim presudama povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1. i 2. Evropske konvencije.

Pravo na pravično suđenje

Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.

Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

1. Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i obaveza ili krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom ustanovljenim zakonom.

2. Svako ko je optužen za krivično djelo smatra se nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica u skladu sa zakonom.

[...] 32. U konkretnom slučaju postupak se odnosi na

utvrđivanje osnovanosti krivične optužbe protiv apelanta, pa je član 6. Evropske konvencije primjenjiv. Apelantovi navodi o povredi ovog prava u suštini se svode na tvrdnje o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, ocjeni dokaza, zaključcima koji su nakon ocjene dokaza izvedeni, nedostatku obrazloženja i kršenju načela in dubio pro reo i primjeni blažeg zakona.

33. U vezi s tim, Ustavni sud, prije svega ukazuje da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije preispitivati zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv Rusije, Odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito zadatak redovnih sudova ocijeniti činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je ispitati je li eventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminatorska. Dakle, u okviru apelacione nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Evropske konvencije u postupku pred redovnim sudovima.

34. Nadalje, Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda i Ustavnog suda prema kojoj je zadatak redovnih sudova ocijeniti izvedene dokaze i njihovu relevantnost u konkretnom predmetu. Ustavni sud, stoga, neće procjenjivati kvalitet zaključaka redovnih sudova u pogledu procjene dokaza, ukoliko se ova procjena ne doima očigledno proizvoljnom. Isto tako, Ustavni sud se neće miješati ni u to kojim dokazima strana u postupku redovni sudovi poklanjaju povjerenje na osnovu slobodne sudijske procjene. To je isključivo uloga redovnih sudova, čak i kada su izjave svjedoka na javnoj raspravi i pod zakletvom suprotne jedna drugoj (vidi Evropski sud, Doorson protiv Holandije, presuda od 6. marta 1996. godine, objavljena u Izvještajima broj 1996-II, stav 78. i Ustavni sud, Odluka broj AP 612/04 od 30. novembra 2004. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 19/05). Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je sud dužan savjesno ocijeniti sve dokaze pojedinačno i u vezi s ostalim dokazima, pa onda na osnovu takve, brižljive ocjene izvesti zaključak je li neka činjenica dokazana (član 281. stav 2. ZKPBiH). Pri tome, prema članu 15. ZKPBiH, sud i drugi organi nisu vezani ni ograničeni posebnim formalnim dokaznim pravilima, već po načelu slobodne ocjene dokaza ocjenjuju postojanje ili nepostojanje neke činjenice. Međutim, ova slobodna ocjena dokaza zahtijeva obrazloženje, kako svakog dokaza pojedinačno, tako i svih dokaza zajedno, te dovođenje svih provedenih dokaza u uzajamnu logičnu vezu. Načelo slobodne ocjene dokaza ne predstavlja apsolutnu slobodu. Ta sloboda je ograničena općim pravilima i zakonitostima ljudskog mišljenja i iskustva. Zbog toga je obaveza redovnog suda u obrazloženju presude opisati proces pojedinačne ocjene dokaza, dovođenja svakog ocijenjenog dokaza u vezu s drugim dokazima i izvođenja zaključka o dokazanosti određene činjenice.

35. Također, Ustavni sud ukazuje da prema ustaljenoj praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, član 6. stav 1. Evropske konvencije obavezuje sudove, između ostalog, obrazložiti svoje presude. Ova obaveza, međutim, ne može biti shvaćena kao obaveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. Mjera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke (vidi Evropski sud, Ruiz Torija protiv Španije, presuda od 9. decembra 1994. godine, serija A, broj 303-A, stav 29; vidi Ustavni sud, Odluke br. U 62/01 od 5. aprila 2002. godine i AP 352/04 od 23. marta 2005. godine). Evropski sud i Ustavni sud su u brojnim odlukama ukazali da domaći sudovi imaju određenu diskrecionu ocjenu u vezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali istovremeno imaju obavezu obrazložiti svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (vidi Evropski sud, Suominen protiv Finske, presuda od 1. jula 2003. godine, aplikacija broj 37801/97, stav 36. i, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka broj AP 5/05 od 14. marta 2006. godine). Pri tome, pravo na obrazloženu presudu dopušta višim sudovima da samo podrže razloge koje su niži sudovi naveli kao obrazloženje, bez potrebe da te razloge ponavljaju (vidi Evropski sud, Hirvisaari protiv Finske, presuda od 27. septembra 2001. godine, aplikacija broj 49684/99, stav 32).

36. Dovodeći navedene stavove u vezu s konkretnim predmetom, Ustavni sud primjećuje da u predmetnom krivičnom postupku nije izostala sveobuhvatna analiza izvedenih dokaza. Naime, prvostepeni sud je u predmetnom postupku proveo obiman dokazni postupak u kojem su saslušani svjedoci optužbe i odbrane, te analiziran i ocijenjen veliki broj materijalnih dokaza. Pri tome, Ustavni sud primjećuje da je prvostepeni sud u svojoj presudi u potpunosti opisao proces pojedinačne ocjene dokaza, te njihovog dovođenja u međusobnu vezu i izvođenja zaključka da je


apelant počinio predmetno krivično djelo. Prvostepeni sud je dao detaljne razloge zbog čega je prihvatio iskaze svjedoka optužbe, a zbog čega nije prihvatio tvrdnje apelantove odbrane. Naime, prvostepeni sud je prije svega utvrdio objektivne okolnosti (postojanje oružanog sukoba), a zatim subjektivne okolnosti na strani apelanta, konkretno da je bio pripadnik oružanih snaga, da su apelantove radnje bile usmjerene na omogućavanje izvršenja predmetnog krivičnog djela od strane G. M. i da su imale značaj u njegovom izvršenju. Nadalje je utvrđeno da trojica braće I. G., Z. G. i V. G. kritičnog događaja nisu pružala nikakav otpor, niti su raspolagala bilo kakvim sredstvima napada, da su bili civili koji su držani u kućnom pritvoru, zbog čega su bez opiranja slijedili naredbu da napuste kuću N. T. i uđu u vozilo ford eskort, da na određenom mjestu izađu iz vozila i da se kreću u pravcu spomenika, sve do momenta kada je G. M., u namjeri da ih ubije, rafalnom paljbom iz automatske puške pucao u njih, od kojih su dvojica smrtno stradala, a trećem su nanesene teške tjelesne povrede. Stoga je prvostepeni sud zaključio da je apelant učestvovao u tuđem djelu, odnosno djelu koje ostvaruje neko drugi i na taj način, svojim radnjama, olakšao drugom da izvrši krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Pri tome je utvrđeno da je apelant radnju pomaganja učinio s direktnim umišljajem, budući da je bio svjestan da tim radnjama pruža pomoć učiniocu krivičnog djela u njegovom izvršenju. Ustavni sud zapaža da je prvostepeni sud zaključak o postojanju apelantove krivičnopravne odgovornosti i krivičnog djela zasnovao na cjelokupnom provedenom dokaznom postupku.

37. U kontekstu naprijed navedenog, Ustavni sud zapaža da je zaključke prvostepenog suda u pogledu apelantove krivičnopravne odgovornosti u cijelosti potvrdio i drugostepeni sud. Međutim, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u pravnoj ocjeni djela i odluci o kazni, za šta je dao jasno i zadovoljavajuće obrazloženje. Pri tome je drugostepeni sud naglasio sadržaj odredbe člana 306. ZKPBiH i obavezu da se prilikom odlučivanja o žalbi kreće u granicama žalbenih navoda. S tim u vezi, evidentno je da je drugostepeni sud razmotrio apelantove žalbene navode, a zatim obrazložio zbog čega su ti navodi neosnovani i zbog čega nisu mogli dovesti do drugačijeg ishoda predmetnog krivičnog postupka. Stoga, po mišljenju Ustavnog suda proizlazi da su redovni sudovi u osporenim odlukama naveli detaljne razloge za zaključak da je apelant počinio krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 173. stav 1. tačka c) KZBiH, u vezi s članom 180. stav 1. KZBiH i u vezi s članom 31. KZBiH. Prema tome, Ustavni sud smatra da u osporenim presudama nema ničega što bi ukazivalo na proizvoljnost pri utvrđivanju i ocjeni činjenica u smislu utvrđivanja apelantove krivičnopravne odgovornosti, te da obrazloženja u cijelosti zadovoljavaju zahtjeve prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

38. U pogledu apelantovih navoda o povredi prava iz člana 6. stav 2. Evropske konvencije, Ustavni sud podsjeća da navedena odredba propisuje da će svako ko je optužen za krivično djelo biti smatran nevinim dok se njegova krivica ne dokaže u skladu sa zakonom, odnosno pravomoćnom presudom. Također, sumnju u pogledu činjenica koje čine obilježja krivičnog djela sud rješava presudom na način koji je povoljniji za optuženog. Prema praksi Evropskog suda, presumpcija nevinosti znači da optuženi nema obavezu da se brani, mada ima pravo na odbranu, nije dužan dokazivati svoju nevinost, a teret dokazivanja je na tužiocu. U skladu s tim, sud mora donijeti oslobađajuću presudu ne samo kad je uvjeren u nevinost optuženog, nego i onda kada nije uvjeren ni u njegovu krivicu, ni u njegovu nevinost. Dakle, in dubio pro reo, pored pretpostavke nevinosti predstavlja jedno od osnovnih načela

krivičnog procesnog prava. Ono znači da u slučaju sumnje treba presuditi u korist okrivljenog. Dakle, u utvrđivanju krivične odgovornosti optuženog sud mora primijeniti načelo in dubio pro reo, što je i bitan element prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije (vidi Evropski sud za ljudska prava, Barbera, Messeque i Jabardo protiv Španije, presuda od 6. decembra 1988. godine, serija A broj 146, stav 77). Ova osnovna načela su ustanovljena i razrađena u odredbama ZKPBiH, koji je primijenjen u konkretnom slučaju i podrazumijeva obavezu suda da u obrazloženju presude ocijeni svaki dokaz pojedinačno, da ih dovede u međusobnu vezu i izvrši ocjenu dokaza u njihovoj ukupnosti, izvodeći zaključak o dokazanosti ili nedokazanosti neke činjenice.

39. Dovodeći navedeno u vezu s činjenicama konkretnog predmeta, Ustavni sud smatra da je prvostepeni sud, što je potvrdio drugostepeni sud, za svaki izvedeni dokaz dao jasno i iscrpno obrazloženje, te sve dokaze doveo u međusobnu vezu. Ustavni sud smatra da u osporenim presudama, suprotno apelantovim shvaćanjima, nisu izostali razlozi u vezi s istaknutim spornim pitanjem, te da su u tom smislu oba vijeća Suda BiH dala jasna i argumentirana obrazloženja koja su zasnovali na dokazima i činjenicama utvrđenim u predmetnom krivičnom postupku, pa u takvim okolnostima Ustavni sud u tom dijelu ne vidi bilo kakvu proizvoljnost Suda BiH. Naime, iz obrazloženja osporenih presuda ne proizlazi da je bilo koja činjenica ostala nerazjašnjena i nedokazana, što bi u suprotnom obavezivalo redovne sudove da primijene načelo in dubio pro reo, te stoga što je apelant upravo na podlozi tako utvrđenog činjeničnog stanja proglašen krivim. Stoga, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nije povrijeđeno načelo iz člana 6. stav 2. Evropske konvencije, pa je i u ovom dijelu apelacija neosnovana.

U vezi sa spornim pitanjem koje se odnosi na primjenu blažeg zakona, Ustavni sud podsjeća da je identično činjenično i pravno pitanje razmatrao u svojoj novijoj praksi u Odluci broj AP 3312/12 od 26. novembra 2015. godine povodom apelacije apelanta Mladena Milića (u daljnjem tekstu: M. M.), podnesenoj protiv istih osporenih presuda Suda BiH (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 3312/12 od 27. novembra 2012. godine, do objave u Službenim novinama dostupna na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba). U navedenoj odluci Ustavni sud je utvrdio kršenje člana 6. stav 1. Evropske konvencije u dijelu primjene materijalnog prava u odnosu na krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 173. stav 1. tačka c) KZBiH. U citiranoj odluci je, između ostalog, naglašeno da je dopuna apelacije podnesena van roka i da se stoga ne može razmatrati, ali da se Ustavni sud, imajući u vidu svoju nadležnost i obavezu da štiti Ustav Bosne i Hercegovine i osnovna ljudska prava kao i načela koja iz njega proizlaze, svjestan svoje ustaljene prakse u vezi s primjenom blažeg zakona (u ovom slučaju to bi bila primjena KZSFRJ u odnosu na KZBiH), i bitno drugačijih stavova Suda BiH o ovom pitanju u odnosu na praksu Ustavnog suda, uprkos ograničenju iz člana 31. Pravila Ustavnog suda, može upustiti u ispitivanje je li, na štetu apelantovih osnovnih ljudskih prava, došlo do proizvoljne primjene relevantnog prava u odnosu na načelo obavezne primjene zakona koji propisuje blažu kaznu.

40. U vezi s navedenim pitanjem, Ustavni sud je u navedenoj odluci ukazao na Mišljenje Evropske komisije za demokratiju putem prava (u daljnjem tekstu: Venecijanska komisija) broj 804/2015 od 29. juna 2015. godine, dato na zahtjev Ustavnog suda Gruzije i Vrhovnog suda Gruzije u vezi s primjenom pravila non ultra petitia u krivičnim stvarima.

41. Nakon što je navedena pitanja analizirala u kontekstu zakonskih rješenja, te sudske prakse velikog broja zemalja sa


svih kontinenata, kao i prakse međunarodnih sudova koji se bave zaštitom ljudskih prava, Venecijanska komisija je usvojila sljedeće zaključke:

"…60. Prema pravilu non ultra petita, sud je nadležan samo da preispita predmet u granicama pitanja o pravu ili činjenicama koja su pokrenula stranke su postupku. Njegov cilj je da osigura efikasnost pravosuđa reduciranje nepotrebnog gubitka vremena, troškova stranaka u postupku i sudskog sistema. Takvi proceduralni zahtjevi ne krše per se zaštitu o ljudskim pravima.

61. Pravilo non ultra petita je zajednička karakteristika evropskih pravnih sistema i dalje. U polju krivičnog prava, to pravilo postoji u državama koje inače poštuju inkvizitorni princip uz poštivanje opsega nadležnosti apelacionih sudova da preispitaju presude po apelaciji ili kasaciji.

62. Države koje propisuju pravilo non ultra petita u svojim zakonima o krivičnom postupku ili pravilima često propisuju i specifične izuzetke na to pravilo u istom zakonu ili pravilima. Ti izuzeci se odnose na predmete gdje najviši interesi pravde trebaju prevladati. Ako se na takve izuzetke ne poziva eksplicitno u zakonu, oni se moraju uvesti putem sudske prakse da bi se zaštitila osnovna prava predviđena ustavima i međunarodnom pravu o ljudskim pravima.

63. Imajući u vidu izuzetke na pravilo ultra petita, na osnovu Pitanja 1 gore, te primjere državne prakse o pitanju koje je obezbijeđeno Venecijanskoj komisiji, čini se jasnim da je, u većini država, sudu dozvoljeno da podrži, sua sponte, osnovne principe navedene u mišljenju amicus curiae, te da je u nekim državama, to čak i obaveza. Međutim, također je jasno da takvo djelovanje treba biti rijetko i u veoma posebnim okolnostima, naime, greške pri utvrđivanju činjenica ili prava koje su navodno počinili nižestepeni sudovi se ne bi trebale preispitivati, osim ako one krše fundamentalne principe…"

42. Podržavajući citirane zaključke Venecijanske komisije, koji imaju za cilj otklanjanje povreda ljudskih prava, imajući pri tom u vidu da je najšira zaštita ljudskih prava dio prakse Ustavnog suda, Ustavni sud je u citiranoj odluci (AP 3312/12) ukazao na vlastiti stav iz Odluke broj U 4/05 od 22. aprila 2005. godine ("Službeni glasnik BiH" broj 32/05 od 24. maja 2005. godine) u kojem je navedeno: "…U skladu sa argumentacijom o ljudskim pravima, Ustavni sud je mišljenja da, kad god je to moguće, mora interpretirati svoju jurisdikciju tako da dozvoli najširu mogućnost otklanjanja posljedica kršenja tih prava…" (vidi, mutatis mutandis, citirana odluka, stav 16) i apelaciju apelanta M. M. ispitao u odnosu na obaveznu primjenu blažeg zakona, ali kroz načela prava na pravično suđenje u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

43. Imajući u vidu da je apelant, kao i apelant M. M. iz predmeta AP 3312/12, istom osporenom odlukom Suda BiH oglašen krivim i osuđen za isto krivično djelo kao M. M., dakle ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 173. stav 1. tačka c) KZBiH, u vezi s članom 180. stav 1. KZBiH i članom 31. KZBiH, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam (8) godina (kao i M. M.), Ustavni sud smatra da se stavovi uspostavljeni u odluci AP 3312/12 mogu analogno primijeniti na predmetni krivični postupak, a to znači da se apelacija ispita u odnosu na obaveznu primjenu blažeg zakona kroz načela prava na pravično suđenje u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

44. Budući da je Ustavni sud u citiranoj odluci broj AP 3312/12 u kojoj su osporene iste odluke Suda BiH, za isto krivično djelo za koje je osuđen apelant i izrečena kazna za radnju pomaganja prilikom izvršenja krivičnog djela ratni zločin protiv civilnog stanovništva u istom trajanju kao i apelantu već detaljno analizirao i ispitao navode koji se tiču obavezne primjene blažeg zakona u smislu načela iz člana 6.

stav 1. Evropske konvencije, Ustavni sud iz istih razloga zaključuje da je došlo do kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. S tim u vezi, Ustavni sud je naglasio da primjena materijalnog prava zavisi od okolnosti svakog predmeta pojedinačno, da te okolnosti zavise od visine izrečene i zapriječene kazne, odnosno od raspona propisanih kazni prema zakonu koji je bio na snazi u vrijeme izvršenja krivičnog djela i zakonu na osnovu kojeg je izrečena kazna, dakle KZSFRJ odnosno KZBiH (vidi stav 65. citirane odluke), da se obrazloženje osporenih odluka u pogledu obavezne primjene blažeg zakona svelo na usporedbu KZBiH i KZSFRJ, isključivo u dijelu koji od ta dva zakona propisuje težu kaznu za počinioca (apelanta) s obzirom da je glavni argument bio da KZSFRJ za predmetno krivično djelo propisuje (i) smrtnu kaznu (vidi stav 67. citirane odluke), da niti jedno od dva vijeća Suda BiH koja su odlučivala nije dalo obrazloženje koji od navedena dva zakona propisuje blažu kaznu za krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, a to je po mišljenju Ustavnog suda, bilo obavezno imajući u vidu da je tendencija Suda BiH bila da se apelant blaže kazni (s obzirom da je izrečena kazna ispod zakonom propisanog minimuma), te da je upravo stoga bilo neophodno izvršiti usporedbu člana 173. KZBiH i člana 142. KZSFRJ i dati obrazloženje koji od navedena dva zakona propisuje (i) blažu kaznu za apelanta, te onda odlučiti koji je zakon blaži s aspekta zakonskog minimuma zapriječene kazne i da se u skladu s tim primijeni blaži zakon.

45. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, te da su predmetnom apelacijom osporene iste presude Suda BiH u vezi s primjenom blažeg zakona, Ustavni sud podržavajući vlastitu praksu iz odluke broj AP 3312/12 smatra da se razlozi navedeni u toj odluci u cijelosti odnose i na ovu odluku, zbog čega je iz istih razloga zaključeno da postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije u dijelu primjene materijalnog prava u odnosu na krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 173. stav 1. tačka c) KZBiH.

VIII. Zaključak

46. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije jer se obrazloženje osporenih odluka u pogledu obavezne primjene blažeg zakona svode na usporedbu KZBiH i KZSFRJ, isključivo u dijelu koji od dva navedena zakona propisuje težu kaznu za počinioca (apelanta), s obzirom da je glavni argument bio da KZSFRJ za predmetno krivično djelo propisuje (i) smrtnu kaznu. Niti jedno od dva vijeća Suda BiH koja su odlučivala o ovom slučaju nije dalo obrazloženje koji od navedena dva zakona propisuje blažu kaznu za krivično djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. To je, po mišljenju Ustavnog suda, bilo obavezno imajući u vidu da je tendencija Suda BiH bila da se apelant blaže kazni (s obzirom da je izrečena kazna ispod zakonom propisanog minimuma), te je upravo stoga bilo neophodno izvršiti usporedbu člana 173. KZBiH i člana 142. KZSFRJ, odnosno dati obrazloženje koji od navedena dva zakona propisuje (i) blažu kaznu za apelanta, te onda odlučiti koji je zakon blaži s aspekta zakonskog minimuma zapriječene kazne i da se u skladu s tim primijeni blaži zakon.

47. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1. i 2. Evropske konvencije budući da u osporenim presudama nema ničega što bi ukazivalo na proizvoljnost pri utvrđivanju i ocjeni činjenica u odnosu na utvrđivanja apelantove krivičnopravne odgovornosti, kao i na kršenje načela in dubio pro reo.


48. Na osnovu člana 59. st. (1), (2) i (3) i člana 62. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.




Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u

predmetu broj AP 3257/12, rješavajući apelaciju Ljubiše Vranješa, na temelju članka VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b), članka 59. st. (1), (2) i (3) i članka 62. stavak 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine - prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, dopredsjednik Zlatko M. Knežević, dopredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudac Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 12. siječnja 2016. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Djelomično se usvaja apelacija Ljubiše Vranješa. Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz članka

II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukida se Presuda Suda Bosne i Hercegovine broj S1 2 K 002735 12 Krž3 od 23. travnja 2012. godine u dijelu primjene materijalnog prava u odnosu na kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz članka 173. stavak 1. točka c) Kaznenog zakona Bosne i Hercegovine.

Ukidanje Presude Suda Bosne i Hercegovine broj S1 2 K 002735 12 Krž3 od 23. travnja 2012. godine u dijelu iz prethodnog stavka ove odluke ni na koji način ne utječe na apelantovo lišavanje slobode, zadržavanje i pritvor, što je u isključivoj nadležnosti Suda Bosne i Hercegovine.

Predmet se vraća Sudu Bosne i Hercegovine koji je dužan po žurnom postupku donijeti novu odluku prema standardima iz ove odluke, sukladno članku II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Sudu Bosne i Hercegovine da sukladno članku 72. stavak 5. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine u roku od tri mjeseca od dana dostave ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odbija se kao neutemeljena apelacija Ljubiše Vranješa podnesena protiv Presuda Suda Bosne i Hercegovine br. S1 2 K 002735 12 Krž3 od 23. travnja 2012. godine i S1 K 002735 11 Krl od 28. listopada 2011. godine u odnosu na ostale aspekte prava na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1. i 2. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.



1. Ljubiša Vranješ (u daljnjem tekstu: apelant) iz Banje Luke, kojeg zastupa Nenad Balaban, odvjetnik iz Banje Luke,

podnio je 7. rujna 2012. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presuda Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) br. S1 2 K 002735 12 Krž3 od 23. travnja 2012. godine i S1 K 002735 11 Krl od 28. listopada 2011. godine. Apelant je dopunio apelaciju 1. listopada 2013. godine.


2. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od Suda BiH i Tužiteljstva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Tužiteljstvo BiH) zatraženo je 18. veljače 2015. godine da dostave odgovor na apelaciju.

3. Sud BiH i Tužiteljstvo BiH dostavili su odgovore na apelaciju 16. i 27. veljače 2015. godine.



5. Presudom Suda BiH broj S1 1 K 002735 11 Krl od 28. listopada 2011. godine apelant je oglašen krivim da je radnjama, opisanim u izreci presude, počinio kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz članka 173. stavak 1. točka c) Kaznenog zakona BiH (u daljnjem tekstu: KZBiH), u svezi s člankom 180. stavak 1. KZBiH, za koje mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od deset godina, u koju je temeljem članka 56. istog zakona uračunato vrijeme provedeno u pritvoru od 8. rujna 2010. godine do 7. listopada 2010. godine, kao i od 28. listopada 2011. godine pa nadalje.

6. Na glavnom pretresu od 14. rujna 2011. godine Sud BiH je usvojio prijedlog Tužiteljstva BiH da se pročita apelantov iskaz dan u istražnom postupku, koji je, kako je konstatirano, u potpunosti sačinjen sukladno odredbi članka 78. stavak 2. ZKPBiH. U dokaznom postupku je na prijedlog Tužiteljstva BiH saslušano deset svjedoka, u sudski spis uložen 31 materijalni dokaz, pročitan apelantov iskaz koji je dan u istražnom postupku, provedeno vještačenje po vještacima sudske medicine, od kojih je jedan specijalista antropolog. Na prijedlog apelantove obrane saslušana su dva svjedoka i u spis uložena dva materijalna dokaza. Osim toga, kako bi se pretresnom vijeću omogućilo upoznati se s lokacijama koje su navedene u optužnici i na suđenju, vijeće i strane u postupku su 5. listopada 2011. godine obišli lokacije na području općine Kotor-Varoš.

7. Obrazlažući presudu glede primjene materijalnog zakona u svezi s vremenom izvršenja kaznenog djela, prihvaćena je pravna kvalifikacija kaznenog djela optužbe i apelant osuđen za kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz članka 173. stavak 1. točka c) KZBiH. Sud je, s obzirom na vrijeme izvršenja kaznenog djela kao i odredbe materijalnog zakona koji je bio na snazi u to vrijeme, smatrao relevantnim dva zakonska načela, i to: načelo zakonitosti i načelo vremenskog važenja kaznenog zakona. U svezi s tim je ukazano na članak 3. KZBiH kojim je regulirano načelo zakonitosti (da kazneno djelo i kaznene sankcije mogu biti propisane samo zakonom i da nikome ne može biti izrečena kazna ili druga sankcija za djelo koje, prije nego što je učinjeno, nije bilo zakonom propisano kao kazneno djelo i za koje zakonom nije bila propisana kazna) i članak 4. KZBiH kojim je regulirano vremensko važenje zakona (da se na počinitelja kaznenog djela primjenjuje zakon koji je bio na snazi u vrijeme učinjenja kaznenog djela, a ako se poslije učinjenja kaznenog djela jednom ili više puta izmijeni zakon, primijenit će se zakon koji je blaži za počinitelja). Naglašeno je također da je načelo zakonitosti, osim u navedenim odredbama KZBiH, propisano i člankom 7. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu:


Europska konvencija), a iznimka kojom je omogućeno da se u okolnostima postojanja općih pravnih načela koja priznaju civilizirani narodi odstupi od načela iz čl. 3. i 4. KZBiH, odnosno članka 7. stavak 1. Europske konvencije propisana je u odredbi članka 7. stavak 2. Europske konvencije.

8. Ispitujući mogućnost primjene navedene iznimke, Sud je utvrdio da kazneno djelo za koje je apelant proglašen krivim predstavlja kazneno djelo prema međunarodnom običajnom pravu i da stoga potpada pod "opća načela međunarodnog prava" (propisana člankom 4a. Zakona o izmjenama i dopunama KZBiH), odnosno pod "opća načela koja priznaju civilizirani narodi" propisana stavkom 2. članka 7. Europske konvencije, te da stoga KZBiH, na temelju ove odredbe, može biti primijenjen u konkretnom slučaju. Ovakvom zaključku suda doprinijela je, između ostalog, i činjenica da se kaznenopravne radnje, nabrojane u članku 173. KZBiH, mogu pronaći i u zakonu koji je bio na snazi u vrijeme izvršenja kaznenog djela, i to u članku 142. KZSFRJ. Konačno, primjena KZBiH je dodatno opravdana činjenicom da je zapriječena kazna u svakom slučaju blaža nego smrtna kazna koja je bila na snazi u vrijeme izvršenja kaznenog djela, čime je zadovoljeno načelo u svezi s vremenskim važenjem kaznenog zakona i zaključeno da je u konkretnom slučaju potrebno i opravdano primijeniti KZBiH. Prema mišljenju Suda BiH, primjena KZBiH je opravdana budući da je zapriječena kazna u svakom slučaju blaža nego smrtna kazna koja je bila na snazi u vrijeme izvršenja kaznenog djela, čime se zadovoljava načelo u svezi s vremenskim važenjem kaznenog zakona, tj. primjenom zakona blažeg za učinitelja.

9. Što se tiče dokaznog postupka, Sud je naveo da je prilikom ocjene dokaza cijenio svaki dokaz pojedinačno i u svezi s ostalim dokazima i na temelju takve ocjene izveo zaključak o dokazanosti određenih činjenica. Imajući u vidu navode obrane koja je osporila tvrdnje da su oštećene osobe bile civili, tvrdnjom da su bili vojno organizirani i da je stoga kazneno djelo koje je apelantu optužnicom stavljeno na teret pogrešno kvalificirano, proveden je sveobuhvatan dokazni postupak na okolnost rasvjetljavanja ove sporne činjenice. Iz iskaza svih saslušanih svjedoka, optužbe i obrane, Sud je utvrdio da su oštećeni (braća Grgić) nakon uhićenja, u civilnoj odjeći, dovedeni u prostorije SJB Kotor-Varoš, da su dakle u inkriminirano vrijeme imali status civila, te su kao takvi bili osobe zaštićene Ženevskom konvencijom o zaštiti civilnih osoba za vrijeme rata od 12. kolovoza 1949. godine (u daljnjem tekstu: Ženevska konvencija). Imajući u vidu definiciju pojma "civil" koja eksplicitno navodi da su civili sve osobe koje ne sudjeluju u neprijateljstvima i koje nisu pripadnici oružanih snaga, proizašao je zaključak da su oštećeni bili civili i da ni na koji način nisu sudjelovali u oružanim snagama protivne strane. Stoga je povodom apelantovog prigovora glede kaznenopravne kvalifikacije djela koje mu je stavljeno na teret zaključeno da je ono propisano kao kazneno djelo ratni zločin prema civilnom stanovništvu.

10. Ispitujući nadalje postojanje objektivnog uvjeta neophodnog za postojanje pravne kvalifikacije kaznenog djela iz članka 173. KZBiH, kojim je propisano da kazneno djelo mora biti u svezi s kršenjima međunarodnog prava za vrijeme rata, oružanog sukoba ili okupacije, Sud BiH je zaključio da je tijekom postupka utvrđena činjenica da je u inkriminirano vrijeme, na inkriminiranom području bilo proglašeno ratno stanje, odnosno da je postojao oružani sukob. Svi saslušani svjedoci, kako optužbe tako i obrane, suglasni su u izjavama da je 6. srpnja 1992. godine, ulaskom srpskih vojnih i policijskih oružanih formacija započeo oružani sukob između zaraćenih strana. Dalje je nesporno utvrđeno da je apelant u inkriminirano vrijeme bio pripadnik oružanih snaga RS i da je u tom svojstvu

na području Kotor-Varoši boravio isključivo zbog postojanja oružanog sukoba. Nadalje je ocijenjeno da inkriminirane radnje koje su apelantu stavljene na teret u odnosu na oštećene nisu bile opravdane vojnom nuždom, već je apelant iskoristio svoj položaj pripadnika oružanih snaga i položaj oštećenih civila (braće Grgić), koji su se nalazili u kućnom pritvoru, bez oružja i bez pružanja otpora. Stoga je Sud zaključio da je postojanje oružanog sukoba utjecalo na sposobnost i apelantovu odluku da počini predmetno kazneno djelo, kao i na način počinjenja tog djela.

11. Također je, na okolnost radnje izvršenja predmetnog kaznenog djela, Sud BiH na temelju provedenih dokaza, između ostalog, iz iskaza saslušanog svjedoka S1 (zaštićeni svjedok) utvrdio da je apelant, obučen u plavu maskirnu uniformu i naoružan automatskom puškom i pištoljem, zajedno s M. M. i još jednim pripadnikom VP 7551 Banja Luka Goranom Markovićem, zv. Markan, noću 6. srpnja 1992. godine došao do kuće u kojoj su se oštećeni nalazili (u kućnom pritvoru), nakon čega im je apelant naredio da pođu s njima na ispitivanje, te nakon što su se dovezli do zgrade općine naređeno im je da krenu u pravcu spomenika [...], nakon čega je pripadnik VP 7551 Banja Luka Goran Marković, zv. Markan (u daljnjem tekstu: G. M.), u namjeri da liši života oštećene, repetirao pušku i ispalio više hitaca u pravcu oštećenih, uslijed čega su od zadobivenih povreda nanijetih mecima iz automatske puške oštećeni Zdravko i Ivo Grgić preminuli na licu mjesta dok je njihov brat, oštećeni Viktor Grgić, pogođen u predjelu šaka uspio pobjeći, zadobivši teške tjelesne povrede.

12. Na okolnost vremena i mjesta izvršenja kaznenog djela su također provedeni dokazi saslušanjem većeg broja svjedoka na temelju čijih suglasnih izjava, kao i iz apelantove obrane dane u istrazi proizlazi da se kritični događaj desio noću 6. srpnja 1992. godine između 22.00 i 23.00 sata. Imajući to u vidu, Sud je nesporno zaključio da se inkriminirani događaj desio noću u Kotor-Varoši između 22.00 i 23.00 sata. Također je nesporno utvrđeno da je apelant kritične prilike bio obučen u plavu maskirnu uniformu, naoružan automatskom puškom i pištoljem i da je, zajedno s M. M. i G. M, 6. srpnja 1992. godine naredio oštećenim, koji su bili smješteni u kući Nenada Tešića u kućnom pritvoru, da pođu s njima na ispitivanje, što su oni i učinili. Potom su se odvezli do zgrade općine gdje su oštećene sproveli do mjesta na kojem je u njih pucano. Iz iskaza svjedoka koji je prihvaćen kao vjerodostojan i uvjerljiv, a ni apelant ga u svojoj obrani nije osporio, proizlazi da se ubojstvo oštećenih (braće Grgić) desilo na trotoaru pored spomenika, da su prethodno išli u koloni jedan iza drugoga, da je apelant bio na kraju kolone i da je G. M., zvani Markan, bez prethodnog komentara ili dogovora, rafalnom paljbom počeo pucati u oštećene civile (braću Grgić), od kojih su dvojica poginula na licu mjesta, dok je treći uspio pobjeći.

13. Sud nije prihvatio apelantovu tvrdnju prema kojoj nije očekivao da će G. M. pucati, da je u pitanju bio eksces koji on nije mogao predvidjeti i da stoga nije kazneno odgovoran. U svezi s tim Sud je naveo da ovakva tvrdnja nije u suglasnosti s provedenim dokazima, a naročito s iskazom svjedoka, oštećenog Viktora Grgića, koji je bio očevidac događaja, čiji je iskaz u cijelosti prihvaćen kao vjerodostojan. Prije svega, nije prihvaćena tvrdnja obrane prema kojoj je apelant u konkretnoj situaciji postupao po naređenju svog pretpostavljenog s ciljem da se oštećeni sprovedu na saslušanje i u zatvor. Naime, uvidom u spisak pripadnika Specijalnog odreda policije CJB Banja Luka, kojem je apelant pripadao, utvrđeno je da Slobodan Dubočanin, za kojeg je apelant tvrdio da je njegov pretpostavljeni i da je izvršavao njegovo naređenje, nije bio pripadnik navedene jedinice i u Kotor-Varoši nije bio nadređen svim pripadnicima srpskih oružanih formacija, kako je apelant


tvrdio. S tim u svezi cijenjeno je i apelantovo ponašanje nakon predmetnog događaja. Budući da nakon što je G. M. ubio civile, nikoga, pa ni svog pretpostavljenog, nije obavijestio o događaju koji se desio, izveden je zaključak da su i apelant i ostali optuženi, od samog dolaska po oštećene (braću Grgić) imali svijest o tome da ih G. M. namjerava ubiti. Takav zaključak je izveden nakon analize svih provedenih dokaza pojedinačno i u međusobnoj vezi, na temelju kojih je sud van razumne sumnje zaključio da su apelant i M. M. s umišljajem pomagali G. M. počiniti kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Naime, po apelantovoj naredbi, oštećeni su izvedeni iz kuće, potom im je naređeno da sjednu u vozilo, a zatim da izađu iz vozila i krenu u pravcu zgrade općine, gdje nije bilo objekata koji su služili kao zatvor ili mjesto za ispitivanje. Apelant je sve vrijeme nosio automatsku pušku i bio na licu mjesta u trenutku kad je G. M. pucao u oštećene civile (braću Grgić), što je za posljedicu imalo smrt dvojice i teško ranjavanje trećeg civila. Takvim radnjama, apelant i M. M. su umišljajno pomogli G. M. počiniti kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva ubijanjem iz članka 173. stavak 1. točka c) KZBiH. Kod apelanta, kao i drugog optuženog M. M., utvrđeno je postojanje mens rea koja se ogleda u apelantovoj svijesti da pomogne drugoj osobi počiniti konkretno kazneno djelo i da poduzetim radnjama actus reus pomogne u izvršenju djela. Sud BiH je, obrazlažući, dalje naveo da u konkretnom slučaju apelant i optuženi M. M. nisu sudjelovali u samoj radnji izvršenja kaznenog djela, već su sudjelovali u tuđem djelu, odnosno djelu koje ostvaruje neko drugi. Stoga je, po mišljenju suda, izvan razumne sumnje utvrđeno da je apelant, svojim radnjama, s umišljajem pomogao drugoj osobi da ubijanjem učini kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz članka 173. stavak 1. točka c) KZBiH.

14. Odlučujući o visini kazne cijenjene su sve okolnosti propisane odredbom članka 48. KZBiH, naročito stupanj kaznene odgovornosti, pobude iz kojih je djelo počinjeno, jačina ugrožavanja zaštićenog dobra kao i okolnosti pod kojima je učinjeno. Imajući u vidu da je ljudski život jedan od najvažnijih objekata kazneno-pravne zaštite, kao i okolnost da su u konkretnom slučaju žrtve tri rođena brata, od kojih su dva ubijena a treći zadobio tešku tjelesnu povredu, koji svojim postupcima nisu doprinijeli da do istog dođe, ocijenjeno je da nema mjesta ublažavanju kazne na temelju članka 31. stavak 1. i članka 49. st. 1. i 2. KZBiH, te da je kazna zatvora u trajanju od deset godina adekvatna težini počinjenog kaznenog djela za koje je apelant oglašen krivim.

15. Protiv prvostupanjske presude priziv je podnijelo Tužiteljstvo BiH, apelant i njegov branitelj. Sud BiH je, u vijeću Apelacijskog odjeljenja Odjela I za ratne zločine, Presudom broj S1 1 K 002735 12 Krž3 od 23. travnja 2012. godine odbio kao neutemeljen priziv Tužiteljstva BiH dok su djelomično uvaženi prizivi apelanta i njegovog branitelja, pa je prvostupanjska presuda preinačena u pravnoj ocjeni djela i odluci o kazni tako što se apelantova radnja, za koju je oglašen krivim, pravno kvalificira kao kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz članka 173. stavak 1. točka c) KZBiH, u svezi s člankom 180. stavak 1. KZBiH i u svezi s člankom 31. KZBiH, za koje se apelant osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, u koju kaznu mu se uračunava vrijeme provedeno u pritvoru od 8. rujna 2010. godine do 7. listopada 2010. godine, kao i od 28. listopada 2011. godine, pa nadalje. U ostalom dijelu prvostupanjska presuda je ostala neizmijenjena.

16. U obrazloženju drugostupanjske presude je navedeno da je sjednica drugostupanjskog suda održana 23. travnja 2012. godine, te da su joj pristupili tužitelj Tužiteljstva BiH, apelant i njegov branitelj Nenad Balaban. Potom je apelantov branitelj izložio priziv kojim je ukazao na bitnu povredu odredaba

kaznenog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao i povrede kaznenog zakona. Apelant je izložio sadržaj osobnog priziva ukazavši da prvostupanjsku presudu pobija po istim prizivnim osnovama kao i njegov branitelj.

17. Apelacijsko odjeljenje Odjela I za ratne zločine je u obrazloženju presude ukazalo na granice preispitivanja presude, sukladno odredbi članka 306. ZKPBiH, prema kojoj se odluka prizivnog vijeća ograničava samo na pitanja koja su stranke istaknule i obrazložile u prizivu. Nadalje, obveza podnositelja priziva je navesti pravnu osnovu pobijanja presude, ali i obrazloženje kojim bi potkrijepio utemeljenost istaknutih prigovora u smislu odredbe članka 295. stavak 1. toč. b) i c) ZKPBiH.

18. U svezi s tim ukazano je da se samo paušalno označavanje prizivnih osnova, te ukazivanje na navodne nepravilnosti pobijane presude, bez preciziranja prizivne osnove pod koju bi se takve nepravilnosti presude imale podvesti ne može smatrati valjanom osnovom za pobijanje presude, te takve prigovore drugostupanjsko vijeće ocjenjuje neutemeljenim.

19. Razmatrajući prizivne prigovore u okviru pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, prizivno vijeće je istaknulo da standard koji treba primijeniti jeste utemeljenost, a to znači da neće svaka činjenična greška biti razlog za ukidanje presude, nego samo ona koja je uzrokovala nepravilnu presudu, što se kvalificira kao krajnje nepravičan ishod sudskog postupka. Prizivno vijeće je, nakon detaljnog iznošenja činjeničnih utvrđenja proisteklih iz provedenih dokaza, između ostalog, svjedoka na čije je iskaze kao nevjerodostojne ukazao apelant, protivno apelantovom prigovoru zaključilo da je sudsko vijeće u prvostupanjskoj presudi pravilno interpretiralo iskaz svjedoka i utvrdilo odlučnu činjenicu iz koje proizlazi da apelant nije pucao u oštećene, ali da iz radnji koje je poduzeo proizlazi da je pomogao u izvršenju djela. Što se tiče priziva apelantovog branitelja u ovom segmentu (činjeničnom stanju) prizivno vijeće je, detaljno analizirajući zaključke iz prvostupanjske presude, zaključilo da su neutemeljeni.

20. U okviru prizivne osnove koja se tiče povreda kaznenog zakona kojima je ukazano na pogrešan zaključak prvostupanjske presude prema kojem su apelantove radnje kvalificirane kao radnje pomaganja u izvršenju kaznenog djela, prizivno vijeće ju je također ocijenilo neutemeljenom. U svezi s tim, ponovljeni su dokazi i radnje na temelju kojih je prvostupanjsko vijeće izvelo zaključak da je apelant poduzeo radnje koje imaju karakter pomaganja i koje su imale za cilj omogućiti izvršenje kaznenog djela od strane druge osobe, iako za djelo nisu odlučujuće. Također je naglašeno da Tužiteljstvo nije u obvezi dokazivati da kazneno djelo ne bi bilo izvršeno bez doprinosa pomagača. Osim toga, ispitan je prizivni prigovor koji se tiče apelantovog subjektivnog odnosa glede počinjenog kaznenog djela te je, protivno prizivnim prigovorima, naglašeno da za postojanje umišljaja pomagača, dakle apelanta, nije nužno da dijeli namjeru izvršitelja, niti da sam ima namjeru. Dovoljno je da posjeduje svijest da svojim radnjama pomaže nedozvoljenu (kriminalnu radnju) i da je bio svjestan zločina koji će se desiti.

21. Imajući u vidu odredbu članka 308. ZKPBiH kojom je propisano prošireno dejstvo priziva, iako apelant i njegov branitelj prizivom nisu pobijali odluku o kazni, preispitana je prvostupanjska presuda nakon čega je preinačena na temelju odredbe članka 49. stavak 1. točka a) KZBiH. Navedenom odredbom je naime propisano da se kazna može odmjeriti ispod granice propisane zakonom ili izreći blaža vrsta kazne u slučaju kada zakon propisuje da se učinitelj može blaže kazniti. Cijeneći sve okolnosti konkretnog slučaja, a naročito pojedinačan doprinos u izvršenju predmetnog kaznenog djela,


apelantu je izrečena kazna zatvora u trajanju od osam godina, nalazeći da će se tako izrečenom kaznom ostvariti svrha kažnjavanja s aspekta specijalne i generalne prevencije.


22. Apelant smatra da mu je osporenim presudama povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1. i 2. Europske konvencije. U iscrpnoj apelaciji se, između ostalog, ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno nepostojanje dovoljno dokaza da je apelant počinio radnje pomaganja koje su mu stavljene na teret i za koje je oglašen krivim. Smatra da su redoviti sudovi izveli pogrešan zaključak o njegovoj odgovornosti za predmetno kazneno djelo jer svi provedeni dokazi upućuju na zaključak da ga je Sud BiH trebao i morao osloboditi od kaznenopravne odgovornosti. Smatra da je prvostupanjska presuda utemeljena na pretpostavkama, da je neodrživa i utemeljena na pogrešnoj ocjeni dokaza koja, po njegovu mišljenju, nije provedena na načelima koji su propisani u ZKPBiH zbog čega je povrijeđeno načelo in dubio pro reo. Smatra da prvostupanjska, kao ni drugostupanjska presuda nisu dovoljno obrazložene, naročito glede radnji izvršenja djela, inzistirajući na tvrdnji da ne može biti odgovoran za eksces druge osobe koja je djelo evidentno počinila, niti da se može smatrati pomagačem u izvršenju kaznenog djela ratni zločin protiv civilnog stanovništva jer se za pomagača traži svijest da svojim radnjama pomaže u izvršenju zabranjene radnje druge osobe.

23. U dopuni apelacije od 1. listopada 2013. godine apelantov branitelj je istaknuo da je općepoznata stvar da je obrana u svim suđenjima pred Sudom BiH prigovarala pogrešnoj primjeni KZBiH u odnosu na KZSFRJ koji je bio na snazi u vrijeme navodnog izvršenja kaznenih djela tijekom 1992. godine. Presudama koje je donio Europski sud za ljudska prava u predmetima Maktouf i Damjanović potvrđeno je da je ovakav prigovor bio opravdan, odnosno da je u konkretnom slučaju i prema apelantu došlo do povrede odredbe članka 7. Europske konvencije i da je primijenjeni KZBiH za njega u svakom slučaju stroži. U svezi s tim je naveo da KZSFRJ iz 1976. godine za isto kazneno djelo predviđa blažu minimalnu kaznu (pet godina), a za pomagača u izvršenju djela mogućnost ublažavanja kazne do jedne godine. S druge strane, prema KZBiH veći je i minimum propisane kazne (deset godina), a mogućnost ublažavanja pomagaču za isto djelo ograničena je do kazne od pet godina.


24. Sud BiH je u odgovoru na apelaciju istaknuo da je neutemeljena budući da apelant iznosi svoje viđenje i ocjenu dokaza polemizirajući sa zaključcima suda glede oblika izvršenja kaznenog djela. Kroz sadržaj apelacije se faktički ponavljaju prigovori koji su isticani u prizivu na prvostupanjsku presudu, na koje je vijeće Apelacijskog odjeljenja u presudi dalo iscrpnu argumentaciju i odgovor, naročito u paragrafima od 93. do 103, u kojima su navedeni razlozi zbog kojih je ocijenjeno da apelantove radnje imaju karakter pomagačkih, kao i stupanj svijesti koji je imao. Presudama koje su predmet apelacije, kako je navedeno, nije počinjena povreda apelantovih prava na koja je ukazao, pa je predloženo da se apelacija odbije.

25. Tužiteljstvo BiH u svom odgovoru navodi da apelacija nije ukazala na kršenje apelantovih ustavnih prava. U svezi s tim, istaknuto je da apelant ističe činjenice koji se odnose na pitanje ocjene činjenica i izvedenih dokaza, što nije zadatak Ustavnog suda. Apelantovi navodi iz apelacije se uglavnom odnose na ranije prizivne tvrdnje koje su već tijekom kaznenog postupka pažljivo analizirane, zbog čega se Tužiteljstvo u

cijelosti pridružuje zaključcima iznesenim u osporenoj presudi Suda BiH. U kaznenom postupku protiv apelanta nije došlo do povrede načela jednakosti oružja niti prava na akuzatorni postupak, zbog čega Tužiteljstvo smatra da apelacija sadrži neutemeljene navode koji nisu potkrijepljeni dokazima, a predočene činjenice ni na koji način ne mogu opravdati tvrdnju da postoji kršenje Ustavom zaštićenih prava, konkretno prava na pravično suđenje. Predloženo je da se apelacija odbije.


26. Kazneni zakon Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07 i 8/10) u relevantnom dijelu glasi:

Načelo zakonitosti Članak 3.

(1) Kaznena djela i kaznenopravne sankcije propisuju se samo zakonom.

(2) Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga kaznenopravna sankcija za djelo koje, prije nego što je počinjeno, nije bilo zakonom ili međunarodnim pravom propisano kao kazneno djelo i za koje zakonom nije bila propisana kazna.

Vremensko važenje Kaznenog zakona Članak 4.

(1) Na počinitelja kaznenog djela primjenjuje se zakon koji je bio na snazi u vrijeme počinjenja kaznenog djela.

(2) Ako se poslije počinjenja kaznenog djela zakon jednom ili više puta izmijeni, primijenit će se zakon koji je blaži za počinitelja.

Suđenje ili kažnjavanje za kaznena djela prema općim načelima međunarodnog prava

Članak 4.a) Članci 3. i 4. ovoga zakona ne priječe suđenje ili

kažnjavanje bilo koje osobe za bilo koje činjenje ili nečinjenje koje je u vrijeme kada je počinjeno predstavljalo kazneno djelo sukladno općim načelima međunarodnog prava.

Pomaganje Članak 31.

(1) Tko drugome s namjerom pomogne u počinjenju kaznenog djela, kaznit će se kao da ga je sam počinio, a može se i blaže kazniti.

(2) Kao pomaganje u počinjenju kaznenog djela smatra se osobito: davanje savjeta ili uputa kako da se počini kazneno djelo, stavljanje na raspolaganje počinitelju sredstava za počinjenje kaznenog djela, uklanjanje prepreka za počinjenje kaznenog djela te unaprijed obećano prikrivanje kaznenog djela, počinitelja, sredstava kojima je kazneno djelo počinjeno, tragova kaznenog djela ili predmeta pribavljenih kaznenim djelom.

Kazna zatvora Članak 42.

(1) Kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana niti dulja od dvadeset godina.

(2) Za najteže oblike teških kaznenih djela počinjenih s namjerom, može se propisati kazna zatvora u trajanju od dvadeset do četrdeset i pet godina (dugotrajni zatvor).

(3) Kazna dugotrajnog zatvora nikada se ne može propisati kao jedina glavna kazna za pojedino kazneno djelo.

(4) Kazna dugotrajnog zatvora ne može se izreći počinitelju koji u vrijeme počinjenja kaznenog djela nije navršio dvadeset i jednu godinu života.

(5) Pod uvjetima propisanim glavom X (Pravila o odgojnim preporukama, odgojnim mjerama i o kažnjavanju maloljetnika) ovoga Zakona može se izreći kazna maloljetničkog zatvora. Kazna maloljetničkog zatvora je po


svojoj svrsi, naravi, trajanju i načinu izvršenja posebna kazna oduzimanja slobode.

(6) Kazna zatvora se izriče na pune godine i mjesece, a do šest mjeseci i na pune dane. Kazna dugotrajnog zatvora se izriče samo na pune godine.

(7) Ako je izrečena kazna dugotrajnog zatvora, amnestija i pomilovanje mogu se dati tek nakon izdržanih tri petine te kazne.

Ratni zločin protiv civilnog pučanstva Članak 173. stavak 1. točka c)

(1) Tko kršeći pravila međunarodnog prava za vrijeme rata, oružanog sukoba ili okupacije naredi ili počini koje od ovih djela:

c) usmrćivanja, namjerno nanošenje osobi snažnog tjelesnog ili duševnog bola ili patnje (mučenje), nečovječno postupanje, biološke, medicinske ili druge znanstvene pokuse, uzimanje tkiva ili organa radi presađivanja, nanošenje velikih patnji ili ozljeda tjelesne cjelovitosti ili povreda zdravlja;

kaznit će se kaznom zatvora najmanje deset godina ili kaznom dugotrajnog zatvora.

Individualna i zapovjedna odgovornost Članak 180.

(1) Osoba koja planira, naredi, počini ili potiče ili pomaže u planiranju, pripremanju ili počinjenju kaznenih djela iz članka 171. (Genocid), 172. (Zločini protiv čovječnosti), 173. (Ratni zločin protiv civilnog pučanstva), 174. (Ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika), 175. (Ratni zločin protiv ratnih zarobljenika), 177. (Protupravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja), 178. (Protupravno oduzimanje stvari od ubijenih i ranjenih na ratištu) i 179. (Povrede zakona ili običaja rata) ovoga Zakona, kriva je za to kazneno djelo. Službeni položaj bilo koje osobe, bilo da se radi o poglavaru države ili vlade, ili o odgovornoj službenoj osobi vlade, ne oslobađa takvu osobu krivnje niti utječe na ublažavanje kazne.

Krivični zakon SFRJ ("Službeni list SFRJ", br. 44/76, 36/77, 56/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 i 45/90) u relevantnom dijelu glasi:

Član 37. (1) Smrtna kazna ne može se propisati kao jedina glavna

kazna za određeno krivično delo. (2) Smrtna kazna može se izreći samo za najteže slučajeve

teških krivičnih dela za koje je zakonom propisana. (3) Smrtna kazna ne može se izreći licu koje u vreme

izvršenja krivičnog dela nije navršilo osamnaest godina, niti bremenitoj ženi.

(4) Punoljetnom licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo dvadeset jednu godinu smrtna kazna može se izreći, pod uslovom iz stava 2. ovog člana, samo za krivična dela protiv osnova socijalističkog samoupravnog društvenog uređenja i bezbednosti SFRJ, za krivična djela protiv čovečnosti i međunarodnog prava i za krivična dela protiv oružanih snaga SFRJ.

(5) Smrtna kazna izvršava se streljanjem, bez prisustva javnosti.

Član 38. st. 1, 2. i 3. (1) Zatvor ne može biti kraći od petnaest dana ni duži od

petnaest godina. (2) Za krivična dela za koja je propisana smrtna kazna

sud može izreći i zatvor od dvadeset godina. (3) Ako je za krivično delo učinjeno sa umišljajem

propisan zatvor u trajanju od petnaest godina, može se za teške oblike tog dela propisati i zatvor od dvadeset godina.

Glava XVI - Krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava

(Napomena: obuhvatala, između ostalih, sledeća krivična dela: član 141. genocid; član 142. ratni zločin protiv civilnog stanovništva; član 143. ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika; član 144. ratni zločin protiv ratnih zarobljenika; član 145. organiziranje grupe i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina; član 146. protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja; član 147. protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih i ranjenih na bojištima; član 154. rasna i druga diskriminacija; član 155. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu)

Član 142. Ratni zločin protiv civilnog stanovništva

(1) Ko kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije naredi da se izvrši napad na civilno stanovništvo, naselje, pojedina civilna lica ili lica onesposobljena za borbu, koji je imao za posledicu smrt, tešku telesnu povredu ili teško narušavanje zdravlja ljudi; napad bez izbora cilja kojim se pogađa civilno stanovništvo; da se prema civilnom stanovništvu vrše ubistva, mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije, nanošenja velikih patnji ili povreda telesnog integriteta ili zdravlja; raseljavanje ili preseljavanje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevođenje na drugu veru; prisiljavanje na prostituciju ili silovanje; primenjivanje mera zastrašivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno kažnjavanje, protivzakonito odvođenje u koncentracione logore i druga protivzakonita zatvaranja, lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suđenje; prisiljavanje na službu u oružanim snagama neprijateljske sile ili u njenoj obaveštajnoj službi ili administraciji; prisiljavanje na prinudni rad, izgladnjivanje stanovništva, konfiskovanje imovine, pljačkanje imovine stanovništva, protivzakonito i samovoljno uništavanje ili prisvajanje u velikim razmerama imovine koje nije opravdano vojnim potrebama, uzimanje nezakonite i nerazmerno velike kontribucije i rekvizicije, smanjenje vrednosti domaćeg novca ili protivzakonito izdavanje novca, ili ko izvrši neko od navedenih dela,

kaznit će se zatvorom najmanje pet godina ili smrtnom kaznom.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kaznit će se ko kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije naredi: da se izvrši napad na objekte posebno zaštićene međunarodnim pravom i objekte i postrojenja sa opasnom snagom kao što su brane, nasipi i nuklearne elektrane; da se bez izbora cilja pogađaju civilni objekti koji su pod posebnom zaštitom međunarodnog prava, nebranjena mjesta i demilitarizovane zone; dugotrajno i velikih razmera oštećenje prirodne okoline koje može da šteti zdravlju ili opstanku stanovništva ili ko izvrši neko od navedenih dela.

(3) Ko kršeći pravila međunarodnog prava za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije, kao okupator, naredi ili izvrši preseljenje delova svog civilnog stanovništva na okupiranu teritoriju,

kaznit će se zatvorom najmanje pet godina. Zakon o kaznenom postupku BiH ("Službeni glasnik

BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 i 93/09) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 3. Pretpostavka nevinosti i in dubio pro reo

(1) Svatko se smatra nedužnim za kazneno djelo, dok se pravomoćnom presudom ne utvrdi njegova krivnja.

(2) Sumnju o postojanju činjenica koje čine obilježja kaznenog djela ili o kojima ovisi primjena neke odredbe


kaznenog zakonodavstva, Sud rješava presudom na način koji je povoljniji za optuženika.

Članak 14. Jednakost u postupanju

(1) Sud je dužan stranke i branitelja tretirati na istovjetan način i svakoj stranci pružiti istovjetne mogućnosti glede pristupa dokazima i njihovom izvođenju na glavnoj raspravi.

(2) Sud, Tužitelj i druga tijela koja sudjeluju u postupku dužna su s jednakom pažnjom ispitivati i utvrđivati kako činjenice koje osumnjičenika, odnosno optuženika terete, tako i one koje mu idu u korist.

Članak 15. Slobodna ocjena dokaza

Pravo Suda, Tužitelja i drugih tijela koja sudjeluju u kaznenom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Članak 281. Dokazi na kojima se presuda temelji

(1) Sud presudu temelji samo na činjenicama i dokazima koji su izneseni na glavnom pretresu.

(2) Sud je dužan savjesno ocijeniti svaki dokaz posebice i u vezi s ostalim dokazima i temeljem takve ocjene zaključiti je li neka činjenica dokazana.

Članak 306. Granice ispitivanja presude

Vijeće žalbenog odjeljenja presudu ispituje u dijelu u kojem se ona žalbom pobija.

Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – Prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 94/14) u relevantnom dijelu glase:

Članak 31. (Opseg odlučivanja)

Pri odlučivanju Ustavni sud, u pravilu, ispituje postoje li samo one povrede koje su iznesene u zahtjevu/apelaciji.

VI. Dopustivost

27. Sukladno članku VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

28. Sukladno članku 18. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku koji je koristio.

29. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Suda BiH broj S1 2 K 002735 12 Krž3 od 23. travnja 2012. godine, protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Navedenu presudu apelant je primio 13. srpnja 2012. godine, a njegov branitelj, odvjetnik Nenad Balaban 27. kolovoza 2012. godine, a apelacija je podnesena 7. rujna 2012. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer nije očigledno (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

30. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti.

VII. Meritum

31. Apelant smatra da mu je osporenim presudama povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1. i 2. Europske konvencije.

Pravo na pravično suđenje

Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke.

Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

1. Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i obveza ili kaznene optužbe protiv njega, svatko ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim sudom ustanovljenim zakonom.

2. Svatko tko je optužen za kazneno djelo smatra se nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivnja sukladno zakonu.

[...] 32. U konkretnom slučaju postupak se odnosi na

utvrđivanje utemeljenosti kaznene optužbe protiv apelanta, pa je članak 6. Europske konvencije primjenjiv. Apelantovi navodi o povredi ovog prava u biti se svode na tvrdnje o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, ocjeni dokaza, zaključcima koji su nakon ocjene dokaza izvedeni, nedostatku obrazloženja i kršenju načela in dubio pro reo i primjeni blažeg zakona.

33. U svezi s tim, Ustavni sud, prije svega ukazuje da prema praksi Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije preispitivati zaključke redovitih sudova glede činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Europski sud, Pronina protiv Rusije, Odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je općenito zadatak redovitih sudova ocijeniti činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je ispitati je li eventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na učinkovit pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviru apelacijske nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Europske konvencije u postupku pred redovitim sudovima.

34. Nadalje, Ustavni sud ukazuje na praksu Europskog suda i Ustavnog suda prema kojoj je zadatak redovitih sudova ocijeniti izvedene dokaze i njihovu relevantnost u konkretnom predmetu. Ustavni sud, stoga, neće procjenjivati kvalitetu zaključaka redovitih sudova glede procjene dokaza, ukoliko se ova procjena ne doima očigledno proizvoljnom. Isto tako, Ustavni sud se neće miješati ni u to kojim dokazima strana u postupku redoviti sudovi poklanjaju povjerenje na temelju slobodne sudačke procjene. To je isključivo uloga redovitih sudova, čak i kada su izjave svjedoka na javnoj raspravi i pod zakletvom protivne jedna drugoj (vidi Europski sud, Doorson protiv Nizozemske, presuda od 6. ožujka 1996. godine, objavljena u Izvještajima broj 1996-II, stavak 78. i Ustavni sud, Odluka broj AP 612/04 od 30. studenog 2004. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 19/05). Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je sud dužan savjesno ocijeniti sve dokaze pojedinačno i u svezi s ostalim dokazima, pa onda na


temelju takve, brižljive ocjene izvesti zaključak je li neka činjenica dokazana (članak 281. stavak 2. ZKPBiH). Pri tome, prema članku 15. ZKPBiH, sud i druga tijela nisu vezana ni ograničena posebnim formalnim dokaznim pravilima, već po načelu slobodne ocjene dokaza ocjenjuju postojanje ili nepostojanje neke činjenice. Međutim, ova slobodna ocjena dokaza zahtijeva obrazloženje, kako svakog dokaza pojedinačno, tako i svih dokaza zajedno, te dovođenje svih provedenih dokaza u uzajamnu logičnu vezu. Načelo slobodne ocjene dokaza ne predstavlja apsolutnu slobodu. Ta sloboda je ograničena općim pravilima i zakonitostima ljudskog mišljenja i iskustva. Zbog toga je obveza redovitog suda u obrazloženju presude opisati proces pojedinačne ocjene dokaza, dovođenja svakog ocijenjenog dokaza u svezu s drugim dokazima i izvođenja zaključka o dokazanosti određene činjenice.

35. Također, Ustavni sud ukazuje da prema ustaljenoj praksi Europskog suda i Ustavnog suda, članak 6. stavak 1. Europske konvencije obvezuje sudove, između ostalog, obrazložiti svoje presude. Ova obveza, međutim, ne može biti shvaćena kao obveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. Mjera u kojoj ova obveza postoji ovisi o prirodi odluke (vidi Europski sud, Ruiz Torija protiv Španjolske, presuda od 9. prosinca 1994. godine, serija A, broj 303-A, stavak 29.; vidi Ustavni sud, Odluke br. U 62/01 od 5. travnja 2002. godine i AP 352/04 od 23. ožujka 2005. godine). Europski sud i Ustavni sud su u brojnim odlukama ukazali da domaći sudovi imaju određenu diskrecijsku ocjenu u svezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali istodobno imaju obvezu obrazložiti svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku utemeljili (vidi Europski sud, Suominen protiv Finske, presuda od 1. srpnja 2003. godine, aplikacija broj 37801/97, stavak 36. i, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka broj AP 5/05 od 14. ožujka 2006. godine). Pri tome, pravo na obrazloženu presudu dopušta višim sudovima da samo podrže razloge koje su niži sudovi naveli kao obrazloženje, bez potrebe da te razloge ponavljaju (vidi Europski sud, Hirvisaari protiv Finske, presuda od 27. rujna 2001. godine, aplikacija broj 49684/99, stavak 32.).

36. Dovodeći navedena stajališta u svezu s konkretnim predmetom, Ustavni sud primjećuje da u predmetnom kaznenom postupku nije izostala sveobuhvatna analiza izvedenih dokaza. Naime, prvostupanjski sud je u predmetnom postupku proveo opsežan dokazni postupak u kojem su saslušani svjedoci optužbe i obrane, te analiziran i ocijenjen veliki broj materijalnih dokaza. Pri tome, Ustavni sud primjećuje da je prvostupanjski sud u svojoj presudi u potpunosti opisao proces pojedinačne ocjene dokaza, te njihova dovođenja u međusobnu vezu i izvođenja zaključka da je apelant počinio predmetno kazneno djelo. Prvostupanjski sud je dao detaljne razloge zbog čega je prihvatio iskaze svjedoka optužbe, a zbog čega nije prihvatio tvrdnje apelantove obrane. Naime, prvostupanjski sud je prije svega utvrdio objektivne okolnosti (postojanje oružanog sukoba), a potom subjektivne okolnosti na strani apelanta, konkretno da je bio pripadnik oružanih snaga, da su apelantove radnje bile usmjerene na omogućavanje izvršenja predmetnog kaznenog djela od strane G. M. i da su imale značaj u njegovom izvršenju. Nadalje je utvrđeno da trojica braće I. G., Z. G. i V. G. kritičnog događaja nisu pružala nikakav otpor, niti su raspolagala bilo kakvim sredstvima napada, da su bili civili koji su držani u kućnom pritvoru, zbog čega su bez opiranja slijedili naredbu da napuste kuću N. T. i uđu u vozilo ford eskort, da na određenom mjestu izađu iz vozila i da se kreću u pravcu spomenika, sve do momenta kada je G. M., u namjeri da ih ubije, rafalnom paljbom iz automatske puške pucao u njih, od kojih su dvojica

smrtno stradala, a trećem su nanesene teške tjelesne povrede. Stoga je prvostupanjski sud zaključio da je apelant sudjelovao u tuđem djelu, odnosno djelu koje ostvaruje neko drugi i na taj način, svojim radnjama, olakšao drugom da izvrši kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Pri tome je utvrđeno da je apelant radnju pomaganja učinio s direktnim umišljajem, budući da je bio svjestan da tim radnjama pruža pomoć učinitelju kaznenog djela u njegovom izvršenju. Ustavni sud zapaža da je prvostupanjski sud zaključak o postojanju apelantove kaznenopravne odgovornosti i kaznenog djela utemeljio na cjelokupnom provedenom dokaznom postupku.

37. U kontekstu naprijed navedenog, Ustavni sud zapaža da je zaključke prvostupanjskog suda glede apelantove kaznenopravne odgovornosti u cijelosti potvrdio i drugostupanjski sud. Međutim, drugostupanjski sud je preinačio prvostupanjsku presudu u pravnoj ocjeni djela i odluci o kazni, za šta je dao jasno i zadovoljavajuće obrazloženje. Pri tome je drugostupanjski sud naglasio sadržaj odredbe članka 306. ZKPBiH i obvezu da se prilikom odlučivanja o prizivu kreće u granicama prizivnih navoda. U svezi s tim, evidentno je da je drugostupanjski sud razmotrio apelantove prizivne navode, a potom obrazložio zbog čega su ti navodi neutemeljeni i zbog čega nisu mogli dovesti do drugačijeg ishoda predmetnog kaznenog postupka. Stoga, po mišljenju Ustavnog suda proizlazi da su redoviti sudovi u osporenim odlukama naveli detaljne razloge za zaključak da je apelant počinio kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz članka 173. stavak 1. točka c) KZBiH, u svezi s člankom 180. stavak 1. KZBiH i u svezi s člankom 31. KZBiH. Prema tome, Ustavni sud smatra da u osporenim presudama nema ničega što bi ukazivalo na proizvoljnost pri utvrđivanju i ocjeni činjenica u smislu utvrđivanja apelantove kaznenopravne odgovornosti, te da obrazloženja u cijelosti zadovoljavaju zahtjeve prava na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

38. Glede apelantovih navoda o povredi prava iz članka 6. stavak 2. Europske konvencije, Ustavni sud podsjeća da navedena odredba propisuje da će svatko tko je optužen za kazneno djelo biti smatran nevinim dok se njegova krivnja ne dokaže sukladno zakonu, odnosno pravomoćnoj presudi. Također, sumnju glede činjenica koje čine obilježja kaznenog djela sud rješava presudom na način koji je povoljniji za optuženog. Prema praksi Europskog suda, presumpcija nevinosti znači da optuženi nema obvezu braniti se, mada ima pravo na obranu, nije dužan dokazivati svoju nevinost, a teret dokazivanja je na tužitelju. Sukladno tome, sud mora donijeti oslobađajuću presudu ne samo kad je uvjeren u nevinost optuženog, nego i onda kada nije uvjeren ni u njegovu krivnju, ni u njegovu nevinost. Dakle, in dubio pro reo, pored pretpostavke nevinosti predstavlja jedno od temeljnih načela kaznenog procesnog prava. Ono znači da u slučaju sumnje treba presuditi u korist okrivljenog. Dakle, u utvrđivanju kaznene odgovornosti optuženog sud mora primijeniti načelo in dubio pro reo, što je i bitan element prava na pravično suđenje iz članka 6. Europske konvencije (vidi Europski sud za ljudska prava, Barbera, Messeque i Jabardo protiv Španjolske, presuda od 6. prosinca 1988. godine, serija A broj 146, stavak 77.). Ova temeljna načela su ustanovljena i razrađena u odredbama ZKPBiH, koji je primijenjen u konkretnom slučaju i podrazumijeva obvezu suda da u obrazloženju presude ocijeni svaki dokaz pojedinačno, da ih dovede u međusobnu vezu i izvrši ocjenu dokaza u njihovoj ukupnosti, izvodeći zaključak o dokazanosti ili nedokazanosti neke činjenice.

39. Dovodeći navedeno u svezu s činjenicama konkretnog predmeta, Ustavni sud smatra da je prvostupanjski sud, što je potvrdio drugostupanjski sud, za svaki izvedeni dokaz dao jasno i iscrpno obrazloženje, te sve dokaze doveo u međusobnu


vezu. Ustavni sud smatra da u osporenim presudama, protivno apelantovim shvaćanjima, nisu izostali razlozi u svezi s istaknutim spornim pitanjem, te da su u tom smislu oba vijeća Suda BiH dala jasna i argumentirana obrazloženja koja su zasnovali na dokazima i činjenicama utvrđenim u predmetnom kaznenom postupku, pa u takvim okolnostima Ustavni sud u tom dijelu ne vidi bilo kakvu proizvoljnost Suda BiH. Naime, iz obrazloženja osporenih presuda ne proizlazi da je bilo koja činjenica ostala nerazjašnjena i nedokazana, što bi u protivnom obvezivalo redovite sudove da primijene načelo in dubio pro reo, te stoga što je apelant upravo na podlozi tako utvrđenog činjeničnog stanja proglašen krivim. Stoga, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nije povrijeđeno načelo iz članka 6. stavak 2. Europske konvencije, pa je i u ovom dijelu apelacija neutemeljena.

U svezi sa spornim pitanjem koje se odnosi na primjenu blažeg zakona, Ustavni sud podsjeća da je identično činjenično i pravno pitanje razmatrao u svojoj novijoj praksi u Odluci broj AP 3312/12 od 26. studenog 2015. godine povodom apelacije apelanta Mladena Milića (u daljnjem tekstu: M. M.), podnesenoj protiv istih osporenih presuda Suda BiH (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 3312/12 od 27. studenog 2012. godine, do objave u Službenim novinama dostupna na internetskoj stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba). U navedenoj odluci Ustavni sud je utvrdio kršenje članka 6. stavak 1. Europske konvencije u dijelu primjene materijalnog prava u odnosu na kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz članka 173. stavak 1. točka c) KZBiH. U citiranoj odluci je, između ostalog, naglašeno da je dopuna apelacije podnesena izvan roka i da se stoga ne može razmatrati, ali da se Ustavni sud, imajući u vidu svoju nadležnost i obvezu da štiti Ustav Bosne i Hercegovine i temeljna ljudska prava kao i načela koja iz njega proizlaze, svjestan svoje ustaljene prakse u svezi s primjenom blažeg zakona (u ovom slučaju to bi bila primjena KZSFRJ u odnosu na KZBiH), i bitno drugačijih stajališta Suda BiH o ovom pitanju u odnosu na praksu Ustavnog suda, usprkos ograničenju iz članka 31. Pravila Ustavnog suda, može upustiti u ispitivanje je li, na štetu apelantovih temeljnih ljudskih prava, došlo do proizvoljne primjene relevantnog prava u odnosu na načelo obvezne primjene zakona koji propisuje blažu kaznu.

40. U svezi s navedenim pitanjem, Ustavni sud je u navedenoj odluci ukazao na Mišljenje Europskog povjerenstva za demokratiju putem prava (u daljnjem tekstu: Venecijansko povjerenstvo) broj 804/2015 od 29. lipnja 2015. godine, dano na zahtjev Ustavnog suda Gruzije i Vrhovnog suda Gruzije u svezi s primjenom pravila non ultra petitia u kaznenim stvarima.

41. Nakon što je navedena pitanja analiziralo u kontekstu zakonskih rješenja, te sudske prakse velikog broja zemalja sa svih kontinenata, kao i prakse međunarodnih sudova koji se bave zaštitom ljudskih prava, Venecijansko povjerenstvo je usvojilo sljedeće zaključke:

"…60. Prema pravilu non ultra petita, sud je nadležan samo da preispita predmet u granicama pitanja o pravu ili činjenicama koja su pokrenula stranke su postupku. Njegov cilj je da osigura efikasnost pravosuđa reduciranje nepotrebnog gubitka vremena, troškova stranaka u postupku i sudskog sistema. Takvi proceduralni zahtjevi ne krše per se zaštitu o ljudskim pravima.

61. Pravilo non ultra petita je zajednička karakteristika evropskih pravnih sistema i dalje. U polju krivičnog prava, to pravilo postoji u državama koje inače poštuju inkvizitorni princip uz poštivanje opsega nadležnosti apelacionih sudova da preispitaju presude po apelaciji ili kasaciji.

62. Države koje propisuju pravilo non ultra petita u svojim zakonima o krivičnom postupku ili pravilima često propisuju i specifične izuzetke na to pravilo u istom zakonu ili pravilima. Ti izuzeci se odnose na predmete gdje najviši interesi pravde trebaju prevladati. Ako se na takve izuzetke ne poziva eksplicitno u zakonu, oni se moraju uvesti putem sudske prakse da bi se zaštitila osnovna prava predviđena ustavima i međunarodnom pravu o ljudskim pravima.

63. Imajući u vidu izuzetke na pravilo ultra petita, na osnovu Pitanja 1 gore, te primjere državne prakse o pitanju koje je obezbijeđeno Venecijanskoj komisiji, čini se jasnim da je, u većini država, sudu dozvoljeno da podrži, sua sponte, osnovne principe navedene u mišljenju amicus curiae, te da je u nekim državama, to čak i obaveza. Međutim, također je jasno da takvo djelovanje treba biti rijetko i u veoma posebnim okolnostima, naime, greške pri utvrđivanju činjenica ili prava koje su navodno počinili nižestepeni sudovi se ne bi trebale preispitivati, osim ako one krše fundamentalne principe…"

42. Podržavajući citirane zaključke Venecijanskog povjerenstva, koji imaju za cilj otklanjanje povreda ljudskih prava, imajući pri tom u vidu da je najšira zaštita ljudskih prava dio prakse Ustavnog suda, Ustavni sud je u citiranoj odluci (AP 3312/12) ukazao na vlastito stajalište iz Odluke broj U 4/05 od 22. travnja 2005. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 32/05 od 24. svibnja 2005. godine) u kojem je navedeno: "…U skladu sa argumentacijom o ljudskim pravima, Ustavni sud je mišljenja da, kad god je to moguće, mora interpretirati svoju jurisdikciju tako da dozvoli najširu mogućnost otklanjanja posljedica kršenja tih prava…" (vidi, mutatis mutandis, citirana odluka, stavak 16.) i apelaciju apelanta M. M. ispitao u odnosu na obveznu primjenu blažeg zakona, ali kroz načela prava na pravično suđenje u smislu članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

43. Imajući u vidu da je apelant, kao i apelant M. M. iz predmeta AP 3312/12, istom osporenom odlukom Suda BiH oglašen krivim i osuđen za isto kazneno djelo kao M. M., dakle ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz članka 173. stavak 1. točka c) KZBiH, u svezi s člankom 180. stavak 1. KZBiH i člankom 31. KZBiH, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam (8) godina (kao i M. M.), Ustavni sud smatra da se stajališta uspostavljena u odluci AP 3312/12 mogu analogno primijeniti na predmetni kazneni postupak, a to znači da se apelacija ispita u odnosu na obveznu primjenu blažeg zakona kroz načela prava na pravično suđenje u smislu članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

44. Budući da je Ustavni sud u citiranoj odluci broj AP 3312/12 u kojoj su osporene iste odluke Suda BiH, za isto kazneno djelo za koje je osuđen apelant i izrečena kazna za radnju pomaganja prilikom izvršenja kaznenog djela ratni zločin protiv civilnog stanovništva u istom trajanju kao i apelantu već detaljno analizirao i ispitao navode koji se tiču obvezne primjene blažeg zakona u smislu načela iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije, Ustavni sud iz istih razloga zaključuje da je došlo do kršenja prava na pravično suđenje iz članka II/3. e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije. U svezi s tim, Ustavni sud je naglasio da primjena materijalnog prava ovisi o okolnostima svakog predmeta pojedinačno, da te okolnosti ovise o visini izrečene i zapriječene kazne, odnosno o rasponu propisanih kazni prema zakonu koji je bio na snazi u vrijeme izvršenja kaznenog djela i zakonu na temelju kojeg je izrečena kazna, dakle KZSFRJ odnosno KZBiH (vidi stavak 65. citirane odluke), da se obrazloženje osporenih odluka glede obvezne primjene blažeg zakona svelo na usporedbu KZBiH i KZSFRJ, isključivo u dijelu koji od ta dva zakona propisuje težu kaznu za počinitelja (apelanta) s obzirom da je glavni argument bio da KZSFRJ za


predmetno kazneno djelo propisuje (i) smrtnu kaznu (vidi stavak 67. citirane odluke), da niti jedno od dva vijeća Suda BiH koja su odlučivala nije dalo obrazloženje koji od navedena dva zakona propisuje blažu kaznu za kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, a to je po mišljenju Ustavnog suda, bilo obvezno imajući u vidu da je tendencija Suda BiH bila da se apelant blaže kazni (s obzirom da je izrečena kazna ispod zakonom propisanog minimuma), te da je upravo stoga bilo neophodno izvršiti usporedbu članka 173. KZBiH i članka 142. KZSFRJ i dati obrazloženje koji od navedena dva zakona propisuje (i) blažu kaznu za apelanta, te onda odlučiti koji je zakon blaži s aspekta zakonskog minimuma zapriječene kazne i da se sukladno tome primijeni blaži zakon.

45. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, te da su predmetnom apelacijom osporene iste presude Suda BiH u svezi s primjenom blažeg zakona, Ustavni sud, podržavajući vlastitu praksu iz odluke broj AP 3312/12, smatra da se razlozi navedeni u toj odluci u cijelosti odnose i na ovu odluku, zbog čega je iz istih razloga zaključeno da postoji kršenje prava na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije u dijelu primjene materijalnog prava u odnosu na kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz članka 173. stavak 1. točka c) KZBiH.

VIII. Zaključak

46. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije jer se obrazloženje osporenih odluka glede obvezne primjene blažeg zakona svode na usporedbu KZBiH i KZSFRJ, isključivo u dijelu koji od dva navedena zakona propisuje težu kaznu za počinitelja (apelanta), s obzirom da je glavni argument bio da KZSFRJ za predmetno kazneno djelo propisuje (i) smrtnu kaznu. Niti jedno od dva vijeća Suda BiH koja su odlučivala o ovom slučaju nije dalo obrazloženje koji od navedena dva zakona propisuje blažu kaznu za kazneno djelo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. To je, po mišljenju Ustavnog suda, bilo obvezno imajući u vidu da je tendencija Suda BiH bila da se apelant blaže kazni (s obzirom da je izrečena kazna ispod zakonom propisanog minimuma), te je upravo stoga bilo neophodno izvršiti usporedbu članka 173. KZBiH i članka 142. KZSFRJ, odnosno dati obrazloženje koji od navedena dva zakona propisuje (i) blažu kaznu za apelanta, te onda odlučiti koji je zakon blaži s aspekta zakonskog minimuma zapriječene kazne i da se sukladno tome primijeni blaži zakon.

47. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1. i 2. Europske konvencije budući da u osporenim presudama nema ničega što bi ukazivalo na proizvoljnost pri utvrđivanju i ocjeni činjenica u odnosu na utvrđivanja apelantove kaznenopravne odgovornosti, kao i na kršenje načela in dubio pro reo.

48. Na temelju članka 59. st. (1), (2) i (3) i članka 62. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.




Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у

предмету број АП 3257/12, рјешавајући апелацију Љубише Врањеша, на основу члана VI/3б) Устава Босне и

Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1), (2) и (3) и члана 62 став 1 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине - пречишћени текст ("Службени гласник БиХ", број 94/14), у саставу:

Мирсад Ћеман, предсједник Мато Тадић, потпредсједник Златко М. Кнежевић, потпредсједник Валерија Галић, судија Миодраг Симовић, судија Сеада Палаврић, судија на сједници одржаној 12. јануара 2016. године донио

је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Дјелимично се усваја апелација Љубише Врањеша. Утврђује се повреда права на правично суђење из

члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Укида се Пресуда Суда Босне и Херцеговине број С1 2 К 002735 12 Крж3 од 23. априла 2012. године у дијелу примјене материјалног права у односу на кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173 став 1 тачка ц) Кривичног закона Босне и Херцеговине.

Укидање Пресуде Суда Босне и Херцеговине број С1 2 К 002735 12 Крж3 од 23. априла 2012. године у дијелу из претходног става ове одлуке ни на који начин не утиче на апелантово лишавање слободе, задржавање и притвор, што је у искључивој надлежности Суда Босне и Херцеговине.

Предмет се враћа Суду Босне и Херцеговине који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку према стандардима из ове одлуке, у складу с чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Суду Босне и Херцеговине да у складу с чланом 72 став 5 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.

Одбија се као неоснована апелација Љубише Врањеша поднесена против Пресуда Суда Босне и Херцеговине бр. С1 2 К 002735 12 Крж3 од 23. априла 2012. године и С1 К 002735 11 Крл од 28. октобра 2011. године у односу на остале аспекте права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1 и 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Љубиша Врањеш (у даљњем тексту: апелант) из Бање Луке, којег заступа Ненад Балабан, адвокат из Бање Луке, поднио је 7. септембра 2012. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуда Суда Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Суд БиХ) бр. С1 2 К 002735 12 Крж3 од 23. априла 2012. године и С1 К 002735 11 Крл од 28. октобра 2011. године. Апелант је допунио апелацију 1. октобра 2013. године.

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Суда БиХ и Тужилаштва Босне и Херцеговине (у даљњем


тексту: Тужилаштво БиХ) затражено је 18. фебруара 2015. године да доставе одговор на апелацију.

3. Суд БиХ и Тужилаштво БиХ доставили су одговоре на апелацију 16. и 27. фебруара 2015. године.

III. Чињенично стање

4. Чињенице предмета које произлазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

5. Пресудом Суда БиХ број С1 1 К 002735 11 Крл од 28. октобра 2011. године апелант је оглашен кривим да је радњама, описаним у изреци пресуде, починио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173 став 1 тачка ц) Кривичног закона БиХ (у даљњем тексту: КЗБиХ), у вези с чланом 180 став 1 КЗБиХ, за које му је изречена казна затвора у трајању од десет година, у коју је на основу члана 56 истог закона урачунато вријеме проведено у притвору од 8. септембра 2010. године до 7. октобра 2010. године, као и од 28. октобра 2011. године па надаље.

6. На главном претресу од 14. септембра 2011. године Суд БиХ је усвојио приједлог Тужилаштва БиХ да се прочита апелантов исказ дат у истражном поступку, који је, како је констатовано, у потпуности сачињен у складу с одредбом члана 78 став 2 ЗКПБиХ. У доказном поступку је на приједлог Тужилаштва БиХ саслушано десет свједока, у судски спис уложен 31 материјални доказ, прочитан апелантов исказ који је дат у истражном поступку, спроведено вјештачење по вјештацима судске медицине, од којих је један специјалиста антрополог. На приједлог апелантове одбране саслушана су два свједока и у спис уложена два материјална доказа. Осим тога, како би се претресном вијећу омогућило да се упозна с локацијама које су наведене у оптужници и на суђењу, вијеће и стране у поступку су 5. октобра 2011. године обишли локације на подручју општине Котор Варош.

7. Образлажући пресуду у погледу примјене материјалног закона у вези с временом извршења кривичног дјела, прихваћена је правна квалификација кривичног дјела оптужбе и апелант осуђен за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173 став 1 тачка ц) КЗБиХ. Суд је, с обзиром на вријеме извршења кривичног дјела као и одредбе материјалног закона који је био на снази у то вријеме, сматрао релевантним два законска принципа, и то: принцип законитости и принцип временског важења кривичног закона. С тим у вези је указано на члан 3 КЗБиХ којим је регулисан принцип законитости (да кривично дјело и кривичне санкције могу да буду прописане само законом и да никоме не може бити изречена казна или друга санкција за дјело које, прије него што је учињено, није било законом прописано као кривично дјело и за које законом није била прописана казна) и члан 4 КЗБиХ којим је регулисано временско важење закона (да се на починиоца кривичног дјела примјењује закон који је био на снази у вријеме учињења кривичног дјела, а ако се послије учињења кривичног дјела једном или више пута измијени закон, примијениће се закон који је блажи за починиоца). Наглашено је такође да је принцип законитости, осим у наведеним одредбама КЗБиХ, прописан и чланом 7 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), а изузетак којим је омогућено да се у околностима постојања општих правних принципа која признају цивилизовани народи одступи од принципа из чл. 3 и 4 КЗБиХ, односно

члана 7 став 1 Европске конвенције прописан је у одредби члана 7 став 2 Европске конвенције.

8. Испитујући могућност примјене наведеног изузетка, Суд је утврдио да кривично дјело за које је апелант проглашен кривим представља кривично дјело према међународном обичајном праву и да стога потпада под "опште принципе међународног права" (прописане чланом 4а Закона о измјенама и допунама КЗБиХ), односно под "опште принципе које признају цивилизовани народи" прописане ставом 2 члана 7 Европске конвенције, те да стога КЗБиХ, на основу ове одредбе, може да буде примијењен у конкретном случају. Оваквом закључку суда допринијела је, између осталог, и чињеница да се кривичноправне радње, набројане у члану 173 КЗБиХ, могу пронаћи и у закону који је био на снази у вријеме извршења кривичног дјела, и то у члану 142 КЗСФРЈ. Коначно, примјена КЗБиХ је додатно оправдана чињеницом да је запријечена казна у сваком случају блажа него смртна казна која је била на снази у вријеме извршења кривичног дјела, чиме је задовољен принцип у вези с временским важењем кривичног закона и закључено да је у конкретном случају потребно и оправдано примијенити КЗБиХ. Према мишљењу Суда БиХ, примјена КЗБиХ је оправдана будући да је запријечена казна у сваком случају блажа него смртна казна која је била на снази у вријеме извршења кривичног дјела, чиме се задовољава принцип у вези с временским важењем кривичног закона, тј. примјеном закона блажег за учиниоца.

9. Што се тиче доказног поступка, Суд је навео да је приликом оцјене доказа цијенио сваки доказ појединачно и у вези с осталим доказима и на основу такве оцјене извео закључак о доказаности одређених чињеница. Имајући у виду наводе одбране која је оспорила тврдње да су оштећена лица били цивили, тврдњом да су били војно организовани и да је стога кривично дјело које је апеланту оптужницом стављено на терет погрешно квалификовано, проведен је свеобухватан доказни поступак на околност расвјетљавања ове спорне чињенице. Из исказа свих саслушаних свједока, оптужбе и одбране, Суд је утврдио да су оштећени (браћа Гргић) након хапшења, у цивилној одјећи, доведени у просторије СЈБ Котор Варош, да су дакле у инкриминисано вријеме имали статус цивила, те су као такви били лица заштићена Женевском конвенцијом о заштити цивилних лица за вријеме рата од 12. августа 1949. године (у даљњем тексту: Женевска конвенција). Имајући у виду дефиницију појма "цивил" која експлицитно наводи да су цивили сва лица која не учествују у непријатељствима и која нису припадници оружаних снага, произашао је закључак да су оштећени били цивили и да ни на који начин нису учествовали у оружаним снагама супротне стране. Стога је поводом апелантовог приговора у погледу кривичноправне квалификације дјела које му је стављено на терет закључено да је оно прописано као кривично дјело ратни злочин према цивилном становништву.

10. Испитујући надаље постојање објективног услова неопходног за постојање правне квалификације кривичног дјела из члана 173 КЗБиХ, којим је прописано да кривично дјело мора бити у вези с кршењима међународног права за вријеме рата, оружаног сукоба или окупације, Суд БиХ је закључио да је током поступка утврђена чињеница да је у инкриминисано вријеме, на инкриминисаном подручју било проглашено ратно стање, односно да је постојао оружани сукоб. Сви саслушани свједоци, како оптужбе тако и одбране, сагласни су у изјавама да је 6. јула 1992. године, уласком српских војних и полицијских оружаних


формација започео оружани сукоб између зараћених страна. Даље је неспорно утврђено да је апелант у инкриминисано вријеме био припадник оружаних снага РС и да је у том својству на подручју Котор Вароши боравио искључиво због постојања оружаног сукоба. Надаље је оцијењено да инкриминисане радње које су апеланту стављене на терет у односу на оштећене нису биле оправдане војном нуждом, већ је апелант искористио свој положај припадника оружаних снага и положај оштећених цивила (браће Гргић), који су се налазили у кућном притвору, без оружја и без пружања отпора. Стога је Суд закључио да је постојање оружаног сукоба утицало на способност и апелантову одлуку да почини предметно кривично дјело, као и на начин почињења тог дјела.

11. Такође је, на околност радње извршења предметног кривичног дјела, Суд БиХ на основу проведених доказа, између осталог, из исказа саслушаног свједока С1 (заштићени свједок) утврдио да је апелант, обучен у плаву маскирну униформу и наоружан аутоматском пушком и пиштољем, заједно с М. М. и још једним припадником ВП 7551 Бања Лука Гораном Марковићем, зв. Маркан, ноћу 6. јула 1992. године дошао до куће у којој су се оштећени налазили (у кућном притвору), након чега им је апелант наредио да пођу с њима на испитивање, те након што су се довезли до зграде општине наређено им је да крену у правцу споменика [...], након чега је припадник ВП 7551 Бања Лука Горан Марковић, зв. Маркан (у даљњем тексту: Г. М.), у намјери да лиши живота оштећене, репетирао пушку и испалио више хитаца у правцу оштећених, усљед чега су од задобијених повреда нанијетих мецима из аутоматске пушке оштећени Здравко и Иво Гргић преминули на лицу мјеста док је њихов брат, оштећени Виктор Гргић, погођен у предјелу шака успио да побјегне, задобивши тешке тјелесне повреде.

12. На околност времена и мјеста извршења кривичног дјела су такође проведени докази саслушањем већег броја свједока на основу чијих сагласних изјава, као и из апелантове одбране дате у истрази произлази да се критични догађај десио ноћу 6. јула 1992. године између 22.00 и 23.00 часа. Имајући то у виду, Суд је неспорно закључио да се инкриминисани догађај десио ноћу у Котор Вароши између 22.00 и 23.00 часа. Такође је неспорно утврђено да је апелант критичне прилике био обучен у плаву маскирну униформу, наоружан аутоматском пушком и пиштољем и да је, заједно с М. М. и Г. М, 6. јула 1992. године наредио оштећеним, који су били смјештени у кући Ненада Тешића у кућном притвору, да пођу с њима на испитивање, што су они и учинили. Затим су се одвезли до зграде општине гдје су оштећене спровели до мјеста на којем је у њих пуцано. Из исказа свједока који је прихваћен као вјеродостојан и увјерљив, а ни апелант га у својој одбрани није оспорио, произлази да се убиство оштећених (браће Гргић) десило на тротоару поред споменика, да су претходно ишли у колони један иза другога, да је апелант био на крају колоне и да је Г. М., звани Маркан, без претходног коментара или договора, рафалном паљбом почео да пуца у оштећене цивиле (браћу Гргић), од којих су двојица погинула на лицу мјеста, док је трећи успио да побјегне.

13. Суд није прихватио апелантову тврдњу према којој није очекивао да ће Г. М. пуцати, да је у питању био ексцес који он није могао да предвиди и да стога није кривично одговоран. С тим у вези Суд је навео да оваква тврдња није у сагласности с проведеним доказима, а нарочито с исказом свједока, оштећеног Виктора Гргића,

који је био очевидац догађаја, чији је исказ у цијелости прихваћен као вјеродостојан. Прије свега, није прихваћена тврдња одбране према којој је апелант у конкретној ситуацији поступао по наређењу свог претпостављеног с циљем да се оштећени спроведу на саслушање и у затвор. Наиме, увидом у списак припадника Специјалног одреда полиције ЦЈБ Бања Лука, којем је апелант припадао, утврђено је да Слободан Дубочанин, за којег је апелант тврдио да је његов претпостављени и да је извршавао његово наређење, није био припадник наведене јединице и у Котор Вароши није био надређен свим припадницима српских оружаних формација, како је апелант тврдио. С тим у вези цијењено је и апелантово понашање након предметног догађаја. Будући да након што је Г. М. убио цивиле, никога, па ни свог претпостављеног, није обавијестио о догађају који се десио, изведен је закључак да су и апелант и остали оптужени, од самог доласка по оштећене (браћу Гргић) имали свијест о томе да их Г. М. намјерава убити. Такав закључак је изведен након анализе свих проведених доказа појединачно и у међусобној вези, на основу којих је суд ван разумне сумње закључио да су апелант и М. М. с умишљајем помагали Г. М. да почини кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва. Наиме, по апелантовој наредби, оштећени су изведени из куће, затим им је наређено да сједну у возило, а затим да изађу из возила и крену у правцу зграде општине, гдје није било објеката који су служили као затвор или мјесто за испитивање. Апелант је све вријеме носио аутоматску пушку и био на лицу мјеста у тренутку кад је Г. М. пуцао у оштећене цивиле (браћу Гргић), што је за посљедицу имало смрт двојице и тешко рањавање трећег цивила. Таквим радњама, апелант и М. М. су умишљајно помогли Г. М. да почини кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва убијањем из члана 173 став 1 тачка ц) КЗБиХ. Код апеланта, као и другог оптуженог М. М., утврђено је постојање mens rea која се огледа у апелантовој свијести да помогне другом лицу да почини конкретно кривично дјело и да предузетим радњама actus reus помогне у извршењу дјела. Суд БиХ је, образлажући, даље навео да у конкретном случају апелант и оптужени М. М. нису учествовали у самој радњи извршења кривичног дјела, већ су учествовали у туђем дјелу, односно дјелу које остварује неко други. Стога је, по мишљењу суда, ван разумне сумње утврђено да је апелант, својим радњама, с умишљајем помогао другом лицу да убијањем учини кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173 став 1 тачка ц) КЗБиХ.

14. Одлучујући о висини казне цијењене су све околности прописане одредбом члана 48 КЗБиХ, нарочито степен кривичне одговорности, побуде из којих је дјело почињено, јачина угрожавања заштићеног добра као и околности под којима је учињено. Имајући у виду да је људски живот један од најважнијих објеката кривично-правне заштите, као и околност да су у конкретном случају жртве три рођена брата, од којих су два убијена а трећи задобио тешку тјелесну повреду, који својим поступцима нису допринијели да до истог дође, оцијењено је да нема мјеста ублажавању казне на основу члана 31 став 1 и члана 49 ст. 1 и 2 КЗБиХ, те да је казна затвора у трајању од десет година адекватна тежини почињеног кривичног дјела за које је апелант оглашен кривим.

15. Против првостепене пресуде жалбу је поднијело Тужилаштво БиХ, апелант и његов бранилац. Суд БиХ је, у вијећу Апелационог одјељења Одсјека I за ратне злочине, Пресудом број С1 1 К 002735 12 Крж3 од 23. априла 2012. године одбио као неосновану жалбу Тужилаштва БиХ док


су дјелимично уважене жалбе апеланта и његовог браниоца, па је првостепена пресуда преиначена у правној оцјени дјела и одлуци о казни тако што се апелантова радња, за коју је оглашен кривим, правно квалификује као кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173 став 1 тачка ц) КЗБиХ, у вези с чланом 180 став 1 КЗБиХ и у вези с чланом 31 КЗБиХ, за које се апелант осуђује на казну затвора у трајању од осам година, у коју казну му се урачунава вријеме проведено у притвору од 8. септембра 2010. године до 7. октобра 2010. године, као и од 28. октобра 2011. године, па надаље. У осталом дијелу првостепена пресуда је остала неизмијењена.

16. У образложењу другостепене пресуде је наведено да је сједница другостепеног суда одржана 23. априла 2012. године, те да су јој приступили тужилац Тужилаштва БиХ, апелант и његов бранилац Ненад Балабан. Затим је апелантов бранилац изложио жалбу којом је указао на битну повреду одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање као и повреде кривичног закона. Апелант је изложио садржај личне жалбе указавши да првостепену пресуду побија по истим жалбеним основима као и његов бранилац.

17. Апелационо одјељење Одсјека I за ратне злочине је у образложењу пресуде указало на границе преиспитивања пресуде, у складу с одредбом члана 306 ЗКПБиХ, према којој се одлука жалбеног вијећа ограничава само на питања која су странке истакле и образложиле у жалби. Надаље, обавеза жалиоца је да наведе правни основ побијања пресуде, али и образложење којим би поткријепио основаност истакнутих приговора у смислу одредбе члана 295 став 1 тач. б) и ц) ЗКПБиХ.

18. С тим у вези указано је да се само паушално означавање жалбених основа, те указивање на наводне неправилности побијане пресуде, без прецизирања жалбеног основа под који би се такве неправилности пресуде имале подвести не може сматрати ваљаним основом за побијање пресуде, те такве приговоре другостепено вијеће оцјењује неоснованим.

19. Разматрајући жалбене приговоре у оквиру погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, жалбено вијеће је истакло да стандард који треба примијенити јесте основаност, а то значи да неће свака чињенична грешка бити разлог за укидање пресуде, него само она која је узроковала неправилну пресуду, што се квалификује као крајње неправичан исход судског поступка. Жалбено вијеће је, након детаљног изношења чињеничних утврђења проистеклих из проведених доказа, између осталог, свједока на чије је исказе као невјеродостојне указао апелант, супротно апелантовом приговору закључило да је судско вијеће у првостепеној пресуди правилно интерпретирало исказ свједока и утврдило одлучну чињеницу из које произлази да апелант није пуцао у оштећене, али да из радњи које је предузео произлази да је помогао у извршењу дјела. Што се тиче жалбе апелантовог браниоца у овом сегменту (чињеничном стању) жалбено вијеће је, детаљно анализирајући закључке из првостепене пресуде, закључило да су неосновани.

20. У оквиру жалбеног основа који се тиче повреда кривичног закона којима је указано на погрешан закључак првостепене пресуде према којем су апелантове радње квалификоване као радње помагања у извршењу кривичног дјела, жалбено вијеће га је такође оцијенило неоснованим. С тим у вези, поновљени су докази и радње на основу којих је првостепено вијеће извело закључак да је апелант предузео радње које имају карактер помагања и које су

имале за циљ да омогуће извршење кривичног дјела од стране другог лица, иако за дјело нису одлучујуће. Такође је наглашено да Тужилаштво није у обавези доказивати да кривично дјело не би било извршено без доприноса помагача. Осим тога, испитан је жалбени приговор који се тиче апелантовог субјективног односа у погледу почињеног кривичног дјела те је, супротно жалбеним приговорима, наглашено да за постојање умишљаја помагача, дакле апеланта, није нужно да дијели намјеру извршиоца, нити да сам има намјеру. Довољно је да посједује свијест да својим радњама помаже недозвољену (криминалну радњу) и да је био свјестан злочина који ће се десити.

21. Имајући у виду одредбу члана 308 ЗКПБиХ којом је прописано проширено дејство жалбе, иако апелант и његов бранилац жалбом нису побијали одлуку о казни, преиспитана је првостепена пресуда након чега је преиначена на основу одредбе члана 49 став 1 тачка а) КЗБиХ. Наведеном одредбом је наиме прописано да се казна може одмјерити испод границе прописане законом или изрећи блажа врста казне у случају када закон прописује да се учинилац може блаже казнити. Цијенећи све околности конкретног случаја, а нарочито појединачан допринос у извршењу предметног кривичног дјела, апеланту је изречена казна затвора у трајању од осам година, налазећи да ће се тако изреченом казном остварити сврха кажњавања с аспекта специјалне и генералне превенције.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

22. Апелант сматра да му је оспореним пресудама повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1 и 2 Европске конвенције. У исцрпној апелацији се, између осталог, указује на непотпуно утврђено чињенично стање, односно непостојање довољно доказа да је апелант починио радње помагања које су му стављене на терет и за које је оглашен кривим. Сматра да су редовни судови извели погрешан закључак о његовој одговорности за предметно кривично дјело јер сви проведени докази упућују на закључак да га је Суд БиХ требао и морао ослободити од кривичноправне одговорности. Сматра да је првостепена пресуда заснована на претпоставкама, да је неодржива и заснована на погрешној оцјени доказа која, по његовом мишљењу, није спроведена на принципима који су прописани у ЗКПБиХ због чега је повријеђен принцип in dubio pro reo. Сматра да првостепена, као ни другостепена пресуда нису довољно образложене, нарочито у погледу радњи извршења дјела, инсистирајући на тврдњи да не може да буде одговоран за ексцес другог лица које је дјело евидентно починило, нити да се може сматрати помагачем у извршењу кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва јер се за помагача тражи свијест да својим радњама помаже у извршењу забрањене радње другог лица.

23. У допуни апелације од 1. октобра 2013. године апелантов бранилац је истакао да је општепозната ствар да је одбрана у свим суђењима пред Судом БиХ приговарала погрешној примјени КЗБиХ у односу на КЗСФРЈ који је био на снази у вријеме наводног извршења кривичних дјела током 1992. године. Пресудама које је донио Европски суд за људска права у предметима Maktouf и Дамјановић потврђено је да је овакав приговор био оправдан, односно да је у конкретном случају и према апеланту дошло до повреде одредбе члана 7 Европске конвенције и да је примијењени КЗБиХ за њега у сваком случају строжи. С


тим у вези је навео да КЗСФРЈ из 1976. године за исто кривично дјело предвиђа блажу минималну казну (пет година), а за помагача у извршењу дјела могућност ублажавања казне до једне године. С друге стране, према КЗБиХ већи је и минимум прописане казне (десет година), а могућност ублажавања помагачу за исто дјело ограничена је до казне од пет година.

б) Одговор на апелацију

24. Суд БиХ је у одговору на апелацију истакао да је неоснована будући да апелант износи своје виђење и оцјену доказа полемишући са закључцима суда у погледу облика извршења кривичног дјела. Кроз садржај апелације се фактички понављају приговори који су истицани у жалби на првостепену пресуду, на које је вијеће Апелационог одјељења у пресуди дало исцрпну аргументацију и одговор, нарочито у параграфима од 93. до 103, у којима су наведени разлози због којих је оцијењено да апелантове радње имају карактер помагачких, као и степен свијести који је имао. Пресудама које су предмет апелације, како је наведено, није почињена повреда апелантових права на која је указао, па је предложено да се апелација одбије.

25. Тужилаштво БиХ у свом одговору наводи да апелација није указала на кршење апелантових уставних права. С тим у вези, истакнуто је да апелант истиче чињенице који се односе на питање оцјене чињеница и изведених доказа, што није задатак Уставног суда. Апелантови наводи из апелације се углавном односе на раније жалбене тврдње које су већ током кривичног поступка пажљиво анализиране, због чега се Тужилаштво у цијелости придружује закључцима изнесеним у оспореној пресуди Суда БиХ. У кривичном поступку против апеланта није дошло до повреде принципа једнакости оружја нити права на акузаторни поступак, због чега Тужилаштво сматра да апелација садржи неосноване наводе који нису поткријепљени доказима, а предочене чињенице ни на који начин не могу да оправдају тврдњу да постоји кршење Уставом заштићених права, конкретно права на правично суђење. Предложено је да се апелација одбије.

V. Релевантни прописи

26. Кривични закон Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07 и 8/10) у релевантном дијелу гласи:

Начело законитости Члан 3.

(1) Кривична дјела и кривичноправне санкције прописују се само законом.

(2) Никоме не може бити изречена казна или друга кривичноправна санкција за дјело које, прије него што је учињено, није било законом или међународним правом прописано као кривично дјело и за које законом није била прописана казна.

Временско важење Кривичног закона Члан 4.

(1) На починиоца кривичног дјела примјењује се закон који је био на снази у вријеме учињења кривичног дјела.

(2) Ако се послије учињења кривичног дјела једном или више пута измијени закон, примијениће се закон који је блажи за починиоца.

Суђење или кажњавање за кривична дјела према општим начелима међународног права

Члан 4.а) Чланови 3. и 4. овог закона не спречавају суђење или

кажњавање било којег лица за било које чињење или нечињење које је у вријеме када је почињено представљало кривично дјело у складу с општим начелима међународног права.

Помагање Члан 31.

(1) Ко другом с умишљајем помогне у учињењу кривичног дјела, казниће се као да га је сам учинио, а може се и блаже казнити.

(2) Као помагање у учињењу кривичног дјела сматра се особито: давање савјета или упута како да се учини кривично дјело, стављање на располагање починиоцу средстава за учињење кривичног дјела, уклањање препрека за учињење кривичног дјела те унапријед обећано прикривање кривичног дјела, починилаца, средстава којима је кривично дјело учињено, трагова кривичног дјела или предмета прибављених кривичним дјелом.

Казна затвора Члан 42.

(1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана ни дужа од двадесет година.

(2) За најтеже облике тешких кривичних дјела учињених с умишљајем, може се прописати казна затвора у трајању од двадесет до четрдесетпет година (дуготрајни затвор).

(3) Казна дуготрајног затвора никада се не може прописати као једина главна казна за поједино кривично дјело.

(4) Казна дуготрајног затвора не може се изрећи учинитељу који у вријеме учињења кривичног дјела није навршио двадесетиједну годину живота.

(5) Под условима прописаним главом X (Правила о одгојним препорукама, одгојним мјерама и о кажњавању малољетника) овог закона може се изрећи казна малољетничког затвора. Казна малољетничког затвора је по својој сврси, природи, трајању и начину извршења посебна казна лишења слободе.

(6) Казна затвора се изриче на пуне године и мјесеце, а до шест мјесеци и на пуне дане. Казна дуготрајног затвора се изриче само на пуне године.

(7) Ако је изречена казна дуготрајног затвора, амнестија и помиловање могу се дати тек након издржаних три петине те казне.

Ратни злочин против цивилног становништва Члан 173. став 1. тачка ц)

(1) Ко кршећи правила међународног права за вријеме рата, оружаног сукоба или окупације нареди или учини које од ових дјела:

ц) убијања, намјерно наношење лицу снажног тјелесног или душевног бола или патње (мучење), нечовјечно поступање, биолошке, медицинске или друге знанствене експерименте, узимање ткива или органа ради трансплантације, наношење великих патњи или повреда тјелесног интегритета или здравља;

казниће се казном затвора најмање десет година или казном дуготрајног затвора.

Индивидуална и командна одговорност Члан 180.

(1) Лице која планира, нареди, учини или подстрекава или помаже у планирању, припремању или учињењу кривичних дјела из члана 171. (Геноцид), 172. (Злочини


против човјечности), 173. (Ратни злочин против цивилног становништва), 174. (Ратни злочин против рањеника и болесника), 175. (Ратни злочин против ратних заробљеника), 177. (Противправно убијање и рањавање непријатеља), 178. (Противправно одузимање ствари од убијених и рањених на ратишту) и 179. (Повреде закона или обичаја рата) овог закона, криво је за то кривично дјело. Службени положај било којег лица, било да се ради о шефу државе или владе, или о одговорном службеном лицу владе, не ослобађа такво лице кривице нити утјече на ублажавање казне.

Кривични закон СФРЈ ("Службени лист СФРЈ", бр. 44/76, 36/77, 56/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 и 45/90) у релевантном дијелу гласи:

Члан 37. (1) Смртна казна не може се прописати као једина

главна казна за одређено кривично дело. (2) Смртна казна може се изрећи само за најтеже

случајеве тешких кривичних дела за које је законом прописана.

(3) Смртна казна не може се изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило осамнаест година, нити бременитој жени.

(4) Пунољетном лицу које у време извршења кривичног дела није навршило двадесет једну годину смртна казна може се изрећи, под условом из става 2. овог члана, само за кривична дела против основа социјалистичког самоуправног друштвеног уређења и безбедности СФРЈ, за кривична дјела против човечности и међународног права и за кривична дела против оружаних снага СФРЈ.

(5) Смртна казна извршава се стрељањем, без присуства јавности.

Члан 38. ст. 1, 2. и 3. (1) Затвор не може бити краћи од петнаест дана ни

дужи од петнаест година. (2) За кривична дела за која је прописана смртна

казна суд може изрећи и затвор од двадесет година. (3) Ако је за кривично дело учињено са умишљајем

прописан затвор у трајању од петнаест година, може се за тешке облике тог дела прописати и затвор од двадесет година.

Глава XVI - Кривична дела против човечности и међународног права

(Напомена: обухватала, између осталих, следећа кривична дела: члан 141. геноцид; члан 142. ратни злочин против цивилног становништва; члан 143. ратни злочин против рањеника и болесника; члан 144. ратни злочин против ратних заробљеника; члан 145. организирање групе и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина; члан 146. противправно убијање и рањавање непријатеља; члан 147. противправно одузимање ствари од убијених и рањених на бојиштима; члан 154. расна и друга дискриминација; члан 155. заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу)

Члан 142. Ратни злочин против цивилног становништва

(1) Ко кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се изврши напад на цивилно становништво, насеље, поједина цивилна лица или лица онеспособљена за борбу, који је имао за последицу смрт, тешку телесну повреду или тешко нарушавање здравља људи; напад без избора циља којим се погађа цивилно становништво; да се према цивилном становништву врше убиства, мучења, нечовечна

поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплантације, наношења великих патњи или повреда телесног интегритета или здравља; расељавање или пресељавање или присилно однародњавање или превођење на другу веру; присиљавање на проституцију или силовање; примењивање мера застрашивања и терора, узимање талаца, колективно кажњавање, противзакони-то одвођење у концентрационе логоре и друга против-законита затварања, лишавање права на правилно и непристрасно суђење; присиљавање на службу у оружаним снагама непријатељске силе или у њеној обавештајној служби или администрацији; присиљавање на принудни рад, изгладњивање становништва, конфис-ковање имовине, пљачкање имовине становништва, противзаконито и самовољно уништавање или присвајање у великим размерама имовине које није оправдано војним потребама, узимање незаконите и неразмерно велике контрибуције и реквизиције, смањење вредности домаћег новца или противзаконито издавање новца, или ко изврши неко од наведених дјела,

казнит ће се затвором најмање пет година или смртном казном.

(2) Казном из става 1. овог члана казнит ће се ко кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди: да се изврши напад на објекте посебно заштићене међународним правом и објекте и постројења са опасном снагом као што су бране, насипи и нуклеарне електране; да се без избора циља погађају цивилни објекти који су под посебном заштитом међународног права, небрањена мјеста и демилитаризоване зоне; дуготрајно и великих размера оштећење природне околине које може да штети здрављу или опстанку становништва или ко изврши неко од наведених дела.

(3) Ко кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације, као окупатор, нареди или изврши пресељење делова свог цивилног становништва на окупирану територију,

казнит ће се затвором најмање пет година. Закон о кривичном поступку БиХ ("Службени

гласник БиХ", бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 и 93/09) у релевантном дијелу гласи:

Члан 3. Претпоставка невиности и in dubio pro reo

(1) Свако се сматра невиним за кривично дјело док се правоснажном пресудом не утврди његова кривња.

(2) Сумњу у погледу постојања чињеница које чине обиљежја кривичног дјела или о којима зависи примјена неке одредбе кривичног законодавства, Суд рјешава пресудом на начин који је повољнији за оптуженог.

Члан 14. Једнакост у поступању

(1) Суд је дужан да странке и браниоца третира на једнак начин и да свакој од страна пружи једнаке могућности у погледу приступа доказима и њиховом извођењу на главном претресу.

(2) Суд, Тужилац и други органи који учествују у поступку дужни су с једнаком пажњом да испитују и утврђују како чињенице које терете осумњиченог, односно оптуженог, тако и оне које им иду у корист.


Члан 15. Слободна оцјена доказа

Право Суда, Тужиоца и других органа који учествују у кривичном поступку да оцјењују постојање или непостојање чињеница није везано ни ограничено посебним формалним доказним правилима.

Члан 281. Докази на којима се заснива пресуда

(1) Суд заснива пресуду само на чињеницама и доказима који су изнесени на главном претресу.

(2) Суд је дужан савјесно оцијенити сваки доказ појединачно и у вези с осталим доказима и на основу такве оцјене извести закључак је ли нека чињеница доказана.

Члан 306. Границе испитивања пресуде

Вијеће апелационог одјељења испитује пресуду у оном дијелу у којем се она побија жалбом.

Правила Уставног суда Босне и Херцеговине - Пречишћени текст ("Службени гласник БиХ", број 94/14) у релевантном дијелу гласе:

Члан 31. (Обим одлучивања)

При одлучивању Уставни суд, у правилу, испитује да ли постоје само оне повреде које су изнесене у захтјеву/апелацији.

VI. Допустивост

27. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.

28. У складу с чланом 18 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њом побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

29. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Суда БиХ број С1 2 К 002735 12 Крж3 од 23. априла 2012. године, против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Наведену пресуду апелант је примио 13. јула 2012. године, а његов бранилац, адвокат Ненад Балабан 27. августа 2012. године, а апелација је поднесена 7. септембра 2012. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због којег апелација није допустива.

30. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

31. Апелант сматра да му је оспореним пресудама повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1 и 2 Европске конвенције.

Право на правично суђење

Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези с кривичним поступком.

Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1. Приликом утврђивања његових грађанских права и обавеза или кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом установљеним законом.

2. Свако ко је оптужен за кривично дјело сматра се невиним све док се не докаже кривим у складу са законом.

[...] 32. У конкретном случају поступак се односи на

утврђивање основаности кривичне оптужбе против апеланта, па је члан 6 Европске конвенције примјењив. Апелантови наводи о повреди овог права у суштини се своде на тврдње о погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, оцјени доказа, закључцима који су након оцјене доказа изведени, недостатку образложења и кршењу принципа in dubio pro reo и примјени блажег закона.

33. У вези с тим, Уставни суд, прије свега указује да према пракси Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види Европски суд, Pronina против Русије, Одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је генерално задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли је евентуално дошло до повреде или занемаривања уставних права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминаторска. Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни суд се бави искључиво питањем евентуалне повреде уставних права или права из Европске конвенције у поступку пред редовним судовима.

34. Надаље, Уставни суд указује на праксу Европског суда и Уставног суда према којој је задатак редовних судова да оцијене изведене доказе и њихову релевантност у конкретном предмету. Уставни суд, стога, неће процјењивати квалитет закључака редовних судова у погледу процјене доказа, уколико се ова процјена не доима очигледно произвољном. Исто тако, Уставни суд се неће мијешати ни у то којим доказима страна у поступку редовни судови поклањају повјерење на основу слободне судијске процјене. То је искључиво улога редовних судова, чак и када су изјаве свједока на јавној расправи и под заклетвом супротне једна другој (види Европски суд, Doorson против Холандије, пресуда од 6. марта 1996. године, објављена у Извјештајима број 1996-II, став 78 и Уставни суд, Одлука број АП 612/04 од 30. новембра 2004. године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 19/05). При томе, Уставни суд указује да је суд дужан да савјесно оцијени све доказе појединачно и у вези с осталим доказима, па да онда на основу такве, брижљиве оцјене


изведе закључак да ли је нека чињеница доказана (члан 281 став 2 ЗКПБиХ). При томе, према члану 15 ЗКПБиХ, суд и други органи нису везани ни ограничени посебним формалним доказним правилима, већ по принципу слободне оцјене доказа оцјењују постојање или непостојање неке чињенице. Међутим, ова слободна оцјена доказа захтијева образложење, како сваког доказа појединачно, тако и свих доказа заједно, те довођење свих проведених доказа у узајамну логичну везу. Принцип слободне оцјене доказа не представља апсолутну слободу. Та слобода је ограничена општим правилима и законитостима људског мишљења и искуства. Због тога је обавеза редовног суда у образложењу пресуде да опише процес појединачне оцјене доказа, довођења сваког оцијењеног доказа у везу с другим доказима и извођења закључка о доказаности одређене чињенице.

35. Такође, Уставни суд указује да према устаљеној пракси Европског суда и Уставног суда, члан 6 став 1 Европске конвенције обавезује судове, између осталог, да образложе своје пресуде. Ова обавеза, међутим, не може да буде схваћена као обавеза да се у пресуди изнесу сви детаљи и дају одговори на сва постављена питања и изнесене аргументе. Мјера у којој ова обавеза постоји зависи од природе одлуке (види Европски суд, Ruiz Torija против Шпаније, пресуда од 9. децембра 1994. године, серија А, број 303-А, став 29; види Уставни суд, Одлуке бр. У 62/01 од 5. априла 2002. године и АП 352/04 од 23. марта 2005. године). Европски суд и Уставни суд су у бројним одлукама указали да домаћи судови имају одређену дискрециону оцјену у вези с тим које ће аргументе и доказе прихватити у одређеном предмету, али истовремено имају обавезу да образложе своју одлуку тако што ће навести јасне и разумљиве разлоге на којима су ту одлуку засновали (види Европски суд, Suominen против Финске, пресуда од 1. јула 2003. године, апликација број 37801/97, став 36 и, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука број АП 5/05 од 14. марта 2006. године). При томе, право на образложену пресуду допушта вишим судовима да само подрже разлоге које су нижи судови навели као образложење, без потребе да те разлоге понављају (види Европски суд, Hirvisaari против Финске, пресуда од 27. септембра 2001. године, апликација број 49684/99, став 32).

36. Доводећи наведена становишта у везу с конкретним предметом, Уставни суд примјећује да у предметном кривичном поступку није изостала свеобухватна анализа изведених доказа. Наиме, првостепени суд је у предметном поступку провео обиман доказни поступак у којем су саслушани свједоци оптужбе и одбране, те анализиран и оцијењен велики број материјалних доказа. При томе, Уставни суд примјећује да је првостепени суд у својој пресуди у потпуности описао процес појединачне оцјене доказа, те њиховог довођења у међусобну везу и извођења закључка да је апелант починио предметно кривично дјело. Првостепени суд је дао детаљне разлоге због чега је прихватио исказе свједока оптужбе, а због чега није прихватио тврдње апелантове одбране. Наиме, првостепени суд је прије свега утврдио објективне околности (постојање оружаног сукоба), а затим субјективне околности на страни апеланта, конкретно да је био припадник оружаних снага, да су апелантове радње биле усмјерене на омогућавање извршења предметног кривичног дјела од стране Г. М. и да су имале значај у његовом извршењу. Надаље је утврђено да тројица браће И. Г., З. Г. и В. Г. критичног догађаја нису пружала никакав отпор, нити су располагала било каквим средствима напада, да су били цивили који су држани у кућном

притвору, због чега су без опирања слиједили наредбу да напусте кућу Н. Т. и уђу у возило форд ескорт, да на одређеном мјесту изађу из возила и да се крећу у правцу споменика, све до момента када је Г. М., у намјери да их убије, рафалном паљбом из аутоматске пушке пуцао у њих, од којих су двојица смртно страдала, а трећем су нанесене тешке тјелесне повреде. Стога је првостепени суд закључио да је апелант учествовао у туђем дјелу, односно дјелу које остварује неко други и на тај начин, својим радњама, олакшао другом да изврши кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва. При томе је утврђено да је апелант радњу помагања учинио с директним умишљајем, будући да је био свјестан да тим радњама пружа помоћ учиниоцу кривичног дјела у његовом извршењу. Уставни суд запажа да је првостепени суд закључак о постојању апелантове кривичноправне одговорности и кривичног дјела засновао на цјелокупном проведеном доказном поступку.

37. У контексту напријед наведеног, Уставни суд запажа да је закључке првостепеног суда у погледу апелантове кривичноправне одговорности у цијелости потврдио и другостепени суд. Међутим, другостепени суд је преиначио првостепену пресуду у правној оцјени дјела и одлуци о казни, за шта је дао јасно и задовољавајуће образложење. При томе је другостепени суд нагласио садржај одредбе члана 306 ЗКПБиХ и обавезу да се приликом одлучивања о жалби креће у границама жалбених навода. С тим у вези, евидентно је да је другостепени суд размотрио апелантове жалбене наводе, а затим образложио због чега су ти наводи неосновани и због чега нису могли да доведу до друкчијег исхода предметног кривичног поступка. Стога, по мишљењу Уставног суда произлази да су редовни судови у оспореним одлукама навели детаљне разлоге за закључак да је апелант починио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173 став 1 тачка ц) КЗБиХ, у вези с чланом 180 став 1 КЗБиХ и у вези с чланом 31 КЗБиХ. Према томе, Уставни суд сматра да у оспореним пресудама нема ничега што би указивало на произвољност при утврђивању и оцјени чињеница у смислу утврђивања апелантове кривичноправне одговорности, те да образложења у цијелости задовољавају захтјеве права на правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције.

38. У погледу апелантових навода о повреди права из члана 6 став 2 Европске конвенције, Уставни суд подсјећа да наведена одредба прописује да ће свако ко је оптужен за кривично дјело бити сматран невиним док се његова кривица не докаже у складу са законом, односно правоснажном пресудом. Такође, сумњу у погледу чињеница које чине обиљежја кривичног дјела суд рјешава пресудом на начин који је повољнији за оптуженог. Према пракси Европског суда, пресумпција невиности значи да оптужени нема обавезу да се брани, мада има право на одбрану, није дужан да доказује своју невиност, а терет доказивања је на тужиоцу. У складу с тим, суд мора донијети ослобађајућу пресуду не само кад је увјерен у невиност оптуженог, него и онда када није увјерен ни у његову кривицу, ни у његову невиност. Дакле, in dubio pro reo, поред претпоставке невиности представља један од основних принципа кривичног процесног права. Он значи да у случају сумње треба пресудити у корист окривљеног. Дакле, у утврђивању кривичне одговорности оптуженог суд мора примијенити принцип in dubio pro reo, што је и битан елемент права на правично суђење из члана 6 Европске конвенције (види Европски суд за људска права, Barbera, Messeque и Jabardo против Шпаније, пресуда од 6.


децембра 1988. године, серија А број 146, став 77). Ови основни принципи су установљени и разрађени у одредбама ЗКПБиХ, који је примијењен у конкретном случају и подразумијева обавезу суда да у образложењу пресуде оцијени сваки доказ појединачно, да их доведе у међусобну везу и изврши оцјену доказа у њиховој укупности, изводећи закључак о доказаности или недоказаности неке чињенице.

39. Доводећи наведено у везу с чињеницама конкретног предмета, Уставни суд сматра да је првостепени суд, што је потврдио другостепени суд, за сваки изведени доказ дао јасно и исцрпно образложење, те све доказе довео у међусобну везу. Уставни суд сматра да у оспореним пресудама, супротно апелантовим схватањима, нису изостали разлози у вези с истакнутим спорним питањем, те да су у том смислу оба вијећа Суда БиХ дала јасна и аргументована образложења која су засновали на доказима и чињеницама утврђеним у предметном кривичном поступку, па у таквим околностима Уставни суд у том дијелу не види било какву произвољност Суда БиХ. Наиме, из образложења оспорених пресуда не произлази да је било која чињеница остала неразјашњена и недоказана, што би у супротном обавезивало редовне судове да примијене принцип in dubio pro reo, те стога што је апелант управо на подлози тако утврђеног чињеничног стања проглашен кривим. Стога, Уставни суд сматра да у конкретном случају није повријеђен принцип из члана 6 став 2 Европске конвенције, па је и у овом дијелу апелација неоснована.

У вези са спорним питањем које се односи на примјену блажег закона, Уставни суд подсјећа да је идентично чињенично и правно питање разматрао у својој новијој пракси у Одлуци број АП 3312/12 од 26. новембра 2015. године поводом апелације апеланта Младена Милића (у даљњем тексту: М. М.), поднесеној против истих оспорених пресуда Суда БиХ (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 3312/12 од 27. новембра 2012. године, до објаве у Службеним новинама доступна на интернет-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba). У наведеној одлуци Уставни суд је утврдио кршење члана 6 став 1 Европске конвенције у дијелу примјене материјалног права у односу на кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173 став 1 тачка ц) КЗБиХ. У цитираној одлуци је, између осталог, наглашено да је допуна апелације поднесена ван рока и да се стога не може разматрати, али да се Уставни суд, имајући у виду своју надлежност и обавезу да штити Устав Босне и Херцеговине и основна људска права као и принципе који из њега произлазе, свјестан своје устаљене праксе у вези с примјеном блажег закона (у овом случају то би била примјена КЗСФРЈ у односу на КЗБиХ), и битно друкчијих становишта Суда БиХ о овом питању у односу на праксу Уставног суда, упркос ограничењу из члана 31 Правила Уставног суда, може упустити у испитивање да ли је, на штету апелантових основних људских права, дошло до произвољне примјене релевантног права у односу на принцип обавезне примјене закона који прописује блажу казну.

40. У вези с наведеним питањем, Уставни суд је у наведеној одлуци указао на Мишљење Европске комисије за демократију путем права (у даљњем тексту: Венецијанска комисија) број 804/2015 од 29. јуна 2015. године, дато на захтјев Уставног суда Грузије и Врховног суда Грузије у вези с примјеном правила non ultra petitia у кривичним стварима.

41. Након што је наведена питања анализирала у контексту законских рјешења, те судске праксе великог броја земаља са свих континената, као и праксе међународних судова који се баве заштитом људских права, Венецијанска комисија је усвојила сљедеће закључке:

"…60. Према правилу non ultra petitia, суд је надлежан само да преиспита предмет у границама питања о праву или чињеницама која су покренула странке су поступку. Његов циљ је да осигура ефикасност правосуђа редуцирање непотребног губитка времена, трошкова странака у поступку и судског система. Такви процедурални захтјеви не крше per se заштиту о људским правима.

61. Правило non ultra petitia је заједничка карактеристика европских правних система и даље. У пољу кривичног права, то правило постоји у државама које иначе поштују инквизиторни принцип уз поштивање опсега надлежности апелационих судова да преиспитају пресуде по апелацији или касацији.

62. Државе које прописују правило non ultra petitia у својим законима о кривичном поступку или правилима често прописују и специфичне изузетке на то правило у истом закону или правилима. Ти изузеци се односе на предмете гдје највиши интереси правде требају превладати. Ако се на такве изузетке не позива експлицитно у закону, они се морају увести путем судске праксе да би се заштитила основна права предвиђена уставима и међународном праву о људским правима.

63. Имајући у виду изузетке на правило ultra petitia, на основу Питања 1 горе, те примјере државне праксе о питању које је обезбијеђено Венецијанској комисији, чини се јасним да је, у већини држава, суду дозвољено да подржи, sua sponte, основне принципе наведене у мишљењу amicus curiae, те да је у неким државама, то чак и обавеза. Међутим, такођер је јасно да такво дјеловање треба бити ријетко и у веома посебним околностима, наиме, грешке при утврђивању чињеница или права које су наводно починили нижестепени судови се не би требале преиспитивати, осим ако оне крше фундаменталне принципе…"

42. Подржавајући цитиране закључке Венецијанске комисије, који имају за циљ отклањање повреда људских права, имајући при том у виду да је најшира заштита људских права дио праксе Уставног суда, Уставни суд је у цитираној одлуци (АП 3312/12) указао на сопствени став из Одлуке број У 4/05 од 22. априла 2005. године ("Службени гласник БиХ", број 32/05 од 24. маја 2005. године) у којем је наведено: "…У складу са аргументацијом о људским правима, Уставни суд је мишљења да, кад год је то могуће, мора интерпретирати своју јурисдикцију тако да дозволи најширу могућност отклањања посљедица кршења тих права…" (види, mutatis mutandis, цитирана одлука, став 16) и апелацију апеланта М. М. испитао у односу на обавезну примјену блажег закона, али кроз принципе права на правично суђење у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције.

43. Имајући у виду да је апелант, као и апелант М. М. из предмета АП 3312/12, истом оспореном одлуком Суда БиХ оглашен кривим и осуђен за исто кривично дјело као М. М., дакле ратни злочин против цивилног становништва из члана 173 став 1 тачка ц) КЗБиХ, у вези с чланом 180 став 1 КЗБиХ и чланом 31 КЗБиХ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од осам (8) година (као и М. М.), Уставни суд сматра да се становишта успостављена у одлуци АП 3312/12 могу аналогно да примијене на предметни кривични поступак, а то значи да се апелација


испита у односу на обавезну примјену блажег закона кроз принципе права на правично суђење у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције.

44. Будући да је Уставни суд у цитираној одлуци број АП 3312/12 у којој су оспорене исте одлуке Суда БиХ, за исто кривично дјело за које је осуђен апелант и изречена казна за радњу помагања приликом извршења кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва у истом трајању као и апеланту већ детаљно анализирао и испитао наводе који се тичу обавезне примјене блажег закона у смислу принципа из члана 6 став 1 Европске конвенције, Уставни суд из истих разлога закључује да је дошло до кршења права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. С тим у вези, Уставни суд је нагласио да примјена материјалног права зависи од околности сваког предмета појединачно, да те околности зависе од висине изречене и запријечене казне, односно од распона прописаних казни према закону који је био на снази у вријеме извршења кривичног дјела и закону на основу којег је изречена казна, дакле КЗСФРЈ односно КЗБиХ (види став 65 цитиране одлуке), да се образложење оспорених одлука у погледу обавезне примјене блажег закона свело на поређење КЗБиХ и КЗСФРЈ, искључиво у дијелу који од та два закона прописује тежу казну за починиоца (апеланта) с обзиром да је главни аргумент био да КЗСФРЈ за предметно кривично дјело прописује (и) смртну казну (види став 67 цитиране одлуке), да нити једно од два вијећа Суда БиХ која су одлучивала није дало образложење који од наведена два закона прописује блажу казну за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва, а то је по мишљењу Уставног суда, било обавезно имајући у виду да је тенденција Суда БиХ била да се апелант блаже казни (с обзиром да је изречена казна испод законом прописаног минимума), те да је управо стога било неопходно да се изврши поређење члана 173 КЗБиХ и члана 142 КЗСФРЈ и да образложење који од наведена два закона прописује (и) блажу казну за апеланта, те да се онда одлучи који је закон блажи с аспекта законског минимума запријечене казне и да се у складу с тим примијени блажи закон.

45. Имајући у виду околности конкретног случаја, те да су предметном апелацијом оспорене исте пресуде Суда БиХ у вези с примјеном блажег закона, Уставни суд, подржавајући сопствену праксу из одлуке број АП 3312/12, сматра да се разлози наведени у тој одлуци у цијелости односе и на ову одлуку, због чега је из истих разлога закључено да постоји кршење права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у дијелу примјене материјалног права у односу на кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 173 став 1 тачка ц) КЗБиХ.

VIII. Закључак

46. Уставни суд закључује да постоји кршење права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције јер се образложење оспорених одлука у погледу обавезне примјене блажег закона своде на поређење КЗБиХ и КЗСФРЈ, искључиво у дијелу који од два наведена закона прописује тежу казну за починиоца (апеланта), с обзиром да је главни аргумент био да КЗСФРЈ за предметно кривично дјело прописује (и) смртну казну. Нити једно од два вијећа Суда БиХ која су одлучивала о овом случају није дало образложење који од наведена два закона прописује блажу казну за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва. То је, по мишљењу Уставног суда,

било обавезно имајући у виду да је тенденција Суда БиХ била да се апелант блаже казни (с обзиром да је изречена казна испод законом прописаног минимума), те је управо стога било неопходно да се изврши поређење члана 173 КЗБиХ и члана 142 КЗСФРЈ, односно да образложење који од наведена два закона прописује (и) блажу казну за апеланта, те да се онда одлучи који је закон блажи с аспекта законског минимума запријечене казне и да се у складу с тим примијени блажи закон.

47. Уставни суд закључује да не постоји кршење права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1 и 2 Европске конвенције будући да у оспореним пресудама нема ничега што би указивало на произвољност при утврђивању и оцјени чињеница у односу на утврђивања апелантове кривичноправне одговорности, као и на кршење принципа in dubio pro reo.

48. На основу члана 59 ст. (1), (2) и (3) и члана 62 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.




222 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u

predmetu broj U 3/15, rješavajući zahtjev Općinskog suda u Čapljini (sutkinje Općinskog suda u Čapljini Emilije Zrnić), na osnovu člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 19. stav (1) alineja a) i člana 58. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine-prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, potpredsjednik Zlatko M. Knežević, potpredsjednik Margarita Caca-Nikolovska, potpredsjednica Tudor Pantiru, sudija Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudija Constance Grewe, sutkinja Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 21. januara 2016. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI Odbacuje se zahtjev Općinskog suda u Čapljini (sutkinje

Općinskog suda u Čapljini Emilije Zrnić) za utvrđenje da nedonošenje provedbenih propisa od izvršne vlasti u odnosu na Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 29/98, 49/00, 32/01, 73/05, 59/06, 4/09 i 55/12) i Zakon o odbrani Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 15/96) predstavlja pravnu prazninu koja dovodi do kršenja prava zaštićenih Ustavom Bosne i Hercegovine i za nalaganje da se donesu provedbeni propisi za osiguranje prava vojnih osiguranika zbog nenadležnosti Ustavnog suda za odlučivanje.


OBRAZLOŽENJE

1. Općinski sud u Čapljini (sutkinja Općinskog suda u Čapljini Emilija Zrnić) (u daljnjem tekstu: podnosilac zahtjeva)


podnio je 26. maja 2015. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjev za "utvrđenje da nedonošenje provedbenih propisa od izvršne vlasti predstavlja pravnu prazninu koja dovodi do kršenja prava zaštićenih Ustavom, te nalaganje da se donesu provedbeni propisi za osiguranje prava vojnih osiguranika".

a) Navodi iz zahtjeva

2. Podnosilac zahtjeva navodi da je odredbom člana 94. Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju vojnih osiguranika ("Službeni list RBiH", br. 2/92 i 13/94) propisano pravo vojnih osiguranika na beneficirani radni staž, i to 15 mjeseci za provedenih 12 mjeseci na dužnostima u trupi, pri čemu se dužnostima u trupi, na osnovu člana 2. tog zakona, smatraju dužnosti u vojnim jedinicama. Dalje, podnosilac zahtjeva navodi da se iz odredaba člana 50. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju Federacije BiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 4/09), kojima je dopunjen član 156. Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, vidi da je taj zakon važio u spornom periodu od 1. januara 1996. do 1. januara 2006. godine.

3. Dalje, podnosilac zahtjeva je istakao da iz člana 4. Zakona o doprinosima FBiH ("Službene novine Federacije BiH", br. 35/98, 54/00, 16/01, 37/01 i 01/02) proizlazi da je FBiH obveznik doprinosa, a da iz člana 11. istog zakona obračun i uplatu doprinosa vrši isplatitelj plaće, dakle, opet FBiH u konkretnom slučaju. Podnosilac zahtjeva, također, navodi da je pred Kantonalnim sudom u Mostaru doneseno više presuda protiv tužene Federacije BiH (u daljnjem tekstu: tužena) u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom kao u predmetu koji je povod za podnošenje ovog zahtjeva, kojima je udovoljeno tužbenim zahtjevima. Također, navodi da je Ustavni sud u svojoj Odluci broj AP 841/11 odbacio apelacije tužene kao očigledno neosnovane, "a da je dosadašnja praksa u ovim predmetima bila pogrešna da bi Ustavni sud ukazao na to i zaštitio prava tuženika".

4. Podnosilac zahtjeva navodi da je staž osiguranja reguliran čl. 89-93. Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju ("Službene novine Federacije BiH", br. 29/98, 49/00, 32/01, 73/05, 59/06, 4/09 i 55/12, u daljnjem tekstu: Zakon o PIOFBiH)) i članom 208. Zakona o odbrani Federacije BiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 15/96, u daljnjem tekstu: Zakon o odbrani). Te odredbe, kako dalje navodi, propisuju pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, ali samo za radna mjesta za koja to utvrdi Vlada FBiH, pri čemu je u članu 91. Zakona o PIOFBiH zakonodavac posebno izdvojio vojne osiguranike i zaposlenike MUP-a, sudske policije i kazneno-popravnih ustanova. Dalje, navodi da je Vlada FBiH u izvršavanju ovih ovlasti donijela odluke o poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i stepen uvećanja staža u odnosu na zaposlenike federalnih ustanova za izvršenje kazne zatvora, sudskoj policiji i Federalnom ministarstvu pravde i u odnosu na zaposlenike Federalnog ministarstva unutrašnjih poslova. Međutim, kako navodi podnosilac zahtjeva, takvu odluku Vlada nije donijela u odnosu na vojne osiguranike. Time je, smatra podnosilac zahtjeva, "jednoj od tri kategorije zaposlenika onemogućeno da ostvare predmetno pravo".

5. Podnosilac zahtjeva smatra da je posljedica ovakvog postupanja povreda ustavnog prava na jednakost pred zakonom s obzirom na to da izostanak donošenja provedbenog propisa za cijelu kategoriju zaposlenika predstavlja različito postupanje u odnosu na druge zaposlenike gdje je ta obaveza izvršena. Također, podnosilac zahtjeva smatra da nedonošenje provedbenih propisa onemogućava "ostvarivanje prava propisanog zakonom i predstavlja pravnu prazninu koja izravno

dovodi do povrede ustavnih prava" a posebno člana II/4, II/3.e) i II/3.k) Ustava BiH, člana II.A.2.(1) c) Ustava FBiH, člana 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju, člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju i člana 6. Evropske konvencije. Podnosilac, također, ističe da "jedna cijela kategorija stanovništva-vojni osiguranici zbog nedonošenja provedbenog propisa nemaju mogućnost da ostvare pravo utvrđeno zakonom za razliku od drugih kategorija gdje je izvršna vlast ispunila ovu zakonsku obavezu". Stoga, kako smatra podnosilac zahtjeva, neophodno je "preduzeti mjere koje će rezultirati donošenjem provedbenih propisa i omogućiti realizaciju prava na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem vojnim osiguranicima, ili to omogućiti kroz provedbu ranijih propisa", naročito Zakona o PIO vojnih osiguranika ("Službeni list HRHB", broj 46/95) i Zakona o PIO vojnih osiguranika ("Službeni list RBiH" br. 2/92 i 13/94).

b) Činjenice predmeta povodom kojeg je podnesen zahtjev

6. Podnosilac zahtjeva je naveo da se pred tim sudom vodi parnični postupak po tužbi Željka Krešića (u daljnjem tekstu: tužitelj) protiv tužene u kojem tužitelj traži da sud obaveže tuženu da mu putem PIO uplati doprinose "za penzijsko osiguranje iz plaće i na plaću i poreza na plaću na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, i to 15 mjeseci za svakih 12 mjeseci provedenih u službi, počev od 1.1.1996. godine do 1.1.2006. godine, te uplati razlike uplaćenih i pripadajućih doprinosa za isti period". Podnosilac zahtjeva je, također, naveo da je tom sudu podneseno više tužbi o identičnoj pravnoj stvari.

Relevantni propisi

7. Zakon o odbrani FBiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 15/96) u relevantnom dijelu glasi:

Član 208. Službenicima i djelatnicima Ministarstva odbrane koji

obavljaju posebno teške i po zdravlje štetne poslove računa se mirovinski staž s uvećanim trajanjem od najviše 15 mjeseci osiguranja za 12 mjeseci efektivno provedenih na takvim poslovima.

Pravo na staž iz stava 1. ovog člana ostvaruju službenici i djelatnici kojima se radna sposobnost, zbog posebnih uvjeta rada i prirode poslova koje obavljaju, bitno smanjuje.

Poslove i zadaće iz st. 1. i 2. ovog člana, visinu uvećanja staža osiguranja, način uplate doprinosa za taj staž određuje Vlada Federacije, na prijedlog ministra odbrane.

Član 220. Vlada Federacije, Ministarstvo odbrane i druga tijela

Federacije koji su ovim zakonom ovlašteni za donošenje propisa radi izvršenja ovog zakona, donijet će, odnosno uskladit će propise sa odredbama ovog zakona, najkasnije u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Kantoni i općine, poduzeća i druge pravne osobe uskladit će svoje akte sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od tri mjeseca od dana donošenja propisa iz stava 1. ovog člana.

8. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službene novine Federacije BiH", br. 29/98, 49/00, 32/01, 61/02, 73/05, 59/06) u relevantnom dijelu glasi:

Član 89. Osiguranicima koji rade na naročito teškim i za zdravlje

štetnim radnim mjestima na kojima poslije navršenja određenih godina života ne mogu uspješno da obavljaju svoju profesionalnu djelatnost, staž osiguranja računa se sa uvećanim trajanjem. Stepen uvećanja staža osiguranja zavisi od težine i štetnosti rada, odnosno od prirode posla, a stepen uvećanja staža osiguranja može iznositi najviše 50%.


Član 90. Kao radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa sa

uvećanim trajanjem, mogu se utvrditi radna mjesta na kojima se stiču sljedeći uvjeti: 1. da u vezi sa obavljanjem poslova na radnom mjestu postoje znatniji štetni utjecaji na zdravstveno stanje i radnu sposobnost radnika, i pored toga što su primijenjene sve opće i posebne mjere zaštite na radu, u skladu sa propisima o zaštiti na radu, kao i druge mjere koje mogu utjecati na otklanjanje i smanjivanje štetnih utjecaja; 2. da se poslovi na radnom mjestu pod teškim i za zdravlje štetnim uvjetima obavljaju neposredno pored izvora štetnih utjecaja neprekidno u toku procesa rada; 3. da poslove na radnom mjestu pod okolnostima iz tač. 1. i 2. ovog stava obavlja isti radnik u toku punog radnog vremena, uzimajući kao puno radno vrijeme i radno vrijeme kraće od 42 sata sedmično, određeno za pojedine poslove zbog posebnih uvjeta rada, u skladu sa propisima i općim aktom preduzeća i druge pravne osobe. Kao radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, zato što je vijek vršenja profesionalne djelatnosti ograničen navršenjem određenih godina života, mogu se utvrditi radna mjesta u onim zanimanjima u kojima zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije organizma opadaju u toj mjeri da radniku onemogućavaju dalje uspješno vršenje iste profesionalne djelatnosti.

Član 91. Radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa u

uvećanom trajanju i stepen uvećanja staža osiguranja utvrđuje Vlada Federacije, na prijedlog: 1. Federalnog ministra odbrane za vojne osiguranike; 2. Federalnog ministra unutrašnjih poslova za zaposlene u Federalnom ministarstvu unutrašnjih poslova; 3. Federalnog ministra pravde za zaposlene u sudskoj policiji i kazneno-popravnim ustanovama. Radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju i stepen uvećanja staža osiguranja za zaposlene u kantonalnom ministarstvu unutrašnjih poslova, utvrđuje vlada kantona na prijedlog kantonalnog ministra unutrašnjih poslova.

Član 92. Radna mjesta iz člana 90. ovog zakona na kojima se staž

osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, postupak za njihovo utvrđivanje, stepen uvećanja staža osiguranja na tim radnim mjestima, kao i obim odgovarajućeg snižavanja starosne granice utvrđuje nositelj osiguranja. Radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem utvrđuju se po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajućih stručnih i naučnih organizacija, i uz saglasnost Ministarstva. Radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem podliježu reviziji, na način i po postupku po kojima se utvrđuju radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Revizija se obavlja najkasnije u roku od pet godina od dana utvrđivanja tih radnih mjesta. Bliži propis o utvrđivanju radnih mjesta na kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju donijet će nositelji osiguranja, najkasnije u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

9. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je pošao od odredbe člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 19. tačka a) Pravila Ustavnog suda.

Član VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: […] c) Ustavni sud je nadležan u pitanjima koja mu je

proslijedio bilo koji sud u Bosni i Hercegovini u pogledu toga da li je zakon, o čijem važenju njegova odluka ovisi, kompatibilan sa ovim ustavom, sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenim protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine, ili u pogledu postojanja

ili domašaja nekog općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku suda.

Član 19. tačka a) Pravila Ustavnog suda glasi:

Član 19. Zahtjev nije dopustiv ako postoji neki od sljedećih

slučajeva: a) Ustavni sud nije nadležan za odlučivanje; […] 10. U vezi sa zahtjevom kako je postavljen u konkretnom

slučaju, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine eksplicitno navedeno da bilo koji sud u Bosni i Hercegovini može proslijediti Ustavnom sudu pitanje "da li je zakon, o čijem važenju njegova odluka ovisi, kompatibilan sa ovim ustavom, sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenim protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine […]".

11. U konkretnom slučaju podnosilac zahtjeva smatra da nedonošenje provedbenih propisa od izvršne vlasti predstavlja pravnu prazninu, a da to dovodi do kršenja prava garantiranih Ustavom. Zbog takve pravne praznine, kako podnosilac zahtjeva smatra, kategorija vojnih osiguranika ne može ostvariti pravo na beneficirani radni staž za period od 1. januara 1996. do 1. januara 2006. godine, kada je Zakon o odbrani prestao važiti. Stoga, podnosilac traži da Ustavni sud naloži izvršnoj vlasti da donese provedbene propise u odnosu na vojne osiguranike, ili da naloži primjenu ranije važećih zakona. S tim u vezi, Ustavnom sudu se, u prvom redu, postavlja pitanje nadležnosti za odlučivanje o ovako postavljenom zahtjevu.

12. Ustavni sud, najprije, ukazuje da je pitanje staža osiguranja sa uvećanim trajanjem vojnim osiguranicima razmatrao u nizu apelacija koje su pojedinci podnosili u odnosu na presude u kojima su sudovi odbijali tužbene zahtjeve u vezi sa beneficiranim stažom osiguranja za period od 1. januara 1996. do 1. januara 2006. godine. U vodećem predmetu povodom ovog pitanja broj AP 2701/14 od 14. maja 2015. godine (vidi, Ustavni sud, odluka o dopustivosti i meritumu, dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) Ustavni sud je ukazao da je apelantica 1. novembra 1995. godine zaključila ugovor sa Ministarstvom obrane HRHB kojim se ovo ministarstvo obavezalo da kao poslodavac jamči i osigurava beneficirani penzijski staž na način tačno utvrđen u tom ugovoru. Međutim, 22. augusta 1996. godine stupio je na snagu novi Zakon o odbrani Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 15/96) kojim je izvršena integracija Vojske FBiH. Nakon spajanja HVO-a i Armije FBiH u Vojsku FBiH, apelantica je preuzeta u sastav Federalnog ministarstva odbrane. Istim zakonom su institucije i administrativni aranžmani u oblasti odbrane u područjima FBiH pod kontrolom HVO-a prešli na institucije FBiH. Ovim zakonom je na drugačiji način regulirano pitanje staža osiguranja sa uvećanim trajanjem nego što je to bilo regulirano ugovorom koji je apelantica sklopila prije stupanja na snagu novog zakona. Osim toga, odredbom člana 220. istog zakona propisana je obaveza za sva tijela Federacije, pa tako i za Ministarstvo odbrane, da usklade svoje propise sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

13. Ustavni sud je u ovom predmetu zaključio da nije prihvatljiv apelanticin stav "da propust javne vlasti da ispuni svoju pozitivnu obavezu i neko pravno pitanje uredi propisom, odnosno općim pravnim aktom, stavlja pretjeran teret na apelante i ne može voditi ka gubitku prava apelanata". Naime, Ustavni sud je zaključio da u konkretnom slučaju "nije došlo do gubitka prava apelantice zbog pravne praznine i propusta javne vlasti da neko pitanje uredi općim pravnim aktom, nego je utvrđeno da apelantica nije ni stekla pravo na uvećan staž


osiguranja po osnovu spornog ugovora zbog neusklađenosti predmetnog ugovora sa važećim propisima. S tim u vezi, Ustavni sud zapaža da su u vrijeme potpisivanja ugovora postojali relevantni propisi koji su propisivali uvjete i postupke na osnovu kojih bi se moglo ostvariti pravo na uvećan staž osiguranja vojnih osiguranika, i to podnošenjem zahtjeva i donošenjem rješenja nadležne Službe, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Također, odredba člana 208. Zakona o odbrani, koji je stupio na snagu nakon zaključivanja spornog ugovora, regulira pitanje računanja staža sa uvećanim trajanjem na drugačiji način nego što je to pitanje regulirano spornim ugovorom. Zbog navedenog razloga je utvrđeno da ugovoreno pravo apelantice na uvećan staž osiguranja ne proizvodi pravno djejstvo, odnosno da je odgovarajuća odredba ugovora ništava, jer nije u skladu s važećim propisima. Stoga je zaključeno da u vrijeme preuzimanja u Vojsku FBiH apelantica nije imala 'stečeno pravo', jer ovo pravo apelantica nije prije preuzimanja ostvarila kao aktivno vojno lice na službi u оružanim snagama HRHB-HVO, pa, stoga, nije imala razumnu osnovu očekivati da će formiranjem zajedničke Vojske FBiH njoj kao pripadnici hrvatske komponente (HVO) biti isplaćeni dodatni doprinosi" (ibid, tačka 31). Dakle, kao što se vidi, sudovi u ovakvim slučajevima primjenjuju postojeće propise i odbijaju tužbene zahtjeve onih vojnih osiguranika koji traže da im se beneficirani radni staž prizna za period od 1. januara 1996. do 1. januara 2006. godine na način koji je bio ugovoren ugovorima koji, prema usaglašenoj sudskoj praksi, ne proizvode pravno djejstvo.

14. Vraćajući se na konkretni zahtjev kako ga je podnosilac postavio, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj praksi zaključio da, iako nema expressis verbis nadležnost za ispitivanje pravnih praznina, može ispitivati kvalitet zakona, jer su pravne situacije koje je Ustavni sud analizirao u svojim odlukama te vrste ukazivale na postojanje pravnih praznina koje su upućivale na ozbiljno kršenje ljudskih prava. Naprimjer, Ustavni sud je u predmetima iz svoje apstraktne nadležnosti, u kojima se susretao sa slučajevima koji bi se mogli podvesti pod legislativne propuste, obrazložio da su to "najčešće pitanja ocjene kompatibilnosti odredaba nekog zakona sa odredbama Ustava Bosne i Hercegovine kojima se štite ljudska prava i Evropskom konvencijom". Tako je u predmetu broj U 14/05, koji se odnosio na pitanje stare devizne štednje, Ustavni sud usvojio stav da je Bosna i Hercegovina načinila propust u odnosu na imovinska prava vlasnika stare devizne štednje, zato što nije stvorila "zakonodavni i institucionalni okvir za ujednačeno rješavanje tog problema na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine" (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 14/05 od 2. decembra 2005. godine, tačka 56). Osim toga, u predmetu broj U 6/12, u kojem je odlučivano o tome da li, zbog nedostatka relevantnih odredaba u Zakonu o parničnom postupku BiH o nužnoj delegaciji nadležnosti, postoji pravna praznina koja vodi kršenju ustavnog prava na pravično suđenje, Ustavni sud je zaključio "da je zakonodavac takav slučaj previdio (nije predvidio da će se pojaviti), ili ga je propustio (zaboravio) riješiti. Ovakva pravna praznina nužno vodi kršenju prava na pravično suđenje [...]" (vidi, Ustavni sud, Odluka o meritumu i dopustivosti broj U 6/12 od 13. jula 2012. godine, tačka 31). Dakle, u svakom od navedenih slučajeva Ustavni sud je utvrdio da ima nadležnost da ocjenjuje eventualno postojanje pravnih praznina onda kada se tvrdi da takva praznina postoji u zakonu čiju ustavnost Ustavni sud ima nadležnost da ocjenjuje na način kako to propisuje Ustav Bosne i Hercegovine, ili u propustu nadležnog zakonodavca da propiše zakonodavni okvir za ostvarivanje nekog prava.

15. Također, pitanje ocjene legislativnih propusta bilo je i predmet ispitivanja Ustavnog suda u okviru njegove apelacione

nadležnosti, pa je Ustavni sud usvojio stav "da ima nadležnost da u postupku iz apelacione jurisdikcije (konkretna nadležnost Ustavnog suda) izvrši i konkretnu ocjenu ustavnosti u smislu člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine ako je to potrebno" (vidi, Odluka Ustavnog suda broj U 106/03 od 26. oktobra 2004. godine, tačka 34). U suštini, najčešće se radi o situacijama u kojima su odluke sudova bile zakonite, ali protivustavne, jer zakoni na osnovu kojih su one donesene nisu u saglasnosti sa Ustavom. Ustavni sud je osnov za ovakvu vrstu nadležnosti pronašao, prije svega, u svom zadatku da zaštiti ljudska prava zagarantirana Ustavom. U tim odlukama, pored navoda o povredama ljudskih prava, Ustavni sud je razmatrao i kvalitet zakona, jer je upravo nedorečenost, nepreciznost zakona dovela do povrede ljudskih prava. U određenom broju predmeta nedostatak određenog kvaliteta zakona ogledao se upravo u tome što se spornim zakonom propustio da regulira određeni pravni odnos. Tako je u predmetu broj AP 2271/05 Ustavni sud zaključio da njegov zadatak nije da odredi da li će nadležni zakonodavac pristupiti izmjenama postojećih ili donošenju novih propisa kojima bi se osiguralo poštivanje prava apelanata i drugih lica koja krivično djelo učine u stanju neuračunljivosti, već da je to isključivo zadatak nadležnog zakonodavca i odgovarajućih organa izvršne vlasti. Međutim, Ustavni sud je ukazao na to da su nadležne vlasti dužne da hitno preduzmu odgovarajuće legislativne i druge mjere kojima će osigurati da lišavanje slobode lica koja su krivično djelo učinila u stanju neuračunljivosti bude "zakonito", kako to zahtijeva član 5. stav 1.e) Evropske konvencije (vidi, Ustavni sud, Odluka o dospustivosti i meritumu broj AP 2271/05 od 21. decembra 2006. godine, tačka 81). Osim toga, u predmetu broj AP 2587/05 Ustavni sud je utvrdio da pravna praznina postoji i u slučaju kada Zakonom o sudskoj i tužilačkoj funkciji u FBiH nije bio propisan način utvrđivanja naknade na ime regresa za godišnji odmor koja je kao apelantovo pravo propisana tim zakonom, ali su nadležne vlasti propustile da svoje propise kojima su uređena, između ostalog, i pitanja regresa za godišnji odmor za sudije kantonalnih i općinskih sudova usklade sa odredbama ovog zakona (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu od 23. maja 2007. godine, objavljena na www.ustavnisud.ba). Zbog tog propusta, sudovi su odbijali tužbene zahtjeve za naknadu regresa, što je Ustavni sud ocijenio pretjeranim teretom za apelanta koji je na taj način izgubio pravo garantirano zakonom.

16. U konkretnom slučaju podnosilac se ne žali na nedostatak zakonodavnog okvira, niti na to da Zakon o PIOFBiH ili Zakon o odbrani nisu u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine. Naprotiv, podnosilac zahtjeva tvrdi da nadležna izvršna vlast nije donijela provedbeni propis u odnosu na zakone čiju ustavnost (zakona) podnosilac zahtjeva ne dovodi u pitanje. Podnosilac zahtjeva eksplicitno traži da Ustavni sud naloži nadležnoj izvršnoj vlasti da donese provedbeni propis, ili da "realizaciju prava na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem vojnim osiguranicima.....omogući kroz provedbu ranijih propisa".

17. Međutim, Ustavni sud zapaža da je neposredan povod zahtjevu u konkretnom slučaju tužbeni zahtjev koji je istovjetan onima koje su sudovi odbijali, a o kojim presudama je Ustavni sud odlučivao u okviru svoje apelacione nadležnosti. U vezi s tim, Ustavni sud smatra da pozivanje podnosioca zahtjeva na odluku u predmetu broj AP 841/11 nije relevantno. Naime, i to pitanje je Ustavni sud već riješio u već spomenutoj Odluci broj AP 2701/14, zaključivši sljedeće: "U odnosu na apelacijske navode koji se tiču povrede načela pravne sigurnosti zbog različite prakse sudova u istim činjeničnim i pravnim pitanjima, Ustavni sud ukazuje da je upravo zadatak redovnih sudova da tumače i primjenjuju odredbe relevantnih propisa, te da,


suprotno apelanticinim navodima, promjena prakse Kantonalnog suda nije proizvoljna, nego je rezultirala nastojanjem tog suda da se o istom pravnom pitanju usaglasi praksa na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine, zbog čega je, kao nižestepeni sud, usvojio praksu i pravna stajališta Vrhovnog suda, a sve radi poštivanja načela pravne sigurnosti." Osim toga, Ustavni sud je, također, ukazao da u tom slučaju "nije došlo do gubitka apelanticinog prava zbog pravne praznine i propusta javne vlasti da neko pitanje uredi općim pravnim aktom, nego je utvrđeno da apelantica nije ni stekla pravo na uvećan staž osiguranja po osnovi spornog ugovora zbog neusklađenosti predmetnog ugovora sa važećim propisima" (vidi, AP 2701/14, loc.cit., tačka 31).

18. U konkretnom slučaju tužbeni zahtjev o kojem mora odlučiti podnosilac zahtjeva i u odnosu na koji i podnosi zahtjev prema članu VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine odnosi se na isto pravno pitanje: Da li se beneficirani staž osiguranja za vojne osiguranike za period od 1. januara 1996. do 1. januara 2006. godine može računati u skladu sa ugovorom koji su oni zaključili sa Ministarstvom HRHB prije stupanja na snagu Zakona o odbrani? Tu odredbu ugovora sudovi, kako je već pokazano, prema utvrđenoj sudskoj praksi koju je prihvatio i Ustavni sud, smatraju ništavom i zbog toga odbijaju takve tužbene zahtjeve. Bez obzira na to što podnosilac zahtjeva pravnom prazninom smatra navodne propuste izvršne vlasti da donese odgovarajuće provedbene propise u odnosu na vojne osiguranike, Ustavni sud zapaža da se u takvoj situaciji ne može razmatrati pitanje postojanja pravne praznine na način kako to podnosilac zahtjeva traži. Naime, u konkretnom slučaju zakonom je regulirano pitanje beneficiranog radnog staža za vojne osiguranike, a propisana je i eksplicitna obaveza izvršne vlasti da svoje propise uskladi sa zakonom u propisanom roku. To što su odredbu ugovora koji su tužitelji sklopili prije stupanja na snagu Zakona o odbrani iz 1996. godine sudovi proglasili ništavom, ne znači da je došlo do pravne praznine.

19. U takvoj situaciji Ustavni sud smatra da zahtjev koji je postavljen tako da Ustavni sud naloži izvršnoj vlasti ono što je već zakonom propisano kao njena obaveza, ili, kako to, također, traži podnosilac - da naloži primjenu zakona koji su prestali važiti donošenjem Zakona o odbrani iz 1996. godine, nije moguće razmatrati u okviru njegove nadležnosti iz člana VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine. Pri tome Ustavni sud ponovo naglašava da sudovi o istim pravnim pitanjima odbijaju tužbene zahtjeve primjenom relevantnog zakonodavnog okvira ne zbog nepostojanja provedbenih propisa, već zbog ništavosti odredbe ugovora na koji se tužitelji u takvim predmetima pozivaju o čemu, kako je već rečeno, postoji dobro usaglašena sudska praksa, koju je prihvatio i Ustavni sud. Budući da podnosilac zahtjeva traži da Ustavni sud donese nalog izvršnoj vlasti da postupi po zakonima koje podnosilac i ne osporava i koji već propisuju obavezu izvršne vlasti da uskladi svoje akte sa zakonom, odnosno da naloži primjenu zakona koji više nisu na pravnoj snazi, a imajući u vidu suštinu podnesenog zahtjeva, Ustavni sud smatra da nije nadležan za odlučivanje.

20. Imajući u vidu odredbu člana 19. stav (1) alineja a) Pravila Ustavnog suda, prema kojima će se zahtjev odbaciti kao nedopušten ukoliko se utvrdi da Ustavni sud nije nadležan za odlučivanje, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.




Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u

predmetu broj U 3/15, rješavajući zahtjev Općinskog suda u Čapljini (sutkinje Općinskog suda u Čapljini Emilije Zrnić), na temelju članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 19. stavak (1) alineja a) i članka 58. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine-prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 94/14), u sastavu:

Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, dopredsjednik Zlatko M. Knežević, dopredsjednik Margarita Caca-Nikolovska, dopredsjednica Tudor Pantiru, sudac Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudac Constance Grewe, sutkinja Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 21. siječnja 2016. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI Odbacuje se zahtjev Općinskog suda u Čapljini (sutkinje

Općinskog suda u Čapljini Emilije Zrnić) za utvrđenje da nedonošenje provedbenih propisa od izvršne vlasti u odnosu na Zakon o mirovinsko-invalidskom osiguranju Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 29/98, 49/00, 32/01, 73/05, 59/06, 4/09 i 55/12) i Zakon o obrani Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", broj 15/96) predstavlja pravnu prazninu koja dovodi do kršenja prava zaštićenih Ustavom Bosne i Hercegovine i za nalaganje da se donesu provedbeni propisi za osiguranje prava vojnih osiguranika zbog nenadležnosti Ustavnog suda za odlučivanje.


OBRAZLOŽENJE

1. Općinski sud u Čapljini (sutkinja Općinskog suda u Čapljini Emilija Zrnić) (u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) podnio je 26. svibnja 2015. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjev za "utvrđenje da nedonošenje provedbenih propisa od izvršne vlasti predstavlja pravnu prazninu koja dovodi do kršenja prava zaštićenih Ustavom, te nalaganje da se donesu provedbeni propisi za osiguranje prava vojnih osiguranika".

a) Navodi iz zahtjeva

2. Podnositelj zahtjeva navodi da je odredbom članka 94. Zakona o mirovinsko-invalidskom osiguranju vojnih osiguranika ("Službeni list RBiH", br. 2/92 i 13/94) propisano pravo vojnih osiguranika na beneficirani radni staž, i to 15 mjeseci za provedenih 12 mjeseci na dužnostima u trupi, pri čemu se dužnostima u trupi, na temelju članka 2. tog zakona, smatraju dužnosti u vojnim postrojbama. Dalje, podnositelj zahtjeva navodi da se iz odredaba članka 50. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o mirovinsko-invalidskom osiguranju Federacije BiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 4/09), kojima je dopunjen članak 156. Zakona o mirovinsko-invalidskom osiguranju, vidi da je taj zakon važio u spornom razdoblju od 1. siječnja 1996. do 1. siječnja 2006. godine.

3. Dalje, podnositelj zahtjeva je istaknuo da iz članka 4. Zakona o doprinosima FBiH ("Službene novine Federacije BiH", br. 35/98, 54/00, 16/01, 37/01 i 01/02) proizlazi da je FBiH obveznik doprinosa, a da iz članka 11. istog zakona obračun i uplatu doprinosa vrši isplatitelj plaće, dakle, opet


FBiH u konkretnom slučaju. Podnositelj zahtjeva, također, navodi da je pred Kantonalnim sudom u Mostaru doneseno više presuda protiv tužene Federacije BiH (u daljnjem tekstu: tužena) u predmetima sa istom činjeničnom i pravnom osnovom kao u predmetu koji je povodom za podnošenje ovog zahtjeva, kojima je udovoljeno tužbenim zahtjevima. Također, navodi da je Ustavni sud u svojoj Odluci broj AP 841/11 odbacio apelacije tužene kao očigledno neutemeljene, "a da je dosadašnja praksa u ovim predmetima bila pogrešna da bi Ustavni sud ukazao na to i zaštitio prava tuženika".

4. Podnositelj zahtjeva navodi da je staž osiguranja reguliran čl. 89-93. Zakona o mirovinsko-invalidskom osiguranju ("Službene novine Federacije BiH", br. 29/98, 49/00, 32/01, 73/05, 59/06, 4/09 i 55/12, u daljnjem tekstu: Zakon o MIOFBiH)) i člankom 208. Zakona o obrani Federacije BiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 15/96, u daljnjem tekstu: Zakon o obrani). Te odredbe, kako dalje navodi, propisuju pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, ali samo za radna mjesta za koja to utvrdi Vlada FBiH, pri čemu je u članku 91. Zakona o MIOFBiH zakonodavac posebice izdvojio vojne osiguranike i uposlenike MUP-a, sudske policije i kazneno-popravnih ustanova. Dalje, navodi da je Vlada FBiH u izvršavanju ovih ovlasti donijela odluke o poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i stupanj uvećanja staža u odnosu na uposlenike federalnih ustanova za izvršenje kazne zatvora, sudskoj policiji i Federalnom ministarstvu pravde i u odnosu na uposlenike Federalnog ministarstva unutarnjih poslova. Međutim, kako navodi podnositelj zahtjeva, takvu odluku Vlada nije donijela u odnosu na vojne osiguranike. Time je, smatra podnositelj zahtjeva, "jednoj od tri kategorije uposlenika onemogućeno da ostvare predmetno pravo".

5. Podnositelj zahtjeva smatra da je posljedica ovakvog postupanja povreda ustavnog prava na jednakost pred zakonom obzirom na to da izostanak donošenja provedbenog propisa za cijelu kategoriju uposlenika predstavlja različito postupanje u odnosu na druge uposlenike gdje je ta obveza izvršena. Također, podnositelj zahtjeva smatra da nedonošenje provedbenih propisa onemogućava "ostvarivanje prava propisanog zakonom i predstavlja pravnu prazninu koja izravno dovodi do povrede ustavnih prava" a posebice članka II/4, II/3.e) i II/3.k) Ustava BiH, članka II.A.2.(1) c) Ustava FBiH, članka 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju, članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju i članka 6. Europske konvencije. Podnositelj, također, ističe da "jedna cijela kategorija pučanstva-vojni osiguranici zbog nedonošenja provedbenog propisa nemaju mogućnost ostvariti pravo utvrđeno zakonom za razliku od drugih kategorija gdje je izvršna vlast ispunila ovu zakonsku obvezu". Stoga, kako smatra podnositelj zahtjeva, neophodno je "poduzeti mjere koje će rezultirati donošenjem provedbenih propisa i omogućiti realizaciju prava na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem vojnim osiguranicima, ili to omogućiti kroz provedbu ranijih propisa", osobito Zakona o MIO vojnih osiguranika ("Službeni list HRHB", broj 46/95) i Zakona o MIO vojnih osiguranika ("Službeni list RBiH", br. 2/92 i 13/94).

b) Činjenice predmeta povodom kojeg je podnesen zahtjev

6. Podnositelj zahtjeva je naveo da se pred tim sudom vodi parnični postupak po tužbi Željka Krešića (u daljnjem tekstu: tužitelj) protiv tužene u kojem tužitelj traži da sud obveže tuženu da mu putem MIO uplati doprinose "za mirovinsko osiguranje iz plaće i na plaću i poreza na plaću na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, i to 15 mjeseci za svakih 12 mjeseci provedenih u službi, počev od 1.1.1996. godine do 1.1.2006. godine, te uplati razlike uplaćenih i pripadajućih

doprinosa za isto razdoblje". Podnositelj zahtjeva je, također, naveo da je tom sudu podneseno više tužbi o identičnoj pravnoj stvari.

Relevantni propisi

7. Zakon o obrani FBiH ("Službene novine Federacije BiH", broj 15/96) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 208. Službenicima i djelatnicima Ministarstva obrane koji

obavljaju posebno teške i po zdravlje štetne poslove računa se mirovinski staž s uvećanim trajanjem od najviše 15 mjeseci osiguranja za 12 mjeseci efektivno provedenih na takvim poslovima.

Pravo na staž iz stavka 1. ovog članka ostvaruju službenici i djelatnici kojima se radna sposobnost, zbog posebnih uvjeta rada i prirode poslova koje obavljaju, bitno smanjuje.

Poslove i zadaće iz st. 1. i 2. ovog članka, visinu uvećanja staža osiguranja, način uplate doprinosa za taj staž određuje Vlada Federacije, na prijedlog ministra obrane.

Članak 220. Vlada Federacije, Ministarstvo obrane i druga tijela

Federacije koji su ovim zakonom ovlašteni za donošenje propisa radi izvršenja ovog zakona, donijet će, odnosno uskladit će propise sa odredbama ovog zakona, najkasnije u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Kantoni i općine, poduzeća i druge pravne osobe uskladit će svoje akte sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od tri mjeseca od dana donošenja propisa iz stavka 1. ovog članka.

8. Zakon o mirovinskom i invalidskom osiguranju ("Službene novine Federacije BiH", br. 29/98, 49/00, 32/01, 61/02, 73/05, 59/06) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 89. Osiguranicima koji rade na naročito teškim i za zdravlje

štetnim radnim mjestima na kojima poslije navršenja određenih godina života ne mogu uspješno da obavljaju svoju profesionalnu djelatnost, staž osiguranja računa se sa uvećanim trajanjem. Stupanj uvećanja staža osiguranja ovisi od težine i štetnosti rada, odnosno od prirode posla, a stupanj uvećanja staža osiguranja može iznositi najviše 50%.

Članak 90. Kao radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa sa

uvećanim trajanjem, mogu se utvrditi radna mjesta na kojima se stječu sljedeći uvjeti: 1. da u vezi sa obavljanjem poslova na radnom mjestu postoje znatniji štetni utjecaji na zdravstveno stanje i radnu sposobnost radnika, i pored toga što su primijenjene sve opće i posebne mjere zaštite na radu, sukladno propisima o zaštiti na radu, kao i druge mjere koje mogu utjecati na otklanjanje i smanjivanje štetnih utjecaja; 2. da se poslovi na radnom mjestu pod teškim i za zdravlje štetnim uvjetima obavljaju neposredno pored izvora štetnih utjecaja neprekidno u tijeku procesa rada; 3. da poslove na radnom mjestu pod okolnostima iz toč. 1. i 2. ovog stava obavlja isti radnik u tijeku punog radnog vremena, uzimajući kao puno radno vrijeme i radno vrijeme kraće od 42 sata tjedno, određeno za pojedine poslove zbog posebnih uvjeta rada, sukladno propisima i općim aktom poduzeća i druge pravne osobe. Kao radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, zato što je vijek vršenja profesionalne djelatnosti ograničen navršenjem određenih godina života, mogu se utvrditi radna mjesta u onim zanimanjima u kojima zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije organizma opadaju u toj mjeri da radniku onemogućavaju dalje uspješno vršenje iste profesionalne djelatnosti.


Članak 91. Radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa u

uvećanom trajanju i stupanj uvećanja staža osiguranja utvrđuje Vlada Federacije, na prijedlog: 1. Federalnog ministra obrane za vojne osiguranike; 2. Federalnog ministra unutarnjih poslova za uposlene u Federalnom ministarstvu unutarnjih poslova; 3. Federalnog ministra pravde za uposlene u sudskoj policiji i kazneno-popravnim ustanovama. Radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju i stupanj uvećanja staža osiguranja za uposlene u kantonalnom ministarstvu unutarnjih poslova, utvrđuje vlada kantona na prijedlog kantonalnog ministra unutarnjih poslova.

Članak 92. Radna mjesta iz članka 90. ovog zakona na kojima se staž

osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, postupak za njihovo utvrđivanje, stupanj uvećanja staža osiguranja na tim radnim mjestima, kao i obim odgovarajućeg snižavanja starosne granice utvrđuje nositelj osiguranja. Radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem utvrđuju se po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajućih stručnih iznanstvenih organizacija, i uz suglasnost Ministarstva. Radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem podliježu reviziji, na način i po postupku po kojima se utvrđuju radna mjesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Revizija se obavlja najkasnije u roku od pet godina od dana utvrđivanja tih radnih mjesta. Bliži propis o utvrđivanju radnih mjesta na kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju donijet će nositelji osiguranja, najkasnije u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

9. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je pošao od odredbe članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 19. točka a) Pravila Ustavnog suda.

Članak VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: […] c) Ustavni sud će imati nadležnost za pitanja koja mu je

podnese bilo koji sud u Bosni i Hercegovini a koja se tiču toga je li neki zakon o čijoj valjanosti ovisi njegova odluka sukladno ovom Ustavu, s Europskom konvencijom za ljudska prava i temeljne slobode i njezinim protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine; ili koja se tiču postojanja ili djelokruga nekog općeg pravila međunarodnog javnog prava koje je bitno za odluku suda.

Članak 19. točka a) Pravila Ustavnog suda glasi:

Članak 19. Zahtjev nije dopustiv ako postoji neki od sljedećih

slučajeva: a) Ustavni sud nije nadležan za odlučivanje; […] 10. U svezi sa zahtjevom kako je postavljen u konkretnom

slučaju, Ustavni sud ukazuje da je odredbom članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine eksplicitno navedeno da bilo koji sud u Bosni i Hercegovini može proslijediti Ustavnom sudu pitanje "je li zakon, o čijem važenju njegova odluka ovisi, kompatibilan sa ovim ustavom, sa Europskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i njezinim protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine […]".

11. U konkretnom slučaju podnositelj zahtjeva smatra da nedonošenje provedbenih propisa od izvršne vlasti predstavlja pravnu prazninu, a da to dovodi do kršenja prava garantiranih Ustavom. Zbog takve pravne praznine, kako podnositelj zahtjeva smatra, kategorija vojnih osiguranika ne može ostvariti pravo na beneficirani radni staž za razdoblje od 1. siječnja 1996. do 1. siječnja 2006. godine, kada je Zakon o obrani prestao važiti. Stoga, podnositelj traži da Ustavni sud naloži izvršnoj vlasti da donese provedbene propise u odnosu na vojne

osiguranike, ili da naloži primjenu ranije važećih zakona. S tim u svezi, Ustavnom sudu se, u prvom redu, postavlja pitanje nadležnosti za odlučivanje o ovako postavljenom zahtjevu.

12. Ustavni sud, najprije, ukazuje da je pitanje staža osiguranja sa uvećanim trajanjem vojnim osiguranicima razmatrao u nizu apelacija koje su pojedinci podnosili u odnosu na presude u kojima su sudovi odbijali tužbene zahtjeve u svezi sa beneficiranim stažom osiguranja za razdoblje od 1. siječnja 1996. do 1. siječnja 2006. godine. U vodećem predmetu povodom ovog pitanja broj AP 2701/14 od 14. svibnja 2015. godine (vidi, Ustavni sud, odluka o dopustivosti i meritumu, dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) Ustavni sud je ukazao da je apelantica 1. studenog 1995. godine zaključila ugovor sa Ministarstvom obrane HRHB kojim se ovo ministarstvo obvezalo da kao poslodavac jamči i osigurava beneficirani mirovinski staž na način točno utvrđen u tom ugovoru. Međutim, 22. kolovoza 1996. godine stupio je na snagu novi Zakon o obrani Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 15/96) kojim je izvršena integracija Vojske FBiH. Nakon spajanja HVO-a i Armije FBiH u Vojsku FBiH, apelantica je preuzeta u sastav Federalnog ministarstva obrane. Istim zakonom su institucije i administrativni aranžmani u oblasti obrane u područjima FBiH pod kontrolom HVO-a prešli na institucije FBiH. Ovim zakonom je na drugačiji način regulirano pitanje staža osiguranja sa uvećanim trajanjem nego što je to bilo regulirano ugovorom koji je apelantica sklopila prije stupanja na snagu novog zakona. Osim toga, odredbom članka 220. istog zakona propisana je obveza za sva tijela Federacije, pa tako i za Ministarstvo obrane, da usklade svoje propise sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

13. Ustavni sud je u ovom predmetu zaključio da nije prihvatljivo apelantičino stajalište "da propust javne vlasti da ispuni svoju pozitivnu obvezu i neko pravno pitanje uredi propisom, odnosno općim pravnim aktom, stavlja pretjeran teret na apelante i ne može voditi ka gubitku prava apelanata". Naime, Ustavni sud je zaključio da u konkretnom slučaju "nije došlo do gubitka prava apelantice zbog pravne praznine i propusta javne vlasti da neko pitanje uredi općim pravnim aktom, nego je utvrđeno da apelantica nije ni stekla pravo na uvećan staž osiguranja po osnovi spornog ugovora zbog neusklađenosti predmetnog ugovora sa važećim propisima. S tim u svezi, Ustavni sud zapaža da su u vrijeme potpisivanja ugovora postojali relevantni propisi koji su propisivali uvjete i postupke na temelju kojih bi se moglo ostvariti pravo na uvećan staž osiguranja vojnih osiguranika, i to podnošenjem zahtjeva i donošenjem rješenja nadležne Službe, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Također, odredba članka 208. Zakona o obrani, koji je stupio na snagu nakon zaključivanja spornog ugovora, regulira pitanje računanja staža sa uvećanim trajanjem na drugačiji način nego što je to pitanje regulirano spornim ugovorom. Zbog navedenog razloga je utvrđeno da ugovoreno pravo apelantice na uvećan staž osiguranja ne proizvodi pravno djejstvo, odnosno da je odgovarajuća odredba ugovora ništava, jer nije sukladna važećim propisima. Stoga je zaključeno da u vrijeme preuzimanja u Vojsku FBiH apelantica nije imala 'stečeno pravo', jer ovo pravo apelantica nije prije preuzimanja ostvarila kao aktivna vojna osoba na službi u оružanim snagama HRHB-HVO, pa, stoga, nije imala razumnu osnovu očekivati da će formiranjem zajedničke Vojske FBiH njoj kao pripadnici hrvatske komponente (HVO) biti isplaćeni dodatni doprinosi" (ibid, točka 31). Dakle, kao što se vidi, sudovi u ovakvim slučajevima primjenjuju postojeće propise i odbijaju tužbene zahtjeve onih vojnih osiguranika koji traže da im se beneficirani radni staž prizna za razdoblje od 1. siječnja 1996.


do 1. siječnja 2006. godine na način koji je bio ugovoren ugovorima koji, prema usuglašenoj sudskoj praksi, ne proizvode pravno djejstvo.

14. Vraćajući se na konkretni zahtjev kako ga je podnositelj postavio, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj praksi zaključio da, iako nema expressis verbis nadležnost za ispitivanje pravnih praznina, može ispitivati kvalitetu zakona, jer su pravne situacije koje je Ustavni sud analizirao u svojim odlukama te vrste ukazivale na postojanje pravnih praznina koje su upućivale na ozbiljno kršenje ljudskih prava. Primjerice, Ustavni sud je u predmetima iz svoje apstraktne nadležnosti, u kojima se susretao sa slučajevima koji bi se mogli podvesti pod legislativne propuste, obrazložio da su to "najčešće pitanja ocjene kompatibilnosti odredaba nekog zakona sa odredbama Ustava Bosne i Hercegovine kojima se štite ljudska prava i Europskom konvencijom". Tako je u predmetu broj U 14/05, koji se odnosio na pitanje stare devizne štednje, Ustavni sud usvojio stajalište da je Bosna i Hercegovina načinila propust u odnosu na imovinska prava vlasnika stare devizne štednje, zato što nije stvorila "zakonodavni i institucionalni okvir za ujednačeno rješavanje tog problema na cijelom teritoriju Bosne i Hercegovine" (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 14/05 od 2. prosinca 2005. godine, točka 56). Osim toga, u predmetu broj U 6/12, u kojem je odlučivano o tome postoji li, zbog nedostatka relevantnih odredaba u Zakonu o parničnom postupku BiH o nužnoj delegaciji nadležnosti, pravna praznina koja vodi kršenju ustavnog prava na pravično suđenje, Ustavni sud je zaključio "da je zakonodavac takav slučaj previdio (nije predvidio da će se pojaviti), ili ga je propustio (zaboravio) riješiti. Ovakva pravna praznina nužno vodi kršenju prava na pravično suđenje [...]" (vidi, Ustavni sud, Odluka o meritumu i dopustivosti broj U 6/12 od 13. srpnja 2012. godine, točka 31). Dakle, u svakom od navedenih slučajeva Ustavni sud je utvrdio da ima nadležnost ocjenjivati eventualno postojanje pravnih praznina onda kada se tvrdi da takva praznina postoji u zakonu čiju ustavnost Ustavni sud ima nadležnost ocjenjivati na način kako to propisuje Ustav Bosne i Hercegovine, ili u propustu nadležnog zakonodavca da propiše zakonodavni okvir za ostvarivanje nekog prava.

15. Također, pitanje ocjene legislativnih propusta bilo je i predmetom ispitivanja Ustavnog suda u okviru njegove apelacijske nadležnosti, pa je Ustavni sud usvojio stajalište "da ima nadležnost u postupku iz apelacijske jurisdikcije (konkretna nadležnost Ustavnog suda) izvršiti i konkretnu ocjenu ustavnosti u smislu članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine ako je to potrebno" (vidi, Odluka Ustavnog suda broj U 106/03 od 26. listopada 2004. godine, točka 34). U biti, najčešće se radi o situacijama u kojima su odluke sudova bile zakonite, ali protuustavne, jer zakoni na temelju kojih su one donesene nisu u suglasnosti sa Ustavom. Ustavni sud je osnovu za ovakvu vrstu nadležnosti pronašao, prije svega, u svom zadatku da zaštiti ljudska prava zagarantirana Ustavom. U tim odlukama, pored navoda o povredama ljudskih prava, Ustavni sud je razmatrao i kvalitetu zakona, jer je upravo nedorečenost, nepreciznost zakona dovela do povrede ljudskih prava. U određenom broju predmeta nedostatak određene kvalitete zakona ogledao se upravo u tome što se spornim zakonom propustio regulirati određeni pravni odnos. Tako je u predmetu broj AP 2271/05 Ustavni sud zaključio da njegov zadatak nije odrediti hoće li nadležni zakonodavac pristupiti izmjenama postojećih ili donošenju novih propisa kojima bi se osiguralo poštivanje prava apelanata i drugih osoba koje kazneno djelo učine u stanju neuračunljivosti, već da je to isključivo zadatak nadležnog zakonodavca i odgovarajućih tijela izvršne vlasti. Međutim, Ustavni sud je ukazao na to da su nadležne vlasti

dužne žurno poduzeti odgovarajuće legislativne i druge mjere kojima će osigurati da lišavanje slobode osoba koje su kazneno djelo učinile u stanju neuračunljivosti bude "zakonito", kako to zahtijeva članak 5. stavak 1.e) Europske konvencije (vidi, Ustavni sud, Odluka o dospustivosti i meritumu broj AP 2271/05 od 21. prosinca 2006. godine, točka 81). Osim toga, u predmetu broj AP 2587/05 Ustavni sud je utvrdio da pravna praznina postoji i u slučaju kada Zakonom o sudskoj i tužiteljskoj funkciji u FBiH nije bio propisan način utvrđivanja naknade na ime regresa za godišnji odmor koja je kao apelantovo pravo propisana tim zakonom, ali su nadležne vlasti propustile svoje propise kojima su uređena, između ostalog, i pitanja regresa za godišnji odmor za suce kantonalnih i općinskih sudova uskladiti sa odredbama ovog zakona (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu od 23. svibnja 2007. godine, objavljena na www.ustavnisud.ba). Zbog tog propusta, sudovi su odbijali tužbene zahtjeve za naknadu regresa, što je Ustavni sud ocijenio pretjeranim teretom za apelanta koji je na taj način izgubio pravo garantirano zakonom.

16. U konkretnom slučaju podnositelj se ne žali na nedostatak zakonodavnog okvira, niti na to da Zakon o MIOFBiH ili Zakon o obrani nisu sukladni Ustavu Bosne i Hercegovine. Naprotiv, podnositelj zahtjeva tvrdi da nadležna izvršna vlast nije donijela provedbeni propis u odnosu na zakone čiju ustavnost (zakona) podnositelj zahtjeva ne dovodi u pitanje. Podnositelj zahtjeva eksplicitno traži da Ustavni sud naloži nadležnoj izvršnoj vlasti da donese provedbeni propis, ili da "realizaciju prava na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem vojnim osiguranicima.....omogući kroz provedbu ranijih propisa".

17. Međutim, Ustavni sud zapaža da je neposredan povod zahtjevu u konkretnom slučaju tužbeni zahtjev koji je istovjetan onima koje su sudovi odbijali, a o kojim presudama je Ustavni sud odlučivao u okviru svoje apelacijske nadležnosti. U svezi s tim, Ustavni sud smatra da pozivanje podnositelja zahtjeva na odluku u predmetu broj AP 841/11 nije relevantno. Naime, i to pitanje je Ustavni sud već riješio u već spomenutoj Odluci broj AP 2701/14, zaključivši sljedeće: "U odnosu na apelacijske navode koji se tiču povrede načela pravne sigurnosti zbog različite prakse sudova u istim činjeničnim i pravnim pitanjima, Ustavni sud ukazuje da je upravo zadatak redovitih sudova da tumače i primjenjuju odredbe relevantnih propisa, te da, suprotno apelantičinim navodima, promjena prakse Kantonalnog suda nije proizvoljna, nego je rezultirala nastojanjem tog suda da se o istom pravnom pitanju usuglasi praksa na teritoriju Federacije Bosne i Hercegovine, zbog čega je, kao nižestupanjski sud, usvojio praksu i pravna stajališta Vrhovnog suda, a sve radi poštivanja načela pravne sigurnosti." Osim toga, Ustavni sud je, također, ukazao da u tom slučaju "nije došlo do gubitka apelantičinog prava zbog pravne praznine i propusta javne vlasti da neko pitanje uredi općim pravnim aktom, nego je utvrđeno da apelantica nije ni stekla pravo na uvećan staž osiguranja po osnovi spornog ugovora zbog neusklađenosti predmetnog ugovora sa važećim propisima" (vidi, AP 2701/14, loc.cit., točka 31).

18. U konkretnom slučaju tužbeni zahtjev o kojem mora odlučiti podnositelj zahtjeva i u odnosu na koji i podnosi zahtjev prema članku VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine odnosi se na isto pravno pitanje: Može li se beneficirani staž osiguranja za vojne osiguranike za razdoblje od 1. siječnja 1996. do 1. siječnja 2006. godine računati sukladno ugovoru koji su oni zaključili sa Ministarstvom HRHB prije stupanja na snagu Zakona o obrani? Tu odredbu ugovora sudovi, kako je već pokazano, prema utvrđenoj sudskoj praksi koju je prihvatio i Ustavni sud, smatraju ništavom i zbog toga odbijaju takve


tužbene zahtjeve. Bez obzira na to što podnositelj zahtjeva pravnom prazninom smatra navodne propuste izvršne vlasti da donese odgovarajuće provedbene propise u odnosu na vojne osiguranike, Ustavni sud zapaža da se u takvoj situaciji ne može razmatrati pitanje postojanja pravne praznine na način kako to podnositelj zahtjeva traži. Naime, u konkretnom slučaju zakonom je regulirano pitanje beneficiranog radnog staža za vojne osiguranike, a propisana je i eksplicitna obveza izvršne vlasti da svoje propise uskladi sa zakonom u propisanom roku. To što su odredbu ugovora koji su tužitelji sklopili prije stupanja na snagu Zakona o obrani iz 1996. godine sudovi proglasili ništavom, ne znači da je došlo do pravne praznine.

19. U takvoj situaciji Ustavni sud smatra da zahtjev koji je postavljen tako da Ustavni sud naloži izvršnoj vlasti ono što je već zakonom propisano kao njezina obveza, ili, kako to, također, traži podnositelj - da naloži primjenu zakona koji su prestali važiti donošenjem Zakona o obrani iz 1996. godine, nije moguće razmatrati u okviru njegove nadležnosti iz članka VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine. Pri tome Ustavni sud ponovno naglašava da sudovi o istim pravnim pitanjima odbijaju tužbene zahtjeve primjenom relevantnog zakonodavnog okvira ne zbog nepostojanja provedbenih propisa, već zbog ništavosti odredbe ugovora na koji se tužitelji u takvim predmetima pozivaju o čemu, kako je već rečeno, postoji dobro usuglašena sudska praksa, koju je prihvatio i Ustavni sud. Budući da podnositelj zahtjeva traži da Ustavni sud donese nalog izvršnoj vlasti da postupi po zakonima koje podnositelj i ne osporava i koji već propisuju obvezu izvršne vlasti da uskladi svoje akte sa zakonom, odnosno da naloži primjenu zakona koji više nisu na pravnoj snazi, a imajući u vidu suštinu podnesenog zahtjeva, Ustavni sud smatra da nije nadležan za odlučivanje.

20. Imajući u vidu odredbu članka 19. stavak (1) alineja a) Pravila Ustavnog suda, prema kojima će se zahtjev odbaciti kao nedopušten ukoliko se utvrdi da Ustavni sud nije nadležan za odlučivanje, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.




Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном

сазиву, у предмету број У 3/15, рјешавајући захтјев Општинског суда у Чапљини (судије Општинског суда у Чапљини Емилије Зрнић), на основу члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине, члана 19 став (1) алинеја а) и члана 58 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине-пречишћени текст ("Службени гласник БиХ", број 94/14), у саставу:

Мирсад Ћеман, предсједник Мато Тадић, потпредсједник Златко М. Кнежевић, потпредсједник Маргарита Цаца-Николовска, потпредсједница Tudor Pantiru, судија Валерија Галић, судија Миодраг Симовић, судија Constance Grewe, судија Сеада Палаврић, судија на сједници одржаној 21. јануара 2016. године донио

је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ Одбацује се захтјев Општинског суда у Чапљини

(судије Општинског суда у Чапљини Емилије Зрнић) за утврђење да недоношење спроведбених прописа од извршне власти у односу на Закон о пензијско-инвалидском осигурању Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 29/98, 49/00, 32/01, 73/05, 59/06, 4/09 и 55/12) и Закон о одбрани Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", број 15/96) представља правну празнину која доводи до кршења права заштићених Уставом Босне и Херцеговине и за налагање да се донесу спроведбени прописи за обезбјеђење права војних осигураника због ненадлежности Уставног суда за одлучивање.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

1. Општински суд у Чапљини (судија Општинског суда у Чапљини Емилија Зрнић) (у даљњем тексту: подносилац захтјева) поднио је 26. маја 2015. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) захтјев за "утврђење да недоношење спроведбених прописа од извршне власти представља правну празнину која доводи до кршења права заштићених Уставом, те налагање да се донесу спроведбени прописи за обезбјеђење права војних осигураника".

а) Наводи из захтјева

2. Подносилац захтјева наводи да је одредбом члана 94 Закона о пензијско-инвалидском осигурању војних осигураника ("Службени лист РБиХ", бр. 2/92 и 13/94) прописано право војних осигураника на бенефицирани радни стаж, и то 15 мјесеци за проведених 12 мјесеци на дужностима у трупи, при чему се дужностима у трупи, на основу члана 2 тог закона, сматрају дужности у војним јединицама. Даље, подносилац захтјева наводи да се из одредаба члана 50 Закона о измјенама и допунама Закона о пензијско-инвалидском осигурању Федерације БиХ ("Службене новине Федерације БиХ", број 4/09), којима је допуњен члан 156 Закона о пензијско-инвалидском осигурању, види да је тај закон важио у спорном периоду од 1. јануара 1996. до 1. јануара 2006. године.

3. Даље, подносилац захтјева је истакао да из члана 4 Закона о доприносима ФБиХ ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 35/98, 54/00, 16/01, 37/01 и 01/02) произилази да је ФБиХ обвезник доприноса, а да из члана 11 истог закона обрачун и уплату доприноса врши исплатитељ плате, дакле, опет ФБиХ у конкретном случају. Подносилац захтјева, такође, наводи да је пред Кантоналним судом у Мостару донесено више пресуда против тужене Федерације БиХ (у даљњем тексту: тужена) у предметима са истим чињеничним и правним основом као у предмету који је повод за подношење овог захтјева, којима је удовољено тужбеним захтјевима. Такође, наводи да је Уставни суд у својој Одлуци број АП 841/11 одбацио апелације тужене као очигледно неосноване, "а да је досадашња пракса у овим предметима била погрешна да би Уставни суд указао на то и заштитио права туженика".

4. Подносилац захтјева наводи да је стаж осигурања регулисан чл. 89-93 Закона о пензијско-инвалидском осигурању ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 29/98, 49/00, 32/01, 73/05, 59/06, 4/09 и 55/12, у даљњем тексту: Закон о ПИОФБиХ)) и чланом 208 Закона о одбрани Федерације БиХ ("Службене новине Федерације БиХ", број


15/96, у даљњем тексту: Закон о одбрани). Те одредбе, како даље наводи, прописују право на стаж осигурања са увећаним трајањем, али само за радна мјеста за која то утврди Влада ФБиХ, при чему је у члану 91 Закона о ПИОФБиХ законодавац посебно издвојио војне осигуранике и запосленике МУП-а, судске полиције и кривично-поправних установа. Даље, наводи да је Влада ФБиХ у извршавању ових овлашћења донијела одлуке о пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и степен увећања стажа у односу на запосленике федералних установа за извршење казне затвора, судској полицији и Федералном министарству правде и у односу на запосленике Федералног министарства унутрашњих послова. Међутим, како наводи подносилац захтјева, такву одлуку Влада није донијела у односу на војне осигуранике. Тиме је, сматра подносилац захтјева, "једној од три категорије запосленика онемогућено да остваре предметно право".

5. Подносилац захтјева сматра да је посљедица оваквог поступања повреда уставног права на једнакост пред законом с обзиром на то да изостанак доношења спроведбеног прописа за цијелу категорију запосленика представља различито поступање у односу на друге запосленике гдје је та обавеза извршена. Такође, подносилац захтјева сматра да недоношење спроведбених прописа онемогућава "остваривање права прописаног законом и представља правну празнину која директно доводи до повреде уставних права" а посебно члана II/4, II/3е) и II/3к) Устава БиХ, члана II.А.2.(1) ц) Устава ФБиХ, члана 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана 6 Европске конвенције. Подносилац, такође, истиче да "једна цијела категорија становништва-војни осигураници због недоношења спроведбеног прописа немају могућност да остваре право утврђено законом за разлику од других категорија гдје је извршна власт испунила ову законску обавезу". Стога, како сматра подносилац захтјева, неопходно је "предузети мјере које ће резултирати доношењем спроведбених прописа и омогућити реализацију права на стаж осигурања са увећаним трајањем војним осигураницима, или то омогућити кроз спроведбу ранијих прописа", нарочито Закона о ПИО војних осигураника ("Службени лист ХРХБ", број 46/95) и Закона о ПИО војних осигураника ("Службени лист РБиХ", бр. 2/92 и 13/94).

б) Чињенице предмета поводом ког је поднесен захтјев

6. Подносилац захтјева је навео да се пред тим судом води парнични поступак по тужби Жељка Крешића (у даљњем тексту: тужилац) против тужене у којем тужилац тражи да суд обавеже тужену да му путем ПИО уплати доприносе "за пензијско осигурање из плате и на плату и пореза на плату на стаж осигурања са увећаним трајањем, и то 15 мјесеци за сваких 12 мјесеци проведених у служби, почев од 1.1.1996. године до 1.1.2006. године, те уплати разлике уплаћених и припадајућих доприноса за исти период". Подносилац захтјева је, такође, навео да је том суду поднесено више тужби о идентичној правној ствари.

Релевантни прописи

7. Закон о одбрани ФБиХ ("Службене новине Федерације БиХ", број 15/96) у релевантном дијелу гласи:

Члан 208. Службеницима и дјелатницима Министарства

одбране који обављају посебно тешке и по здравље штетне послове рачуна се мировински стаж с увећаним

трајањем од највише 15 мјесеци осигурања за 12 мјесеци ефективно проведених на таквим пословима.

Право на стаж из става 1. овог члана остварују службеници и дјелатници којима се радна способност, због посебних увјета рада и природе послова које обављају, битно смањује.

Послове и задаће из ст. 1. и 2. овог члана, висину увећања стажа осигурања, начин уплате доприноса за тај стаж одређује Влада Федерације, на приједлог министра одбране.

Члан 220. Влада Федерације, Министарство одбране и друга

тијела Федерације који су овим законом овлаштени за доношење прописа ради извршења овог закона, донијет ће, односно ускладит ће прописе са одредбама овог закона, најкасније у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

Кантони и опћине, подузећа и друге правне особе ускладит ће своје акте са одредбама овог закона најкасније у року од три мјесеца од дана доношења прописа из става 1. овог члана.

8. Закон о пензијском и инвалидском осигурању ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 29/98, 49/00, 32/01, 61/02, 73/05, 59/06) у релевантном дијелу гласи:

Члан 89. Осигураницима који раде на нарочито тешким и за

здравље штетним радним мјестима на којима послије навршења одређених година живота не могу успјешно да обављају своју професионалну дјелатност, стаж осигурања рачуна се са увећаним трајањем. Степен увећања стажа осигурања зависи од тежине и штетности рада, односно од природе посла, а степен увећања стажа осигурања може износити највише 50%.

Члан 90. Као радна мјеста на којима се стаж осигурања

рачуна са увећаним трајањем, могу се утврдити радна мјеста на којима се стичу сљедећи увјети: 1. да у вези са обављањем послова на радном мјесту постоје знатнији штетни утјецаји на здравствено стање и радну способност радника, и поред тога што су примијењене све опће и посебне мјере заштите на раду, у складу са прописима о заштити на раду, као и друге мјере које могу утјецати на отклањање и смањивање штетних утјецаја; 2. да се послови на радном мјесту под тешким и за здравље штетним увјетима обављају непосредно поред извора штетних утјецаја непрекидно у току процеса рада; 3. да послове на радном мјесту под околностима из тач. 1. и 2. овог става обавља исти радник у току пуног радног времена, узимајући као пуно радно вријеме и радно вријеме краће од 42 сата седмично, одређено за поједине послове због посебних увјета рада, у складу са прописима и опћим актом предузећа и друге правне особе. Као радна мјеста на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, зато што је вијек вршења професионалне дјелатности ограничен навршењем одређених година живота, могу се утврдити радна мјеста у оним занимањима у којима због природе и тежине посла, физиолошке функције организма опадају у тој мјери да раднику онемогућавају даље успјешно вршење исте професионалне дјелатности.

Члан 91. Радна мјеста на којима се стаж осигурања рачуна у

увећаном трајању и степен увећања стажа осигурања утврђује Влада Федерације, на приједлог: 1. Федералног министра одбране за војне осигуранике; 2. Федералног


министра унутрашњих послова за запослене у Федералном министарству унутрашњих послова; 3. Федералног министра правде за запослене у судској полицији и казнено-поправним установама. Радна мјеста на којима се стаж осигурања рачуна у увећаном трајању и степен увећања стажа осигурања за запослене у кантоналном министарству унутрашњих послова, утврђује влада кантона на приједлог кантоналног министра унутрашњих послова.

Члан 92. Радна мјеста из члана 90. овог закона на којима се

стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, поступак за њихово утврђивање, степен увећања стажа осигурања на тим радним мјестима, као и обим одговарајућег снижавања старосне границе утврђује носитељ осигурања. Радна мјеста на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем утврђују се по претходно прибављеном мишљењу одговарајућих стручних и научних организација, и уз сагласност Министарства. Радна мјеста на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем подлијежу ревизији, на начин и по поступку по којима се утврђују радна мјеста на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем. Ревизија се обавља најкасније у року од пет година од дана утврђивања тих радних мјеста. Ближи пропис о утврђивању радних мјеста на којима се стаж осигурања рачуна у увећаном трајању донијет ће носитељи осигурања, најкасније у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

9. При испитивању допустивости захтјева Уставни суд је пошао од одредбе члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине и члана 19 тачка а) Правила Уставног суда.

Члан VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине гласи: […] ц) Уставни суд има надлежност у питањима која му

упути било који суд у Босни и Херцеговини а односи се на то да ли је закон на чијој ваљаности почива његова одлука, сагласан са овим Уставом, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама и њеним протоколима, или са законима Босне и Херцеговине; или у погледу постојања или дјелокруга неког општег правила међународног јавног права које је од значаја за одлуку тог суда.

Члан 19 тачка а) Правила Уставног суда гласи:

Члан 19 Захтјев није допустив ако постоји неки од сљедећих

случајева: а) Уставни суд није надлежан за одлучивање; […] 10. У вези са захтјевом како је постављен у

конкретном случају, Уставни суд указује да је одредбом члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине експлицитно наведено да било који суд у Босни и Херцеговини може да прослиједи Уставном суду питање "да ли је закон, о чијем важењу његова одлука зависи, компатибилан са овим уставом, са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и њеним протоколима, или са законима Босне и Херцеговине […]".

11. У конкретном случају подносилац захтјева сматра да недоношење спроведбених прописа од извршне власти представља правну празнину, а да то доводи до кршења права гарантових Уставом. Због такве правне празнине, како подносилац захтјева сматра, категорија војних осигураника не може да оствари право на бенефицирани радни стаж за период од 1. јануара 1996. до 1. јануара 2006.

године, када је Закон о одбрани престао да важи. Стога, подносилац тражи да Уставни суд наложи извршној власти да донесе спроведбене прописе у односу на војне осигуранике, или да наложи примјену раније важећих закона. С тим у вези, Уставном суду се, у првом реду, поставља питање надлежности за одлучивање о овако постављеном захтјеву.

12. Уставни суд, најприје, указује да је питање стажа осигурања са увећаним трајањем војним осигураницима разматрао у низу апелација које су појединци подносили у односу на пресуде у којима су судови одбијали тужбене захтјеве у вези са бенефицираним стажом осигурања за период од 1. јануара 1996. до 1. јануара 2006. године. У водећем предмету поводом овог питања број АП 2701/14 од 14. маја 2015. године (види, Уставни суд, одлука о допустивости и меритуму, доступна на wеb-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba) Уставни суд је указао да је апеланткиња 1. новембра 1995. године закључила уговор са Министарством обране ХРХБ којим се ово министарство обавезало да као послодавац јемчи и обезбјеђује бенефицирани пензијски стаж на начин тачно утврђен у том уговору. Међутим, 22. августа 1996. године ступио је на снагу нови Закон о одбрани Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", број 15/96) којим је извршена интеграција Војске ФБиХ. Након спајања ХВО-а и Армије ФБиХ у Војску ФБиХ, апеланткиња је преузета у састав Федералног министарства одбране. Истим законом су институције и административни аранжмани у области одбране у подручјима ФБиХ под контролом ХВО-а прешли на институције ФБиХ. Овим законом је на другачији начин регулисано питање стажа осигурања са увећаним трајањем него што је то било регулисано уговором који је апеланткиња склопила прије ступања на снагу новог закона. Осим тога, одредбом члана 220 истог закона прописана је обавеза за све органе Федерације, па тако и за Министарство одбране, да ускладе своје прописе са одредбама овог закона најкасније у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

13. Уставни суд је у овом предмету закључио да није прихватљиво апеланткињино становиште "да пропуст јавне власти да испуни своју позитивну обавезу и неко правно питање уреди прописом, односно општим правним актом, ставља претјеран терет на апеланте и не може да води ка губитку права апеланата". Наиме, Уставни суд је закључио да у конкретном случају "није дошло до губитка права апеланткиње због правне празнине и пропуста јавне власти да неко питање уреди општим правним актом, него је утврђено да апеланткиња није ни стекла право на увећан стаж осигурања по основу спорног уговора због неусклађености предметног уговора са важећим прописима. С тим у вези, Уставни суд запажа да су у вријеме потписивања уговора постојали релевантни прописи који су прописивали услове и поступке на основу којих би могло да се оствари право на увећан стаж осигурања војних осигураника, и то подношењем захтјева и доношењем рјешења надлежне Службе, што у конкретном случају није учињено. Такође, одредба члана 208 Закона о одбрани, који је ступио на снагу након закључивања спорног уговора, регулише питање рачунања стажа са увећаним трајањем на другачији начин него што је то питање регулисано спорним уговором. Због наведеног разлога је утврђено да уговорено право апеланткиње на увећан стаж осигурања не производи правно дејство, односно да је одговарајућа одредба уговора ништава, јер није у складу с важећим прописима. Стога је закључено да


у вријеме преузимања у Војску ФБиХ апеланткиња није имала "стечено право", јер ово право апеланткиња није прије преузимања остварила као активно војно лице на служби у оружаним снагама ХРХБ-ХВО, па, стога, није имала разумну основу да очекује да ће формирањем заједничке Војске ФБиХ њој као припадници хрватске компоненте (ХВО) бити исплаћени додатни доприноси" (ibid, тачка 31). Дакле, као што се види, судови у оваквим случајевима примјењују постојеће прописе и одбијају тужбене захтјеве оних војних осигураника који траже да им се бенефицирани радни стаж призна за период од 1. јануара 1996. до 1. јануара 2006. године на начин који је био уговорен уговорима који, према усаглашеној судској пракси, не производе правно дејство.

14. Враћајући се на конкретни захтјев како га је подносилац поставио, Уставни суд указује да је у својој пракси закључио да, иако нема expressis verbis надлежност за испитивање правних празнина, може да испитује квалитету закона, јер су правне ситуације које је Уставни суд анализирао у својим одлукама те врсте указивале на постојање правних празнина које су упућивале на озбиљно кршење људских права. На примјер, Уставни суд је у предметима из своје апстрактне надлежности, у којима се сусретао са случајевима који би могли да се подведу под легислативне пропусте, образложио да су то "најчешће питања оцјене компатибилности одредаба неког закона са одредбама Устава Босне и Херцеговине којима се штите људска права и Европском конвенцијом". Тако је у предмету број У 14/05, који се односио на питање старе девизне штедње, Уставни суд усвојио становиште да је Босна и Херцеговина начинила пропуст у односу на имовинска права власника старе девизне штедње, зато што није створила "законодавни и институционални оквир за уједначено рјешавање тог проблема на цијелој територији Босне и Херцеговине" (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 14/05 од 2. децембра 2005. године, тачка 56). Осим тога, у предмету број У 6/12, у којем је одлучивано о томе да ли, због недостатка релевантних одредаба у Закону о парничном поступку БиХ о нужној делегацији надлежности, постоји правна празнина која води кршењу уставног права на правично суђење, Уставни суд је закључио "да је законодавац такав случај превидио (није предвидио да ће се појавити), или га је пропустио (заборавио) ријешити. Оваква правна празнина нужно води кршењу права на правично суђење [...]" (види, Уставни суд, Одлука о меритуму и допустивости број У 6/12 од 13. јула 2012. године, тачка 31). Дакле, у сваком од наведених случајева Уставни суд је утврдио да има надлежност да оцјењује евентуално постојање правних празнина онда када се тврди да таква празнина постоји у закону чију уставност Уставни суд има надлежност да оцјењује на начин како то прописује Устав Босне и Херцеговине, или у пропусту надлежног законодавца да пропише законодавни оквир за остваривање неког права.

15. Такође, питање оцјене легислативних пропуста било је и предмет испитивања Уставног суда у оквиру његове апелационе надлежности, па је Уставни суд усвојио становиште "да има надлежност да у поступку из апелационе јурисдикције (конкретна надлежност Уставног суда) изврши и конкретну оцјену уставности у смислу члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине ако је то потребно" (види, Одлука Уставног суда број У 106/03 од 26. октобра 2004. године, тачка 34). У суштини, најчешће се ради о ситуацијама у којима су одлуке судова биле законите, али противуставне, јер закони на основу којих су оне донесене нису у сагласности са Уставом. Уставни суд

је основ за овакву врсту надлежности пронашао, прије свега, у свом задатку да заштити људска права загарантована Уставом. У тим одлукама, поред навода о повредама људских права, Уставни суд је разматрао и квалитет закона, јер је управо недореченост, непрецизност закона довела до повреде људских права. У одређеном броју предмета недостатак одређеног квалитета закона огледао се управо у томе што се спорним законом пропустио да регулише одређени правни однос. Тако је у предмету број АП 2271/05 Уставни суд закључио да његов задатак није да одреди да ли ће надлежни законодавац приступити измјенама постојећих или доношењу нових прописа којима би се обезбиједило поштивање права апеланата и других лица која кривично дјело учине у стању неурачунљивости, већ да је то искључиво задатак надлежног законодавца и одговарајућих органа извршне власти. Међутим, Уставни суд је указао на то да су надлежне власти дужне да хитно предузму одговарајуће легислативне и друге мјере којима ће обезбиједити да лишавање слободе лица која су кривично дјело учинила у стању неурачунљивости буде "законито", како то захтијева члан 5 став 1е) Европске конвенције (види, Уставни суд, Одлука о доспустивости и меритуму број АП 2271/05 од 21. децембра 2006. године, тачка 81). Осим тога, у предмету број АП 2587/05 Уставни суд је утврдио да правна празнина постоји и у случају када Законом о судској и тужилачкој функцији у ФБиХ није био прописан начин утврђивања накнаде на име регреса за годишњи одмор која је као апелантово право прописана тим законом, али су надлежне власти пропустиле да своје прописе којима су уређена, између осталог, и питања регреса за годишњи одмор за судије кантоналних и општинских судова ускладе са одредбама овог закона (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму од 23. маја 2007. године, објављена на www.ustavnisud.ba). Због тог пропуста, судови су одбијали тужбене захтјеве за накнаду регреса, што је Уставни суд оцијенио претјераним теретом за апеланта који је на тај начин изгубио право гарантовано законом.

16. У конкретном случају подносилац се не жали на недостатак законодавног оквира, нити на то да Закон о ПИОФБиХ или Закон о одбрани нису у складу са Уставом Босне и Херцеговине. Напротив, подносилац захтјева тврди да надлежна извршна власт није донијела спроведбени пропис у односу на законе чију уставност (закона) подносилац захтјева не доводи у питање. Подносилац захтјева експлицитно тражи да Уставни суд наложи надлежној извршној власти да донесе спроведбени пропис, или да "реализацију права на стаж осигурања са увећаним трајањем војним осигураницима.....омогући кроз спроведбу ранијих прописа".

17. Међутим, Уставни суд запажа да је непосредан повод захтјеву у конкретном случају тужбени захтјев који је истовјетан онима које су судови одбијали, а о којим пресудама је Уставни суд одлучивао у оквиру своје апелационе надлежности. У вези с тим, Уставни суд сматра да позивање подносиоца захтјева на одлуку у предмету број АП 841/11 није релевантно. Наиме, и то питање је Уставни суд већ ријешио у већ поменутој Одлуци број АП 2701/14, закључивши сљедеће: "У односу на апелацијске наводе који се тичу повреде начела правне сигурности због различите праксе судова у истим чињеничним и правним питањима, Уставни суд указује да је управо задатак редовних судова да тумаче и примјењују одредбе релевантних прописа, те да, супротно апеланткињиним наводима, промјена праксе Кантоналног суда није произвољна, него је резултирала настојањем тог суда да се


о истом правном питању усагласи пракса на територији Федерације Босне и Херцеговине, због чега је, као нижестепени суд, усвојио праксу и правна становишта Врховног суда, а све ради поштивања начела правне сигурности." Осим тога, Уставни суд је, такође, указао да у том случају "није дошло до губитка апеланткињиног права због правне празнине и пропуста јавне власти да неко питање уреди општим правним актом, него је утврђено да апеланткиња није ни стекла право на увећан стаж осигурања по основу спорног уговора због неусклађености предметног уговора са важећим прописима" (види, АП 2701/14, loc.cit., тачка 31).

18. У конкретном случају тужбени захтјев о којем мора да одлучи подносилац захтјева и у односу на који и подноси захтјев према члану VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине односи се на исто правно питање: Да ли бенефицирани стаж осигурања за војне осигуранике за период од 1. јануара 1996. до 1. јануара 2006. године може да се рачуна у складу са уговором који су они закључили са Министарством ХРХБ прије ступања на снагу Закона о одбрани? Ту одредбу уговора судови, како је већ показано, према утврђеној судској пракси коју је прихватио и Уставни суд, сматрају ништавом и због тога одбијају такве тужбене захтјеве. Без обзира на то што подносилац захтјева правном празнином сматра наводне пропусте извршне власти да донесе одговарајуће спроведбене прописе у односу на војне осигуранике, Уставни суд запажа да у таквој ситуацији не може да се разматра питање постојања правне празнине на начин како то подносилац захтјева тражи. Наиме, у конкретном случају законом је регулисано питање бенефицираног радног стажа за војне осигуранике, а прописана је и експлицитна обавеза извршне власти да своје прописе усклади са законом у прописаном року. То што су одредбу уговора који су тужиоци склопили прије ступања на снагу Закона о одбрани из 1996. године судови прогласили ништавом, не значи да је дошло до правне празнине.

19. У таквој ситуацији Уставни суд сматра да захтјев који је постављен тако да Уставни суд наложи извршној власти оно што је већ законом прописано као њена обавеза, или, како то, такође, тражи подносилац - да наложи примјену закона који су престали да важе доношењем Закона о одбрани из 1996. године, није могуће разматрати у оквиру његове надлежности из члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине. При томе Уставни суд поново наглашава да судови о истим правним питањима одбијају тужбене захтјеве примјеном релевантног законодавног оквира не због непостојања спроведбених прописа, већ због ништавости одредбе уговора на који се тужиоци у таквим предметима позивају о чему, како је већ речено, постоји добро усаглашена судска пракса, коју је прихватио и Уставни суд. Будући да подносилац захтјева тражи да Уставни суд донесе налог извршној власти да поступи по законима које подносилац и не оспорава и који већ прописују обавезу извршне власти да усклади своје акте са законом, односно да наложи примјену закона који више нису на правној снази, а имајући у виду суштину поднесеног захтјева, Уставни суд сматра да није надлежан за одлучивање.

20. Имајући у виду одредбу члана 19 став (1) алинеја а) Правила Уставног суда, према којима ће се захтјев одбацити као недопуштен уколико се утврди да Уставни суд није надлежан за одлучивање, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.




ISPRAVKE

223 Nakon izvršenog sravnjavanja sa izvornim tekstom,

utvrđeno je da su se u Odluci o imenovanju članova Državne komisije za saradnju Bosne i Hercegovine sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) i visini novčane naknade ("Službeni glasnik BiH", broj 97/15), koja je objavljena na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku, potkrale tehničke greške, te u skladu sa članom 101. Poslovnika o radu Vijeća ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 22/03) i članom 55. Jedinstvenih pravila, za izradu pravnih propisa u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 11/05, 58/14 i 60/14), a na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine (kao obrađivača Odluke), daje se

ISPRAVKA ODLUKE O IMENOVANJU ČLANOVA DRŽAVNE

KOMISIJE ZA SARADNJU BOSNE I HERCEGOVINE SA ORGANIZACIJOM UJEDINJENIH NACIJA ZA OBRAZOVANJE, NAUKU I KULTURU (UNESCO) I

VISINI NOVČANE NAKNADE

U Odluci o imenovanju članova Državne komisije za saradnju Bosne i Hercegovine sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) i visini novčane naknade ("Službeni glasnik BiH", broj 97/15), u članu 2. stav (1) tačka h) riječ "Mato", zamjenjuje se riječju "Mate", u članu 2. stav (1) tačka j) riječ "Matković" zamjenjuje se riječju "Matkić" i u članu 2. stav (1) tačka l) riječ "Ferhat" zamjenjuje se riječju "Ferhad".

Broj 01-02-2-486-2/15 5. februara 2016. godine

Sarajevo

DirektorUreda za zakonodavstvo

Vijeća ministara BiH Dragan Podinić, s. r.

Nakon izvršenog sravnjavanja sa izvornim tekstom, utvrđeno je da su se u Odluci o imenovanju članova Državnog povjerenstva za suradnju Bosne i Hercegovine sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za obrazovanje, znanost i kulturu (UNESCO) i visini novčane naknade ("Službeni glasnik BiH", broj 97/15), koja je objavljena na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku, potkrale tehničke pogreške, te sukladno članku 101. Poslovnika o radu Vijeća ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 22/03) i članku 55. Jedinstvenih pravila za izradu pravnih propisa u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 11/05, 58/14 i 60/14), a na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine (kao obrađivača Odluke), daje se

ISPRAVKA ODLUKE O IMENOVANJU ČLANOVA DRŽAVNOG

POVJERENSTVA ZA SURADNJU BOSNE I HERCEGOVINE SA ORGANIZACIJOM UJEDINJENIH NACIJA ZA OBRAZOVANJE, ZNANOST I KULTURU

(UNESCO) I VISINI NOVČANE NAKNADE

U Odluci o imenovanju članova Državnog povjerenstva za suradnju Bosne i Hercegovine sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za obrazovanje, znanost i kulturu (UNESCO) i visini


novčane naknade ("Službeni glasnik BiH", broj 97/15), u članku 2. stavak (I) točka h) riječ "Mato", zamjenjuje se riječju "Mate", u članku 2. stavak (1) točka j) riječ "Matković" zamjenjuje se riječju "Matkić" i u članku 2. stavak (1) točka l) riječ "Ferhat" zamjenjuje se riječju "Ferhad".

Broj 01-02-2-486-2/15 5. veljače 2016. godine

Sarajevo

RavnateljUreda za zakonodavstvo

Vijeća ministara BiH Dragan Podinić, v. r.

Након извршеног сравњавања са изворним текстом, утврђено је да су се у Одлуци о именовању чланова Државне комисије за сарадњу Босне и Херцеговине са Организацијом Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) и висини новчане накнаде ("Службени гласник БиХ", број 97/15), која је објављена на босанском, хрватском и српском језику, поткрале техничке грешке, те у складу са чланом 101. Пословника о раду Савјета министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 22/03) и чланом 55. Јединствених правила за израду правних прописа у институцијама Босне и Херцеговине "Службени гласник БиХ", бр. 11/05, 58/14 и 60/14), а на

приједлог Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине (као обрађивача Одлуке), даје се

ИСПРАВКА ОДЛУКЕ О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА ДРЖАВНЕ

КОМИСИЈЕ ЗА САРАДЊУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ СА ОРГАНИЗАЦИЈОМ

УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКУ И КУЛТУРУ (УНЕСКО) И ВИСИНИ НОВЧАНЕ

НАКНАДЕ

У Одлуци о именовању чланова Државне комисије за сарадњу Босне и Херцеговине са Организацијом Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) и висини новчане накнаде ("Службени гласник БиХ", број 97/15), у члану 2. став (I) тачка х) ријеч "Мато", замјењује се ријечју "Мате", у члану 2. став (1) тачка ј) ријеч "Матковић" замјењује се ријечју "Маткић" и у члану 2. став (1) тачка л) ријеч "Ферхат" замјењује се ријечју "Ферхад".

Број 01-02-2-486-2/15 5. фебруара 2016. године

Сарајево

ДиректорУреда за законодавство Савјета министара БиХ Драган Подинић, с. р.


S A D R Ž A J

PREDSJEDNIŠTVO BOSNE I HERCEGOVINE

205 Odluka o razrješenju članova Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika (bosanski jezik) 1

Odluka o razrješenju članova Povjerenstva za očuvanje nacionalnih spomenika (hrvatski jezik) 1

Одлука о разрјешењу чланова Комисије за очување националних споменика (српски језик) 1

206 Odluka u o imenovanju članova Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika (bosanski jezik) 2

Odluka o imenovanju članova Povjerenstva za očuvanje nacionalnih spomenika (hrvatski jezik) 2

Одлука о именовању чланова Комисије за очување националних споменика (српски језик) 2

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

207 Odluka o odobravanju sredstava iz tekuće rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu (bosanski jezik) 2

Odluka o odobravanju sredstava iz tekuće pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2015. godinu (hrvatski jezik) 3

Одлука о одобравању средстава из текуће резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2015. годину (српски језик) 3

208 Odluka o usvajanju Mape puta za implementaciju EU Direktive o reguliranim profesijama 2005/36EC i 2013/55EU (bosanski jezik) 3

Odluka o usvajanju Mape puta za implementaciju EU Direktive o reguliranim profesijama 2005/36EC i 2013/55EU (hrvatski jezik) 11

Одлука о усвајању Мапе пута за имплементацију ЕУ Директиве о регулисаним професијама 2005/36EC и 2013/55ЕУ (српски језик) 18

209 Odluka o davanju ovlaštenja Federalnom agromediteranskom zavodu za obavljanje analiza u svrhu službenog ispitivanja kvaliteta mineralnih đubriva (bosanski jezik) 25

Odluka o davanju ovlaštenja Federalnom agromediteranskom zavodu za obavljanje analiza u svrhu službenog ispitivanja kvalitete mineralnih gnojiva (hrvatski jezik) 26

Одлука о давању овлашћења Федералном агромедитеранском заводу за обављање анализа у сврху службеног испитивања квалитета минералних ђубрива (српски језик) 26

210 Odluka o izmjenama Odluke o rasporedu kancelarijskog prostora za smještaj institucija Bosne i Hercegovine u Istočnom Sarajevu (bosanski jezik) 26

Odluka o izmjenama Odluke o rasporedu uredskog prostora za smještaj institucija Bosne i Hercegovine u Istočnom Sarajevu (hrvatski jezik) 27

Одлука o измjeнaмa Одлукe o рaспoрeду кaнцeлaриjскoг прoстoрa зa смјештај институциja Бoснe и Хeрцeгoвинe у Истoчнoм Сaрajeву (српски језик) 27

211 Odluka o imenovanju kontakt osobe za saradnju po pitanju primjene analitičkog programskog alata za kriminalitet u vezi biljnih i životinjskih vrsta (bosanski jezik) 27Odluka o imenovanju kontakt osobe za suradnju po pitanju primjene analitičkog programskog alata za kriminalitet u svezi biljnih i životinjskih vrsta (hrvatski jezik) 28Одлука о именовању контакт особе за сарадњу по питању примјене аналитичког програмског алата за криминалитет у вези биљних и животињских врста (српски језик) 28

212 Odluka o dodjeli Državne nagrade za sport Bosne i Hercegovine za 2015. godinu (bosanski jezik) 28Odluka o dodjeli Državne nagrade za sport Bosne i Hercegovine za 2015. godinu (hrvatski jezik) 29Одлука о додјели државне награде за спорт Босне и Херцеговине за 2015. годину (српски језик) 29

213 Odluka o izmjeni Odluke o višegodišnjem kapital-nom ulaganju "Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. godine" iz sredstava Budžeta institucija Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 30Odluka o izmjeni Odluke o višegodišnjem kapital-nom ulaganju "Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. godine" iz sredstava Proračuna institucija Bosne i Herce-govine (hrvatski jezik) 30Одлука о измјени Одлуке о вишегодишњем капиталном улагању "Пoпис стaнoвништвa, дoмaћинстaвa и стaнoвa у БиХ 2013. године" из средстава Буџета институција Босне и Херцеговине (српски језик) 31

214 Rješenje o imenovanju šest članova Upravnog odbora Centra za informisanje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja (bosanski jezik) 32Rješenje o imenovanju šest članova Upravnog odbora Centra za informiranje i priznavanje dokumenata iz područja visokog obrazovanja (hrvatski jezik) 32Рјешење о именовању шест чланова Управног одбора Центра за информисање и признавање докумената из области високог образовања (српски језик) 33

215 Rješenje o imenovanju zamjenika direktora Državne regulatorne agencije za radijacijsku i nuklearnu sigurnost (bosanski jezik) 33Rješenje o imenovanju zamjenika ravnateljaa Državne regulativne agencije za radijacijsku i nuklearnu sigurnost (hrvatski jezik) 33Рјешење о именовању замјеника директора Државне регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност (српски језик) 33

216 Rješenje o razrješenju zamjenika direktora Državne regulatorne agencije za radijacijsku i nuklearnu sigurnost (bosanski jezik) 33


Rješenje o razrješenju zamjenika ravnatelja Državne regulativne agencije za radijacijsku i nuklearnu sigurnost (hrvatski jezik) 34

Рјешење о разрјешењу замјеника директора Државне регулторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност (српски језик) 34

217 Pravilnik o razvrstavanju, pakiranju, obilježavanju i opremanju fitofarmaceutskih sredstava uput-stvom za upotrebu (bosanski jezik) 34

Pravilnik o razvrstavanju, pakiranju, obilježavanju i opremanju fitofarmaceutskih sredstava naput-kom za uporabu (hrvatski jezik) 38

Правилник о разврставању, паковању, обиље-жавању и опремању фитофармацеутских сред-става упутством за употребу (српски језик) 43

218 Pravilnik o jedinstvenim principima za ocjenji-vanje fitofarmaceutskih sredstava (bosanski jezik) 47

Pravilnik o jedinstvenim principima za ocjenji-vanje fitofarmaceutskih sredstava (hrvatski jezik) 72

Правилник о јединственим принципима за оцјењивање фитофармацеутских средстава (српски језик) 96

CENTRALNA IZBORNA KOMISIJA BOSNE I HERCEGOVINE

219 Poslovnik o proceduri provođenja javne konkurencije i imenovanja članova Centralne izborne komisije BiH (bosanski jezik) 124

Poslovnik o proceduri provođenja javne konkurencije i imenovanja članova Središnjega izbornog povjerenstva BiH (hrvatski jezik) 130

Пословник о процедури провођења јавне конкуренције и именовања чланова Централне изборне комисије БиХ (српски језик) 135

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

220 Odluka broj AP 2043/12 (bosanski jezik) 140Odluka broj AP 2043/12 (hrvatski jezik) 146Одлука број АП 2043/12 (српски језик) 152

221 Odluka broj AP 3257/12 (bosanski jezik) 158Odluka broj AP 3257/12 (hrvatski jezik) 167Одлукa број АП 3257/12 (српски језик) 175

222 Odluka broj U 3/15 (bosanski jezik) 184Odluka broј U 3/15 (hrvatski jezik) 188Одлука број У 3/15 (српски језик) 192

ISPRAVKE

223 Ispravka Odluke o imenovanju članova Državne komisije za saradnju Bosne i Hercegovine sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) i visini novčane naknade (bosanski jezik) 196Ispravka Odluke o imenovanju članova Državnogpovjerenstva za suradnju Bosne i Hercegovine sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za obrazovanje, znanost i kulturu (UNESCO) i visini novčane naknade (hrvatski jezik) 196Исправка Одлуке о именовању чланова Државне комисије за сарадњу Босне и Хер-цеговине са Организацијом Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) и висини новчане накнаде (српски језик) 197


Izdavač: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za izdavača: sekretar Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Bojan Ninković - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Direktor: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Direktor: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050, faks: 722-074 -Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Štampa: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za štampariju: Mevludin Hamzić - Reklamacije zaneprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za I polugodište 2016. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http://www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM

Documents

Broj010 - sluzbenilist.ba