Naslov originala Jenny ColganCHRISTMAS AT THE CUPCAKE CAFÉ

Svima koji i dalje ostavljaju voćnu pitu

za Deda Mraza (i šargarepu za irvasa).

Pozdrav od Dženi

Zdravo! Iako mi je Vidimo se u Kapkejk kafeu bio trinaesti roman, teže samga ostavila iza sebe nego neke prethodne. Možda zato što je to bila najdužaknjiga koju sam u životu napisala, zaista sam imala osećaj da sam zavolelanjene likove. Uhvatilo me je božićno raspoloženje nakon što je izašla -obožavam Božić - počela sam da pravim božićni kolač i neke voćne pite izapitala sam se - usput, znam da zvučim potpuno smešno - kako bi ih Isinapravila. Pa sam pomislila da ih zapišem. Osim toga, ako uživate ureceptima, lepo je da sakupite nekoliko na jednom mestu za ovo dobagodine. Takođe smo ponovo štampali sjajan uvodni vodič bloga The CakedCrusader za pečenje kapkejkova iz prethodne knjige, u slučaju da tekpočinjete.

Čudno, ali iako volim da čitam nastavke, nikad pre nisam nijedannapisala. Mada, nešto mi se ponekad ne sviđa kod njih, pa sam se trudila daizbegavam pasuse kao što su: „Džejn je ušetala u sobu. ’Zdravo, Džejn!’,rekao je Piter. Kako se osećaš nakon što su te ostavili u onoj olupini pa simorala da učestvuješ u kanibalizmu, a zatim te je pokupio delfin i dovezaokući, gde si se udala za svoju pravu ljubav, za koju se na kraju ipakispostavilo da ti nije brat?’ ’Dobro’, odgovorila je Džejn.”

Takođe sam pokušala da izbegnem i suprotno, ono čega morate sami dase setite (hajde, svi smo veoma zauzeti), na primer: „’Ovde je gore nego naBermudima’, viknula je Džejn, i zavitlala veštačku nogu preko prostorije.”

Dakle. Umesto da se ponavljam, evo brzog pregleda (dobro došli, ako stenovi!).

Isi Rendal je izgubila posao u agenciji za prodaju nekretnina, pa je novac

od otpremnine uložila u otvaranje Kapkejk kafea u Stouk Njuingtonu,mešovitom, mirnom kraju Londona (njen deda Džo bio je pekar uMančesteru i ona je oduvek volela da mesi, pa je odlučila da joj to postanezanimanje).

Zaposlila je Perl Makgregor, koja odgaja Luisa uglavnom kao samohranamajka, mada njegov tata Bendžamin Kmbota s vremena na vreme navrati; iKerolajn, koja se razvodi od bogatog muža. I Isi je raskinula s dečkomGrejemom, prodavcem nekretnina, koji je bio užasan, i započela vezu saOstinom Tajlerom, zaposlenim u obližnjoj banci, koji odgaja svog brataDarnija nakon smrti roditelja. Ostinu je ponuđen novi posao preko okeana,ali sve je odloženo - sad je već prošlo više od godinu dana od prošle knjige,ako to ima smisla. Dakle, u svakom slučaju, Luis sad ima četiri godine i ideu zabavište, Dami ima jedanaest i pohađa peti razred, a Isina najboljadrugarica Helena, bolničarka, dobila je bebu sa svojim dečkom, doktoromAšokom.

Nadajmo se da smo svi spremni!Mnogo se zahvaljujem BBC Buksu i Deliji Smit što mi je dozvolila da

upotrebim njen recept. I još jedno hvala blogu The Little Loaf za recept upetnaestom poglavlju. Više recepata potražite nahttp://thelittleloaf.wordpress.com.

Javite nam na www.facebook.com/jennycolganbooks ili @jennycolgan naTviteru ako isprobate neki recept, i želim vam najsrećniji od svih Božića.

Najtoplije želje,Dženi

Napomena spisateljice

Sve ove recepte uspešno sam isprobala, mnoge i više puta, i to veomalakomo. Ako imate vremena da pravite božićni kolač četiri nedelje unapred,to zaista pomaže!

Dobro zapamtite: visinski kolači su veoma, veoma slatki na zemlji.

Sedela sam tako, iznad mene imela

(Bledozelena, nežna imela),Poslednja sveća je prigušeno gorela,

Sneni plesači su otišli svi,Dok jedna sveća i dalje gori,

Sa svih strana su vrebale sene:Neko je došao i poljubio mene1

Imela, Volter de la Mer

Prvo poglavlje

Medeni kolač

Ovo testo nije za medenjake-čovečuljke, jer za njih pre treba receptza keks pošto moraju da ostanu, tvrdi i hrskavi. A nije ni zamedenjake-kućice, osim ako nemate beskrajno mnogo slobodnogvremena i (recimo to tiho) volite malo da se pravite važni i da sevašim kolačima dive umesto da ih jedu. Ne, ovo je staromodan,mekan, lepljiv, meden kolač. Priprema ne traje dugo, ali bićetezadovoljni kad ga napravite.Napomena: Nauljite posudu pre nego što je napunite melasom. Inačećete se opasno posvađati s vašom mašinom za pranje suđa.

50 g belog šećera50 g smeđeg šećera120 g putera180 ml melase300 g samorastućeg brašna2

1 kafena kašičica praška za pecivo1 supena kašika cimeta u prahu1 supena kašika đumbira u prahu (ili malo više ako želite)1/2 kafene kašičice mlevenog karanfilića (ja sam samo ubacila“srećan” karanfilić)1/2 kafene kašičice soli60 ml vruće vode

Rernu zagrejte na 175°C /oznaka za gas 3. Namastite pleh za veknuili četvrtastu tepsiju. Penasto umutite šećer i puter (sve to možete i uposudi za mikser), zatim dodajte jaje i melasu.Umešajte začine, prašak za pecivo, brašno i so. Umutite u vlažnusmesu. Dodajte vodu, zatim prespite u pleh za pečenje i pecite 45minuta.Odozgo možete posuti šećerom za glazuru, ili napravite glazuru odšećera, ili kolač samo isecite takav kakav jeste – pravi slastan,lepljiv božićni medenjak. Slobodno poslužite onima koje volite.

Miris cimeta, narandžine kore i đumbira ispunio je vazduh u kome se većosećala jaka aroma kafe. Kiša je napolju pljuštala o velike izloge na bledojžutozelenoj unutrašnjosti Kapkejk kafea, ušuškanog u sivo kameno pročeljeodmah pored gvožđare i iza ograđenog drveta, koje je tog ledenogpopodneva izgledalo smrznuto i golo.

Isi je spustila sveže kapkejkove sa kesten-pireom, ukrašene sićušnimzelenim lišćem, duboko udahnula od sreće i zapitala se je li prerano dapočne da pušta disk Srebrni zvončići. Vreme je bilo neobično blago većideo novembra, ali zima je sad zaista hvatala zalet.

Mušterije su pristizale utučene i izmučene jakim vetrom, ubacivalekišobrane u korpu pored ulaznih vrata (toliko kišobrana je zaboravljeno daje Perl izjavila kako bi mogli, ako zapadnu u finansijske poteškoće, početida prodaju polovne kišobrane), a onda bi na pola puta prekinule borbu sjaknama čim bi im topao miris stigao do nozdrva. I Isi bi videla kako ihobuzima: ramena, povijena pod kišom, lagano bi se ispravljala u prijatnojunutrašnjosti kafea; napeta, razdražljiva londonska lica bi se opustila iosmeh im zaigrao oko usana dok su prilazili staromodnoj staklenoj vitrini sadnevnim izborom poslastica: visoko naslagani kapkejkovi sa najboljimprelivom od putera menjali su se svake nedelje u zavisnosti od Isinograspoloženja, ili od toga što su joj upravo dojavili gde ima najboljih mahunavanile ili odličnog šipka, ili je samo osetila potrebu da malo luduje spuslicama od lešnika. Ogroman bučan narandžasti aparat za kafu (boja je upotpunosti odudarala od bledozelenih, sivih i cvetnih nijansi samog kafea,

ali morali su da ga kupe jer je bio jeftin i radio kao sat) šištao je u pozadini,vatrica je veselo gorela (Isi bi više volela drva, ali bilo je zabranjeno, pa suimali gorionik na gas); bilo je novina na stalku i knjiga na policama; imalisu bežični internet i udobne ćoškove u koje si mogao da se zavučeš, kao idugačak sto za koji su mame mogle da sednu s kolicima a da drugima nezakrče put.

Ljudi su se smeškali i trebalo im je vremena da se odluče. Isi je volela daih nutka onim što su imali u ponudi i da objašnjava sastojke: kako jegnječila jagode a onda ih ostavila u sirupu za pitice od jagoda, kakve supravili leti; ili cele borovnice kakve je stavljala na letnje voćne kapkejkove;ili, kao sada, kad je nudila mušteriji da pomiriše novu turu sa svežimkaranfilićem. Perl je jednostavno puštala ljude da izaberu. Morale su da sepostaraju da se Kerolajn dobro naspava ili je umela da bude pomaloživčana i otkriva broj kalorija svakog kolača. To je Isi veoma ljutilo.

„Reč na ’k’ je zabranjena u ovom kafeu”, rekla bi. „Ljudi ne dolazeovamo da bi neko u njima budio osećaj krivice. Dolaze da se opuste,predahnu, posede s prijateljima. Ne trebaš im ti da prigovaraš o zasićenimmastima.”

„Samo se trudim da budem korisna”, branila se Kerolajn. „Privreda je uteškoćama. Znam koliko moj bivši muž izbegava plaćanje poreza. Neće bitidovoljno novca za kardiološka odeljenja, to je sve što hoću da kažem.”

Perl se pojavila iz kuhinje u podrumu sa još jednim poslužavnikom medenihčovečuljaka. Prvi su u roku od nekoliko trenutaka razgrabila deca dok su sevraćala iz škole, oduševljena njihovim malim leptir-mašnama i bojažljivimizgledom. Videla je da Isi stoji s pomalo sanjalačkim izrazom dok jeposluživala dve rolnice s cimetom i vreli late čoveku s velikim stomakom,u crvenom kaputu i s belom bradom.

„I ne pomišljaj”, dobacila joj je.„Šta?”, pitala je Isi s osećajem krivice.„Da započneš čitavo ludilo oko Božića. To nije Deda Mraz.”„Mogao bih biti”, pobunio se starac. „Otkud znaš?”„Jer bi u ovo doba godine imao pune ruke posla”, odvratila je Perl i

pažnju ponovo preusmerila na svoju gazdaricu.

Isine oči su nevoljno odlutale do staklene tegle sa šećernim štapićima kojisu se nekako našli pored kase.

„Novembar je!”, rekla je Perl. „Upravo smo rasprodali kapkejkove „GajFoks”,3 sećaš se? I ne teraj me da te podsećam koliko mi je trebalo daposkidam svu paučinu iz Noći veštica.”

„Možda je trebalo da je ostavimo tamo kao lažni sneg”, pitala se Isi.„Ne”, rekla je Perl. „Glupo je. Ovi praznici tako dugo traju i svima se

smuče i potpuno su preterani i neprikladni.”„Uf, gluposti”, pobunila se Isi. Ali Perl se nije dala otrgnuti od svog lošeg

raspoloženja.„I to je teško doba za svakoga”, ubacila se Kerolajn. „Rekla sam Hermiji

da će poni možda morati da ode ako joj otac ne odustane od svojihzamisli.”

„Kuda da ide?”, pitala je Perl.„U večna lovišta”, odvratila je Kerolajn brzo. „U međuvremenu, on ide na

Antigvu. Antigvu! Je li mene ikad vodio na Antigvu? Ne. Znaš kakva jeAntigva”, obratila se Perl.

„Otkud znam?”, pitala ju je ona.Umešala se Isi. Kerolajn je bila dobra, vredna radnica, ali očito joj je

nedostajao čip za osetljivost otkako ju je napustio muž, a sad je pokušavaoi da joj smanji alimentaciju. Kerolajn je ranije poznavala samo veomalagodan život. Zarađivanje za život i mešanje sa običnim ljudima i dalje jepomalo smatrala smešnom novinom.

„Dakle, skoro je poslednja nedelja novembra”, rekla je Isi. „Svi ostaliprave crvene čaše i šešire za Deda Mraza i zvončiće. Iskreno, London nijepravo mesto za tebe ako želiš da pobegneš od Božića. Tu se Božić najlepšeslavi na svetu, i želim da i mi budemo deo toga.”

„Ho-ho-ho”, oglasio se debeljko s belom bradom. Pogledale su u njega, azatim jedna u drugu.

„Prestani”, rekla je Perl.„Ne, nemoj!”, dobacila je Isi. Bila je tako uzbuđena zbog Božića ove

godine; imala je toliko toga da slavi. Od Kapkejk kafea se neće bašobogatiti, ali plivali su. Njena najbolja drugarica Helena i njen partner Ašokće im se pridružiti s njihovom skakutavom (a zaista je bila veoma

skakutava) jednogodišnjom Čadani lmeldom, a možda dođe i Isina majka.Poslednji put kad se Isi čula s Marijan, u septembru, ona je bila na grčkomostrvu i prilično dobro zarađivala podučavajući jogi žene koje su sepretvarale da učestvuju u mjuziklu Mama Mia. Marijan je bila slobodnaduša, što je trebalo da je učini romantičnom, ali zato nije uvek bila naročitopouzdana kao majka.

A onda, tu je bio i Ostin, Isin predivni, rasejani dečko sa rasparenimčarapama i osećajnim izrazom lica. Imao je kovrdžavu kosu i zelene oči,naočare s debelim okvirima koje je često stavljao i skidao dok jerazmišljao, i Isi bi srce poskočilo u grudima svaki put kad bi pomislila nanjega.

Vrata su ponovo zazvonila i propustila novu bujicu mušterija: mlade ženekoje su ušle da malo sednu posle prilično rane božićne kupovine. Kese suim bile prepune šljokica i ručno rađenih ukrasa iz radnjica u lepoj lokalnojprometnoj ulici, a rumeni obrazi i mokra kosa pokazivali su da su sa sobomunele i hladnoću dok su otresale kapute i odmotavale šalove. Možda samojedna traka novogodišnjih lampica iznad aparata za kafu, pomislila je Isi.Božić u Londonu. Najbolji na svetu.

Božić u Njujorku, pomislio je Ostin, gledajući iznad i oko sebe, zanesen.Zaista je bio nešto posebno; uzbudljiv baš kao što se i priča. Padao je prvisneg, i svaki izlog je osvetljen preteranim ukrasima i raskošnom robom.Rejdio siti mjuzik hol imao je jelku visoku nekoliko spratova i predstavukoju je izvodila trupa Rokets - osećao se kao da je propao kroz vreme ipojavio se u filmu iz pedesetih.

Uživao je, nije mogao da mu odoli. U Njujorku se osećao kao dete, iakose ovde od njega očekivalo da bude veoma odrastao. Bilo je takouzbudljivo. Banka ga je poslala ovamo da „vežba razmenu ideja” pošto jeamerički ogranak očigledno zahtevao nekog smirenog a ne „usranogumetnika”. Izgleda da se Njujork umorio od svojih poludelih bankara,spremnih na svakakve rizike i sad im je očajnički trebao neko sauravnoteženom glavom da im se ne bi sve raspalo. Ostin je bio pomaloneorganizovan i nestrpljiv s papirologijom, ali retko je davao zajmove kojisu loše prošli, i umeo je dobro da uoči s kim je vredelo rizikovati (medu

njima je svakako bila i Isi) a ko je došao da mu prodaje prazne snove inajnoviji upravljački žargon. Bio je siguran radnik u finansijskom svetu kojije izgleda postajao sve ludi.

Isi mu je pomogla da se spakuje, jer on inače ne bi umeo da upari čarape.Poljubila ga je u ćelo.

„Dakle, vratićeš se pun neverovatnih njujorških mudrolija i svi će moratida se saginju i klanjaju ti se, i postaćeš kralj banke.”

„Mislim da oni nemaju kraljeve. Možda i imaju. Još se nisam popeo na tecenjene visine. Želim ogromnu krunu, ako imaju.”

„I jedan onakav štap. Za udaranje.”„Zar oni za to služe?”„Ne znam kakva je svrha biti kralj, ako ne možeš da udaraš štapom”,

istakla je Isi.„Sasvim si u pravu”, složio se. „Takođe ću tražiti i lažni hermelin.”Nežno ga je kvrcnula po nosu.„Kako si ti mudar i milostiv kralj. Pogledaj me!”, rekla je. „Ne mogu da

verujem da ti pakujem čarape. Kao da te šaljem u internat.”„Ooo, hoćeš li ti biti moja stroga nadzornica?”, zadirkivao ju je.„Danas si izgleda opsednut udaranjem, ili šta? Jesam li morala ovoliko da

čekam da mi pokažeš svoju perverznu stranu?”„Ti si prva počela, perverznakinjo.”

Odvezla ga je na aerodrom. „A onda ćeš se vratiti i brzo će doći Božić!”Ostin se nasmešio. „Stvarno ti ne smeta da sve odradiš kao i prošle

godine? Zaista?”„Zaista?”, ponovila je Isi. „Iskreno, prošle godine je bio najbolji Božić

koji sam ikad imala.”

I stvarno je tako mislila. Prvi put kad joj je majka otišla - ili prvi put kojegse jasno sećala a da joj nije bilo zbrkano u glavi - imala je sedam godina, ipisala je pismo Deda Mrazu, pažljivo vodeći računa o pismenosti.

Majka je bacila pogled preko ramena. Prolazila je kroz jedno od težihrazdoblja u životu, što je obično bilo praćeno s mnogo pritužbi na

mančestersko vreme i mračne večeri i prokleto lišće. Džo, Isin deda, i Isirazmenjivali su poglede dok je Marijan koračala gore- dole kao tigrica ukavezu, a zatim se zaustavila da pregleda Isin spisak.

„Lični gajdaš? Zašto bi želela gajdaša? Nismo čak ni Škotlanđani.”„Ne”, objasnila je Isi strpljivo. Njenu majku nisu zanimali kolači i hrana

uopšte, osim ako nije bio u pitanju mung pasulj ili tofu - što se nije moglopronaći u Mančesteru osamdesetih godina dvadesetog veka - ili neka drugapomodna ludorija o kojoj je čitala na loše štampanim brošurama oalternativnim načinima života, na koje je bila pretplaćena.

„Šećernog gajdaša. Deda mi ne da njegovog.”„Prevelik je i stalno ga kidaš”, gunđao je deda Džo, zatim joj je namignuo

da joj pokaže kako zapravo nije ljut. „Mada je onaj karamel preliv koji sinapravila bio prilično dobar, devojčice.”

Isi je blistala od ponosa.Marijan je pogledala dole. „Rukavice za rernu s likovima iz Mog malog

ponija... Draga moja, mislim da takve ne prave.”„Trebalo bi”, izjavila je Isi.„Ružičasta činija za mešenje... Svet devojčica... šta je to?”„To je lutkina glava. Za šminkanje.” Isi je čula kako druge devojčice u

razredu razgovaraju o tome. To su sve dobijale. Nije čula da je neko želeočiniju za mešenje. Zato je odlučila da bi bilo bolje da im se pridruži.

„Nanosiš šminku na plastičnu glavu?”, pitala je Marijan, koja je imalasavršenu kožu i nikad u životu nije koristila šminku. „Zašto? Da izgledakao uličarka?”

Isi je odmahnula glavom, blago crveneći.„Ženama nije potrebna šminka”, nastavila je Marijan. „To služi samo da

se udovolji muškarcima. Savršeno si dobra takva kakva si, razumeš? Ovounutra se računa.” Oštro je kucnula Isi po slepoočnici. „Bože, ova prokletazemlja. Zamisli, prodaju šminku deci.”

„Ne vidim u tome neku veliku opasnost”, ubacio se deda Džo. „To jebarem igračka. Ostalo je sve pribor za rad.”

„O, gospode, toliko mnogo stvari”, nastavila je Marijan.„Komercijalizacija Božića je odvratna. Izluđuje me. Svi se prežderavaju irazboljevaju i pretvaraju se kao da imaju savršene proklete porodice kad

svi znaju da je to potpuna laž jer živimo pod Tačerkinom čizmom i bombabi mogla da eksplodira svakog trena.

Deda Džo joj je uputio upozoravajući pogled. Isi bi se veoma uznemirilakad bi Marijan govorila o bombi ili galamila o tome kako će je odvesti uGrinhem komon,4 ili je naterati da nosi bedž protiv nuklearnog naoružanja uškolu. Zatim je smireno nastavio da maže puter na hleb, koji su jeli uz supuod repe. (Marijan je uporno zahtevala veoma jednostavno povrće; deda Džoih je snabdevao šećerom i ugljenim hidratima. Bila je to uravnoteženaishrana, ako su se računale obe krajnosti.)

Isi se na kraju ipak nije potrudila da pošalje pismo, nije čak napisala niime, koje je tada imalo veliko srce iznad slova „I” jer su tako radili i svinjeni prijatelji.

Dva dana kasnije Marijan je otišla i ostavila pismo za sobom.

Dušo, treba mi sunca na licu inače ne mogu disati. Želela sam da tepovedem sa sobom, ali Dio kaže da ti je škola potrebnija od sunca. Sobzirom na to da sam ja školu napustila sa četrnaest, ne mogu to samada uvidim, ali zasad je bolje da uradimo kako on kaže. Želim ti srećanBožić, dušo, i vidimo se uskoro.

Pored pisamceta nalazila se potpuno nova, neotpakovana, sjajna kutija

„svet devojčica”. Isi je kasnije u životu postala svesna da je majku tomoralo nešto koštati - nešto više od novca - ali onda joj se nije tako činilo.Uprkos dedinom trudu da je zainteresuje, ostavila je kutiju neotvorenu uuglu spavaće sobe i nikad se njom nije igrala.

Oboje su se probudili rano na Božić, Džo iz dugogodišnje navike, Isi oduzbuđenja, iako je bila svesna da će se druga deca koju je poznavala buditiuz svoje mame, a verovatno i tate. Džou se srce cepalo dok je gledao kakose trudi da joj to ne smeta, i dok je odmotavala novu činiju za mešenje ilepu malu mutilicu za decu, i najmanje tiganje koje je mogao da nade, i doksu zajedno pravili palačinke pre odlaska u crkvu u nedelju ujutru, gde su sepozdravljali s brojnim prijateljima i komšijama, srce mu se ponovo slomilokad je video da deo nje zaista nije mario; čak i tako mala, već je bilanaviknuta da je izneveri neko ko je najviše trebalo da bude uz nju.

Pogledala ga je, blistavih očiju, dok je okretala palačinku.„Srećan Božić, dušo”, rekao je i nežno je poljubio u glavu. „Srećan

Božić.”

Ostin je imao svoje razloge što je mrzeo Božić. Nije se ni trudio nakononog prvog, posle pogibije roditelja, kad maleni Darni nije plakao, nijevikao, nije jadikovao, već je samo ćutke sedeo i zbunjeno zurio u smešnoveliki broj poklona dobijenih od svih koje je poznavao, nagomilanih u uglusobe. Nije želeo da otvori nijedan. Ostin ga nije krivio. Na kraju suisključili telefon (nakon što je Ostin odbio bezbrojne pozive, svi su zvali daih sažaljevaju, i bilo je nepodnošljivo) i vratili se u krevet da gledajuTransformerse na kompjuteru i jedu čips. Gledanje smešnih džinovskihrobota kako razbijaju sve živo nekako je bilo najsličnije njihovomraspoloženju, i otada su svake godine radili nešto slično.Ali prošle godine on i Isi su tek započeli vezu, i bili su tako obuzeti jednodrugim, bilo im je predivno. Čitavu večnost je razmišljao kakve poklone dajoj kupi, i potpuno ju je oduševio: haljina za izlazak iz njene omiljenevintidž radnjice u Stouk Njuingtonu i lep par cipela u kojima nije mogla dahoda. Čudno, nije bila toliko bitna činjenica da ih je kupio, već ono što suone predstavljale: izlaske i zabavu, što je bilo teško izvodljivo kad radiš odjutra do mraka.

„Mislila sam da ćeš mi kupiti kecelju”, rekla je dok je isprobavala plavo-zelenu haljinu koja joj je savršeno pristajala. „Ili mikser ili tako nešto. Tomi kupuju svi ostali! Ako dobijem još jednu teglu za kapkejkove, počeću injih da ih prodajem.”

I na dnu torbe, kupljene od njegovog bonusa - jedini je u celoj banci dobiobonus te godine, prisetio se - male, ali besprekorno rezane, dijamantskeminđuše. Oči su joj se raširile i nije uopšte uspela da progovori.

Otada ih je nosila svakog dana.I užasno su razmazili Darnija igricama (Ostin) i knjigama (Isi), i gledali su

televiziju u pidžamama i večerali dimljenog lososa i pili šampanjac ujedanaest, dok je vreme napolju bilo previše grozno da bi neko čak ispomenuo šetnju, a sutradan je Isi pripremila izvrstan ručak... zbog Isi je...sve ponovo bilo dobro. Učinila je da sve bude zabavno; njihov lični Božić.

Nije preterivala s ukrašavanjem, nije ih uvlačila u društvene igre ili blesavešešire, niti ih je vukla u crkvu ili duge šetnje, kao što bi to uradile tetke.Razumela je i ispoštovala njihovo pravo da gledaju Transformerse po čitavdan u pidžamama i ljupko im se pridružila dok su to radili.

„Jedva čekam Božić”, rekao je Ostin na aerodromu. „Ali voleo bih dadođeš u Njujork.”

„Jednog dana”, odgovorila je Isi, koja je čeznula za tom posetom više odičega. „Idi i budi pametan i divan i sve ih očaraj, a onda nam se vrati pravokući.”

I sad se nalazio nasred Menhetna, dok je Darni ostao u Londonu sa Isi. Pregodinu dana sama pomisao na to da ostavi svog tvrdoglavog, natprosečnointeligentnog, superlukavog jedanaestogodišnjeg brata s bilo kim osim snaoružanim mobilnim timom i grupom veterinara s pištoljima za umirenjebila bi krajnja ludost. Darni je menjao škole i vrteo starijeg brata oko malogprsta nakon smrti roditelja u saobraćajnoj nesreći. Ostin je smesta odustaood studija i zaposlio se u banci kako bi im sačuvao krov nad glavom isprečio da mu brata oduzme Centar za socijalni rad ili brojne dobronamernetetke. Darni zauzvrat nije bio naročito zahvalan.

Ipak, nekako, nakon što je bio otvoreno grozan prema svim Ostinovimdevojkama - devojkama koje su gugutale nad Darnijem i zaljubljeno gledalevisokog, zgodnog Ostina, od čega se Darniju povraćalo - zaista je zavoleoIsi. I to što se toliko dopala Darniju bilo je prvo što je i Ostina privuklo -pored njenih krupnih očiju, punih usana i vedrog smeha. Sad je mislio nanjih zajedno u kućici koja je bila, iskreno, pomalo zapuštena dok su njihdvojica živeli kao momci, ali je sad pod Isinim okriljem postala udobna iprijatna, pa je osetio iznenadnu potrebu da je pozove. Bio je krenuo nasastanak i, pošto nije verovao da će se snaći u podzemnoj železnici, rešio jeda ide peške. Pogledao je na sat: jedanaest sati pre podne. To je značiločetiri posle podne u Londonu. Vredelo je pokušati.

„Hej.”„Hej”, rekla je Isi dok se s mukom penjala uz stepenice s vrećom od pet

kila najfinije mlevene etiopljanske mešavine. Ljudi su stajali u redu zapopodnevnu kafu koju su nosili sa sobom ili poslasticu posle škole, ali

svejedno je bila oduševljena što ga čuje. „Sta ima?”„Guraš li možda puding od šljiva u gubicu?”, zadirkivao ju je Ostin. „Ne

želiš ništa da bacaš.”„Ne guram”, odvratila je ljutito i spustila kafu na pult. „Da, zdravo, mogu

li da vam pomognem?”„Imate li božićni kolač?”Isi je izvila obrve na Perl. „Još ne”, odgovorila je. „Navodno, mali Isus bi

zaplakao da počnemo sa slavljem deset sekundi pre zvaničnog početkaAdventa.”5

„Kakva šteta.”„I jeste.”„Nemoj se podsmevati mojim uverenjima”, frknula je Perl.„Dakle, ja sam još tu, visim na neverovatno skupom mobilnom telefonu iz

Njujorka”, javio se Ostin.„Izvini, ljubavi”, rekla je Isi dok joj je mušterija pokazivala, blago

razočarana, na kapkejk s višnjom na vrhu. Neće biti razočarana, pomislila jeIsi, kad stigne do ušećerene višnje skrivene unutra. „Kako je tamo?”

„O, neverovatno!”, odgovorio je. „Mislim, prosto je čarobno. Svetlasvuda, ljudi se kližu u Rokfeler centru... to je ona ogromna zgrada sklizalištem napolju, puno je klizača i stvarno su dobri, muzika svira nauglovima ulica, a Central park je sav osvetljen tim čudesnim svetlima, imožeš krenuti na vožnju u kočijama kroz njega, s ćebetom i imelom i... pa,jednostavno je čarobno i neverovatno.”

„Ooo, stvarno. Šteta. Grrr, tako bih volela da sam tamo. Nemoj takodobro da se provodiš bez mene!”

Nešto joj je palo na pamet.„Je li supersjajno? Jesu li svi smrtno ljubazni prema tebi? Neće ti ponuditi

posao, zar ne?”Odjednom je u grudima osetila strah da će se on preseliti. Da to čuje,

njena najbolja prijateljica Helena prestala bi da doji na devedeset sekundi ipobunila se da je to glupo, što bi se od nje i očekivalo. Ona je sedela tu sAšokom, a on je jurio da joj ispuni svaku želju blistajući od sreće što jeuspeo da osvoji tako veličanstvenu nagradu kao što je ona, sa njenomdivljom dugom crvenom kosom i raskošnim grudima; ona se probijala kroz

život i usput obarala slabije smrtnike. Isi jednostavno nije bila takosamouverena.

„Ne”, odgovorio je Ostin. „Samo me vodaju okolo, razmenjujemo ideje,bla-bla.”

Mislio je da je bolje da joj ne spominje kako ga je neko iz administracijepitao je li istina da zatvaraju polovinu londonskih ogranaka. U bankarstvuje bilo više podmetanja i tračarenja nego u kapkejk kafeu Štrikaj iogovaraj, a to nešto govori.

Isi je pokušavala da spreći da joj misli izlete pred rudu. Šta ako ga žele?Šta bi ona radila s kafeom? Nije ga mogla ostaviti. Nije mogla samo da odei ostavi sve za šta je tako vredno radila. Ali ako se Ostin zaljubio u tajneverovatni, čarobni Njujork, a ona je bila zaljubljena u Ostina... dakle.Bila bi u neprilici. Ne. Glupo je razmišljala.

Prisetila se njihovog rastanka na aerodromu. Bilo je vrlo uzbudljivo -Hitrou se nije opterećivao time kad Božić počinje, pa je svoj ogromniterminal s visokom tavanicom ukrasio dugačkim visećim ljubičastimšljokicama i džinovskim srebrnim jelkama.

„Ovo je kao u onom filmu”, šapnula je Ostinu, koji je izgledao priličnozgodan sa lepim zelenim šalom koji mu je kupila.

„Nije”, odgovorio ju je. „Sva deca u tom filmu su ljupka.”Darni je stajao sa strane i mrštio se. Kosa mu je štrcala na istom mestu

gde i njegovom bratu.„Nemoj to da radiš. Odvratno je.”„Šta, ovo?”, pitao je Ostin, mazeći nosom Isin vrat dok nije zaskičala.„Da, to”, odvratio je Darni. „Ima užasan uticaj na moj razvoj. To će mi

ostaviti ožiljak za ceo život.”Ostin je pogledao u Isi. „Mada, vredi”, rekao je, a ona se srećno

nasmešila. Posmatrala je kako njegova visoka prilika nestaje u gomili predpasoškom kontrolom, a zatim se okrenuo u poslednjem trenutku da imveselo mahne pre nego što je nestao. Poželela je da vikne svetu: „To je mojmuškarac! Onaj tamo! Ono je on! Moj je! On me voli i sve to!”

Okrenula se Darniju. „Ti i ja sami nedelju dana”, rekla je veselo. Bilo jeneobično to što se zaljubila u čoveka koji je već imao nekoga u svomživotu, ali ona i Darni su se prilično dobro slagali.

„Veoma sam tužan”, izjavio je Darni, iako nije ni zvučao ni izgledaonimalo uznemireno. „Možeš li da mi kupiš mafin?”

„Suviše”, odgovorila je, „suviše si mi drag da bih ti dozvolila da jedešaerodromske mafine. Idemo kući, napraviću ti nešto.”

„Mogu li da upotrebim mikser?”„Da”, složila se. A onda, posle kraćeg ćutanja: „Misliš za pravljenje

kolača, je li tako?”Darni je zacoktao jezikom.

Nekako, Isi je očekivala od Ostina da jedva čeka da se vrati kući. Usvakom slučaju, u Njujorku su svi glasni i užurbani i viču „kupi, kupi,prodaj, prodaj” po čitav dan, zar ne? To Ostinu neće uopšte odgovarati, bilaje sigurna u to. On je bio tako opušten. Proveriće ponešto, upoznati nekeljude, a onda će svi nastaviti kao i pre. Pre godinu dana su pretili da će gaposlati preko okeana, ali pošto je privreda bila takva kakva jeste, to se nijedogodilo, i njoj je baš tako i odgovaralo. Zato je bila pomalo uvređena štoje zvučao tako veselo.

„Zvuči sjajno”, rekla je, malčice neubedljivo. „I London izgleda predivno.Sve je ukrašeno lampicama i ukrasima i izlozi su okićeni. Pa, svuda osimovde.”

Perl se bestidno nakašljala.„O, da”, rekao je Ostin. „O, ali ovo moraš da vidiš. Neboderi su stavili

posebna crvena svetla u prozore i na ulicama je sneg... prosto je čarobno.”Isi je podigla gomilu tanjira umrljanih od čokolade i šolje upravo spuštene

na pult pored nje. „Čarobno”, ponovila je.

Ostin se namrštio kad je prekinuo vezu. Isi nije bila uobičajeno razdragana.Pretpostavljao je da joj je teško zbog vremenske razlike. Svi su pomalozbunjeni. Svejedno će morati da pozove kasnije, da razgovara s Darnijem,iako je ovaj ulazio u pubertet pa će na svako pitanje verovatno odgovaratigunđanjem ili, još gore, nevidljivim sleganjem ramena, ili će početi dakritikuje brata zato što je u finansijskoj industriji i stoga, barem što seDarnija ticalo, odgovoran za približavanje smaka sveta, masovne

apokaliptične katastrofe i opšteg zla. Ostin je duboko zažalio što mu jedozvolio da čita Igre gladi.

Ostinu nimalo nije pomoglo to što je objašnjavao da mu je posaoneophodan da bi na stolu imali ogromnu količinu hrane koju je Darni gutao,kao i za nove patike za Darnijeva džinovska stopala nalik na čamce. Darnibi samo promumlao kako je Isi uspela da kupi kafu Fer trgovine,6 čime sesvrstala u dobre kapitaliste. Isi bi namignula Ostinu i pokušala da objasniDarniju kako ne bi mogla da otvori radnju bez Ostinove pomoći, na šta biDarni završio razgovor tako što bi se glasno pobunio i okrenuo od njih,povijenih mršavih ramena. Sledi im sedam teških godina, pomišljao jeponekad Ostin.

Zvono kafea je zazvonilo i unutra je uleteo Luis, Perlin četvorogodišnjak, snajboljim drugom Velikim Luisom. Veliki Luis je bio znatno sitniji od Luisaali prvi je došao u školu, a tamo je bio još jedan Luis, manji od obojice, pasu se tako podelili. Luis je to do tančina objasnio Perl jedne večeri, itrebala mu je čitava vožnja autobusom broj sedamdeset tri da bi dovršiopriču.

Perl je pokušala da se preseli iz kraja u južnom Londonu da bude bližeposlu i Luisovoj izvanrednoj školi, u koju se teško upisivalo (iskoristili suadresu kafea, zbog čega joj je bilo neprijatno, kako je ispričala svomparohu, koji joj je potapšao ruku i rekao da su čudni putevi Gospodnji, a ion je čuo da je Vilijam Paten predivna škola), ali nije išlo: njena majka,koja je živela s njima, nikako nije želela da se seli, a Ben, Luisov tata, niježiveo s njima, već je redovno svraćao, i ona nije želela da to prestane. Zatosu svakodnevno dugo putovali, ali trenutno nije mogla ništa bolje da smisli.

Mama Velikog Luisa je svakog dana preuzimala dečake iz škole, što jebila ogromna usluga koja joj je vraćana u vidu kafe i zemički. Perl je izašlaiza pulta i čučnula tako da joj Luis uleti u naručje. To nije bilo dobro zanjena kolena, ali, rekla je sebi ozbiljno, doći će dan, ko zna kad, kad jojviše neće juriti u zagrljaj, maziti se i spuštati vlažan poljubac na obraz ipričati joj sve o tome kako je proveo dan, i uopšte ponašati se kao da jeona najbolja osoba na svetu; što je prema njemu, naravno, i bila. To je

nikad nije zamaralo.„Zdravo, dušo”, pozdravila ga je. Iako je mama Velikog Luisa verovatno

osećala isto prema svom dečačiću (u stvari, nije tu bilo nikakvogverovatno), Perl se činilo da su

Luisovi obli, glatki obrazi, duge crne trepavice, meke čvrste lokne,okrugao stomačić i vedar osmeh nešto najlepše što je u životu videla. Čak inezainteresovanim posmatračima, on je bio ljupko dete.

„MAMICE!” Luis je imao zabrinut izraz lica dok je vadio sliku izruksaka. Bio je to veliki leptir, grubo naslikan i izdašno obojen, sa srebrnimpapirom umesto glave i žičanim antenama. „LEPTILI SU BUBE! JESI LITO ZNALA?”

„Pa, da, pretpostavljam da jesam. Zar se ne sećaš knjige o tome čime sehrani?”

„Oni su gusenice. Gusenice su bube s nogama, ali one su takođe leptili.Kao tost”, dodao je zamišljeno.

„Kako to misliš, kao tost?”, pitala je Perl.„Imamo hleb i imamo tost. Ali jedno je hleb a onda je i tost, i to je

dlugacije. Ja sam gladan”, rekao je Luis.„I JA GLADAN”, povikao je Veliki Luis, odjednom se uplašivši da će

biti izostavljen.„Izvolite, vas dvojica”, rekla je Isi kad se pojavila s pečenim voćnim

hlebom i dve šolje mleka. Svakodnevna velika sloboda u poslastičarnicinije dobra za četvorogodišnjake, pa su se svi trudili da motre na dečake,naročito na Luisa, čiji je oblik tela podsećao na majčin, i koji je najviše odsvega voleo da ćaska o kopačima zlata sa mušterijom - bilo kojom, mada jenaročito voleo Dotija, poštara - držeći veliki grumen šećerne glazure udebeljuškastim prstima.

„Mama?”, pitao je Luis. „Je li sad Božić?”„Nije još”, odgovorila je Perl. „Kad dođe Advent i počnemo da otvaramo

sve prozore da bi na velika vrata ušao Isus. To je Božić.”„Svi u školi kažu da je Božić. Imamo veliku jelku u učionici i gospođica

Sangita kaže da je sad plavo vleme da svi salve.”„Salve?”„Da.”

„Pa, jeste pravo vreme da se slavi. Kad dođe vreme. Još je novembar.Tek što je prošao vatromet za Sve svete, sećaš se? Strašni kostimi i velikabuka?”

Luis se zagledao u pod i ugrizao za usnu. „Ja se ne bojim vatlometa”,izjavio je tiho. Nesumnjivo se veoma, veoma plašio vatrometa. I iako jeuživao da dobija slatkiše za Sve svete, premda naletanje na duhove ivampire - naročito na velike dečake iz kraja, s maskama iz filma Vrisak,koji su jurcali i vrištali na biciklima - još kako mu je smetalo moralo sepriznati. Gospođica Sangita je prenela Perl da je Luis pomalo osetljiv, a onase nadurila i izjavila kako on samo nije mangup kao ostala deca. GospođicaSangita se ljubazno nasmešila i rekla kako je takav stav nepotreban, pa sePerl uplašila, jer se setila da je to dobra škola i da mora prestati da strahujeza svog dečaka.

Razmišljala je o tome dok su se zajedno vozili autobusom kući, a Luis jojpokazivao svako božićno drvce i ukras u svakoj kući pored koje suprolazili - a bilo ih je mnogo. Kad su stigli do centra grada, gde su menjaliautobus, razrogačio je oči kad je video ukrašene izloge čuvenih robnihkuća: Hemliz, s proslavom čarobnih pokretnih životinja u šumskomokruženju; velike vodopade od lampica u Ulici Ridžent; Džon Luis, čiji suizlozi bili krcati poklonima kakvi su se samo mogli zamisliti. Pločnici subili prepuni uzbuđenih potrošača koji su tražili sniženja i upijaliraspoloženje, a pabovi i restorani, okićeni kitnjastim venčićima i sćuretinom na jelovnicima, bili su dupke puni veselih ljudi. Perl jeuzdahnula. Nije mogla da porekne. Božić je sasvim sigurno bio blizu.

I bilo je red, bila je to teška godina. Ne za nju - radnja je dobro poslovala, aIsi je bila više nego dobra, postavila ju je za menadžera, plaćala koliko godje mogla, a bila je i popustiljiva u vezi s Luisom. Perl je čak uspela, prviput u životu, i da ostavi nešto sa strane; da počne možda da razmišlja obudućnosti; preseli se bliže kafeu i Luisovoj školi, što dalje od starog kraja.Nije to bio loš kraj, pomislila je odano. U svakom slučaju, nije bio najgori.Ali da se useli u stančić koji nije isti kao i svi drugi, koji je mogla da ukrasipo želji i gde bi imala zasebnu sobu za mamu, e to bi bilo lepo. To bi zaistabilo vrlo lepo. I nakratko joj se učinilo mogućim.

To je bilo pre nego što je ekonomska kriza uzela užasan danak naBendžaminu.

Da je Perl imala stranicu na Fejsbuku - a nije je imala, pošto nije imala niinternet - na ljubavnom statusu s Bendžaminom pisalo bi joj „komplikovanoje”. Ben je bio prelep, zabavljali su se i zatrudnela je i, dok očito ne bimenjala Luisa za ceo svet - on je bio nešto najbolje što joj se dogodilo uživotu - Ben nikad nije živeo s njima i ulazio im je i izlazio iz života dalekoviše nego što joj se sviđalo. Nevolja je bila u tome što ga je Luisbezuslovno obožavao; svog visokog, zgodnog, mišićavog tatu video je kaosuperheroja, koji dojuri u porodicu s vremena na vreme između supertajnihzadataka. I Perl nije mogla podneti da mu probuši taj srećni balon; dapokvari njegove radosne povike kad je Ben bio s njima, jer su u timtrenucima ličili na pravu porodicu. I tako je bila zaglavljena. Nije moglanapred. Nije bilo pošteno prema Luisu. I Benu je pomalo krenulo nabolje,imao je više posla... sve do pre šest meseci.

Građevinski radovi su presušili, tek tako. Dobio je nešto posla uOlimpijskom parku, ali činilo se da su se tamo skupili svi preduzimači izcele Evrope i konkurencija je bila žestoka. Na drugim mestima nije biloništa bolje. Ljudi su odlagali preseljenja ili dogradnju ili renoviranje iliproširivanje prostora dok ne vide kako će se kriza odvijati; hoće li ostatibez posla, ili će im smanjiti sate ili platu; hoće li im penzije biti zamrznute aušteđevina postati bezvredna zbog inflacije. Perl se mučila s jednomspavaćom sobom; ponekad, pomišljala je dok je posmatrala kišu, nije moglani da zamisli kako su ljudi uopšte uspevali da zagreju veće prostore.Ulagala je veliki napor da ne potone.

Nije za to bio kriv Bendžamin, zaista nije. Tražio je posao, sve jepokušavao, ali jednostavno za njega nije bilo ničeg, a imao je i poteškoćasa socijalnom službom u prošlosti, pa je dobijao isključivo zakonskiminimum socijalne pomoći.

Tako ga je dobro poznavala. Bio je povodljiv ali i ponosan. Vredan radnikkad je imao posla, ali kad nije... Dakle. Imao je mnogo prijatelja koji supetljali s poslovima u koje nije nikako želela da bude uključen i Luisovtata.

Zato mu je pomagala, tu i tamo, i sve više i više, i nije znala gde je tome

kraj. I Bendžamin je mrzeo što uzima novac, mrzeo je što mora da traži imoli kao pas od žene. A to je značilo da su im retki izlasci, povremenevečere, ostajanje da prenoći - bilo joj je jako teško da prizna, ali i dalje jojje bio najzgodniji muškarac koga je ikad videla - postajali sve redi. Nijebilo zabavno izvoditi ženu na večeru kad je ona morala da plaća račun.

Perl je zaista osećala oskudicu. Ali Bendžamin je bio tako dobar premanjihovom dečaku. Satima se igrao s Luisom, bio je iskreno zadivljennjegovim radovima od plastelina i žvrljotinama iz škole; igrali su fudbal nalivadi ili beskrajno dugo razgovarali o kopačima zlata i dizalicama. Perl bipre umrla od gladi nego sina lišila toga.

To se neće desiti, ali Božić će biti oskudan, to je bilo sve, i nije volela daje na tu činjenicu podseća svaki ukrašen izlog i uzbuđeno lice.

Drugo poglavlje

Božićne čokoladne kriške s keksom i višnjama

Ovo je krajnje ukusan kolač koji se na peče. Možete dodati gutljajruma ako želite da bude više u skladu s godišnjim dobom, ali imajtena umu da on neće biti ublažen pečenjem

275 g putera (ja sam upotrebila oko 200 g neslanog)150 ml zlatnog sirupa (2 veoma izdašne supene kašike)225 g veoma kvalitetne tamne čokolade200 g integralnog keksa (grubo izlomljenog)200 g čajnog, keksa (grubo izlomljenog)125 g mešanog koštunjavog voća (orasi, brazilski orasi,bademi - poželji)125 g ušećerenih višanja1 pakovanje čokoladnih kuglica (maltezers)(i ako imate i neke druge slatkiše pri ruci – neku vrstu čokoladnihpralina, itd– možete ubaciti i njih)

Obložite okrugli kalup od 15 cm za pečenje kolača ili duguljastuposudu od kilograma duplim slojem papira za pečenje. (Ja samupotrebila silikonski duguljasti kalup. Njega ne treba oblagati.)Rastopite puter, sirup i čokoladu u šerpi na niskoj temperaturi. Ovoje potrajalo jer sam ja prekidač podesila na najniži podeljak. Vodite

računa o tome da lonac bude dovoljno velik da u njega stane savizlomljen keks, itd. Mešajte da se sastojci dobro sjedine.Dodajte keks, čokoladne kuglice i voće i koštunjave plodove (ako ihstavljate). Dobro promešajte. (Sitno izlomite keks jer inače neće statiu kalup/pleh).Prebacite u pripremljen pleh za pečenje. Poravnajte i dobropritisnite da ne ostanu vazdušne rupe. Ostavite da se ohladi istvrdne. Potrebno je oko dva sata u frižideru ili oko četrdeset petminuta u zamrzivaču Što duže to bolje. Ukus je bio mnogo bolji usubotu. Potpuno omotajte alufolijom i ostavite u frižideru, Ukrasitezelenikom. NEMOJTE da brojite kalorije. Ovo je vreme radovanja.

Helena je podigla Čadani Imeldu i razvukla mračan osmeh zadovoljstva kojije pokazivao veličinu njenog postignuća. Čadani se derala iz petnih žilaiako je nosila gaćice s kamencima, košulju s karnerićima, baletsku suknjicui kaputić s gombicama, i još čipkane helanke s malim gombicama pozadi,nežnoružičaste čizmice sa sićušnim zvezdicama i ružičastu kapu sgombicama i dugačkim visećim trakama. Jarkocrvena kosa je neobičnoodudarala od sveg ružičastog, ali Čadani je bila devojčica, odlučno jerazmišljala Helena, i zato je trebalo tako i da izgleda. „Zar nisi slatka?”,gugutala je.

Čadani je ljutito pogledala majku i buntovnički povukla kapu. Uzalud;Helena ju je već vezala sigurnosti radi. Ruke jednogodišnje devojčice nisudorasle snazi vezivanja medicinske sestre zaposlene u hitnoj službi. I daljeje bila medicinska sestra, svima je ponavljala. Nameravala je da se vrati.Čim pronađe pravu osobu ili jaslice da se brinu o Čadani Imeldi. Do sada,niko nije ispunio njene zahteve.

Isi je isprva mislila da se Helena šali s tim preterano zaštitničkim stavom.Sama Helena je bila tako snažna i samouverena i nezavisna; kako je touopšte bilo moguće? Možda je iznenadila i samu sebe. Kako god, od prvogkreštavog udaha koji je Čadani Imelda uvukla, duboko ušuškana u Heleninoraskošno poprsje, posle brzog i krajnje propisnog porođaja koji, po Isinommišljenju, nikako nije mogao pojačati Heleninu empatiju prema bolesnima -jer ušetala je u bolnicu sama i izbacila bebu za manje od devedeset minuta

a da nije uzela čak ni aspirin - čitav Helenin život se pretvorio u projekatČadani.

Ašokova divna porodica, kad su se oporavili od šoka što je dobiovanbračno dete sa zapanjujućom i očigledno jačom od života crvenokosom,nije uspela da odvrati Helenu od Operacije Č. Ašok je bio najmlađi odšestoro dece, četvoro ženske, koja su sva bila glasna (između ostalog, zatose i nije brinuo što ima snažnu ženu), i voljna da priskoče u pomoć, dajusavete i poklone za novorođenče, jer su njihova deca već bila odrasla.

I tako Čadani nikad nije izašla iz kuće bez nekoliko dodatnih slojeva zasvaki slučaj ili bez poneke bočice viška tako da ne ogladni; Isin stari stan,koji su Helena i Ašok. iznajmili, sadržao je svaku igračku iz kataloga.Nekad mali i udoban, sad je bio mali, udoban i potpuno sakriven ispodogromne količine plastike, dečje odeće i velikog natpisa na zidu

„Princeza”.Isi je na to začkiljila.„Umeće da ceni sebe”, tvrdila je Helena. „Ne želim da je neko

ugnjetava.”„Ni tebe niko ne ugnjetava”, naglasila je Isi. „Sigurna sam da će svejedno

to naslediti od tebe.”„Nikad ne možeš biti sasvim siguran”, odvratila je Helena ostavljajući Isi

da raščisti svoju staru sofu od crvenog somota, na kojoj je sad bila velikagomila firmirane pletenine.

„Helena, ovde piše ’samo hemijsko čišćenje’“, upozorila ju je Isi ozbiljno.„Možda nisam roditelj, ali...”

Helena je izgledala blago postiđena. „Znam. Znam. Ali izgleda takoprelepo u tome. Iznenađena sam što je niko nije ukrao, stvarno jesam.”

Isi je zaklimala glavom kao što je često radila u blizini Čadani Imelde.Nije da nije bila divna beba - jeste, naravno; kćerka njene najdražeprijateljice. Ali bila je veoma bučna i vrištava i zahtevna, i Isi se ponekadzaista činilo da bi joj bilo mnogo udobnije bez sve te odeće; i kad Helena,Ašok i barem još četvoro rođaka ne bi skakali svaki put kad bi ciknula,možda bi bila malo bolja.

„Dakle”, rekla je Helena važno. „Reci mi šta misliš. Ovo su odevnekombinacije koje sam odabrala za Božić. Pogledaj ovu kapicu s irvasom,

zar nije preslatka? Da umreš.”Čadani je uhvatila irvasa za rogove i počela ljutito da ga grize.„Zatim crveni pliš za crkvu.”„Otkad ti ideš u crkvu?”„Mislim da bi svi u crkvi voleli da vide lepu bebu za Božić. O tome se

zapravo i radi”, odvratila je Helena.„Pa, da, bebu Isusa, simbol svetla i nade za svet. Ne bilo koju bebu...”

Helenino lice se ukočilo. „Iako je ona očito veoma, veoma posebna beba.Uostalom, sad joj je već godinu dana. Da li se još ubraja u bebe?”

Čadani se odvukla do televizora i izvlačila DVD-jeve Bebe Ajnštajn spolice i bacala ih na pod. Helena uopšte nije obraćala pažnju.

„Naravno!”„I Ašok je Sik”, dodala je Isi nepotrebno.„Otići ćemo u hram i za Divali”,7 objasnila je Helena. „E tek za to treba

stvarno da se doteraš.”Isi se nasmešila. Želela je da otvori bocu vina, ali setila se da ne može jer

Helena ne pije pošto još doji po potrebi, a po svemu sudeći, vrlo jeverovatno da će to raditi sve do 2025.

„U svakom slučaju”, rekla je Helena, „Čadani je...”, i počela je da navodičitav spisak najnovijih uspeha Čadani Imelde, što možda jeste a možda inije uključivalo „razbacivanje svih DVD-jeva sa emisijom Beba Ajnštajn”.

Isi je odjednom izgubila želju da se poveri prijateljici. Inače su imaleobičaj da ćaskaju o svemu i svačemu, ali otkako je stigla Čadani, Isi jeosećala kako se udaljavaju, a nije bila sasvim sigurna kako. Helena jeupoznala gomilu novih, nametljivih mama preko Udruženja mama severnogLondona, kojim je predsedavala jer je imala najprirodniji porođaj i najdužeje dojila, a njihove beskrajne, ošamućujuće rasprave o dopunskoj ishrani inoćnom buđenju ostavljale su Isi potpuno ravnodušnom. Čak i kad jepokušavala da se ubaci tako što je govorila o Darnijevim najnovijimnestašlucima (sva deca su morala da budu ili savršena ili užasna, činilo se,nije bilo sredine; isto tako, pri porođaju ili moraš da se porodiš gotovoneprimetno ili da skoro umreš i hitno primiš sedam litara krvi), Helena bi jesnishodljivo pogledala i rekla kako će sve biti drugačije kad bude imalasvoje dete. I da sad započne razgovor o tome kako joj nedostaje dečko,

činilo joj se pomalo...„Nedostaje mi Ostin”, počela je Isi odjednom. Htela je barem da proba.

„U Njujorku je. Volela bih da mu se ne sviđa.”Helena ju je pogledala. „Ašok je na dužnosti”, odgovorila je. „Ustajem

četiri puta svake noći, a onda on dođe i traži da beba bude mirna čitav dan.U ovom malenom, usranom stanu! Zamisli, molim te.”

Isi je volela taj stan, i dalje ga je doživljavala kao svoj.„O, bože”, rekla je oprezno, a zatim se drznula, pošto je njen slabašan

pokušaj jadikovanja presečen: „Treba li Čadani i dalje da se budi noću?”„Da”, prasnula je Helena. „Veoma je osetljiva.”Kao u odgovor na ovo, Čadani se odgegala do velike gomile sveže oprane

odeće na sofi i po njoj prosula punu šolju mleka za bebe.„Ne!”, zaurlala je Helena. „NE! Nemoj! Tek što sam. .. Čadani! Takvo

ponašanje ne dopuštam! Nije da te kritikujem kao osobu i kao boginju. Aliovakvo ponašanje ovog trenutka...”

Čadani je zurila u Helenu i dalje držeći šolju naopačke, kao da sprovodineki ogled. Isi je rešila da više ne spominje dečka. „Idem ja...”, rekla je.

Dok je izlazila, čula je Helenu kako govori: „Bila bih vrlo srećna kad bimi sad dala tu šolju, Čadani Imelda. Vrlo srećna. Usreći sad mamicu i dajmi tu šolju. Smesta mi daj šolju, Čadani. Daj mamici šolju.”

Treće poglavlje

Šta god Perl mislila, odlučila je Isi kad je stigla kući, došlo je vreme da seprave božićni kolači. Sakupila je na gomilu ogromne vreće sa različitimvrstama suvog grožđa - pitajući se, kao što je kratko radila jednomgodišnje, i samo jednom godišnje, po čemu se to grožđe u suštinirazlikovalo - zajedno sa glaziranim višnjama i ušećerenim voćnim koricama.Ako ne počne sada, neće imati dovoljno vremena da ih pripremi i neće navreme biti dobri i ukusni.

Darni je uleteo u kuhinju čim se vratio iz škole. Kad je zakoračio krozvrata, Isi je poskočila; već je zvučao kao odrastao, iako mu je bilo samojedanaest. I naravno, imao je sopstvene ključeve još od svoje šeste.

„Hej”, viknuo je. Inače bi obično projurio pored nje stepenicama pravo dosvoje sobe da se igra na svom iksboksu - osim ako, naravno, nije pravilanešto ukusno za jelo.

Kuća koju su Ostin i Darni nasledili od roditelja bila je prilično lepa kućau nizu od crvene cigle, sa velikim dnevnim boravkom u prizemlju, kuhinjompozadi i tri male spavaće sobe na spratu. Imali su i parče bašte iza kuće,koja nipošto nije bila dovoljno velika za igranje fudbala, ragbija, rukometa,odbojke ili Robina Huda, ali to momke nije sprečavalo sve ove godine.Nakon što su tu pet godina živeli samo njih dvojica, jedan mali, a drugiprezaposleni sanjar, mesto nije bilo baš u uzornom stanju, iako su imalijednu očajnu spremačicu. Isi je postepeno pokušavala da unese promene:ovde sloj boje; tamo nove pločice na podu. Kuća se obnavljala, mada je Isiostavila netaknutu zidnu lajsnu na kojoj je rukom petogodišnjaka bilanacrtana duga kolona trkačkih automobila i to neizbrisivim mastilom.

„Što ga nisi sprečio?”, pitala je Ostina.„Pa, i meni se dopalo”, odgovorio je blago. „Dobro mu ide crtanje; vidi,

sve točkove je nacrtao na pravom mestu i tako.”Isi je pogledala i svidelo joj se. Očistila je crtež i zadržala automobile.

Ostalo je pokušala da preuredi.Nije se mogla suzdržati. Nije morala da poseti psihologa da bi joj

potvrdio kako je to zbog njenog detinjstva bez sigurnosti - majčinognemirnog duha; oca putnika koga nikad nije upoznala. Jedino postojano unjenom životu bio je njen voljeni deda Džo, čija joj je pekara uvek bilatopao i udoban raj. Još od tada, pokušavala je da iznova stvori taj osećajprijatnosti i udobnosti kud god je išla.

U doba pre Ostina, Helena joj je jednom rekla kako voli da udovoljavaljudima. Isi ju je pitala šta je u tome loše, a Helena joj je napomenula da suje svi momci zloupotrebljavali. Ali ona nikako nije umela da korača krozživot kao Helena, da radi ono što joj se radi bez obzira na posledice. Kad jeupoznala Ostina, kome se dopadalo to što ona voli da mu ugađa... pa,momci se jesu žalili u početku zbog kuće - kome su uopšte potrebnezavese, pitao se Darni; to je tako malograđanski (iako očito nije imao pojmašta to znači), i tu se samo radilo o stidu i lažnoj privatnosti koju ti državaionako ne dozvoljava da imaš - ali Isi je bila uporna, i postepeno, kad suprozori oprani i unet novi kuhinjski sto sa udobnom zidnom klupomprekrivenom jastučićima (dozvolili su Darniju da zadrži stari sto, prekrivenmrljama od mastila i starog lepka, s delom na kojem su se jednom igralibacanja noževa, koji je imao i radni sto u sobi na spratu), i svi Isinikuhinjski aparati koje je kupovala kao što druge žene kupuju cipele; lampeu uglovima sobe umesto golih sijalica (Ostin se žalio da ništa ne vidi svedok mu Isi nije rekla da je ovako romantično i da će podsticati romantičnadešavanja, što mu je pomalo izmenilo mišljenje), čak i jastučići (koje jeDarni potajno nosio gore da bi mu služili kao mete za gađanje), kuća jepostajala sve udobnija. Više nalik na dom, naglasila je Isi, kakav su imalinormalni ljudi, a ne obor za delikventne zebre.

Ostin je možda veselo gunđao - zato što se, sve u svemu, od njega to iočekivalo i zato što su to godinama govorile i sve njegove nametljive tetke,da je toj kući bila potrebna ženska ruka. U prošlosti je bilo mnogo žena

koje su obećavale upravo to i pokušavale da im se uvuku u život. Ostin iDarni su imali ime za njih: Jao, zbog zabrinutog izraza koji bi namestile inačina na koji bi rekle „jaoo” kad bi pogledale Darnija kao da je napuštenokuče. Ostin je mrzeo kad bi neko rekao „jaoo”. To je značilo da će Darniuraditi ili reći nešto neizrecivo.

Ali sa Isi je bilo nekako drugačije. Ona nije govorila „jaoo”. Slušala je. Izbog nje su obojica osećala kako povratak kući na udobno i toplo mestosvako veče može u stvari biti prilično prijatan, iako je to podrazumevalo dapočnu da nameštaju krevete i iznose smeće, obeduju s priborom, jedu voćei tako to. Da, unela je više mekog nameštaja tu i tamo, ali to je bila cenakoju su morali da plate, smatrao je Ostin, za sve lepo što je donela; za neštošto mu se nije činilo milion kilometara daleko od sreće.

Darni je skinuo zimsku jaknu i ruksak, razbacujući školske knjige, kape,šalove, samolepljive sličice i rasparene komade plastike svuda unaokolo.

„Zdravo, Darni”, pozdravila ga je. Dovukao se u kuhinju.„Šta radiš?”, pitao je. „Umirem od gladi.”„Uvek umireš od gladi”, odgovorila je. „Mada, ovo ne možeš da jedeš.”Zavirio je u velike šerpe. „Sta praviš?”„O, ovo je lakši deo. Samo mariniram voće.”Onjušio je bocu iz koje je izdašno sipala u mešavinu. „Fuj. Šta je to?”„Konjak.”„Mogu li...”„Ne”, odbrusila je bez oklevanja.„Daj, samo da probam. U Francuskoj dopuštaju deci da piju vino uz jelo.”„I jedu konje i imaju ljubavnice. Kad odlučimo da postanemo Francuzi,

Darni, budi siguran da ću ti javiti.”Namrštio se. „Šta onda ima za jelo?”„Pojedi nekoliko banana, pa ću ti napraviti voćni tost”, rekla je. „A

imamo i lazanje u rerni.”„Voćni tost? Ne mogu da verujem da imaš poslastičarnicu, a ja dobijem

samo voćni tost.”„Pa, onda nauči sam da pečeš kolače.”„Neće moći”, odgovorio je. „To je za devojčice.”

„Bojiš se?”, pitala ga je.„Ne!”„Moj deda je pravio na stotine šnenokli dnevno sve do svoje

sedamdesete.” Darni se podsmehnuo. „Šta je smešno?”„Šnenokle. To je uvredljivo.”Kratko je razmislila. „Jeste pomalo”, priznala je na kraju. „Ipak, muškarci

su odlični poslastičari. Ili umeju da budu.”Darni je već spojio voćni tost i gulio bananu. Pogledao je u telefon.„Očekujem ga”, odgovorila je. „Svaki čas.”„Baš me briga”, odvratio je smesta. „Ionako je verovatno na glupim

sastancima.”Pogledao je ka staklenim vratima koja su vodila na mračnu verandu.

Video im je odraze u staklu. Kuća je delovala udobno i toplo. Nije to želeoda prizna, ali voleo je što je Isi tu. Bilo je lepo. Nije mu bila... nije mu bilamama ili tako nešto. To ne može NIKAD da se desi. Ali u poređenju snapornim ženama koje je Ostin godinama dovodio, ona je verovatno bila uredu, pretpostavljao je. I sad je bila ovde, pa, gotovo kao da su imali lepukuću poput njegovih prijatelja, i sve je nekako bilo u redu posle veoma,veoma mnogo godina. Pa zašto je onda njegov glupi brat u glupoj Americi?

„Znaš škole u Americi, je li tako?”, pitao je lažno opušteno, pokušavajućida ukrade nešto suvog grožđa iz činije za mešenje. Isi ga je blago pljesnulapo ruci varjačom.

„Da”, odgovorila je. U stvari, nikad nije bila u Americi, pa joj je biloteško da mu umiri strahove.

„Imaju li... imaju li MNOGO pušaka u školi i to?”, izustio je konačno.„Ne”, odgovorila je žaleći što ne može biti sigurnija. „Sigurna sam da

nemaju. Nikako.”Usta su mu se iskrivila od prezira. „A pevaju li sve vreme?”„Ne znam”, odvratila je. „Jednostavno ne znam.” Telefon je zazvonio.

„Izvini”, rekao je Ostin. „Sastanak se odužio. Želeli su da upoznam još nekeljude i prisustvujem sastanku odbora...”

„Opa”, izustila je Isi. „Očito si ih zadivio.”„Ne znam za to”, odgovorio je. „Mislim da samo vole da me slušaju kako

govorim.”„Ne budi skroman”, prekorila ga je veselo ali s blagim podrhtavanjem u

glasu.„Naravno da te vole. Zašto te ne bi voleli? Divan si.”Ostin joj je u glasu prepoznao ganutost i opsovao je u sebi. Nije želeo da

razmišlja, nije želeo čak ni da uzme u obzir šta bi to značilo kad bi mu ovdeponudili posao - a izgleda da se pretvaralo i u više od toga. Ne samo posao;pravu karijeru; neverovatnu priliku. S obzirom na trenutno stanje ubankarstvu, bio je srećan što uopšte ima posao, a kamoli uspešnu karijeru.A pomisao da bi konačno mogao da zaradi pravi novac, umesto da samopreživljavaju... Isi je imala kafe, naravno, ali to nije donosilo veliku zaradu,i bilo bi lepo kad bi njih dvoje mogli da rade i nešto lepo... otputuju na nekilep odmor... možda čak... pa. Nije želeo da razmišlja o sledećem koraku.Bio je malo predaleko u budućnosti. Ali ipak.

Imalo bi smisla, čvrsto je rekao sebi. Šta god da ih je čekalo. Imalo bismisla da imaju ušteđevinu, jastuk iza leđa. Da budu sigurni. Zajedno.

„Pa, veoma su ljubazni...”, priznao je. „Kako je Darniju u školi?”Nije želela da kaže kako je videla kad ga je na igralištu nastavnik brzo

ispratio do kapije. Trudila se da se ne meša preterano u školu, iako jebrinula za njega, najmanje dete u razredu, i jedino bez roditelja, gotovo istokoliko i Ostin.

„Hmm”, promumlala je.„Šta radiš?”„Pravim božićni kolač. Miriše čarobno!”„Miriše grozno”, izgovorio je Darni u mikrofon. „I ne da mi da probam.”„Zato što si rekao da grozno miriše”, odgovorila je odsečno. „I ima veliki

postotak alkohola, pa svejedno ne smem da ti dam.”„Ostin bi mi dozvolio.”„Ne, ne bih”, stigao je glas iz telefona.„Kad svi budemo imali pravo glasa”, izjavio je Darni, „i ja ću se ovde

više pitati.”„Ako počneš o pravu glasa za tinejdžere, spustiću slušalicu”, zapretio je

Ostin.„Ne, nemoj...”, ubacila se Isi.

Vladao je tajac dok je Darni napravio nepristojan pokret ka telefonu, aonda je, dok je smrknuto gunđao o tome kako će se ovde sve promeniti kadtinejdžeri dobiju pravo glasa, zgrabio nekoliko banana i nestao uz stepenice.

„Je li otišao?”, upita Ostin.„Da”, odgovori Isi. „U stvari, večeras mi deluje prilično dobro raspoložen.

Možda mu u školi ipak nije bilo tako loše.”„O, dobro”, rekao je Ostin. „Hvala, Isi. Stvarno sam mislio da će ga

pubertet uhvatiti malo kasnije.”„O, još nije tako loše”, rekla je. „I dalje priča s nama. Mislim da će

uskoro i to prestati. Mada njegove patike...”„Znam”, prekinuo ju je nabirajući nos. „Ja sam skoro prestao da

primećujem miris pre nego što si ti došla.”„Hmm”, rekla je. Nastupio je nov tajac. To uopšte nije ličilo na njih.

Obično nije bilo kraja razgovoru. Pričao joj je o svemu što se dešavalo ubanci; ona bi spominjala zanimljive mušterije ili oko čega su se Perl iKerolajn poslednji put posvađale.

Ona je i dalje radila ono što i inače. Njemu je život izgleda postajaodrugačiji.

Isi je prevrtala po glavi o čemu bi s njim razgovarala, ali ništa joj nijepadalo na pamet - u poređenju s dešavanjima u Njujorku, dan joj je prošaouobičajeno: razgovor sa snabdevačima šećerom, ubeđivanje Perl da okačeneke ukrase. A ostatak vremena... pa, ovo nije mogla da kaže, jer bi sečinilo nepravednim prema njemu, krivila ga je što je odsutan, pretvarala seu one užasno nametljive žene kojima nije želela da pripada, a koje se uvekžale na svoje druge polovine. Nije mu mogla reći da je uglavnom mislila nato, i sve što joj je padalo na pamet bilo je koliko joj nedostaje i koliko želida se vrati i koliko se boji da će im on uzdrmati živote baš sad kad, prviput posle mnogo godina, oseća kako uplovljava u sigurnu luku.

Zato je ćutala.„Pa, šta ima novo?”, pitao je zbunjeno. Navesti Isi na razgovor nikad nije

bilo teško. Bilo je daleko teže navesti je da ćuti za vreme kriketa.„O, zapravo ništa. Sve je po starom.”Osetila je kako joj lice gori dok se tišina među njima rastezala. Međutim,

Ostin je čekao da pređe auto-put s četiri trake a da nije bio sasvim siguran

u kom pravcu teče saobraćaj, i nije bio svestan njene emocionalneosetljivosti. Pomislio je da se ljuti što joj je ostavio Darnija.

„Vidi, tetka Džesika je rekla da bi se radovala da pripazi Darnija...”„Šta?”, pitala je ogorčeno. „Ništa ne fali meni i Darniju. On je dobro. Ne

brini za nas.”„Ne brinem”, odgovorio je u trenutku kad je žuti taksi glasno zatrubio na

njega što je nepromišljeno zastao pre nego što je prešao put. „Samo kažem.Znaš. Postoji i ta mogućnost.”

„Vraćam se kući svako veče posle napornog radnog dana i uspevam damu proverim domaći i napravim večeru. Mislim da je to u redu. Mislim dami ne trebaju druge mogućnosti, a ti?”

„Ne, ne, ide ti sjajno.”Zapitao se kad je ovaj razgovor počeo da mu izmiče. „Izvini”, rekao je.

„Nisam mislio da.. .” Telefon mu je zapištao. Pristizao je drugi poziv.„Slušaj, moram da idem”, rekao je.

„Zvaću te kasnije.”„Spavaću”, odgovorila je durljivije nego što je nameravala. „Možemo

razgovarati sutra.”„Dobro... u redu.”

Isi je osetila zabrinjavajuće nezadovoljstvo kad je spustila slušalicu. Nisuuopšte uspeli propisno da razgovaraju ni o čemu, i nije imala pojma kakvesu mu namere niti kako mu je, osim jasne slike koju je stekla iz razgovora snjim da se on tamo odlično zabavlja.

Rekla je sebi da se ponaša glupo, pravila je od muve slona. Vređala sebez razloga. Prethodni momak joj je bio emocionalno hladan i ponašao seprema njoj kao prema smeću, pa joj je ponekad bilo teško da se snađe uovoj novoj vezi. U društvu s Grejemom nije mogla ništa da kaže ili bi je onhladno poklopio; znala je da je Ostin sasvim drugačiji, ali nije bila sigurnakoliko daleko može da ide. Muškarci - ne, ne samo muškarci, svi - beže odonih koji se preterano vezuju. Nije želela tako da izgleda. Želela je da budetopla, opuštena, vedra, da ga podseti kako su izgradili prelep dom, a ne daga napada i ljuti se.

Uzdahnula je i pogledala voće koje je mešala.

„Ne”, rekla je osećajući se pomalo posramljeno i glupo. „Ne možeš daimaš crne misli dok praviš božićni kolač. To donosi nesreću. DARNI!”,viknula je uz stepenice. „Hoćeš li da dođeš i ubaciš dvadeset penija utesto?”

„Mogu li ubaciti novčiće od dve funte?”„NE!”

Ostin je uzdahnuo. Nije želeo da zabrinjava Isi, ali ponekad se to lakodešavalo. Zvali su ga u školu, neposredno pre nego što je otišao. KirstiDjubouz, direktorka osnovne škole, ranije je bila naklonjena Darniju, jer jojje bila poznata njegova istorija. Osim toga, mada to Ostin nije znao, bila jezaljubljena u njega. Gospodu Bedeker, Darnijevu novu direktorku, nimalonisu spopadale takve muke. A i Darnijevo ponašanje je stvarno bilozapanjujuće.

„Suočeni smo s onim što biste mogli nazvati poslednjom prilikom”,zarežala je gospođa Bedeker na Ostina, kome je ponekad u školi bilo teškoda se oseti kao odrastao.

„Zbog drskog odgovaranja?”, pobunio se.„Zbog neprekidnog ometanja nastave”, odvratila je gospođa Bedeker.

Ostin je iskrivio usta.„Nije smešno”, dodala je. „Ometa druge pri učenju. I da vam kažem još

nešto. DarniTajler je možda pametan i oštrouman i načitan i sve ostalo, i možda je

bučan i uspešan.”Udarila je dlanom po stolu da naglasi svoje reči. „Ali u ovoj školi ima

mnogo dece koja nemaju to što ima on i potrebni su im dobra poduka,organizovani časovi i prava disciplina, a on to sprečava, što nije u redu, i jato ne dozvoljavam u svojoj školi.”

Ovo je zaista brzo ućutkalo Ostina. Preneo je stav gospode BedekerDarniju to veće, i Darni se raspravljao, podjednako žestoko, kako su ispitipotpuni gubitak vremena za sve, što svejedno nije važno, da su ta decastalno pokušavala da ga zapale na odmoru pa im se s pravom svetio, a ikritički način razmišljanja je svakako važan deo obrazovanja. Isi se sakrilau kuhinju i pravila kiš od dimljenog bakalara. Ali Ostinu je bilo teško da

brine i o Isi i o Darniju u isto vreme, i tog trenutka su mu misli bileusmerene ka bratu, iako je Isi neprestano mislila na njega.

Četvrto poglavlje

Savršen božićni kolač

Ne želim da se izvinjavam zbog ovoga, napisala je Isi u svoju svesku sreceptima za pomoćno osoblje, koje je maštala da zaposli jednog dana. Bilaje to tradicija koju je započeo njen deda, i ona je rešila da je nastavi;sačuvala je sve njegove rukom pisane recepte a prijatelji su joj ih ukoričiliu knjigu. Nikad, nikad sebi nije dozvolila da pomisli kako će možda jednogdana imati kćerku kojoj bi je ostavila. To nikad ne bi uspelo. Uostalom,pomislila je, ako bude imala kćerku, ona će verovatno biti kao Marijan iješće samo pasulj i putovati po svetu, slati zagonetne razglednice i prekidatipucketave razgovore preko Skajpa dugim, ubačenim pričama o ljudima kojeIsi nije poznavala. Svejedno.

Sklona sam da većinu recepata menjam i izvrćem kako bih ih prilagodila

svom ukusu, u nadi da će se dopasti i mojim mušterijama. Ne volim ništapretjerano zapetljano ili otmeno, i ako gledam američke recepte, znam daće verovatno biti preslatki za Britance, dok francuski verovatno nećedovoljno slatki. Dakle, sve je to u redu, ali ovo je drugačije. Ovde je upitanju onaj slučaj, kad je recept napisan tako da ne može bolje. Nekimožda vole da naprave nešto moderno, sa celim narandžama ili nekimiznenađenjima i raznoraznim glupostima, ali ovo je, baš takav kakav je,najpouzdaniji recept ikad napisan. Nema veze ako nikad u životu nisteništa pekli. Možete da napravite predivan, predivan božićni kolač poreceptu Svete Delije Smit

Kako Delija još nije zvanično proglašena svetom, i na opštu sreću još ježiva i zdrava, jednog dana će to biti puka formalnost u Vatikanu. Niko nijekuvao tako jednostavno, i niko tako uspešno. Dok svi znamo, nikoga neimenujem, slavne kuvare koji tvrde da im za pripremu obroka treba polasata, a u stvari potroše čitavo popodne i još otplaču, ili koji zaboravljajuda ubace sastojke jer su previše zauzeti zabacivanjem kose, na Deliju seuvek moglo osloniti, i to nigde kao ovde. Uradite onako kako kaže - tačnoono što kaže; ni više ni manje - i predivan božićni kolač biće vaš. Da i nespominjem kako će vam kuhinja mirisati dok ga budete pravili. Savršenobi bilo da ga pravite krajem novembra da bi za nekoliko nedelja sazreo, iako bih uvela bilo kakvu promenu, dodala bih samo malo više konjaka, alito u potpunosti zavisi od vas.

Klasičan božićni kolač od Delije Smit

Ovo je, bez preterivanja, recept za božićni kolač koji se štampa jošod 1978. pravile su ga i volele hiljade i zajedno s tradicionalnimbožićnim pudingom, jedan je od najomiljenijih recepata ikadosmišljenih. Bogat je, taman i prilično vlažan, pa neće odgovarationima koji vole suve kolače. Nedavno smo nosili ove kolače napotpisivanje knjiga širom zemlje i bili smo zadivljeni koliko je ljudipojelo kolač, a zatim kupilo knjigu!

450 g sitnog suvog grožđa175 g suvog grožđa bez koštica175 g suvog grožđa50 g glaziranih višanja, opranih, osušenih i sitno iseckanih.50 g mešane ušećerene voćne kore, sitno iseckane3 supene kašike konjaka, i još jedna za prelivanje225 g običnog brašna1/2 ravne kafene kašičice soli1/4 ravne kafene kašičice narendanog muškatnog oraščića1/2 ravne kafene kašičice mlevenog mešanog začina225 g neslanog putera

225 g mekog smeđeg šećera4 krupna jajeta50 g badema, seckanog (može i sa ljuskom) Jedna ravna desertnakašika crne melase Narendana kora jednog limuna Narendana korajedne narandže110 g celih oljuštenih badema (samo ako ne nameravate da kolačprelivate glazurom)Takođe će vam biti potreban okrugli pleh za pečenje od 20 cm iličetvrtasti od 18 cm, nauljen i obložen silikonskim papirom (zapečenje). Vežite traku od smeđeg papira oko spoljašnje strane pleharadi dodatne zaštite.Morate početi da pravite ovaj kolač noć pre pečenja. Sve što trebada uradite jeste da odmerite sušeno voće i mešanu koru voća, staviteu činiju za mešanje i umešate konjak što je ravnomernije moguće.Pokrijte činiju čistom kuhinjskom krpom i ostavite voće po strani na12 sati da upije konjak.

Narednog dana, prethodno zagrejte rernu na oznaci za gas 1 ili na140C. Zatim odmerite i sve ostale sastojke, i označite ih na papirukako biste bili sigurni kako su svi tu. Melasu ćete lakše izmeriti akoskinete poklopac i stavite limenku u malu šerpu sa tek proključalomvodom. Sad počnite kolač prosejavanjem brašna, soli i začina uveliku činiju za mešenje, i pritom visoko podignite sito da bistebrašnu ostavili dovoljno vazduha. Zatim u posebnoj velikoj činiji zamešenje, umutite puter i šećer zajedno dok smesa ne bude laka,svetla i penasta. Sad umutite jaja u posebnoj činiji i dodajte ih ukrem kašiku po kašiku; nastavite da mutite dok se sva jaja nesjedine. Ako budete dodavali jaja polako i postepeno, smesa se nećezgrudvati. Ako se to desi, ne brinite, svaki kolač prepun tako divnihsastojaka ne može da nema dobar ukus!Kad dodate sva jaja, umešajte brašno i začine, blagim pokretima bezimalo lupanja (da bi se zadržao sav dragoceni vazduh). Umešajtesad voće, koru, seckano koštunjavo voće i melasu i na kraju rendanukoru limuna i narandže. Zatim velikom kutlačom prebacite smesu u

pripremljeni pleh, izravnajte zadnjom stranom kašike i ako nenameravate da stavljate glazuru, blago spustite čitave oguljenebademe u krug ili kvadrat svuda po površini. Konačno pokrijte kolačduplim slojem silikonskog papira sa rupom veličine novčića nasredini (ovo daje dodatnu zaštitu za vreme dugog i sporog pečenja).Pecite kolač na najnižoj polici rerne četiri i po ili četiri sata ičetrdeset pet minuta. Ponekad može trajati pola sata do četrdeset petminuta duže od ovoga, ali u svakom slučaju nemojte da proveravatedok ne prođe barem 4 sata. Ohladite kolač 30 minuta u plehu azatim ga prebacite na žičanu rešetku da se ohladi. Kad bude hladno,“nahranite ga” - napravite čačkalicama ili ražnjićima rupice navrhu i dnu kolača a zatim prelijete sa nekoliko kašičica konjaka,omotajte duplim slojem silikonskog papira pričvršćenog gumicom iliumotajte ponovo folijom ili spustite u vakumiranu kutiju. Tada gamožete hraniti u ravnomernim razmacima sve dok ne budete hteli daga prelivate glazurom ili jedete.

Perl je pogledala Isi. „Ovo radiš namerno”, rekla je.„Nije tačno”, branila se Isi. „Treba mu vremena da odstoji.”Svi koji su ušli na vrata podizali su noseve, zadovoljno njušili i smeškali

se.„Znaš, možeš kupiti ovaj miris i u mirišljavoj sveći”, rekla je Kerolajn.

„Košta samo pedeset funti.”Ostali su je pogledali.„Pedeset funti za sveću?”, ponovila je Perl. „U mojoj crkvi se prodaju za

trideset penija.”„Pa, ove su pokloni.”„Ljudi poklanjaju sveće?”„Oni pametni da”, odvratila je Kerolajn.„Pametni ljudi poklanjaju darove koji kažu: slušaj, uzmi ovo, kuća ti

stvarno neprijatno mirise pa ti treba ova smrdljiva sveca da se resiš toga?”„Pssst, vas dve”, ućutkala ih je Isi i uključila bučni aparat za kafu da

zaustavi dalju prepirku. Pogledala je ka kaminu, gde je okačila malu crvenučarapu za Luisa. Perl joj je ispratila pogled.

„Ti to krišom unosiš božićne ukrase?”„Ne”, žurno će Isi. „To je samo zaostali veš za pranje.”„Ovo je najbožićniji miris koji sam ikad osetila”, rekla je mlada mušterija

koju jeKerolajn posluživala. Dete pored nje ju je pogledalo razrogačenim,

blistavim očima.„DOLAZI DEDICA”, rekla je.„Pssst”, rekla je Isi. „Znam, ali nemoj nikom da kažeš.”Dete se osmehnulo zatvorenih usta, kao da su upravo podelile tajnu. Perl

je zakolutala očima.„Dobro. Dobro. Okiti sve šljokicama koje će skupljati prašinu i napraviti

mi nered koji ću morati da čistim, pa pevajte one glupe božićne pesme svedok ne poželim da udarim nešto ukoliko budem morala još jednom dačujem Zaustavite konjicu. Hoćete li da narednih pet nedelja nosim DedaMrazovu kapu? Možda da okačim zvončiće oko struka pa da postojanozvonim mesec i po dana. Da li bi vam to odgovaralo?”

„Perl!”, rekla je Isi. „To je samo malo zabave.”„Ove godine će mi svi ukrasi biti beli”, razmišljala je Kerolajn. „Ručno

rađeni, eskimski. Ne presijavaju se i ne svetle, ali su trajni. Deca se žale,ali im ja objašnjavam kako je stilizovani Božić bolji Božić.”

Isi je pažljivo proučavala Perl. Obično se nije tako lako vređala.„Ozbiljno, jesi li dobro?”, pitala ju je Isi. Zabrinula se da nije bila previše

obuzeta brigama oko Ostina pa nije primetila da i Perl nešto muči.„Biću dobro”, odgovorila je Perl postiđeno. „Izvini. Samo, sve se dešava

tako brzo i ima toliko mnogo posla...”Isi je klimnula glavom. „Ali biće lepo, zar ne? Luis je u pravom dobu za

to.”„Ali skupo je”, rekla je Perl. „Kupovina svih tih igračaka.”„Nikad nisam videla dete koje je manje zahtevno od Luisa”, izjavila je Isi.

„On neće tražiti igračke.”„Bendžamin stalno priča o tome kako će mu kupiti garažu za čudovišta i

sve što vidi na televiziji i fudbalsku opremu i slično”, nabrajala je Perl.„Ali ja čak...”

Isi ju je pogledala. „Perl Makgregor, ti si najrazumnija žena koju sam

upoznala. Ne mogu da verujem da ovako govoriš. Zidar Kreg je pitao Luisakoji mu je omiljeni fudbalski tim prošle nedelje i on je rekao ’Rejnboujunajted’.”

Perl se osmehnula.„Misli na Brazil.”„Ne zna on šta misli! Ima četiri godine! Ne brini se za to! I”, dodala je Isi

kao maštoviti podstrek, „što lepše i božićnije poslastice budemo pripremali,više ćemo prodati, pa ćeš dobiti i veću platu. Hmm?”

Perl je slegla ramenima.„I dalje mislim da se zaboravlja zašto slavimo ovo doba godine.”„Hoćeš li da napravim prikaz Hristovog rođenja od medenjaka?”, pitala ju

je Isi, pretpostavljajući da će se Perl podsmehnuti tom predlogu. Bio je topipav posao i trajao bi čitavu večnost.

Umesto toga, Perl je rekla: „Mislim da bi to bilo lepo. Možemo li gastaviti u izlog?”

Ni Kerolajn se nije radovala Božiću. Došao je red na Ričarda, njenogbivšeg muža, da uzme decu. Pa, rekla je svima, njoj je to baš odgovaralo.Čitav dan će ugađati sebi, rano će obaviti spa tretman i detoksikaciju, iizbeći će sve to božićno razmetanje.

Znala je da je nesrećna - i naprasita i zajedljiva - i bila je svesna da suPerl i Isi jedine dve osobe na svetu koje su trenutno mogle da je istrpe, aliipak izgleda nije mogla da se suzdrži. Ričard ju je ostavio zbog svojekoleginice s posla, i sad je očito nastavio sa životom, a ona nije imalapojma gde trenutno živi niti s kim je. S njom je bio u vezi isključivo prekoadvokata. Je li upoznao nekog drugog? Hoće li se zaljubiti i napraviti jošhiljadu beba nekoj drugoj ženi i potrošiti Hermijino i Ahilovo nasledstvo? Iodržavanje kuće košta mnogo, i bonusi u Sitiju su se smanjili, to svi znaju.Život u Londonu je postajao nemoguć.

Duboko iznutra izjedao ju je strah, pa se istresala gotovo na svakome.Perl i Isi su je razumele i davale sve od sebe da im to ne smeta. Perl jenekoliko puta glasno izjavila da će joj to što trpi Kerolajn osigurati mesto uraju. Isi je sanjarila kako će im, ako ona i Ostin budu imali kćerke, ovakoizgledati tinejdžersko doba.

„Kako je onom tvom zgodnom momku u Njujorku?”, pitala ju je Kerolajn

dok su zajedno radile tokom gužve u vreme ručka - Perl je dopustila Isi dapromeni sastav sendviča i da uključi ćuretinu, nadev i sos od brusnice, pasu nestajali s polica čim bi ih napravili.

„Dobro mu je”, odgovorila je Isi takvim tonom da su i Perl i Kerolajnodmah shvatile da je sve samo ne dobro.

„O, pa, znaš Njujork”, rekla je Kerolajn pokroviteljski.„Ne, ne znam”, rekla je Isi. „Uopšte, zaista. Nikad nisam bila.”„Nikad nisi bila?”„Nisam ni ja”, ubacila se Perl. „A nisam ni ubrizgavala otrov u lice. Zar

nije neverovatno šta ljudi sve ne rade?”Kerolajn je prećutala. „O, pa, pun je najzgodnijih žena, zaista prelepih,

kojima je očajnički potreban muškarac. Šta bi sve uradile za visokog,zgodnog bankara s engleskim naglaskom... baciće se na njega kao lešinari.”Isi je delovala zaprepašćeno.

„To pouzdano znaš?”, pitala je Perl mračno. „Ili si to izmislila gledajućitelevizijski program?”

„O, ne, drage moje, bila sam tamo. Zbog tih žena se i meni činilo da samružna.” Kerolajn se zvonko nasmejala smatrajući da verovatno zvučiskromno i ljupko, ali joj to uopšte nije uspelo.

„Uskoro dolazi kući”, rekla je Isi.„Ne bih računala na to”, odvratila je Kerolajn. „Sčepaće ga očas posla.”Ovo ni najmanje nije popravilo Isino raspoloženje kad je najnovija tura

božićnog kolača u velikoj industrijskoj rerni zamirisala čitavu ulicu iprivukla gomilu radnika sa skela s druge strane ulice. Bili su iz Ukrajine, iinače su jedva odvajali novac da podele kolač. Nekako su uvek, svaka odnjih tri ponaosob, ne govoreći drugima, uspevale da im doture još po nešto.

Ostin nije mogao da porekne da mu je ovo otvorilo oči.Merv Ferani, potpredsednik Kingal Loustajna, jedne od najvećih i dalje

uspešnih banaka Volstrita, vodio ga je između stolova trpezarije obloženehrastovinom, za zgodnom prilikom najlepše konobarice koju je Ostin ikadvideo. Pa, možda i nije bila konobarica. Stajala je za prijemnim pultom,proveravala imena na spisku i bila veoma gruba prema ljudima koji su jojprilazili, ali kad je ušetao Merv - bio je veoma nizak, veoma debeo i nosio

je drečave kravate - sva se pretvorila u osmehe i gugutanje i vrlo otvorenoodmerila

Ostina, što ga je veoma uznemirilo. Nije navikao da prelepi ljudi buduljubazni prema njemu. Bio je naviknut da ga ljudi sasvim prosečnog izgledamole da izvede svog sina iz autobusa.

Probijali su se između stolova za kojima su sedeli imućni ljudi: muškarciu skupim odelima sa špicastim cipelama; prelepe žene, ponekad sa mnogostarijim, manje lepim muškarcima. Merv se često zaustavljao da se rukuje,razmeni dosetke koje Ostin nije razumeo i potapše ponekog po ramenu.Jednog ili dvojicu je upoznao s Ostinom - „upravo je stigao iz Londona” - aoni bi klimnuli glavama i pitali zna li ovog ili onog u Goldman Saksu ilinekoga u Barklizu i on je morao da odmahuje glavom i trudio se da mu neizleti kako je on zadužen za male privredne zajmove u veoma malomogranku u glavnoj ulici Stouk Njuingtona.

Konačno su stigli do svog stola. Još dvojica konobara dojuriše da imizvuku stolice i naspu im vodu. Merv je u prolazu bacio pogled na ukrašenijelovnik, zatim ga je odbacio u stranu.

„Ah, dođavola. Približava se ono doba godine. Obožavam božićnu hranu.Da vidimo imaju li nešto u božićnom duhu. I bocu klareta iz 2007, ako gaimaju. Za tebe isto?”

Izvio je obrvu na Ostina, čiji stomak je i dalje verovao da je noć i zato jeviše nego zadovoljno poslušao. Mada, ipak se zapitao šta bi se dogodilo daje zatražio zelenu salatu. Sigurno bi na neki način pao na testu.

Tanjiri su bili veliki kao glava. Ostin se pitao koliko će morati da jede.„Dakle, Ostine”, rekao je Merv i navalio na korpicu s hlebom. Ostin je

pretpostavio da ti je, kad dostigneš određeni nivo bogatstva i uspeha,dopušteno da jedeš kako god želiš. Maniri su za sitnu boraniju.

Desilo se veoma neočekivano prethodnog popodneva. Ostin je bio ukancelarijama KL- a, i bio je prilično uznemiren zbog svega. Mesto je bilopuno naizgled pametnih mladića koji su morali biti njegovih godina, aliizgledali su sređenije, izvežbanije, nekako doterano; savršeno obrijani, saneobično sjajnom kožom i sređenim noktima, u skupim odelima i sjajnimcipelama. (Ostin je samo jednom bio u teretani, kad je otišao po Darnija do

izviđača, i to je trajalo samo dok Darni nije zavapio da mu se krše ljudskaprava time što je poslat u tu kvaziparamilitarnu organizaciju.) A još nije nistigao do žena. Žene u Njujorku bile su najstrašniji primerci koje je ikadvideo. Kao da nisu bile ni blizu sa iste planete kao i svi ostali. Imale suneverovatno mišićave noge koje su završavale u vrlo oštrim cipelama stankim visokim potpeticama, šiljate laktove i špicasta lica i kretale su seveoma brzo, poput džinovskih insekata. Bile su prelepe, naravno, to nijemogao da porekne. Samo su izgledale nekako nezemaljski. Ipak, sve su gapogledale kad je ušao i bile su veoma ljubazne. Nije navikao da gaposmatraju žene koje bi mogle biti modeli kad jednom završe bankarskukarijeru. Bilo mu je neprijatno.

Još jedan Britanac, Kelvin, proveo ga je unaokolo. Površno ga jepoznavao odranije, sa raznih kurseva na kojima su zajedno bili dok je bankajoš uporno pokušavala da Ostina unapredi a on se tvrdoglavo opirao.Nekad davno kad je mislio kako mu je posao u banci samo privremenipotez.

Prijatno se iznenadio kad je video da je Kelvin smršao, doterao se iuopšte nekako izgledao drugačije. Čak je usvojio i neki čudan oblikprekookeanskog naglaska. Ostin je pomislio da tako zvuči pomalo kaoLulu,* ali to nije želeo da spomene.

„Dakle, sviđa ti se ovde?”Kelvin se široko osmehnuo. „Pa, radni sati su pomalo ubitačni. Ali stil

života... neverovatan. Žene, barovi, zabave... kao da je cele godine Božić,čoveče.”

Ostin zaista nije želeo da kaže „čoveče” na kraju rečenice.„Dobro. Hm. Kelvine.”Kelvin je snizio glas. „Imaju manjak ljudi ovde, znaš. Čim čuju naglasak i

ako se malo napraviš važan i pretvaraš kako poznaješ princa Vilijama,bacaju se na tebe.”

Ostin se namrštio. „Kelvine, ti si rođen u Heknijevim močvarama.”„I to je London, zar ne?”Skrenuli su za ugao i ušli u glavni poslovni deo. Ostin se pažljivo osvrnuo

oko sebe.„Tu se dešava čarolija, brate.”

Ostin je imao samo jednog brata, koji je bio gotovo isto tako nepodnošljivkao i Kelvin.

„Hmm”, promumlao je.Kelvin je napadno namignuo jednoj devojci u kancelariji, koja je mahnito

kuckala po kompjuteru dok je razgovarala telefonom, ali je svejedno našlavremena da zabaci predivnu dugu crnu kosu koja je izgledala kao izreklame za šampon. Taj ogroman otvoreni radni prostor bio je košnicaluđačkih, užurbanih aktivnosti: muškarci su stajali i vikali u telefone,obaveštenja su zujala iznad glava na LCD ekranu, ljudi su jurili okolo sadokumentima i izgledali vrlo zaposleno.

„Da, ovde se dešava čarolija.”„Hmm”, ponovio je Ostin. „Šta je bilo? Nisi zadivljen?”„Ne baš”, odgovorio je pomalo natmureno. Ovo je bila prva poseta, i već

mu je bilo očigledno da se ovde ne bi uklopio ni za sto godina, pa je mogaoda kaže šta misli. „Ne mogu da verujem da još izvlačiš sve to sranje kao daje 2007.”

Pokazao je na upadljivo obučenog trgovca koji je vikao u slušalicu. „Daj!Ovo glupo vikanje smo već isprobali ranije i ni onda nije uspevalo. To ječisto gubljenje vremena. Kladim se da ovde niko zapravo ne razume šta jeto derivativ niti zašto je to toliko loše, osim tri analitičara u glavnojkancelariji, koji uzimaju pet minuta odmora da odigraju World of Worcraft.Banke su godinama navlačile mrenu preko očiju. To nije održivo, i sad to iznamo. Zašto novac ne teče po propisu? Da potpomogne prave poslovnepoduhvate, da stvarni ljudi napreduju i grade i stvaraju? Zato što se ta kulau vazduhu srušila. Svejedno, lepo odelo, Kelvine.”

Ostin se okrenuo i spremio da pođe. Tada je i ugledao čovečuljka saogromnom kravatom koji je stajao nasred kancelarije s neupaljenomcigarom i prodorno ih posmatrao.

„Ti”, rekao je uperivši zdepasti prst u Ostina. „Ideš na ručak sa mnom.”

I sad je bio tu, sedeo ispred šest različitih vrsta hleba koje mu jepreporučivao neverovatno zgodan mladić. Ostin se neodređeno pitao gde susvi oni debeli Amerikanci o kojima se priča. Možda su ih jednostavnoobeshrabrivale uzane zgrade na Menhetnu i sićušni stanovi.

„Dva od masline, jedan od raži, ali ne ako je topao”, poručio je Merv ismestio se da pogleda Ostina. Oči su mu bile sitne i radoznale.

„London nam kaže da si pomalo drugačiji. Mlad, u usponu, nepodmitljiv...možda si spreman da odskočiš dok još možeš.”

„Hm”, rekao je Ostin. „Veoma lepo od njih.”„Takođe su rekli da si jedini u celoj kompaniji čiji krediti nikad nisu

izgubili novac.”Ostin se na ovo nasmešio. Bio je to lep kompliment. Oslanjao se na svoj

urođeni osećaj za ljude; procenjivao je koliko su vredni, koliko su neštoželeli. Kad mu je Isi pre skoro dve godine ušetala u kancelariju, iza njeneuznemirenosti i strepnje i, iskreno, potpune nepripremljenosti, video jeosobu koja se iza svega toga krila; u njoj je bilo više snage nego što bi sepomislilo na prvi pogled. Pa, tako nešto se dešava posle neobičnogdetinjstva, kao što je i sam previše dobro znao.

„Znaš li koliko su mi moji trgovci obveznicama izgubili prošle godine?One šeprtlje u trgovačkom sektoru?”

Ostin je učtivo odmahnuo glavom.„Oko sedamnaest milijardi dolara.”Ostin nije bio sasvim siguran je li to bilo mnogo novca ili ne.„Moramo da se vratimo osnovama, Ostine.” Merv im je dopunio čaše

vinom. „Trebaju nam pristojni, pošteni brokeri bez mrlje u karijeri. Trebanam transparentnost. Treba da uradimo nešto pre nego što javnost odluči danas sve strpa u zatvor, capisce?”

Ostin je klimnuo glavom.„Momci kao ti... da prave manje zajmove, da obazrivije ulažu. A ne da se

ponašaju kao pijani jebeni dabrovi za upravljačem boinga 747, znaš štahoću da kažem? Ne da se ponašaju kao lasice na kokainu, kao da postojesamo zato da bi gurali keš u gaćice konobarica a sebi kupovali jebenesobne jebene trambuline.”

Ostin se pomalo izgubio, ali se svejedno hrabro osmehivao.„Održivo bankarstvo?”, pokušao je. Taj izraz je dobro prolazio u upravi.„Da”, odgovorio je Merv. „Upravo tako. Oženjen si?”„Ne...” Zbunilo ga je neočekivano pitanje.„Deca?”

„Uf, brinem o bratu.”„Zašto, šta mu je?”„Ima jedanaest godina.”Merv je klimnuo glavom. „O, da, jedno od mojih klinaca ima jedanaest.

Od gospođe Ferani broj dva. Ne zna je li pošao ili došao. Polovina njegahoće da igra Star Wars, a druga polovina da se trka na indiju 500...”

„Je li to nešto kao formula 1?”„...pa sam mu rekao: ’Pa, dobro, dobićeš prokleti automobil, ali nemoj da

ga voziš van ranča.’“Prišao im je konobar i počeo da objašnjava izuzetno složeni spisak

specijaliteta dana tako prijateljski da se Ostin nekoliko trenutaka pitao jesuli možda išli zajedno u školu, ali Merv ga je otpustio pokretom ruke.

„Božić je, zar ne? Donesi nam nešto s ćuretinom. I sos od brusnice i sveostalo od tog sranja. I još klareta.”

Ostin, s pomalo zbunjenim telesnim časovnikom, i pošto je popio dostaveoma dobrog ali prilično jakog klareta uz ručak, isteturao je iz restorana učetiri posle podne. Crna limuzina se tiho pojavila naizgled niotkuda dapokupi Merva, koji izgleda nije trpeo nikakve posledice, pa je ponudioOstinu prevoz. Odbio je. Njujorški vazduh mu se ledio u grlu, ali želeo jeda malo razbistri glavu i o svemu razmisli.

„Naravno”, rekao je Merv. „Ali sad si jedan od mojih ljudi, važi?”Rukovali su se i Merv ga je privukao u srdačan zagrljaj. Krajnje

neprijatno.Ostin se zatekao ispred hotela Plaža na jugoistočnom kraju Central parka.

Dugi redovi konja i kočija bili su postrojeni preko puta, sa zvončićima iledenim dahom. Na konjima su bila ćebad, i Ostin je prešao da ih slikatelefonom pre nego što se setio da bi Darni verovatno mislio kako je tokršenje konjskih prava ili tako nešto, pa se predomislio. Preko puta parkanalazila se ogromna prodavnica igračka FAO Švorc. Čak bi i Darni,pretpostavljao je Ostin, voleo tu da zaviri. Uputio se ka Petoj aveniji krozgužvu uzbuđenih kupaca koji su ulazili i izlazili iz Barniza i Saksa i ostalihvelikih robnih kuća koje su se nizale jedna za drugom. Svetla i izlozi bili sugotovo neodoljivi, a počeo je da pada i sneg. Ta toplota i uzbuđenje novih

ljudi i novih mesta... bilo je iscrpljujuće.Čitav novi svet? Zaista?Nije rekao Isi zato što nije želeo da je zabrinjava, ali po svoj prilici

ogranak u Stouk Njuingtonu neće preživeti sledeći krug rezanja. A da senapravi ošamućujući skok sa lokalnog na globalno bankarstvo... bilo jegotovo nepojmljivo. Banka mu je uvek bila samo nužno zlo. Znao je da jesposoban za više, ali život mu je bio tako zamršen, i u ono vreme mu je bilonajvažnije da pruži stabilnost preplašenom i zbunjenom četvorogodišnjaku.

Ali sada... možda je došao trenutak da ponovo probudi ambiciju u sebi?Pomislio je na Isi. Često je govorila kako bi volela da ode u Njujork.

Mogla bi da dođe... dopalo bi joj se, zar ne? Zar ne? Snuždeno je pomisliona to koliko je srećna u Kapkejk kafeu; koliko se trudila da ga pretvori ulepo, udobno mesto za ljude koji dođu da malo posede; kako je upoznalakomšije i stekla redovne mušterije i kako je ovaj kafe zauzeo mesto uStouk Njuingtonu kao da je oduvek bio tamo. Osetio je nešto zlokobno.

Ali mogla bi ona to ponovo! Možda da joj nabavi zelenu kartu, pa dapokrene nešto predivno. Nisu Amerikanci izmislili kapkejkove? Dve veomavisoke žene su se progurale pored njega da uđu u Šanelovu prodavnicuglasno razgovarajući o svojim momcima. Potisnuo je misao da se Isi ovdeuopšte ne bi osećala kao kod kuće. Da verovatno nije bila dovoljno čvrsta ioštra za Njujork. Odlučio je da joj kupi poklon. Nešto lepo da joj pokažekako je ovaj grad čaroban.

U tom pomalo zbrkanom stanju nije mogao da poveruje. Miris. Upravo jerazmišljao o Isi i odjednom, niotkuda, namirisao ju je. Sledio je svoj nos dosporedne ulice. I naravno, na samom uglu nalazio se najlepši, najčarobniji,najsavršeniji mali kapkejk kafe koji je video u životu.

Mala zgrada na uglu spolja je bila okrečena u ružičasto. Bila je potpunoprekrivena od vrha do temelja malim belim božićnim lampicama, a krozizloge se videlo da je tako bila ukrašena i unutrašnjost. Rasparene sofetamnih boja - zelene i tamnocrvene - bile su raspoređene okolo, prekrivenekariranim prekrivačima, a zidovi i pod su bili od tamnog mahagonija. Miriskafe i svežih kolača Ostinu je gotovo naterao suze na oči od nostalgije. Kadje otvorio vrata, začulo se zvonce baš kao kod Isi.

„Pa, zdravo”, začuo se ljubazan glas iza pulta. Preko čitavog zadnjeg zida

bile su poređane crvene i zelene uvijene lizalice. „Čime mogu da vasposlužim danas?”

Peto poglavlje

Kapkejkovi „polarni medvedi”

Ovi kolačići su neodoljivi. Isecite od gumenih bombona sićušne oči imali nos i upotrebite belu dugmad za uši. Ali ako, kao ja mrzitegumene bombone, upotrebite čokoladni čips. Pokušajte da ne budetepreviše tužni kad ih zagrizete; budimo iskreni, svako ko može dapojede bebu od želea može da pojede i malog polarnog medveda odkokosa.

125 g neslanog putera, omekšalog na sobnoj, temperaturi125 g šećera u prahu2 velika jajeta, na sobnoj temperaturi125 g prosejanog samorastućeg brašna2 kafene kašičice ekstrakta od vanile2 kafene kašičice mleka

Za ovaj recept vam trebaju dve različite veličine modle zakapkejkove, jedna veća i jedna manja..Prethodno zagrejte rernu na 190°C/oznaka za gas 5, i poređajtepapirne korpice u modle.Umutite puter i šećer zajedno, zatim dodajte jaja, brašno, vanilu imleko i mutite sve dok se smesa polako ne odvaja od kašike (dodajtejoš mleka ako neće).Izvadite kašikom u papirne korpice, stavite u rernu. Proveravajte

čačkalicom nakon 12 minuta - ako bude čista, spremni smo.

Za preliv125 g neslanog putera250 g prosejanog šećera u pranu1 kafena kašičica ekstrakta od kokosa (možete upotrebiti i likermalibu, ako ste nestašni!)mleko za prskanjesuvi kokos čokoladni čips, veliki i mali, bela čokoladna dugmad

Umutite puter i dodajte šećer u prahu, zatim dodajte ekstrakt odkokosa i mleko dok ne dobijete glazuru.Razmažite glazuru svuda preko jednog malog i jednog velikogkapkejka, zatim ih slepite zajedno tako da mali predstavlja glavupolarnog medveda. Pažljivo uvaljajte medveda u kokos.Namestite čokoladni čips kao oči i nos, a belu čokoladnu dugmadstavite kao uši - i voila! Kapkejkovi u obliku polarnih medveda!!!

Srećan Božić!„Znači, dočekujemo Božić punom parom”, rekla je Perl pomireno.„To su polarni medvedi”, rekla je Isi. „Polarni medvedi su za svaku

priliku, Perl, ne samo za Božić. U svakom slučaju”, dodala je, „danas jeprvi decembar! Advent je! Sve je zvanično! Ta-da!”Odmotala je svoj piece de resistance 8iz ručne torbe: ogroman kalendarAdventa. Bio je u obliku tradicionalnog snežnobelog sela, a jarkoobojeniprozori na kućama predstavljali su brojeve na kalendaru.

„Prvo dete svakog jutra otvara jedan prozor. Osim Luisa.”Luis je podigao pogled sa mesta gde je sedeo udubljen u knjigu o žabama.„Imaš li svoj kalendar?”, pitala ga je. Luis je ozbiljno klimnuo glavom.„Baka mi je dala jedan. Ima slatkiše. Dobijam čokoladu svaki dan! I tata

mi je dao jedan.”Isi je pogledala u Perl.„Ne gledaj u mene”, rekla je Perl, koja se mučila da vodi računa o

Luisovoj težini.„Rekla sam im oboma”, nastavila je. „Jedan sam oduzela.”„Za silomašnu decu”, ozbiljno će Luis. „Silotu, silotu decu. Bakin sam

zadlžao jel sam ga plvog pojeo.”„U redu, dobro”, rekla je Isi. „Ovaj nemoj da otvaraš, ako nemaš ništa

protiv. Možeš otvoriti velika vrata na Badnje veće.”Luis ga je pažljivo proučavao. „Isi!”, rekao je žurno. „Nije ostala nijedna

čokolada, Isi!”„Nemaju svi kalendari čokoladu, Luise.”„Da! Imaju!”, usprotivio se. „Mislim da je došao lopov.”„Pa, drago mi je što mi neće biti teško da te držim dalje od njega”,

odvratila je Isi. Razmotala je kalendar iznad kamina. Izgledao je lepo, alinije mogao da stoji uspravno.

„Hmm, pitam se šta bi ga držalo uspravnim?”, pitala je. „O, znam. Moždaona dugačka zelenika koju slučajno imam u torbi.”

Perl je frknula. „Pa, naravno”, rekla je. „Isterala si svoje.”„Znaš li ko je prvi upotrebio zeleniku i bršljan?”, pitala je veselo Isi.„Mali Isus!”, viknuo je Luis.„Pa, da”, rekla je Isi. „Ali takođe i Rimljani. A imela potiče iz još dalje

prošlosti, od druida i njihovih zimskih svečanosti.”Perl je prodala još šest polarnih medveda i nije ništa rekla. Pojavila se

Kerolajn i Isi je mogla da siđe i nastavi da peče kolače. Lice joj senatmurilo kad je videla zeleniku na kaminu.

„O”, izustila je. „Odlučila si se za crvenu i zelenu, je li tako?”„Za Božić?”, pitala je Isi. „Pa. Da, čudno, zamisli.”„Ali ima toliko boljih načina da se to odradi!”, izjavila je Kerolajn.

„Razmišljala sam o tome da možda sve bude srebrno ili da možda uzmemoone prozirne plastične jelke koje prodaju u Kotiranu? Tako su moderne.”

„Da želim da budem moderna, ne bih nosila odeću iz kataloga”, odvratilaje Isi. „Želim da ovde bude lepo i prijatno i udobno, a ne zastrašujuće kaona onim otmenim mestima gde moraš da sediš na tvrdim stolicama i gde susvi plavokosi i mršavi i nose kožne pantalone.

Zaćutala je čim je shvatila da opisuje upravo Kerolajn. Srećom, Kerolajnje, uprkos tome što nije imala ni trunke telesne masnoće, uspevala da bude

debelokožac.„Nikad se nećemo ubaciti u Vodič za najveće tajne Londona”, rekla je.

„Biraju najlepše skrivene radnjice godine i izdaju specijalan broj. Postoji inagrada za najstilizovanije ukrašavanje.”

„Nećemo”, odgovorila je Isi. „Pokušaću da to podnesem što smirenije.”Kerolajn se napućila. „Zar ne želiš čak ni da se potrudiš? Izdaju specijalan

dodatak u januaru.”„Nevolja je u tome”, ubacila se Perl, „ako uđemo u to, u radnju će doći i

drugi poput tebe. A ljudi koji izgledaju kao ti, loši su za promet. Ne jedudovoljno kolača.”

„Da, ali zauzimamo manje prostora”, uzvratila je Kerolajn. „Tako da moževiše da nas stane. I budimo iskreni, platili bismo čitavo bogatstvo za frape,naročito ako je zelen.”

Isi se nasmešila. „Pa, kako god. Ne bismo pobedili, a ja ne želim dapotrošim previše vremena na gluposti.”

„Mogla bi”, rekla je Kerolajn. „I to bi te malo popelo na lestvici. Ionakoje vreme za proširenje. Tako je i gad razvio svoj posao. Pa, barem takomislim. Pričao je o tome, ali nisam ga zapravo slušala, očito je bio vrlodosadan.”

„Neću nikad razumeti zašto ste se vas dvoje razišli”, promumlala je Perl.„Barem sam bila udata majka”, ljutnula se Kerolajn.Srećom, začulo se zvonce i ušla je Helena s Čadani u naručju. Imala je

ogromna kolica koja su koštala otprilike kao i manji automobil, sa posebnonaručenim mufom, nadstrešnicom, grejačem za stopala i automobilskimsedištem na ružičaste i ljubičaste tigraste pruge, pa su izdaleka izgledala,kao što je Ostin istakao (tiho), kao malo čudovište koje je upravo pojelobebu, a onda eksplodiralo. Nisu mogla da prođu preko stepeništa njihovogstana, kroz vrata većine prodavnica, niti da stanu u prtljažnik fijata, pa ih jeHelena redovno ostavljala nasred pločnika, zbog čega su još više podsećalana čudovište, i svima su stajala na putu. To je nije sprečilo da ih svimakoje je sretala preporučuje kao najbolja među kolicima. Isi je bila priličnozahvalna što nisu mogla ući unutra, ali morala je da zahteva da ih Helenaveže za drvo koje je raslo u dvorištu, pošto ih je ostavljala ispred vrata pase jednog jutra čak četvoro ljudi saplelo o njih (imala su još jedan dodatni,

zloćudan točak koji je štrcao na prednjem delu i uglavnom služio da udaraljude u pete na pešačkim prelazima).

„Zdravo!”, rekla je Isi veselo, zadovoljna što neće morati da razdvaja Perli Kerolajn.

„Zdravo, Čadani!”Čadani je vrisnula i iskrivila lice. Isi je pogledala u Helenu.„Reci mi da to nije pravo krzno.” Čadani je praktično bila zatrpana u

ogromnu bundu sa odgovarajućom kapom i svetloružičastim čizmicama.„Ne!”, odgovorila je Helena. „Ali zar nije PREEESLAATKA? Ašokova

baba-tetka želi da joj probuši uši.”Isi na ovo nije ništa rekla, već je poljubila Čadani u prćasti nosić. Čim

zaobideš sve krzno i gluposti, bila je veoma umiljata beba.Čadani se veselo nasmejala i pokazala na najveći kolač na stalku, zimsku

malinu sa ružičastom glazurom koju je Isi, u neobičnom raspoloženju,prekrila svetlucavim zvezdama. Bile su veoma lepe i sjajne, priznala je.

„AAAA!”, povikala je Čadani.„Da vam donesem jedan da podelite?”, pitala je Isi dok je pravila Heleni

kapućino.„O, Čadani ne voli ništa da deli”, izjavila je Helena. „Previše je mlada da

bih je na to terala, zar nije tako?”„To je veoma velik kolač”, napomenula je Isi.„Da”, složila se Helena. „Stvarno nije trebalo da ih napraviš tako velike.

Moraš da misliš i na decu.”Isi je rešila da ne zakoluta očima, i ubacila je novu turu medvedića u

rernu. Zatim je odlučila da napravi kratak predah - Perl i Kerolajn nisurazgovarale jedna s drugom, zbog čega su radile veoma brzo i delotvorno uvelikoj ljutnji - pa je sela pored Helene, koja je razgledala igračke uArgosovom katalogu dok je Čadani gutala džinovski kapkejk brže nego štoje Isi verovala da je jednogodišnje dete sposobno. „Hej”, rekla je Isi.

„Znaš”, rekla je Helena, prelistavajući katalog, „Čadani ima skoro sveodavde. Stvarno moraju da izmisle neke nove igračke.”

„Voliš što imaš kćerku, zar ne?”, odjednom će Isi.Helena je ponosno zablistala. „Pa”, odgovorila je, „da. Da, volim. Mislim,

očigledno imamo veoma posebno dete, ne desi se to svakome. Ali da.

Uopšteno. Mislim, očigledno, može biti...” Zaustavila se. „Da. Predivno je.Pa, kad ćete se li i Ostin time pozabaviti?”

Isi se ugrizla za usnu. Još otkako su započeli vezu... pa, svi su izgledamislili da je to bio kraj bajke, doživotno srećan kraj; Ostin i Isi, i zar nijesmešno, zaljubila se u svog bankarskog savetnika, ha-ha, kladimo se da jojnikad neće nedostajati love, ha, pa, možete pogoditi gde on ulaže svojedepozite... o, sve su joj šale bile poznate. I sad je prošlo više od godinudana, i svi su očekivali neku vrstu objave ili da se barem nešto dogodi. AliOstinov posao je trajao i trajao, a ona je zaglavila u kafeu i selidbi, pa...

Nešto u njenom izrazu probilo se kroz Heleninu opčinjenost bebom.„Vas dvoje ste dobro, zar ne? Sve je u redu? Odbijam da poverujem da

nešto nije u redu. Posle svih kretena s kojima si izlazila, neću dopustiti da tise desi nešto loše. Da se nisi usudila. Ozbiljna sam. Oteraću Ostinapištoljem. Udaviću ga. Skinuću mu one njegove naočare s debelim okviromi nabiću mu ih...”

„Sigurna sam da nije ništa”, prekinula ju je Isi žurno. „Sigurna sam da jesamo... znaš, malo opčinjen Njujorkom i pomalo uzbuđen. To je sve. Ništaloše.”

Zazvonilo je nad vratima. Isi je podigla pogled. Bila je to služba dostave.Nije ništa očekivala.

„Isi Rendal?”, pitao je čovek u uniformi.Potpisala je da preuzme kutiju i s uzbuđenjem primetila da je od Ostina.„AHA!”, uzviknula je. „Vidi! Nije trebalo ništa da spominjem! Vidi!

Poslao mi je poklon iz Njujorka!”Helena je zadovoljno posmatrala dok je Isi presecala smeđu traku. „Jupi!

Nemoj više nikad da pomisliš loše o njemu! Potrebna ti je veza kakvuimamo Ašok i ja.”

„Šta, ti mu govoriš šta da radi, a on legne i ljubi zemlju po kojoj hodaš?Hmmm”, rekla je Isi, ali se smeškala od sreće.

Unutra je bila svetlozelena kutija, omotana svetlijom trakom boje pistaća.

Devojka u Njujorškoj prodavnici kapkejkova zvala se Keli-Li. Bila jeveoma lepa, s prćastim nosom i krupnim sivim očima i nekoliko svetlihpegica koje su joj, nalik na šećer u prahu, bile posute po licu. Kosa joj je

bila gusta i kestenjasta, u visokom konjskom repu, a nosila je ružičastuuniformu prodavnice i ružičastu majicu, tako da je izgledala izazovno, ali nepreviše seksi.

Bila je tako uzbuđena što se preselila u Njujork - tačnije, Kvins - dadovrši master studije, ali teško je sastavljala kraj s krajem. Sve je bilo takoskupo, pa se nadala da će pronaći dobar posao - kao Ružna Beti - u nekomkul časopisu ili umetničkoj galeriji ili kod nekog fotografa. Pomalo ju jezaprepastilo kad je otkrila da većina tih poslova u stvari nije dobro plaćena;očekivalo se da radiš za džabe - kupovina hrane izgleda nije bila uračunata- što je značilo da su takvi poslovi bili otvoreni samo za zaista bogate ljude,što se njoj činilo neverovatno pogrešnim i zbog čega je imala neodređenutisak nepravde u životu, koji joj je do tada uvek išao u korist pošto je bilalepa i pametna i odrasla u srećnoj porodici u Viskonsinu.

I tako je prihvatila ovaj privremeni posao da bi mogla da se izdržava, alito se sad već razvuklo na tri godine, a izgleda da joj se ni ništa drugo kulnije dogodilo i, iskreno, sve joj je već bilo dosadilo. I to pre nego što je istigla do Njujorčana. Zvali su je da izađe, naravno, na večere su je izvodilizgodni momci, seksi muškarci, luđaci, ljubazni momci, i svi do jednog su jena kraju večeri pitali da li je za otvorenu vezu, a ona je svaki put odbijala.Vredela je više od toga. Bila je sigurna u to. Ali dojadilo joj je da čeka.Njena cimerka Aleša ju je smatrala staromodnom budalom, mada je Keli-Liprimetila je da je Aleša nekoliko puta došla kući rano ujutru u istoj srebrnojhaljini od prethodne noći pa se nije mnogo ni trudila da obraća pažnju nanjene reči. A onda je posle dve godine promenila mišljenje. Naravno,momci koji su joj govorili da će je pozvati, zvali su je kao i pre - to jest,uopšte je nisu zvali. Ali barem se povremeno budila s nekim u krevetu.Aleša se zlobno smeškala i izjavljivala kako je gospođica Uobraženkovićmalo spustila nos i kako pre princa moraš da poljubiš mnogo žaba. A ondase Aleša odselila s nekim koga je upoznala, i Keli-Li je bila usamljenijanego ikad.

Nije sretala mnogo muškaraca u kapkejk kafeu. Dobro, jeste, ali nisu biliod neke koristi. Neki su bili debeli, neki homoseksualci, a drugi sukupovali za svoje žene ili devojke. (To je bilo najgore, ako su bili pristojni.Zamisli da imaš muža koji ti još kupuje i kolače. Keli-Li je ponekad teško

pronalazila tipa koji bi joj platio i piće, čak i ako su se tek upoznali.)Nekima je očito bilo žao zbog nečega što su uradili i nadali su se da će seiskupiti kapkejkovima, što je, ako je u pitanju bila žena, veoma zavisilo odtoga je li ona na dijeti ili ne. Keli-Li je uvek bila na dijeti. Morala je daisproba nove recepte za kapkejkove na početku svakog meseca, ali uvek seograničavala samo na zalogaj od svakoga, a onda bi dodala još deset minutatreningu.

Majka je želela da se vrati kući u Viskonsin za Božić. Biće desetakstepeni ispod nule, s nanosima snega do ispod prozora, rođaci će sve vremelupetati o njenom čarobnom životu u Velikoj jabuci i ispitivati je da li jezaista tako kako su videli na televiziji, a onda će se svi posvađati okohomoseksualnih brakova, a njena mama će reći nešto što treba da zvučipomirljivo, kao na primer kako ona zna da Keli-Li nije udata, ali ako želi dadovede dečka kući, oni bi im verovatno dopustili da spavaju u istoj sobi, aKeli-Li će gledati u svoju sliku kad je bila kraljica mature (iskreno, togtrenutka je bila najponosnija) i poželeće da vrisne. Uzdahnula je. Tada jezazvonilo iznad vrata i ona se smesta oraspoložila.

„Čime mogu danas da vas poslužim?”Stranac, pomislila je. Sladak je, ali pomalo razbarušen.„Hm, zdravo”, pozdravio ju je Ostin, zatreptao i skinuo naočare.A, pomislila je Keli-Li. Englez. Verovatno pijan. Ali ipak sladak.

Automatski mu je proverila prst. Nije nosio prsten.„Tražite li nešto slatko?”, pitala je drsko. Dopadali su joj se Englezi, s

njima je bilo zabavno. Nisu bili kao Amerikanci; oni su te uvek shvataliozbiljno, a onda svejedno nastavljali da pričaju o sebi.

Ostin se nasmešio. „Samo mi se dopao miris.”„Jeste li dugo u Njujorku?”„Oko dva dana”, odgovorio je. „Mada, bila su to duga dva dana.”„Zbunjujuće je u početku, zar ne?”, pitala je Keli-Li. „Kad sam ja stigla

ovamo, sve vreme sam samo gledala gore. Jednom zamalo da upadnem ušaht.”

„O, ne”, rekao je Ostin. „Pa, moglo je biti i gore. Mogao je ogromannakovanj da padne s neba.”

„Tražite li kolače?”

„Da”, odgovorio je. „Moja devojka drži poslastičarnicu.”Keli-Li nije imala ništa protiv reči devojka. Mogla je da znači svašta.

Moglo je da znači devojka koju sam upravo upoznao, neko koga znam izviđenja, još malo pa bivša. Nije značilo verenica ili žena.

„Koju?”, pitala je vedro.„O, ne, ne znate je. U Londonu. U Engleskoj”, razjasnio je nepotrebno.

Osmehnula se. Sve bolje i bolje, pomislila je.„O, ne”, rekla je. „Znači, vi ste ovde, a ona je čak tamo? Hoćete li dugo

biti razdvojeni?”„Hitim”, promrmljao je Ostin. „Nisam siguran. Nadam se da ne. Znate

kako to ide.”Znala je.„Kafa?”Želeo je kafu da malo razbistri glavu. „Da”, rekao je.„Dakle, volite li što držite kapkejk kafe?”Keli-Li je davno naučila da jadikovanje nije privlačno kod žene. Muškarci

vole raspoložene i vesele devojke.„OBOŽAVAM”, odgovorila je. „Neverovatno je! Miris cimeta ujutru!

Prva šoljica kafe! Isprobavanje svih novih čudesnih ukusa.”„Pečete li ih sami?”, pitao je.Namrštila se. Uvek je smatrala da prefinjenu Njujorčanku obeležava to

što ne ume da uključi ni sopstvenu rernu.„Pa, tako nekako”, odvratila je. „Kombi ih doveze, znate, napola umešene.

A onda ih ja samo ugrejem. Kao hamburger i sir.”„Ali volite da pečete kolače?”„Obožavam”, nasmešila se. „Hej, znate li da isporučujemo kolače.”„Za London?”„Naravno! Tamo imamo ispostavu. Mogu odmah da ih pozovem, biće

tamo za pola sata.”„Stvarno?” Ostinu je pala na pamet izvanredna zamisao. Činilo mu se da

apsolutno ništa ne može sprečiti Isi da dođe ovamo i pravi kolače ako onprihvati posao. Ima mnogo radnjica. Bilo bi sjajno!

Zagrizao je kolač od čokolade i vanile koji mu je Keli-Li izvadila. Nije sebunio, iako se posle ručka koji je upravo pojeo mogao kladiti da neće jesti

nedelju dana. Nije bio loš - malo sladak za njegov ukus, i nedostajao mu jeonaj topao, tek iz rerne izvađen ukus kakav su imali Isini kolači. Ali bio jeu redu; dobar, u stvari. Možda bi mogla da dođe ovamo i pravi ih još bolje!To bi joj se dopalo.

„Pošaljite deset”, rekao je odvažno, i već mu se činilo da se ponaša kaoNjujorčanin. Zapisala je adresu i obećala da će pozvati ispostavu.

„Dakle, tako mi je drago što vam se dopadamo!”, izjavila je, umilno muse smeškajući. Ali na Ostina to nije delovalo. Dok je sedeo u udobnom,naizgled poznatom okruženju, posle drugog zalogaja kapkejka, utonuo jepravo u dubok san.

Šesto poglavlje

Recept za loš kapkejk

2 šolje izbeljenog brašna2 šolje kukuruznog sirupa1 šolja delimično hidrogeniziranog sojinog zrna i pamukovog ulja 1šolja šećera1 kafena kašičica dekstroze voda1/2 šolje visoko fruktoznog kukuruznog sirupa1/2 šolje sirutke u prahu1 supena kašika soja lecitna (emulgator)1 supena kašika kukuruznog škroba prstohvat soli1 kafena kašičica sode bikarbone3 kapi bele boje1 kafena kašičica limunske kiseline1/2 kafene kašičice sorbinske kiseline

Promešajte ih mikserom, pecite 20 minuta sve dok nije delimičnopečeno. Zamrznite dok ne bude potrebno da ih do kraja ispečete, itada pecite 10 minuta na visokoj temperaturi.

U Londonu, Isi je odmotala kutiju u neverici. „Šta je ovo, dođavola?”Ispod trake na zelenoj kutiji nalazio se veliki cvetni logo ogromnog,

međunarodno uspešnog kapkejk lanca. I naravno, unutra se nalazilo

odabranih desetak kapkejkova različitih ukusa. Zaista su izgledali, moralose priznati, izvanredno, svi su bili savršeno ukrašeni i posuti sjajem,sićušnim zvezdama i prelivom od malina.

„Opa”, rekla je Kerolajn. „Tako su šik. Vodili su računa o svakojpojedinosti.”

„To je zato što su napravljeni u fabrici”, izjavila je Isi smrknuto. „Morabiti i poneki klimav kako bi znao da su domaći.”

„Zašto ti ih je poslao?”, pitala je Helena. „Ne razumem. Jesi li sigurna dasu od njega?”

„Jesam, vidi”, odgovorila je Isi.Na kartici je pisalo: „Za Isi od Ostina”. Nije bilo poljubaca, ničega. Vrlo

čudno. Bilo bi manje čudno kad bi se znalo daje Keli-Li tražilanajjednostavniju poruku kad je naručivala kolače iznad glave uspavanogOstina. A možda i skriveni motiv kad nije tražila da se stave i poljupci nakarticu.

Isi je odmahnula glavom. „Ali zašto? Ne razumem.”„Možda pokušava da ti pokaže kako imaju bolje kapkejkove”, priskočila

je Kerolajn uslužno.„Možda je najnemaštovitiji darodavac na svetu i zna da voliš

kapkejkove”, dobacila je Helena. „Mislim, daj, on radi u banci. Teško daće biti superromantična duša, zar ne?”

„Savršeno je romantičan”, usprotivila se Isi i blago porumenela. „Kad želida bude i kad ne kasni ili je prezauzet ili samo pomalo rasejan zbogDarnijevih nestašluka.”

Sve su zurile u otvorenu kutiju.„Ooo, jesu li to vaše nove vrste?”, pitala je mušterija. „Izgledaju

neverovatno.”Čadani je dopuzala sa sofe, zavukla debeljuškastu ručicu u kutiju i počela

da gnječi kolače. Prvi put Isi nije pomislila kako bi Helena trebalo nešto dajoj kaže, što je bilo dobro, jer Helena je gledala svoju kćerku s divljenjem,kao da sažaljeva svakoga čija beba nije tako dobra u gnječenju kolača kaonjena.

Perl je prošla s gomilom praznih sudova na rukama. Frknula je.„Zašto vas tri tu stojite?”, pitala je.

„Ostin je potpuno poludeo”, izjavila je Kerolajn. „Očigledno iz nekograzloga pokušava da otkači Isi. Ne brini”, rekla je i dodirnula Isinu ruku.„Znam da raskidi mogu biti teški. Moj razvod je bio užasan. Grozan. Zatomogu da ti pomognem da preboliš.”

Isi bi se obično nasmejala Kerolajn, ali ovo je zaista bilo pomalo čudno.Ugrizla se za donju usnu. Perl je smesta primetila.

„O, za ime božje, ne budite takve glupače”, izgrdila ih je. „Misli na tebe.Očigledno.”

„Ah zašto mi je poslao nešto tako uvredljivo?”, pitala je Isi.„Zato što je muškarac”, odgovorila je Perl. „Rekla sam da je pažljiv.

Nisam rekla da nije potpuna i velika budala.”„Hmm”, promrmljala je Isi. „Mislim da ću umesiti panetone.”Perl i Kerolajn su razmenile poglede. „Dobro”, rekla je Perl.Isi se okrenula da siđe stepenicama. A onda se vratila. Ljutito je

uzdahnula.„Pa, možda je bolje da ih probam.”Otkinula je sredinu jednog velikog svetlucavog. Zaista je izgledao

besprekorno, u to nije bilo sumnje; svi kapkejkovi su bili savršeno jednaki ipotpuno iste visine. Uzela je zalogaj i nabrala nos.

„O, bljak”, rekla je.„Mislim da u Americi kažu ’fuj’“, ukorila ju je Kerolajn.„Preslatko”, izustila je Isi. „I ne stavljaju samo puter. Oseti se. Užasno se

oseti ulje. To govori o industrijskim količinama i mašinskom mešenju. Ovoje ekstrakt maline, ne prava malina. I sredina je previše gusta. Ufff.”

„Eto”, rekla je Perl. „Očigledno ti ih je poslao da ti ukaže na to koliko sutvoji bolji.”

„Ili ne ume da prepozna razliku”, rekla je Isi zabrinuto.„Ili možda misli da su ovi bolji”, dobacila je Kerolajn, koja je uvek

uspevala da izjavi nešto gore od svih ostalih.„Hvala, Kerolajn”, naglasila je Perl. Isi se okrenula i odjurila stepenicama

do pekare u podrumu.

Poštar Doti je završavao svoj božićni obilazak ispred Kapkejk kafea. Voleoje da njih obiđe poslednje, naročito hladnim danima. Delimično zato što je

voleo slatko, a delimično i zato što je bio slab na Perl i zato što joj seudvarao. Perl je imala Bendžamina da se s njim muči, ali Doti joj je biovrlo drag.

Međutim, Doti je danas bio s nekom drugom, očigledno važnom. Bila je,Perl je zapazila, prilično zgodna, u tridesetim godinama, sa dugom crnomkosom vezanom u konjski rep, velikim zlatnim karikama u ušima i veomabelim zubima. Bilo joj je teško oceniti stas u neprivlačnoj poštanskojuniformi i svetlećem prsluku, ali Perl se kladila na skladne obline.Nezadovoljno je otpuhnula. Smejali su se zajedno dok su bučno ulazili krozvrata.

„Zdravo”, rekla je Perl kruto. Doti se nasmešio.„A, prelepa Perl. Ovo je prelepa Perl”, rekao je ženi.„Zdravo, prelepa Perl”, rekla je žena ljubazno. To ju je još više naljutilo.

U prisustvu ljubaznih lepih ljudi osećala se neprijatno.„Ovo je Maja”, rekao je Doti. „Ona je moja privremena božićna

poštarka.”„O, zdravo”, uzvratila je Perl, trudeći se da ne zvuči zajedljivo. Ali Doti

je prvi koji je pokazao neko zanimanje za nju otkako se Luis rodio. Ipak,nisu mogli da budu zajedno, pa nije trebalo da je iznenadi ako mu sesviđala neka druga. U svakom slučaju, verovatno je prestar za Maju. I samorade zajedno.

„Doti mi je mnoogo pomogao”, rekla je Maja, i pogledala ga tako da jePerl gotovo odmah odustala od pomisli da im je veza samo poslovna. Dotije bio prilično zgodan, pomislila je. Glava mu je bila obrijana, a imao jeveoma lepo oblikovanu glavu sa malim ušima i dugim vratom i...

„Čime mogu da vas poslužim?”„Obećao sam Maji da ću je dovesti u carstvo najbolje kafe i kolača u

ovom deluLondona”, objasnio je Doti. „I evo nas.”„O, divno je”, rekla je Maja. Pogledala je u tablu i lice joj se pomalo

snuždilo. „Mada, čini mi se da je skupo.” Spustila je glas i obratila se Perl.„Zaista mi je bio potreban ovaj posao”, prošaputala je. Perl je razumela.

„Pa, drago nam je što si ga dobila”, rekao je Doti srdačno. „Veoma drago.Kafu ja plaćam.”

Luis je utrčao s najboljim drugom, Velikim Luisom, i pobacali su ruksake,kape, šalove i rukavice svuda unaokolo i pre nego što je zvono prestalo dazvoni.

„MAMA!”, viknuo je, i Perl je spustila mleko koje je kuvala i izašla da gapoljubi i pomazi.

„Moj najdraži momčić”, rekla je. „Moj broj jedan.”Luis je blistao. „Bio sam TAAAKO dobal danas”, objavio je. „Slušaj ko

nije bio dobal. Evan. Đani. Karlo. Mohamed A. i Feliks...”„Dobro, dobro”, prekinula ga je. „Dosta.”Luis se uozbiljio. „Molaju da sede na tepihu. Nije dobio sedeti na

tepihu.”„Zašto?”, pitala je Perl. „Šta se dešava?”„Molaš da sediš na tepihu! I SVI znaju da si bio nevaljao.”„Hej, Luise”, pozvao ga je Doti.Luisovo lice se ozarilo. „DOTI!”, viknuo je. Bili su odlični prijatelji.Doti je čučnuo. „Zdravo, mladiću”, rekao je. Luis je sumnjičavo pogledao

Maju: „KO JE TO?”, prošaputao je.„To mi je prijateljica koja takođe raznosi poštu.”„Žena-poštar?”, pitao je sumnjičavo. „Naravno! Ima mnogo žena-poštara.”„Zovemo se poštarke”, rekla je Maja. „Zdravo. Kako se zoveš?”Luis ju je i dalje sumnjičavo gledao i, neuobičajeno za njega, nije odmah

počeo da čavrlja.„Doti već ima plijatelje”, objavio je gordo. „Ima mene i mamu. Hvala

lepo.” Zatim se okrenuo.„Luise!”, viknula je Perl, iskreno iznenađena i potajno zadovoljna. „Kakvo

je to ponašanje? Lepo se pozdravi!”Luis se zagledao u pod. „’Dlavo”, promumlao je.„Veoma mi je drago što smo se upoznali”, rekla je Maja. „O, Doti, nisi

pogrešio u vezi s ovim voćnim pitama.” Perl ju je pogledala.„Decembar je”, rekao je Doti. „Sad možemo da slavimo Božić.”„O, da”, rekla je Maja. „Sigurno. Njam.” Luis je povukao Dotija za

nogavicu. „Imaš li pisama za mene?”To je pitao svakog dana. Isi je često pomišljala kako je lakše podnosila

beskrajne i sve veće račune za struju kad joj ih je donosio veseli

četvorogodišnjak sa kapom u obliku dinosaurusa.„Pa, u stvari, imam”, rekao je Doti. „Znaš kako inače moraš da obaviš

posebnu isporuku za teta Isi?”Luis je klimnuo glavom.„Pa, danas nije za Isi. Danas je samo za tebe.”Razrogačio je oči.„I nećeš VEROVATI od koga je.”Perl je bila iznenađena isto kao i Luis kad mu je Doti predao kovertu

prekrivenu pahuljama, upućenu na Luisa Kmbotu Makgregora, Kapkejkkaje.

Doti joj je namignuo. „Pošta to radi svake godine”, prošaputao je. „Misliosam da će mu se ova dopasti.”

Luis, koji je prepoznao svoje ime odštampano zlatnim slovima, okretao jekovertu u rukama kao da je nešto najdragocenije što je u životu video.

„Mamice!”, izustio je.„Hoćeš li je otvoriti?”, pitala je. Odmahnuo je glavom. „NE.”„Šta misliš od koga je?”, pitao je Doti.Luis ju je odmakao od sebe, i dalje sa čuđenjem u očima.„Je li... je li od Deda Mlaza?”Doti je uzeo kovertu. „Vidi ovo”, rekao je pokazujući. „Ovo je poštanska

markica. Sećaš se da sam ti to već pokazivao? Na njoj piše odakle je pismoposlato i kog datuma.”

Luis je klimnuo glavom.„Pa, na ovoj marci piše... Severni pol.”„SEVELNI POL?”„Da!”„MAMICE! Dobio sam pismo od Deda Mlaza! Sa SEVELNOG POLA!”„To je lepo”, rekla je Perl, tiho izgovarajući Dotiju hvala. „Hajde, dušo,

da je otvorimo.”Ponovo je odmahnuo glavom i sakrio pismo iza leda.„Ne mogu”, rekao je. „Pleviše vledno.”„Zašto je previše vredno?”, pitala je Maja.Luis je slegao ramenima i udario nogom o pult, iako mu je Perl rekla da to

ne radi.

„Galaža za čudovišta”, prošaputao je. „Možda bi Deda Mlaz lekao da nemogu da je dobijem. Iako nisam bio nevaljao i nisam molao da sedim natepihu. Kao Evan i Ðani i Feliks i Mohamed A., ali ne i ja.”

Perl se ugrizla za usnu. Ta prokleta garaža. Otkako je video reklamu,neprekidno je pričao o tome. Bila je to garaža u kojoj su se popravljaliogromni kamioni; veliki kamioni s velikim čudovištima u njima. Ali svakočudovište je koštalo mnogo novca, a svaki kamion se prodavao zasebno itakođe koštao, a sama garaža bila je, čak i ako ne kupiš nijedno čudovište inijedan kamion, preko sto funti, premda ionako nisu imali prostora da točuvaju, čak i kad bi kupili tu prokletinju, koju nije mogla da priušti ni zamilion godina jer je morala da mu kupi nove patike pošto su mu stareomalile i užasno se otrčale, a trebao mu je i pravi zimski kaput i novapidžama i gomila osnovnih stvari koje su druga deca dobijala po potrebi ane u posebno doba godine, ali jednostavno, tako je bilo.

I nije im pomoglo to što je Bendžamin, kad ga je video kako čežnjivogleda reklamu, rekao, ne razmišljajući: naravno da ćeš dobiti garažu začudovišta; neće moj sin biti bez toga. Zbog toga su se žučno posvađalinapolju kad je otišao po cigarete - koje su takođe koštale bogatstvo kojenisu mogli da priušte - naročito kad je rekao, tvrdoglavo, da će nabavitijebenu garažu za sina a ona mu po sjaju u očima videla da ne treba da seraspravlja, što ju je samo još više zabrinulo i uplašilo zato što nije mogla nida pomisli koliko bi daleko otišao u nameri da je nabavi.

I svaki put kad je Luis pun nade spominjao garažu za čudovišta i ispitivaoih hoće li mu je Deda Mraz doneti na saonicama ili će biti preteška pa ćemožda morati da pošalje prava čudovišta da je donesu, ili možda nekogposebnog dinosaurusa, promumlala bi nešto neobavezujuće i molila se dase njegova četvorogodišnja glavica zakači za nešto drugo.

Do sada nije. Mrzela je Božić.„Pa”, rekao je Doti, „kad sam išao da ispraznim Deda Mrazovo sanduče,

zaista je rekao da ima jedan naročito dobar dečak u Totenhemu, pa mislimda će verovatno dobro razmisliti. A sad moramo nazad u poštu.”

Doti i Maja su zajedno otišli, ćaskajući priljubljeni kao dvoje tinejdžera.Perl je dala Luisu voćnu pitu. A onda je i sama ljutito pojela dve.

Keli-Li je pustila Ostina da odspava do zatvaranja - bio je sladak, nije bioskitnica ili tako nešto, iako je izgleda nosio rasparene čarape, ali možda jeto bila ta čuvena ljupka engleska čudnovatost o kojoj je toliko slušala. Alikonačno je došlo sedam sati, napolju je bio mrkli mrak, Husein i Flavija suveć otišli i bilo je vreme za zatvaranje.

„Hajde, Hju Grante”, rekla je nežno. Izgledao je lepo tako usnuo; nijehrkao ili balavio ili ispuštao gasove, kao onaj debeli televizijski producents kojim se zabavljala u jesen, a koji je došao, pojeo joj svu hranu a ondapokušao da joj se zavuče u gaće - nije bila tako glupa, osim toga, osećala jepritisak njegovog malog penisa o butinu dok su se mazili i, iskreno, odmahposle toga je naglo izgubila zanimanje za njega. To ga nije sprečilo daneprekidno priča o tome koliko mu se prelepih glumica nabacivalo svakiput kad bi izašao iz svog stana i neodređeno joj napominje kako će jemožda jednom zaposliti u studiju. Uzdahnula je. Kladila se da ovaj tip to nebi uradio. Keli-Li je nabacila najvrckaviji osmeh.

„Halo, halo?”Ostin je zatreptao. Osećao se užasno. Samo je želeo da se zavuče pod

jorgan i prespava dan i po. Na trenutak nije mogao da shvati gde se nalazi.Izvadio je mobilni telefon; malo, crveno svetio na blekberiju mahnito jetreptalo. Imao je devet novih mejlova i šest novih glasovnih poruka. Prva jebila od direktora banke iz Londona.

„Nemam pojma šta si uradio Amerima”, počinjala je. „Možda im sedopadaju službenici sa kosom nalik na nenamešteni krevet. U svakomslučaju, žele da ti daju ponudu. Javi se.”

Naredne dve su bile od njegove sekretarice Dženet, koja je zahtevala daje pozove što pre može. I bila je jedna od Merva, koji mu je rekao kako bise radovali da im se on pridruži...

Ostin je stegao rukohvat sofe. Ovo je išlo veoma brzo. Prebrzo. Jednimdelom je bio uzbuđen što ga toliko žele; a drugim skamenjen od straha.

„Dobre vesti?”, pitala je Keli-Li dok ga je posmatrala kako zapanjeno zuriu ekran blekberija i provlači prste kroz lepu, gustu kosu, svu razbarušenukao kod dečaka. Nekoliko puta je trepnuo.

„Ja... upravo su mi ponudili posao. Čini mi se.” Obrve su joj poletele jošviše.

„O, to je sjajno! Čestitam! To znači da ćemo se ponovo videti!”„Da, pa... uf. Pretpostavljam.”„To je sjajno.”Odabrala je najveći od preostalih kapkejkova - ogroman tamnocrveni - i

brzo ga stavila u kutijicu, koju je vešto uvezala svetlom mašnom.„Izvoli”, rekla je. „Čestitam. I dobro došao u Njujork.”„Mislio sam da su Njujorčani neljubazni”, izjavio je.„Pa, otkrićeš da nije tako”, uzvratila je.Slegao je ramenima u svom teškom kaputu preko kojeg je imao dugački

šal.„Pa, zdravo”, rekao je.„Vidimo se uskoro”, odvratila je i uputila mu ogroman osmeh.

Sneg mu je napolju leteo u lice. Požurio je i potražio taksi. Njujork podsnegom bio je mnogo živopisniji na slikama. U stvarnosti bio je prokletoleden, bilo je daleko hladnije nego što je ikad osetio u Londonu. Našao ježuti taksi i naložio da ga odveze u hotel, zatim je po džepu potražio telefon iodlučio da kupi rukavice. Čudno, ali ništa od Darnija i Isi.

Proverio je sat; kolika je ono vremenska razlika? Uostalom, nije važno.Ovo je bila vest! Velika novost! Veliki posao. O moj bože, veliki posao.

Ostin nikad nije nameravao da postane bankar. Nikad i nije mnogorazmišljao o nekom poslu. U trenutku kad su mu roditelji poginuli usaobraćajnoj nesreći, opušteno je studirao, morsku biologiju, pošto jeuživao u mnogim ronilačkim poduhvatima s mamom i tatom, pre nego što ihje iznenadio izuzetno kasni dolazak nove bebe nakon što se zabavapovodom srebrne godišnjice braka malo otela kontroli.

U groznoj zamagljenosti koja je usledila posle nesreće, malog brata su sasvih strana bombardovale dobronamerne tetke, socijalna služba, daljirođaci, prijatelji njihovih roditelja koje nikad pre toga nije upoznao. Ostin jemorao da odraste neverovatno brzo, odseče svoju surfersku kosu (što je jošispalo odlično, razmišljao je sad dok je gledao stare fotografije), napustifakultet i pronađe posao koji će mu omogućiti da otplaćuje hipoteku nanjihovu malu kuću u Stouk Njuingtonu.

Nije lako ubedio sve da im je dobro baš tako kako je, sa ili bez petnaest

pita s mesom koje su im netražene svakog jutra stizale na prag. Sve dok jeuspevao da održava prednju sobu i hodnik razumno urednim, otkrio je, iprozore na spratu otvorenim da provetri momačke mirise, dobro su sesnalazili. Ali bilo je teško. Put je bio dugačak.

Dok nije otkrio da ima dara za svoj posao, već je bio uhvaćen u mrežuvođenja Darnija u školu i održavanja kuće (jedva) i odlazaka na posao navreme, i pre nego što se osvestio, postao je jedna od onih zaposlenih majkiu školi, koje su uvek stizale kasno, sa pogrešnom opremom za fizičko inikad nisu doprinosile božićnim svečanostima. Samo što zaposlene majkenisu bile naročito ljubazne prema njemu jer su sve majke domaćicepokrivale Ostina i pekle mu božićne kolače i primale Darnija na spavanjeda bi on imao vremena za sebe, dok su se istovremeno podsmevalezaposlenim majkama ili ih sažaljevale, zbog čega su ove bile izuzetno ljute.

Ali Darni je sad bio stariji, dovoljno odrastao da se barem seti kakoponekad treba i da se očešlja, iako mu se to nije radilo, i uključi vešmašinu(uključivanje mu nije padalo teško; vađenje oprane odeće kako se ne bigužvala trenutno im je bio najveći kamen spoticanja), a sad je tu bila i Isi, imožda je i došlo vreme za Ostina da nešto uradi sa svojim životom ili,tačnije, da uradi nešto sa životom koji je sam odabrao.

Ne bi promenio ništa u svom životu s Darnijem, nijednu pojedinost, rekaoje sebi žestoko. Takve karte su mu podeljene, i on je igrao s njima. Mnogoje voleo brata. Ali ovo je prevazilazilo i njegove najluđe snove... velikiposao u Njuorku... divan stan, možda? Darni bi tu mogao da ide u školu. AIsi...

Morao je da razgovara s njom.„Halo?”Glas se trudio da bude prijatan, ali s mukom. Isi je, u međuvremenu,

ustala u šest da bi počela da peče kolače, radila je čitav dan u radnji,sredila račune, pomogla Darniju oko domaćeg zadatka i pripremila večeru, inije joj preostalo mnogo snage. Veoma rano je otišla na spavanje.

„Isi?”, oglasio se Ostin. „Isi, nećeš verovati. Neverovatno je. Ta ogromnabanka. Žele me! Žele da radim za njih! Nude mi... pa, ne znam šta mi nude,ali izgleda da me stvarno žele, i, mislim, pa, jasno je da nisam ništa rekao,ali, mislim, pričaju o tome kako bi me poslali preko okeana na neko vreme,

i da. U svakom slučaju.”Bio je svestan da ona ćuti.„U svakom slučaju. Samo sam mislio da treba da ti javim šta se dešava.

Ponešto.”

Isi je bila u polusnu kad se javila na telefon. Sad se sasvim razbudila. Ishvatila da je potajno očekivala da se nešto ovakvo desi. Ko ne bi želeoOstina? Ona ga je želela. Sve je bilo previše dobro da bi bilo istinito.

Odjednom je poželela da joj je tu Helena. Helena bi joj ljutito rekla dadigne glavu, da je više nego dovoljno dobra za Ostina, hvala lepo, i da će jenjen glupi mozak odgovoriti od bilo čega, pa je zato i završila s gubitnikomkao što je bio Grejem, a nije želela da joj se to ponovi, zar ne?

Nije.Ali Helena nije bila tu. Sigurno šeta s Čadani gore-dole po stanu (Čadani

je bila preosetljiva da bi dobro spavala; bio je to znak hiperinteligencije), itu je bio samo Darni, koji je glasno hrkao u susednoj sobi, mračna kuća snovim, još neokačenim zavesama i, s druge strane linije, više od šest hiljadakilometara daleko, zvučeći srećno, bezbrižno i vedro, jedini muškarac kogaje iskreno volela u životu i koji joj je govorio kako se nikad neće vratiti.

„Čestitam”, uspela je da promuca. Pokušala je da sakrije zaprepašćenjetako što je razmetljivo zevala što je duže mogla; zatim je stvarno i počelada zeva i nije mogla da se zaustavi sve dok nije osetila koliko je nestrpljivna drugom kraju telefona. „Mislim, dobro si to obavio. Zaista se dešava.Njujork, Njujork! Mislim. Opa. Tako se radujem zbog tebe...”

Ostin se trgao. Nije zvučala ni najmanje srećno. To lažno zevanje gauopšte nije prevarilo.

„To je veliki korak napred”, nastavio je i primetio kako mu glas postajemolećiv.

„Mislim, to sve zaista menja. Ne znam ni kako bih se sad vratio u Londoni odbio.”

„Ne”, složila se. „Naravno da ne možeš. Toliko si se trudio. I dobar si utome što radiš.”

„Hvala”, odgovorio je.Zavladala je prazna kolebljiva tišina s druge strane okeana. Tada se Isi s

ljutnjom setila kapkejkova koje joj je poslao. „Primila sam tvoj poklon.”Prvo nije mogao da se seti, bio je tako pospan i pometen kad ih je

naručio. A onda se setio.„O, kolači! Ha, da, mislio sam da će ti se dopasti. Dakle, vidiš, i ovde

prave kapkejkove.”„Naravno da prave”, odvratila je. „Oni su ih i izmislili. Pre nego Što su ih

osmisliliAmerikanci, bili su poznati samo kao vilinski kolači.”„O”, izustio je. „Mislio sam da ćeš se radovati.”„Nisu bili naročito dobri.” Mrzela je što zvuči mrzovoljno. Morala je da

se trgne.„Hoćeš da dođeš i praviš bolje?”, pitao ju je. Nastupio je nov tajac.„Ostine”, rekla je. „Mnogo mi nedostaješ.”„I ti meni”, uzvratio je. „Stvarno. Kupio sam kolače samo zato što sam

mislio na tebe. Jesam li glupo postupio?”„Ne”, odgovorila je.„Da”, izjavio je.„Da”, priznala je.„O, prokletstvo”, rekao je. „Teško je ovo na daljinu, zar ne?”Osetila je ledeni stisak straha u stomaku. Šta je to značilo? Je li to značilo

da će morati na to da se naviknu? Je li mislio da je tako teško da možda nebi trebalo da nastavljaju? Je li mislio da će od sada samo imati mnogopoteškoća?

„Hmm”, promrmljala je.„Voleo bih da dođeš”, rekao je. „Zašto jednostavno ne dođeš? DOPAŠĆE

ti se.”„Pa”, rekla je Isi, „ubiću Darnija i ostaviti njegovo telo u bašti za lisice,

zapaliću radnju, i odmah dolazim.”Nasmešio se. „Vidi”, rekao je, „mislim da ću morati malo duže ovde da

ostanem. Dok se sve ne reši, znaš. Ugovori i to. I moram da se upoznam snekim ljudima.”

„Hoćeš li se vratiti?”, pitala ga je, odjednom uplašena. „Nećeš tražiti od

mene da ti spakujem stvari i pošaljem ih, zar ne? Da ubacim Darnija uavion s kartom oko vrata nalik na medu Padingtona?”

„Naravno”, odgovorio je. „Naravno da se vraćam.”„Ali ne znaš koliko dugo ostaješ”, rekla je. „Niti kad se vraćaš.”Nije joj odgovorio. Nije umeo.

Sedmo poglavlje

Voćne pite

Ako ne pravite sami nadev onda možete i da kupite gotove pite uprodavnici. Kada koristite već pripremljen nadev, to je kao da neštostavljate u omot. Nije ga teško napraviti, i jeftiniji je, i ukolikonabavite neku od onih lepih modernih tegli, možete i da ga delitekao božićni poklon, samo se pobrinite da ih dajete ljudima koji volekompot i znaju šta s njim da rade, inače će vas gledati kao da ste imdarovali sveža zečja govanca, što je retko kad dobrodošao poklonosim ako imate prijatelja sa sićušnom baštom kojoj treba kompostVoćne pite su lepe zato što ih zvanično i najgori pekar na svetu moženapraviti tako da budu izuzetno ukusne. Teško ih je zabrljati, baškao i krem od nane. To nije jedan od onih recepata gde, ako neupotrebite tačne mere putera, možete slobodno sve da bacite u kantuza smeće. Ove će ispasti potpuno savršene. Verujte mi. Takođe,pravite ih nedeljom. jer možete da se opustite i čitate novine dokkuhinja ne zamiriše potpuno i neverovatno predivno. Jedinineobičan sastojak je loj. Da. Čudno je. Ne želite da znate šta jezapravo loj.

Nadev200 g sitnih kockica jabuke200 g suvog grožđa200 g suvog grožđa bez semenki

1 supena kašika oraščića1 supena kašika mešanog začina za kolačeSok i kora jednog limunaSok i kora jedne pomorandže250 g loja, isečenog u male komade

Noć pre nego što vam je nadev potreban, stavite sve sastojke uveliku činiju i dobro promešajte. Ostavite da prenoći prekrivenočistom kuhinjskom krpom. Ujutru dodajte konjak (sami odlučitekoliko) a zatim gurnite u rernu na 120°C / oznaka za gas 1/2 na 3sata.

Pustite nadev da se ohladi, a zatim ga stavite u sterilisane tegle (dabiste je sterilisali, navlažite teglu i ostavite je jedan minut umikrotalasnoj). Prekrijte smeđim papirom, zatim zapečatite. Trebalobi da stoji i do godinu dana. Ako vam ostane čitavih godinu dana,verovatno ga dajete pogrešnim prijateljima.

Za testo pripremite i umešajte 200 g brašna i 200 g hladnogiseckanog putera. Dodajte 100 g zlatnog šećera, prstohvat soli imalo vode dok ne bude spremno da se razvalja i iseče. Ubacite uposude za pečenje, kašikom izvadite nadev i na pite stavite poklopceod testa. Namažite ih umućenim jajetom i pospite sa još malozlatnog šećera, pecite 20 minuta na 180°C/oznaka za gas 4, i... to jeto!

Sledećeg jutra Kerolajn je uletela u radnju razjarena. Isi ju je pogledalamutnim očima. Gotovo oka nije sklopila nakon što je prethodne noćirazgovarala s Ostinom i već je pila treću kafu. Osećala se tako ludo, alipogađala ju je nepravda. Konačno je sredila život, konačno je osećala daradi nešto što je oduvek čeznula da radi i upoznala čoveka koga voli, a sadje sve grozno pošlo naopako.

Takođe, negde duboko u sebi znala je i zašto je tako uzrujana; zašto nijeumela o tome da razgovara s Ostinom. Ovo doba godine joj nije išlo u

prilog... i sad... Ne, preuveličavala je. Na najgori mogući način gleda naokolnosti. Sigurno će mu London dati drugi posao i sve će biti u redu; nijemoguće da želi da sruši sve što su imali, kako bi mogao? Onda se setilanečega o čemu dugo nije razmišljala: bila je u crkvi na božićno jutro, nosilaje pretesnu crvenu haljinu i cipele od kojih je na petama dobila žuljeve, zaruku je držala dedu, koji je, naravno, sve poznavao, i svi bi ga voleli i danije u džepu imao kesicu punu medenjaka. Setila se žene koju je prepoznalaiz radnje, otmene i glasne. Nije joj se sviđala, mada nije znala zašto. Žena jenosila plavi šešir sa velikim paunovim perom, nagnula se napred ka dedi irekla: „NIJE MOGUĆE da želi da ode u ovo doba godine”, i deda Džo ju jeućutkao i naljutio se više nego što ga je ikad videla.

„Dakle, Ričard se pokazuje kao još VEĆI KRETEN nego inače”, objavilaje Kerolajn, pošto je zalupila vratima i uvukla svoje sićušno dupe - u belimfarmericama, u decembru - u radnju. Nosila je ogroman krzneni okovratnik,zbog čega su joj noge izgledale još više nalik na čačkalice, i za koji se Isižarko nadala da je lažan. Isi se prenula iz razmišljanja i pokušala da serazbudi dok je Kerolajn stresala hladnoću. Napolju je bilo ledeno; sve jebilo prekriveno ledom, a oblaci na nebu bili su teški i gusti od snega.

„Šta je sad uradio?”, pitala je. Kerolajnin razvod je izgleda trajao duženego brak.

„Rekao je da nema kutija. Nema kutija. Možeš li da veruješ? Obustavioje naš račun za kutije.”

Isi je izgledala zbunjeno. „Kako to misliš? Onih kutija u kojima sulimenke?”

„Nisu to samo kutije s limenkama!”, zapanjila se Kerolajn. „To sutradicionalni luksuzni predmeti koji se šalju za Božić kao znak poštovanja, izato su deo mojih potpuno uobičajenih porodičnih troškova.”

„Ali zar ne treba dati čitavo bogatstvo za konzervu džema i neštokoštunjavih plodova?”, pitala se Isi. „I verovatno su pune namirnica koje tise čak i ne sviđaju, poput maslina punjenih cveklom. Uvek sam se pitala koih šalje.”

Kerolajn je dunula. „Svi to rade”, odgovorila je.„Pa, raduju li se deca Božiću?”, pokušala je Isi da promeni temu. Kerolajn

je dramatično uzdahnula. „O, pa, znaš kakvi su.”„Divni”, Isi je smesta odgovorila.„Hermija se jedino raduje tome što će imati priliku da jede tokom čitavog

praznika. Moraću tu devojčicu da držim na oku. Možeš li da poveruješ,više voli da jede sendvič nego da vežba flautu. Sendvič! Čak i ne držimhleb u kući!”

Isi joj je napravila mali espreso bez kofeina, crni, i pružila joj ga je.Kerolajn ga je brzo iskapila.

„Daj mi još jedan”, rekla je. „I mogu li da dobijem s kofeinom?”Isi je podigla obrve. „Tako je loše?”Kerolajn je slegla ramenima. „Pa”, rekla je. „Pa...” Nekoliko puta je teško

zatreptala.„Samo... Ričard je rekao... Ričard je rekao...” I briznula je u plač.„Šta je bilo?”, pitala je Isi i požurila oko pulta.„Rekao je...”Isi se odjednom uplašila za nju. Ne bi se on borio za decu, zar ne? U redu,

Kerolajn ih je ostavljala s dadiljama i zanemarivala ih i klevetala, ali... ne,sigurno neće.

„Rekao je da će ih poslati u INTERNAT ako bude nastavio da plaća zanjih...”

Kerolajn je zajecala. Isi ju je obgrlila.„O, ne”, izustila je. „Ali uvek si govorila da je internat odgovor na sve i

da buntovnicima donosi mnogo toga dobrog?”Kerolajn je glasno šmrknula i izvadila platnenu maramicu. Isi je bila

zapanjena kad je videla da ona nosi platnenu maramicu, ali nije rekla ništa.„Da, ali ne za mojuuuuuu...” Nije mogla da dovrši rečenicu.Čudno, pomislila je Isi. Kad čuješ Kerolajn kako govori o njima - mada je

ponekad zaboravljala i da ima decu - pomislio bi da je ne zanimajunaročito; da je rodila decu samo zato što se to očekivalo. Činilo se da su jojviše smetnja nego bilo šta drugo.

„Nedostajaću im”, rekla je Kerolajn. „Mislim da će im nedostajati majka,zar ne?Ahilu je samo pet godina.”

„Nedostajaćeš mi”, rekla je Isi, iz sopstvenog gorkog iskustva. „Naravnoda hoćeš. Besmisleno je. On je potpuno nerazuman.”

„Znam!”, viknula je Kerolajn, cvileći. „Šta da radim?”„Sačekaj”, rekla je Isi, i ispravila se. „Nešto mi je palo na pamet.”Kerolajn ju je pogledala, a lice umrljano od suza joj je bilo gotovo

neprepoznatljivo.„Šta?”„Zašto jednostavno ne kažeš Ričardu da odjebe? Reci mu: nosi se,

Ričarde, oni neće ići u internat. Pošalji ih u lokalnu školu! Tamo ide Luis,sjajno je.”

Kerolajn je na trenutak zastala. Zatim je ponovo briznula u grčeviti plač.Zvonce je zazvonilo jer su ušli Perl i Luis.

„Šta je s princezom Svetlucavom?”, pitala je Perl.„Ne pitaj”, odgovorila je Isi. „Ozbiljno. Zaista. Ne pitaj.”„Ne budi tužna, Kelolajn”, rekao je Luis i pružio ruku da joj pogladi

krzneni ogrtač.„Sviđa mi se tvoj vuk.”„Molim te, ne diraj to, Luise”, uspela je da procedi između dva jecaja.

„Veoma je skupo.”Luis se okrenuo ka Isi. „ISI!”, viknuo je. „ŠKOLO SAM ZABOLAVIO!

PADA SNEG!”Isi je pogledala kroz prozore. I naravno, u jutarnjoj izmaglici, oko male

bandere su se videle pahulje koje su tiho lebdele kroz uličicu.„O, tako je!”, uzviknula je Isi, i u svom oduševljenju gotovo zaboravila na

umor. „Zar nije predivno?”„Možeš li da izađeš sa mnom da se iglamo?”, pitao ju je Luis i uhvatio je

za ruku.„Ne mogu, ljubavi”, ogovorila je Isi. „Ali mogu da ti napravim toplu

čokoladu.”Nasmešio se. „JUPI!” Okrenuo se ka Perl.„BOŽIĆ! Pada sneg! Pada sneg! Božić je! Božić! JUPI!”Perl se blago osmehnula. „Dobro, dobro”, odgovorila je. „Trebaće nam

četiri sata da se večeras vratimo kući, samo to mogu da kažem. Hajde daugrejemo tu toplu čokoladu.”

Dok su užurbano radile, čistile, ribale, pekle i uglavnom pripremale radnjuza prve smrznute, gladne mušterije, Luis je stajao lica pritisnutog o prozor.

Zbog snega i veoma niskih oblaka jedva se išta videlo. Prolaznici u glavnojulici prekrivali su usta šalovima, navlačili kape na oči i suprotstavljali sevetru postrance, mrzovoljno hodajući ka svom odredištu. Napolju je bilaneverovatna hladna oluja.

„Možda treba da iznesem neke kolače na autobusku stanicu”, rekla je Isipošto je donela ogroman poslužavnik lepljivih medenjaka. „Više izsamilosti nego zbog nečeg drugog.”

„MAMA!”, odjednom je viknuo Luis pritiskajući debeljuškastim prstićemo staklo dok mu je dah stvarao oblačić pare na prozoru. „MAMA!”

Perl mu je žurno prišla i pogledala u pravcu koji je pokazivao.„Svemogući bože”, rekla je, i ne zastavši da dohvati kaput, istrčala iz

radnje. Isi i Kerolajn su smesta pošle za njom.„Šta za ime sveta...?”Kad otvoriš vrata, tek onda shvatiš koliko je napolju hladno i grozno;

pravi snežni vrtlog s pahuljama koje su se kovitlale u svim pravcima izaslepljivale vas. Hladnoća vas je hvatala čeličnim stiskom; vetar vas jegrizao za vrat.

Perlina krupna prilika grabila je na drugu stranu ulice. Isi je išla odmah zanjom, i uzdahnula kad je videla šta je Luis uočio.

Odmah iza golog drveta stajao je dečkić, mladi od Luisa. Bio je bosonog,i na sebi nije imao ništa osim pomalo prljave bež pidžame s vatrogasnimkolima. Kosa mu je bila plava i nakostrešena, i plakao je iz sve snage.

Perl je podigla mališana u naručje kao pero, i svi su požurili unutra. Luis jebio uzbuđen zbog svog otkrića.

„Ja sam našao dečaka, Isi”, izjavio je važno.Isi je bila užasnuta. Izjurila je na glavnu ulicu, očekujući da ugleda

preplašenu mamu kako trči ulicom i mahnito traži svog dečaka, ali zateklaje samo uobičajeni red smrznutih redovnih putnika. Pozdravila je svojuprijateljicu Lindu i upitala da li je videla nekoga ko traži dete. Svi sudelovali zbunjeno, ali su odmahivali glavama. Isi im je rekla da je, ako nekodođe da ga traži, dečak kod njih, a zatim se žurno vratila u radnju.

Stara gospoda Hanovic, redovna mušterija, već je bila na vratima.Začudila se kad je videla dečaka u bež pidžami, sklupčanog u Perlinom

naručju.„Kao mali Isus”, rekla je vrteći glavom. „Pogledaj ga.”Prišla je bliže i provukla mu prste kroz zlatne kovrdže.„Dete na Božić”, prošaputala je.„Ne budite blesavi”, rekla je Perl. „Dete se izgubilo. Kako se zoveš,

dušo?”Kad se Isi vratila, dete je bilo umotano u toplo karirano ćebe koje je inače

bilo prebačeno preko stare kožne sofe. Dečak, koji je izgleda jedva imaoosamnaest meseci, delovao je previše uplašeno čak i da bi plakao. Zgrabioje etiketu na ćebetu i počeo nežno da je trlja između kažiprsta i palca, adrugi palac je zavukao u usta. Izgleda da mu je bilo prilično udobno.

„Tleba mu kolač”, rekao je Luis. „I božićna čokotadica. O NE, NEMANIJEDNE, TETA ISI.”

„Luise, ne pričaj više o tom glupom kalendaru za Advent”, rekla je Isi.„Neće biti čokolade u njoj.”

„To je veoma tužan božićni kalendal”, primetio je Luis.Perl je sela na sofu s dečakom i dalje umotanim u ćebe. Isi je pokušala da

ga namami parčetom medenjaka, ali to ga nije previše zanimalo, više mu sesviđalo da razgleda prostoriju širom otvorenih očiju. Mata stopala su mupoplavela; nije nosio ni čarape ni papuče.

„Pozvaću policiju”, rekla je Isi. „Neko sigurno ludi.” Ponovo je pogledalakroz prozor u mećavu. „Ali gde su?”, pitala je. „Osim ako nije prešaokilometre.”

„Kako se zoveš?”, ponovo je pitala Perl, ali nije dobila odgovor. A ondaje istupio Luis.

„Kako se zoveš, maleni?”, pitao je ljubazno. „Znaš li da pričaš, bebo?”Dečak je izvadio palac iz usta.„Dada”, rekao je.„Pa, to je početak”, rekla je Perl. „Kako se zoveš, dušice? Uskoro ćemo

te vratiti tati.”„DADA”, ponovio je dečak glasnije.„On je beba Isus”, rekla je gospoda Hanovic, koja je pošla s njima u kafe

iako još nisu bili zvanično otvoreni i halapljivo gledala u dečakov netaknutimedenjak.

„Stvarno mislim da nije beba Isus”, rekla je Isi. Uzela je telefon. „Misliteli da treba da zovem policiju? Ne treba, zar ne? Ili? Koji je ono broj akonešto nije naročito važno?”

„Jedan nula jedan”, odmah je odgovorila Perl. „Šta je bilo?”, pitala jevidevši Isino iznenađeno lice. „O, blago tebi. Živiš u kraju gde je maloverovatno da ćeš biti žrtva zločina.”

Baš kad je počela da okreće broj, Isi je primetila je nekoga ko je opreznoušao u uličicu i osvrtao se. Bila je to mlada, zbunjena žena, nedovoljnotoplo obučena za ovakvo vreme. Isi je spustila slušalicu, otišla do vrata ipromolila glavu.

„Izvinite”, rekla je. „Tražite li dete?Devojka se okrenula, relativno ravnodušno.„O, je li kod vas?”Isi ju je na trenutak pogledala. Nije moguće da je to čula.„Tražite. Li. Dete?”, ponovila je u slučaju da je devojka nije čula.Devojka je prišla. „Je li kod vas?” Žvakala je žvaku i oči su joj izgledale

umorne i pomalo prazne.„Uf, da”, odgovorila je Isi. U deliću sekunde se zapitala da nije možda

nametljivo staro njuškalo - i možda je savršeno normalno da mala decalutaju unaokolo u pidžamama na mećavi? Možda ih se to ništa ne tiče. Tadase okrenula i ugledala mališana kako sedi na Perlinom krilu i shvatila je danije tako.

Devojka je ušla u radnju.„O, tu si”, izgovorila je pomirljivo. „Hajde, dođi.”Dečak se nije ni pomerio. Perl je pogledala devojku.„O čemu pričate?”, pitala je. „Jeste li vi pustili ovog dečaka da sam izađe

na sneg?”„Svašta, neee”, odgovorila je devojka. „Odlutao je. Hajde, Donalde.”„Dada, ne”, rekao je.„Pa, to sve objašnjava”, rekla je Perl. „Zoveš se Donald?”„Dada”, potvrdio je dečak, zatim ponovo gurnuo palac u usta.Perl je opet pogledala u devojku. Nije izgledala dovoljno staro da bi mu

bila majka. Osim toga, majka bi mu verovatno bila malo srećnija što gavidi. Naročito mama koja je kupila pidžamu s vatrogasnim kolima.

„Dobro, uzeću ga”, rekla je devojka, kao da se dosađuje.„Jeste li mu doneli čarape? Jaknu?”Devojka je slegla ramenima. „Nije daleko.”„Čekajte”, odjednom je rekla Kerolajn. „Je li ovo Donald? Donald Gof-

Vilijams?”Dečaku zablistaše oči na spomen njegovog imena.„Da”, potvrdila je devojka nevoljno.„Ti znaš ovo dete?”, pitala je Perl. „Zašto nisi rekla?”„O, meni svi izgledaju isto”, odvratila je Kerolajn. „Ovo je Kejtina beba.

Jesi li ti njihova nova dadilja?”Devojka je nevoljno slegla ramenima.„Imaju i blizance”, nastavila je Kerolajn. „Gde su Serafina i Džejn?”Devojka joj se okrenula sa iscrpljenim pogledom. „Da”, potvrdila je.

„Bliznakinje.”„Ko sad čuva bliznakinje?”, pitala je odjednom Isi. „Video-igrice”,

odvratila je devojka.„Hajde, Donalde, idemo.”Perl je ustala i predala Donalda, zajedno s ćebencetom.„Vratite ovo kasnije”, rekla je. „Nemojte da se prehladi.”„Da, u redu”, odvratila je devojka. Prebacila je Donalda preko ramena

kao vreću krompira, okrenula se i izašla iz Kapkejk kafea.Kerolajn je zurila za njima. „Pitam se šta je s Kejt?”, izgovorila je.„Nije dolazila baš dugo”, rekla je Isi. „Mislim još nakon porođaja.”„Ne, potpuno se izgubila”, rekla je Kerolajn. „Mislila sam da je na

rehabilitaciji.”Kerolajn, Perl i Isi su se zgledale.„Da li biste možda...”, počela je gospoda Hanovic.„Uzmite”, rekla je Isi a da se nije ni osvrnula. Gospođa Hanovic je počela

da jede Donaldov neželjeni medenjak. Isi je znala da je starici bilo teško daplaća grejanje i hranu od državne penzije.

„Pa, ja nemam decu...”, počela je Isi.„Moraću da popričam s njom”, rekla je Kerolajn i zavrtela glavom. „Ta

dadilja je prosto užasna. Očigledno se tu krije neki sočan trač.”„Toj devojci je možda šesnaest”, primetila je Perl. „Otkud ona da čuva

troje dece? Koliko imaju bliznakinje?”„Šest”, odgovorila je Kerolajn. „Male devojčice. Jedna misli da je dečak.

Uglavnom su divne.”„Jesu”, složila se Isi, prisećajući se. Kejt se uvek trudila da ih razdvoji,

ali one su zahtevale da sve rade zajedno. „Pitam se šta se dogodilo?”Kerolajn je već izvadila mobilni.„Ooo, pitam se hoće li zazvoniti u Prajoriju? Halo? Zdravo, Kejt, draga...

Gde? O, Švajcarska?”Kerolajn je primetno utihnula, ali povratila se.„PREDIVNO! Imate puno snega? O, kakvo UŽIVANJE, draga. Pozdravi

Tonksa od mene. .. i Rufsa... O, jesu li i Bert i Glen tamo? O stvarno, svi...Zvuči veselo... Ne, ne, znaš mene, zaposlena sam ovih dana, nemamvremena za tako nešto, samo posao, posao, posao... O, da, i Ričard dolazi,je li tako?”

Glas joj se pretvorio u čelik.„Pa, to su sjajne vesti. Ti i Ričard i svi naši prijatelji. Tako mi je drago

što to čujem. Zaista se nadam da se svi divno provodite. O, oboje su... Ne,ne, naravno da mi ne smeta. Zašto bi? On mi ništa ne znači. Samo bi mubilo bolje da ne troši jebenu dečju školarinu, samo ću to da kažem...”

Nastao je tajac.„E sad, slušaj. Tvoj Donald nam je upravo bio u radnji. Izašao je iz kuće.

Mislim da ti treba nova dadilja... Da, opet. Pa, znaš, ne znaju da rade tajposao, te devojke. Slažem se, potpuno je lenja. Nova radna snaga. Isi samošto nije pozvala policiju.”

Isi je sad osećala olakšanje što nikog nije pozvala. „Da, pa, ne, sasvim jedobro. Da, i dalje sisa palac... meni to malo liči na zaostajanje u razvoju...”

Razmenile su još nekoliko reći pre nego što je Kerolajn spustila. Lice jojse snuždilo, i Isi je na njemu prepoznala tugu i bol. A onda se sabrala.

„Ta lenjivica. Mislim da će Kejt promeniti agenciju. Rekla je kako su jojdosad poslali šest potpuno beskorisnih likova.”

„Možda bi trebalo da uzme svih šestoro odjednom”, rekla je Perl.„Znaš, to i nije tako loša zamisao”, razmišljala je Kerolajn.Isi je zakolutala očima. „Što duže boravim u Stouk Njuingtonu, manje ga

razumem”, rekla je. „Jesu li sad svi tako bogati?”

„Hmmm”, promumlala je gospoda Hanovic, preko pulta. „Mada, srećnasam što mi je beba Isus donela ovu dobru sreću. Ovo je bilo mlogo dobro.”

Karmen Espito je lupkala potpeticama hodnikom ispred Ostina. Ništa muovo, razmišljao je, nije izgledalo stvarno. Ali bio je tu, na četrdesetdevetom spratu - četrdeset devetom! Čak je postojao i poseban brzi lift - uPalatinskoj zgradi na uglu Četrdeset četvrte i Pedesete, u samom srcuMenhetna. Kancelarija je bila na uglu i uglavnom se sastojala od ogromnihstaklenih prozora, od kojih je jedan gledao na sever i sa koga se videoEmpajer stejt pa sve do Central parka; dok se sa istočne strane videla rekaHadson sa Bruklinskim mostom koji se protezao ka skladištima idizalicama Bruklina.

Svuda oko velike kule sneg se kovitlao i nečujno pretvarao čitav Menhetnu ogromnu snežnu kupolu. Bilo je neopisivo lepo, nešto najlepše što jeOstin u životu video.

„Auuu”, rekao je stojeći tako blizu ogromnim prozorima da mu se činilokako može da iskorači pravo u nebo. „Mom malom bratu bi se ovde mnogoDOPALO. Kako ovde uopšte može da se radi?”

Karmen se nasmešila. Bila je navikla da su bankarski službenici veomaprefinjeni, i ako bi ih nešto zadivilo, potpuno su odbijali da to pokažu. Prenego što je izgubila dvadeset sedam kilograma, sredila nos i istetoviralaobrve, bila je sasvim normalna devojka iz Oregona, i Menhetn je i njuopčinio.

„Lepo je, zar ne?”, pitala je. Onda su joj se jarkocrvene usne ponovosklopile, i sela je za prazan sto.

„Sad”, rekla je. „Ja sam advokat, specijalizovana sam za useljenja i pravazapošljavanja. Gospodin Ferani je želeo da ovaj birokratski deo rešimo štoje pre moguće, a sigurna sam da biste to želeli i vi.”

Ostin je sebi rekao da je to samo obična papirologija; ništa neoborivo, ida će je samo pogledati i razmisliti o tome kasnije. Tada je shvatio, dok jegledao u očigledno seksi ali takođe i očigledno veoma ozbiljnu KarmenEspito, da su to ispred nje pravna dokumenta. Ovo nije bilo običnoameričko ćaskanje. Očito vole da sve obave, i to brzo. A od njega sunesumnjivo očekivali da zgrabi priliku.

Kao što bi uradila svaka uračunljiva osoba, naravno. Prilika da se dočepaizvanrednog posla, čitavog novog života, u njegovim godinama, dakle. To jebilo ostvarenje sna. Bio je siguran da bi joj neko drugi odgrizao ruku.

„Mogu li...”, pitao je. „Mogu li da ponesem ugovore i ostalo da pogledam,pre nego što sve dogovorimo?”

Karmen je podigla obrvu.„Naravno, sve je ovo uglavnom standardno i uopšteno”, rekla je. „Ako

želite da me pozove vaš advokat...”Ostinov advokat je bila sedamdesetpetogodišnja baka koja mu je

savetovala da se ne obazire na socijalne službe kad su hteli da dođu iutvrde da li Darni ima svih pet obroka dnevno, na šta bi Ostin uvekodgovarao potvrdno, mada mu je tek nedavno sinulo da treba da mu uključii krompir.

„Hm, da, možda i hoću”, rekao je brzo trudeći se da zvuči poslovno.„Sjajno. Ovo je sjajno.”

Karmen mu je predala nekoliko teških svežnjeva dokumenata.„Samo donesite i pasoš kad ih budete vraćali.”„Pasoš?”, pitao je Ostin, uz blagi napad panike. Imao je osećaj kao da

hoće da ga zadrže protiv njegove volje.Iza njega su se vrata uz tresak otvorila i bučno je ušao Merv Ferani.

Danas je imao kravatu s malim skakutavim irvasima i crveni prsluk.Izgledao je kao mali jevrejski Deda Mraz.

„Kako napredujemo ovde, Karmen?”, pitao je. „Završavate?”„Gospodin Tajler želi da ovo pogleda i njegov advokat”, rekla je brzo. Na

Mervovom licu se čitalo iznenađenje.„Ima li nečeg čime nisi zadovoljan?”, pitao je.„O, ne, siguran sam... Samo, znate, ja... mislim. Ipak moram da

razgovaram s bratom.”„On ti je poslovni analitičar, zar ne?”„Ne... ne, on živi sa mnom. I moja devojka”, dodao je brzo. „Samo...

mislim, to je ogroman korak.„Na najbolje mesto na zemlji!”, rekao je Merv. Bio je iskreno zbunjen - i

imao je pravo, priznao je Ostin, s obzirom na to da je pristao da dođe uNjujork.

„Pa, da”, složio se Ostin. „To mi je jasno.”Merv je pogledao kroz velike prozore.„Hej”, rekao je. „Imam sjajnu zamisao. Dovešćemo ih ovamo za vikend.

Šta mislite o tome, a? Neka pogledaju, shvate kako će vam život ovde bitisjajan. Pokažite klincu muzeje i to sranje, pogledajte predstavu, pojediteneku pravu hranu. Reći ću sekretarici da sve sredi.”

Ostin ga je ošamućeno pogledao. A onda se setio da bi trebalo da budesuperkul moderan bankar iz Britanije koji je prema svemu tome potpunoravnodušan. Nije verovao da će uspeti to da izvede.

„Pa...”, počeo je.„To je moj čovek”, rekao je Merv. „Povezaću te sa Stefani, dopašće ti

se.”

Zašto je sve moralo da se dešava tako brzo?, pomislio je Ostin dok mu segrlo stezalo od nervoze. Ali Isi će se ovde dopasti. Dopašće joj se, zar ne?

Osmo poglavlje

Božićni začinjeni kolači „mirotvorci”

225 g omekšalog putera 200 g šećera 235 ml melase1 jaje2 supene kašike pavlake750 g višenamenskog brašna2 supene kašike praška za pecivo5 g sode bikarbone1 kafena kašičica mlevenog cimeta1 kafena kašičica mlevenog đumbira prstohvat soli140 g iseckanih oraha145 g zlatnog suvog grožđa145 g iseckanih urmi

U veliko. činiji za mešenje. umutite puter i šećer. Dodajte melasu,jaje i kiselu pavlaku, dobro promešajte. Pomešajte brašno, prašakza pecivo, sodu bikarbonu, cimet, đumbir i so; to postepeno dodajtekremastoj smesi. Umešajte orahe, suvo grožđe i urme. Ohladite nadva sata ili dok ne bude lako za razvlačenje,Radnu površinu pospite brašnom i lepo razvucite testo. Iseciteokruglim sekačem za kolače parče od pedeset pet centimetara(Stavite na mastan papir za pečenje. Pecite na 160°C/oznaka za gas3, 12-15 minuta. Potpuno ohladite. Dozvolite da mu miris udahnugladni, ljutiti ljudi.

Isi je bila u Darnijevoj školi i trenutno se osećala kao prava varalica. Ustvari, bilo je užasno. Bila je okružena ljudima koji su se svi međusobnopoznavali, živo čavrljali i glasno se smejali ispod fluorescentnog svetla, amiris jeftinog kuvanog vina nikako nije uspevao da prikrije one druge,potmule mirise, tako poznate Isi posle svih tih godina: znoj, litre odvratnoglosiona za brijanje, patike, zabranjene cigarete i pomalo uzavrele hormonezbog kojih su svi bili malo glasniji i uzbuđeniji.

Nije čak ni trebalo da bude ovde; samo, bila je tako užasnuta kad je Ostinnemarno napomenuo da više ne odlazi na Darnijeve godišnje koncerte, jer jeDarni to mrzeo i javno pokazivao, pa bi obojici bilo neprijatno.

„Mislila sam da je lepo kad možeš da gledaš decu u božićnimpredstavama”, izjavila je besno.

„Nakon što je jedne godine glumio politički motivisanog kapitalističkogkrčmara na čelu Britanske nezavisne partije i naduvanog pastira? Ne. Posletoga smo se držali podalje od toga”, objasnio je Ostin umorno. „U svakomslučaju, sad je u višim razredima i oni više ne prave božićne predstave, većrade savremenije stvari.”

„Sranje”, priskočio je Darni. „Misli savremeno sranje.”„I jesi li dobio ulogu?”Darni je slegao ramenima, što je Isi shvatila kao „da, jesam”, i zahtevala

je da idu, a njih dvojica su tako klonuli da su više ličili na blizance a ne nastarijeg i mlađeg brata.

„Mlade ljude treba hrabriti”, rekla je Isi, koja je u to snažno verovalanakon što su joj godinu dana dolazili obeshrabreni tinejdžeri da traže posaos polupismenim biografijama. Niko od te dece nije imao posao, niti bilokakvo iskustvo i bilo joj je žao što ne može da uradi nešto više za njih; alibiografije su im bile pune veličanstvenih tvrdnji o osnaživanju, a to što jeona zahtevala više i postavljala užasne zahteve kao u Šegrtu nije izgledanikome pomagalo, naročito kad bi pogledala u pokunjenog, postiđenogtinejdžera ispred sebe. Ostin ju je nazivao Džejmijem Oliverom, ali seslagao. Samo ne kad je bio u pitanju Darni.

„To će samo sve pogoršati”, rekao je. „Darniju ne treba izgovor da otvoriusta.”

„Ne, mora da nauči kad je prikladno da ih otvori, a kad ne”, rekla je Isi.„Zato moramo da budemo tamo.”

Ali tada su, naravno, Ostina pozvali u zemlju žena s nogama nalik načačkalice i šiljastim potpeticama, i neverovatne raskoši, gde ga maze i pazepo ceo dan, i na kraju je ona morala da se dotera posle dugog dana u kafeui pokuša da provali da li je istinita Darnijeva tvrdnja da im je svima rečenoda se obuku u crno, jer je gospođica Fler tvrdila kako će tako izgledatidramatičnije. Isi je uzdahnula i konačno pristala.

Napolju je bilo osvežavajuće hladno, i prolazili su pored drugih porodicakoje su žurile ka glavnoj školskoj zgradi u Ulici Karnfort. Reči veseloguzbuđenja ispunjavale su vazduh, i Isi je istog trena osetila bol; svi su biliuzbuđeni zbog toga što su s porodicama u vreme Božića, a njoj se njenaprokleta majka nije čak ni javila, dok je Ostin bio kilometrima daleko aDarni je već, i pre nego što su stigli do školske kapije, nestao unepreglednom moru tinejdžera, koje je većinom bilo nemoguće razlikovati.Pretpostavila je da je pravi pokazatelj starenja to što ne možeš da razlikuješmlade ljude, jer svi izgledaju jednostavno mladi.

O, deda joj je mnogo nedostajao. On je umeo s mladima. Voleo ih je,ohrabrivao. Upošljavao je mnogo pomoćnika u pekari, neki su živeli uužasnim uslovima, a velika većina je napredovala i uspešno nastavila daobavlja neke druge poslove i živi na nekom drugom mestu, i dugo su imstizale stotine božićnih čestitki od mušterija i porodičnih prijatelja i... Isinije čak ni otvarala mejlove s božićnim čestitkama. U tome jednostavno nijevidela smisao.

Naravno, svi ostali su znali kuda idu, pa se ona igrala mobilnim telefonomda bi delovala veoma zauzeto i zaposleno, i pratila gomilu prema sali zafizičko. Neko se očito trudio da je praznično ukrasi - sa tavanice su visileukrasne papirne trake - ali nije se mogla sakriti činjenica da je to bilagradska škola koja je davala sve od sebe, a ne otmena raskošna privatnaškola s pozorišnim trupama i potpuno muzički opremljena.

Isi je platila funtu za plastičnu čašu pomalo gorkog kuvanog vina samo dabi se nečim zaposlila, i podsetila se da se drži van vidnog polja Darnijevihnastavnika; to je bila isključivo Ostinova dužnost. Jedan od razloga,razmišljala je, što su ona i Darni bili u razumno prijateljskim odnosima bio

je taj što se ona nijednom nije mešala u njegovo školovanje niti u to kakoon napreduje, čak i kad joj je bilo navrh jezika da to učini, jer je znala da jetako najbolje. Na kuću su često stizala pisma iz škole, pa je Darni za kaznumorao da ostaje duže, a Ostin je uzdisao i molio ga da se lepo ponaša, dokje ovaj iznosio veoma razumne razloge zašto ne mora, i to bi tako išlo doksvi ne bi bili iscrpljeni i istrošeni i dok se Isi ne bi povukla u kuhinju inapravila mirotvorne kolaće nadajući se da će jedan od njih dvojice tojednom prerasti.

Nije poznavala nikog živog u školi. Brzo je poslala poruku Ostinu.Upravo je izlazio s još jednog sastanka i odgovorio joj „Rekao sam ti da neideš”, što joj, naravno, nije bilo ni od kakve pomoći, pa se Isi zapitala kojimemotikonom9 da iskaže blago nezadovoljstvo. Pijuckala je kuvano vino -drugi gutljaj je bio malo bolji od prvog - i pitala se kome još da piše. Ovoje bilo opasno vreme za Helenu, koja pokušava da uspava Čadani, a tomože da potraje po nekoliko sati. Zatim ostali prijatelji... ali prošlo je tolikovremena, i svi su (ona je pokušavala da ne broji, ali oni su to uglavnomradili) sad imali decu, i odselili su se, ili su sve vreme putovali, ili nisuznali o čemu s njom da pričaju nakon što završe razgovor o kolačima.Zaista joj je bio potreban neko kome me je mogla da kaže: „Zar ovo nijepravi pakao?”

„O, GOSPODE, zar ovo nije PRAVI pakao?” , začuo se piskav glas.Podigla je pogled. Na njeno veliko iznenađenje Kerolajn se, u jarkocrvenojtesnoj haljini gotovo potpuno neprikladnoj za školski koncert, ali u kojoj jeipak izgledala neverovatno, probijala kroz zbijene redove drugih roditelja,koji su se razmicali da je propuste.

„Draga, hvala BOGU da nekoga poznajem ovde. Svi ostali izgledajuPOTPUNO divlje.”

Isi se trgla i pokušala da namesti izraz „ne misli ona tako” i pokaže gaostalima.

„Pssst”, prosiktala je. „Šta za ime sveta radiš ovde?”„O, BOŽE, pa, ako onaj gad sprovede ono čime preti, moraću poslati

Hermiju u ovu đavolju rupu jednog dana da joj otmu sat i cipele pre negošto prođe kroz detektor za metal.”

„Kerolajn, možeš li da se utišaš?”

Kerolajn je delovala buntovno. „Nadala sam se da će me odbiti, onda bigad morao da ih ostavi u njihovoj privatnoj školi kao razumno ljudsko biće.Ne razumem kako može biti tako zao.”

„Mislim da je ovo prilično dobra škola”, rekla je Isi. „Mešovita je,napredna...”

„Ne želim napredno”, siktala je Kerolajn. „Želim da dobijaju packe poruci lenjirom tri puta dnevno i trče po hladnoći samo u donjem vešu. Daizgrade snagu volje, to je ovoj zemlji potrebno.”

„Ali zar to ne stvara gadove kao što je tvoj bivši?”, pitala je Isi. Ovokuvano vino je izgleda bilo jače nego što je mislila.

„Pa, dobro”, odvratila je Kerolajn. „Šutnuo me je pre nego što sam imalapriliku da ja šutnem njega. Da se to ne dešava meni, verovatno bih bilazadivljena.”

Starac pomalo staromodnog izgleda stajao je na pozornici i govorio umikrofon koji je odzvanjao. „Možemo li svi da sednemo, molim vas?”,govorio je, a u glasu mu se čulo očekivanje da će tu istu rečenicu morati daponovi nekoliko puta pre nego što ga iko posluša. Jedan reflektor mu jeosvetljavao ćelavu glavu dok se saginjao da pogleda beleške.

„Gospode”, rekla je Kerolajn. „Možemo li ovde negde dobiti piće?”„Mislim da nas moli da sednemo”, rekla je Isi.„Dakle, vidim kakva si bila u školi”, primetila je Kerolajn.„Da, takođe”, odvratila je Isi, blago je povela ka prolazu i pružila joj

svoje kuvano vino. Kerolajn ga je probala i iskrivila lice. Svi su nagrnuli iIsi nigde nije videla slobodna mesta. Sve oči su bile uprte u Kerolajn unjenoj jarkoj tesnoj haljini. Isi je osetila da gori.

Konačno su se spustile u prvi red.„O, bože”, izgovorila je Kerolajn glasno. „U stvari, mislim da sam videla

dovoljno.”Zlobno je zurila u nastavnika na pozornici.„Izvešću te”, upozorila ju je Isi.„Šta?”, pitala je Kerolajn. „Mi plaćamo za ovu školu, mislim da

zaslužujemo da vidimo kako se kotira.”„U stvari ovu školu finansira država, tako da svi plaćaju za nju”,

odgovorila je Isi.

„Mogu da se ponašaju kako žele.”Kerolajn je frknula. „Ha, kao da Ričard plaća porez. Dobro, ali ako kaže

’Vinterval’,10 odlazim odavde.”„Mislim da je Vinterval urbana legenda”, izjavila je Isi.„Poput Kvanze?”„Ne, mislim da je Kvanza pravi praznik.”„Dobro došli, dame i gospodo, na božićnu proslavu škole iz Ulice

Karnfort - srećanBožić, Hanuka, Vinterval ili Kvanza, kako god želite.”Isi se zgrčila kad ju je Kerolajn značajno pogledala.„Ove godine smo, uz pomoć naše divne nastavnice glume gospođice Fler,

pripremili jedan neobičan događaj za vas... Priču o Svemirku”Svi su uzbuđeno zapljeskali, a onda su se oglasili zvučnici iznad glava sa

bučnim akordima sintisajzera. Zavesa se podigla i otkrila savršeno crnupozornicu na kojoj se ništa nije videlo osim baklje, koja je visila sa vrha.

„Sačekaj”, rekla je Isi. „Je li to ’Svemirko je doputovao’?” Pogledala je uKerolajn. „U redu, jeste. Pobedila si. Hajdemo.”

„OBOŽAVAM ovu pesmu”, izjavila je Kerolajn, odjednom očarana.

U stvari, uprkos očiglednoj šašavosti - veoma bolno i iskreno iznetimpropovedima o tome kako je vanzemaljac poslat na zemlju da otkrijeužasnu sudbinu kojoj je prepuštena; dugačkoj tački s plesom polarnihmedveda koja je očito trebalo da bude veoma dirljiva, ali je u stvari većideo publike dovela do neobuzdanih napada smeha; grupi devojčicaodevenih kao seksi pingvinke što je trebalo da bude smešno, ali sepokazalo veoma neprijatno jer su se očevi pretvarali kako se u sebi nepitaju koliko one imaju godina; i stvarno groznoj orkestarskoj međuigrikojoj nije pomoglo to što je učestvovao i muzičar na tubi - sve u svemu,videlo se da je bio uložen veliki trud, zbog čega se Isi osećala ponosno, dokse Kerolajn igrala telefonom.

Tada je došao red na Darnija. Jedan od najmanjih u najnižem razreduškole hrabro je istupio napred. Isi je navikla da ga posmatra kao nekoga kozauzima veliki deo njihovih života, što su potvrđivale njegove ogromne

smrdljive patike i kutije jeftinog gela za kosu prosutog po čitavom kupatilu,ali sad joj je izgledao sićušan, mali dečak medu nezgrapnim tinejdžerima iomladinom.

Međutim, Isi se konačno opustila. Nešto sa snažnom ekološkom porukomsvakako je dovoljno zanimalo Darnija da bi se uključio. Brzo je izvuklatelefon i krišom ga uslikala za Ostina. Trebalo je da svi kupe zvaničan,nepedofiličan album posle predstave, ali nije bila sigurna hoće li moći takodugo da čeka. A i on će biti ponosan, uprkos svemu, što je Darni dobiotako veliku ulogu s tekstom.

Darni je samouvereno krenuo prema postolju s mikrofonom. Isi je shvatilada strepi zbog njega. Ona sama nije dobro podnosila javne nastupe; čak jojje i dočekivanje gostiju u kafeu ponekad bilo dovoljno teško. Mada,Darniju to izgleda uopšte nije smetalo. Hajde, uhvatila je sebe kakorazmišlja. Lep mali govor o čuvanju planete za budućnost i otići će kućislobodni i spremni za još jednu čašu groznog kuvanog vina. Možda jeKerolajn izvede i na pravo piće.

Darni je podigao govor kad je stigao do podijuma.„Napisano na recikliranom papiru”, izgovorio je brzo, što je kod publike

izazvalo zadovoljan smeh. Zastao je, a onda počeo.„Napisao sam gomilu gluposti u ovom sastavu - koji se mojoj nastavnici

zaista dopao, zato hvala, gospođice Ham - o tome kako da sačuvamo kišnešume i zaštitimo biološku raznovrsnost za buduće generacije...”

Isi je osetila kako se odjednom potpuno uspravila.„Pa, vi znate da su to gluposti i ja znam da je glupost. Svi u Kini žele

frižider i svi u Indiji žele klimauređaj, i odbiti tako nešto ljudima kad radeneverovatno naporno pod uslovima koje ne možemo ni zamisliti, iskreno,krajnje je trulo. Pa, zašto onda gubimo vreme na razvrstavanje našihprokletih tetrapakova s mlekom i listova čaja? To neće ama baš ništaznačiti polarnim medvedima, i to već znate. Čini mi se da samoispunjavamo vreme ovde u školi i govorimo o takvim stvarima zbogMinistarstva, ali u stvari svi znamo da je to sranje.”

Isi je ispustila prigušeni jauk i spustila bradu na grudi.„I tako, umesto da mlatimo praznu slamu sa recikliranjem boca od vode -

što je ionako glupo; jer da su ozbiljni, ne biste mogli ni da kupite vodu u

bocama pošto je to sranje - mogli bismo isto tako...”Darnijeve sjajne predloge o rešavanju svih svetskih poteškoća odjednom

je preseklo glasno jaukanje kad se gospođica Ham bacila na pozornicu iistrgla mu mikrofon iz ruku s izrazom koji je pokazivao da joj je iz dubineduše žao što u školama više nije dozvoljeno telesno kažnjavanje.

„DARNELE TAJLERE, OVOG TRENUTKA DA SI SIŠAO SPOZORNICE.”

Okrenula se ka gomili. Darni je još stajao tamo, nimalo pogođen.„Dame i gospodo, moram da se izvinim zbog potpuno neočekivanog

razmetanja jednog od naših mladih učenika... Je li staratelj Darnija Tajleraovde večeras?”

I nije bilo boljeg trenutka da Ostin odgovori na fotografiju koju mu je Isiposlala rečima:

„Želiš li da napustiš zemlju?”

„O, bože, bilo je užasno”, rekla je Isi narednog dana. „Užasno, užasno,užasno. Bilo me je tako sramota.”

„Ne shvatam zašto”, izjavila je Kerolajn. Pravile su kafu s jajima i šlagomu kafeu. Isi je očekivala da će to biti odvratno - svakako je tako zvučalo -ali postala je neočekivano potpuno zavisna od nje i tog jutra ju jeubrizgavala pravo u venu. Prethodna noć je bila mučna; nije mogla da izgrdiDarnija, ali nije mu mogla dozvoliti ni da misli kako je ispao junak večeri,kao što su očito mislili njegovi drugovi iz razreda (verovatno nisu ni slušališta je govorio, ali im se mnogo dopala njegova hrabrost i ometanjepriredbe).

Ali svaki put kad je to spomenula na putu do kuće (nije joj pomagalo tošto je Kerolajn uzdahnula i rekla da je mogla tako nešto i da očekuje u takološoj školi, zbog čega je Isi, nakon što je odgledala više od sata pažljivoosmišljene predstave, poželela da je šutne), Darni je samo slegao ramenimai branio se, kad bi mu samo dozvolila da joj objasni, a onda je morala damu objasni kako nije u tome smisao, na šta je on uzvraćao kako to i nijeneki argument i kako ona sigurno zna da je on u pravu i da je sve ciklično.

Isi je pokušala da se ne obazire na Kerolajnin nihilistički stav, aliiznenadila se kad je

Perl stala na Darnijevu stranu.„Nisam na njegovoj strani”, objasnila je strpljivo. „Samo kažem da je to

bilo vrlo hrabro.”Isi je zacoktala jezikom. „Ne budi blesava. Mama je uvek pokušavala da

me nagovori na takve stvari. Da govorim o nuklearnom razoružavanju ili daodbijem da nosim suknju ili tako nešto. Želela je da budem neka vrstaškolske glasnogovornice.”

„Pa, šta ima loše u tome Što Darni to radi?”„Ja nikad nisam uradila tako nešto!”, zgrozila se Isi. „Da svima stvorim

neprilike ni zbog čega!”Perl i Kerolajn su krišom razmenile osmehe.„Pa, kakve ste vi bile u školi?”, pitala je Isi povređeno.„Moja Škola je bila sjajna i ja sam je volela”, odgovorila je Kerolajn s

ravnodušnim izrazom lica. „Stekla sam prijatelje za ceo život i volela saminternat.”

Sad je došao red na Isi i Perl da se zgledaju.„Šta si naučila tamo, Kerolajn?”Kerolajn je počela da se preslišava na prstima. „Kako da pojedeš papirnu

maramicu ako zaista, zaista ogladniš. Kako da se pretvaraš da naručuješpomfrit u restoranu a onda se u poslednjem trenutku predomisliš. Kako danikad ne kažeš drugarici da ti se sviđa njen momak jer bi te nazvala droljompred čitavim razredom. Kako da izdržiš duge i snažne psihološke borbe. Ilatinski.”

„To su ti bili najsrećniji dani u životu?”, pitala je Isi. Kerolajn jezadrhtala. „Jao. Daj bože da to ne bude istina.”

„A ti, Perl?”, pitala je Isi blago je zadirkujući.„Nisam videla svrhu škole”, odgovorila je Perl. „I mama me nikad nije

terala, stvarno nije. Volela sam da sedim pozadi u učionici i prkosimnastavnicima i družim se s drugaricama iz kraja i da se zabavljam. Nije nasbilo briga. Pojele bismo vas dve za doručak.”

Isi se žarko složila.„Tvoja škola zvuči najzabavnije”, rekla je.Perl je odmahnula glavom. „Ne mogu da verujem da sam proćerdala ono

što sam imala”, rekla je s jedva primetnom gorčinom u glasu. „Ponudili su

mi pristojno obrazovanje, a ja sam žvakala žvaku i pušila u autobusu. Takozavidim Darniju - želi da uči, želi da učestvuje i govori ljudima. )a nisamhtela time da se bakćem.”

Zavrtela je glavom. „Reći ću ti nešto, Isi, nadam se da će Luis biti kaoon.”

Isi je uzdahnula. A još im nije ni rekla za Ostinov posao. Posmatrala jeLuisa kako gladi kalendar. „Voleo bih da se tvoje čokoladice jednog danavlate”, šaputao je. Ne bi trebalo želeti da se s nekim menjaš za brige, alijednom je mogla da napravi izuzetak.

Deveto poglavlje

U stvari, iako se trudila da sve okrene na šalu, Isi je bila ivici suza dokprethodne večeri nisu stigli kući. Znala je da je to glupo - Darnijev ispadnije imao nikakve veze s njom, i on je ionako bio potpuno nesvestan svega -ali zabolelo ju je što ga ni najmanje nije brinulo to što se ona uzrujala. Jesteda je sebi govorila kako se neće mešati u Darnijev život, neće brinuti zbognjega... ali brinula je. Naravno da jeste. I zato ju je ljutilo što on ne mari zanjenu brigu - a i zašto bi mario za glupu devojku svog glupog starijeg brata?

Duboko u sebi znala je da bi njena majka, da je ona izvela istu takvuprevaru, bez obzira na to šta bi rekle kaluđerice iz Svetog Klementa, bilaushićena. Oduševljena njome, tako ponosna. Mama nije često bila ponosnana nju. Palo joj je na pamet kako bi bilo dobro da poveže Marijan i Darnija.

„Dakle, ozbiljno si mislila?”, pitao ju je Ostin ozbiljno kad je iscrpljenapodigla slušalicu.

„Šta?”, pitala je malodušno. Mislila je da je njegova poruka „Želiš li danapustiš zemlju?” bila obična šala, pa mu je odgovorila „DA, MOLIM TE”.„Slušaj, Darni je uradio nešto...”

„Je li ujeo nekoga?”„Ne.”„O, bože”, rekao je Ostin, prisećajući se šta mu je rekla gospoda Bedeker.

Nije mislila ozbiljno, zar ne? Ne bi ozbiljno izbacila Darnija. Ne. Ubedio jesebe da ne bi. Darni nije nikog udario niti je nešto ukrao. Bila je u pitanjusloboda govora. Biće rasprave, ali u tom slučaju bi bilo još bolje da gaskloni na nekoliko dana. Da. To će pomoći. I nateraće ga da se izvini i sveće biti u redu.

„Slušaj, imam dobre vesti: banka vas je pozvala ovamo na nekolikodana!”

„Kako to misliš ovamo’?”„U Njujork!”„Zašto bi banka želela da ja idem u Njujork?”„Da vidiš hoće li ti se dopasti, naravno. I Darniju.”„Pa, posle Darnijevog bezobrazluka, verovatno će ga izbaciti iz škole”,

rekla je Isi. „Šta je sad uradio?”„Odstupio je od scenarija školske priredbe. Malo. Mnogo.”„O, da”, rekao je Ostin. „Da, znam šta je mislio o tome.”„I nisi mu rekao da odustane?”„Mislim da je u pravu.”„Ali zar je to pravi način da pokaže svoje mišljenje?”„Čini mi se da si ti bila prava štreberka u školi”, izjavio je.„Samo zato što sam se lepo ponašala!”„Pa, ako Darni nikog nije ugrizao, siguran sam da može doći ovamo. Zar

ne misliš da je to divno? Zar nisi oduvek čeznula da vidiš Njujork, Isi?”Ovo je bio nizak udarac. Naravno da jeste. Zaćutala je.„Ali... mislim, je li to to? Ostaješ tamo zauvek?”„Naravno da ne!”, odgovorio je. „Mogu da odem kad god želim”, dodao

je, zaobilazeći istinu. „Mislim, ovo je samo proba, a onda mogu daprihvatim ili odbijem.”

„Ako plaćaju i nama put, ne zvuči mi kao da oni žele da odustaneš”,primetila je. „Pa, šteta za njih.”

Ostin se nije trudio, razmišljala je Isi, da svima udovolji, kao ona. Divilase tome. Inače.

„Ali zar im ne bi nešto dugovao?”„Ne”, odvratio je. „Tražen sam, dušo.”Nasmešila se. „Svejedno. Ne mogu, ludnica je, u ovo doba godine imamo

puno posla.”„Zato si i zaposlila dve odlične radnice”, rekao je. „Da te zamenjuju.

Smanji izbor kolača na one što Perl ume da napravi ili im ostavi smesu ilišta god već radiš... Kao kad ostavljaš psa u štenari, zar ne? Hej, možda bimogla da zaposliš i kuvara privremeno i...”

„Privremenog kuvara tri nedelje pre Božića?”, pitala je. „Baš.”Zavladao je tajac.„Pa, mislio sam da bi ti se dopalo”, rekao je konačno. „Samo na nekoliko

dana.”„Znam, znam. Samo, nemoguće je”, odgovorila je. „Dođi kući.”„Hoću. Uskoro”, odgovorio je razočarano. „Mogu li da razgovaram s

Darnijem?”„Hoćeš li ga grditi?”„Uf... potrudiću se.”

Isi se spustila na krevet, potpuno slomljena. Zašto to radi? Zašto laže?Naravno da je želela da bude u Njujorku. Naravno da je želela da se ukrcana avion, ostavi sve iza sebe, odleti do Ostina, skoči u njegov hotelskikrevet... naravno da je želela.

Ali Ostin, morala je da bude iskrena, nije bio jedino što je volela. Volelaje i Kapkejk kaje. I više nego volela; izgradila ga je, negovala ga, razvijala.Izdržavao je i nju i njene prijateljice, i bio nešto najbolje što je u životuuradila. I znala je da se Ostin pretvarao kako to putovanje ništa ne znači,kako je u pitanju samo mali odmor, zabava, kako on može da odbije kadgod poželi, ali njoj nije tako izgledalo. Činilo joj se kako će je uskoroprimorati da bira između svojih životnih ljubavi. I ta misao joj je bilanepodnošljiva.

Čula je Darnija kako viče u susednoj sobi. Znači, Ostin je očiglednopokušavao da ga izgrdi. Nije znala šta će on uraditi s Darnijem. Nije joj sečinilo pametnim da ga preseli tamo. Ali ona mu je samo devojka. Šta onazna?

„Znači, ideš?”, pitale su Kerolajn i Perl istovremeno kad im je ispričala.„Ne mogu”, odgovorila je. „Imamo toliko posla, pogledajte nas, zatrpani

smo. U ovo doba godine mi je potrebna lova.”„Besplatan put za Njujork”, rekla je Perl. Odmahnula je glavom.

„Besplatan put za Njujork. Na Božić. Možeš li uopšte da zamisliš koliko

ljudi sanja o tako nečem?”„O, ja sam imala običaj da idem s praznim koferom”, dobacila je

Kerolajn.„Zašto?”, pitala je Isi.„Da ga napunim novim stvarima, naravno! Kupovali bismo čitav vikend a

onda bih poskidala sve etikete da ne platim carinu. Divni dani.”„Kupovina i izbegavanje plaćanja poreza?”, pitala je Isi. „Dakle, zaista

zvuči divno.”„Ti si ta koja odbija besplatan put za Njujork”, rekla je Kerolajn. „Zato ne

želim da te slušam.”I zadugo nije mogla da okrene glavu.„Gde je odseo?”, pitala je. „Zato što je 72 E45 dobar ovih dana, ali Rojal

stvarno propada i nećeš verovati šta su uradili s Plažom... svi ti užasnikondominijumi.”

„Šta je kondominijum?”, pitala se Isi. Kerolajn je frknula. „Znaš. Kondo.”„Ne znam”, odgovorila je. „To je nešto što kažu Amerikanci, što nikad

nisam sasvim razumela.”„Pa”, rekla je Kerolajn dok je užurbano pospremala, „nemam sad vremena

da ti objašnjavam. U stvari, zašto ne odeš u Ameriku i ne otkriješ?”„I čilantro”, doviknula je Perl za njom. „Šta je čilantro, Kerolajn?”Perl i Isi su se nasmešile, ali to Isi nije pomoglo. Oglasilo se zvonce kad

je Doti ušao, danas bez Maje.„Gde ti je zgodna pomoćnica?”, pitala je Perl, po Isinom mišljenju pomalo

prebrzo za nekoga ko namerava da uspe s nekim drugim i ni najmanje nijezainteresovan za poštara. Cak je i Doti izgledao iznenađeno.

„O, ide joj tako dobro da sam joj neke rute prepustio da odradi sama”,rekao je i izvadio snop čestitki obavijen crvenom gumicom i veliku kutiju.

„Jupi”, uzviknula je Isi. Bila je potpuno iznenađena kad su ljudi počeli daim šalju božićne čestitke na kafe - nikad joj ne bi palo na pamet da to uradi.Ali dobili su jednu od Toma i Karli; Toubsa i Trinide; od studenata Loren iŽoakima, koji su mesecima čežnjivo gledali jedno drugo preko najmanjih,najjeftinijih kapucina pre nego što su konačno skupili hrabrost da započnurazgovor i sad su bili ludo zaljubljeni, što je za njih bilo predivno, ali kafeuje malo smanjilo prihod; od gospođe Hanovic, iako nije slavila Božić, koja

je pomislila da bi se Luisu možda dopala slika polarnog medveda sašeširom (i jeste); i čak i od Deza, prodavca nekretnina koji im je pre svegaiznajmio ovaj lokal. I dok je Isi kačila čestitke po radnji (Perl je gunđalazbog prašine), pristizalo ih je sve više i više, i sad su ih imali mnogo. Zatoje Isi razmislila o tome i odlučila da zbog reklame (to je rekla da umiri Perli Ostina) naruči nekoliko da im se odštampaju. Uposlila je svog prijateljaštampara Zaka i Luisov umetnički dar, i kad su stigle, izgledale su prelepo.

Kerolajn je prezrivo frknula i pitala zašto se nisu opredelili zaminimalističke, a Isi je napomenula da te, kad prodaješ kapkejkove sasedam centimetara svetlucave glazure na vrhu, niko neće pobrkati sprodavnicom skandinavskog nameštaja, i zar joj se ne sviđaju Luisovicrteži, a Kerolajn je odvratila kako se deca ne smeju previše hvaliti - to zanjih nije bilo dobro jer je značilo da nikad neće napredovati -Luis je to čuo ipitao Isi šta znači „pleviše hvaliti”, a Isi nikad nije bila bliže tome da nekogotpusti. „Pa, zar nisu divne?”, pitao je Doti.

Isi je klimnula glavom i uzdahnula. „Bolje da dodam slanje čestitki naspisak poslova koje moram obaviti.”

Perl je zakolutala očima. „Neće da ide u Ameriku besplatnim letom daposeti momka”, rekla je. „Uh-uh-uh.”

„Zašto ne?”, pitao je Doti ljubazno.„Zato što imamo previše posla i ne želim da napuštam kafe”, objasnila je

Isi dok je vesto pravila tri tople čokolade i pružala ih turistima s ruksacimai nanosila šlag na lešnik late za četvrt funte.

Perl je stavila četiri kapkejka od brusnice i smokve ukrašena zelenikomna tanjir dok je sipala dva soka od narandže, brisala radnu površinu,primala novac, vraćala kusur i preuređivala staklenu vitrinu.

Srećan Božić svima u Kapkejk kafeu

„Zašto ne možeš da ostaviš radnju?”, ispitivao ju je Doti uporno.„Zato što imamo previše posla”, odgovorila je Isi. „Što je dobro, ali zato

zaista ne mogu da idem.”Doti je delovao zbunjeno, a utom je Maja otvorila vrata iza njega.„O, obožavam ovo mesto”, rekla je i svima uputila svoj predivni osmeh.Perl ju je mrzovoljno pogledala. „Zdravo, Majo”, rekla je. „Sviđa mi se

tvoja odeća.”Maja je pogledala u svoj poštanski mantil, koji je na njoj delovao barem

četiri broja veći.„Stvarno?”, pitala je, a zatim usplahireno dodala: „Šališ se, zar ne?”„Šali se”, ubacio se Doti. „Perl je inače veoma dobra, zar ne, Perl?”„Želiš li kafu?”, pitala je Perl.„Završila sam obilazak!”, rekla je Maja. „Dobar smo tim.”Doti je pogledao u Isi. „Šta je to, Majo? Završila si za danas? Zar ne bi

bilo lepo da nađeš još jedan posao za vreme Božića?”Maja je pogledala u Dotija, a zatim u Isi. „Ne zapošljavate nove radnike,

zar ne?”, pitala je, a u očima joj zablista uzbuđenje.

Isi preseče Dotija ljutitim pogledom. „Ne, ne.”„Prilično je teško”, ubacila se Perl. „Trebala bi ti obuka.”„Ha”, javila se Kerolajn iz kuhinje.„Ne razumem”, izgovorio je polako Doti. „Kad bi Maja mogla da radi

nekoliko dana, ti bi mogla da odeš u posetu svom dragom, zar to ne bi bilodivno?”

„Nije to tako jednostavno”, odvratila je Isi. Nije bila spremna da priznakako bi brinula što ih ne nadgleda.

„Zar ne može Perl da preuzme nadgledanje?”„Pa...”, zamucala je Isi.„Misliš da ja to ne bih mogla?”, pitala ju je Perl.„Naravno da bi mogla”, odgovorila je Isi. „Naravno. Mislim, da, mogli

bismo da suzimo izbor... Ostaviću svoju svesku.”„Bilo bi sve u redu”, rekla je Perl. „I takođe, kad ja svodim račun, sve se

uklapa.”„Nemoj to da mi nabijaš na nos”, rekla je Isi.,Ja...” Majino lice je bilo uzbuđeno, a onda se malo snuždila. Izgledala je

vrlo mlado.„Izvinite”, počela je. „Samo... Tražim posao već šest meseci. Pomisao da

ću dobiti dva... pa. Bilo bi neverovatno.”„Moglo bi da bude samo na nekoliko dana”, upozorila ju je Isi.„Ali toliko bi mi pomoglo”, odvratila je Maja. „Brzo uči”, hvalio ju je

Doti.„Isi, jesi li ti razbila novu činiju?”, doviknula je Kerolajn iz podruma.Na Isinom telefonu je zazujala poruka. Bila je od Ostina i samo je pisalo,

„17.35 Hitrou terminal 5. DA!!!!!”Ovo je trebalo, znala je, da je ispuni radošću i uzbuđenjem. Umesto toga,

sasvim nerazumno, naljutilo ju je. Činilo joj se uobraženo i zapovednički,kao da je usmerava ka odluci koja uopšte nije njena.

Primetila je na smartfonu (rođendanski poklon od Ostina, Darni jeneprestano pokušavao da joj pokaže kako se upotrebljava, a ona je stalnozaboravljala) da je dobila i mejl. Većina njenih mejlova dolazila je pravo nacafe@thecupcakecafe.com, pa je ovo bilo neobično. Potrudila se da ostanesmirena i kliknula na njega, dok je Perl bombardovala Maju pitanjima: zna

li da radi za kasom, ume li da radi više poslova odjednom, a Maja je otkrilada je odrasla radeći vikendom u obližnjem kineskom restoranu zbog čega jebila nesumnjivo stručna, ako je užurbana ludnica u većini kineskih brzihrestorana u kojima je Isi ikad bila imala neke veze s tim.

Draga Izabel, počinjao je.Samo dvoje ljudi u životu ju je zvalo Izabel. Njen dragi deda Džo i...Pa,

evo me! Samo da ti kažem da ove godine neću slaviti Božić pošto samupoznala svoju srodnu dušu. Sad živim u zajednici ortodoksnih Jevreja, paće nam on proći kao i svaki drugi običan dan. Međutim, približava nam seHanuka kao što sigurno znaš...

Isi je u sebi zakolutala očima. U stvari, znala je da je Hanuka: Luis joj je

pokazao svećnjak koji je napravio u školi, i trebalo im je nedelju dana daodgonetnu šta to predstavlja, pri čemu je Kerolajn neprestano spominjalalogopeda i Isi je sve vreme morala da stoji između nje i Perl.

I tako ću zapaliti sveću za tebe u prozoru ovde u Kvinsu... „Kerolajn?”, izustila je Isi prigušenim glasom. „Gde je Kvins?”„O, niko nikad ne ide u Kvins, draga”, došao je glas iz podruma. „Zna li ta

nova devojka kako se pravi kraljevska glazura?”„Da”, rekla je Maja. Perl joj je uputila oštar pogled. „Brzo učim”,

objasnila je Maja brzo. Isi je podigla ruku da ih sve ućutka.„Kerolajn”, pitala je sporije. „Je li Kvins blizu Njujorka?”Kerolajn se popela uzanim stepenicama s nadmenim izrazom na licu.

Obožavala je da bude ta koja nešto zna.„U stvari, to je deo Njujorka”, odgovorila je. „Ima pet opština... Menhetn,

Bruklin...”„Da, dobro, u redu”, rekla je Isi. „Znači, blizu je?”„To je jedan deo. Prolaziš kroz Kvins na putu za aerodrom.”Svi su prestali da rade da bi pogledali u Isi, koja je podigla ruke.„Dobro!”, viknula je. „Dobro, predajem se. Svemir se zaverio protiv

mene. Majo, silazi ovamo i nauči kako se pravi kraljevska glazura. Ja...

Čini mi se da idem u Njujork!”„Jupi!”, uzviknulo je nekoliko mušterija. Doti se nasmešio. „Sve će

ispasti sjajno.”„Hvala! Hvala!”, rekla je Maja.Perl nije rekla ništa dok je predavala kutiju sa desetak kapkejkova sa

crvenim prelivom i glazurom od nane za jednu poslovnu zabavu.„Nemojte da ih zgnječite u fotokopiru kad jedna drugoj budete slikale

guzice”, upozorila je kikotave devojke s jelenskim rogovima koje su čekaleda ih preuzmu.

„Ne bojte se”, odgovorila je jedna. „Lično ćemo njima nahranitinajzgodnije muškarce u firmi.”

„Dakle, to nikako ne može da vam se obije o glavu”, dobacila im je Perldok su izlazile vrišteći od smeha.

U međuvremenu, Isine misli su se kovitlale; napola uzbuđena, napolaprestravljena, pokušavala je da razradi pojedinosti. Spakovati se...obavestiti Darnijeve nastavnike... organizovati...

„Usput ću pokupiti Darnija, kod druga je”, razmišljala je. „Bićeoduševljen... Ne”, ispravila se. „Ponašaće se upravo suprotno od onogakako ja očekujem. Perl, ti preuzimaš glavnu reč.”

„Božićno čudo!”, viknula je Kerolajn. „Ovo je predivno.”„Hmm”, mumlala je Isi, razdražljiva i uzbuđena, sve odjednom.„Čekaj!”, doviknula je Kerolajn i nestala dole niz stepenice. „Imam nešto

za tebe.”Perl je podigla pogled. Spontani izlivi velikodušnosti nisu ličili na

Kerolajn. Pojavila se dve sekunde kasnije.„U Njujorku će biti ledeno”, rekla je. „Prava američka ledena zima, a ne

malo vetra i vlage kao ovde.”Pružila joj je belu bundu od lisice. Bila je vrlo kratka, nalik na bajkersku

jaknu, sa velikim komadima krzna koji su visili na prednjem delu i ukrasomod metalnih nitni pri vrhu, i kožnim okovratnikom i manžetama, i bez imalosumnje, bila je najodvratniji komad odeće koji je Isi videla u čitavom svomživotu.

„Taaako si ljubazna”, izustila je s mukom. „Ali zaista ne mogu. Kako ćešti kući?”

Kerolajn je slegla ramenima. „Zar ne mogu da učinim neko dobro delo?”„Da, ali znaš, ja zapravo ne verujem u krzno.„Lažno je”, odvratila je Kerolajn. „Znam, ne deluje tako, izgleda kao

pravo. A bilo je i skupo, gotovo kao pravo. Ali kao što sam rekla gadu, zarse ne može podeliti malo dobrote sa svetom? Mislim, on ne može, očito,pravo je đubre. Zato je moram da uravnotežim naše čakre. Moj terapeutkaže da je to dobra karma.”

„Tvoj terapeut veruje u karmu?”, pitala je začuđeno Perl, ali Isi je samostajala prikovana za pod tim velikodušnim potezom.

„Pošalji mi mnogo slika na kojima je nosiš”, rekla je Kerolajn. „Mnogovolim Njujork i nikad više neću uspeti da odem tamo. Umesto toga, ponesimoju jaknu. To će biti gotovo kao da sam i sama otišla.” Oči su joj seblago zamaglile.

„Uf. Hvala”, odvratila je Isi. „Hvala. Veoma si ljubazna.”„Probaj je!”„Da!”, pridružila se Perl. „Probaj je!” Kerolajnina uska ramena i mršava

prilika barem su ukazivali na to da taj smešan kroj ipak ima svoju svrhu.Na Isinim mekim belim ramenima i krupnim, nežnim grudima nikako nijestajala. Ruke su joj štrcale sa strane nalik na krila.

„Mislim da mi veličina ne odgovara”, primetila je Isi.„Glupost”, usprotivila se Kerolajn povlačeći pucketavu kožu sve dok je

nije spustila negde do struka. Krzno je golicalo Isi po nosu i osećala je nitnekroz ramena. „Savršeno je.”

Isi je krišom bacila pogled na Perl. Lice joj je bilo potpuno ravnodušno inije mogla da je pogleda u oči, što je Isi reklo sve što je trebalo da zna. Asaznala je i više kad se dve sekunde kasnije okrenula da pozdravi Luisa,koji se rano vratio iz škole.

„Isi!”, rekao je zabrinuto. „Je li tvoj kaput bolestan?”„Hvala, Luise”, rekla je Isi. Pogledala je na sat. „O, bože, moram da

idem.”Tražila je reći koje bi opravdale skidanje bunde a da nikoga ne uvredi.

Nije mogla da ih se seti. Perl joj je, i dalje ozbiljna, okačila torbu naispruženu ruku. Doti i Maja su zapljeskali i mahnuli joj u znak veselogpozdrava, a ona je s mukom izašla kroz vrata, raširenih ruku, dok joj je srce

lupalo.

Čim je izašla u hladno dvorište, okrenula se. Svi osim Kerolajn su se, baškako je i pretpostavljala, presavili od smeha zbog njenog novog izgleda. Alinije to gledala.

Mali kafe je bio prepun srećnih, veselih ljudi koji su delili kafe i pite,pokazivali jedni drugima velike kese s poklonima, neke napunjenedugačkim rolnama crvenog i zelenog papira. Deca su trčkarala unaokolo ipokazivala na božićni kalendar, koji je Luis neustrašivo čuvao i poštenootvarao po jedan prozor svakog dana. Red se protezao skoro i izvan vrata ipara se dizala iz čajnika, i Isi je već osećala, samo nekoliko metara dalje,duboku i trajnu nostalgiju za tim mestom. Sad je krenula na put, uputila senekuda, daleko, i nije znala hoće li sve biti isto kad se vrati.

Deseto poglavlje

Visinski kolači za avio-kompanije

Ako živite veoma visoko (ili letite) morate drugačije da pečete, zatošto testo ne raste na isti način i nema isti ukus. U stvari, teško je daišta ima nekakav ukus u vazduhu i zato vam se tamo sviđa sok odparadajza iako vam je na zemlji pomalo odvratan. Ovo su kolači zaavion koje ćete možda želeti da ispečete pre ukrcavanja. Dobićete ihmnogo, pa ih možete deliti po avionu i tako sklopiti novaprijateljstva.

Visinski kolači

125 g slanog putera125 g belog šećera125 g smeđeg šećera1 veliko jaje1 kafena kašičica esencije vanile350 g prosejanog brašna75 g tople čokolade u prahu1 kafena žličica soli1 kafena žličica praška za pecivo350 g čokoladnog čipsa (koje god boje želite)prstohvat cimeta

Umutite puter , šećer, zatim, dodajte jaje i esenciju vanile.U posebnoj, činiji izmešajte suve sastojke. Ubacite vlažnu smesu,zatim umešajte čokoladni čips (da, možete pojesti poneki; ne morateda se pretvarate kako su pali na pod ili izmišljate nešto drugo).Ohladite smesu u frižideru najmanje sat vremena, a onda prethodnozagrejte rernu na 180 stepeni.Izvadite kolače čašom, 1/2 cm debljine, poređajte ih na tepsiju zapečenje i prekrijte papirom za pečenje. Pecite desetak minuta, ili dokne potamne (devet minuta ako više volite mekše).Pokušajte da ih ne pojedete dok ne stignete na avion - upozorenje,VEOMA su jaki dok ste na zemlji.

Isi je jurila po kući u panici. Helena je pristala sa iskreno začuđujućomživahnošću da je odveze na aerodrom, mrmljajući nešto o izlasku iz kuće,ali vreme je isticalo. Isi nije imala pojma šta da ponese - koktel haljinu?Balsku haljinu? Pet kapa? - a Darni je otvoreno odbijao da spakuje bilo štaosim uobičajenog duksa s kapuljačom i petnaest video-igara. Rugao sesvakoj kapi koju je podigla kao da je za petogodišnjaka i nikako nije moglada ga osvesti da putuju u drugačiju klimu, što ju je ljutilo, pošto je do sadaputovao samo u Španiju u okviru paket-aranžmana, i tamo je tadasvakodnevno padala kiša.

„Zašto uopšte idemo?”, gunđao je. „Zar Ostin ne želi da se vrati? Zašto nemože on da dođe do nas?”

Pokušala je da smisli dobro objašnjenje. Nije joj polazilo za rukom.„Zdravo!”Keli-Li je bila oduševljena što ponovo vidi razbarušenog Engleza. Sad

kad nije bio pospan, primetila je koliko je zgodan, čak i s tim rasejanimizgledom koji je ukazivao da mu se um bavi uzvišenijim stvarima. Ostin seu stvari pitao šta tačno da kaže Mervu ako se Isi i Darni ne pojave. Znao jeda je s jedne strane sam kriv što je ispalo tako teško; s druge strane, deonjega, onaj detinjastiji, govorio mu je kako je nepravedno što nema nikoga -zaista nikoga - u blizini, ko bi mu rekao: „Opa, Ostine, to je tako predivno!”Čak je i njegova sekretarica Dženet, koja mu je inače bila najvatreniji

sledbenik, zauzela pomalo prezriv stav prema svemu i naglašeno iznosilaprimedbe o tome kako je divno što neki ljudi mogu da odu da rade uAmeriku i kako u današnje vreme nema velike potražnje za starimiznurenim sekretaricama koje ostanu bez posla, i Ostin je pokušao daokrene na šalu i objasni kako on nikuda ne ide, a ona je glasno frknula, našta se on setio koliko toga ona zna više od njega i osetio se krivim.

Dakle, ne, niko se nije radovao zbog njega, zaista nije. Voleo je da mislikako bi mu majka bila zadovoljna. Ali da li bi? Mrzela je bankare; obojeroditelja su mu bili potpuno nepopravljivi stari socijalisti. Obožavala je štoje upisao studije morske biologije, sviđalo joj se da ga zamišlja kako putujepo svetu i roni. I da je nije pregazio prokleti devetnaestogodišnji vozač - pa,možda bi upravo to i radio. Eto, barem pomalo putuje svetom.

Imao je nekoliko fotografija roditelja, ali ne mnogo; razvijanje slika je biloskupo u današnje vreme, i na njima su uglavnom bili on i Darni, što je,barem što se Ostina ticalo, bilo besmisleno i potpuno nepotrebno. Ponekadsu bili s tatom - visokim i sa istom ćubom neuredne crvenosmeđe kosepoput Ostinove - i na svega nekoliko s mamom. Pretpostavio je da je onauvek bila iza foto-aparata. Pokušao je da prizove njen lik, ali i dalje mu jebilo teško da poveruje koliko je bila mlada. Postajalo je sve gore, što je biostariji. Ponekad ju je zamišljao u kuhinji kako kuva nešto lepo, ali to je bilapotpuna zabluda; majka je mrzela da kuva i s mukom je krčkala nekežalosne gulaše od povrća ili sočiva. To što je Isi istinski uživala da boraviu kuhinji nije mogao sasvim da razume; majka je imala običaj da mnogomumla o Džermejn Grir i ropstvu. Toliko je njenog video u Darniju. Mnogomu je nedostajala.

„Izgledaš kao da si izgubio dolar, a pronašao pet centi”, primetila je Keli-Li. Ostin se slabašno osmehnuo.

„Zdravo”, uzvratio je. „Izvini, zamislio sam se.”„Ooo, mislilac!”„Pa, nisam baš siguran”, kazao je dok mu je pravila šolju pregorele kafe,

tako velike da je u njoj mogao da zaplovi i brod Kraljica Elizabeta Druga.„Dakle”, rekla je saučesnički. „Jesu li se devojci dopali kapkejkovi?”Namrštio se. „Hmm”, rekao je. „Ne baš.”Sve bolje i bolje, pomislila je.

„O, ne! Baš šteta. Je li na dijeti?”„Isi? Na dijeti?” Nasmešio se na tu misao. „Uf, ne.”Keli-Li je bila na dijeti od svoje trinaeste, iako je uvek tvrdila da nije i

kako je srećna što može da jede sve što joj se dopada.„Dakle, šta nije bilo u redu?”„Pa, ona je poslastičar i...”„Svi su napravljeni po najvišim standardima.” Uzela je kolač s kokosom

umotan u celofan. „Izvoli, probaj ovo.”„U stvari”, rekao je, „nisam lud za slatkišima.” Ovo je savršeno, pomislila

je Keli-Li. Možda su već i raskinuli. On se seli ovamo, ona nije ovde, nijejoj se dopao njegov poklon, njemu se ne sviđaju njeni kolači... Nijedan jesud ne bi osudio.

Brzo se ogledala u staklu vitrine za kolače. Izgledala je prilično dobro,široka usta su joj bila namazana lepom nežnoružičastom i zubi su joj biliveoma ravni i blistavo beli. Zatreptala je dok je gledala u pod - stari trik, aliprimetila je da je dobar - a zatim je pogledala u Ostina kroz trepavice.

„Pa, ako ne želiš ništa slatko...”, počela je oprezno, pretvarajući se da jeusplahirena,

„možda si kasnije za piće?”„Hm.” Zbunjeno se namrštio. „Ja ne...”„Mislila sam na prijateljski izlazak kad završim smenu... ništa više. Izvini.

Samo... i ja sam nova u gradu. Žao mi je... mislim, samo sam ponekadusamljena.”

„Ti?”, pitao je, iskreno iznenađen. „Ali tako si lepa! Kako ti možeš bitiusamljena?”

„Stvarno to misliš?”Osetio je da ovaj razgovor izmiče kontroli.„Ionako moram večeras na aerodrom. Moja devojka.... pa, barem mislim

da mi dolazi devojka.”„O, sjajno”, rekla je Keli-Li. „Moraš je dovesti, pokazati joj ovo mesto!”„Hoću”, prihvatio je s olakšanjem.„Ali ne znaš dolazi li sigurno?”Malo se trgao. „Pa, teško joj je da se izvuče; vodi posao i tako...”

Proverio je telefon, nagonski, ali ga je sklonio jer nije bilo poruke.

Prezauzeta da bi brinula o svom muškarcu, pomislila je Keli-Li bez grižesavesti.

„Pa”, rekla je. „Ako odluči da ne doputuje, dođi po mene i odvešću te domalog bara na

Menhetnu gde služe „džek denijels” i sviraju džez. Dopašće ti se.”„Siguran sam da hoće”, odgovorio je pa progutao što je mogao veći gutljaj

kafe - oko osminu te džinovske šolje - i krenuo ka vratima.„Sačekaj”, viknula je za njim. Dohvatila je notes i olovku i nažvrljala svoj

broj. „Za svaki slučaj”, rekla je i ubacila mu ga u gornji džep.

Na stolu u hodniku nalazilo se pismo koje je delovalo zvanično. Iako jeHelena žestoko trubila napolju u automobilu a helanke se vukle iz Isinedžinovske torbe kao da pokušavaju da pobegnu, zastala je da ga uzme.Darni je nosio šorts, rasparene čarape, duks s kapuljačom i ništa više. Isi jebacila Ostinovu jaknu na njega - nakratko je udahnula utešni miris Ostinovekolonjske vode i tonera iz štampača - i bučno otvorila vrata. Helena jedivlje mahala rukama, Čadani Imelda se derala iz sveg glasa na zadnjemsedištu. Iza njih je veliki beli kombi takođe trubio, pokušavajući da prođena uzanom putu na kojem su s obe strane bili parkirani automobili.

„DARNI!”, viknula je Isi nemoćno. Darni se vukao što se sporije usudio,pretvarajući se da čita Božju obmanu dok je išao.

Helena je prestala da trubi kad je videla šta Isi ima na sebi. „Šta...”Otvorila je usta.

„Zaveži. Usluga prijateljici”, odgovorila je Isi. „Poznanici. Nekome ko mise ne sviđa. Šta god.”

Pokušala je da ubaci torbu u prtljažnik automobila, ali Čadanina glomaznakolica već su zauzela čitav prostor, pa ju je konačno, sve ljuća i ljuća,stavila na zadnje sedište i naterala Darnija da sedne na nju.

„Zakasnićemo na ovaj let”, gunđala je.„Nećemo”, odvratila je Helena i veselo pokazala slovo V gnevnom

vozaču kombija zaglavljenom iza nje. „Ukoliko zakasniš, uhvatićeš sledeći,a ako ne želiš, otići ćeš kući i popiti vino sa mnom, a ja ću ti pokazatiČadanine nove fotografije i slike prstima.”

Isi je uzdahnula. „Zdravo, Čadani”, dobacila je ka zadnjem sedištu. Na

njen užas, Čadani je nosila belu bundu od lažnog krzna, ne mnogo drugačijuod Isine, samo što je njena bila ogromna i imala veliku čupavu dugmad.Zacrvenela se, bilo joj je vruće i ljutila se.

„UAAAA!”, vikala je, zatim je ponovo otvorila usta i počela da vrišti, aIsi je počela da razmišlja da joj je možda bilo bolje da je platila čitavobogatstvo za Hitrou ekspres.

„Zdravo, bebo”, razgovorljivo joj se obratio Darni.Čadani je smesta prestala da zavija i pogledala u Darnija ogromnim

čokoladnim očima.„Prestani da plačeš”, rekao je i vezao pojas pored nje. „Ideš mi na živce, a

moram da sedim pored tebe.”Čadani je pružila mali prst. Darni ga je prihvatio, i ona je obavila ručicu

oko njegovog drugog prsta, zatim ga čvrsto stisnula. Isi i Helena su sepogledale.

„Kako to radiš?”, pitala gaje Isi.Slegao je ramenima. „Zato što ne sudim svima čim ih upoznam, kao ti.”„Dakle, kao prvo, ja to ne radim”, pobunila se Isi. „Kao drugo, Čadani je

beba.”„Ona je osoba”, rekao je. Helena je krenula.„Ne mogu da verujem”, prošaputala je Isi Heleni kad je Darni namestio

slušalice, „da ja dobijem sve ono loše što ide uz dete, a ništa lepo i ljupko.”„A o kakvim to lepim i ljupkim stvarima pričaš?”, pitala je Helena.

„Čadani Imelda se pokakila sebi na glavu jutros.”„Možda bi to mogla da pošalješ u Ja imam talenat”, izjavila je Isi.Helena je frknula. „Ima ona mnogo, mnogo talenata”, rekla je mekšim

glasom. „Ali nežno, ženstveno kakanje nije jedan od njih. Iako je pre nekidan...”

„U redu!”, prekinula ju je Isi brzo. Helenina sposobnost da slobodno ioduševljeno govori o kaki, pretpostavila je, možda bi bila sasvim kul inormalna u njenoj roditeljskoj grupi, ali Isi je to i dalje pomalo smetalo.

Helena je skrenula za ugao i zavrtela glavom.„Ne razumem zašto nisi uzbuđena”, čudila se. „Ne mogu da zamislim da

se jednog jutra najnormalnije probudim, a zatim me iznenada besplatnopošalju u Njujork. Mislim, moram da čuvam Čadani svakog dana...

ZAUVEK.”„Ali voliš to da radiš”, primetila je Isi.„I ti voliš da jedeš kapkejkove, ali ne jedeš ih svakog dana... Hmm, loš

primer”, rekla je Helena.Isi je uzdahnula. „U stvari”, rekla je, „nadala sam se da ćeš razumeti. Svi

ostali misle da bi trebalo da sam na sedmom nebu zato što idem, pa seosećam kao najnezahvalnija, najsebičnija osoba na zemlji.”

Helena se nasmešila pre nego što je žestoko pokazala V vozaču kamiona.Isi nije primetila da je učinio nešto loše; bila je to samo navika.

„Šta je u pitanju, hotel ti nije dovoljno otmen?”Isi joj se iskezila. „Ne, nije to. Samo... znaš, Kapkejk kafe je moja beba.”„Miriše bolje od moje”, rekla je Helena.Isi ju je radoznalo pogledala. Nije nimalo ličilo na Helenu da o majčinstvu

ne govori sve najlepše.„Šta se desilo?”, pitala je.Helena je duboko uzdahnula. „Znaš li koliko sati rade mladi lekari?”„Mnogo?”, pitala je Isi.„Neprekidno!”, odgovorila je. „Dakle, Čadani i ja same čamimo u onom

usranom malom stanu po čitav dan...” Isi se ugrizla za jezik.„A onda dođe kući sav slomljen i mora da uči, a mi moramo da budemo

tihe jer on samo želi da spava i misli kako je moj život veoma lak, a jasamo presvlačim bebu i vodim je u šetnju, što je, o moj bože, tako dosadno,sve vreme samo guram kolica i niko neće da razgovara sa mnom jer samzbog kolica očito nevidljiva, i sve ostale majke samo pričaju o svojoj deci itako mi je dosadno i nedostaje mi moj život.”

Helena je iznenada zaćutala i duboko udahnula kao da je samu sebeiznenadila ovim što je rekla.

„Volim Ašoka i volim Čadani Imeldu”, nastavila je sa žarom. „Nemojpogrešno da me razumeš. Volim ih više od svega.”

Isi se osetila užasno krivom. Trebalo je više da je sluša, da se više nadeHeleni. Nije pomišljala da ti majčinstvo može doneti usamljenost - kakokad imaš nekog novog u životu? - ali možda jeste tako.

„Zašto mi nisi rekla?”, pitala je. „Uvek si delovala tako srećno.”„Ja jesam srećna!”, pobunila se Helena ucveljeno. „Dobila sam sve što

sam ikad želela. Samo mom glupom mozgu treba malo vremena da toshvati. I kad god se ti i ja sretnemo, tako si zauzeta i profesionalna iuspešna i radiš devet stvari odjednom, a meni treba tri sata da izađem izkuće i skidam banane sa zida, pa samo razmišljam o čemu bih uopšte moglada razgovaram s tobom, dok ti tako naprečac letiš za Njujork kao nekimodel ili tako nešto.”

„Možeš da razgovaraš sa mnom o čemu god želiš!”, rekla je Isi. „OsimČadanine kake, to mi se ne sviđa.”

Nastupio je tajac, a onda je Helena prasnula u smeh.„Nedostajala si mi”, rekla je. „Zaista jesi. Samo nisam znala više kako da

razgovaram s tobom.”„Pa, i ti si meni mnogo nedostajala”, rekla je Isi. „Imam mnogo ljudi s

kojima radim, imam i Ostina, kad nije na drugoj strani sveta, ali zaista mi jepotrebna moja drugarica.”

„I meni”, potvrdila je Helena.„Pa zar se nećeš vratiti na posao?”, ispitivala je Isi. „Ti mnogo voliš svoj

posao.”Helena je uzdahnula. „Pa, Ašok i ja smo smatrali da je za Čadanine prve

godine važno...”Isi ju je prostrelila pogledom.„Ponovo pametujem ’šta je najbolje za bebu?”Isi je živo klimnula glavom.„Izvini. Stekla sam tu naviku u udruženju majki. Toliko o sestrinstvu.

Tamo je kao u Šegrtu, samo što imamo pumpice za grudi.”Razmislila je.„Mislim, ja očigledno pobeđujem, ali ulažem mnogo truda. Mnogo

pasiranja i slično.”„Dakle?”„O, jebi ga, da, što pre budem mogla. Dosadile su mi moje proklete sise.

A treba mi i džin.”Isi je klimnula glavom. „Da, treba nam. Treba da izađemo i pijemo džin.”„Trebalo bi”, složila se Helena. „Ali ti odlaziš iz zemlje.”„Da”, odgovorila je Isi. „Vratiću se sa džinom iz frišopa.”„Pa, zavidim ti”, izjavila je Helena. „Ali i razumem. I reći ću ti, uživaj što

više možeš. Decembar u Njujorku - čarobno! Zaboravi na sve ostalo. Ti iOstin ćete sve izgladiti. Oboje ste razumni ljudi. Ljubav će pronaći put.”

„Hmm”, promumlala je Isi. „Moraću se potruditi da se setim u čemu jerazlika između kompromisa i toga da se odrekneš svega zbog dečka. Majkabi mi bila užasnuta.”

Helena se nasmešila. „A provela je godinu dana u nudističkoj koloniji.”„Molim te, ne podsećaj me na to. Molim, molim, molim, molim te.”„Ona fotografija na božićnoj čestitki bila mi je omiljena.”„Prestani! Prestani!”

Kad su stigle na Hitrou, Helena je izašla i čak se punih pet sekundi nijeobazirala na Čadanino ljutito mjaukanje da bi srdačno zagrlila Isi, što joj jeova sa zadovoljstvom uzvratila.

„Nemoj sad početi da kupuješ previše poklona za Čadani”, rekla jeozbiljno.

„Pssst!”, ućutkala ju je Helena. „Ona još veruje u Deda Mraza.”Darni se izvukao iz kola.„Hoćeš li zagrliti svoju tetu Helenu?”Darni ju je odmerio. „Ne bih se osećao prijatno da te sad zagrlim”,

odvratio je. Helena je pogledala u Isi. „Srećno”, rekla je.„Hvala!”, zapevušila je Isi. „Hajde, Darni, idemo li da vidimo Ostina?”Slegao je ramenima. „Bilo bi mi dobro i da sam ostao sam kod kuće.”„Naravno da bi”, složila se. „Sve do katastrofalnog požara u četiri sata i

pet minuta. Hajde!”Helena je podigla ruku Čadani Imelde da im mahnu dok su njih dvoje

nestajali u futurističkom bleštavilu petog terminala, osvetljenog kaosvemirski brod u nijansama ljubičaste i plave. Zatim je privila devojčicu nasvoj lepi crveni kaputić.

„Mnogo te volim”, izgovorila je. „Ali mama ima i svojih poslova.”„MAMA!”, rekla je veselo Čadani i nežno je ugrizla za uvo.

Stotinu ljudi čekalo je u redu za ukrcavanje. Isi se umorila od samogpogleda na njih; ustala je još u pola šest. Mnoštvo bučne dece, koja su

očito putovala za Božić, i gomila pretrpanog prtljaga na prijemu. Red sevijugao između metalnih stubova sa konopcima koji su obeležavali granicu;neka deca su ih vukla, žuljala ruke na njih i izazivala negodovanje meduostalim putnicima. Jedna uznemirena žena na prijemnom pultu čvrsto jestezala vilicu, što je govorilo da je dan preživljavala samo snagomsopstvene volje i da niko ne treba da je izaziva.

U glavnoj dvorani terminala limeni orkestar je svirao Once in RoyalDavid’s City tako glasno da Isi nije čula sopstvene misli. Osećala je kakojoj se prikrada glavobolja. Ovo je bila glupa zamisao. Nije trebalo da idu.U džepu je imala veoma zlokobno pismo od Darnijevog odeljenskogstarešine, koje je nosila Ostinu i ustručavala se da ga dodirne kad god bi jojruka odlutala u tom pravcu, dok je Darni ispuštao neke glasne zvuke ikolutao očima, što je bilo uglavnom usmereno protiv čitavog sveta, a Isi jebilo pretoplo i osećala se glupo u beloj bundi; znala je da su joj obrazizajapureni i crne kovrdže zamršene od vlage.

Premestili su stvari prema početku reda, gde je službenik proveravaopropusnice za ukrcavanje. Ležale su na podu hodnika kad je Isi stigla kući -pretpostavila je da ih je Dženet donela, ali sad je videla da ih je, u stvari,isporučio kurir. Predala ih je, uz blagi osećaj straha da su pogrešne, dok jeu dnu stomaka shvatila da mrzi letenje; u stvari, kočila se od straha iako tone bi priznala ni za milion godina.

Službenik je proučio dokumenta i kratko ju je pogledao. Osetila je kakojoš jače crveni. Sasvim bi ličilo na Ostina da pobrka datum ili avion ilivreme; jednom su bili u Barseloni na malom odmoru dok je Darni boraviokod strašnih tetaka, i rezervisao im je hotel za pogrešan vikend. Tipično. Isije odlučila da sve zaboravi istog trenutka kad su, umesto da iznajme skuteri krenu u istraživanje okoline, završili na tom potpuno neverovatnom rančus vodopadom i najukusnijom paeljom, i provela se kao nikad u životu.

Čovek je konačno podigao pogled, veselo se osmehnuo na njih i rekao:„Ovo nije vaš red.”

Došlo joj je da zaplače. Moraće da se okrenu i vrate u grad sa svimstvarima, Darni će joj prirediti košmar i moraće svima da objašnjava štaradi u Londonu, a Ostin će verovatno produžiti boravak pa će morati samada provede Božić jer joj je majka sad Jevrejka i...

Čovek joj je pokazao mesto sa strane. „Idite tamo.”Pogledom mu je ispratila ruku. Pokazivao je crveni tepih, koji se prostirao

iza ljubičastog zida sa ispisanim znakom: „Putnici poslovne i prve klase.”Pogledala je još jednom, pažljivije. Nije mogla da veruje. Pogledala je u

karte, ali opet ih nije sasvim razumela, a onda se široko, nesigurnoosmehnula.

„Stvarno?”„Stvarno”, odgovorio je službenik. „Prijatan let.”

Odjednom se sve promenilo. Bilo je, kasnije je ispričala Heleni, kao da jeproletela kroz ormar u Narniju. Imali su čitav odeljak za ukrcavanje zasebe; nije bilo redova, nisu čekali da prođu kroz bezbednosnu proveru. Čakje i Darni bio tiho zadivljen. Otišli su u čekaonicu, u kojoj su zatekli svemoguće časopise i novine i grickalice, a onda su se, u samom avionu,popeli na sprat, što je bilo više nego uzbudljivo.

Ako Ostin zamišlja da će mi ovako promeniti mišljenje... pomislila je Isikad je utonula u bogate jastuke i podesila naslone za noge dok je avionuzletao iznad treperavih svetala grada. Prvi put u životu (i s Darnijem nasedištu pored prozora), potpuno je zaboravila na uznemirenost zbogpoletanja, i brzo je poslala Ostinu poruku da mu javi kako su krenuli (kojuje on primio s olakšanjem). Ako Ostin misli...

Ali rad dokasno u kafeu i neprestano rano ustajanje nedeljama uzastopce,briga i posao, upotpunjeni sporim brujanjem motora, bili su previše za Isi,pa je brzo utonula u san, da bi se probudila šest sati kasnije i s krajnjimgađenjem shvatila da su počeli da sleću.

„Propustila sam večeru”, primetila je ljutito.„Da”, rekao je Darni. „Bila je divna. Ukusna. Mogli smo uzeti šta smo

hteli. Pa, ja sam tražio vino, ali odbili su me.”„A ja sam propustila...”, prelistavala je brzo časopis iz aviona. „O, ne!

Prikazivali su sve dobre filmove koje sam želela da gledam! Milion godinanisam bila u bioskopu. Ne mogu da verujem da sam ih sve propustila!”

Osvrnula se oko sebe. Poslovni ljudi su skidali papuče i ponovo obuvalicipele; i sklanjali televizore i naslone za noge.

„Neeee!”, zavapila je Isi. „Jedini put u životu putujem poslovnom klasom

u avionu i sve sam propustila.”„Lice ti deluje izgužvano”, primetio je Darni.„Neee!”, skočila je. Ogledalo u avionu joj je pokazalo činjenicu da je

izgledala potpuno jezivo. Našminkala se najbolje što je mogla šminkomkoju je uspela da dohvati pre nego što je izašla iz kuće. Zatim je dodala jošmalo. A onda je nanela i malo ruža na obraze da ne bi ličila na živogmrtvaca. Umesto toga, ličila je na klovna. Rekla je sebi, ozbiljno, da sebudila pored Ostina svakog dana već više od godinu dana i još nijednomnije s užasom ustuknuo, ali duboko u sebi je shvatila koliko je bilauznemirena. Ne zbog njega, već zbog onoga što će se dogoditi. A možda imalo zbog njega.

I Ostin je bio uznemiren dok ih je čekao na aerodromu. Bio je uzbuđen štoće ih videti, naravno. Samo... nadao se... pa, samo je želeo da sve ispadnedobro i srećno i lepo. Ali takođe je želeo - u stvari, skoro da je i obećao -da dođu da žive ovde. Da probaju. Da putuju, da osete život u velikomgradu. Ugrizao se za usnu. Limeni bend je svirao Once in Royal David’sCity na terminalu. Bili su užasno glasni.

Isi i Darni su prvo prošli kroz pasošku kontrolu. Darni je izgledaouzbuđeno i usplahireno; razvukao je veliki osmeh kad je ugledao brata, aonda je odmah pokušao da izgleda smireno i opušteno, iako su mu očiletele svuda: ka obezbeđenju sa pištoljima i psima; s naglaskom takopoznatim s televizije ali istovremeno tako čudnim; na razne znake i uputstvakoji su dolazili iz zvučnika.

Isi je izgledala umorno i ljupko, i iz nekog ludog razloga nanela je crvenetačke šminke na obraze, ali resio je da sad na to ne obraća pažnju. I obuklaje... šta je to obukla?

„Šta si to obukla?”Pogledala ga je. Je li se promenio? Nije mogla da proceni. Izgledao je isto

- gusta crvenosmeđa kosa preko očiju, kao i obično; naočare s debelimokvirom; visoka, vitka prilika sa iznenađujuće širokim ramenima.

Ali takođe je izgledalo - kao da se ovde oseća kod kuće. Kao da seuklopio. Imao je aktovku i dugi zimski kaput i prilično lep crveni šal iodelo, i Isi ga je odjednom videla kao nekog od muškaraca iz aviona, s

opušteno dosadnim izrazom što sede u poslovnoj klasi, umesto da to videkao veliku pustolovinu, koji su svaki slobodan trenutak koristili da rade.Nikad o Ostinu nije tako razmišljala. Ali možda on jeste bio jedan od njih.

„Hej”, rekla je. Zatim se prepustila njegovom snažnom zagrljaju; upijalamu je miris i njegovu poznatu toplinu.

„Zdravo”, pozdravio ju je. Čvrsto ju je poljubio u usta. „Nisi miodgovorila na pitanje.”

„Svidele su mi se avionske karte”, rekla je.Odjednom joj više nije izgledao kao uglađeni, bogati poslovni čovek i

ponovo je bio onaj stari.„Znam, kuuul, a? Jeste li igrali igrice? Jeste li bili u baru? Jesi li bila na

masaži?”„Ne”, odgovorila je besno. „Zaspala sam i sve propustila.”„Nemoguće! Jesi li barem probala roštilj? A bazen?”Isi se zakikotala. „Dobro, zaveži sad.”Ostin je drugom rukom obgrlio Darnija. „Nemoj misliti da ćeš se izvući

bez zagrljaja, znaš.”Darni je iskrivio lice. „Bljak, odvratno. Braća ne treba da se grle.”„Ti bi se dobro snašao u komunističkoj Rusiji”, primetio je Ostin. „Dolazi

ovamo.”Darni je nastavio da se krevelji, ali Isi je primetila da se nije otimao.„Hoćemo li krenuti?”, pitala je.„Ne”, odgovori Ostin. „Ne dok mi ne odgovoriš šta si to obukla.”„Aha-ha-ha”, nasmejala se. „Zbog hladnoće.”„Ali iznad guzice ti je. Je li to pravo krzno?”„Ne.”„Jesi li se uključila u neki... bend?”„Začepi.”„Nastupaš li u Kapkejk kafeu i u striptiz baru?”„Upozoravam te...”„Jesam li bezobziran? Je li te zapravo pojeo polarni medved? Treba li da

zovem hitnu pomoć?”„Sama ću pozvati taksi.”

„Ne, ne, idemo i mi s tobom. Pingu.”11

Red za taksi je bio začuđujuće kratak, što je bilo olakšanje, jer ih jehladnoća udarila silinom zida kad su izašli iz pregrejane zgrade.

„Samo taksi?”, pitala je Isi. „Očekivala sam limuzinu.”„Ponudili su mi gradski auto”, priznao je, „ali nisam znao šta je to, pa sam

odbio.”Nije spomenuo da su mu ponudili da pošalju kola po Isi i Darnija bez

njega, tako da on može da se upozna s poslom u kancelariji, prisustvujenekim sastancima i uhvati korak. To uopšte nije spominjao.

Darni je odmah zaspao u kolima, ali Isi je bilo drago. U početku joj je bilomalo nelagodno pored Ostina - nije znala zašto, samo je bila pomalo tužna,što je bilo smešno, jer nije on bio kriv što je bio odsutan; nije otišao nanajbolji odmor u životu. Ali nije mogla da obuzda dečje oduševljenje kadsu prešli brdo u Kvinsu i Ostin počeo da je gurka: „Sad! Sad! Gledaj!Gledaj!”, i povukao je sebi na krilo kad je prvi put u životu ugledala svetlaMenhetna.

Sve joj je bilo tako čudno i tako poznato i odjednom je ostala bez daha.„O”, samo je uspela da izusti. Taksista je istovremeno ispalio niz psovki,

a počeo je da pada redak sneg, obavijajući ogromne zgrade u oblakizmagličaste beline; ublažavao je svetla pa je čitavo ostrvo Menhetnizgledalo kao da sija. „O”, izustila je opet.

„Znam”, rekao je Ostin, pa su zajedno promolili glave kroz prozor s desnestrane.

„Kako ide ona stara pesma?”, pitala je Isi. „Zgrade Njujorka...”„...liče na planine pod snegom”, dovršio je Ostin. „O, samo što ne znam tu

pesmu. Ne slušam pevačice. Uglavnom mi se sviđa hevi metal i rep imuške pesme.”

„Ne znaš nijednu rep stvar.”„Ol sejnts su rep”, rekao je.„Da, dobro”, prihvatila je Isi i stegla mu ruku. Ostala je bez daha. Šta god

da se dogodi, njih dvoje su i dalje zajedno i stižu u Njujork.„Podignite taj prokleti prozor”, zarežao je glas s prednjeg sedišta taksija.

Smesta su poslušali.

„Dakle, nije baš Plaža...”, počeo je Ostin dok ih je uvodio u lep malistaromodni hotel na zapadnoj strani Central parka. Imao je stajska vrata iprozore sa zabatima, nalik na englesku seosku kuću ubačenu usred gvožđa ičelika grada. Velika vatra je gorela u uglu predvorja i recepcionerka ih jepozdravila kao stare prijatelje, dozvala je konobaricu, koja im je donela trišolje tople čokolade s puslicama dok ih je ona upisivala u knjigu gostiju.Nije bio veličanstven kao veliki hoteli kakve je viđala, pomislila je Isi dokje razgledala prekrivače od kašmira prebačene preko sofa, ali bio jenajlepše, najprijatnije, najraskošnije mesto koje je mogla da zamisli.

Ostin ih je poveo malim, škripavim stepenicama do njihove sobe, a zatimje dodao: „Ali pogledaj šta ima... ta-da!” I otvorio je druga vrata da pokažeodvojenu Darnijevu sobu sa televizorom s ravnim ekranom, zasebnimkupatilom i konzolom za videoigre.

„Opa”, uzviknuo je Darni, koga su fizički morali da iznesu iz taksija,odjednom sasvim razbuđen. „OPA!”

„Nadam se da su ove stare grede dobre i da ne propuštaju zvuke”, rekaoje Ostin i namignuo Isi.

„Prelepo je”, rekla je, zadivljena njihovom sobom, u kojoj je takođegorela vatra u kaminu. Soba je bila mala, ali krevet je bio ogroman iizgledao je neopisivo mekano i paperjasto, s mekom belom posteljinom;imali su ogroman televizor s ravnim ekranom, frižider i bocu vina. Napolju,s druge strane prozora, sneg se gomilao na dasci; žuta taksi vozila sukrstarila tihim sporednim ulicama, ali malo dalje čula je sirene automobila izujanje u vazduhu dok su ih okruživali ogromni neboderi. Promolila jeglavu u kupatilo i ugledala veliku starinsku kadu sa velikim pakovanjimaraskošnih proizvoda i peškirima kojima bi trebao lični poštanski broj.

„O, da”, rekla je. „O, da, o, da, o, da. Umirem za ovim. I sobnomuslugom, s obzirom na to da nisam uspela ništa da pojedem u avionu kaoprava budala. Ali ako sam to propustila, ne pada mi na pamet da ne uživamu svakom trenutku ovoga.”

Odeća joj je bila prljava i slepljena, i uz osmeh je onjušila kupku, a zatimnamignula Ostinu.

„Tako mi je drago što sam došla”, rekla je nenadano, ispunjena srećom.

Prišla mu je da ga zagrli, dok se on, međutim, mrštio na sat.„Ahh”, rekao je. „Dakle. Hm, treba da stignemo na večeru za dvadesetak

minuta. Izvini.”„Večeru?”, pitala je Isi, koja se, uprkos tome što je odremala, osećala

umorno i izrazito mrzovoljno posle leta, i čiji je telesni sat mislio da je okojedan sat ujutru. „Zar ne možemo samo da ostanemo u sobi i uživamo?”

„Voleo bih”, odgovorio je odlučno. „Ali bojim se da je večera s tobomi...”, umalo da kaže „mojim šefom”, ali se na vreme ispravio, „...Mervomdeo dogovora.” Nasmešio joj se.

„Hajde, idemo na jedno otmeno mesto. Biće zabavno.”„Želim da se zabavljam ovde, u kadi punoj pene, s tobom, i da pojedem

svoj prvi američki čizburger, koji bi, nadam se, bio veći od moje glave”,rekla je malčice tužno. „I onda da zaspim za sat vremena.”

„Unajmio sam bebisiterku”, nastavio je neumoljivo.„Ne treba mi bebisiterka”, stigao je neustrašivi glas iz susedne prostorije.

Sobe očito nisu bile tako zvučno izolovane kao što je izgledalo.„Samo će svratiti na svakih pola sata”, objasnio je Ostin. „Ali povedi

računa da ne igraš igrice za starije od osamnaest i ne diraš svoje intimnedelove.”

„Zaveži.”Isi je uskočila i iskočila ispod snažnog američkog tuša, ali nije bilo

sasvim isto kao da se dugo potapala u kadi a zatim ležala u krevetu sOstinom.

„Elegantno?”, pitala je i setila se da se spakovala za čitave četiri sekundei nije mogla sasvim da se seti šta je ponela.

„O da, pa, hmm, ne znam”, rekao je Ostin, kome je bilo veoma teško dazapazi šta žene nose.

Isi se odjednom sa užasom setila da joj je najbolja zelena haljina, koju jekupila za rodandansku zabavu, bila na hemijskom čišćenju pa nije imaladovoljno vremena da je podigne. To joj je bio jedini zaista lep odevnipredmet; sve ostalo što je nosila bilo je udobno za posao i šetnju, što jeznačilo mnogo pomalo izbledelih cvetnih haljina s rukavima do lakta, satamnim helankama i čizmama i džemperom ako je bilo hladno, drugimrečima, oblačila se kao studentkinja iako to već deset godina više nije bila.

Nije bila sigurna hoće li to odgovarati.Preturala je po koferu - i usput pretvarala savršenu hotelsku sobicu u

smetlište, žalosno je primetila - i izvadila tri gotovo istovetne sive cvetnehaljine, od kojih su dve bile previše lagane za zimsku hladnoću, dva parafarmerica (kome treba dva para farmerica na odmoru?, pitala se u sebi);četiri lepe košulje za Darnija (o čemu je razmišljala?), i staru studentskubalsku haljinu, prekrivenu čipkom i stegnutu ispod ruku, koja bi bilapreviše zvanična.

„Prokletstvo”, izustila je. „Izgleda da ću sutra morati u kupovinu.”Ostin, koji nikad inače nije obraćao pažnju na vreme, sad je usplahireno

gledao na svoj sat. „Uf, dušo...”, govorio je. „U REDU, U REDU.”Sa užasom je shvatila da su jedino prikladno što ima bili crni džemper i

pantalone u kojima je doputovala - putovala i spavala šest sati. Crno ćeizgledati barem malo svečano, a mogla je da stavi i ogrlicu, a čizme ćeprekriti pantalonama...

Uzdahnula je. Zatim je pažljivo obukla već nošenu pogužvanu odeću.„Osećam se kao sažvakana”, izjavila je mračno, ogledajući se u ukusno

osvetljenom ogledalu. Ostin ju je pogledao i primetio kako su joj se obraziugrejali i zarumeneli od tuša, što mu se dopalo, a grizla je usnu kaouznemireno dete, što je takođe bilo veoma ljupko.

„Izgledaš divno”, rekao je. „Hajdemo.”

Jedanaesto poglavlje

Fosterove banane

1 banana, oguljena i prepolovljena2 jajeta, umućena 1 šolja prezli.1 šolja ulja od povrća za prženje

Za sos:1/4 šolje putera1 šolja smeđeg šećera1/2 kafene kašičice cimeta1/4 šolje likera od banane1/4 šolje tamnog ruma2 kugle sladoleda od vanile

Zagrejte ulje u šerpi s debelim dnom. Uvaljajte banane u jaje, zatimu prezle i ostavite po strani.Kad ulje počne da se puši, pažljivo spustite polovine banana u šerpui pecite dok ne postanu zlatnosmeđe. Manje od jednog minutaPomešajte puter, šećer i cimet u šerpi s drškom ili tiganju. Stavitetiganja na tihu vatru na šporet i kuvajte, uz mešanje, dok se šećer nerastopi. Umešajte liker od banane. Skinite s vatre i dodajte rum.Zatim nastavite da kuvate sos na visokoj temperaturi dok rum neispari - i sos ne zapeni.Isecite skuvane banane na četvrtine i stavite ih u posudu. Odozgo

stavite sladoled od vanile. Obilno prelijte topao sos preko banana isladoleda i odmah poslužite.

Perl je kasno stigla kući, mrtva umorna. Luis je sasvim neuobičajeno cvileočitavim putem. Sad kad nije bilo Isi, trebalo joj je mnogo duže da izvršiobračun i raščisti, i to je odradila pre nego što su umesile testo za narednidan. Pošto je Perl mnogo čistila, često je osećala da veoma mnogo radi. Ijeste, ali dok je predavala izveštaje o uplati, shvatila je da nije sasvimcenila to koliko se Isi trudila da se sve odvija kako treba. Nije ni čudo štonije mogla da misli o odlasku u Njujork a da je ne uhvati strah. Morala jeda pamti milion različitih stvari.Previše umorna da bi mislila na večeru, popustila je pred Luisovimnavaljivanjem i kao posebnu poslasticu kupila im prženu piletinu na putudo kuće. Znala je da nije trebalo; znala je da će se zbog toga osećati samojoš umornije. Ali trenutno nije imala snage da se opire i vreme je bilohladno, vlažno i vetrovito, i samo je želela da sedne i gleda U noćnojbašti12 i prigrli svog (pomalo masnog) sina.

Začulo se zvono na vratima. Perl i njena majka su se pogledale inamrštile. Nisu imale mnogo posetilaca. Nisu imale ni prostora, za početak.I Perl se obično nalazila s prijateljima posle crkve, i nisu joj dolazili usedam sati uveče usred oluje, nenajavljeni.

Dok je ustajala sa dušeka, kolena su joj zapucketala. Opsovala je u sebi;ipak je još bila mlada. Ne bi trebalo da pucketa i hukće kao neka starica.Nije trebalo da pojede svu piletinu.

Na ulici, u senci, na mestu koje je trebalo da bude osvetljeno sigurnosnimsvetlom, ali gradsko veće ga nikad nije popravilo, s prstom na usnama,možda i pomalo pripit, stajao je njen bivši i Luisov otac, Bendžamin.

„Psst”, rekao je.

U taksiju je Isi odjednom potonula. Hladnoća ju je presekla kao nož kad jeizašla iz udobnog predvorja hotela; sat joj je pokazivao dva ujutru.Britansko vreme; i mnogo je zavidela Darniju, koji je otišao pravo u krevet.Ipak, želela je da podrži Ostina koliko je mogla.

„Dakle, ko će biti tamo?”, pitala je trudeći se da priguši zevanje.„Pa, Merv”, odgovorio je Ostin. „On je glavni. I njegova žena. Nisam je

upoznao. I još jedan direktor iz banke. Ni njega nisam upoznao. I njegovažena, pretpostavljam.”

„Nalazimo se s velikom grupom ljudi koje ne poznajemo?”, pitala je Isi,odjednom užasno uznemirena. „Ko u stvari želi da te zaposli?” Usplahirenoje izvadila neseser.

„Nemoj... mislim, imaš već dovoljno toga na obrazima”, upozorio ju je.Isine oči su se zaokrugliie i ispunile strahom. „Kako to misliš?”, pitala je.

„Ništa”, zbrzao je. „Ništa. Mislim, lepo izgledaš.”„Ali tamo će biti sve moderni Njujorčani”, rekla je Isi. „A ja ću biti

odvratna. Slušaj”, dodala je, „možda će se zato predomisliti u vezi s poslomi moraćeš da pođeš kući već sledećim avionom.”

Trudila se da zvuči veselo, ali bila je svesna da je dodirnula osetljivutemu. Pogledao ju je, ali nije mogla da mu vidi lice pod uličnim svetlimakoja su promicala pokraj njih. Dok je taksi poskakivao velikom, širokomavenijom, pokazao joj je Krajslerovu zgradu, osvetljenu božićnim bojama.Bilo joj je sve tako poznato i tako predivno da je ostala zadivljena. Zatim jeprezirno frknula.

„Ukrasili su londonski toranj britanskog Telekoma crvenim i zelenim”,izjavila je neobavezno. „O, i cela južna obala je pravi praznik svetla. Ibožićna pijaca.”

I naleti snega su postajali sve gušći i gušći. Vozač je skrenuo u malustarinsku ulicu gde su se nizale kuće sa smeđim stepenicama do ulaznihvrata, što je Isi podsetilo na Seks i grad i dane kad su ga ona i Helenagledale i priželjkivale da im isporučuju kinesku hranu u malim kutijama, ida ih svakih pet minuta pozivaju na izlaske uglađena gospoda (Helenu jesupozivali da izađe svakih pet minuta, ali samo pijanci subotom uveče dok ihje previjala u Hitnoj hirurškoj službi).

Restoran je imao velike pločaste prozore koji su je podsetili na kafe, aliovo mesto bilo je okrečeno u sivo, a ne zeleno. Unutra kao da je blistalo;svetla su bila nežna, topla i žuta, i davala su mestu najprimamljivijuuzbudljivu atmosferu koja se mogla zamisliti. Srećni, zapanjujuće lepimuškarci i žene - svi krajnje doterani, Isi je sumorno primetila - čavrljali su,

smejali se i uglavnom se odlično provodili.„Zdravo”, pozdravi Ostin veselo vratara. On se ničega nije plašio.

Verovatno zato što nije zapravo ništa primećivao, pomislila je Isi. I zato seosećao prijatno i svima se dopadao, bio je samouveren i sve mu je uvekdobro išlo. To je sigurno lepo. Umiljato se osmehnula vrataru pitajući se dali da mu ostavi napojnicu kad je otvorio vrata.

Unutra, zapanjujuće lepa plavuša se osmehnula Ostinu, kao da ga je čitavdan čekala.

„Dobro veče, gospodine!”, rekla je i pokazala predivne zube. „Imate lirezervaciju?”

Ali „Ostine! Hej, Ostine!” već je grmelo preko prostorije, i u zadnjem delurestorana - koji je bio mnogo veći nego što je spolja izgledalo - nizak, širokmuškarac ustajao je sa udobne klupe.

Plavuša im je preuzela kapute, zatim ih povela između stolova. Pošto jejoš bila ošamućena od aviona, Isi je bila ubeđena da je prošla pored MajklaStajpa, koji je večerao s Bruk Šilds. Sa sigurnošću je mogla da kaže kakosu svi u prostoriji izgledali prelepo, kao da su upravo izašli iz frizerskogsalona, živo su razgovarali o zanimljivim stvarima i izgledali kao dastopostotno tu pripadaju. Ako je neko ne bude pitao za vrste brašna,pomislila je tužno, ona neće imati šta da kaže. I, na kraju krajeva, ona jeOstinu samo devojka. Ako je Seks i grad tačan, u Njujorku je bilo namilione prelepih devojaka koje su očajnički čekale da zgrabe nekogzgodnog frajera.

Pokušala je da se trgne iz tog razmišljanja i ljubazno se osmehnula, amuškarci su ustali dok su njih dvoje prilazili stolu.

„Zdravo”, pozdravila ih je. Ispostavilo se da su žene gotovo zastrašujućemršave. Mervova žena Kendi bila je barem sedam centimetara viša idvadeset godina mlada od njega. Imena ostalih parova nije čak ni upamtila,i mucala je „ćao” dok se osećala kao da joj je devet godina, beznadežnozastrašena, gnevna na sebe i na Ostina iz razloga koji nije umela sasvim daodredi.

„Ćao”, odgovarale su žene, ravnodušno i bez zanimanja. Ako ti neubrizgavaju otrov u lice svakih deset minuta i ne izgladnjuješ se neprekidnonasmrt, verovatno ovde ne zaslužuješ ni najbleđi treptaj pažnje.

Ostin je, s druge strane, bio, kako je primetila, predmet ritualnogispitivanja. I u tako pritešnjenom stanju, ipak se osećala pomalo razneženo,da, pomislila je, sve ste vi mnogo mršavije i bogatije od mene, ali barem nemoram da se pretvaram kako uživam u seksu s Mervom samo zato što jebogat.

Usput, kad se već toga setila, u poredenju sa svima ostalima, Merv je bioveoma zabavan.

„Jesi 1’ se upravo iskrcala iz aviona?”, pitao je. „Za to postoji samo jedanodgovor. Martini! Fabio!” Neverovatno zgodan mladi barmen prišao jeMervu. „Odmah ovoj mladoj dami donesi martini. Treba joj buđenje. Džin -Britanka je. S limunom. Što brže možeš, važi?”

Ostin je pogledao u Isi u stilu „uvek je ovakav”, ali njoj zapravo nijesmetalo. Prihvatala je sve, samo da se više oseća kao kod kuće.

„Naiskap”, rekla je kad su joj doneli piće i otpila veliki gutljaj.Jedini martini koji je Isi ranije popila bio je onaj što joj je majka napravila

kad joj je bilo petnaest i kad se vratila nesrećna sa žurke zato što nijedanmomak nije želeo da pleše s njom, što je gotovo sigurno imalo veze s tim daje ona, dok su sve ostale devojke nosile likru i grejače za noge, bila uheklanoj haljini koju joj je majka napravila u Peruu i zahtevala da je obuče,a tada je privremeno bila kod kuće, pa joj je Isi popustila. Popila je martinibjanko i limunadu, što je bilo izuzetno ukusno, i ostala budna dokasno dokjoj je Marijan objašnjavala kako se nijednom muškarcu ne može verovati.Pošto se ni Marijan nije moglo verovati, a najbliži muškarac u Isinom životubio je deda Džo, kome se očito moglo verovati, Isi je pomalo zastranila udrugom smislu i nastojala da veruje većini muškaraca koje je sretala,previše i predugo. Što se često pokazivalo kao greška. Sve do Ostina.Pogledala ga je i otpila još jedan gutljaj.

Ovaj martini je, s druge strane, bio čist alkohol i, iskreno, pravo raketnogorivo. Bučno ga je spustila, a oči su joj zasuzile.

„Ooo, ova devojka izgleda voli da se zabavlja”, odobravao je Merv, doksu je ostali za stolom gledali nadmeno. Učinilo joj se da je čula direktorovuženu kako je promrmljala nešto kao „britanske pijandure”.

„U stvari, Izabel vodi sopstveni posao”, objasnio je Ostin.„O, stvarno? A čime se bavi?”, pitao je drugi muškarac.

„Pravim kapkejkove”, odgovorila je.„O, to je tako slatko”, javila se Kendi. „I ja to želim, Merve.”„Naravno da možeš, draga”, odgovorio je.„O, jao, to mora da je tako zabavno, sigurno se ludo zabavljaš!”, nastavila

je Kendi.„Svakog trenutka”, potvrdila je Isi. Bacila je pogled na Ostina, osvrnula

se oko stola i resila da iskapi piće, iako je imalo ukus veoma skupogbenzina.

„Šta je to?”, prosiktala je Perl. „Bene, moraš da mi se najaviš kad želiš dasvratiš! Ovo nije u redu. Upravo spremam Luisa za spavanje. Sutra mora uškolu.”

„Znam”, rekao je. „Psst. Dođi da vidiš ovo.”Privukao ju je bliže da je poljubi, i u dahu mu je namirisala hašiš.

Razočarala se.„Jeli ste piletinu?”, pitao je. „Imate li još? Gladan sam.”„Ne”, odgovorila je. „Šta se dešava, Bene? Nije te bilo nedeljama.”„Da, ali vidi.”Izveo ju je na ledeni vetar - požalila je što nije zgrabila kaput - do

izudaranog starog kombija koji nije bio njegov, koliko je ona znala, iotvorio zadnja vrata.

„Ta-da!”Perl je provirila u unutrašnjost, osvetljenu samo uličnim svetlom. Prvo

nije prepoznala šta je. A onda je shvatila. Bila je to ogromna kutija. Natpisna njoj postao je jasan.

„Garaža za čudovišta”, izustila je.„Rekao sam mališi da ga neću izneveriti”, rekao je Ben.„Ali... ali... mislim, jesi li radio?”Znala je šta je time mislila. Ako je radio, trebalo je da joj daje pare.

Takav je bio dogovor.„O, samo malo, tu i tamo...”, rekao je Ben. Nije mogao da je pogleda u

oči.„Misliš, radio si propisno, našao si pravi posao? Gde? Jesi li dobio

gotovinu? S Bobijem ili s kim?”, zahtevala je da zna.„O, pa, mislio sam da će ti biti drago”, rekao je, sad ljut. „Mislio sam da

ćeš biti srećna što smo mališi kupili nešto što je želeo više nego bilo štadrugo... mislio sam da smo mogli i da ga umotamo, znaš, s velikommašnom, sve ukupno. Da možda sve bacim, a? Samo je zapali pošto nemampriznanicu o plaćenom porezu i potvrdu i sve ostalo...”

„Bene”, rekla je Perl, očajnički se trudeći da ne započne svađu. „Bene,molim te. Samo to je tako skupo...”

„Znam koliko košta”, prekinuo ju je Ben, a zgodno lice mu se skamenilo.Perl je progutala knedlu. Želela je da veruje kako je našao posao, jeste, alizašto nije mogla da dobije iskren odgovor od njega?

Ništa više nije rekla. Ben je brzo, tiho opsovao, a zatim se okrenuo dapode.

„Zar ne želiš da uđeš i vidiš Luisa?”, pitala ga je pomalo nevoljno.Slegao je ramenima, zatim se provukao pored nje kroz vrata malog

prizemnog stana.„TATA!”, Luisov radostan uzvik, pomislila je, mogao se čuti do pola

ulice.Perl nikad nije psovala. Smatrala je da to pokazuje razuzdani um. Ali tad

samo što nije. Pogledala je oko sebe. Neko je pre nekoliko dana napraviosneška od prljavog preostalog snega. Neko drugi mu je izvadio šargarepuumesto nosa i smestio je tamo gde je trebalo da bude penis. Perl jeuzdahnula i ušla, sklonila se sa ledene hladnoće, i bila daleko od toga damuškarcima želi sve najbolje.

„Dakle, Ostine”, govorio je Merv, pošto je ponovo seo na klupu i gunđao,verovatno ne prvi put, zbog činjenice što ne može unutra da zapali cigaru.„Šta kažeš, kakvi su nam izgledi u vezi sa...”

Isi je shvatila da iskreno ne postoji nijedna sitnica kojom bi doprinelarazgovoru - Kendi se igrala mobilnim telefonom, kao što bi radio i Darni, adirektorova žena, čije je ime otprilike bilo Vanja ili Vanija ili je pakzvučalo kao da bi moglo biti ime ali zapravo nije, upadljivo se trudila da seizdvoji od Isi i Kendi tako što je pokušavala da se ubaci u muške razgovorena krajnje stručan i takmičarski način.

Kendi je malo-pomalo tiho zevala iza ruke, ali onda bi se nagnula i nežnopomazila Merva po butini. Isi je shvatila da joj je zgodni konobar punio

čašu svaki put kad bi otpila gutljaj izvanrednog belog vina, pa je nastavilada pije. Pošto ni Vanja ni Kendi nisu ništa jele, Isi se ostrvila na korpu shlebom na gotovo pasivno-agresivan način. U međuvremenu, Ostin je pričaoo Evropi i novcu i trgovini na rok i i mikrotrgovini i drugim stvarima zakoje Isi nije ni čula, na način koji je bio potpuno iznad nje i veomaupečatljiv.

Pitala se šta Ostin misli o njenom poslu - video ju je kako radi,pretpostavila je, kako kuva kafu i peče kolače i poslužuje mušterije, ali nijeimala utisak da se tome divio (pri čemu je potpuno pogrešila; Ostin jestesmatrao da je to što ona radi neverovatno). U međuvremenu, on je tu jeoslabo pečen biftek i objašnjavao u čemu leži budućnost Evrope, govorio otrgovini luksuznom robom i cvetanju novih privrednih grana, dok su svimudro klimali glavama i slušali sve što je govorio. Odjednom je poželelada je Darni tu i da Ostinu dobaci nešto drsko.

Udobno smeštena u toplom restoranu, dok je ispijala prilično mnogo vina ijela hranu bez mnogo razgovora, Isi je osetila kako joj misli lagano lutajukad je čula svoje ime.

„Isi je pravi poslovni uzor”, govorio je Ostin. „Najkvalitetniji proizvodi,besprekorno napravljeni i predstavljeni, bez masovne prodaje. To jebudućnost, jer u svim ostalim oblastima ne možemo da se takmičimo.”

Svi za stolom su se okrenuli ka njoj, pa joj se prilično zavrtelo u glavi.„Šta?”, pitala je.„Je li to tačno, Isibel?”, pitao je Merv. „Jesi li ti budućnost trgovine? Kad

si budna?”Svi su se nasmejali kao da je rekao nešto smešno, pa je Isi jarko

pocrvenela i nije mogla da se seti šta bi rekla. „Dakle?”, pitao je Merv.„Misliš li da će tvoj model dovesti do oporavka evrozone?”, prasnula je

Vanja, kao da su na sudu ili tako nešto.„Ha, pa, hm”, zamucala je Isi. Plamtela je od stida i jarkog crvenila. Ostin

joj nije rekao da će ovo i za nju biti prokleti intervju za posao. Još gore,pošto nije pratila razgovor, nije imala predstavu šta treba da kaže. A čak ida jeste, ionako nije znala koji je pravi odgovor.

„Dakle, stvarno, lepo je imati hobi”, primetila je Vanja uz široki lažniosmeh, a zatim se ponovo okrenula svojoj salati i mineralnoj vodi.

Ostin je uhvatio Isi za ruku ispod stola i saosećajno je stisnuo. Što se Isiticalo, to je samo pogoršalo stvari; nije joj bilo potrebno njegovo sažaljenje:nije joj bilo potrebno ni ovakvo ispitivanje. Razgovor se prebacio na cenenekretnina, ali Isi je i dalje sedela, crvena od besa, osećajući se glupo inebitno.

Konačno, kad je stigao jelovnik s desertom a Vanja i Kendi podigle rukeda se odbrane kao da je u pitanju spisak otrova (što su, Isi je razmišljala,verovatno i mislile), Isi je bila spremna. Pokrenula se.

„Radi se o tome”, rekla je, „da ako pravite nešto što je stvarno dobro,ljudi shvataju da je to vrhunski proizvod. Pa, uglavnom. Još se prodajemnogo bljuzgavog krema u konzervama. Uostalom, to nije važno. Važno jeda će neko, čak i ako ima manje novca, ipak sebi kupiti nešto lepo zaposlasticu. Ponekad i više zato što ne izlaze mnogo, trude se da ne kupujumnogo, pa će priuštiti sebi malu nagradu...”

„Da, da”, rekla je Vanja, s prizvukom dosade. „Ali šta to tebi znači namakroekonomskom nivou?”

Isi je nepovezano brbljala. „To znači. .. Reći ću ti šta to znači”, rekla je,pijanija nego što je shvatala, i odjednom joj se smučilo što joj se ovi glupi,odbojni, bajni Amerikanci obraćaju pokroviteljski, i spuštaju joj, izanemaruju je, i odnose se prema njoj kao prema nezanimljivoj zdepastojdevojci sjajnog i čarobnog muškarca. „To znači da se budim svakog dana iradim nešto stvarno. Prljam ruke. Stvaram nešto ni iz čega golim rukama,nešto što se nadam da će ljudi voleti, i vole, zaista vole; i stvaram neštosavršeno i prelepo, u čemu treba da se uživa, i ljudi su shvatili, i uživaju iplaćaju mi za to, i to je najbolji posao na prokletom svetu i trebalo bi da sviimamo dovoljno sreće da radimo nešto tako i u to ulažemo trud. Šta si tistvorila danas, Vanja? Je li neko podigao neki tvoj izveštaj i pomirisao ga,široko se osmehnuo i rekao kako je prokleto neverovatan?”

Zastala je da uživa u razjapljenim ustima oko stola.„Ne? Tako sam i mislila.”Okrenula se konobaru.

„Ide li gateau de foret noire13 sa svežim višnjama ili mariniranim? Recitekuvaru da budu sveže ako može, tako je mnogo bolje; kiselost dajeravnotežu slatkoći umesto da bude bljutavo i preslatko. Naravno, sigurna

sam da on to već zna. Na makronivou. Zato, uzimam to.” I likujući zaklopijelovnik.

Zabava se nastavila prilično tiho, samo je Merv odjednom video Isi kaopomalo neobuzdanu ženu i postavljao joj brojna pitanja o kolačima, ume lida napravi pristojan kugel, za koji ona u stvari nije ni čula, zatim je opisaokako ga je pravila njegova baka u njihovoj kuhinjici na Long Ajlendu i žaliose kako nije mogla da nabavi košer šećer i zato osnova nije bila dobra, a Isije kroz razgovor pokušala da shvati kako se to zapravo pravi.

Niko drugi joj se nije obraćao; čak je i Ostin delovao ukočeno, i Isi se,kroz pijanu izmaglicu, zabrinula da je možda, umesto da iznese svoj stav napribran i odmeren način, sasvim nepotrebno vikala na sve za stolom. O,dobro. Nije o tome sad mogla da brine.

Kad su stigli do vrata, prelepa konobarica im je donela kapute. Isi seuvukla u Kerolajninu sad još tešnju, smešnu belu jaknu. Kendi se ukopala umestu. Zatim se nagnula bliže.

„O. Moj. Bože”, izustila je, i prvi put se za čitavo veće neposrednoobratila Isi. „Je li to... je li to novi Farim Majkal?”

Isi nije imala pojma ko je to, ali ime joj je svakako bilo poznato. I ustvari, sad kad je razmislila, Kerolajn je neprekidno naklapala o jakni kad jestigla razmećući se kad ju je pokazala svojim prijateljima i još svašta neštošto Isi nije zapravo razumela. Ali činilo joj se da se seća Farima.

„Hmm”, odgovorila je neodređeno.„JESTE!”, izustila je Kendi. „Mogu li da je dodirnem?” Pružila je ruku,

pobožno milujući smešno belo krzno i nitne na okovratniku. „Opa, listačekanja u Barnizu za ovo je... au.”

Čak je i Vanja gledala s primesom ljubomore.„Šteta što nisu imali tvoju veličinu”, primetila je.„O, čoveče, nema veze, izgleda čarobno”, rekla je Kendi. „Kao što bi je

uzeo svako ko je se dočepa. Ovo je NAJ jakna ove zime.”Isi se ugrizla za usnu i odjednom osetila užasan talas nostalgije.

Dvanaesto poglavlje

Kugel

220 g srednje širokih rezanaca s jajima55 g putera220 g krem sira100 g šećera1 kafena kašičica vanile4 jajeta200 ml mleka150 g pahuljica pomešanih sa šećerom2 supene kašike putera, rastopljenog2 kafene kašičice šećera2 kafene kašičice cimeta

Skuhajte rezance prema uputstvu s pakovanja.U velikoj posudi pomešajte puter, krem sir, šećer, vanilu, jaja imleko. Mutite dok ne postane glatko.Ocedite rezance i dodajte ih smesi, zatim sipajte u veliku četvrtastutepsiju, prekrijte i stavite u frižider preko noći.Narednog dana, oko dva sata pre jela, zagrejte rernu do 180°C/oznaka za gas 4.U maloj činiji izgnječite pahuljice i pomešajte sa rastopljenimputerom, šećerom i cimetom. Pospite mešavinu s pahuljicama prekohladnog kugela a zatim pecite sat i petnaest minuta. Hladite 20

minuta pre posluživanja.

Isi je zaspala u kolima, zatim je utonula u predivan krevet, u kome jespavala kao na oblaku, i premda se neverovatno rano probudila jer se jošnije navikla na vremensku razliku i zbog Darnija koji je snažno lupao navrata, već se osećala mnogo bolje. Bila je preumorna čak i za to da Ostinapropisno poljubi, ali kad se okrenula u krevetu, videla je da je već ustao iotišao pod tuš.

„Hej”, pozdravila ga je kad je izašao s peškirom omotanim oko sebe iotvorio bratu vrata. Darni je progunđao na njih, a zatim se uputio usopstveno kupatilo.

„Hej”, uzvratio je Ostin ne gledajući je u oči.Isi je odmah uhvatio strah i ispravila se na velikom mekom krevetu.

Prošla noć joj je bila pomalo mutna.„Jesam li...” Glas joj je zvučao čudno, pomalo promuklo. „Izvini, jesam li

bila mnogo nevaljala sinoć?”„Ne, naravno da ne”, odgovorio je Ostin, ali ton mu je bio pomalo

suzdržan.„Pa, ti si me stavio u središte pažnje”, odvratila je osvrćući se oko sebe u

potrazi za nekim pićem. Dohvatila je bocu evijana, zatim je ugledala znakpored nje na kome je pisalo da košta sedam i po dolara, za šta je čak i ona,ma koliko slabo stajala s matematikom, mogla da kaže da je nečuveno, paju je vratila.

„Pij slobodno”, reče joj Ostin ljutito kad je shvatio šta radi. „Šta je tebi?”,pitala ga je.

„Šta sam uradila?”„Samo si bila... samo si bila malo neprijatna, to je sve.”„Ja sam bila neprijatna? Ona Vanja je htela da me ugrize za nogu!”I dalje je delovao nezadovoljno.„Ostine”, obratila mu se preklinjućim glasom. „Vidi, ako si želeo da se

ponašam na određeni način ili se obučem kao fufa i ćutim kao ona Kendi...trebalo je da mi kažeš.”

„Nisam”, rekao je. „Samo sam želeo da budeš onakva kakva jesi.”Zavladala je užasna tišina.

„Možda to jesam bila ja”, prošaputala je.Delovao je kao da želi nešto da kaže, a onda se ugrizao za jezik i nije.

Umesto toga je bacio pogled na sat.„Vidi...”„Moraš da ideš. Znam. Darni i ja ćemo izaći da istražujemo.”„Dobro”, složio se s olakšanjem što su na bezbednijem terenu. „Važi,

odlično. Poslaću vam poruku. Trebalo bi da se danas izvučem posle pet.Znam jedan sjajan kafe gde možemo da se nađemo.”

„Pa, možda ćemo morati da odremamo po podne”, rekla je Isi. „Ali dobro.U redu.”

Prišao joj je i poljubio je. „Dobro bi nam došlo da malo ostanemonasamo”, rekao je. Istog trenutka Darni je glasno i krajnje nemuzikalnozapevao pesmu Bruna Marsa, dok je glasno klepetao pod ogromnim tušem.Isi je zakolutala očima.

„Mm”, promrmljala je. Zatim se osmehnula. „Želim ti prijatan dan.”Ostin joj je uzvratio osmeh, ali ipak je, kad je izašao iz hotelske sobe,

osetila užasnu strepnju u dubini stomaka.Nešto nije bilo u redu, i nije znala može li to da popravi. Za to nije znala

recept.

„Pa, popravi”, govorila je Perl što je strpljivije mogla. Maja je ponovopokušala, ali ruka joj je podrhtavala i još kafe se prolilo preko vrha šolje.

Maji je bio prvi dan, i Perl nikad pre nije morala da bude nečiji šef,naročito ne nekom ko je zgodan, ljubak, mlad i ko je izgleda privukaopažnju osobe na koju je Perl bila slaba, što ne bi priznala ni za sto godina.

Bilo je mučno i jednoj i drugoj. Maja se trudila koliko god je mogla, aliPerl je bila tako brza i delotvorna da ova nije mogla da je prati; i ne samoto, bila je razdražljiva. Perl ju je izgleda iz nekog razloga uzela na zub, aMaja nije mogla da shvati zašto. Bila je na nogama još od pet zbograznošenja pošte i jedva je čekala da pojede nešto za doručak.

„Tri latea, topla čokolada i četiri pite”, rekla je Perl, ljubazno seosmehujući mušteriji.

„Samo ovako ukucaj.”Prsti su joj vešto leteli po dugmićima i kasa se uz zvuk zvona otvorila.

Maja je pokušala da zapamti šta je Perl uradila, ali činilo joj se nemogućim.Uzdahnula je, zatim se vratila do aparata za kafu. Mlevenje, stavljanje podpritisak - velik, narandžasti aparat ju je nasmrt plašio. Čak je i Perl priznalada je temperamentan i da se u svakom trenutku možeš opeći na paru.Skuvaj mleko, ali ne previše (skorup) i ne premalo (hladno). Zatim sjedini,stavi penu na vrh i nanesi oblik malog kapkejka čokoladom i šablonom kojije Isi napravila. Ponovi sto puta u sat vremena, posluži uz osmeh... Maju jehvatao strah.

„Požuri!”, rekla je Perl sa ukočenim osmehom na licu. Gde je, dodavola,bila Kerolajn? I juče je kasnila. Kad ju je Perl pitala za to, samo je sleglaramenima i rekla: „Ma hajde, šefica nam nije tu”, a uostalom bilo joj jepreviše hladno da izađe iz kuće ujutru bez njene jakne. Sad je to ponovouradila. Perl je škrgutala zubima. Ponekad ju je izluđivalo to što mora daradi s nekim ko dolazi samo da bi umirio advokata svog bivšeg muža ismatra da joj je time naneta strašna nepravda.

Maja se prebrzo okrenula i oborila metalni bokal s mlekom na pod. Uzžustra izvinjenja, skočila je da ga pokupi, ali Perl ju je preduhitrila.

„Molim te, posluži ove pite”, prosiktala je dok je vraćala mušteriji novac.„Ja ću doneti kafe kad budu spremne.”

Perl je izvadila krpu dok je Maja neprekidno frfljala izvinjenja koja Perlnije bila spremna da prihvati, naročito kad su namirisale da nešto gori i onashvatila da je prečula zvonce za rernu jer se sagnula da obriše prosutomleko, pa su izgubile čitavu tepsiju božićnih kapkejkova i uništile predivantopao, mirisan ambijent kafea, koji je sad smrdeo na nešto ugljenisano, štosvakako nije bilo dobro za posao.

„Ovde grozno smrdi”, primetila je Kerolajn kad je uletela dvadesetakminuta kasnije.

„Blagi bože, pogledaj samo tu odvratnu gomilu prljavog suda svuda postolovima. Bljak, ko bi ovde poželeo da jede?”

„Možeš li malo da se utišaš?”, pitala je Perl brišući znoj sa čela. „I počnida čistiš.”

„Zar ne može to ova nova?”, durila se Kerolajn. „Samo što sam sredilanokte.”

„Nova pokušava da nauči kako da skuva kafu a da ništa ne eksplodira”,

objasnila je Perl.„Jao”, začula se Maja.„Možda da pokušaš ponovo kad ne bude ovoliko posla”, izustila je Perl

kroz stisnute zube i poslala je da uključi mašinu za pranje sudova, jer jesmatrala da tu čak ni Maja ne može da omane. Shvatila je da pogrešila kadje, pola sata kasnije, Maja pokušala da dopuni posudu za prašak u mašini iuspela nekako da ispusti prekomernu penu preko poslužavnika sa svežimkriškama limunova.

„Jao”, ponovo se oglasila.Ispred vrata bio je red, ali ne blagonaklon - bila je to mrzovoljna gomila

smrznutih ljudi koja je predugo čekala na vodnjikavu kafu i kolače koji nisubili ni blizu onih uobičajenih, a posluživale su ih tri namrgođene,razdražljive osobe umesto da ih dočeka Isin blagi osmeh i pozdrav. Da jesamo još jedna osoba rekla: „Znači, šefica vam je na odmoru?”, Perl bipočela da vrišti.

Baš kad je jedna redovna mušterija prišla pultu noseći kolač s tragovimazuba i sa zlokobnim izrazom, zazvonio je telefon. Perl se spustilastepenicama sa slušalicom i ostavila Maju da namesti pokajnički izraz iobjasni zašto pita od jagoda ima ukus sapuna.

„Halo.”„PERL!”„O, dobro, ne moraš da vičeš.”„Izvini”, rekla je Isi. „Nisam navikla da zovem iz inostranstva. Jao, što je

lepo čuti tvoj glas. Kako stoje stvari?”Perl je zastala. Čim je to uradila, čula je zveket ispalog pribora za jelo.„Uf, dobro”, odgovorila je brzo.„Stvarno? Ide vam odlično bez mene?”Glas joj je zvučao pomalo razočarano. Potajno se nadala da će se teško

izboriti bez nje. A vidi ovo, Perl je bila tako sposobna i toliko puta ju jeuveravala da može i sama da se snađe. Pa nije to bila nauka o raketama.Prisetila se one uobražene žene sinoć za večerom. Možda je, na krajukrajeva, bila u pravu.

„Pa”, rekla je Perl. „Svakako nije isto.”„PERL!”, začuo se Kerolajnim zapovednički glas. „Jesi li se setila da

naručiš još mleka? Čini mi se da nam ponestaje a tek je pola četiri. A nijedolazio ni dečko za sendviče, pa smo propustile čitav ručak.”

„Sranje”, promrmljala je Perl.„Šta je to?”, pitala je Isi. „Veza je užasna.”„O, ništa”, odvratila je Perl. „Samo čestitke raspoloženih mušterija.”„Pa, dobro”, rekla je Isi. „Drago mi je da sve protiče u redu.”„Da, ne brini za nas”, rekla je Perl i nogom zakačila pomorandžu koja se

kotrljala stepeništem. A nisu čak ni prodavali pomorandže. „Nemoj uopšteda brineš za nas.”

Isi je umotala Darnija uprkos njegovom snažnom protivljenju i izvadilavodič. „Nemoj da se žališ”, rekla mu je.

„Žalim se”, odvratio je. „U stvari, razmišljam o građanskom hapšenju. Neželim da izađem. Želim da ostanem unutra i igram igrice na kompjuteru.Imaju Modern Warfare 2.”

„Pa, bojim se da ne možeš”, rekla je. „Nalazimo se u najdivnijem gradu nasvetu i neću ti dozvoliti da to propustiš. Svako drugo dete bi jedva čekaloda izađe i istražuje.”

Darni se namrštio. „Misliš?”, pitao je.„Da!”, odgovorila je. „Napolju je ogroman svet, pun svakakvih stvari.

Hajdemo da istražujemo!”Isturio je donju usnu. „Mislim da je ovo otmica.”Isi, mamurna, napeta, umorna, i zabrinuta zbog kafea - mislila je da će

brinuti zato što im je teško bez nje, ali ne, niko izgleda nije ni primetio da jenema, kao da im i nije bila ni od kakve koristi; a i ovde je bila samo običnaobaveza -konačno je izgubila strpljenje.

„O, za ime BOŽJE, Darni, samo uradi ono što ti se kaže jedan PROKLETIput i prestani da se ponašaš kao razmažena beba. Ponašaš se jadno. Nikoganisi zadivio.”

U sobi je zavladala neočekivana tišina. Nikad se pre Darniju nije obratilaovako grubo. Ta linija je bila najčvršće povučena. On nije bio njen. Nije jojbio sin. Uvek je obećavala sebi da tu liniju neće preći.

A upravo jeste. Bila je gruba i surova, i on nije bio kriv za to; nije ontražio da dođe ovamo. A nije ni ona. O, kakva zbrka.

Darni je u potpunoj tišini stajao pored nje dok su čekali lift. Kad su sišli ulepo predvorje, prijatna recepcionerka im se ljubazno osmehnula i pitala jeli sve u redu, i Isi joj je slagala kroz stisnute zube da jeste, a onda su obojenevoljno izašli u ledeno njujorško jutro. Nebo je bilo svetloplavo i Isi jerešila da prvo moraju nabaviti sunčane naočare; sunce se odbijalo odstaklene ploče nebodera a sneg je bio gotovo zaslepljujuć.

„Au”, izustila je. Na trenutak je zaboravila sve što se dešavalo, toliko jebila pod utiskom što je konačno tu. U Njujorku!

„Hajde”, rekla je. „Idemo u kupovinu! Vodimo Darnija do Barnija! Imaprodavnica koja se zove Barniz, znaš, veoma je poznata.”

Nije joj odgovorio.„Vidi”, rekla je dok je podizala ruku da pozove taksi. Zaista je bilo

nemoguće stajati napolju više od nekoliko minuta. „Žao mi je, u redu.Stvarno nisam mislila ono što sam rekla. Ja... bila sam ljuta zbog nečegdrugog i istresla sam se na tebe.”

Slegao je ramenima. „Nema veze”, odgovorio je. Ali očigledno je imalo.Ispostavilo se da je Barniz zastrašujuće skup, pa su otišli nakon što se Isi

skoro ošamutila od prelepe odeće na lutkama i pošto su je zaprepastilemlade, prelepe Amerikanke koje su jurile unaokolo i uzimale stvari desno,levo i iz sredine, usput iznoseći mišljenje o njima. Ugledala je Gep prekoputa pa požuriše tamo. Tamo je bilo sve mnogo jeftinije, pa je kupilaDarniju nekoliko stvari koje su mu, po njenom mišljenju, trebale (uglavnomnovi donji veš), što ni Ostin ni Darni izgleda nikad nisu primećivali. A ondaje malo razmislila, pa kupila i Ostinu čitav naramak novih gaća. Nije mogloda škodi. I neke košulje i nekoliko džempera. Volela je da mu kupuje.Nikako nije mogla da kupuje bivšem dečku Grejemu; bio je veoma naporani zahtevan. Ostin verovatno nije ni primećivao, niti je mario za to, ali ona jeimala osećaj da brine za njega, a trenutno je imala utisak da joj briga ne idebaš najbolje od ruke - još gore, niko, od njenih mušterija preko momka pado njegovog brata, izgleda, nije ni želeo da ona o njima brine.

Uzdahnula je, naročito kad je naišla na prelepu, meku, kariranu košulju.Bila je postavljena iznutra, pa bi bila udobna i topla za njenog dedu, komeje, u njegovim poslednjim danima, uvek bilo hladno, i koji je smatrao da sudebele tkanine grube i neprijatne na koži. Kratko ju je uzela u ruke i

poželela da može to da mu kupi. Ali nije mogla.Natovareni kesama, uskočili su u drugi taksi - Isi je znala da bi verovatno

trebalo da idu podzemnom, ali plašila se da se ne izgube ili beznadežnozbune. U svakom slučaju, rekla je sebi, nije bila na odmoru više od godinudana, toliko je radila da nije imala vremena ni da kupuje, a sve ostalo naputovanju im je bilo besplatno. Zaslužila je malo slobode i mogla jepriuštiti da nešto i potroši.Empajer stejt bilding nije izgledala naročito sa ulice; obična poslovnazgrada, osim prelepe art nouveau14 signalizacije napolju. Isi nije znala da jeto prava poslovna zgrada. Naravno da je bila; šta je mislila, da će bitiprazna kao Ajfelov toranj? Uzbuđeno je kupila karte, gledajući u ogromne,predivno okićene božićne jelke u predvorju koje su se uzdizale nekolikospratova, dok je Darni i dalje mrzovoljno ćutao. Isi se pravila kao da onnije tu. Kad je lift krenuo, na displeju je posmatrala divne, zlatne strelicekako se penju i nasmešila se za sebe, osećajući se kao Meg Rajan. Ali nijebilo isto, shvatila bi svaki put kad bi uhvatila Darnijevo smrknuto lišće uogledalu.

Na stotom spratu, hladnoća, vetar i sunce bili su potpuno okrepljujući.Isin umor i ošamućenost bili su smesta oduvani kad je iskoračila naplatformu, koja je bila manja nego što je očekivala. Živahna grupa turista izlifta raširila se na sve četiri strane zgrade da se zagleda u daleke prizore:ogromne brodove iz Kine i sa Bliskog istoka koji su pristajali na donjem IstSajdu; helikoptere koji su uzletali na jug iz Ulice Brod i kružili oko ostrvanalik na ogromne ose; Central park, s njegovim smešno ravnim i urednoodsečenim ivicama, potpuno različitim od prirodnijih prostora u Londonu nakakve je navikla - a zatim ni trunke zelenila nigde, samo zgrada do zgrade,sa izreckanim vrhovima i staklenim zidovima, zbog čega su ličile nabeskrajan komplet dečjih lego kocaka. Sunce se presijavalo na reci i ostrvu- što je Isi podsetilo na London; možda i više nego na njen rodni gradMančester, shvatila je postiđeno. Dah joj se video ispred lica i bezrazmišljanja je izvadila foto-aparat, pre nego što je shvatila da joj je bilobolje da taj pogled koji se pružao pred njom kupi na razglednici nego da gaslika kroz mrežu.

„Na vrhu sveta”, doviknula je Darniju, koji se skupio u uglu zbog

hladnoće, i pogled ga uopšte nije zanimao. „Hajde”, pozvala ga je.„Hoćemo li se popeti da pogledamo jarbol? Znaš li da su ga podigli zavezivanje cepelina? Možeš li da zamisliš kako su ih spuštali? Samo, bilo jepreviše vetrovito, pa su morali da prestanu.”

Ponovo je zagunđao.„Darni”, obratila mu se malodušno. „Znam da si ljut na mene. Ali nemoj

dozvoliti da ti to pokvari putovanje, dobro? Ili moje. Obećavam da nećumisliti da nisi ljut na mene ako se makar malo zabaviš.”

Opet ništa, i Isi se nezadovoljno ugrizla za usnu.„Dobro, nema veze”, rekla je i još jednom se osvrnula okolo, a pogled joj

se najduže zadržao na strani sa strelicom na kojoj je pisalo da ima 5.580kilometara do Londona. „Dođi. Vreme je za ručak. Moramo s nekim da senađemo.”

Trinaesto poglavlje

Veriti deli brauni s toplom čokoladom

Kalorije - Britanija - milion, i moglo bi čitav dan da vam bude muka;Amerika - lagana užina između dva džinovska obroka sarastopljenim sirom odozgo. Mogu da idu i sa karamel prelivom,šlagom, sladoledom od đumbira, operacijom na srcu. Napravite ovo,ali molim vas, neka brauniji budu veoma mali, kao ukusan mekiobrok. Smrt od čokolade je iskreno užasna zamisao. Ovde je namerada se osetimo ushićeno i zadovoljno, a ne ulepljeno i nesrećno..

185 g neslanog putera185 g najbolje tamne čokolade85 g običnog brašna40 g kakao prana50 g bele čokolade50 g mlečne čokolade3 velika jajeta275 g zlatnog šećera u prahu

Istopite puter i tamnu čokoladu veoma polako i pažljivo umikrotalasnoj. Pustite da se ohladi. Uključite rernu na 160 °C/oznaka za gas 3 i obložite pleh za pečenje papirom.Prosejte brašno i kakao prah; iseckajte mlečnu i belu čokoladu.Mutite jaja i šećer sve dok mešavina ne počne da liči na milkšejk i ne

udvostruči se. Pažljivo i blago umutite rastopljenu čokoladu dok sesve ne zgusne.Umešajte komadiće čokolade.Pecite 25 minuta dok ne postane sjajno odozgo.

Isi je sledila uputstva koja je primila mejlom. Krajnje promrzlim odizloženosti prirodnim uslovima sto spratova iznad zemlje, oboma im jelaknulo što beže nazad u toplu zgradu, a zatim i u žuti taksi. Isi je počela dase snalazi s taksijem; Ostin joj je objasnio da ne treba da ga zove i čeka dajoj priđe. Treba da ga zgrabi, samo otvori vrata i uskoči, ili će ga preotetineko drugi. U početku joj se to činilo ružnim i nepristojnim, sve dok tri putaneko nije stigao pre njih i preoteo im taksi, što je bilo još nepristojnije, pa jesad uskakala i iskakala iz njih kao domaća, a Darni ju je pratio.

Prošli su kroz veseli metež Tajms skvera, prepunog turista rumenih obrazakoji su se osvrtali da vide oko čega se podiže tolika galama. Deda Mraz jezvonio zvoncetom pri svakom prelaženju ulice. Ljudi su kupovali karte zabožićne predstave i zurili u čarobno osvetljene zgrade, sa prazničnimčestitkama od Koka-kole i Panasonika. Svuda je bila prava gungula svetla ijelki i na svakom uglu su stajali ljudi koji su pevali božićne pesme ilizvonili zvončićima ili prodavali kopije torbica u koje je Isi gledala pomaložalosno pre nego što se sabrala i produžila. Nije mogla ni da zamisli dapogleda Kerolajn u lice ako se pojavi s lažnom torbom Kejt Spejd, a da nespominje užas ako je uhvate na carini.

Mesto gde im je rečeno da se pojave - rano, tako je bilo naglašeno - bilaje velika ugaona zgrada sa staromodnim natpisom u stilu pedesetih, koji jereklamirao aparat za gazirane sokove. Zvalo se Veriti deli, i na zidovima suse nalazile slike slavnih mušterija - bio je tu Vudi Alen, kao i Lajza Mineli;Stiven Spilberg i Silvester Stalone. Već se stvarao mali red. Starijakonobarica sa kosom ofarbanom u narandžasto i uznemirujućim grudimauguranim u zelenu uniformu odvela ih je pravo do izgrebane i ožuljaneklupe. Isi je zatražila šolju čaja i pustila je Darnija, koji ju je pažljivoodmeravao, da naruči sladoled s pivom od korena, iako nijedno nije imaloblage veze šta bi to moglo da bude. Kad je stiglo, ispostavilo se da je upitanju ogromna porcija sladoleda i gazirana aromatizovana limunada, u

čaši veličine Darnijeve glave. Ponovo ju je pogledao, ali ona nije ništa reklai on je navalio bez razmišljanja.

Dugo su čekali. Konobarica se neprekidno vraćala - jelovnik je bioogroman, mogli su da poruče sve i svašta: prilozi uz pečenu govedinu, kniš;pastrami na pirinču i mnogo drugih stvari koje Isi nisu bile sve poznate, aveć je bila i pomalo zaprepašćena stanjem klupa i aljkavošću konobarice.Ne bi poželela da prede prstima preko slika.

Dvadeset minuta kasnije, dok je Isi petljala oko telefona i žalila što nijeponela knjigu, a Darni se stoički borio sa svojom porcijom sve dok nijepozeleneo, vrata su se dramatično otvorila i uleteo je bučan nalet vetra.Ušetala je visoka, gospodstvena žena u staromodnoj, veoma običnoj, ručnošivenoj odeći i s velikim, prilično kitnjastim Šeširom.

„Izabel!”, viknula je američkim naglaskom.„Mama”, uzvratila je Isi.Darni je prvi put tog dana podigao glavu.

Marijan je došetala do njihovog stola. Postarija konobarica je prišla dok suokom trepnuli, ali Marijan joj je odmahnula rukom.

„Beverli!”, viknula je. „Ne dok se ne pozdravim sa svojom dragomkćerkom, koju nisam videla čitavu večnost. Pogledaj je, zar nije divna?”

Marijan je uhvatila Isi za obraze. Isi se trudila da se ne buni i uzvratilamajci zagrljaj.

„A ko je ovo? Jesi li rodila dete a da mi nisi javila?”„Ne”, odgovorili su Isi i Darni istovremeno.Marijan je sela i zamahnula izgrebanim jelovnikom. „Uzećemo pastrami

na pirinču tri puta, bez kiselih krastavaca. I tri sladoleda s pivom odkorena.”

„Ne, hvala”, odbio je Darni s blagim izrazom gađenja.„Dva sladoleda s pivom od korena. Moraš to da probaš”, rekla je

Marijan.„U redu”, prihvatila je Isi.Pića su im stigla u rekordnom vremenu, dok ju je Marijan još odmeravala

od glave do pete. „Nisam te videla od...”„Dedine sahrane”, rekla je Isi. Objavila je oglas u Mančester ivning njuzu

i zapanjila se odgovorom. Javilo joj se više od dvesta ljudi koji su se sećalinjenog dede - radili s njim ili godinama jeli njegove proizvode - i sahranamu je bila ogromna. Bilo je prilično obeshrabrujuće. Majka je šetala okolo iskupljala komplimente, izgledala je umetnički i hrabro dok je Isipokušavala da ugosti beskrajnu paradu ožalošćenih i onih koji su došli daizjave saučešće, a mnogi su bili ljubazni i govorili joj kako je nasledilanjegov dar.

Bilo je toliko priča o njemu. O davanju robe na kredit kad glava porodiceostane bez posla; o zapošljavanju šegrta koji je tek izašao iz zatvora; olopovu koga je snažno udario po rukama i oterao uz strogi prekor, tako danikad više nije napravio nijedan prestup. Bilo je priča o svadbenim tortama;tortama za krštenje; toplim krofnama za hladne ruke posle škole; oodrastanju s mirisom svežeg hleba u nozdrvama. Dodirnuo je mnogo života,i ljudi su želeli da joj to stave do znanja, i bila je zahvalna što to čuje.

Bilo joj je drago što ima pune ruke posla oko sahrane i sređivanja stvari;uvek je imala nešto da radi i ruke su joj stalno bile pune. Tek kad je svesredila i vratila se u London, provela je noći i noći plačući Ostinu unaručju. On se veoma dobro držao. Razumeo je, možda i bolje od svihostalih.

Deda je imao nešto novca - ne mnogo. Isi je bilo drago zbog toga. Deda ječitavog života vredno radio, a ona je sve potrošila na najlepši dom inajbolje ljude koje je mogla da nade, da mu bude što prijatnije i da on budešto je moguće srećniji. Nije zažalila ni zbog jedne pare. Svoj deo jepotrošila da produži najam i otplati deo hipoteke. Majka je svoj deoiskoristila da ode u ašram, šta god to bilo, žaleći se zbog svih netačnosti ujedi, moli, voli.15

I evo je ponovo, velika kao život, u kafeu u Njujorku. Osećaj je bio vrločudan.

„Hej”, rekla je Isi.„Pa”, rekla je majka. „Ispričaj mi sve.” Ali pre nego što je počela,

Marijan je pogledom potražila konobaricu.„Znaš”, poverila se, „ne bi trebalo ovo da jedem. U ašramu sam jela samo

presnu hranu. Očigledno imam veoma osetljiv stomak i ne mogu da varimbelo brašno. Ali oj vej, kao što se kaže.”

„Mama”, rekla je Isi. Pogledala je u sendvič pred sobom. Bio je veći negošto je uopšte mogla da otvori usta. Nije bila sasvim sigurna šta treba s njimda radi, niti kako da ga pojede. „Jesi li sad Jevrejka?”

Marijan je poprimila svečan izraz. „Pa, mislim da smo u suštini svi miJevreji.”

Isi je klimnula glavom. „Samo što pripadamo Engleskoj crkvi.”„Ali tradicija je judejsko-hrišćanska”, rekla je Marijan. „U svakom

slučaju, menjam ime.”„Ne opet!”, zaječala je Isi. „Daj. Sećaš li se nevolja koje si imala s

bankom kad si probala da ga promeniš iz ’Pero’?”„Ne”, rekla je Marijan. „Uostalom, nije ga teško zapamtiti. Postaću

Mirijam.”„Zašto bi se gnjavila da menjaš ime iz Marijan u Mirijam? To je gotovo

isto.”„Samo što jedno odaje počast Isusovoj majci, istinskoj proročici, a drugo

je ime Mojsijeve sestre koja je povela izabrani narod u Obećanu zemlju.”Isi je davno naučila da ne traži nikakvu logiku u majčinim najnovijim

ludostima. Umesto toga se pomirljivo nasmešila.„Drago mi je što te vidim”, rekla je. „Sviđa li ti se život ovde?”„Ovo je najdivnije mesto na svetu”, odgovorila je Marijan. „Moraš doći

da posetiš kibuc.”„U kibucu si?”„Naravno! Trudimo se da živimo što izvornije. Subote su teške, ali osim

toga...”„Zašto su subote teške?” Darni je prvi put dobrovoljno progovorio tog

dana. Marijan se okrenula ka njemu. „A ko si ti?”, pitala je otvoreno.„Ja sam Darni Tajler”, odgovorio je i ponovo spustio lice ka sendviču.„A kako se ti uklapaš u sve ovo? Je li moja kćerka dobra prema tebi?”Slegao je ramenima.„Jesam!”, razdražljivo će Isi. „Dobra sam prema svima.”„I predobra”, priznala je Marijan. „Uvek se trudiš da udovoljiš ljudima, to

ti je mana.”Darni je klimnuo glavom u znak slaganja. „Uvek hoće da je svi vole, svi

nastavnici i tako to.”

„Šta u tome ima loše?”, pitala je Isi. „Naravno da želim da me ljudi vole.Svi bi trebalo da žele da ih ljudi vole. Druga mogućnost su ratovi inevolje.”

„Ili iskrenost”, izjavio je Darni.„Baš tako”, složila se Marijan. Razmenili su poglede.„Vas dvoje se udružujete protiv mene”, rekla je Isi, trudeći se da pojede

barem donju polovinu sendviča. Bio je savršeno ukusan. Čim ga je probala,sve njene sumnje u kafe i njegove standarde potpuno su nestale. Zanimljivo,shvatila je, dok je posmatrala red iza vrata. Ljudi su ovde dolazili samozbog jedne stvari: neverovatne, čarobne hrane. Činjenica da je linoleum biopomalo ispucan ili prozori zamrljani nije bila ni najmanje važna. Pogledalaje u ostale mušterije kako žurno ulaze, izvikuju porudžbine, razbacujukesice sa šolju i kašičice za kafu po pultu, i laktaju se da udu. Ovo je bilodobro. Ljudima se to sviđa. Možda ne bi odgovaralo njenoj klijenteli, aliovim ljudima svakako odgovara.

„Pa, reci mi, kako je u školi, Darni?”, pitala je Marijan.Slegao je ramenima. „Grozno.”„Nije ’grozno’“, pobunila se Isi. „Dobija najbolje ocene iz matematike i

fizike. A nikakve iz svega ostalog, ne zato što nije pametan, već nijezainteresovan.”

„Ja sam mrzela školu”, rekla je Marijan. „Ispisala sam se što sam premogla.”

I zatrudnela, Isi nije glasno izgovorila.„Isi je bila prava mala naučnica, tako je vredno učila, išla na fakultet,

položila sve ispite, prava mala štreberka, i šta sad radi? Pravi kolače. Što jeu redu, prihvatam, ali deda joj je nepotrebno plaćao tri godine visokogobrazovanja.”

„U stvari, to mi je mnogo koristilo”, pobunila se Isi besno.„Dakle, ko si ti tačno?”, pitala je Marijan.„Ja sam Ostinov mlađi brat. Ostin je njen dečko.” Darni se iskreveljio i

Marijan se nasmejala.„Nisam znala da imaš dečka”, izjavila je.„Ostin”, rekla je Isi strpljivo. „Visoki momak na sahrani? U čijoj kući

živim? O kome pričam preko telefona?”

„O, da, ooo da, naravno”, rekla je Marijan. „Moram da ga upoznam jednogdana.”

„Već si ga upoznala”, rekla je Isi. „Četiri puta.”„O, naravno da jesam. Odlično! E sad, Darni, pričaj mi kakve te sve

gluposti uče u školi.”I na Isino krajnje iznenađenje, Darni se upustio u dugačku priču o

nastavnici seksualnog obrazovanja koja se sva spetljala i uznemirila dok imje pokazivala nešto nesrećno s bananom. Priča je bila smešna i Marijan jepažljivo slušala i postavljala umesna pitanja, a onda su se oboje upustili uraspravu zašto se koriste zečevi za obaveštenja o seksu i zašto ne bi moglida upotrebe one gej pingvine, a Isi je u oči upala činjenica da Marijanočigledno uživa u razgovoru - oboje su uživali - ali takođe i da se obraćaDarniju kao da su oboje odrasli, ili oboje tinejdžeri, nije mogla da odredišta tačno od toga. U svakom slučaju, tako da su se međusobno razumeli.Tužno ih je posmatrala. Darni je bio tako živahan, tako jogunast i punargumenata. Njoj je to bilo zamorno i teško, ali njenoj majci je očitopredstavljalo izazov. A ona se kao kćerka toliko trudila da bude dobra i dase lepo ponaša, i da zbog toga stekne poštovanje.

Pa, deda ju je voleo onakvu kakva je bila. Toliko je znala. I Ostin,takođe. Nije ni čudo što ju je njen sinoćni napad tako iznenadio. Potajno jeopipavala svoj telefon i pitala se šta on radi. Pogledala je prema kuhinjirestorana, punoj kuvara koji su vikali, šalili se, raščišćavali gužvu u vremeručka. Poželela je nešto da ispeče. To ju je uvek smirivalo kad je bilauznemirena. Ali između male hotelske sobe i obroka u velikom restoranu,to definitivno nije bilo moguće. Moraće samo da se smeška i izdrži. I budesrećna što su se Darni i njena majka izgleda povezali. Barem je to bilodobro.

Dodali su računu izdašnu napojnicu (Isi je platila, a majka joj je dozvolila),i nije im se napuštala udobna klupa niti izlazilo na ledenu ulicu, ali Marijanje spomenula da mora da ide i pokupi kniš iz Dina i Deluke, što Isi nijerazumela, pa su zajedno izašli na hladnoću.

„Koliko ostajete ovde?”, pitala je Marijan.„Nekoliko dana”, odgovorila je Isi. „Možemo li da te posetimo?”

Marijan se namrštila. „Pa, znaš, u komuni je velika gužva... Naravno”,rekla je.

„Naravno. Poslaću vam adresu.” Oboje ih je poljubila.„Mazel tov!”,16 uzviknula je vedro dok se udaljavala u smešnoj odećidomaće izrade i prelazila ulicu uprkos crvenom svetlu, kao da je rođena uAmerici.

„Mama ti je kul”, rekao je Darni kad su uzeli taksi do muzeja Gugenhajm.„Tako svi misle”, odvratila je.„Ne viđaš je često?”„Ne”, uzdahnula je. „Ali nema veze. Nisam nikad.”Zavladala je tišina. Ali ovog puta bila je malo prijatnija.Nakon što se sat vremena trudila da uživa u umetnosti (dok je Darni trčao

gore-dole po čuvenom kružnom hodniku), Isi je bila krajnje iscrpljena.Taman se spremala da predloži da se vrate u hotel i malo odremaju kad jetelefon konačno zazvonio. Bio je to Ostin, koji joj je poslao jednu od onihsmešnih, kratkih njujorških adresa, sastavljenih od brojeva. Predlagao je dase tamo sastanu, i Isi je pristala.

Ostin je budan prespavao sastanak. Nije čuo ni reč izgovorenog, samo seupustio u analizu posla onako kako ga je on video. Začudo, niko izgledanije ni primetio da ne sluša. Možda je nepažnja put za napredovanje. Moždasu se tako završavali poslovi. Ali nije tu ništa mogao. Bio je, shvatio je,neizrecivo nesrećan. Ovde su ga zasipali izobiljem i ponudama i čitavimnovim načinom života; načinom života o kome nikad nije sanjao. Uspeh,sigurnost za Darnija i njega; budućnost.

Ali osoba s kojom je želeo to sve da podeli izgleda nije želela da to deli snjim.

Nije se odmah zaljubio u Isi. Prvo mu je bila nejasna, a onda mu sedopala, a zatim mu je postepeno svanulo da više nikad ne želi da ostane beznje. Ali i više od toga. Verovao joj je; slušao je sve što je imala da kažeSlično su razmišljali o mnogim stvarima. I to što Isi očito nije bilazainteresovana da ovde bude s njim... poljuljalo mu je samopouzdanje,zaista jeste. Toliko se navikao da se oslanja na nju, čak dotle da ju je

uzimao zdravo za gotovo.Probijao se kroz prljav sneg. Svi koje je sreo mislili su da je lud, ali

dopadalo mu se da šeta Menhetnom, bilo je toliko toga za razgledanje, injegov uobičajeno dug korak se uklopio zato što su svi hodali brzo, i voleoje da oseti puls grada u venama i šištanje i zujanje elektriciteta. Zaista muse sviđalo. Dopalo bi se i Isi.

To ga je navelo da u sebi zaječi. Znao je... mislio je da je znao... da ju jemolio, da je naglasio koliko mu je važno i zahtevao i bio uporan - štouopšte nije bio njegov stil - ona bi došla. Bi. Zar ne bi? Ali čak i da touradi, znao je da ne bi bila srećna. Ne bi mogla. Tako je vredno radila, i toje bila njena... njena svrha, pretpostavio je. Isi u Kapkejk kafeu, s rukamaprekrivenim brašnom, obraza rumenih od vreline rerne; pomazi svako detepo glavi i uputi ljubaznu reč svakom smrznutom i umornom londonskomprolazniku. To ju je određivalo. Uglaviti je u neku staklenu kutiju od stananebu pod oblake na Menhetnu dok on radi od danas do sutra svakog dana...

Odbio bi ih dok trepneš.Toliko mu se toga vrtelo po glavi. Lako bi odlučio. Nažalost, bilo je tu

još nešto. Nešto zbog čega se sve njegove dobre namere prema Isi gotovo inisu računale.

Pismo koje je Isi zgrabila sa stola u predsoblju kad je kretala za Njujork.Pismo sa bezlično odštampanom adresom i potpuno iskreno. Bilo je pomalozgužvano i umrljano od putovanja avionom i guranja i vađenja iz raznihtorbi. Isi mu ga je ostavila na njegovoj strani kreveta. Nije znala, naravno,koliko su stvari daleko otišle.

Dragi gospodine Tajlere,Mi u školi Karnfort plašimo se da je ponašanje vašeg sina/štićenika

postalo, uprkos višestrukim upozorenjima, neprihvatljivo za našu školu.Predlažemo trajno isključenje. Smatramo da Darnijeve posebnepotrebe ne mogu biti zadovoljene u ovoj školi...

I još mnogo, mnogo toga. Uglavnom pravne prirode. Ostin je to preskočio.U kraju je postojala samo još jedna škola, Kings mount, koja je bila

užasna i opasna u Ostinovo vreme, a i sada je bila takva. Roditelji su je

zaobilazili kao kugu; ljudi su se selili da im je deca ne bi pohađala. Tuče subile redovne; bilo je to smetlište za decu koja nisu imala kuda da odu, iliprelazni smeštaj na putu za kazneno-popravni dom, ili za one čije roditeljenije ni najmanje bilo briga. Večito je bila pod posebnim merama, ali nisumogli da je zatvore jer je bila apsolutno ogromna, i niko više nije želeodecu koja su tamo išla.

Darni tamo ne bi preživeo. Ostin nije mogao nikako da priušti da gapošalje u drugu školu. Ne u Londonu. Čak i kad bi ga primili, što bi snjegovim ocenama i preporukama verovatno bilo vrlo teško. Progutao jeknedlu.

Merv mu je već predao brošuru za školu koju su pohađala njegova deca iuverio ga da će obezbediti mesto i za Darnija. Imali su odeljenja oddvanaest učenika, sopstveni bazen, i nedeljne seminare jedan na jedan „zarazvijanje socijalnih i kreativnih potencijala” i podsticali su „samostalnost ijasnoću misli”. Ostinu se to neprekidno vrzmalo po glavi. Za Darnijevutvrdoglavost delimično su, naravno, bile zaslužne njegove godine; takonešto je bilo potpuno normalno i verovatno bi mu je izbili iz glave u Kingsmauntu... Ostin to nije mogao da podnese. Darni je bio sitan za svojegodine. Sitan, ne naročito hrabar, ali s dugačkim jezikom. Setio se kako jeIsi u prolazu izjavila kako ne voli velike grupe školske dece u radnji(puštala ih je, ali Perl je penila od besa ako su bili prebučni), ali izgleda daje pravila izuzetke za sirota preplašena stvorenjca koja su izlazila iz Kingsmaunta, sa bledim, uplašenim licima.

Ostin je uzdahnuo. Da li bi odbacio sve, ovaj posao i sve ostalo zbog Isi?Naravno. Da, Njujork bi bio zabavan i prava pustolovina, ali ne bi ugrozionjihovu vezu zbog toga. Ne, da je samo on u pitanju.

Ali nije bio samo on. Bili su on i Darni; i to već dugo.

Čim je spolja osmotrila mesto gde je trebalo da se nadu, znala je, i nijemogla da suzbije nezadovoljstvo. Dakle, tu je Ostin kupio one kapkejkove.One neprijatelje... Bila je radoznala, šta da se radi. Njujorška prodavnicakapkejkova, pisalo je staromodnim rukopisom na izlogu. Ovde je tolikosjajnih poslastičara počelo da pravi kapkejkove... možda je ona samodobila lošu turu. Bilo bi dobro da proba i neke druge, malo razgleda okolo i

vidi može li da nauči nešto novo. Barem da se toga ranije setila, umesto štoje čitala vodič i u umetničkoj galeriji pokušavala da objasni Darniju neštošto ni sama nije razumela, a onda odgovarala na njegova pitanja koja joj teknisu bila jasna.

Miris kafe koji se širio ulicom - mada je imao onaj čudan, pomalopregoreli miris koji je naučila da povezuje sa američkim kafeima - malo juje umirio. Nekako ju je podsećao na kuću. Omirisala je. Nešto je biločudno. Osećala je miris pečenih kolača, topli miris koji je obuhvatio polaulice. I videla je kolače u izlogu. Ali kolači u izlogu nisu se slagali s timmirisom, koji je mnogo više podsećao na hleb. Nešto se dešavalo.

Provirila je kroz zamagljeni prozor. Ostin je, na njeno iznenađenje, već biotu. Nije ličilo na njega da stigne na vreme, a kamoli ranije. Unutra je ćaskaos nekim. Stajali su glavu uz glavu. Isi je zatreptala. Nije spominjao da ćepovesti i prijateljicu.

„Hajde”, govorio je Darni cupkajući gore-dole. „Ovde je LEDENO.”„U redu, u redu”, rekla je, i otvorila vrata. Zvonce iznad vrata bilo je

elektronsko. Isi se više sviđalo njeno pravo zvono.Ostin je podigao pogled, gotovo pokajnički. Devojka s kojom je

razgovarao, primetila je, bila je gotovo neverovatno lepa, sa savršenimzubima, ružičastim usnama i lepo raspoređenim pegicama. Učinilo joj se daju je devojka ljutito pogledala, pa se zapitala je li paranoična. Isi je otišlapredaleko u oštrom osuđivanju Njujorčana i njegovih stanovnika. Morala jeda se smiri i malo razvedri. Sad će sve biti bolje.

„Zdravo”, javila se što je mogla veselije i velikodušnije.Ostin se nasmešio. I dalje mu je bilo pomalo nelagodno zbog tog jutra, i

imao je osećaj da se stvari ne odvijaju onako sjajno kako je on to zamisliou svojoj glavi.

„Zdravo”, uzvratio je.„Njujork je sranje”, razdragano je izjavio Darni, kao da je to potvrđivalo

njegove dugo suzdržavane sumnje. „Hladno je i smrtno dosadno. Ali hranaje dobra”, dodao je gledajući u kapkejkove.

„Zdravo”, rekla je Keli-Li. Bilo joj je pomalo neprijatno. Mogla je dapodnese devojke, ali nije znala da imaju i dete. To joj je zasmetalo. A Ostinjoj nije izgledao dovoljno star da bi imao dete. „Jesi li došao u posetu tati?”

„Moj tata je mrtav”, odgovorio je Darni grubo, kao i uvek u takvimokolnostima. „To mi je brat.”

„Jaaooo”, zavapila je Keli-Li. Darniju je taj uzvik bio dobro poznat. On iOstin su razmenili poglede.

„Dođi ovamo, nevaljalče”, rekao mu je Ostin.„Čekaj, mališa. Doneću ti kapkejk. Ne znam imate li ih u vašoj zemlji. To

je posebna američka poslastica, i evo jedan božićni samo za tebe!”Darni je zakolutao očima, ali nije nameravao da odbije besplatan kolač.Isi se ukočeno smeškala. Keli-Li ju je pogledala. „O, da”, rekla je.

„Zaboravila sam, i ti praviš kolače, zar ne?”„Da”, odgovorila je Isi. Shvatila je šta joj je smetalo kod mirisa; ubacivali

su ga. U pitanju je bila hemija. Ovde gotovo ništa nisu pekli.„Kao pravi posao ili samo zabave radi?”„Pravi posao”, odgovorila je Isi.„O”, rekla je Keli-Li. „Ja sam želela da budem glumica.”„Pa, drago mi je što smo se upoznale”, izjavila je Isi pomalo zbunjeno.„Ostin i ja se ovde družimo, zar ne?”, pitala je Keli-Li i razigrano mu

spustila ruku na rever. Zatim je izašla iza pulta da pokupi neke šolje sastolova, saginjući se iznad svake tako da su Ostin i Isi mogli da odmerekoliko joj je stražnjica neverovatno čvrsta i zaobljena, usled nekoliko satipilatesa nedeljno.

Isi je izvila obrve na Ostina.„Hm, veoma je druželjubiva”, rekao je.„I ne zaboravi da me zoveš!”, dobacila mu je Keli-Li. „Ne brini, ja ću

brinuti o njemu dok ti nisi tu!” I osmehnula se ogromnim, širokimameričkim osmehom pravo Isi u lice i veselo joj je mahnula krpom zasudove pre nego što je nestala u kuhinji.

Isi se pušila. „Koje, dođavola, to?”, pitala je.„Ne znam, neka devojka”, odvratio je Ostin zbunjeno.„Neka devojka? Neka devojka? Tek tako si naišao na kapkejk kafe i

zapodenuo razgovor s nekom devojkom?”„Samo smo ćaskali”, branio se.„Znači, nisi joj uzeo broj?”Razmislio je. „Pa, dala mi je svoj broj... ali nisam ga ja tražio. Ne znam

čak ni gde je. Samo mi ga je dala u slučaju da se nisi ukrcala na avion.”Zatreptala je u neverici. „Šta, ako nije jedna kapkejk devojka na

raspolaganju, dobra ti je bilo koja?”„Ne! Ne!”, pobunio se. „Sve si pogrešno shvatila! I to od trenutka kad si

stigla.”„Nisam te ni videla otkako sam stigla”, rekla je, i na svoj užas shvatila da

je na ivici suza. Nisu se gotovo nikad svađali. „Pretpostavljam da je boljeda se na to naviknem, s obzirom na to da se seliš ovamo sa svim tim novimpoznanicima i kul stvarima koje radiš u Njujorku, a ja ću se samo vratitikući i nastaviti sa svojim dosadnim poslastičarskim životom, u kojem,usput, STVARNO MESIM I PEČEM”, doviknula je u zadnji deo tako da jeKeli-Li čuje. „A ne služim ovo plastično sranje koje ovde bućkaju sprokletim biljnim uljima i koje ima rok trajanja. Znaš li koji je rok trajanjakapkejka? Nema ga. Oko sat vremena. Zato je ovo sranje i sve ovde jesranje a ti ostaješ ovde zauvek, i shvatam da ću morati s tim da se pomirim,ali ne shvatam zašto si prokleto počeo da se razmećeš novim devojkama inovim zanimanjima preda mnom i pre nego što sam otišla.”

Bio je zapanjen. Nikad pre nije doživeo ovakav Isin ispad. Gledao je unju, uzrujano. Osim toga, uopšte nije razumeo onaj srednji deo o biljnomulju.

„Isi... Isi, molim te.”„Ne!”, viknula je. „Ne izvrći sve, kao da sam ja nezahvalna i glupa.

Odluči već jednom šta želiš i nemoj govoriti sebi kako ne znaš ili kako jošodmeravaš mogućnosti. Upoznala sam ljude s kojima ćeš raditi. Delujuveoma ubeđeno da ćeš se preseliti i napustiti sve što imamo. Ali nemoj sezamarati da mi to saopštavaš, ionako ću sve sama shvatiti.”

Okrenula se, dohvatila kapu i izjurila iz radnje.„Je li ona dobro?”, pitala je Keli-Li kad je izašla iz zadnje prostorije,

razrogačenih očiju i puna saosećanja. „Oprosti, nisam mislila da će tako daodlepi. Je li često takva? Nadam se da nisam rekla nešto pogrešno. Nekiljudi su veoma dramatični, zar ne?”

„Ne brini za to”, izbegao je odgovor i ostavio joj novac za kafu.„Ovaj kapkejk je grozan”, rekao je Darni. „Po svim razumnim procenama,

ovaj kapkejk je odvratan.”

„Tako si sladak”, rekla mu je Keli-Li. „Obožavam tvoj naglasak.”Ostin se okrenuo Darniju. „Možeš li ostati ovde pet minuta?”, pitao je.

„Bolje da pođem po Isi.”„S njom? Ne dolazi u obzir”, odbio je Darni. „Ne možeš da me ostaviš, to

je protivzakonito.”„Molim te, Darni”, preklinjao je Ostin.Darni je prekrstio ruke i zauzeo buntovnički stav. I kad ga je Ostin izveo

na ulicu, od Isi nije bilo ni traga ni glasa.

Napolju se smrkavalo. Bilo je ledeno, oštro hladno, hladnije nego što je Isiikad doživela. Ljudi su bili mutni obrisi u ogromnim naduvanim jaknama i sogromnim kapama i krznima, nalik na skakutave ljude-puslice, koji su žurilii jurcali da uđu unutra. Sunce je zalazilo u jarkoružičastim, crvenim izlatnim tonovima, prosecalo je nebodere i bacalo beskrajne senke prekokrcatih pločnika. Isi skoro ništa nije primećivala; trčala je ulicom,zaslepljena, dok su je suze pekle u očima. Došlo je vreme da se suoči saistinom, znala je. Ostin će se preseliti ovamo. Stvoriće dom, Darnijev dom,ovde, i to će biti to. I sve devojke će se odmah ustremiti na njega i...

Više gotovo nije mogla ni da misli. Našla se ponovo na Petoj aveniji,gurala se naslepo kroz gužvu, a ta masa ljudi ju je pomalo izluđivala, sadkad je bila tako rastrojena i samo joj je trebalo mesto da se dobro, nasamoisplače. U ovom gradu izgleda nije bilo mnogo privatnosti.

Telefon joj je zazvonio. Potražila ga je u džepu dok joj je srce lupalo. Jeli to - to? Šta da kaže? Izvini, Ostine, je li ovo kraj za nas? Ostavljam tezato što bi me ti ionako ostavio i ne želim da prođem kroz četiri mesecamučenja dok se ti krećeš između Londona i Njujorka, nesposoban dadoneseš odluku? Ili, molim te, molim te, molim te, vrati se sa mnom uLondon i prestani da se nadaš uzbudljivoj budućnosti, već budi zaglavljeniza stola u Stouk Njuingtonu do kraja života?

Pala je u iskušenje da se ne javi - ničije ime joj se neće pojaviti na ekranuzato što je u inostranstvu - jer nije znala šta da kaže, a šmrkavo i suznobrbljanje ne bi zapravo nikome pomoglo. Ali bilo bi još gore da se ne javi,pasivno--agresivno i užasno i strašno, i ako već Ostin odlaže, neće impomoći ako se i ona tako bude ponašala.

„Halo?”, prošaputala je u telefon, a ruka s koje je skinula rukavicu dapritisne zeleno dugme već joj je bila hladna i ukočena. Bez razmišljanja jekrenula ka severu gde joj se činilo mirnije; kroz Kolumbov krug i okodonjeg dela Central parka.

„O, hvala BOGU”, rekla je Perl. „Tu si. Isi, možda sam... hm... malopreterala ranije. O tome kako nam je.”

„Šta?”, šmrknula je Isi i vratila se u stvarnost.„Uf, procedila je Perl.

Perl je stajala u podrumskoj kuhinji kafea. Tamo kao da je bomba pala.Smesa za kolače od jagoda koju je Isi tako pažljivo unapred pripremila,curila je sa zidova. Računi i parčići papira gomilali su se svuda unaokolo.Bila je sredina noći i Perl nije propisno spavala dva dana.

„Mislim”, rekla je konačno, „mislim da sam slomila mikser.”„Dođavola”, rekla je Isi. Industrijski mikser im je bio neophodan u poslu.

„Ali sutra je subota! Veliki dan za božićnu kupovinu. Čitav svet će izaći.”„Znam”, odgovorila je Perl. „I nešto smese za kolače palo mi je na

digitron, pa imam, uf, neprilika sa obračunavanjem. A možda će nam doći isanitarna inspekcija.”

Isi je odlučila. „Slušaj”, rekla je, teška srca. „U redu je. Imam totalnoskupu avionsku kartu.”

Zastala je i duboko udahnula.„Odmah ću doleteti kući. Vidimo se ujutru.”

Četrnaesto poglavlje

Isi nije trebalo dugo da se spakuje. Osim Kerolajnine smešne jakne, nijeobukla gotovo ništa od neprikladne odeće koju je tako brzo spakovala, stakvim uzbuđenjem. Dok je besmisleno menjala televizijske kanale,ugledala je Besane u Sijetlu na TCM-u i gotovo briznula u plač.

Ostin je ubrzo posle nje stigao u hotel, a mrzovoljni Darni odmah izanjega.

„Ovo zaista nije dobro za mene”, govorio je Darni. „Moram da podnosim iovaj sukob u već teškom detinjstvu.”

„Zaveži, Darni”, presekao ga je Ostin. Snuždio se kad je video da je Isiizvadila kofer.

„Nije zbog tebe”, rekla je. „Zaista. Perl ne može da se snađe bez mene.Sve je pošlo po zlu.” Pogledala je pravo u njega. „Izvini. Ne mogu danapustim kafe.”

Ostin joj je uzvratio pogled. Srce mu je lupalo u grudima. Darni je sedeou uglu, a lice mu je bilo izobličeno i napeto. Ostin nije želeo da spominjepismo u džepu. To ne bi ništa popravilo. Samo bi sve pogoršalo; Isi ćemožda pomisliti da krivi nju, zato što se desilo u njegovom odsustvu.Nikako nije hteo da pomisli kako je ona negde pogrešila; s Darnijem, snjim. Ni u čemu. Osetio je užasnu vrtoglavicu. Toliko toga je želeo dakaže, ali da li bi to promenilo suštinu?

„Znam”, rekao je tiho.Nakon toga je zavladala duga tišina.Isi se osećala kao da ju je udario u lice. Pustiće je, tek tako. Neće čak ni

pokušati da je ubedi da ostane. Zbog glupog posla. Zbog karijere. Sve što

je ikad mislila o svom velikom, zgodnom, nežnom Ostinu... pa, nije moglani zamisliti da će se ovo desiti. Ne ovako.

Pružila je ruku da se pridrži. Ostin je primetio i poželeo da zaplače.Izgledala je tako ranjivo. Ali šta je mogao da učini? Da nije sada, bilo bikasnije. Treba li da produžuje mučenje? Osećao se kao da se kida iznutra;a ipak još su bili tu, reči su im i dalje izlazile iz usta, gotovo kao normalnimljudskim bićima.

„Samo ću pozvati avio-kompaniju”, izgovorila je kao da su to nečije tuđereči, nečiji tuđ scenario. Umesto toga, trebalo bi da govori: „Hajde da seodvezemo trajektom do Kipa slobode”; ili da odu na romantičnu večeru ukoktel bar gde bi pijanista svirao „It had to be you” u uglu; ili da odu naTajms skver i posmatraju reklame i mornare i velike mašne i božićnelampice koje su ukrašavale svaki kutak grada.

„Zamoliću nekoga da to uradi”, ponudio je Ostin kao robot.„Nekoga iz tvoje kancelarije? U Njujorku?”, pitala je Isi i odmah zažalila.

Sve je već bilo dovoljno loše i bez zajedljivosti. „Oprosti. Žao mi je. Nisamtako mislila.”

„Ne”, odvatio je. „U redu je. Meni je žao. Mislim...”Izgledao je tako nesrećno da je Isi samo želela da ga privuče u zagrljaj i

drži ga dok mu ne bude bolje. Ali šta bi to popravilo?, pomislila je. Izgledada je doneo odluku. Da sve odloži?

Da se pretvara kako održava finansijski narušen i tehnički neodrživ posaoizmeđu dva potpuno različita kontinenta?

„Psst”, izustila je. „Ne brini zbog toga.” Pokazala je na Darnija. „Možemoda razgovaramo o tome u Britaniji.”

„Mm”, promumlao je Ostin. Nije mogao da se doseti gde je tačno ovopošlo po zlu. Isi ni na trenutak nije zastala da se osvrne niti pokuša daprimeti i pozitivne strane Njujorka. Bila je protiv svega od samog početka,gotovo kao da je odlučila da će sve ovo biti propast, pa se zato u to ipretvorilo. To ga je neverovatno naljutilo.

Stajali su još neko vreme, i nijedno nije progovaralo.„Pa, ovo je dosadno”, rekao je Darni. „Osećam kako mi se javlja moj

poremećaj ponašanja.”„Obaviću poziv”, rekao je Ostin.

„U redu”, rekla je Isi.Nakon napetih deset minuta sredili su da Isi otputuje letom veoma rano

narednog jutra. Ostala im je samo još jedna noć.„Želiš li da izađeš?”, pitao je.„Mislim da ću se konačno lepo okupati”, odgovorila je trudeći se da

zalepi osmeh na lice i spreči glas da joj zadrhti, mada nije sasvim uspela.„A onda ću rano na spavanje; biću u poslu do guše kad se vratim u kafe.”

„Da”, prihvatio je. „Dobro.”Ali dok su ležali zajedno u ogromnom, udobnom, mekom, belom krevetu i

osluškivali udaljeno trubljenje i buku saobraćaja, nikako nisu mogli dazaspe. Umesto toga, Isi je plakala; krupne, neme suze slivale su joj se ujastuk. Trudila se da ne ispusti zvuk i uznemiri Ostina, sve dok se on nijeokrenuo i shvatio da joj je jastuk mokar.

„O, dušo”, rekao je, čvrsto je zagrlio i milovao po kosi. „Ljubavi moja.Rešićemo to.”

„Kako?”, pitala je, jecajući. „Kako?”Ali na to nije imao odgovor. Ovako ili onako, jedno od njih dvoje bilo bi

veoma nesrećno. A to bi na duge staze učinilo oboje nesrećnim; toliko jerazumeo. Ponovo je uzdahnuo. Zašto je život morao da im ubacuje preprekekad su naizgled tako srećno trčali? A ovo, pomislio je, mazeći Isinu mekucrnu kosu, ovo je bilo veliko. Suze su im se mešale na skupocenimnavlakama za jastuke.

Perl je konačno digla ruke i priznala poraz. Pozvala je Kerolajn i zamolila jeda dođe ranije.

Kerolajn se pojavila i nezadovoljno zacoktala na stanje kafea. A onda je iona obavila poziv.

„Perdita! Brzo, brzo!”, viknula je na sredovečnu ženu prijatnog lika koja jepristigla, pomalo preplašena, četrdeset pet minuta kasnije. Odmah je počelada riba sve od poda do plafona dok je Kerolajn žustro pregledala račune.

„Ako ništa drugo, razvod te nauči da lako čitaš bilans i pratiš kuda odlazinovac”, zarežala je.

Perl je i dalje zurila u Perditu. „Ona ti je spremačica? Kako možeš daimaš spremačicu, a i dalje dolaziš da radiš u kafeu?”

„Zato što je Ričard pokvareno, podlo đubre”, odgovorila je. „Već sam tipričala o tome.”

Perl ju je goropadno odmerila. „Ali sad ste već sigurno blizu dogovora”,primetila je.

„To se razvlači godinama.”„Perl, ti si sjajna prodavačica i predivna organizatorka u kafeu, ali

vođenje knjiga ti je nikakvo, a u pečenju kolača si totalna truba”, rekla jeKerolajn kruto ne obazirući se na nju.

„Posao je trebalo pravilno podeliti pre nego što je Isi odlepršala.”„Nije baš odlepršala”, rekla je Perl. „Kerolajn, imam teoriju u vezi s

tobom; želiš li da je čuješ?”„Ako se radi o mojoj zapanjujućoj samokontroli kad je u pitanju hrana,

samo ću ti ponoviti, ništa nema tako dobar ukus kao saznanje da si mrš...”„Ne”, prekinula ju je Perl. „To je sranje. Ne, ovo je moja teorija: mislim

da radiš ovde zato što ti se sviđa.”„Sviđa mi se? Rad? Na poslu koji će verovatno obavljati robot za dve

godine? Na poslu gde se uporno ne priznaje moje kreativno dizajniranjeenterijera i organizacione sposobnosti i gde me uporno guraju pred prokletusvetinu nakon što sam već bila među vodećim igračima u poslovnom svetu?Da, tako je. Perdita, promaklo ti je nešto. I sredi i lajsne na zidovima dok sitamo dole.”

„Da”, rekla je Perl. „Rekla bih da ti se stvarno sviđa.”Kerolajn je bacila pogled na nju krajičkom oka.„Da se nisi usudila to da kažeš ni živoj duši. PERDITA! Jesi li donela one

torbe što sam tražila? Dakle, ako moraš dvaput da ideš, ići ćeš dvaput;samo ih donesi, hoćeš li?”

Ubrzo se pojavila Perdita natovarena sa dva kofera.„Šta je, dođavola, unutra?”, pitala je Perl.„Aha!”, uzviknula je Kerolajn.

Maja je stigla nešto kasnije, ruku podruku s devojkom veoma kratke kose.„Ćao”, pozdravila je sve veselo, i svima uputila svoj ljupki osmeh. „Ovo

je Rašida. Rašida, ovo su Perl i Kerolajn. Veoma su strpljive sa mnom.”Perl je podigla obrvu osećajući grižu savesti zato što nije bila ni najmanje

strpljiva.„Čitavu noć smo vežbale”, objasnila je Rašida. „Naši prijatelji imaju

aparat za kapućino. Skratila je vreme na šest sekundi.”„Hvala”, rekla je Kerolajn. „Bave li se vaši prijatelji i knjigovodstvom?”„Zaveži”, rekla je Perl gledajući u Maju i Rašidu.Rašida je otišla, ali pre toga je poljubila Maju u usta. Maja je bezbrižno

skinula kaput i okačila ga iza vrata. „Vidimo se večeras!”, doviknula jeveselo. Zatim se okrenula.

„U redu”, rekla je. „Mislim da sam spremna.”Perl joj se široko osmehnula, ljuta na samu sebe koliko je bila zadovoljna.„U redu”, odgovorila je. „Donesi onu novu tepsiju pita. Uspele su mi iz

šestog puta.” I Perl je počela lagano da se opušta, nagnula se iza pulta iuključila muziku. „Deck the Hall with Boughs of Holly” zagrmelo je izzvučnika, i Perl je uhvatila sebe kako pevuši. Sigurno je neispavana,pomislila je.

Isi je plakala čitavim putem do aerodroma u taksiju. Plakala je dok jesedela u otmenoj čekaonici, gde uopšte nije bila raspoložena da isprobavauzorke luksuznih poklona. Preplakala je svih šest sati preko Atlantika, azastala je samo da pogleda Besane u Sijetlu pa je barem tako imala izgovor.Plakala je čitavim putem u Hitrou ekspresu i tokom čitavog putovanjavozom i kroz čitav grad autobusom 73. A onda se sabrala i ušla u kafe.

Ukočila se i ostala bez daha. Nije se mogla suzdržati. Spolja nije ništaprimetila; mnogo ljudi je stajalo s licima pritisnutim o staklo, ali ona nijevidela ništa. Ali ovde, unutra, čitavo mesto je bilo preobraženo.

Sneg je obavijao kamin, gusto okićen bršljanom. Bršljan je takođe visio uvenčićima sa tavanice, i bio je tako povezan da se činilo kao da u kafeuraste drveće. Na svakom stolu stajao je aranžman od srebrne paprati izelenike, a na vratima se nalazio ogroman venac, pa je sve podsećalo nazačaranu šumu. Međutim, najupadljiviji od svega bio je raščišćen izlog izkoga je izvađena njihova vitrina s proizvodima. Na njeno mesto došao jesnežni predeo sa belim brdom i drvenim gradićem osvetljenim sićušnimuličnim svetiljkama. Ljudi su se spuštali niz brdo; bila je tu i škola s decomkoja su se igrala ispred, hotel s damama u balskim haljinama koje su

silazile stepenicama i nekoliko lepo osvetljenih kuća, a oko svega je vozionakićeni parni voz s vagonima u kojima su sedeli sićušni ljudi. Bila je tustanica sa železničarom koji je mahao zastavicom i duvao u pištaljku,starinski automobili bili su parkirani ispred, a ušuškan iza najviših brda, napozadini oslikanoj zvezdama, nalazio se Deda Mraz na sankama sa svimirvasima. Bilo je zaista očaravajuće.

„TETA ISI!” Luis je izjurio iza pulta i skočio na Isi kao da je nije videomesecima.

„KAKO SI MI NEDOSTAJALA!”Isi se prepustila uživanju dok ju je Luis grlio i gušio poljupcima.„I ti si meni nedostajao, ljubavi.”Luis je blistao. „IMAMO VOZIĆ! JESI LI VIDELA NAŠ VOZIĆ? PLAVI

JE! IDE UKLUG A TU JE I DEDA MLAZ, ALI SE KLIJE PA GA NEVIDIŠ!”

„Videla sam ga”, odgovorila je. „Prelep je.”„Pa, moja grozna deca nisu umela da ga cene”, frknula je Kerolajn. „Zašto

si se vratila tako rano? Jesi li mi isflekala jaknu?”Luis je milovao Isinu kosu. „Jesi li mi donela poklon?”, šapnuo je.„Jesam”, prošaputala je, da prvo odgovori na najlakše pitanje. Zavukla je

ruku u ručni prtljag i izvadila snežnu kuglu koju je kupila u Empajer stejtbildingu. Imala je sve lepe njujorške zgrade - Empajer stejt, Krajsler, Plažu- sa malim taksi vozilima na zemlji, a kad je protreseš, počinje snežna oluja.Luis ju je držao potpuno zadivljen, svaki čas ju je začuđeno tresao.

„Sviđa mi se moj poklon, Isi”, rekao je tiho.Perl je izašla iza pulta i pažljivo se zagledala u Isi. Uopšte nije bila

razdragana kao obično. Perl je pomislila da je u pitanju samo umor odprekookeanskog leta. Ali ne, bilo je više od toga. Kao da se negde iza Isinihočiju ugasilo svetio. Lice joj je bilo izobličeno i iznureno, bez uobičajenogružičastog sjaja.

„To je predivan poklon, Is”, rekla je, i iskoristila poklon kao izgovor da jesrdačno zagrli.

Isi se umalo ponovo slomila, ali većinu suza je već isplakala. Okrenula seKerolajn.

„Jesi li ti to uradila?”

Kerolajn je klimnula glavom. „Pa, dobro. To je obavio moj aranžerenterijera. Kod mene je skupljalo prašinu i zakrčilo mi kuću, pa sam gadonela ovamo. Ahil je bio pomalo tužan zbog naše minimalističkedekoracije, ali šta ćeš. Trebalo bi sigurno da osvojimo onu prokletunagradu Najveće tajne Londona za najbolju prodavnicu.”

„Predivno je”, rekla je Isi. „Hvala ti.”Nasmešila se Maji, koja je uspešno prenosila četiri šolje kafe na jednoj

ruci dok je drugom sipala savršeno penasto mleko.„Dakle, nije ti trebalo dugo da se snađeš.”„U stvari, jeste”, rekla je Maja. „Vežbala sam po pet sati noću.”Perl je klimnula glavom da to potvrdi. Isi je pogledala oko sebe. Svuda

unaokolo jeli su zadovoljni ljudi. Mnoge redovne mušterije su joj mahnule.Došlo joj je da opet zaplače: lepo je biti kod kuće.

„Mislila sam da ste u opštem rasulu”, izjavila je.„Privremene smetnje”, odgovorila je Perl. „Sad smo to potpuno

prevazišli.”„Vidim”, rekla je Isi. „Mogu li slučajno da dobijem šolju kafe?”

Ostin je plakao čitavim putem do kancelarije, ali je to sakrio. Darni ionakonije obraćao pažnju. Umio se u muškom toaletu, ostavio Darnija skonzolom za igrice kod sekretarice, odjurio u Karmeninu kancelariju prenego što je i stigao da razmisli i potpisao dokumenta. Sad je pripadaoKingal Loustajnu.

„Hej!”, rekao je Merv, koji je svratio da se rukuje i fotografiše s Ostinomza bilten.

„Nećeš zažaliti.”Ostin je već zažalio. „Može li vaša sekretarica da mi pošalje one obrasce

za školu?”, pitao je.„Naravno”, odvratio je Merv.

Isi je započela da mesi kolače za naredni dan, kako bi malo dobili navremenu. Maja ju je posmatrala razrogačenim, preplašenim očima izamišljala kako će smesta dobiti otkaz, ali Isi joj se nasmešila i izjavila

kako imaju mnogo posla i kako im je ukrašeni izlog doneo mnogo mušterija,pa ju je upitala želi li da ostane neko vreme, a Maja se široko nasmešilaradujući se u sebi. Isi je takođe pomislila kako nije sigurna hoće li i samamoći da bude sve vreme bezbrižna u radnji ili će možda morati da uzmekratko odsustvo. Ali opet, šta je drugo imala?

„Mogu li da dođem?”„Da”, odgovorila je Helena sa žarom nekoga kome nedostaje razgovor s

odraslima.„Kad god želiš. Ostani koliko god želiš. Donesi vino. Čadani Imelda,

prestani to da stavljaš na guzicu.”„Uf, izustila je Isi. „Uf. Mogu li da prespavam?”Nastao je tajac.„O”, začudila se Helena.„O”, ponovila je Isi.„O, dušo”, rekla je Helena.„Molim te, ne započinji”, rekla je Isi. „Sačekaj barem da dođem.”„Ponesi vino”, ponovila je Helena. „Naglo sam odlučila da prestanem da

dojim. PonesiMNOGO vina.”

Isi je kao kroz maglu primetila da je Helena, dok ju je čekala, sklonila nekedečje igračke i odeću kojima je stan inače bio zakrčen. Ovo ju je još višezabrinulo; što se toliko potrudila.

„I ja sam izašla i kupila nam džin”, izjavila je Helena. „Baš mi se pijedžin. I tonik, naravno. Ili možda martini, šta misliš?”

„Kad si poslednji put nešto popila?”, pitala ju je Isi. „Pre dve godine.”„Bez martinija, molim te”, rekla je Isi. „Naročito za tebe; paščeš kroz

prozor do pola osam.”Sele su dok je Čadani Imelda iz Isine torbe temeljno vadila ruževe za

usne, sitan novac, tampone i, dok se Isi srce stezalo, salvetu iz Njujorškeprodavnice kapkejkova. Isi ju je uzela i izduvala nos u nju.

„Kad bih nazvala ovaj broj”, rekla je i pokazala pozivni 212, „verovatno

bi bio tamo. Tamo je popodne.”„Psst”, umirivala ju je Helena. „Psst.”Sipala im je ogromne čaše sovinjon blana.„E sad”, rekla je. „Ti. Predivna osoba. On. Prava divota. Kako ste se,

dođavola, uvalili u ovu zbrku, i kako nameravate da se izvučete, proklete,brbljive budale?”

Nakon što joj je Isi objasnila - teško joj je padalo sećanje na prethodnu noć,kad su oboje ležali tamo, potpuno sami u ogromnom raskošnom krevetu -Helena je otpila veliki gutljaj vina i ispustila dugačak uzdah.

„Jao”, oglasila se. A zatim; „Dakle.”„Dakle, trebalo je da se odreknem čitavog svog života i svega što sam

stvorila zbog nekog frajera?”, pitala je Isi dok je dosipala vino.„Pa, nije to ’neki frajer’, zar ne?”, pitala je Helena. „To je Ostin.”„O-IN”, ponovila je Čadani Imelda, a toliko je ličila na majku da je čak i

Isi morala da se nasmeši.„Zašto ne možete to jednostavno da raspravite?”„Ne možemo”, uzdahnula je Isi. „Nude mu izuzetan, izuzetan posao. Kako

stoje stvari u Londonu, ovdašnji posao možda ne bi još dugo zadržao.Smatra da ne može odbiti ponudu zbog mene. A ja ne mogu zbog njega dauništim Kapkejk kafe. Što me navodi da pomislim...”, na ovo Isi zaplakadubokim, razornim, zagušujućim jecajima, „...što znači da se ne volimodovoljno.”

Helena je odmahnula glavom. „Volite se. Naravno da se volite. Ljudskaste bića, a ovo nije film. Ne možete jednostavno sve da odbacite i odjuriteu sumrak. Život se ispreči.

Postoji ljubav, ali tu su i praktične stvari. Oboje imate odgovornosti. Tiimaš zaposlene koji zavise od tebe, a on brine o Darniju.”

„Niko nikad ne brine o meni”, jadikovala je Isi.„Ma to je samo usrano samosažaljevanje”, rekla je Helena. „I potpuno

nepravedno imajući u vidu vreme koje smo uložili da ti pomognemo daotvoriš taj glupi kafe, pre svega.”

„O, da”, priznala je Isi. „Izvini zbog toga.”Uzdahnula je i popila još vina.

„Ali bila sam tako srećna, Leno. Mislila sam da sam umorna i pomalonapeta i uvek prezauzeta, i ustajala sam u cik zore, i sve to oko kafea, ali...u stvari, kad malo bolje razmislim, imala sam sve.”

„To je smešno u vezi sa srećom”, rekla je Helena. „Dok je imaš, nikadtoga nisi svestan.”

Čadani Imelda je udarila majku u nogu, prilično jako.„Ovo su očigledno najsrećniji dani mog života.”„O, da, proživljavamo najbolje trenutke”, složila se Isi.„Smatraću da sam srećna kad prestanem da dobijam bubuljice”, izjavila je

Helena.„A ja kad mi ne bude slomljeno srce”, nadovezala se Isi. „I da ne jedem

riblje štapiće.”„A ja da se naučim samokontroli”, rekla je Isi i obema im sipala još po

jednu čašu.„Naiskap!”, rekla je Helena.„Nisi me čak ni uporedila s nekim detetom kome su odsekli noge, kao

nekad kad si radila u bolnici”, primetila je Isi.„O, BOŽE, tako sam SREĆNA BEZ POSLA I SVRHE ILI PRAVCA U

ŽIVOTU!”, viknula je Helena i preplašila Čadani, koja je svejedno prasnulau smeh.

„Ha, vi devojke zvučite veselo”, primetio je Ašok kad je otvorio vrata ičuo histerični smeh.

Isi i Helena su se pogledale, a zatim se ponovo nasmejale. Prestale su tekkad je Isi slučajno briznula u plač. Helena je progutala knedlu, a ondashvatila koliko je pijana.

„Nisam se oporavila od puta”, pokušala je da objasni, ali nije ispalo kakotreba.

Ašok je prišao i poljubio je. Bio je blago uznemiren svim tim praznimbocama, ali već dugo nije čuo Helenu da se tako smeje, a Čadani je baremjednom bila mirna, pa sve ukupno, možda i nije bilo tako loše.

„Zdravo, Isi”, pozdravio ju je. Lice mu se ozarilo. „Jesi li...”„Donela kolače? Znam, znam, samo sam za to dobra.„AŠOK!”, pokušala je Helena da šapne, ali nije bila naviknuta na piće i

nije mogla da stiša glas. „Budi pažljiv! Isi je upravo raskinula s Ostinom!”

„Ali ne zvanično”, ispravila ju je Isi.Ašok je podigao Čadani, koja je krenula ka njemu, toplo je zagrlio i

poljubio.„To nije moguće”, rekao je ozbiljno. „Niste raskinuli. Nemoguće. To mi

je neprihvatljivo.”„Trebalo je da ja pokušam to da kažem”, rekla je Isi gutajući knedlu.„Dakle. Šta se desilo? Nešto smešno? I beznačajno? Je li rekao drugoj

ženi da izgleda lepo? Nije ti kupio lep poklon za rođendan? Muškarci nisuuvek savršeni, znaš.”

„Uspostavljaš li dijagnozu našoj vezi?”, pitala je Isi.„Ponekad je korisno imati nepristrasno mišljenje”, rekao je Ašok.„O, sasvim sigurno je nepristrasno”, rekla je Isi. „Sigurno je tako. Dobio

je posao u Americi. |a imam posao ovde. Mora da se preseli u Ameriku datamo radi svoj sjajni posao, inače bi verovatno izgubio ovaj ovde. Ja imamko bajagi uspešan posao sa dugim zakupom i zapošljavam troje ljudi, kojise ne bi snašli bez mene. Kakva je prognoza, doktore?”

„Pa, jedno će morati da se preseli”, odgovorio je tvrdoglavo, mazećinosom Čadanin vrat. „Pogledaj ovo. Ovo je sreća. Zaslužuješ sreću.”

Helena je glasno frknula. „Sreća i gomila, gomila smrdljivog veša.”Čadani se zakikotala i promeškoljila u očevom naručju, i Isi je došlo da

ponovo zaplače.„Pa, ja ne mogu i on ne može”, rekla je. „Ovo nije severni i južni London.

Ovo je stvaran život sa stvarnim izborima i stvarnim posledicama, i obojesmo shvatili da je bolje da se s tim što pre suočimo.”

„Uvek postoji način”, namrštio se Ašok.„Pa, da”, rekla je Isi. „Ako sačekam pet milijardi godina, tektonske ploče

će se konačno spojiti, pa ću moći biciklom da se odvezem do njegovogstana...”

Ponovo je klonula. Ašok ju je potapšao po ramenu, a Helena je pritrčalasa još vina i maramicama.

„Nečeg sam se setila”, rekla je. „Hajde da svi zajedno provedemopredivan Božić. Da napravimo ovde veliku proslavu.”

„Ovde?”, šmrknula je Isi.Helena je delovala nedužno. „Samo sam mislila da bi bilo lepo da se svi

okupimo za Božić. Mogle bi da dođu i sve Čadanine tetke, a ti proveri da libi Perl i Luis želeli da dođu, i...”

„Ne bismo svi stali”, izjavila je Isi.„Ali pomisli kako bi nam svima bilo lepo”, nastavila je Helena. „Bila bi

srećna i rasteretila bi misli od svega.”„Ali nemaš dovoljno velik sto!”, pobunila se Isi.„O, dobro, nemamo”, rekla je Helena. „Kad bismo znali neko mesto u

blizini sa odličnim, velikim rernama i gomilom stolova...”„Ne kuvam božićni ručak za šest hiljada ljudi”, rekla je Isi.„Pomisli samo kako bi bilo divno biti okružen ljudima koji brinu za tebe i

vole te”, nastavila je Helena nepopustljivo.„Volite me dovoljno da me proterate u kuhinju da u njoj provedem ceo

božićni dan?”, pitala je Isi.„U redu”, rekla je Helena. „Samo sam predložila. Šta si nameravala da

uradiš?”„Trenutno se”, odgovorila je Isi, „ne osećam sposobno za ljubav prema

svim ljudima.”

Perl je narednog dana radila pola radnog vremena i osećala kako joj je toočajnički potrebno. Otišla je ranije, i bez obzira na grižu savesti nije seobazirala na Isine oči crvene od mešavine umora, plakanja i preteranogpića. Trebalo joj je slobodno vreme a mogla bi da se vrati kući pre nego štoLuis izađe iz škole.

Doti ju je sustigao na autobuskom stajalištu.„Pa, zdravo”, javio joj se uz uobičajeno namigivanje. „Kako si ti?”„Nije loše”, odgovorila mu je. Bilo joj je drago, ali i dalje je bila pomalo

ljuta što je balavio oko Maje. Činilo joj se bezosećajnim.„Božićna kupovina?”„Mogla bi biti.”„I ja sam krenuo u grad. Možda ću sačekati autobus s tobom.”„Ako želiš”, prihvatila je.„Znači, Maja se snašla kod vas? I mislio sam da hoće.”„Vredna je”, složija se.„Jesi li upoznala Rašidu? Lep su par.”

„Znao si da živi sa ženom?”„Naravno da jesam; u mom su okrugu. Poštaru ne može mnogo da

promakne, znaš.”„Zašto si joj se onda nabacivao?”Doti je delovao zbunjeno. „Kako to misliš? Zaista sam želeo da dobije taj

posao, očajnički joj je trebao.”„Mislila sam da ti... Mislila sam da ti se sviđa”, promumlala je Perl i

osetila kako joj lice gori. Gde je, dođavola, bio taj prokleti autobus?Doti je prasnuo u smeh. „Takva žgoljavica? Ni slučajno”, rekao je.

Pogledao je kradomice u Perl ispod gustih crnih trepavica. „Sviđa mi senešto... ženstvenije”, dodao je.

Zavladala je tišina.„Eto”, rekao je konačno, udarajući petom crnih poštarskih čizama o

pločnik. „Rekao sam.”Srce joj je treperilo u grudima i teško je disala. U sebi se borila s

osećanjima, imala je gotovo nesavladivu želju - a bilo bi tako, tako užasnojednostavno - da pruži desnu ruku, samo nekoliko centimetara, i uhvati gaza njegovu levu, tu veliku, snažnu, radničku ruku, dok se čvrsto držala zaneudobnu klupu na stajalištu. Posmatrala mu je ruku, zatim svoju, a njegoveoči su joj ispratile pogled.

Onda se setila pobedničkog uzvika njenog dečačića: „TATA!” Ben sešepurio s Luisom na ramenima po dnevnoj sobi kao da je fudbalski pehar ilikruna; izvodili su kung fu i razbili majčinu dragocenu statuu konja; Luis sesmejao, smejao, smejao.

Prsti su joj se nevoljno stegli, i ukočila se.„Ne mogu”, izgovorila je, glasom jedva čujnijim od šapata. „Sve je...

previše zamršeno.”Doti je klimnuo glavom. „Naravno”, složio se.Zatim je ustao, baš kad je broj 73 zaokrenuo za ugao.„U stvari, idem u grad”, rekao je mnogo razgovorljivijim glasom. „Nisam

samo tražio izgovor. Dakle, mogu li ipak da pođem... samo kao prijatelj?Kao poznanik?”

Nasmešila mu se, dirnuta. „Ti za mene nikad nećeš biti samo poznanik.”

Bilo je zabavno, na kraju. Perl nije mislila da će biti; bazali su po DžonuLuisu, kupili jeftinu malu statuu konja za njenu majku da zameni onu kojusu njeni momci razbili; odšetali su do Prajmarka da kupe neke gaćice sčudovištima, koje bi se Luisu učinile kao poklon, a ne osnovna potreba.Čitavim putem su razgledali predivno ukrašene izloge otmenih prodavnica,prepunih skupocene robe, ali Perl, dok je posmatrala snuždena lica mršavihplavuša koje su ulazile i izlazile iz njih, nije bila sigurna da se i one takodobro provode kao ona, iako je malo šta mogla sebi da priušti. Doti jetražio njen savet za kupovinu šminke za svoju odraslu kćerku - on i žena suse davno razveli, kad se ona zaposlila u noćnom klubu i imala radno vremegotovo komično različito od njegovog, i na kraju se upustila u vezu saizbacivačem, mada se trudio da je za to ne krivi, a Perl je to cenila, iako jenjegovu ženu smatrala očito ludom. Posle toga je uporno zahtevao da ječasti katom u poslatičarnici Valeri u Ulici Ridžent, pošto ju je jednom čuoda je rekla kako joj se dopala. Dirnula ju je činjenica da je to zapamtio, baškao i sama kafa.

Prolazili su pored Hemliza, ogromne prodavnice igračaka. Kao i obično,tamo je bila ogromna gomila ljudi, i dece i odraslih podjednako, okupljenihda vide predivno ukrašen izlog - ove godine to je bio prizor velikogvašarišta pod snegom, s pravim pokretnim točkom i igračkama koje su sevrtele na ringišpilu ispod. Napolju je zvonio Deda Mraz, a nekoliko gusara iprinceza duvalo je balone da privuku prolaznike.

Prvi put u toku popodneva Perl je osetila ubod bola. Odmah poredglavnog ulaza, ispod sloja bele vate, osvetljena lampicama - nalazila se ona.Garaža za čudovišta sa mehaničarima i kamionima koji se se penjali isilazili posebnim liftom. Nasmešila se i zavrtela glavom.

„Jesi li razmišljala da to uzmeš za svog mališu?”, pitao je Doti.„O, ne, ne, dobija on previše poklona”, odvratila je žestoko i brzo. Nije

imala nameru da ikome prizna šta može, a šta ne može da priušti.

Doti je ostao u gradu, a Perl se vratila na vreme da sakrije sve malepaketiće pre nego što su se otvorila vrata i u kafe utrčao Luis.

„MAMA! O, ne.” Zaustavio se. „KEVO!”„Nemoj da me zoveš kevo”, pobunila se ogorčeno. „Ja sam tvoja mama.”

„Neeee”, odvratio je Luis, ljutito odmahujući glavom. „Tako govore bebe.Ja nisam beba. Ti si moja keva.”

Iza njega je stajao Veliki Luis i ozbiljno klimao glavom na tu tužnučinjenicu.

„Ne želim da budem keva. Želim da budem mama. Ili mamica, u hitnimslučajevima, ako želiš da zvučiš kao ona raspekmežena deca s kojom ideš uškolu.”

„Vrlo važno”, rekao je.„Luise Kmbota Makgregore, da mi više nikad nisi rekao vrlo važno!”,

užasnula se. Isi je podigla pogled i nasmejala se. Prvi put da joj je neštoizmamilo osmeh tog dana.

Luis je izgledao delom preplašeno, delom je bio ponosan na sebe što jeizazvao takav odgovor. Pogledao je u Isi, koja ga je pozvala rukom.

„Kad kažeš ’vrlo važno’“, rekla je, „moraš da namestiš prste u oblikuslova V, ovako...”

„Isi, smesta prestani”, upozorila ju je Perl. „Luise, to nije dozvoljeno,razumeš li me?”

Isi i Luis su jedno drugom pokazali V, a onda se od sveg srca nasmejali.„Dragi Deda Mraze”, rekla je Perl dok je pisala zamišljeno pismo,

„strašno mi je žao, ali Luis Kmbota Makgregor se ove godine veoma lošeponašao i...”

„NEEEEE!”, vrisnuo je Luis užasnuto, pojurio i bacio se majci u naručje,pa je obasuo poljupcima. „Oprosti, mama. Žao mi je. Izvini, Deda Mraze.Zao mi je.”

„Mislim da menjam mišljenje o Božiću”, primetila je Perl.„Ja ne”, izjavila je Isi. „Danas rano zatvaram.”Začulo se opšte negodovanje u kafeu.„Zar ne bi ionako trebalo da svi izađete i žestoko se napijete za Božić?”,

pitala je.„Kolač upija pijanstvo od sinoć”, doviknuo je neko iz zadnjeg dela

prostorije, i nekoliko mušterija se bučno složilo.„O, dobro”, rekla je Isi. „Možda vas sve ostavim da se sami poslužite.”„Jupi!”, zaorila se gomila.„Ne brini”, javila se Maja, koja je zevala, ali joj je brzo prišla sa šoljicom

kafe. „Ja ću to rešiti.”Kerolajn je razmetljivo ubacila belu jaknu u kesu za hemijsko čišćenje.

„Nisam dobila ni hvala”, pobunila se glasno. Isi se okrenula ka njoj. Znalaje zašto je Kerolajn tako loše raspoložena.

„Dakle, Kerolajn, šta ti planiraš za Božić?”„Prelistaću Ričardov stari adresar i pojebaću sve njegove prijatelje

azbučnim redom”, odgovorila je vedro. „Zašto?”Kerolajn je čitav dan treptala i Isi je primetila pismo advokata u džepu.

Pretpostavila je da vesti nisu dobre, pošto je Kerolajn bila nepodnošljivijanego inače.

„Samo sam mislila”, nastavila je Isi. „Pa, biću ovde...”„Sama?”, presekla ju je Kerolajn oštro. Isi joj nije odgovorila. Morala je

nekad da se postavi i kao šefica, u slučaju velike neposlušnosti.„...a Helena i Ašok su želeli da okupe porodicu, pa sam pomislila da

ovde u kafeu priredim malu božićnu večeru.”Kerolajn nije ništa rekla. Isi je znala da bi izjavila nešto vrlo zajedljivo, da

nije želela da učestvuje.„Da li biste želele da nam se pridružite?”, pitala ju je blago.Kerolajn je slegla ramenima. „Nemoj da misliš kako ću ja prokleto da

čistim”, odgovorila je brzo trepćući.„Nema čišćenja, nema večere”, rekla je Isi. „Svi moramo da učestvujemo.

Ali biće zabavno. Perl?”Perl je nabrala nos. Obično su samo išli u crkvu i sedeli ispred televizora.

Ali za Luisa bi ovde možda bilo zabavnije sa Ašokovim malim rođacimakoji bi trčkarali unaokolo...

„Morala bih da dovedem i mamu”, rekla je. „Ne mogu da je ostavim samuna Božić.”

„Naravno”, složila se Isi.„I ne znam kako bismo stigli ovamo kad nema autobusa niti imamo...”„O, pokupiću vas ja rendž roverom”, ponudila se Kerolajn. „Neću imati

nikakvog posla pre podne.” Setila se sebe. „Naravno, lepo je biti sam prepodne na Božić. Napraviću sebi dan za banjanje, odvojiću vreme samo zasebe.” Odjednom je briznula u plač.

Dok je Isi tešila Kerolajn, Perl se setila Bena. Nije odlučila da li da ga

pozove na Božić. Pa, tako je barem govorila sebi. I dalje nije volela darazmišlja o tome gde je nabavio onu prokletu garažu za čudovišta za Luisa.Ali ako je želela da zadrže civilizovan odnos - a želela je - morala je da sepretvara da je novac zaradio na poslu i da nije primetila kako joj jealimentacija presušila. Pritisnuće ga ponovo u novoj godini. Možda jemislio kako ona arađuje više novca od njega ili kako joj ne smeta da plaćaza sve. Uzdahnula je. Ponekad joj se sve činilo tako nepravednim.

„Uf, i možda...”, Isi ju je pogledala i podigla obrve. „Luisovog tatu?”,prošaputala je. Međutim, Luis je bio potpuno opčinjen božićnim vozićem inije ni primetio.

Perl je slegla ramenima. „Pa, znaš. Teško da se na njega možeš osloniti.”„Hmm”, promrmljala je Isi. Činilo joj se da više ne zna na koga se možeš

osloniti a na koga ne možeš. Bilo joj je besmisleno da nagađa.„Dobro”, rekla je. „Dakle, napravićemo ogromnu proslavu. Ovde. Bolje

da pronađem najveću ćurku na svetu.”„Možemo li i mi da dođemo?”, pitala je redovna mušterija koja je slušala.„Ne”, odgovorila je Isi. „Tako velike ćurke ne postoje.”Svi u prostoriji su uzdahnuli.„Tišina i jedite svoje kolače”, rekla im je Isi, pa otišla da pozove

snabdevače i proveri mogu li da joj preporuče nekoga ko bi joj u poslednjitrenutak isporučio džinovsku ćurku.

„Slećan, slećan, slećan, slećan Božić!”, Luis je pevao uz vozić. Tu supesmu naučili u školi. „Slećan, slećan, slećan, slećan Božić. Ding-dong!Ding-dong! Ding-dong!”

Petnaesto poglavlje

Kapkejkovi s čokoladom i koka-kolom

Za otprilike 12 velikih kapkejkova

200 g običnog brašna, prosejanog250 g zlatnog šećera u prahu1/2 kafene kašičice praška za pecivo prstohvat soli1 veliko domaće jaje125 ml mlaćenice1 kafena kašičica esencije vanile 125 g neslanog putera2 supene kašike kakao praha 175 ml koka-kole

Za glazuru400 g šećera za glazuru125 g neslanog putera, omekšalog1 1/2 supena kašika koka-kola sirupa (ja sam koristila soda-strim)40 ml punomasnog mleka praskave bombone, radi ukusa, bomboneu obliku boce gazirane kole, kriške želea od limuna, prugaste slamkeili lizalice-štapići za ukrašavanje

Zagrejte rernu na 180 °C /oznaka za gas 4. Obložite papirom dvapleha za mafine sa po šest modlica. U velikoj činiji pomešajtebrašno, šećer, prašak za pecivo i so. U zasebnoj činiji, umutite jaje,mlačenicu i vanilu. Rastopite puter, kakao i koka-kolu u šerpi s

drškom na niskoj temperaturi. Ulijte ovu mešavinu u suve sastojke,sve dobro promešajte varjačom, a onda dodajte smesu smlaćenicom, i mutite dok testo ne bude dobro sjedinjeno.Uspite u pripremljeni pleh i pecite 15 minuta, ili dok ne naraste ičačkalica koju umočite ne izađe čista. Ostavite po strani da seohladi.Da napravite preliv, umutite puter i šećer za glazuru sve dok neostane nijedna grudvica - ja koristim stojeći mikser sa dodatkomlopatice, ali vi možete upotrebiti i običan električni mikser. U bokalupomešajte kola-sirup i mleko, zatim ih sipajte u smesu putera išećera dok lagano mutite. Čim se sjedini, pojačajte brzinu nanajveću i mutite dok ne bude lako i penasto. Pažljivo umešajtepraskave bombone za ukus, posle nekog vremena više ne budupraskave, pa je preliv najbolje napraviti nekoliko sati pre jela.Kašikom stavite glazuru u špric za ukrašavanje i istisnite je prekoohlađenih kapkejkova. Ukrasite bombonama u obliku boca gaziranekole ili kriškama želea od limuna, prugastim slamkama ililizalicama-tapićima i dodatnim praskavim bombonama.

Ostinova nova sekretarica Makenzijeva bila je neverovatno lepa. Sićušna,sa telom izvajanim u teretani, do kojeg se može stići samo uz puno zelenesalate i ranim ustajanjem. Lice joj je bilo zategnuto, nos verovatno nije biopravi, a kosa izuzetno lepršava i sjajna. Imala je dve diplome i niz slovaispred imena, a Merv ju je nazivao uzorom delotvornosti. Takođe je bila,Ostin je pretpostavljao, i neviđeni davež. Već mu je užasno nedostajalaDženet.

„Dakle, upravo sam vam otkucala raspored?”, izgovorila je odsečnimglasom sa uzlaznom putanjom, tako da joj je svaka rečenica zvučala upitno.To nije bilo pitanje, shvatio je. Bila je naredba. „I ako možete, recimo, dadolazite tačno na sastanke, tako da ne moram previše da telefoniram i teramljude da čekaju? I ako biste mogli, recimo, da zapamtite moje šifre boja zaodlaganje dokumenata tako da uvek ponesete prava dokumenta sa sobom? Iako biste mogli, recimo, da mi saopštite šta želite za ručak do polajedanaest svakog dana, pa da mogu da vam ga naručim? I morate da

pogledate ugovore za najam stana, recimo, odmah? I počećemo da radimona zelenoj karti, recimo, pre nego što se vratite da okončate posao uLondonu?”

Sagnuo je glavu i brzo klimnuo, u nadi da će ga ostaviti na miru. Stajala jeispred njega, skrštenih ruku. Za tako sitnu osobu stvarala je užasno mnogobuke.

„I, znate, shvatam da ste tek stigli”, rekla je, „ali mislim da je, recimo,neprofesionalno ostaviti dete u mojoj kancelariji? To mi zaista nijeprihvatljivo? Znate li da imam diplomu sa Vasara? I čak nisam ni sigurna daje to, recimo, zakonito?”

Uzdahnuo je. Znao je da je to istina. Nije mogao neprekidno svuda daostavlja Darnija; to ih je obojicu izluđivalo.

Ali obećao je da će ostati još nekoliko dana i sve srediti, a onda se vratitikući i dati otkaz nekoliko nedelja ranije - iako je Ed, njegov stari šef, biotako ponosan što je njegov dečko prešao u veliki tim, da nije očekivao ništaviše već samo da odu na nekoliko oproštajnih krigli piva. Ed mu je takođepotvrdio i sumnje: neće nikoga zaposliti na njegovo mesto. Zaista su moralida smanje broj zaposlenih; Ostin je dobro radio, ali banka će tako održatisvoje obećanje akcionarima. Što je značilo da mu ionako više nije bilopovratka.

Nije znao šta inače da radi s Darnijem. Još nije bio upisan u školu, a nijemogao da ide u vrtić ili jaslice, koliko god to Ostin želeo.

„Sudili bi ti da to radiš zecu”, objavio je Darni veselo kad ga je Ostinnamestio na sofu sa stripom Spajdermen i kesicom čipsa veličine jastuka,koju je Darni gužvao tako bučno da je remetio Ostina. „Ne bi mi smetaloda ponovo vidim onu staru gospodu. Bila je kul.”

„Koju staru gospodu?”, pitao je Ostin pokušavajući da shvati o komeDarni priča. Ako ne nosi crni šiljati šešir i ne živi u kućici od medenjaka,bio je spreman da joj da šansu.

„Marijan. Ne, Mirijam. Tako nešto. Isina mama.”„O, da”, rekao je oprezno Ostin. Zaboravio je da je ona ovde. Sreli su se

nekoliko puta; naizgled je bila prijatna, pomalo udarena, uglavnombezazlena. Ali iz onoga što mu je Isi pričala noću, zaključio je da je ono štoje uradila bilo mnogo, mnogo gore. Ali mogla bi da čuva decu, zar ne?

Barem je toliko dugovala Isi.Onda se setio, kao što se prisećao bezbroj puta na dan, kako su stvari

stajale sa Isi, i poželeo da zajauče od bola.Ali nije. Nije mogao. Darni je protresao džinovski paket čipsa tako da su

sve mrvice popadale na pod. Zatim je glasno podrignuo.„Pozvaću je”, rekao je.

Isi je bila preko glave zatrpana marcipanom kad je telefon zazvonio.Svejedno je znala, onako kako ponekad znaš. Neki put telefon zazvonidrugačije. A baš je tada mislila na Ostina.

Iako je, morala je da prizna, mislila na Ostina svakog trenutka u toku danai svakog trenutka besane noći, kao i u retkim trenucima sna pred zoru.Dakle.

Obrisala je ruke o prugastu ružičastu kecelju i podigla slušalicu.Nepoznat broj. Njoj nije bio nepoznat.

„Ostine?”„Isi?”S mukom je progutala pljuvačku. „Ja m...”Tada se zaustavila. Umalo mu je sve istrtljala, slomljeno srce i tugu i

strah da će ga izgubiti. Da iznese svu svoju potrebu i nesigurnost napovršinu. Ali kako bi to pomoglo? Šta bi to dokazalo? Da ga opteretikrivicom tako da odustane od svog čudesnog života? Zar je mislila da će ihto usrećiti?

Probala je ponovo. „Pravim marcipan. Hektare.”Ugrizao se za usnu. Mogao je da je zamisli, ružičastu od napora. Ponekad,

kad bi se veoma usredsredila, čak bi i jezik isplazila u uglu usta, kao lik izKikirikija. Eto, sad je radila ono što najviše voli; srećna je i zaposlena ukuhinji. Nije joj to mogao oduzeti. Nije mogao.

„Mrzim marcipan”, rekao je.Progutala je knedlu. „Pa, pod jedan, grešiš. A pod dva, nisi probao moj.”„Ali ne volim taj ukus i teksturu. Zaista smatram da ljudima treba

dozvoliti da imaju različite ukuse u hrani.”„Ne kad greše.”„Ali ti ne voliš cveklu.”

„Zato što je to hrana za konje. To svi znaju.”„Pa, ja mislim da je marcipan hrana za... zečeve. Ili veverice. Veverice

koje vole orahe.”„Mislim da je protivzakonito davati marcipan veverici”, rekla je.„Ne bih znao, propustio sam nedelju veveričjeg marcipana u školi”,

uzvratio je.Nastupila je tišina. Učinilo joj se da će eksplodirati od čežnje. Zašto ju je

pozvao? Da li se nešto promenilo? Je li se predomislio?„Dakle?”, pitala je.„Uf, izustio je. Nije znao kako da izgovori ono što je nameravao a da ne

zvuči kao najgori prostak. „Radi se o tome”, počeo je. „Moram da ostanemovde još malo...”

Isi je srce sišlo u pete nalik na olovni lift. Osetila je kako puca i pada,dole i dole, i razbija se u paramparčad, daleko, daleko ispod.

Samo je izustila: „O.”„I, hm. Pa. Pitao sam se...”„Ne mogu ponovo da dođem”, rekla je brzo, žestoko. „Ne mogu. Ne radi

mi to, Ostine.”O, gospode, pomislio je. Ovo je ispalo gore nego što je mislio. Iako je

shvatio da se, kad ju je pozvao, delić njega pitao hoće li možda reći:„Dragi. Hajde da zaboravimo prošlu nedelju. Doleteću nazad. Hajde da jošjednom probamo.”

Naravno da nije mogla. Bila je do lakata u marcipanu. Naljutio se.„Uf, ne. Ne. Naravno da ne”, promrmljao je. Pitao se šta bi Merv rekao

da je tu. Nešto iskreno i otvoreno, zamišljao je.„Pitao sam se da li bi mi dala broj svoje majke.”Gotovo je prasnula u smeh, ali znala je da će se, ako to uradi, odmah

posle toga rasplakati.„Zašto, za sastanak?”, pitala je.„Ne, ne... za Darnija. Da mi pomogne oko Darnija.”„Šta, zato što sam ja otišla?”, pitala je. „Ne”, odgovorio je. „Uradila si šta

si morala. Zaista je radi njega. Dopala mu se.”„I on se njoj dopao.”„Pa, možda... mislim, samo dok ne obavim neke stvari...”

To će od sada biti Ostinov život, shvatila je. Uvek će imati ponešto daobavi. Telefon će mu uvek zvoniti; posao će mu uvek biti na prvom mestu.

„Naravno”, rekla je. „Poslaću ti ga porukom kad završimo razgovor.”Zavladao je tajac. Nijedno nije znalo znači li to da će ona sad spustiti

slušalicu; i ako je tako, koliko je to konačno.„Isi”, rekao je Ostin, konačno.To joj je bilo previše. Zagrcnula se.„Nemoj”, izustila je. „Ne govori. Molim te. Samo nemoj. Poslaću ti broj.”

„Nema Božića?”, pitao je Darni zureći u Marijan s čistim divljenjem. „Kakoto može biti?”

„Zar nemate versku nastavu u školi?”, progunđala je Marijan.„Da”, odgovorio je Darni. „Učimo kako su sve religije sjajne. Sve su to

gluposti. Mene su ionako izbacivali sa časova jer sam neprestano pričao oinkviziciji.”

„Nije im dozvoljeno da vam predaju o inkviziciji?”„Doneo sam knjigu sa slikama”, slegao je ramenima. „Kelis Flaherti je

povratila po celoj tabli. Pa, ona je prva povratila.”Marijanine usne su se iskrivile. „Podsećaš me na nekoga”, rekla je. „U

svakom slučaju, mi imamo nešto mnogo bolje. Zove se Hanuka.”„O, da. To ima moj drug Džoel. On kaže da je to sranje.”„Ali dobijaš poklon svake noći osam noći! To je praznik svetla.”„Kaže da pokloni pred kraj postaju prave gluposti, pa su se on i sestra

žalili i vukli božićne jelke svuda po kući, i roditelji su im na kraju popustilii ipak proslavili Božić. Tako da sad imaju i Hanuku i Božić.” Pogledao je uMarijan. „Možda ću i ja tako uraditi.”

„Možda”, rekla je Marijan. „Ali to bi bio veliki izraz nepoštovanja.”„Dobro”, prihvatio je lupkajući nogama o stolicu. Stopala mu nisu sasvim

dosezala do podnožja barske stolice na kojoj je sedeo i jeo svoj sladoledpreliven pivom od korena.

„Voliš li da se uvaljuješ u nevolje?”, pitala ga je Marijan nežno.Slegao je ramenima. „Pa, tako. Ako se uvalim u nevolje s nastavnicima,

imam manje nevolja s velikom decom. Tako da, znaš. Ravnoteža.Nastavnici manje tuku.”

Osmehnula se. „Znam šta misliš. Ja sam stalno bežala iz škole.”„I ja to radim”, nadovezao se. „Samo, tamo gde živimo, svi nas znaju.

Uvek me primete neka njuškala i prijave Ostinu, a on uzdiše i gleda meonim krupnim psećim očima. Glupost. Voleo bih da živim tamo gde meniko ne poznaje. Kuda si ti išla kad si bežala?”

„Išla sam na vašar”, odgovorila je. „Davali su mi besplatne vožnje.”„Stvarno?”, začudio se. „Zvuči neverovatno.”„Pa, to je imalo izvesne... posledice”, nastavila je. „Rekla bih da sam sve

to platila na kraju.”„Je li to metafora?”, pitao ju je. „Ili treba odmah da shvatim?”„Prepametan si za svoje godine”, priznala je. „Kad bi barem postojao

način da mladi nešto od toga shvate, pa zatim tako i postupe - ha. Pa,sigurna sam da bi ga več do sada otkrili. Ali svako mora da napravi svojegreške.”

Pružila mu je paketić umotan u smeđi papir.„Šta je ovo?”, pitao je. „Mogu li sad da ga otvorim?”„Zar me uopšte nisi slušao?”, pitala je Marijan, ali sa osmehom u

promuklom glasu.„Naravno da možeš.”Tako je i učinio. Bila je to mala četvrtasta drvena čigra prekrivena

slovima. Marijan je očekivala da će je on prezrivo odbaciti, ali nadala se daće mu objasniti odakle je to i šta znači. Sviđao joj se ovaj dečak. Bilo jenešto u njemu.

Mada, umesto da je odbaci kao dečju igračku, uzeo ju je, pažljivo držao irazgledao iz svakog ugla.

„Ne umem da pročitam slova”, izjavio je. „Čudna su, nešto kao iz BenTena: vanzemaljske snage”

„To je drajdel”, objasnila je. „S tim možeš da se igraš.”Zavrteo ga je na rukama.„Tako je. Davno, jevrejski učenjaci su morali da se pretvaraju da ne

proučavaju Talmud - svetu knjigu. Umesto toga su se pretvarali da igrajuigru. A sutra ćeš dobiti još jedan poklon, a to će biti gelt.”17

„Šta je to?”„Videćeš. Dopašće ti se.”

„Može li da se jede?”„U stvari, da. Sad, hoćeš li da pođemo u šetnju?”„Napolju je ledeno.”„Do bioskopa. Samo dva bloka dalje - prikazuju Čudo u Trideset četvrtoj

ulici. Mislim da će ti se dopasti.”„Zvuči kao nešto za devojke”, izjavio je sumnjičavo. „Neću reći nikom

živom”, obećala je.

Šesnaesto poglavlje

Kerolajnina pita iznenađenja od repe

Isecite repu, pečurke, rotkve, špargle i crveni luk i stavite sve uposudu a zatimm poprskajte lanenim uljem. Dodajte kima (nepreviše).Prekrijte integralnim testom.Pecite.Okadite kuću.Naručite picu.

Tri dana pre Božića, Kerolajn je ponovo videla Donalda. Nalik na malenogmedu u jednodelnoj pidžami, iskradao se iz Kejtine kuće. Primetio je da gagleda i zatreptao je s palcem u ustima. Kerolajn ga je ozbiljno pogledala ipopela se velikim kamenim stepenicama. Kuću je predivno preurediograđevinac s kojim je imala aferu pre godinu dana. To se završilo kad je onpokušao da joj kupi sendvič sa slaninom, i oboje su shvatili da nemajuzajedničku budućnost. Mada, bio je vešt zidar. Besprekorno drveće usaksijama stajalo je sa obe strane šumskizeleno obojenih ulaznih vrata.

„Hajde, dođi”, rekla je Kerolajn i uhvatila Donalda za ruku. Pozvonila je.Niko nije odgovorio, pa je otvorila vrata. Dadilja je iscrpljeno stajala iznadogromne gomile veša za peglanje dok su bliznakinje jurile gore-dole poprekrasnim stepenicama sa sveže obojenom ogradom i ukusnim umetničkimdelima, i udarale se štapovima.

„Uf, nedostaje li vam neko?”, pitala je. Dadilja je podigla pogled sporaženim izrazom.

„O”, rekla je. „Dođi. Je li opet bežao?”„On je beba”, odgovorila je Kerolajn. „Samo traži majku. Gde je ona?”Dadilja je slegla ramenima. „U krevetu. Kaže da mora da prilegne posle

aviona. Upravo su se vratili sa Kipra.”„Kipar?”Kerolajn se žustro popela stepenicama. „Kejt! KEJT!”Vrata su se uz škljocaj otvorila.„Hajnke? Možeš li da utišaš tu prokletu decu na pet sekundi?”„Kejt?”Kejt je nosila skupocenu svilenu spavaćicu i zevala iz sve snage. Kerolajn

je bacila pogled na sat. Prošlo je jedanaest; radila je prepodnevnu smenu.„Lepo si se provela na odmoru?”Kejt se naprasno razbudila. Razrogačila je oči.„Kerolajn? Šta za ime sveta radiš ovde?”„Skupljam tvoju decu sa ulice. Šta ti radiš?”Kejt je frknula. „O, hvala ti za lekciju o deci. A ko se stalno žali Ričardu

zbog školarina?”Odjednom se iza nje iz spavaće sobe začuo muški glas. Obe žene su se

ukočile.„Dušo, nije niko”, doviknula je Kejt vedro. Ali bilo je prekasno. Kerolajn

je već prepoznala zvuke koje je nesumnjivo ispuštao njen bivši muž. Kaoda ju je neko udario u stomak. Dakle, tu se đubre skrivalo! Nije ni čudo štose ona i Kejt nisu više tako često viđale.

Kerolajn je mogla da bude svašta, ali nije bila kukavica. Duboko jeudahnula i ispravila se suočena s nedaćom, baš kao što je naučila u svojojpreteškoj školi s internatom.

„Blagi bože, oboje švrljate”, uspela je da se suzdrži i kaže. „Nadam se dasi koristio kondom, Ričarde; sećaš se kad si sve zarazio hlamidijom?”

Kejt je pobledela i ostala bez daha, a Kerolajn se žustro okrenula. Uprizemlju je dadilja isključivala peglu.

„Dajem otkaz!”, viknula je. „Neću da budem robinja ludači! Potražićuposao kod nekog ko nije lud. Zbogom! Prestani da gubiš dete!”

Troje dece je zaplakalo iz sve snage iznad svojih elegantnih košulja.Slinci su prskali po tapetama Vilijama Morisa. Donald je ispustio tetrapaksoka na svetli tepih na stepenicama. Kerolajn je izašla iz kuće.

„I zaključajte prokleta vrata za mnom!”, dovinula im je preko ramena.

Kasnije je pogledala u svoj ručni rad. Napravila je deci pitu. Plašili su senjenog kuvanja; obično je pokušavala da ih natera da jedu presnu hranu.Njena kćerka Hermija je naročito, iako je imala samo devet godina, imalaobičaj da se zgrči od majčinog kritičkog pogleda. Tešila se u školi, gde jedovršavala guste, stegnute pudinge koje bi druge devojčice odgurnule. Ividelo se.

Kerolajn je dodala repu, kupus, šargarepu i nekoliko kriški jabuka zaukus, i sve je to prelila niskokaloričnim uljem. Zatim je odozgo stavilatesto. Hermiji je predložila da testo ne jede, kao što ne bi ni ona sama.

Perdita je užurbano radila po kuhinji i sumnjičavo gledala u pitu, alioterao ju je Kerolajnin upozoravajući pogled. Kerolajn je takođe poslala imejl svom advokatu zahtevajući dodatnu nadoknadu za bol i nesreću kojujoj je izazvalo Ričardovo neverstvo.

Pošto nije imala šta da radi, jer je Maja preuzela popodnevnu smenu a Isise vratila, sela je s foto-albumima. Kao i mnoge druge stvari u njenomživotu, i foto-albumi su im bili besprekorni. Odabrala je samo najboljenjihove slike u pažljivo postavljenom, savršenom okruženju - pored kaminau planinskoj kućici, u istim džemperima, nazdravljaju šoljama toplečokolade (Ahil je vrištao i odbijao da dodirne sneg ili da izađe; Hermiju suužasno zlostavljali u školi skijanja i pet meseci su je budili košmari), unjihovom ostrvskom skrovištu (Ričard je sve vreme obavljao poslovnerazgovore telefonom; Kerolajn je poludela bez jaslica i od komaraca),obučeni za nečije venčanje (Ričard se udvarao deveruši, Kerolajn serasplakala, taj brak je trajao šest meseci pre nego što je mlada pobegla sasnabdevačem hrane). Tužno se osmehivala skupocenim albumima ineispričanim pričama.

Ali bilo je i drugih priča, onih stvarnih. Hermija kako stavlja anđela izvrtića na jelku, a jedna grana se potpuno savila pod teretom ukrasa(Kerolajn je odmah rasteretila jelku čim su deca otišla na spavanje, pa je

izgledalo lepo). Pogledala je u ovogodišnje drvo. Bilo je izuzetno ukusnoukrašeno srebrnim i belim. Ali nije imalo Hermijinog anđela iz vrtića.Zapitala se gde li je nestao.

Bio je tu i Ahil u istoj jednodelnoj pidžami kakvu je nosio i Donald. Njenmali, umiljati dećačić, koji je sad izgledao odbojno i buntovno kad bi mupredložila da presvuče majicu ili odloži konzolu s igricama. Sedeo je uRičardovom krilu; Ričard je upravo odmotao ogromnu, smešnu igračku kojufe doneo s nekog poslovnog putovanja. Bio je to ogroman, glupi papagaj skrestom od ljubičastog i ružičastog perja i manijačkim osmehom. Bio jeodvratan; Kerolajn ga je odnela u Crveni krst čim je Božić prošao. Mada, naslici su se otac i sin zacenili od smeha i ličili jedan na drugoga. Slika je bilapredivna.

Prigušeno je opsovala. Perdita je otišla, a kuća - napola zastakljena,naravno, i prilično udaljena od puta - odjednom joj se činila veoma tihom, isamo je kucanje predivno restauriranog svetlog, francuskog stojećeg sata uhodniku remetilo tišinu. Nije više želela da gleda albume. Želela je daokupi decu oko sebe, nahrani ih pitom, i na neki način se izvini zbogporodice koju je stavila u foto-albume i porodice kakva su na kraju ispali.

Nagonski je otišla po njih u školu - inače su ostajali dokasno da urade idomaći, da bi ona imala vremena za sebe. Ostale majke su joj seusplahireno osmehivale kod kapije, ali nisu je uključile u razgovor. Očitosu smatrale da je razvod zarazan kao vaške. Nije se obazirala na njih.Takođe se nije obazirala na iznenađenje - pa, ako je baš htela da budepotpuno iskrena, zabrinutost - na dečjim licima kad su izašli u sakoima i sasvojim elegantnim kapama i predvođeni učiteljicom, kojoj je bilo sumnjivoto što nisu ostajali u produženom boravku.

„Da li se dogodilo nešto loše?”, pitao je Ahil.„Baš ništa, dušo”, slagala je Kerolajn. „Samo sam želela da vas vidim, to

je sve.”„Da li se nešto dogodilo baki?”, pitala je Hermija.„Ne, ali ne brini, kad se to dogodi, dobićeš novog ponija. Ne, hajde,

idemo svi zajedno kući.”„Napravio sam ukras!”, pohvalio se Ahil i podigao izobličenog Deda

Mraza s ogromnom glavom.

Inače, Kerolajn bi se samo ljubazno nasmešila. Danas ga je uzela.„Predivan je!”, rekla je. „Hoćemo li ga staviti na jelku?”

Deca su delovala uznemireno.„Mislio sam da ne smemo da diramo jelku”, začudio se Ahil.„Ne bih to nikad rekla”, rekla je Kerolajn. „Jesam li? Jesam li to ja

rekla?”Deca su razmenila poglede.„Dobro, dobro, nema veze. Danas će biti drugačije. I pripremila sam

večeru! Pitu!”Uhvatila je Ahila za ruku. Neobično, ali dozvolio joj je.„Kakvu pitu?”„Pitu iznenađenja.”Snuždili su se.„Ispričajte mi sad sve o tome kako ste proveli dan.”I na njeno iznenađenje, ispričali su joj. Obično je slala Perditu da ih vodi

na karate ili plivanje ili matematiku ili šta god da su imali zakazano za toveće. Dok je tako hodala pored njih, čudila se kad se Hermija upustila udug i podroban opis toga kako su ona, Megan, Marta i Mod bile najboljedrugarice, ali sad više ne mogu biti, i kako su joj rekle da će joj dozvolitida im opet bude najbolja drugarica kad one budu imale dovoljno vremena ikad ona više ne bude imala stomak, a Kerolajn je pažljivo saslušala opširnupriču koju joj je Hermija ispričala potpuno jednoličnim glasom, kao da je tosasvim normalno da ti grupa devojčica ponekad okrene leđa, uz objašnjenjeda više ne pripadaš njihovoj družini. Pogledala je u Hermijinu samovoljnu,crnu, žbunastu kosu, koju je nasledila od Ričarda, i u sebi ju je uporedila,kao što je često radila, sa glatkim plavim uvojcima kakve su imale kćerkenjenih drugarica. Zagrlila je kćerku. „Raduješ li se Božiću?”, pitala je.

Hermija je slegla ramenima. „Ne znam”, odgovorila je. „Uplašim se kodbake Henford.” Ričardova majka je bila užasna stara kljusina koja je živelanegde u nedođiji u sablasnoj staroj kući koju nije htela da greje.

„Nema veze”, rekla je Kerolajn. „Imaćemo pravu proslavu narednogdana.”

Kad su stigli kući, Ahil je raspakovao školsku torbu. Imao je brdo knjiga idomaćih zadataka.

„Pouzdano znam da Luis Makgregor neće dobijati domaće zadatke dok nenapuni devet”, izjavila je Kerolajn. „Zar ti dobijaš tako mnogo svakevečeri?”

Ahil se trgao i odjednom mu je lice, koje joj se često činilo nezadovoljnimi tvrdoglavim, jednostavno delovalo iscrpljeno. Bio je tako mali. Previšemali da bi sedeo u redovima staromodnih klupa i takmičio se sa drugomdecom koja su takođe zatrpana obavezama i razdražljiva i daju sve od sebeda udovolje svima. Kerolajn ga je pomazila po licu. Zapitala se da li bi tozaista bilo nešto najgore na svetu kad bi Ričard prestao da im plaćaškolarinu. Možda, kad bi išli u Luisovu školu, koja je imala meseceposvećene istoriji crnaca i figuricama od krompira i... Ne. To bi bilosmešno.

Užasan miris je dolazio iz kuhinje.„Hoćemo li proveriti je li ta pita baš tako grozna?”, pitala je. „A ako jeste,

hoćemo li naručiti picu?”„Možemo li da je jedemo ispred televizora?”, pitao je Ahil hvatajući se za

majčin trenutak slabosti. Između skupocenog tepiha i starih renoviranihhrastovih podova, ovo je bilo potpuno verboten;18 hrani, cipelama, vinu iživotinjama bio je zabranjen pristup Kerolajninoj prednjoj sobi. To je bila,volela je da kaže novinaru u zamišljenom intervjuu za Kuću i baštu koji jepovremeno izvodila u glavi, njena oaza; utočište od žurbe i bukelondonskog života. Dodala bi da je često koristila sobu za meditacije, iakoje od nje odustala kad je pokrenut razvod, jer kad nije bila zauzeta nekimposlom, počela bi da razmišlja o tome koliko želi da ubije Ričarda.

Zakolutala je očima. „Dobro. Samo ovog puta.”Preletela je pogledom preko TV vodiča.„Božić je. Sigurno prikazuju Čarobnjaka iz Oza.”I prikazivali su.

Isina omiljena božićna pesma bila je Only At Christmas Time u izvođenjuSufjana Stivensa. Bila je tako lepa, a trenutno joj se činilo da se čuje svuda.Pratila ju je dok je naveliko kupovala hranu (Helena je pošla s njom, alionda je Čadani Imelda počela luđački da šutira bombonjere, pa ih je Isi

poslala kući), a refren se orio dok je šetala gore-dole prolazima prodavnice:„Samo da ti donese mir / Samo u vreme Božića / Samo kralj kraljeva...Samo ono što je jednom bilo moje”.

Osećala se kao da posmatra svet iza pahuljaste maske ili kroz pogrešnustranu teleskopa; svuda oko nje bile su porodice - koju ona nije imala - ideca - ne - i srećni parovi koji su se kikotali i pokazivali na imelu, a ona jetovarila prokelj u kolica jer su Ašokovi rođaci bili vegetarijanci, i premdaju je Ašok uveravao da će oni doneti hranu, nije želela da dočekuje gostepraznih tanjira i sa izrazom punim nade.

Ubacila je paštetu, nadev, brda krompira i gomilu oraha za pečenje sorasima, glasno negodujući na sastojke voćnih pita, i dodala još četiri kutijekrekera. Ašok je zahtevao da plati hranu, ali pošto mnogi njegovi rođaci nepiju, smatrala je da ona treba da kupi piće, ili bi možda mogli svi dadoprinesu. Zaustavila se ispred posebnih sezonskih polica sa alkoholom,likerima i mnogim drugim stvarima koje nije mogla ni zamisliti da ljudiinače piju, pa je uzdahnula. Nije znala kako će se osećati kad dođe taj dan;hoće li njeno užasno mračno raspoloženje rastužiti i sve ostale i hoće limorati malo da se napije da se obodri. Ili upravo suprotno; možda će uspetida bude hrabra dok ne popije nekoliko čaša, a onda će se već raspekmeziti.

Žena, mlada od nje, naletela je dečjim kolicima na nju i izvinila joj se.„Izvinite”, rekla je.

„Ali tako je gužva.”„Ništa”, odgovorila je. „Ništa. Ja sam... stajala tako...”Žena joj se osmehnula. „O, tako ste srećni. Kad bih ja prestala da se

krećem, on bi zapalio ovo mesto vrištanjem.”Isi joj se ljubazno osmehnula. Nije se osećala srećno.

„Dakle, idemo li kući ili šta?”, pitao je Darni. Vratili su se u Njujorškuprodavnicu kapkejkova. Keli-Li je likovala kad je saznala da je Isi otišla.

„Hoće li se uskoro vratiti?”, pitala je naglašeno. Ostin je pokušao da jojse bledo i pomalo rasejano osmehne, a onda je potpuno zaboravio na nju.

„Ne možemo ići kod Isine mame”, rekao je Darni. „Oni nemaju Božić.”Ostin se ugrizao za usnu. Znao je da Isi nije u njegovoj kući. Zvao je taj

broj do duboko u noć, puštao telefon da zvoni i zvoni, mada je znao da je

glupo i besmisleno, lako je pretpostavio da je sigurno kod Helene, nije jezvao tamo. Samo je okretao sopstveni broj, puštao da zvoni, i zamišljao,barem na tren, kako će ona sići u prizemlje u onom groznom staromfrotirskom ogrtaču koji mu je ostao još iz ronilačkih dana, žaliti mu se nahladan drveni pod, koji svuda škripi, stajati, skakućući gore-dole navrhovima prstiju, i grditi ga što je zove tako kasno kad ona mora rano daustane, a onda bi mu odmah i oprostila.

„Ne”, rekao je. „Merv nas je pozvao da slavimo s njegovom porodicom.Ako želimo. Rekao je da će biti milion prisutnih, pa ćemo se uklopiti.”

Darni je mrzovoljno zurio u bajati mafin od jabuke i cimeta.„Ne želimo”, rekao je. „Bićemo uvrnuti stranci sa čudnim naglaskom koje

svi žele da uštinu.”„Znam”, složio se Ostin. „Ali evo o čemu se radi...”Setio se prošle godine. Kikotanja pod jorganom. Nisu hteli da se obuku,

već su ostali u svojim „svečanim pidžamama” koje je Isi spakovalanarednog dana i tvrdila kako će ih oblačiti samo u posebnim prilikama.Igrali su se izazova u bombonjeru sve dok u njoj nisu ostale samokaramele. I kasnije, kad je Darni otišao na spavanje, Isi je upalila svece istavila nove dijamantske minđuše, a svetla put joj se presijavala podsvetlom...

Ostin je dvaput snažno zatreptao. Ne. Došao je trenutak da se vrati ustvarnost. Da radi ono što je uvek radio: živi što bolje može. Što je značiloda mora Darniju da saopšti novost. Izvadio je pismo iz džepa.

„Evo o čemu se radi, Darni. I znam da bi trebalo da se ljutim na tebe, alizapravo ne znam kako, zato što mislim, izuzimajući činjenicu da sineopisivo naporan, da se sjajno snalaziš.”

„Zaveži”, odbrusio je Darni čitajući pismo naopačke. Razmetljivost mu jenestala s lica i odmah je izgledao dve godine mladi. „Izbačen sam?Stvarno?”

Ostin je slegao ramenima. „O, hajde, Darni, sam si to tražio.”„Istina”, potvrdio je.„Zaista si preterao.”„Hmm.”„I mrzeo si tu školu.”

„Mrzeo sam je.”Darni je progutao pljuvačku. Ostin je primetio da se iskreno uzrujao.„Mislio sam... nadao sam se...”„Šta?”Darni je šutnuo nogu od stola. „Glupo je...”„Šta?”Darni je iskrivio lice. „Mislio sam da će se možda osvestiti... pomisliti da

i deca treba da imaju pravo glasa.”Ostin se zavalio na naslon. „Reci mi da se ovde ne radi o tvojoj kampanji

za dečje pravo glasa.”„Deca bi trebalo da imaju pravo glasa”, ustvrdio je. „Niko nas ne sluša.”„Samo to i radimo”, odgovorio je Ostin. „O, prokletstvo. Ovo će iskopati

kad postaneš premijer.”Darni je odjednom delovao sićušno.„Nisam mislio... nisam mislio da će ti to smetati.”Ostin je udahnuo dublje nego ikad u životu. „Ne”, rekao je. „Nisi mislio.

Zato što imaš jedanaest godina, i još ne umeš tako da razmišljaš. Ali, Darni.Zaista bih voleo da si malo razmislio.”

„Hoću li morati da idem u Kings maunt?”, pitao je s primesom straha uglasu. „Tamo pljačkaju decu, Ostine.

Naročito onu sitnu. Sećaš se one bande što je žigosala svesedmogodišnjake?”

„Sećam se”, potvrdio je Ostin turobno. Kings mount retko kad nije biotema lokalnih novina. „I zato”, osvrnuo se oko sebe, „zato ćemojednostavno ostati ovde, Darni. Ovde imaju predivne škole, da nepoveruješ, mesta gde vole nezavisne mislioce i bave se raznimneverovatnim kul stvarima, i upoznaćeš decu iz čitavog sveta i, pa, stvarnomislim da će ti se dopasti...”

„Ostajemo? U Njujorku?”Darni ga je pogledao. Ostin se pripremio na suze, vikanje, prkos - sve,

samo ne na ovo.„Ura!”, viknuo je Darni i zamahnuo pesnicom kroz vazduh. „Ne može biti

gore od one usrane rupe. Kul! Da me samo Stebson sad vidi! Živeću uNjujorku! Kad se Isi vraća?”

„Ona... možda se ne vrati”, odgovorio je. „Teško joj je da ostavi radnju.”„Ne budi glup”, odvratio je Darni. „Naravno da može da ostavi radnju,

tamo ima gomila ljudi.”„Nije baš tako jednostavno”, rekao je Ostin. „To je njen posao.”Darni je samo zurio u njega. „Neće doći?”Prišla im je Keli-Li. „Je li ovde sve u redu? I izvinjavam se, slučajno sam

čula - istina je da ostajete?”„Tako izgleda”, odgovorio je Ostin.„O, to je PREDIVNO! Biću ti nova prijateljica.” Spustila mu je ruku na

rame. „Povešću te u razgledanje. I tebe, dušice. Sigurna sam da ćemo bitinajbolji prijatelji.”

Darni ju je bez reči gledao i nepristojno udario nogom u sto. Neštokasnije je tiho rekao: „Mislim da je zbog mene. Mislim da sam ja kriv.”

Ostin je zaškiljio na njega. „Šta?”„Što Isi ne dolazi.”„Misliš da si ti oterao Isi?”„Bio sam loš u školi i bio sam loš prema njoj.” Na licu mu se videlo da je

užasno nesrećan. „Nisam namerno, Ostine. Nisam tako mislio. Žao mi je.Zao mi je.”

„Psst, psst”, tešio ga je Ostin, koji je odjednom poželeo da opsuje. „Ne.Naravno da nije zbog tebe. Ona te voli.”

Darni je zaplakao.„Zbog mene je”, rekao je Ostin. „Bio sam sebična budala. Sve se menjalo

a ja sam mislio, kao budala, da će to biti sjajno i da treba da prihvatim i, pa,evo nas...”

Darni više nije izgledao kao prkosni tinejdžer. Izgledao je kao uznemiren,preplašen, mali dečak.

„Molim te, nagovori je da se vrati”, rekao je. „Molim te, Ostine.”Ostin je s mukom progutao knedlu. Nije odgovorio.

Sedamnaesto poglavlje

Isi je raspakovala svu hranu i piće u podrumu, zajedno sa svimmnogobrojnim poklončićima koje je uspela da ugrabi dok je jurila krozbučnu gužvu u Butsu. Gore, Maja je još bila u smeni, a Perl i Kerolajn suveselo raspravljale o tome u kom uzrastu deci treba saopštiti istinu o DedaMrazu. Kerolajn je smatrala da ako roditelji naporno rade da zarade, decato treba da cene i nauče koliko šta košta. Perl se nije slagala. Bila je subotapre Božića, a Luis je pravio Deda Mrazovu bradu za sebe od ogromnegrudve vate, kartona i lepljive trake. Takođe je imao Deda Mrazovu kapukoju mu je dao Veliki Luis, i dobroćudno se osmehivao deci koja sudolazila u radnju.

„Ja nisam plavi Deda Mlaz”, obratio se predusretljivo jednoj devojčici.„Da li bi želela bladu?”

Devojčica je klimnula glavom, i nije prošlo dugo, a Luis je svoj ručni radpretvorio u procvetalu industriju vate. Na kraju, sitna žena koja je ušlasama i naručila samo zeleni čaj, zatim dugo gledala oko sebe i nešto žustrozapisivala u sveščiću, nagnula se napred.

„Mogu li i ja da dobijem jednu?”, pitala je.„Da”, odgovorio je Luis. „Ali nemojte se pletvarati da ste Deda Mlaz. Vi

niste on.”„Mislim da me niko ne bi pomešao s Deda Mrazom.”„Ili plicajac. Ne smete da se obučete ni kao plicajac.”Žena je delovala zbunjeno i uverila ga je da nema nameru da se prerušava

u policajca.„Izvinite”, rekla je Perl kroz gustu belu bradu. „Tata ga je pustio da gleda

Terminatora dva i nasmrt se uplašio.”„Nisam iznenađena”, rekla je žena. „I mene je nasmrt preplašio, a ja sam

odrasla.”Luis ju je pomno posmatrao toplim smeđim očima.„To nije stvalno, gospodo. Samo na filmu. Idite na spavanje.”Žena je odjednom razvukla usta u ogroman osmeh i naglo zatvorila

svesku. Okrenula se ka Perl.„U redu, u redu”, rekla je. „Predajem se. Dosta mi je. Još malo pa će

Božić i stvarno sam slomljena.” Prišla je pultu i pružila ruku da se rukuju.„Abigejl Lester. Vodič za najveće tajne Londona. Stilski odeljak.”

Perl je ljubazno prihvatila ruku, a nije imala ni najblažu predstavu zašto.„Uf, zdravo.”Kerolajn se bacila preko pulta kao oderana mačka. „A-BIGEJL!”, vrisnula

je kao da su najdraže prijateljice. Žena je delovala prilično zbunjeno. „Uf,je li ovo vaš lokal?”, pitala je.

„Ne, pripada devojci koja plače dole u podrumu”, rekla je. „Sačekajte.ISI!”

„Mogu li da vam ponudim kolač dobrodošlice... šolju tople čokolade?Čašu vina? Ne služimo vino, ali držimo malo za petak uveče...”, brbljala jeKerolajn, a Perl i dalje nije shvatala.

„Ne, ne, hvala. Mogu da vidim po zadovoljnim mušterijama da je ovdesve lepo.”

Isi se teško popela stepenicama, crvenih očiju i otupela. Kao da je umorkoji je donela iz Amerike još nije napustio, već se zgusnuo, i produbio,uvukao u kožu, kao da želi da se probudi, prodrma, ali ne može, jer je znalada bi, ako se sasvim razbudi, videla svet onakvim kakav jeste: prostor ukome je Ostin hiljadama kilometara daleko i uvek će biti.

„Čestitam”, govorio je neko. Isi je zaškiljila i primetila vitku devojkuplave kose.

„Zvanično ćemo objaviti u sledećem izdanju, ali osvojili ste našu nagraduza najlepše ukrašenu samostalnu zanatsku radnju.”

Isi je zatreptala.„Prelomio je ovaj mališan”, objasnila je Abigejl gledajući u Luisa, koji je

znao da je uradio nešto dobro i čekao je da sazna šta tačno. „Poklanjanje

besplatnih Deda Mrazovih brada je nivo usluge koji je prevazišao sve.Svaka čast, mladiću.”

„Hvala mnogo”, uzvratio je Luis, sam od sebe.„Dakle, poslaćemo fotografa... I dobićete ček na petsto funti. Čestitam!”Abigejl je očito očekivala od Isi da nešto kaže, ali ona je uspela samo da

promumla hvala.„Naravno, čitava zamisao je bila moja”, javila se Kerolajn i prišla bliže.

„Mogu da vam ispričam sve o svojim snabdevačima i mnogobrojnimnadahnućima u svetu dizajna enterijera.”

„Pa, volela bih”, rekla je Abigejl. „Izvolite moju posetnicu. Pozvaćemovas iduće nedelje kad se sve stiša posle Božića - da lepo i na miru sveslikamo.”

Kerolajn je zgrabila posetnicu pre nego što je Isi stigla i ruku da podigne.„Sjajno! Cmok! Cmok!”Kad je Abigejl otišla, ispraćena Luisovim poljupcem, noseći bradu,

Kerolajn se pobednički okrenula.„Šta se upravo dogodilo?”, pitala je Isi umorno.„Najlepše ukrašena prodavnica! ZNALA sam da možemo da pobedimo.

Mislim da je to verovatno zbog mog pametnog trodimenzionalnog ukrasa.”„Sigurna sam da jeste”, složila se Isi i potrudila se da se osmehne. Ipak su

uspele i bez nje. To joj je stvorilo gorko-slatko osećanje. „Petsto funti, a?Pa, trebalo bi to da podelite kao dodatnu božićnu nagradu. Mogu vamisplatiti i unapred.”

„Pa, konceptualno govoreći, zaista je bila moja...”, počela je Kerolajn, alizaustavio ju je

Isin brzi pogled. Perlino srce je poskočilo, ali nije želela da budenepravedna.

Jeste bila Kerolajnina zamisao”, ubacila je. „I ona nas je prijavila.”Kerolajn je pogledala u Perl, zadivljena njenom velikodušnošću.„Ni slučajno”, rekla je Isi. „Zaslužne su Luisove brade, tako je rekla. Ako

išta, novac bi trebalo da pripadne njemu. Osim toga, ti si svakodnevnočistila i brisala prašinu sa svih onih ukrasa.”

Kerolajn nije mogla da podnese da još neko bude velikodušan osim nje.„Naravno, ne bih ni sanjala da uzmem više od dela koji mi pripada”, rekla

je. „I, na kraju krajeva, meni ionako nije potreban novac.”Perl i Isi su se nasmešile jedna drugoj, a Isi je, razgledajući prelepi kafe i

zadovoljne mušterije, osetila da bi i ona mogla odnekud da istisne malobožićnog duha.

„Naplavio sam i tebi bladu”, rekao je Luis ozbiljno i ponudio joj ulepljenuvatu i karton sa omčama od selotejpa za uši.

„Hvala, Luise”, zahvalila je. I stavila bradu. Tradicionalni sanduk vina -njena majka očito nije shvatila da se ona preselila - stigao je u stan naBadnje veče. Vino je bilo košer, primetila je. Pozvala je Marijan, ali nijeimala sreće. Uostalom, pretpostavila je da joj majka više ne slavi Božić.Uostalom, nikad i nije.

Sve je bilo spremno za sutra, sva hrana pripremljena i prekrivena folijom,spremna da se ubaci u velike industrijske rerne u kafeu. Sutra će oguliti savkrompir, ali bilo je mnogo pari ruku za taj posao. Sve sitnice kao što su sosod brusnice i kupus na puteru, Isi je rado prepustila Marksu i Spenseru.Košer vino će se pridružiti bocama šampanjca koje je donela Kerolajn idvema bocama viskija koje je Ašoku poklonio zahvalan pacijent.

Ona i Helena su sedele dokasno i čavrljale dok su umotavale poklone zaČadani Imeldu, koja nije ni znala šta se dešava, ali je ipak slutila da senešto dešava, pa je to iskoristila kao izgovor da ostane budna dokasno.Njome se bavio Ašok. Malo-malo pa bi protrčao pored vrata dnevne sobeza malenom, vrištavom devojčicom, dok joj je iznad glave držao prljavupelenu, a Helena i Isi se na njih nisu ni osvrtale.

Razgovarale su o budućnosti.„Iskrsnuo je stan iznad kafea”, govorila je Isi. „Gazda nije siguran hoće li

da ga izda ili proda. Misli da će dobiti više za njega zbog mesta gde senalazi. U suštini, sama sam sebi nametnula preveliku cenu samo zato štoširim divne mirise pečenih kolača.”

„Pa, proveri da li hoće da ti ga iznajmi. On već zna da si dobrapodstanarka. Kasnije možeš da odlučiš šta ćeš.”

„Hmm, možda”, promumlala je Isi.„A mi nećemo ovde biti još dugo”, napomenula je Helena. „Čim počnem

ponovo da radim, uzećemo veću hipoteku i preselićemo se. U svakomslučaju, treba nam bašta za Čadani Imeldu.”

Čadani Imelda je sad jahala Ašoka kao konja i neobuzdano se kikotala.„Pa, možeš da uzmeš i ovaj stan nazad.”„Mogla bih”, rekla je Isi gledajući ružičastu kuhinju i lepe, stare,

izbledele, cvetne fotelje, trenutno potpuno sakrivene ispod planina i planinapoklona. „Ne znam. Možda je vreme da krenem dalje.”

„Prijavila sam se”, rekla je Helena, „u agenciju za medicinske sestre.Pogledaj.”

Pokazala joj je svežanj obrazaca.„Opa”, rekla je Isi. „Šta si im rekla kad su te pitali zašto želiš da se

vratiš?”„Rekla sam: dragi moji, mogu da budem izvanredna istovremeno na

mnogo polja.”„Baš tako?”„Da, baš tako. Ne, ne budi glupa. Samo sam ih podsetila koliko bi bili

srećni da me imaju i da mi ne postavljaju tako bezobrazna pitanja.”„Ha”, izustila je Isi.„A sad, skreni pogled”, naredila je Helena. „Moram da ti umotam

poklon.”„O, ne budi luda”, pobunila se Isi.„Ozbiljno! Skreni pogled ili ga nećeš dobiti.”Isi je uz gunđanje otišla do vrata. Čadani Imelda je sad imala gaćice na

glavi. Ašok je režao na nju i pretvarao se da je medved. Isi ih je nasmešenoposmatrala. Predstavljali su lep prizor. Ašok je shvatio da ih posmatra ipogledao ju je. Prestao je da reži.

„I ti si mogla ovo da imaš”, rekao joj je ozbiljno. Osetila je kako seukočila.

„Vas dvoje. Baš ste ispali blesavi.”„Ašok, PRESTANI OVOG TRENUTKA!”, začuo se glas iz dnevne sobe

koji nije trpeo protivljenje.„Samo želim da Izabel bude srećna. Zar ti to ne želiš? Želiš da iznajmljuje

nove stanove i otvara nove radnje umesto da joj kažeš: Izabel, bilo je lepokad si bila srećna jer su tako i tvoji prijatelji bili srećni, tako da smo svi bilisrećni.”

„Upozoravam te”, ponovo se oglasila.

Isi se zagrcnula. „Nisam ja bila kriva”, izustila je. „Nisam ja otišla.”„Jesi li sigurna?”„Biću dobro.”Ašok je podigao Čadani u naručje i pomazio joj nosom meki maslinasti

obraz.„Želim da budeš bolje od dobrog, Izabel.”Helena je dojurila do njih.„SPAVANJE. Spavanje, spavanje, spavanje. Svi.”

Osamnaesto poglavlje

Kapkejkovi sa pudingom od smokava

100 g neslanog putera100 g melase50 g šećera2 jajeta1 kafena kašičica cimeta1 kafena kašičica mlevenog đumbira1/2 kafene kašičice kardamoma1/2 kafene kašičice mlevenog karanfilića250 g višenamenskog brašna25 g nezaslađenog kakao praha1/2 kafene kašičice sode bikarbone2 kaf ene kašičice praška za pecivo1 kafena kašičica soli 100 ml mleka1 kafena kašičica konjaka1 kafena kašičica vanile

Prethodno zagrejte rernu do 170°C/oznaka za gas 3 i namažiteputerom pleh za kapkejkove.Pomešajte suve sastojke i prosejte; ostavite na stranu.Umutite puter, melasu i šećer srednjom brzinom dok ne budepenasto. Dodajte jaja, jedno po jedno, lupajte dok se sve ne sjedini,a zatim dodajte vanilu i konjak.

Umešajte suve sastojke u tri navrata, naizmenično sa dodavanjemmleka u dva navrata, i mutite dok se posle svakog dodavanja sve nesjedini.Pecite oko 20-22 minuta. Ako želite, stavite preliv od putera ikonjaka.

„SLEĆAN BOŽIĆ! SLEĆAN BOŽIĆ SVIMA!” Luis je srdačno poljubiomajku i baku.

„Pola šest je”, rekla je Perl. „Vrati se na spavanje.”„DEDA MLAZ JE DOŠAO.”Luis je uzbuđeno pokazivao na čarapu ispod malog zdepastog drvceta

koje su svake godine ponovo upotrebljavali, i koje je bilo prekrivenonjegovim tvorevinama. Perl je sačuvala veliki poklon dok ne stignu u kafić;u njihovom stanu nije nigde mogla da ga sakrije. Ali dobio je sve sitnice,lepo umotane.

„Možeš li da se vratiš na spavanje?”, pitala je ošamućeno. Još je bilaiscrpljena, a stan je bio leden. Nije uključivala grejanje preko noći i bilo jeveoma hladno.

„NEEEE.” Luis je žestoko zavrteo glavom da pokaže koliko ne može. Perlnije imala predstavu kako da nagovori četvorogodišnjaka da se vrati naspavanje u božićno jutro.

„U redu onda”, rekla je. „Želiš li tiho da otvoriš svoju čarapu...”„Hladno mi je, mama.”„...zaista tiho u krevetu?”Luis se srećno popeo do nje i nastavio veoma bučno da odmotava

poklone zalepljene jeftinim selotejpom, koje je Perl spakovala kasno,prethodne večeri.

„MAMA! ČETKICA ZA ZUBE!”, viknuo je oduševljeno. „I DOBIO SAMNALANDŽU! I ČOKOLADICE! I ČALAPE! O, čalape”, rekao je malonormalnijim tonom.

„Da, ali to su čarape sa slikom garaže za čudovišta”, rekla je Perl.Oči su mu letele po sobi. Nije bilo paketa dovoljno velikog da bi u njemu

bila garaža za čudovišta. Trudio se da deluje bezbrižno.„Baš me bliga za galažu za čudovišta”, prošaputao je.

Perl se odjednom sasvim razbudila pod navalom adrenalina. Unela jegaražu čudovišta nakon što se radnja zatvorila; odjurila je do Argosa sa tekunovčenim Isinim čekom, sa srcem u grlu, oznojena od uzbuđenja. Znala jeda mora da ostavi nešto novca na stranu, za struju i neizbežno povišenjetroškova prevoza u januaru. I zaista bi trebalo, shvatila je dok se borila saledenim vetrom, da kupi sebi nov zimski kaput. Ovaj je bio tako tanak... ivolela bi da ima one udobne čizme od ovčije kože koje su devojke izgledanosile ovih dana. Ali ne. Ovo će kupiti. I to danas.

„Imate li garažu za čudovišta?”, pitala je kad je upala u prodavnicu,zažarenog pogleda. Čitav dan se plašila da neće nijedna preostati; to je bilanajtraženija igračka godine. U novinama je objavljen članak o tuči koja jeizbila u velikoj prodavnici igračaka oko poslednje; očigledno su se na Ibejuprodavale za stotine funti. Ali morala je da pokuša. Morala je.

Prodavnicom je zavladala tišina, i Perl primeti da je počela da se širi iprolazi joj kroz tanak kaput, a onda se setila da ne tražiš u Argosu ono štoželiš, već popunjavaš obrazac. Svi su je gledali. A onda joj se ljubaznadevojka osmehnula.

„Imate mnogo sreće”, rekla je. „Poslednja isporuka nam je zakasnila. Tekšto je stigla, za većinu prekasno. Ljudi su me nedelju dana psovali zbogovoga.”

Dramatično je zastala.„Ali da, imamo jednu.”Dok je Perl popunjavala narudžbenicu drhtavom rukom, svuda oko sebe

čula je ljude kako telefoniraju - „Dobili su ih! Imaju garaže za čudovišta” -i žurili da ih poruče. Ljudi su nagrnuli u prodavnicu, privučeni vešću.

„Jao”, rekla je devojka dok je Perl uzimala veliku, svetlu kutiju. „Izgledada ste pokrenuli stampedo.”

Perl je kupila i užasno skup, neizrecivo izlišan srebrni papir za uvijanje isvečano ukrasila paket ogromnom crvenom mašnom, a zatim ga sakrilaispod rerne do narednog dana.

Već je skoro stigla kući kad joj je telefon zazvonio.„Perl”, govorila je Kerolajn. „Treba mi nešto onog novca.”

„Pa”, rekla je Perl trudeći se da prikrije uzbuđenje u glasu. „Seti se, Deda

Mraz zna da ideš u Kapkejk kafe. Mislim da je možda i tamo svratio. Znašda oni imaju pravi odžak.”

„O, DA”, uzviknuo je Luis i smesta se razvedrio. Ponovo je pogledao učarapu i izvadio paket nalepnica.

„NALEPNICE!”„Možeš li da budeš malo tiši?”„Možeš li da kažeš Deda Mlazu da nisam bio ozbiljan kad sam lekao da

me baš bliga za galažu?”„Sigurna sam da on to zna.”„Kao beba Isus.”„Upravo tako.”„Hvala na poklonima, bebo Isuse.”Perl je odlučila da je vreme da ustane. Uz blago stenjanje, izvukla se iz

kreveta, uključila gasnu grejalicu i skuvala kafu. Biće to dug dan.

Kerolajn se probudila sama u ogromnom bračnom krevetu sa starinskomposteljinom od egipatskog pamuka i brojnim valjcima, jastucima i drugimukrasima (manje krevet, a više raj za pravu ja, volela je da misli). Prvo jeosetila oštar bol što se probudila sama na božićno jutro.

Tada se setila prethodnog dana. Napolju je bila susnežica i duvao jeledeni vetar. Bez obzira na to, časovi violine i ragbija su se i dalje održavali- mnogi roditelji su smatrali da nije dobro deci davati odmor, da se neulenje. Hermija i Ahil su poslušno ustali i upravo su se oblačili kad im jeKerolajn ušla u sobe.

„Dakle”, objavila je, i dalje obučena u dugački kimono. „Odlučila sam.”Deca su je pogledala.„Napolju je vreme grozno. Ko želi da ostane ceo dan kod kuće u

pidžami?”Deca su ovo gromoglasno pozdravila. I tako je Kerolajn pojačala grejanje

(obično je smatrala kako je pretopla kuća prostačka i loša za kožu) i gledalisu Meri Popins, zatim se igrali društvenih igara, onda je Ahil odspavao (spretrpanim rasporedom u zahtevnoj školi bio je gotovo neprestano umoran,što je objašnjavalo, shvatila je Kerolajn, zašto je sve vreme jadikovao, dokLuis gotovo nikad nije. Kerolajn je verovala da Luis dobija sve što poželi.

Sad je počela da sumnja da možda to i nije tako), a ona i Hermija su sepopele na sprat i Kerolajn joj je dozvolila da isproba svu šminku i odeću iogleda se u ogledalu, i shvatila je kako će se njena prelepa devojčicasvakog trenutka pretvoriti u prelepu tinejdžerku (ako popravi držanje,morala je da pomisli), i moraće na to da se pripremi.

Zatim je naručila knedle za večeru i posle toga otvorila kutiju čokoladica,pa su sedeli oko jelke, Kerolajn je popila čašu šampanjca i dala im obomada probaju, a zatim su otvorili poklone.

Za razliku od prošle godine, ovog puta Kerolajn nije pokušavala da isterasvoje. Nije pokušavala da povredi Ričarda time što će mu baciti u lice tokoliko dobro poznaje decu, ili kako su to pre svega njena deca, ili koliko binjegovog novca mogla da potroši na njih. Jednostavno je mislila na njih ikupila ono što je smatrala da bi voleli da dobiju, bez obzira hoće li joj tozakrčiti njen minimalistički prostor ili hoće li im to predstavljati preprekuda se upišu na dobre fakultete.

Tako je Hermija dobila nintendo sa programom za modni dizajn i nekemoderne lutke, a Ahil je dobio pistu i automobile, a čak je pronašla ivremena i snage da sedne i sve sastavi s njim zajedno; i pošto im jeposvetila toliko pažnje, primetila je, nisu se međusobno svađali i režalijedno na drugo.

Ovo je izgleda izuzetno lako, pomislila je Kerolajn. Možda bih mogla danapišem knjigu na tu temu i postanem međunarodni guru, kao ona žena uFrancuskoj. Zatim je pogledala po dnevnoj sobi, u kojoj je vladao grozannered, podrignula zbog knedli koje stvarno nije trebalo da jede i zapitala seda li bi Perditi smetalo da dođe i na Božić, da bi joj sinulo kako možda ipakne bi mogla da bude roditeljski guru.

Ali mogla je da se potrudi što više može.Ričard je stigao uveče očekujući uobičajenu bujicu gorkih pritužbi,

mrzovoljnu decu i očiglednu ozlojeđenost, sve to skuvano u besprekornojkući čiju je hipoteku i čišćenje on plaćao.

Umesto toga, kuća je bila u užasnom neredu, a deca su - jesu li sesmejala? Jesu li se svi smejali? Je li to Kerolajn na sebi imala pidžamu?Sigurno su se pidžame vratile u modu; sigurno su Stele Makartni iverovatno su ga koštale čitavo bogatstvo.

„Tata!”, viknula su deca. „Dođi da vidiš šta smo dobili! I šta radimo.”Ričard se usplahireno osmehnuo Kerolajn. Kejt je, pokazalo se, bila

podjednako teška kao i Kerolajn - naročito s novcem, pažnjom i opštimstavom. Prokleo je, još jednom, svoju sklonost ka zategnutim plavušama.Ali Kerolajn je izgleda bila dobro raspoložena.

„Otvorila sam bocu šampanjca”, rekla je. „Želiš li da uđeš na petminuta?”

Ušao je. I uspeli su da sednu i razgovaraju, pristojno, dok su se decaigrala iskidanim božićnim ukrasnim papirima, o tome kako će dovršitirazvod i pronaći način da nastave sa svojim životima, a Kerolajn je moždaspomenula kako je čula da Kejt želi ogromnu svadbu za drugo venčanje,neverovatno raskošnu, iz čistog zadovoljstva što ga vidi ubledelog, ali sve usvemu, ponašala se odlično i uspeli su da popiju u čast praznika kao dvojeodraslih.

I prvi put, na božićno jutro, dok je sedela na krevetu i razgledala pokloneod dece, koje je otvorila kad ih je videla te večeri, Kerolajn nije osećalaželju za osvetom, nije bila ni usamljena, niti ljuta. Osećala se privremeno...dobro.

Tada se setila odvratnog nereda koji će morati da pospremi u kuhinji iuzdahnula.

Isi se probudila kad joj se Čadani Imelda uspentrala na lice. Naravno, bilaje u njenoj sobi, iako je Čadani tražila da spava s majkom otkako se rodila(Ašok se pretvarao da mu ne smeta; Helena je otvoreno lagala svakom koje za to pita). Krevet je bio prilično lep, dečji, u obliku saonica s novimdušekom i posteljinom iz Vajt kompanija.

Na trenutak je gotovo zaboravila šta se dešava.„GAGABAGA!”, gugutala je Čadani Imelda priljubivši malo lice uz Isino,

dok joj se pljuvačka slivala iz usta na Isin nos.„O, da”, rekla je Isi glasno. „Moj život je završen a tvoj tek počinje,

sećam se. Dobro jutro, Čadani Imelda! Srećan Božić!” I poljubila ju je.Zatim je morala da stoji sa šoljom kafe u ruci četrdeset pet minuta, dok su

Helena, Ašok i Čadani, svi obučeni u istu crvenu odeću, otvarali poklone.Kupili su i njoj poklone, naravno, ali ona ih je uglavnom slikala za

porodični album. Konačno su raščistili tone papira za uvijanje i ČadaniImelda se nije ni osvrnula na svoj prvi kompjuter, prvi neseser, minijaturniautomobil i novu belu bundicu na crne tufne, jer ju je više privlačila velikakoličina pucketavih mehurića na omotima. Zatim se začulo zvono navratima, jer je stigla Ašokova porodica, i svi su doneli velike taperverkutije pune mirisne hrane i džinovske poklone za Čadani. Isi se izvukla itiho presvukla, bacajući poglede na sivo nebo. Padao je sneg; ne mnogo, alidovoljno da pokrije ulice i vrhove odžaka Stouk Njuingtona; viktorijanskekuće u nizu, velike vile, poneki soliter i veliku gungulu lepog Londona,mirnog u tišini božićnog jutra. Isi je naslonila glavu na prozorsko staklo.

„Nedostaješ mi, deda”, rekla je tiho. Zatim je obukla običnu tamnoplavuhaljinu koju je kupila da izgleda elegantno, mada takođe, shvatila je, nepreterano svečano. Pa, nije bilo ni važno, svejedno će čitavog dana bitiopasana keceljom. Što je bilo i najbolje. Ponovo je bacila pogled na tihigrad, ali nije naglas izgovorila ko joj još nedostaje. Ljubav nije bila izbor.Ali posao jeste. Zasukala je rukave.

„U redu, društvo”, obratila se Ašokovoj porodici; Čadanine četiri tetke suživahno gugutale iznad nje, dok su iz petnih žila raspravljale i nadmetale senajnovijim dostignućima svoje dece. Biće to bučan dan. Dobro bi joj došloda na nekoliko sati pročisti glavu. „Vidimo se u kafeu kad doručkujete.”

Ostin je sanjao. U snu je bio u Kapkejk kafeu. A onda se preplašenoprobudio, dok mu je u glavi tutnjalo. Šta se sinoć dogodilo? O bože, setiose. Darni je ostao kod Marijan, a Merv je izveo Ostina na nekoliko pića,onda je još nekoliko popio sam, što je bilo glupo, jer su američka pića,koliko je on video, napravljena od čistog alkohola, a zatim je, nesiguran nanogama, pokušao da se vrati u hotel i naleteo na devojku iz prodavnicekapkejkova, gotovo kao da ga je čekala, i ona mu je pomogla da hoda,zatim ga je gurnula na leđa u sneg i namestila nešto što je izgleda trebalo dabude seksi izraz, a onda je pokušala da ga poljubi! Odgurnuo ju je iobjasnio da ima devojku a ona se samo nasmejala i rekla da ona izgledanije ovde, pa je pokušala ponovo da ga poljubi. Tada se veoma naljutio, aona se uzrujala i počela da viče na njega kako niko ne razume njeneprobleme.

Nakon toga mu se sve zamaglilo, ali uspeo je da stigne do hotela ujednom komadu. Nije naročito bio ponosan na to veče. Sjajno. SrećanBožić. I sad je bio tu, budan u bezbožni sat i potpuno sam. Sjajno. Odličnoobavljeno, Ostine, u tvom novom, uspešnom životu i novoj uspešnojkarijeri. Sve mu ide sjajno. Odlično obavljeno.

Pomislio je kako treba da pode po Darnija. Njegova sekretarica ga jemrzela, to je bilo jasno; srećom, njemu je tako odgovaralo i već je zahtevaoda hitno premeste Dženet, čiji je sin jedinac živeo u Bafalu. Makenzijeva gaje svejedno pitala želi li da obavi božićnu kupovinu; to je očito bilouobičajeno ponašanje pomoćnog osoblja. Zato ju je zamolio da nabavi neštošto smatra da bi se dopalo četrnaestogodišnjem dečaku (Darniju nije bilojoš ni dvanaest, ali Ostin je smatrao da će mu to verovatno odgovarati) iona se vratila sa gomilom umotanih poklona koje mu je bacila na sto, takoda nije imao blagu predstavu o tome šta će Darni dobiti za Božić. Alipodzemna je radila ceo dan, tako da se uputio u Kvins da poseti Marijan. Sjedne strane se činilo potpuno smešnim što provodi Božić s majkom svojebivše. S druge strane, ona ga je uverila kako nisu slavili Božić, da će jestikinesku hranu u restoranu i da su dobrodošli da sede na sofi i gledajufilmove u pidžamama čitavo popodne, što je u poređenju sa Mervovimiscrpljujućim rasporedom društvenih igara i porodičnih šala zvučalo bašlekovito. Izvukao se iz kreveta i priredio sebi veoma, veoma dugo kupanje.

To na licu su mu definitivno bile kapljice pare, rekao je sebi. Sasvimsigurno nije plakao.

„Samo da ti donese mir...”Na radiju se ponovo vrtela ta pesma. Isi je ogulila četiri hiljade krompira i

spremala se da započne guljenje tri hiljade šargarepa. Ali zaista joj nijesmetalo. Bilo je nečeg u toj jednoličnosti posla i usiljenoj veselosti di-džeja, koji je, verovatno, potpuno sam radio na Božić, i ljupkoj sličnostipesama - onih koje ti se dopadaju (Sufian) i onih koje ne voliš (završila je sputujućim svemircima). Zatim je menjala kanale i slušala dečake iz Kingsakako pevaju božićne pesme, iako ju je to podsećalo na Darnija, mada je onzapravo mrzeo da peva.

Ćurka se presijavala i dobijala zlatnu boju u rerni, zajedno sa predivno

glaziranom šunkom; špargle su bile spremne, kao i crveni kupus. Imala jekonzerve guščije masti da napravi najbolje pečene krompire, i nameravalaje da umuti predivnu pavlovu za desert; želela je da joj pena od belanacaispadne baš kako treba. Dakle, sve je teklo savršeno. Dobro. Lepo.

U jedanaest su svi počeli da pristižu; prvo Perl, koja je odavno bila budnai koja je smesta stavila kecelju i krenula da čisti. Isi je pokušala da jezaustavi. Luis je plesao za njom, pun priča o crkvi i slatkišima koje mu jedao sveštenik i pevanju i kako je Kerolajn došla da ih pokupi njenimVELIKIM KOLIMA („Sad te volim više kad sam ti video kola”, objavio je,na Perlin krajnji užas, ali Kerolajn se, začudo, nasmejala i razbarušilaLuisove čvrste uvojke), zatim je stigla cela Ašokova porodica, a Isi jesmesta zažalila što je napravila vegetarijansku hranu, ili bilo kakvu hranuuopšte, imajući u vidu svu hranu koju su oni dovukli, tako da je sve ukuhinji poprimilo začinjeniji, neobičniji miris, i Kerolajn je otvorila prvubocu šampanjca.

A onda su se, pre svega, svi brzo okupili ispod drveta tako da mogu jednidrugima da predaju poklone. A onda su se svi postideli i govorili „prvo ti,ne, prvo ti” ali, u stvari, bilo je potpuno očigledno da Luis treba da budeprvi, pa je Isi pronašla njegove poklone i izvadila ih.

„Dakle, to je čudno”, rekla je Helena.I bilo je čudno, Jer tu je bilo pet velikih četvrtastih paketa, svi potpuno

iste veličine i oblika. I.uisove oči su ličile na tanjiriće.„Rekla sam da će Deda Mraz proći ovuda”, rekla je Perl, i pogurala ga

napred. Posegao je za prvim - Perlinim, s predivnim srebrnim omotom iogromnom crvenom mašnom.

Zavladao je neverovatno dugačak tajac. Tada se Luis okrenuo majci,razrogačenih očiju, blistavih od neprolivenih suza, sa ustima razjapljenim odzaprepašćenosti i čuđenja.

„DEDA MI JE KUPIO GALAŽU ZA ČUDOVIŠTA!”Tada su svi pogledali u četiri druga paketa, potpuno istog oblika, i smesta

shvatili šta se dogodilo.Dobio je jednu od Isi, koja je za vreme ručka otrčala do Hemliza i platila

čitavo bogatstvo za nju. Dobio je jednu od Ašoka i Helene, koji su jeporučili preko interneta mesecima ranije. Jednu od Kerolajn, prelepo

upakovanu. Jedna je bila Perlina, naravno. A za poslednju Perl nije moglanikako da se seti. Onda joj je sinulo. Bila je od Dotija. Zavrtela je glavom uneverici. Pomislila je da je to zato što svi veoma vole Luisa. Nije shvatalada nije u pitanju bio samo Luis.

„Deda Mraz je pogrešio”, objasnila je, mazeći ga. „Sigurna sam da ostalemožemo da vratimo.” Besomučno je mrdala obrvama na ostale.

„Verujem da Deda Mraz isto menja igračke”, Isi je glasno rekla, pa unovčaniku potražila račun. „Nije ni čudo što je bila onakva nestašica.”

Luis nije ništa rekao. Ležao je nasred radnje, nesvestan svih oko sebe,ispuštao zvuke raznih čudovišta, automobila i kamiona i na smenurazgovarao sa svakim čudovištem. Svima je bio na putu. Nikome ninajmanje nije smetalo.

Perl se povukla da pošalje poruku Dotiju. Zatim je na kraju dodala „svratiako si slobodan xx”. Baš kad se spremala da je pošalje, neki pokret ispredizloga joj privuče pažnju. Podigla je pogled. Bio je to Ben, koga nije videlajoš od one svađe. Izgledao je pokunjeno, sa raširenim rukama.

Prišla je vratima.„Hej”, pozdravila ga je.„Hej”, uzvratio je, spuštenog pogleda.„Vidi”, počeo je. „Bila si u pravu. Nije trebalo da uzimam onu prokletu

garažu. Otkupio sam je od tipa u pabu.”„Bene”, izustila je Perl gorko razočarano.„Ali vratio sam je, u redu? Znao sam da je sumnjiva. Žao mi je. Radio

sam dokasno. Samo kao obezbeđenje, ali i to je posao, zar ne? Vidi, jošsam u uniformi.”

Pogledala ga je. Bio je.„Odgovara ti ta uniforma.”„Zaveži”, rekao je i preleteo pogledom preko oblina Perline meke stare

vunene haljine, najbolje koju je imala. I dalje joj je pristajala.„U svakom slučaju”, rekao je i predao paket. „Nije garaža, dobro. Nešto

što sam mogao da priuštim. Pošteno.”„Uđi”, pozvala ga je. Brzo je izbrisala poruku na telefonu. „Hajde, uđi.”Svi su ga veselo pozdravili i Kerolajn mu smesta pruži čašu. Luis je

skočio, sa tako širokim osmehom da je izgledalo kao da će da pukne.

„DEDA MLAZ Ml JE DONEO GALAŽU ZA ČUDOVIŠTA”, uzviknuoje.

„A ja sam ti doneo ovo”, rekao mu je Ben.Luis je odmotao poklon. Unutra su bile dve pidžame s likovima iz garaže

za čudovišta. Bile su mekane i tople i prave veličine, i Luisu je upravo totrebalo.

„DŽAMA S GALAZOM ZA ČUDOVIŠTA!” , rekao je Luis. Počeo je daskida odeću. Perl je pomislila da ga zaustavi - nosio je lepu, elegantnukošulju i novi džemper - ali u poslednjem trenutku se predomislila.

„Srećan Božić”, obratila se svima u prostoriji i podigla čašu.„Srećan Božić”, uzvratili su ostali.

Posle toga, svi su navalili na svoje poklone. Kerolajn je dala sve od sebe dase ne mršti na neukusne svece i tričarije koje je dobila. Čadani Imelda jeuspela da pojede celu ukrasnu ružu. Luis nije skidao pogled sa garaže. Isi,koja se motala blizu kuhinje, primetila je da nije dobila nikakve poklone, alio tome nije mnogo ni razmišljala.

Poređala je sve stolove u niz da napravi jedan dugačak sto za sve, aAšokove sestre su se gurale sa Isi u kuhinji, čavrljale, smejale se, šalile idelile krekere, pa je Isi osetila kako se prepustila i dozvolila da je opšteveselje i lakoća ponesu sa sobom. Naravno, došao je i Čester iz gvožđarskeradnje i gospođa Hanovic, čija su deca živela u Australiji, i sve u svemu,sto je bio veoma dugačak dok nisu svi posedali da jedu, pomalo pijani, doksu u pozadini glasno svirale božićne pesme.

Večera je bila veličanstvena. Bhaji i kari s đumbirom i repom smestili suse pored savršeno pečene ćurke, kilometara čipolata i najhrskavijih pečenihkrompirića, i sve je bilo ukusno. Svi su se najeli i napili do pucanja, osimIsi, kojoj nije bilo do toga, i Kerolajn, koja nije mogla, ali se potrudila okocrvenog kupusa.

Na kraju obroka Ašok je ustao.„Sad samo želim da kažem nekoliko reci”, počeo je blago se njišući. „Pre

svega, hvala Isi što je otvorila svoju radnju - svoj dom - svima namabeskućnicima i lutalicama na Božić.”

Začulo se lupanje nogama i veselo pozdravljanje.

„Večera je bila predivna - hvala svima koji su doprineli...”„Čuj, čuj”, ubacila se Kerolajn. Kerolajn.”Svi su prasnuli u smeh i zazveckali viljuškama.„Dobro, imam da kažem dve stvari. Prvo, Isi, možda si primetila da nisi

dobila nijedan božićni poklon?”Isi je slegla ramenima da pokaže kako joj to nije važno.„Dakle, aha! To nije tačno!”, viknuo je Ašok. Podigao je kovertu. „Ovo je

mali znak našeg poštovanja. Svih nas. O, i ponovo smo zaposlili Maju.”„Ko je Maja?”, pitao je Ben Perl. Velikom rukom joj je stezao butinu

ispod stola.„Niko”, odgovorila je brzo.Isi je drhtavim rukama otvorila kovertu. Unutra se nalazila povratna karta

za Njujork.„Svi su doprineli”, objasnio je Ašok. „Zato što.„Zato što si budala!”, viknula je Kerolajn. „I neću ti ponovo pozajmiti

jaknu.”Isi je pogledala u Helenu, sjajnih očiju.„Ali bila sam... pokušala sam...”„Pa, pokušaj ponovo, prokleta budalo”, rekla je Helena. „Jesi li luda?

Kladim se da je potpuno prokleto nesrećan. Tvoja mama je rekla da jeste.”„Baš mi se sviđa što svi ćaskaju s mojom mamom osim mene”, rekla je

Isi. Bacila je pogled na datum na karti.„Mora da se šalite.”„Ne”, odvratila je Kerolajn. „Najjeftiniji datum za letenje. A nema boljeg

trenutka od sadašnjeg; uzeli smo Maju za celu sledeću nedelju.”„Ne mogu čak ni da stignem do aerodroma.”„Srećom, lečio sam taksistu od bolesti bubrega”, rekao je Ašok. „Pitao

me je može li nešto da učini. Pitao sam ga može li da preveze mojuprijateljicu do Hitroa na Božić. Mnogo je uzdisao i stvarno se mrštio, alikrenuo je ovamo.”

„A ja sam te spakovala!”, obavestila ju je Helena. „Ovog puta propisnuodeću, biće ti drago da čuješ.”

Isi nije znala kuda da pogleda. Ruka joj je drhtavo poletela ka ustima.„Hajde”, rekla je Helena. „Imaš li zaista šta da izgubiš?”

Isi se ugrizla za usnu. Ponos? Samopoštovanje? Pa, možda joj to i nijetoliko značilo. Ali morala je da zna Morala je da zna.

„H... h... hvala”, promucala je. „Hvala. Hvala vam mnogo.”„Napraviću ti sendvič za avion”, ponudila se Perl. „Ovog puta nije

poslovna klasa.”Kerolajn je uspela da ubedi Perl, kad je shvatila koliko joj je potreban

novac, kako su svi za kartu priložili samo po deset funti. Perl je imala samoneodređenu predstavu o tome koliko koštaju letovi avionom i poverovalaje.

Spolja se začulo trubljenje.„To je tvoj taksi”, rekao je Ašok.Helena joj je predala torbu i pasoš. Isi je ostala bez reći. Zagrlile su se,

pridružila im sePerl, a onda i Kerolajn, i sve su se skupile u jednu veliku loptu.„Uradi to”, rekla joj je Helena. „Ili reši. Ili šta god. U redu?”Isi je progutala knedlu. „U redu”, odgovorila je. „U redu.”I svi su je posmatrali kako izlazi na sneg.„E sad”, oglasio se Ašok, uz veliku knedlu u grlu, i izvadio malu kutijicu

za nakit iz džepa. „Hm. Imam još nešto da obavim.”Ali Kerolajn je vrisnula. Iz snega se pojavila sićušna Donaldova prilika, a

odmah iza njega, jurili su Hermija i Ahil. Beba se uputila pravo u Kapkejkkaje i svi su se okupili da ga pozdrave.

„Pobegao je!”, rekla je Hermija.„I mi smo pobegli”, dodao je Ahil. „Tamo je stvarno dosadno.”Perl je namignula Kerolajn.„Pa, napraviću vam toplu čokoladu a onda se odmah vraćate”, rekla im je

Kerolajn. Pozvala je Ričarda i on je pristao da ostanu na popodnevnomigranju. A onda je zaćutao. „U stvari, možemo li svi da dođemo?”, pitao je.„Ovde je smrtno dosadno.”

Kerolajn je razmislila.„Ne”, odbila je, ali ne neljubazno. „Ovo nije moj dom da vas pozovem.

Ali razgovaraćemo uskoro.”

Perl je, dok je punila mašinu za pranje sudova u podrumu, napisala porukupa je izbrisala, napisala novu i izbrisala i nju. A onda je konačno otkucalajednostavne reči

„Hvala ti, srećan Božić”, i poslala je Dotiju. Šta je drugo mogla da kaže?„Šta radiš tu dole?”, čula je Benov duboki glas.„Ništa!”, odgovorila je.„Dobro”, prihvatio je Ben. „Zato što mi pada na pamet ponešto što bismo

mogli da radimo.”Perl se zakikotala i odbrusila mu, pa osetila kako joj toplom rukom

dodiruje lice i posle toga je jednostavno pomislila „srećan Božić”. SrećanBožić.

Devetnaesto poglavlje

Galefte des Rois,19 njujorški kolač30 g paštete od badema30 g belog šećera3 supene kašike neslanog putera, omekšalog1 jaje1/4 kafene kašičice ekstrakta vanile1/4 kafene kašičice ekstrakta badema2 supene kašike višenamenskog brašna1 prstohvat soli1 paket lisnatog testa1 jaje, umućenojedan poklončić (tradicionalno mala porcelanska - ne plastična! -figurica)Šećer za glazuru,jedna zlatna kapa za žurkuZagrejte rernu na 220°C/oznaka za gas 7; obložite pleh za pečenjepapirom, za pečenje.Umutite paštetu od badema u seckalici za hranu sa polovinomšećera, zatim dodajte puter i ostatak šećera, zatim jaje, ekstraktevanile i badema, zatim brašno i so.Razvijte jedan sloj lisnatog testa, u kvadrat od 20 cm Neka testoostane hladno; ne mesite niti razvlačite. Isecite veliki krug. Ponoviteohladite krugove.Postavite nadev od badema na sredinu jednog kruga od testa na

papiru za pečenje. Ostavite velik rub okolo. pritisnite figuricu nanadev. Postavite drugi krug testa odozgo i slepite krajeve.Namažite jajetom gornje testo i napravite proreze (umetnički akoželite). Pecite petnaest minuta u prethodno zagrejanoj rerni. NEotvarajte rernu dok ne istekne vreme, jer testo neće u potpunostinarasti. Izvadite iz rerne i pospite šećerom za glazuru. Vratite urernu i pecite još 12 do 15 minuta, ili dok gornji, deo ne dobijezlatnosmeđu boju. Prebacite na žičanu rešetku da se ohladi.Ukrasite zlatnom kapom za žurke. Poklonite tu kapu onome kodobije figuricu (ili Luisu).

Ostin se pojavio kod Marijan s bocom kirša, iako ni sam nije bio siguranzašto. Smesta se osetio pomalo čudno, pošto je tamo bio jedini muškaracbez brade, ali svi su delovali veoma ljubazno - bilo je oko četiri porodice, ina peći su se kuvale knedle. Nije bilo ukrasa, naravno, ni čestitki, nitelevizije; ništa što bi pokazalo da ovo nije običan dan. Što naravno i nijebio. Svima ostalima.

Darni je zadovoljno sedeo i čavrljao s jednim starijim čovekom u dnevnojsobi uz mutnu katu.

„Razgovaramo o prirodi zla”, objasnio je Darni. „Sjajno je.”„Je li to kafa?”, pitao je Ostin. „Sjajno. Samo ti to treba.”Promolio je glavu iza vrata. „Ćao, Marija... Mirijam. Treba li vam

pomoć?”„Ne, ne”, odvratila je Marijan, koja je veoma loše razvijala testo.„U redu. Slušajte, hoće li vam smetati ako predam Darniju njegove

poklone? Shvatam da nije zaista...”„Ne, ne, u redu je”, rekla je Marijan. „Polovina njih svejedno potajno

dobija poklone, samo ne treba to da spominjemo.” Nevaljalo se osmehnula.„Zaista delujete srećno ovde, skrasili ste se”, primetio je.Marijan se osmehnula i pogledala kroz kuhinjska vrata. U dnevnoj sobi je

muškarac u pedesetim, s dugom bradom i lepim smeđim očima, podigaopogled, uhvatio njen i osmehnuo joj se.

„Dobro je”, odgovorila je Marijan crveneći. „Iako su ovde svi prepametniza mene.”

„Pretvarate li se da ste glupi?”, pitao ju je nežno Ostin.„Ne, to ti radiš”, odgovorila mu je i pogledala ga tako da ga je neodoljivo

podsetila na kćerku. „Predaj sad bratu poklone. Misli da neće ništa dobiti.”„Stvarno?”Ostin se vratio u sobu s velikom torbom poklona. „Srećan Božić”, rekao

je. Darni je razrogačio oči. „Mislio sam da neću dobiti nikakve poklone.”„Šta, zato što si sad Jevrejin?”Darni je odmahnuo glavom. „Ne”, odgovorio je. „Zato što sam bio tako

grozan.”Ostinu se činilo da će mu srce pući.„Darni”, rekao je i spustio se na kolena. „Darni, šta god da se desi...

nikad, nikad nemoj misliti da si grozan. Mislim da si neverovatan i sjajan ipovremeno malo težak...”

„I stojim ti na putu.”„Pa, nisi ti kriv zbog toga, zar ne?”Darni je obesio glavu.„Da...”, počeo je. „Da me nisu izbacili iz škole, da li bismo još živeli u

Engleskoj sa Isi?”„To nema veze”, odgovorio je. „Dobro je što smo ovde. Dobro je. Zar

nije?”„Da zarađuješ mnogo novca i radiš po ceo dan, a ja te nikad neću

viđati?”, pitao je Darni.„Miran”Seo je i počeo da otvara poklone. Ostin se zagledao, kao i druga deca,

očaran onim što je Makenzijeva kupila. Bila je tu neka takozvana NFL igraza konzolu (kakvu Darni nije imao), i dugački košarkaški dres koji mu jedolazio do kolena i ličio na haljinu, i kapa za bejzbol s propelerom na vrhu.Darni je pogledao u Ostina. „Nemam pojma čemu sve ovo služi”, izgovorioje tiho. „Je li to da bih postao Amerikanac?”

„Zar ti se ne sviđa?”, pitao je Ostin.Darni je spustio pogled, očajnički se trudeći da ne deluje nezahvalno.

Ponašao se najbolje što je mogao. To je Ostina pomalo izluđivalo.„Da... mislim, treba ti kompjuter i još ponešto da to upotrebiš... ali

pretpostavljam...”

Nastao je tajac.„Hvala”, rekao je Darni.Mnogo stariji dečak s tek izniklim, paperjastim brkovima podigao je

igricu. „Mogu ja da ti pokažem kako ovo radi, ako želiš.”„Hvala”, odvratio je Darni i malo se razvedrio. „Kul.”Marijan je došla iz kuhinje i pozvala Ostina.„Imam poklon za tebe”, rekla mu je. Podigao je obrve kad je izvadila

kovertu. „Želim da odeš da vidiš moju kćerku”, rekla mu je. „Ne,zahtevam. Samo na dan-dva. Vidite možete li vas dvoje da se dogovoritebez smetnji. Mi ćemo ovde paziti Darnija; zabavlja se sa ostalom decom.Samo idi da je vidiš. Ona ne zna da je gotovo. Ona ne zna šta se dešava.Sviđaš mi se, Ostine, ali ako je unesrećiš ili je napustiš, odseći ću ti sveprste. Je li to jasno?”

Otvorio je kovertu drhtavim prstima. Zurio je u nju.„Gde ste nabavili novac za ovo?”, pitao je.„O, prijatelj koji je zarađivao prilično mnogo novca na kompjuterima...

umro je”, odgovorila je. „Divan čovek. Pa, ponekad užasan. Mada, veomapametan.”

Ostin je podigao obrve.Oboje su gledali na lelujave pahulje snega u maloj bašti. Ponovo je

pogledao kartu.„Ovaj let je za dva sata.”„Baš imaš sreće što si već u Kvinsu, zar ne?”

Ovog puta nije bilo spavanja u avionu. Već sita od božićne večere, Isi nijemogla ni da pogleda hranu. Posada je bila raspoložena i vesela. Ali avion jebio pun mrzovoljnih ljudi koji su mrzeli Božić ili im ništa nije značio, pa binjihovo veselje bilo uzalud potrošeno. Snažno je stezala torbu, grizla usnu itrudila se da ne razmišlja ni o čemu osim o tome da prvi put u dve nedeljenije plakala. I da će, ovako ili onako, njih dvoje uskoro ponovo biti u istojprostoriji. Nije dozvoljavala sebi da razmišlja dalje od toga, i jednostavnose zagledala u pucketavi led na ovalnom prozoru zureći u prazno.

Ostin se u avionu našao tako brzo da nije imao vremena ni da razmišlja.Pokušao je da misli dovede u red, ali osećao je da su prepune besmislica.

Popio je izuzetno veliku čašu viskija i pokušao da zaspi. Nije uspeo.Avioni su im prešli preko Njufaundlenda; Isi je letela u njujorško jutro,

Ostin u londonsko popodne, a čisti beli tragovi pare iscrtavali su veliki krstna nebu.

Nije bilo saobraćaja. Ostin nije ni zastao da razmisli; znao je tačno gde ćeona biti. Gde bi uvek bila. Kad se taksista - koji je živahno pričao onedavnom čudesnom oporavku od bolesti bubrega, što Ostin gotovo nije nislušao - zaustavio pored malog prolaza u Ulici Čerč, Ostinu su pažnjuprivukli nizovi novogodišnjih lampica ispred Kapkejk kafea, čija se svetlostodbijala od prljavog belog snega, zamagljeni prozori i, unutra, obrisikretanja veselih ljudi.

Čim je to video, istog trena mu je sve bilo kristalno jasno, znao je. Vratiobi se. Mogli bi da počnu ponovo. Pokušao bi nešto, bilo šta. Smislili bi već.Njujork je bio neprijatan, svetlucavi san. Nije za njega. Već je jednomodustao od svega u životu. Mogao bi ponovo. Zato što se na kraju te žrtvenalazila sreća. Znao je to. I koliko god novca zarađivao, ili koliko godDarnijeva škola bila dobra, ne bi bili srećni - nijedan od njih - bez Isi. I to jebilo to. Zastao je na trenutak kad je taksi krenuo, noć se brzo spuštala,dugačak zimski kaput mu je lepršao na vetru, kao i šal; zastao je i dubokoudahnuo od sreće pre nego što je krenuo napred, veselo i otvorenog srca, kabudućnosti. Otvorio je vrata iznad kojih je zazvonilo zvonce.

Zavladao je dug tajac.„Šta, dođavola?”, izustila je pomalo pripita Perl kad se, istovremeno,

Luis zaleteo Ostinu u noge.„OSTINE! GDE JE DALNI? NEDOSTAJAO SI MI OSTINE!”Neko od Ašokovih rođaka dunuo je u papirnu trubu. Zazvučala je tužno u

tišini.Sneg je i dalje padao. Isi se gotovo nije sećala ni trenutka putovanja, niti

izuzetno kratkog reda na carini. Ponekad se činilo da su se predgrađaLondona i predgrađa Njujorka dodirivala, i da su svi deo jednog istogvelegrada taksija, restorana, poslova i ljudi koji žure prepuni obaveza.Taksi ju je dovezao do hotela.

„Žao mi je, gospođo”, rekla joj je ista ljubazna žena koja je tu bila i pre.

„Bojim se da se gospodin Tajler odjavio.”Isi je progutala pljuvačku. To joj nije ni na pamet palo. Nije imala pojma

gde bi mogao biti. Je li otišao kod svog šefa na Božić? Nije znala kako dastupi u vezu s njim. I nekako se nadala... znala je da je to glupo, blesavo,ali nekako se nadala da će ga sresti; da će ga videti; da će mu se lice -nadala se - razvući u onaj njegov široki osmeh; da mu potrči u zagrljaj. Daneće morati da ga zove i vodi mučan razgovor i zvuči očajno - ili još gore,ludo. Mnogo je bolje samo se pojaviti a kasnije objašnjavati, pomislila je.

„Imate li sobu?”, pitala je.„Imamo još jednu”, odgovorila je žena, ljubazno se osmehujući.

„Sedamsto osamdeset dolara.”Isi je zgrabila kreditnu karticu kao da ju je nešto ubolo. „O”, rekla je. „O,

neću za sada.”Žena se zabrinula. „Znate, veoma je teško naći hotelsku sobu u Njujorku

za Božić”, izjavila je saosećajno.Isi je uzdahnula. „U redu je”, rekla je odmahujući glavom, zapanjena kako

joj je poduhvat propao, uz sve uzbuđenje i dobre namere s kojima su jenjeni prijatelji ovamo poslali. „Mogu da prespavam i na maminom kauču.”

„Sjajno!”, rekla je ljubazna recepcionerka.

Tako bi bilo najbolje, pomislila je. Da ostane večeras kod mame, sutrapozove Ostina gde god on bio, i da se sretnu kao civilizovane odrasleosobe. Tako bi bilo najbolje. Moći će da se naspava i okupa i sve to.Uzdahnula je. Saslušaće mamino predavanje o tome kako se ne trebaoslanjati na muškarce ili, u stvari, ni na koga. Sve to.

Prvo je lutala ulicama. Bio je lep dan; sunčan, uz pucketanje leda. Doklegod si na suncu, nije ni bilo tako hladno. Na ulicama je bilo mnogo ljudi,koji su šetali i pozdravljali jedni druge; turista, koji nisu sasvim bili sigurništa da rade na Božić, pa su skidali i dizali ruksake i slikali; mnoštvo Jevrejabučno je ulazilo u kineske restorane. Bilo je... bilo je lepo.

Konačno se našla u poznatoj sporednoj ulici. Velike prodavnice nisu bileotvorene, naravno, ali neverovatno koliko onih malih jeste. Čak i na Božić,trgovina je bila sve. Odjednom je čula svoju omiljenu božićnu pesmu kojaje dopirala kroz otvorena vrata... i privukao ju je miris. Ušla je. Bila je,

primetila je uz brzo sevanje bola, jedina mušterija. Dobro. Možda je bio tu.Jedina zaposlena stajala je crvenih očiju pored kase, i nije čak ni podiglapogled.

„Zdravo”, rekla je Isi.

Dvadeseto poglavlje

Kapkejk od vanile, uz pristanak The Caked Crusadera

Za kapkejkove125 g neslanog putera, sobne temperature125 g šećera u prahu2 velika jajeta, sobne temperature125 g samorastućeg brašna, prosejanog2 kafene kašićice ekstrakta vanile (zapamtite - ekstrakta - neesencije. Ekstrakt je prirodan, dok esencija sadrži kemikalije i ružnaje) 2 supene kašike mleka (možete koristiti punomasno mleko ilidelimično obrano, ne obrano, jer ima grozan ukus)

Za krem od putera125 g neslanog putera, sobne temperature250 g šećera za glazuru, prosejanog1 kafena kašičica ekstrakta vanileMalo mleka - pod tim podrazumevam da počnete sa supenomkašikom, umutite, vidite ima li krem teksturu kakvu želite, a akonema, dodajte još jednu supenu kašiku itd.

Način pripremeZagrejte rernu na 190°C/ rernu s ventilatorom na 170°C/ oznaka zagas 5. Postavite papirne korpice u modle za kapkejkove. Ovaj receptje dovoljan za 12 kapkejkova.

Umutite puter i šećer dok smesa ne postane glatka, penasta i bleda.Za ovo će vam trebati nekoliko minuta čak i sa mekim puterom.Nemojte štedeti na ovo fazi, jer tu smesa dobija vazduh. Kako ćeteumutiti sastojke zavisi od vas. Kad sam počinjala da pečem, koristilasam drvenu varjaču, zatim sam uzela ručne električne miksere a sadimam stojeći mikser. Svi će dati isti rezultat, međutim, ako koristitedrvenu varjaču, usput ćete odraditi i sjajne vežbe za mišiće ruku...ko kaže da su kolači nezdravi?Dodajte jaja, brašno, vanilu i mleko i mutite dok sve ne postaneglatko. Neki recepti zahtevaju da dodate sve sastojke posebno ali, zaovaj, ne morate o tome da brinete. Ovde tražite takozvanu “gustinupadanja”, to znači kad uzmete kašiku smese i blago udarite po njoj,smesa će spasti. Ako se smesa ne odvoji od kašike, mutite još.Ako i dalje neće da spadne, dodajte još jednu supenu kašiku mleka.Kašikom izvadite smesu a papirne korpice. Nema potrebe da jeravnate jer će to umesto vas učiniti toplota rerne. Ubacite pleh ugornju polovinu rerne. Ne otvarajte vrata rerne dok kolači ne budupečeni 12 minuta, zatim ih procente tako što ćete ih bocnutičačkalicom po sredini - ako izađe čista, kolači su spremni i možete ihizvaditi iz rerne. Ako se na čačkalici pokaže presno testo, vratite ih urernu i ostavite ih još nekoliko minuta. Pošto su kapkejkovi mali,mogu brzo od nepečenih da postanu prepečeni, pa morate bitioprezni. Ne brinite ako vašim kolačima treba duže nego što jenavedeno u receptu - rerne se razlikuju.Čim izvadite kapkejkove iz rerne, izvadte ih iz pleha na žičanurešetku. ako ih ostavite u plehu nastaviće da se peku (pleh je veomavruć) i papirne korpice mogu početi da se odvajaju od testa, štodeluje ružno. Čim se nađu na rešetki, brzo će se ohladiti - zatridesetak minuta.Sad napravite krem od putera; umutite puter u činiji, sam, dok nepostane veoma mekan. Počeće da liči gotovo na šlag. U ovoj fazi vaškrem postaje lagan i ukusan.Dodajte šećer za glazuru i mutite dok ne postane lagano i penasto.Prvo to radite nežno jer će se šećer za glazuru podići i prekriti i vas

i vašu kuhinju belim prahom! Nastavite da mutite sve dok se puter išećer ne sjedine i ne postanu glatki; to ćete najbolje proveriti akostavite malu količinu smese na jezik i pritisnete je na nepce. Ako jezrnasto, morate još da mutite. Ako je glatko možete preći na sledećikorak.Umutite i vanilu i mleko. Ako krem od putera nije mek kao što bisteželeli, dodajte još malo mleka, ali budite oprezni - ne želite da krempostane bljutav.Razmažite ga ili istisnite preko kapkejkova. Razmazivanje je lakše ine zahteva dodatnu opremu. Međutim, ako želite da vam kapkejkoviizgledaju privlačno, mogli biste da kupite kesicu za nanošenjeglazure i štrcaljku u obliku zvezde. Možete uzeti kesice za glazuru zajednokratnu upotrebu, pa nećete morati da ih perete.Dodajte kakve god želite ukrase - ovde možete biti maštoviti. Ja samranije koristila šećerno cveće, na stotine i na hiljade, čokoladnekuglice, jestivi sjaj, mrvice, orahe, mrvljene pahuljice... mogućnostisu beskrajne.Uživajte u slavi što ste napravili nešto tako divno.Prijatno.

Veličina ljudskog saosećanja je neverovatna, mislila je Isi. Iskreno, nijemogla da veruje da će sedeti ovde i slušati kako drugo ljudsko biće pričakoliko je nepravedno to što njen momak nije hteo da spava s drugom.

„Upoznala si me”, izgovorila je na kraju. „Znala si da postojim.”Keli-Li je nastavila da plače, i krupne suze su joj se slivale s kraja

savršenog prćastog nosa. „Ali ti si strankinja”, odvratila je. „Mislila sam dazato nije važno, znaš šta mislim?”

„Ne”, odgovorila je Isi.„Ti si iz Evrope! Svi znaju da tamo svi imaju po šest devojaka.”„To svi znaju?”„O, da”, rekla je Keli-Li. „I nemaš pojma koliko je to teško. Sad ću

izgubiti posao...”„Zato što si probala da smuvaš nekoga?”, pitala je Isi. „O bože, tvoj šef je

daleko oštriji od mene.”

„Ne... očigledno, moji kapkejkovi nisu dobri.”„Nisu dobri”, složila se Isi. „U stvari, grozni su.”„Pa, oni donesu upola spremljene, a onda bi ja trebalo da vežbam i

napravim sveže, ali nikad se zapravo nisam potrudila.”Isi je zakolutala očima.Keli-Li je zatreptala. „Znači, on te stvarno, stvarno voli?”„Ne znam”, odgovorila je Isi iskreno.„Kad budem u tvojim godinama, možda ću znati šta je prava ljubav”,

rekla je Keli-Li i ponovo zaplakala.„Da, da, možda”, složila se Isi. „Hoćeš mi pokazati svoju kuhinju?”Keli-Li ju je povela. Rerna nije bila čak ni topla, ali kuhinja je bila

neverovatno dobro opremljena.„Pogledaj sav ovaj prostor!”, uzviknula je Isi. „Ja radim u bunkeru! Ti

imaš prozore i sve.”Keli-Li se tupo osvrnula oko sebe. „Kako god.”Isi je zavirila u ogroman, najsavremeniji vakuum frižider. „Jao. Tako bih

volela da imam ovakav.”„Nemaš frižider?”Isi se na ovo nije ni osvrnula, već je izvadila desetak jaja i nešto putera.

Pomirisala ga je.„Ovaj puter je vrlo prosečan”, primetila je. „Loš početak. Ali koristiće.”

Dodala je mleko, zatim je otišla do velike buradi s brašnom i šećerom,zavezujući oko sebe kecelju. Keli-Li ju je zbunjeno posmatrala.

„Hajde”, obratila joj se Isi. „Nemamo čitav dan. Pa, imamo, zato što jeBožić i nijedna od nas nema kuda da ode. Ali hajde da ne razmišljamo sado tome.”

Keli-Li je slušala, u početku malodušno, a onda pažljivije, dok joj je Isistrpljivo objašnjavala koja je prava temperatura za mućenje putera i šećera,koliko je važno da se ne pretera s mućenjem, pravu visinu za prosejavanjebrašna, za šta Keli-Li nikad nije ni čula.

Dvadeset minuta kasnije ubacile su četiri ture kolača u rernu, i Isi jepočela da joj otkriva tajne mućenja glazure.

„Sačekaj ovo”, rekla je. „Nećeš verovati kakve si bućkuriše pre mutila.”Umutila je glazuru u poslasticu lakšu od šlaga i nagovorila Keli-Li da je

proba. „Ako ne probaš, ne znaš šta radiš”, objasnila je. „Moraš sve vremeda probaš.”

„Ali neću stati u farmerice!”„Ako ne probaš, nećeš imati posao i nećeš moći ni da kupiš farmerice.”Kuhinjom se raširio miris - konačno predivan, koji je zamenio miris sode

bikarbone - i Isi se odmah osetila smirenije i opuštenije. Bila je tu. I on jetu, negde. Sve će izaći na dobro. Uzela je telefon i pozvala majku.

„Šta se, dođavola, dogodilo?”, oglasila se Marijan.

U Kvinsu se sve razjasnilo. Isi se pojavila sa dvadesetak vilinskih kolačića,kako ih je njena majka uporno nazivala.

„Darni!”, uzviknula je Isi kad joj je poleteo u naručje. To nije očekivala.„Izvini”, promucao je. „Žao mi je. Bio sam ljut na tebe i ti si otišla.”„Ne”, odgovorila je. „Ja sam bila ljuta i ponašala sam se kao mama, a to

nije bilo u redu i povredila sam te. Ja se izvinjavam.”Darni je nešto promumlao. Čučnula je da ga bolje čuje. „Voleo bih da mi

jesi mama”, izgovorio je.Nije ništa rekla, samo ga je čvrsto zagrlila. Tada se setila.„Znaš zašto mi je torba tako prokleto teška?”, pitala je. Odmahnuo je

glavom. „Donela sam ti poklon.”To joj je palo na pamet u poslednjem trenutku; prilično blesava zamisao,

razmišljala je. Ali Luisu je mogla da kupi i nešto drugo.Razrogačio je oči kad ju je ugledao.„OPA!”, uzviknuo je. Pritrčala su i ostala deca.„GARAŽA ZA ČUDOVIŠTA!”Isi se osmehnula majci. „Još je mali”, promrmljala je.„Jeste”, odgovorila je majka. „Dakle. Sad. Ovo je prava zbrka.”Isi je sela s velikom čašom crnog košer vina, koje joj se veoma dopalo.

Zavrtela je glavom.„Mislim da nije”, izjavila je začuđeno. „Stvarno mislim da nije. Ne mogu

da verujem... ostavio je sve. Prevalio čitav taj put. O, volela bih da samsad tamo. Barem da jesam.”

Tada joj je zazvonio telefon.„Ne govori ništa”, začula je snažan, šaljiv, poznat glas. „Poslaću ti

poruku.”„Dobro... ja... ja...” Ali već je prekinuo vezu.

Dvadeset prvo poglavlje

Isi je primila poruku s običnom uličnom adresom - zagonetno, ali samo doodređene mere. Kad je stigla, rano ujutru posle Božića, bilo je tiho, ali ljudisu već počeli da staju u red. On nije bio tu. Ali ako je nešto naučila,pomislila je Isi, onda je to bilo da više ne može da čeka Ostina. Ili bilokoga drugog.

„Jednu, molim”, zatražila je ljubazno. Raspitala se koja joj je veličinaobuće u Americi i zavezala crne čizme, a zatim je, blago se teturajući,izašla na led. Deda je nekad voleo da se kliže; izgradili su opštinskoklizalište u Mančesteru pedesetih godina, i voleo je da se kreće po njemu srukama veselo sklopljenim iza leđa, predstavljajući smešan prizor u lepom,tamnom odelu. Isi je ponekad išla s njim, a on bi je uzeo za ruku i zavrteoje. Obožavala je to.

Lagano se okrenula na ledu, sunčevi zraci su se odbijali od kristalnepovršine, iznad njih se izdizao Rokfeler centar, ljudi su ulazili, žurno sevraćajući na posao posle Božića. Razgledala je ružičasta svetla koja suplesala po visokim zgradama. Bilo je, pomislila je, prekrasno. Predivno.Ona i Njujork su burno počeli, ali sad... Izgubljena u mislima, isprobala jemali okret, nije uspela, a onda je posrnula. Jedna ruka ju je uhvatila. „Jesi lidobro?”

Okrenula se. Na trenutak, sunce je bilo tako jarko da ju je zaslepilo i nijemogla da vidi. Ali svejedno mu je razabrala obris, tamo, u onom dugačkomkaputu, i sa zelenim šalom koji mu je kupila, a slagao se uz zelenu haljinukoju je imala na sebi.

„O”, samo je uspela da izusti. Sad kad je ponovo videla, primetila je

koliko je umoran. Ali osim toga, izgledao je veoma, veoma srećno. „O.”A onda su, održavajući ravnotežu na klizaljkama, potpuno obavili jedno

drugo, i Isi se činilo kao da leti; juri ukrug kao klizačica na ledu koja skačekroz snežni vihor ili leti niz snežnu padinu ili kroz hladan vazduh brže odmlažnjaka.

„Ljubavi moja”, govorio je Ostin, neprekidno je ljubeći. „Bio sam takvabudala. Takva budala.”

„I ja sam bila tvrdoglava”, izjavila je. „Nisam ni zastala da razmislim otvojim namerama. Bila sam tako nepravedna.”

„Nisi! Ni najmanje.”Pogledali su se.„Hajde da više ne pričamo”, predložila je, i stajali su zajedno na sredini

klizališta dok su zamišljeni ali zadovoljni klizači nastavljali da se kližu okonjih a sunce topilo led, koji se slivao sa visokih kula iznad njih poputkristala.

Prijavili su se ponovo u hotel i ostali tamo nekoliko dana, a onda su poveliDarnija na izlete i razgledanja i na razne poslastice dok nije počeo da moliza milost. Trećeg dana Isi je obavila telefonski poziv i prišla Ostinu saveoma čudnim izrazom lica.

„To je bila Keli-Li”, rekla je. Senka krivice mu je preletela preko lica ipodsetila je kako mu nije prenela da ju je srela, pa je odlučila da mu nekaže šta joj je Keli-Li ispričala.

„Naletela sam na nju i pomogla joj da napravi kapkejkove... to je sve”,rekla je čvrsto.

„U svakom slučaju, naišao je njen šef i potpuno se zapanjio, pa jepredložio da je pošalje u Kaliforniju da otvori novu prodavnicu, a i onaočito smatra da će se bolje uklopiti u Kaliforniji.”

„I meni se čini”, složio se.„U svakom slučaju, otvorilo se mesto u njujorškoj prodavnici ako ga

želim...”Ostin nije još razgovarao s Mervom. Pažljivo ju je pogledao.„Hmm”, počeo je. „Ali vraćamo se u London.”„Ali u Londonu pada kiša, zar ne?”, pitala je Isi oprezno. „I verovatno

bismo zaradili nešto novca ako izdamo tvoju kuću. I moj stan, kad se Ašoki Helena presele. Osim ako ponovo ne zatrudni, a u tom slučaju ona će gaubiti i onda če raskinuti.”

Ostin je zadržao ozbiljan izraz lica.„Bilo bi lepo”, rekla je Isi, „zaposliti Maju za stalno. Više ne radi za

poštu, a nama je dobrodošla. I sad kad se Perl i Kerolajn tako dobro slažu.Ostin se na to nakašljao.„Ako uporedimo s onim kako je bilo ranije.Isi je mnogo razmišljala o proteklih nekoliko dana, sad kad se konačno

skrasila. Mnogo. Ostin ju je pogledao. Ležala je na belom krevetu, slatka,bleda i divna, i činilo mu se kako mu se nikad ništa nije tako dopadalo uživotu.

„Mmm”, promumlao je.Netremice ga je gledala. „Pa, pretpostavljam... nekoliko godina u

najsjajnijem gradu na svetu, s Darnijem u najboljoj školi na svetu... možda ineće biti tako loše...”

Ostin je razrogačio oči. „Ne moramo. Spreman sam da se vratim. Pa, bašme briga. Samo želim da budem tamo gde si ti.”

Zažmurila je. Videla je sve u glavi. Kapkejk kafe. Mogla je čuti zvono iPerlin grleni smeh dok je ujutru uzimala krpu za ribanje; videla jeKerolajnino zategnuto lice dok se žali na cene zimovanja. Videla je sebekako pleše uz radio Kapital i osećala Luisove tople ruke oko kolena kad biuleteo s novim crtežom za zadnji zid. Sećala se lica mnogih mušterija;prisetila se dana kad je prvi put videla jelovnike tek pristigle iz štamparije;kako je sve počelo kao san, ali postalo je stvarnost. Njen Kapkejk kafe.

Ali bio je stvaran. Nije bio san. Neće nestati ako prestane da ga gleda.Neće iznenada nestati u oblaku dima. Perl je bila spremna - više negospremna - da uskoči u menadžerske cipele, a Majino mahnito vežbanje iobraćanje pažnje na pojedinosti pokazalo se i na njenim receptima. AKerolajn će jednostavno biti Kerolajn, pretpostavljala je. Tu se nije moglomnogo učiniti. Ali sad je mogla da ode, sigurna da će kafe uspešno raditi ibez nje. I možda bi mogla da pomogne voljenoj osobi u njegovom novomživotu. Kafe se nikad neće promeniti, žarko se nadala. Ali oni bi mogli.

„Želim da budem ovde”, rekla je. „Gde je najbolje za Darnija. I blizu

mame. Ali uglavnom... zbog nas, Ostine. Ti si mi. Biće sjajno za nas. I bićesjajno za mene. Verujem u to. Sve je odlučeno. Odlaziću tamo svakogmeseca, proveravaću ih, da budem sigurna da se nisu poubijali, ali bilibismo ludi kad se ne bismo upustili u pustolovinu... na nekoliko godina.Već sam jednom promenila život. Mislim da mi se to sad sviđa.”

Ostin ju je privukao u zagrljaj. „Posvetiću čitav život tome da ti životučinim čarobnim”, obećao je.

„Ne moraš”, rekla mu je i bacila pogled kroz prozor na svetla i život ižamor svetlucavih, užurbanih ulica. „Već jeste.”

Zastao je i razmislio. A onda je razmišljao još malo. „Znaš”, nastavio je.„Nećeš moći da radiš ovde bez zelene karte.”

Sad je na nju došao red da se iznenadi. „O, ne? Mislila sam, možda samou kaf...”

„Ne”, odvratio je. „A vrlo ih je teško dobiti.”„Mmm?”„Osim ako nisi... s nekim ko je ima.” Pomazio joj je vrat. „Znaš, u svem

tom ludilu, nisam ti ni kupio božićni poklon.”„O ne, nisi!”, potvrdila je. „Zaboravila sam! Hoću jedan!”„Znaš li šta mnogo prodaju u Njujorku?”„Snove? Klizaljke? Perece?”Pogledao ju je zamišljeno. „Ciljaj više.”Pogledala ga je bez reći, ali prsti su joj nesvesno odlutali ka malim

dijamantskim minđušama.„To je to”, rekao je. „Treba ti nešto uz te minđuše. Definitivno. Ali

možda... na prstu?”I toplo su se obukli i izašli držeći se za ruke u jasnu, svetlu, uzbudljivu

budućnost bučnog, zujavog njujorškog jutra.

Tamo u Londonu, Perl je gledala u gomilu mušterija koje su veselopokazivale na novogodišnji izbor kapkejkova sa jabukama i suvim grožđem;rascvetale ruže koje su prizivale proleće; snižene medenjake za nekolikoposlednjih božićnih zavisnika, što je sve zajedno prelepo uredila Maja, inasmešila se.

„Dignimo kapućina!”, viknula je.

Izjave zahvalnosti

Prvo, zahvaljujem svima koji su pročitali Vidimo se u Kapkejk kafeu i bilitoliko ljubazni da mi stave do znanja kako su uživali u knjizi, ili jošljubazniji da ostave komentar na internetu i tako i drugima skrenu pažnju.Ne mogu dovoljno da vam zahvalim. Obožavani da čujem šta ljudi misle,naročito ako ste isprobali recepte! A možete me pronaći i naTwitter@jennycolgan ili mojoj Fejsbuk stranici www.facebook.com/thatwriterjennycolgan. Ako niste pročitali Vidimo se uKapkejk kafeu, ne brinite; ova knjiga bi trebalo da se čita sama za sebe.

Posebna zahvalnost Sufjanu Stivensu i Louelu Bramsu što su se potrudilida nam prirede malo božićno čudo... Sve izgubljeno biće nađeno.

Takođe, mnogo zahvaljujem Kejt Vebster Što mi je dozvolila daiskoristim njen predivan recept za kapkejk od čokolade i kole. Za ostalenjene ukusne recepte pogledajte njen blog:http://thelittleloaf.wordpress.com.

Ogromna zahvalnost Ali Gan, Rebeki Sonders, Džou Dikinsonu, MenpritGreval, Dejvidu Šeliju, Ursuli Makenzi,

Emi Vilijams, Džou Vikamu, Kamili Ferijer, Sari Makfeden, Emi Grejvsza prelepe korice, Volasu Bitonu za umetnički rad, svima u Liti, Braunu,Bordu, i svim našim prijateljima i rođacima. Naročiti zagrljaji i božićnipoljupci za gospodina B. i trostruka dobrodošlica; nadam se da su tibožićne uspomene čarobne. Čak ni tad nismo uspeli da „skejlekstrik”20

proradi.

O autorki

Dženi Kolgan je autorka dvanaest bestselera - a najnoviji je Dobro došli uPoslastičarnicu snova Rouzi Hopkins. Njen prvi roman koji opisuje IsiRendal, majstora za kapkejkove, Vidimo se u Kapkejk kafeu, našao setakođe među prvih deset bestselera Sandej tajmsa i 2012. osvojio nagraduMelise Nejtan za romantičnu komediju. Dženi je udata, ima troje dece i živiu Londonu i Francuskoj. Još vesti, tračeva i recepata potražite na:www.jennycolgan.com ; Facebook: Jenny Colgan Books ; Twitter:@jennycolgan.

1 Prevod Sanje Bošnjak. (Prim, prev.)2 Samorastuće brašno možete napravite sami tako što u 150 g običnog

brašna dodate 1/2 kafene kašićice praška za pecivo i 1/2 kafene kašičicesode bikarbone, i to dobro izmešate. (Prim, prev.)

3 Guy Fawkes - voda čuvene Barutne zavere, u kojoj su katolici 1605.pokušali ponovo da osvoje vlast u Engleskoj tako što bi digli u vazduhParlament i kralja Džejmsa Prvog. (Prim, prev.)

4 Greenham Common - bivši aerodrom u Berkširu u Engleskoj, otvoren1942. godine za vreme Drugog svetskog rata i zatvoren posle završetkahladnog rata 1993. (Prim, prev.)

5 Advent ili Dolazak je razdoblje koje označava pripreme i dočekivanjeBožića, počinje četiri nedelje ranije, a završava se na Badnje veče. (Prim,prev.)

6 Fair Trade - međunarodni pokret koji promoviše društveno odgovornoponašanje u trgovini sa proizvođačima iz siromašnih zemalja. (Prim, prev.)

7 Petodnevni hinduski praznik svetla, jedan od najpopularnijih u godini, aobično se slavi s porodicom kod kuće. (Prim, prev.)

8 Franc: Čin otpora. (Prim, prev.)9 Engl.: emoticons predstavlja spoj reci emotions i icons. To su posebni

simboli za prikazivanje osećanja koji se kod nas obično nazivaju smajliji,prema osnovnom emotikonu :-). Koriste se na Internetu i u SMS porukama.

10 Proslava koja se dve zime zaredom, 1997. i 1998, organizovala uengleskom gradu Birmingenu. (Prim, prev.)

11 Pingvin iz crtanog filma, tj. serije o porodici pingvina, u kojoj je Pinguglavni junak. (Prim, prev.)

12 Bi-Bi-Sijeva televizijska serija za decu. (Prim, prev.)13 Franc: Crni šumski kolač. (Prim, prev.)14 Franc: secesija - umetnički pravac s kraja devetnaestog i početka

dvadesetog veka. (Prim, prev.)15 Knjiga koju je napisala Elizabet Gilbert. U originalu Eat Pray Love.

(Prim, prev.)16 Hebr.: Srećno! (Prim, prev.)

17 Čokoladni novčić umotan u zlatnu foliju. (Prim, prev.)18 Nem.: zabranjeno. (Prim, prev.)19 Poznat i kao kraljev kolač koji se pravi za Božić od lisnatog testa i

obično je ukrašen figuricom bebe koja simbolizuje malog Hrista. (Prim,prev.)

20 Scalextric - naziv brenda za dečje igračke, komplete trkačkihautomobila. (Prim, prev.)