УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ З Е М У Н

Предмет: Извештај за избор за избор у звање и на радно место РЕДОВНИ или ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР за ужу научну област ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ

На основу Решења Декана Факултета, број 360/6-4/2 од 21.04.2011. године, именовани смо у Комисију за припрему Извештаја за избор у звање и на радно место РЕДОВНИ или ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР за ужу научну област ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ. На расписани конкурс за избор за избор у звање и на радно место РЕДОВНИ или ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР за ужу научну област ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ, објављен у листу “Послови” од 06. 04. 2011. године, пријавио се (19.04.2011. године) један кандидат – Др Драгица Г. Божић, ванредни професор за исту научну област, која је уз пријаву доставила и следећа документа: а) биографију; б) уверење Четвртог општинског суда у Београду Посл. бр. К.У. 13747/2011 од 15.04.2011. године; в) копију дипломе о стеченом научном степену доктора наука на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду број 10255 од 01. марта 2000. године; г) извод из матичне књиге рођених; д) уверење о држављанству, и ђ) списак објављених радова са библиографским подацима.

На основу увида у достављену документацију и личног познавања пријављеног кандидата, Комисија у саставу:

• Др Миладин Шеварлић, редовни професор Пољопривредног факултета у Београду, • Др Наталија Богданов, редовни професор Пољопривредног факултета у Београду и • Др Снежана Ђекић, редовни професор Економског факултета у Нишу,

подноси следећи:

РЕФЕРАТ

1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Др Драгица Г. Божић, ванредни професор Пољопривредног факултета у Београду је рођена 18. децембра 1959. године у Новој Пазови, општина Стара Пазова.

Основну школу и гимназију завршила је у Новом Београду.

Пољопривредни факултет у Земуну, Одсек за агроекономију, уписала је школске 1978/79. године а дипломирала маја 1983. године, са просечном оценом 9,18 и оценом 10 на дипломском раду. Током студија редовно је награђивана годишњом наградом Факултета за најбоље студенте.

Последипломске студије - магистеријум на групи Економика пољопривреде и тржиште пољопривредних производа на истом Факултету уписала је школске 1983/84, а завршила маја 1993.

године са просечном оценом 10, одбранивши магистарски рад под насловом "Испитивање потрошње свињског меса код различитих категорија потрошача у Србији". Током последипломских студија била је стипендиста Универзитета у Београду.

На истом Факултету, децембра 1999. године, одбранила је и докторску дисертацију под насловом “Утицај социо-економске структуре домаћинстава на исхрану становништва у Србији”.

Радни однос на Пољопривредном факултету у Земуну засновала је 1985. године, у звању асистент-приправник за предмет Тржиште и промет производа пољопривреде и прехрамбене индустрије. У звање асистента-приправника за предмет Економика пољопривреде и задругарство изабрана је 1988, у звање асистента за исти предмет 1994. године, а реизабрана 1998. године. У звање доцента за предмет Економика пољопривреде и прехрамбене индустрије изабрана је 2001. године, а у звање ванредног професора за исти предмет 2006. године.

Члан је Друштва аграрних економиста Србије и European Association of Agricultural Economists.

Говори енглески језик.

2. НАСТАВНО-ПЕДАГОШКЕ АКТИВНОСТИ

Од избора у звање асистента-приправника за предмете из уже научне области Тржиште пољопривредних производа др Драгица Божић је изводила вежбe из предмета Тржиште и промет производа пољопривреде и прехрамбене индустрије на Агроекономском одсеку, Тржиште и промет прехрамбених производа на Одсеку за прехрамбену технологију и биохемију и Економикe пољопривреде са тржиштем на више биотехнолошких одсека (ратарство, воћарство и виноградарство, одржавање и експлоатација механизације у пољопривреди).

Од избора у звање асистента-приправника за предмете из уже научне области Економика пољопривреде (1988) изводила је вежбе из предмета Економика пољопривреде и прехрамбене индустрије на Агроекономском одсеку и Економика пољопривреде са тржиштем односно Економика пољопривреде и задругарство на биотехнолошким одсецима за воћарство и виноградарство и за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди.

Од избора у звање доцента (2001) за предмет Економика пољопривреде и прехрамбене индустрије на Агроекономском одсеку, изводила је и наставу из предмета Економика пољопривреде и задругарство на Одсеку за пољопривредну технику.

На последипломским студијама - магистарска група Економика пољопривреде и тржиште пољопривредних производа на Пољопривредном факултету у Београду изводила је наставу из предмета Економика прехрамбене индустрије и учествовала у комисијама за полагање испита из предмета Економика пољопривреде и Задругарство.

У настојању да осавремени наставне програме на Пољопривредном факултету, др Драгица Божић предложила је и иновирала наставне програме за предмете Економика пољопривреде, Економика прехрамбене индустрије и Економика пољопривреде и задругарство на којима изводи наставу у оквиру реформисаног наставног програма на дипломским студијама на Агроекономском одсеку, Одсеку за пољопривредну технику и Одсеку за мелиорације земљишта.

Поред наведеног, од избора у звање доцента остварила је и следеће релевантне наставне активности:

• члан комисије за оцену и одбрану две докторске дисертације, од чега члан у једној комисији након избора у звање ванредни професор,

• члан комисије за оцену и одбрану три магистарска рада, од чега члан у две комисије од избора у звање ванредни професор, и

• ментор за 12 и члан комисије за одбрану 28 дипломских радова, од чега после избора у звање ванредни професор ментор за 11 и члан комисије за одбрану 12 дипломских радова.

Наставно-педагошка активност др Драгице Божић се одликује сталним настојањем да обогати садржај предавања новим теоријским и практичним сазнањима, актуелним код нас и у свету. У досадашњем раду, др Драгица Божић испољила је висок степен стручности и ангажованости, свестрано помажући студентима приликом израде семинарских и дипломских радова.

По свим критеријумима вредновања наставника које се сваког семестра спроводи на Пољопривредном факултету у Београду, активности др Драгице Божић у настави и ваннаставним активностима су оцењене као веома успешне и подстицајне за студенте.

3. НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ И СТРУЧНИ РАД КАНДИДАТА

Др Драгица Божић публиковала је, самостално или у сарадњи са другим ауторима, укупно 67 научних радова. На основу оцене свих публикованих радова приказаних у Табели 1, према методологији Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, коефицијент научне компетентности кандидата износи Р = 102,7 (односно 128,2 са М коефицијентом за радове објављене после избора у звање ванредног професора).

Пре избора у звање ванредног професора публиковала је укупно 39 научних радова, међу којима и једну самосталну монографију националног значаја, чија је укупна научна компетентност Р = 57,2. Ова група радова публикована је у периоду до 2005. године и анализирана је у Реферату за избор у звање ванредни професор (2006), а приказана је у Прилогу 1.

После избора у звање ванредног професора др Драгица Божић публиковала је 28 научних радова, чија научна компетентност износи Р = 45,5, односно М =71. У овој групи радова посебно се истичу: уџбеник који покрива наставни садржај из предмета Економика пољопривреде за студенте Пољопривредног факултета, поглавље у монографији међународног значаја (IAMO - Institut fur Agrarentwicklung in Mittel-und Osteuropa, 2010), четири рада у међународним часописима, четири поглавља у монографијама националног значаја, пет поглавља у тематским зборницима међународног значаја, два поглавља у тематским зборницима националног значаја и један рад у националном часопису. На националним и међународним научним скуповима саопштила је шест радова. Сви објављени и саопштени радови су из уже научне области за коју кандидат конкурише, а приказани су у Прилогу 2.

Радови др Драгице Божић публиковани после избора у звање ванредни професор и приказани у Табели 1, оцењени су и груписани у три тематске целине:

• Аграрна политика, са посебним освртом на међународне интеграционе процесе, где су сврстани радови у којима је анализиран допринос мера аграрне политике реализацији циљева развоја пољопривреде и руралних подручја Србије. Фокус истраживања усмерен је на анализу промена у нашој аграрној политици до којих долази услед хармонизације са Заједничком аграрном политиком ЕУ и захтевима који произилазе из процеса укључивања Србије у Светску трговинску организацију.

• Структурне промене у руралним подручјима, субјекти привређивања и капацитети пољопривреде Србије, где се у највећем броју радова истичу породична (земљорадничка) газдинстава као доминантни субјекти привређивања у пољопривреди Србије.

• Анализа репродукционих целина производње и прераде пољопривредних производа у Србији, која обухвата радове у којима су посебно анализиране карактеристике појединих сектора производње пољопривредно-прехрамбених производа у Србији.

Табела 1. Преглед научних резулата и активности*

Научни резултати Бодови до

избора после избора

у звање ванредни професор

укупно Р/М Категорија број референци

Р Р1 М Р+ Р1 Р+М Р13/ М42 Монографија националног значаја 1 5 - - 5 5 Р21/ М21 Поглавље у монографији међународног значаја 1 - 4 4 4 4 Р22/ М44 Поглавља у монографији националног значаја

(категорија Р22) 6 4 8 12 12 16

Р23/ М44 Поглавље у тематском зборнику (категорија Р22) 5 6 4 4 10 10 Р23/ М14 Поглавље у тематском зборнику међународног

значаја (категорија Р22) 5 - 10 20 10 20

Р32 Ново макроекономско решење 2 6 - - 6 6 прихваћено на националном нивоу Р52/М23/24 Рад у часопису међународног значаја 4 - 12 16 12 16 Р54/ М33 Рад са међународног скупа штампан у целини 8 2 6 6 8 8 Р65 Рад са националног скупа штампан у целини 4 2 - - 2 2 Р72 Рад са међународног скупа штампан у изводу 7 3,5 - - 3,5 3,5 Р73 Рад са националног скупа штампан у изводу 1 0,2 - - 0,2 0,2

Р62/ М53 Рад у часопису националног значаја 14 19,5 1,5 1 21 20,5 Стручни радови 2 - - - - - Докторска дисертација 1 6 - - 6 6 Магистарска теза 1 3 - - 3 3

М86 Критичка евалуација података, приказана детаљно као део међународног пројекта, публикована као интерна публикација или приказана на интернету

4 - - 8 - 8

Уџбеник 1 - - - - Укупно 67 57,2 45,5 71 102,7 128,2

Студије и анализе 8 4 4 Учешће у научним пројектима МН РС 4 2 2 Учешће у научним пројектима ЕУ (FP6) 1 1 Учешће у научним пројектима ЕУ (FP7) 1 1 Члан комисије за одбрану докт. дисертације 2 1 1 Члан комисије за одбрану магистарске тезе 3 1 2

Ментор дипломских радова 12 1 11 Члан комисије за одбрану дипломског рада 28 16 12 * Преглед научних резултата, односно укупан број бодова (приказан у последњој колони) утврђен је сабирањем бодова за период пре избора у звање ванредни професор, утврђен према Р коефицијентима, са бодовима за период после избора у звање ванредан професор, који су утврђени према М коефицијентима.

Аграрна политика, са посебним освртом на међународне интеграционе процесе (радови у Прилогу 2. под бројем 1, 2, 4, 9, 10, 12, 13, 22, 25, 27) – у којима је анализиран допринос мера аграрне политике реализацији циљева развоја пољопривреде и руралних подручја Србије. Посебно је проучавана структура аграрног буџета, као најзначјнијег извора средстава за субвеницонисање пољопривреде и укупног руралног развоја. Такође, у овој групи радова је извршена анализа мера аграрне и руралне политике Србије у процесу придруживања Европској унији и укључивању у СТО. Посебно су сагледане промене у Заједничкој аграрној политици ЕУ, механизмима имплементације појединих мера и оцени ефеката најзначајнијих реформи ЗАП.

У анализираним радовима др Драгица Божић посебно истиче да аграрном сектору Србије у међународним интеграционим процесима предстоје значајне промене постојећих мера и механизама аграрне политике. При томе постоји двоструки изазов: потреба усаглашавња аграрне

подршке са захтевима Светске трговинске организације и ЕУ у погледу модела подршке пољопривреди. Стога је неопходно континуирано изучавање нових системских решења, односно елемената Заједничке аграрне политике, њихове еволуције, облика и структуре, као и искустава у њиховој примени. ЗАП је политика у сталном процесу реформи, при чему су настале значајне промене у мерама и инструментима подршке, од политике високих цена и управљања понудом, преко различитих облика директних плаћања. Проширење ЕУ, нови захтеви СТО, као и дефинисање нове улоге пољопривреде у привредном развоју, условили су и нове реформе ЗАП.

Основна подручја истраживања у овој групи радова су: мере аграрне полтике у Србији у транзиционом периоду; промене буџетске подршке пољопривреди и руралном развоју током транзиционог периода; промене у Заједничкој аграрној политици, механизмима имплементације појединих мера подршке пољопривреди и руралном развоју, и анализа подршке у земљама новим чланицама ЕУ.

Резултати истраживања у овој групи радова могу се синтематизовати у неколико доприноса: • Анализиране су и систематизоване промене у Заједничкој аграрној политици, механизмима

имплементације, односно увођења појединих мера, као и њихових ефеката, посебно новијих реформи, почев од Агенде 2000 и реформи од 2003. године до данас. Представљена су посебна решења, односно мере аграрне подршке специфичне за земље нове чланице Европске уније.

• Сагледане су одлике аграрне политике, структуре аграрног буџета, односно појединих мера аграрне подршке у Србији у транзиционом периоду. Скроман (аграрни) буџет за пољопривреду није оставио простора за радикалније промене у механизмима подршке. Његово учешће у укупном буџету константно се смањивало, са максималних 8,3% у 1996. на 4 % у 2001. години, односно на око 2,6% у 2010. години.

• Анализиране су основне карактеристике система финасирања пољопривреде у Србији, као и извори кредитирања аграра током транзиционог периода. Мере, инструменти и акције које предузима држава кроз реализацију одређене аграрне политике, у циљу унапређења развоја пољопривреде зависе, пре свега, од њених реалних финансијских могућности. Велико интерно ограничење интезивнијег развоја аграрног сектора везано је за недостатак адекватних извора финансирања. Прелазак на систем тржишне економије, реконструкција банкарског система (1994), односно укидање примарне емисије, као извора финансирања условило је погоршање економског положаја привредних субјеката у пољопривреди. Постојећи извори кредитирања пољопривреде Србије (аграрни буџет, пословне банке, лизинг компаније и развојни фондови - републички, покрајински и општински), иако значајни за укупан развој пољопривреде и руралних подручја, не обезбеђују адекватан ниво и услове кредитирања субјеката у пољопривреди. Успостављање ефикаснијег финансијског тржишта, усклађеног са специфичностима аграрног сектора, захтева даља институционална и организациона прилагођавања.

• Констатован је недостатак јединствене стратегије развоја аграра, засноване на компаративним предностима свих делова агроиндустријског комплекса, те доследне аграрне политике утемељане на таквој стратегији развоја у амбијенту заостајања укупног развоја пољопривреде, агропривреде и руралних подручја Србије. Од 2000. године анализиране су реформе укупног привредног развоја, укључују и реформисање аграрног сектора, посебно стратешки циљеви њеног развоја у «Стратегији развоја пољопривреде Србије» и у осталим стратешким документима, као што су: Закон о пољопривреди и руралном развоју, Национални програм пољопривреде и Национални програм руралног развоја.

• Представљена је оквирна анализа мера аграрне политике Србије према међународним критеријумима (усклађеним са системом ЕУ класификације, уз уважавање основних принципа ОЕCD и WТО класификације).

• Констатован је несистематичан приступ програмирању мера, честе промене у њиховој класификацији, врсти и облику, што указује да је аграрна политика Србије још у фази транзиције. И поред извесних покушаја приближавања ЗАП, последњих година, концепт политике ЕУ се несистематично преноси у домаћу политику.

• Истиче се неопходност институционалног прилагођавања у аграрном сектору које предстоји Србији у међународним интеграционим процесима. На путу за чланство у ЕУ Србији предстоје велики напори за изградњу целовитог концепта реформисања аграрне политике, у складу са будућом Заједничком аграрном политиком.

Структурне промене у руралним подручјима, субјекти привређивања и капацитети пољопривреде у Србији (радови у Прилогу 2. под бројем 3, 5, 6, 7, 11, 14, 15, 16, 19, 26) – у којима је посебна пажња посвећена изучавању породичних (земљорадничких) газдинстава као доминантних субјеката привређивања у пољопривреди Србије, која поседују највећи део производних капацитета и на којима се остварује значајан део укупне и робне пољопривредне призводње.

У оквиру ове групе радова анализаране су промене у поседовној и социо-економској структури газдинстава, као и промене социо-демографске структуре чланова домаћинстава која поседују ова газдинстава. Представљена је поседовна структура фарми у земљама Европске уније и извршена компаративна анализа са истом у Србији. Такође, у овој групи радова, на бази сачињених модела, изналажена су најцелисходнија решења организовања пољопривредне производње на породичним газдинствима Србије.

Основни резултати истраживања ове групе радова могу се систематизовати кроз следеће констатације:

• Дуални карактер наше аграрне структуре у прошлости је различито третиран, при чему је мерама аграрне политике, у неколико претходних деценија, значајна предност давана крупним душтвеним газдинствима као носиоцима интензивне пољопривредне производње у Србији, а запостављана су породична газдинстава, кроз недовољно инвестирање у инпуте и њихову техничко-технолошку модернизацију. Указано је да развоју и поправљању економског положаја пољопривреде Србије треба да допринесе јединствена стратегија пољопривреде и руралног развоја, која посебну пажњу посвећује породичним газдинствима, као најбројнијим субјектима који располажу највећим делом производних капацитетета.

• Транзициони период у Србији је обележен значајним променама у броју и социо-економској структури газдинства, изазваних демографско-репродукционим процесима, али и утицајем друштвених, привредних и економских реформи. У периоду кризе изазване транзиционим шоковима, пре свега процесом старења и изумирања пољопривредног становништва, број породичних газдинстава се смањивао. При том је, значајно измењена социо-економска структура газдинстава, односно повећано је учешће непољопривредних газдинстава.

• Виталност породичних газдинстава, односно њихова репродукциона способност је значајан фактор који опредељује карактеристике аграрне, односно развојне политике. Осиромашење пољопривредних домаћинстава радно способним члановима представљају битно обележје породичних газдинстава у Србији. Сенилизација становништва и девастација руралних подручја су проблеми са којим се, генерално, сусреће и европска пољопривреда, што има велики утицај на измену поседовне и производне структуре, обим и вредност пољопривредне производње, као и мере агране подршке. Субвенционисањем набавке савремених инпута убрзава се техничко-технолошког иновирање породичних газдинстава у Србији, која и поред извесних позитивних промена, још увек имају доста обележја традиционалне пољопривреде.

• Породична газдинстава у Србији су мале просечне величине и имају неповољну поседовну структуру у којој доминирају газдинства малих поседа. Мала просечна величина фарме (око 2,5 ха обрадиве површине) ставља Србију на дно европске листе у оквиру “јужног ” модела пољопривреде. Поред мале величине поседа, породична газдинства у Србији се одликују и великим бројем одвојених делова, што је последица трајне небриге о организационо-техничким и економским аспектима коришћења земљишта. Досадашња светска искуства су показала да је повећање величине поседа дуготрајан процес на који делују бројни фактори: привредни и економски систем, производна структура, организованост тржишта земљиштем, социјални фактори и др. Извесно је да су институционална уређеност и подршка у овом сегменту, неопходан предуслов ефикаснијем процесу повећања поседа и рационалног газдовања земљиштем. Аграрне реформе на нашим просторима нису биле усмерене у правцу укрупњавања поседа. Напротив, њима је заустављан закономеран процес концентрације капитала у пољопривреди током прве половине XX века.

• Резултати истраживања из ове групе радова, такође, указују да у привредној структури руралних подручја Србије пољопривреда има високо учешће. У структури запослености, као и оствареном БДП доминира традиционална пољопривреда, а значајно је и учешће прехрамбене индустрије, рударства и енергетике, док је удео терцијарног сектора мали. То указује да је рурална економија недовољно диверзификована.

Анализа репродукционих целина производње и прераде пољопривредних производа у Србији (радови у Прилогу 2. под бројем 8, 17, 18, 20, 21, 23, 28) – у којима се указује да пољопривреда и прехрамбена индустрија, и поред низа проблема (организационих, власничких, управљачких), имају значајну улогу у привредној структури и привредном развоју наше земље, што потврђују утврђени основни макроекономски индикатори. Присутно је њихово значајно учешће у БДП - бруто домаћем производу и укупном броју запослених, као и значајан допринос уравнотежењу платног и трговинског биланса земље, будући да је аграрни сектор један од ретких у нашој привреди, који остварује позитиван спољнотрговински салдо. При томе, аграрни производи чине преко 20% укупног извоза Србије. Висок удео издатака за исхрану у укупним издацима за личну потрошњу (око 40%) такође потврђује значајну улогу агропрехрамбеног сектора у привредном развоју Србије.

У овој групи радова истраживане су неке од доминантних грана прехрамбене индустрије у Србији (прерада и конзервисање млека, производња шећера, производња биљних уља и масти), односно анлизирана су основна економска обележја и допринос наведених сектора (од пољопривредне производње, преко индустријске прераде до продаје, односно финалне потрошње) привредном развоју Србије у последњој деценији, која се одликовала значајним друштвено-економским променама.

Утврђивање основних макроекономских индикатора, односно економских обележја, послужило је за сагледавање места и значаја појединих сектора у привредној структури земље и идентификовање кључних ограничења повећања конкурентности истраживаних сектора:

o Анализа економске ефикасности производње појединих важнијих култура на породичним газдинствима у Србији сагледана је преко утврђивања бруто марже. У условима ситносопственичке структуре, мала величина поседа је ограничавајући фактор у примени савремених агротехничких мера и пораста ефикасности у пољопривредној производњи. Нарушавање интерних и екстерних паритета цена условило је значајно повећање варијабилних трошкова производње и смањење остварене бруто марже. Постојање диспаритета цена на штету пољопривредних произвођача, будући да су цене коришћеног репроматеријала у ратарској производњи знатно брже расле, указују на екстремно погоршање економског положаја тих произвођача. Бруто маржа може помоћи и у вођењу

аграрне политике јер указује на финансијски утицај постојећих и предложених мера којима је могуће предвидети промене у пољопривредној производњи а омогућује и поређење успешности српске пољопривреде у међународним оквирима. Економски ослабљена, ресурсно запуштена и организационо неповезана, породична газдинства у Србији све више се суочавају са проблемом конкурентности.

Недовољно структуриран вертикални ланац у производњи хране са собом повлачи нестабилно тржиште пољопривредних производа и нестабилне цене. Пораст цена инпута условио је повећање варијабилних трошкова производње и смањење остварене бруто марже у производњи свих ратарских култура на породичним газдинствима у посматраном временском периоду. Ово је посебно карактеристично за производњу пшенице, где је остварена негативна бруто маржа у 2009. години. Може се очекивати да ће овакви резултати условити промене у производној структури породичних газдинстава, односно довести до повећања површина под оним ратарским културама код којих је остварена највећа ефикасност, односно бруто маржа.

Нарушавање екстерних паритета цена примарних пољопривредних производа и индустријских инпута који се користе у овој производњи (минералних ђубрива, дизел горива, декларисаног семена и др.), прети да погорша економски положај произвођача у наведеним секторима и умање њихов значај за укупан привредни развој земље. Актуелна аграрна политика, односно њени носиоци, такође, морају уважавати утврђене параметре у пројектовању мера подршке породичним газдинствима. У посматраном временском периоду (2005-2009) изостала је стабилна и доследна аграрна политика, што се негативно одразило на доходак произвођача јер су изложени великом ризику, недопустивом за сектор као што је пољопривреда. У условима променљиве аграрне политике произвођачи су изложени тржишној нестабилнности, а потрошачи трпе због неодговарајуће структуре понуде и високих цена финалних производа прехрамбене индустрије.

Поред публикованих радова, др Драгица Божић је стално ангажована у реализацији националних и међународних научноистраживачких пројеката.

Посебно истичемо да је на основу научне компетентности (А1 према критеријумима МНТР), у периоду после избора у звање ванредни професор, др Драгица Божић учествовала у изради националног пројекта Пољопривреда и рурални развој Србије у међународним интеграционим процесима, који се реализовао у периоду 2006-2010. године. Од 2011. године учествује у изради националног пројекта Рурално тржиште рада и рурална економија Србије - диверзификација дохотка и смањење сиромаштва (за период 2011-2014). Наведени, као и претходни пројекат се финансира од стране Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, по програму финансирања основних истраживања.

Поред учешћа у националним пројектима, др Драгица Божић је учествовала у реализацији међународних научноистраживачких пројеката, финансираних од стране Европске комисије, и то:

1. FP6 пројекта реализованог у периоду 2005-2007. године: Agro-economic policy analysis of the accession and candidate states and countries of Western Balkan - CEEC Agri Policy;

2. FP 7 пројекта реализованог у периоду 2008-2010. године: AgriPolicy Enlargement Network for Agripolicy Analysis.

Резултати истраживања др Драгице Божић на наведеним међународним пројектима (у периоду након избора у звање ванредни професор) садржани су у укупно 4 студије и анализе (Критичка евалуација података, приказани детаљно као део међународних пројеката, публиковани као интерне публикације или приказани на интернету), које су наведене у Прилогу 2.

4. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

Др Драгица Божић, ванредни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду је признати истраживач у области аграрне економије и универзитетски професор за наставне предмете на свим нивоима студија из уже научне области Економика пољопривреде.

У наставним активностима веома успешно је обављала послове у свим досадашњим сарадничким и наставничким звањима – од асистента-приправника до ванредног професора на свим наставним предметима и на свим нивоима студија у чијем извођењу је учествовала на матичном Пољопривредном факултету у Београду (од избора у звање асистента-приправника за предмете из уже научне области Тржиште пољопривредних производа - предмети Тржиште и промет производа пољопривреде и прехрамбене индустрије на Агроекономском одсеку, Тржиште и промет прехрамбених производа на Одсеку за прехрамбену технологију и биохемију и Економика пољопривреде са тржиштем на више биотехнолошких одсека; а од избора у звање асистента-приправника за предмете из уже научне области Економика пољопривреде - предмети Економика пољопривреде и прехрамбене индустрије на Агроекономском одсеку и Економика пољопривреде са тржиштем, односно Економика пољопривреде и задругарство на биотехнолошким одсецима за воћарство и виноградарство и за одржавање и експлоатацију механизације у пољопривреди; као и у конципирању предмета за акредитацију Економика пољопривреде и Економика прехрамбене индустрије.

На основу чињеница наведених у Извештају, Комисија оцењује да је др Драгица Божић у свом досадашњем раду доказала своје значајне наставно-образовне квалитете, научну компетентност Р = 102,7 (односно 128,2 са М коефицијентом за радове објављене после избора у звање ванредни професор), од чега после избора у звање ванредни професор Р = 45,5, односно (М =71) и стручне способности за избор у највише универзитетско звање. У укупном броју објављених радова самостални или радови у којима је први аутор чине 45%, односно 60% укупног броја радова објављених након избора у звање ванредни професор.

Сматрајући да испуњава све услове прописане Законом о високом образовању, Статутом Пољопривредног факултета и прописима Универзитета у Београду, чланови Комисије са задовољством предлажу Изборном већу и Декану Пољопривредног факултета и Сенату Универзитета у Београду да усвоје позитиван Извештај и да Др Драгицу Божић, ванредног професора, изаберу у звање редовног професора за ужу научну дисциплину Економика пољопривреде. У Београду ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ 27. 05. 2011.

1. Др Миладин М. Шеварлић, редовни професор ужа научна област Економика пољопривреде

Пољопривредни факултет у Београду

2. Др Наталија Љ. Богданов, редовни професор ужа научна област Економика пољопривреде Пољопривредни факултет у Београду

3. Др Снежана Ђекић, редовни професор ужа научна област Привредни развој и економска политика Економски факултет у Нишу

БИБЛИОГРАФИЈА РАДОВА Др Драгице Божић, ванредног професора,

публикованих у периоду до избора у звање ванредни професор

МАГИСТАРСКА ТЕЗА

1. Божић Драгица (1993): Испитивање потрошње свињског меса код различитих категорија потрошача у Србији, Пољопривредни факултет, Београд. Р82-3

ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА

2. Божић Драгица (1999): Утицај социо-економске структуре домаћинстава на исхрану становништва у Србији, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду. Р81-6

САМОСТАЛНЕ МОНОГРАФИЈЕ

3. Божић Драгица (2005): Квалитет исхране становништва ЕУ и Србије, Друштво аграрних економиста Србије, Београд. ISBN 86-86087-00-0 Р13=5

ПОГЛАВЉА У МОНОГРАФИЈАМА

4. Божић Драгица, Богданов Наталија. (2005): Породична газдинства Србије у променама, поглавље у ”Промене социо-демографске структуре чланова породичних газдинства Србије”, редактори Проф. Др Ђура Стевановић, Проф. др Драгић Живковић, Институт за агроекономију, Пољопривредни факултет-Београд и Младост биро, стр.68-90. Р22=2

5. Богданов Наталија, Божић Драгица (2005): Породична газдинства Србије у променама, поглавље у ”Промене у поседовној и социо-економској структури земљорадничких газдинства Србије”, редактори Проф. Др Ђура Стевановић, Проф. др Драгић Живковић, Институт за агроекономију, Пољопривредни факултет-Београд и Младост биро, стр.91-108 R22=2

РАДОВИ ОБЈАВЉЕНИ У ТЕМАТСКИМ ЗБОРНИЦИМА

6. Божић Драгица (2002): Промене у потрошњи значајнијих група прехрамбених производа и њихове заступљености у исхрани становништва Србије, Тематски зборник “Производња хране - чинилац регионалне интеграције на Балкану”, Институт за економику пољопривреде, Београд, стр. 177-187. Р22= 2,0

7. Божић Драгица, Марковић Д., Мунћан П. (2003): Аграрни буџет у функцији развоја пољопривреде Србије, Тематски зборник радова “Пољопривреда и рурални развој у европском интеграцијама”, Пољопривредни факултет, Београд, стр.320-327. Р22= 2,0

8. Мунћан П., Божић Драгица, Ралевић Н. (2003): Утврђивање величине породичног газдинства у зависности од трошкова живота, Тематски зборник радова “Пољопривреда и рурални развој у европском интеграцијама”, Пољопривредни факултет, Београд, стр. 363-368 Р22= 2,0

НОВА РЕШЕЊА МАКРОЕКОНОМСКОГ ПРОБЛЕМА ПРИХВАЋЕНА НА НАЦИОНАЛНОМ НИВОУ

9. Богданов, Наталија., Божић Драгица (2003): Пољопривреда и агроиндустрија, поглавље у Анализа ефеката придруживања ЕУ (Редактор Јовичић, М.), Економски факултет, Београд, стр.5-24.http://www.plac.yu.org/downloads/1.1.2AnalizaefekatapridruzivanjaEUIzvestaji/pdf. Р32 = 3

10. Богданов Наталија, Божић Драгица (2003): Анализа ефеката придруживања ЕУ, редактор Милена Јовичић, истраживање на терену, поглавља "Пољопривредна производња" и "Прерада пољопривредних производа", Економски факултет, Београд, стр. 15-46 Р32 = 3

РАДОВИ САОПШТЕНИ НА ДОМАЋИМ И МЕЂУНАРОДНИМ СКУПОВИМА, ОБЈАВЉЕНИ У ЦЕЛИНИ

11. Морина, Ћ., Ранђеловић (Божић) Драгица, Томин, А. (1987): Самоуправна организација југословенског агромаркетинга у сложеним агроиндустријским системима, Зборник радова симпозијума "Маркетинг великих пословних система у промјенама Устава и Закона о удруженом раду", Дубровник. Р65 = 0,5

12. Томић, Р., Божић Драгица (1995): Просторни и економски аспекти развоја овчарске производње, Зборник радова Конгреса о храни "Развој агроиндустријске производње у Југославији", књига ИИИ, Београд, стр. 89-96. Р65 = 0,5

13. Гогић, П., Божић Драгица (1995): Просторни и економски аспекти свињарске производње, Зборник радова IV конгрeса о храни "Развој агроиндустријске производње у Југославији", књига III, Београд, стр. 80-88. Р65 = 0,5

14. Томић, Р., Живковић, Д., Божић Драгица, Мунћан, П. (1995): Пољопривредни потенцијали планинског подручја Централне Србије, Зборник радова са I Међународног научног скупа "Власински сусрети 95", "Балканско село у променама и регионални рурални развој", Власотинци, стр. 344-348. Р65 = 0,5

15. Bogdanov Natalija, Munćan, P., Božić Dragica (1999): Finansing with the Aim of Changing the Intensity and Production Structure of the Agriculture of Serbia, Proceedings of the 63rd seminar of the European Association of Agricultural Economists - Financing the Agribusiness Sector – Trends and Perspectives, EAAE and YAAE, Subotica, p.p. 197-207. R54 = 1,0

16. Мунћан П., Божић Драгица, Богданов Наталија (2004): Менаџмент породичних пољопривредних газдинстава, Зборник радова “Менаџмент – кључни фактори успеха”, СимОрг 2004, Златибор. стр.156-162. ISBN: 86-7680-021-9 Р54 =1,0

РАДОВИ ПУБЛИКОВАНИ У ДОМАЋИМ И МЕЂУНАРОДНИМ ЧАСОПИСИМА

17. Томин, А., Ранђеловић (Божић) Драгица, Морина, Ћ. (1985): Општи модел механизма југословенског агромаркетинга, Маркетинг - ЈУМА (1), Загреб, стр.13-17. Р62 = 1,5

18. Томин, А., Морина, Ћ., Ранђеловић (Божић) Драгица (1985): Југословенски агромаркетинг као чинилац организоване потрошње хране, Economia (3 ), Приштина, стр. 167-177. Р62 = 1,5

19. Ђоровић, М., Богдановић, Ј., Божић Драгица (1990): Потрошња воћа и поврћа у Југославији, Економика (11), Београд, стр. 63-69. Р62 = 1,5

20. Ђоровић, М., Божић Драгица, Свилановић Душица (1990): Истраживање југословенског тржишта свежег и прерађеног меса, Гласник пољопривредне производње, прераде и пласмана (11-12), Београд, стр. 22-30. Р62 = 1,5

21. Божић Драгица (1994): Испитивање тенденција и утицаја расположивих средстава на потрошњу свињског меса код различитих категорија домаћинстава у Србији, Економика пољопривреде (5-6), Београд, стр. 121-131. Р62 = 1,5

22. Мунћан, П., Божић Драгица, Живковић, Д., Томић, Р. (1995): Регионални аспекти социо-демографских промена структуре пољопривредног становништва Србије, Виђења, часопис за рурални развој (3), Београд, стр. 98-103. Р62 = 1,5

23. Божић Драгица (1995): Испитивање квалитативних карактеристика исхране различитих социо-економских категорија домаћинстава у Србији, Економика пољопривреде (4), Београд, стр. 277-287. Р62 = 1,5

24. Богданов Наталија, Божић Драгица (1997): Значај биљне у структури пољопривредне производње Србије, Агроекономика (26), Избор радова са научног скупа са међународним

учешћем: "Актуелни проблеми, перспективе развоја пољопривреде и улога агроекономске науке и струке", Институт за економику пољопривреде и социологију села, Пољопривредни факултет, Нови Сад, стр. 327-339. Р62 = 1,5

25. Божић Драгица, Богданов Наталија (1997): Промене у броју и социо-економској структури становништва у свету, Економика пољопривреде (3-4), Београд, стр.193-203. Р62 = 1,5

26. Богданов Наталија, Божић Драгица (1998): Воћарска и виноградарска производња у Србији, Економика бр. 9-10, Београд, стр. 215-218. Р62 = 1,5

27. Божић Драгица (2004): Квалитативне карактеристике исхране становништва Србије, Еконимка прољопривреде (1 – 2), Београд, стр. 81-101. Р62 =1,5

28. Божић Драгица, Мунћан, П., Богданов Наталија (2004): Промене у поседовној структури земљорадничких газдинстава Србије, Економика пољопривреде (3-4), Београд, стр. 323-333. Р62 =1,5

29. Богданов Наталија, Божић Драгица, Мунћан П. (2004): Оцена ефеката интеграције у WТО и ЕУ на пољопривреду Србије, Економика пољопривреде (3-4), Београд, стр. 249-256. Р62 =1,5

РАДОВИ САОПШТЕНИ НА ДОМАЋИМ И МЕЂУНАРОДНИМ НАУЧНИМ СКУПОВИМА,

ОБЈАВЉЕНИ У ИЗВОДУ

30. Богданов Наталија, Божић Драгица (1996): Производни капацитети породичних газдинстава Србије, Зборник резимеа реферата са II Међународног научног скупа, "Власински сусрети 96", “Пољопривредно домаћинство, обнова и развој села”, Црна Трава, стр. 155-156. Р72 = 0,5

31. Богданов Наталија, Божић Драгица (1997): Значај воћарске и виноградарске производње у пољопривредној производњи Србије, Зборник извода радова са II Међународног научног скупа "Место воћарске производње у дуготрочном програму агроиндустријске производње у Југославији", Виша Пољопривредно-прехрамбена школа, Прокупље, стр. 29. Р73= 0,2

32. Божић Драгица, Мунћан,П., Богданов Наталија, Живковић, Д. (1997) : Промене у социо-економској и образовној структури младих у Централној Србији, Зборник резимеа реферата са III Међународног научног скупа "Власински сусрети 97", “Млади и село”, Власотинце, стр. 72-73. Р72 = 0,5

33. Божић Драгица, Мунћан, П., Живковић, Д., Богданов Наталија (1998): Промене образовне структуре пољопривредног становништва Средишње Србије, IV Mеђународни научни скуп “Власински сусрети 98”, Зборник резимеа реферата “Интелигенција и село”, Власинско језеро, стр. 37-38. Р72 = 0,5

34. Мунћан, П., Ралевић, Н., Живковић, Д., Божић Драгица (1998): Одређивање оптималне величине породичног газдинства, Зборник резимеа реферата IV савјетовања агронома Републике Српске, Теслић, стр. 6. Р72 = 0,5

35. Богаданов Наталија, Мунћан, П., Божић Драгица (2000): Пољопривреда у функцији развоја планинског подручја Србије, VI међународни научни скуп “Власински сусрети 2000”, “Будућност руралних подручја” Власотинце, стр. 46. Р72 = 0,5

36. Munćan P., Andrić J., Živković D., Božić Dragica, Sredojević Zorica, Sivčev I. (2002): Economic Effects of Diabrotica virgifera virgifera Le Conte Occurrence in South Banat, 9th IWGO (Иnternational Working Group on Ostrinia and other maize pests), Book of Abstracts, Beograd, str. 10. Р72=0,5

37. Božić Dragica, Bogdanov Natalija, Munćan, P. (2005): Investment in Family Farms in Serbia, International Symposium on "Investments and Economic Recovery" Bucuresti. R72=0,5

СТРУЧНИ РАДОВИ

38. Томин, А., Ранђеловић Драгица (1985): Утицај агромаркетинг информационог система на образовање за сопствени технолошки развој, Зборник радова И Саветовања о образовању, SИTH, Загреб.

39. Марковић, Р., Томин, А., Ранђеловић Драгица (1986): Оцена утицаја југословенског агромаркетинга на развој науке о исхрани, Зборник радова VII конгреса о исхрани, Будва.

ИСТРАЖИВАЧ НА ПРОЈЕКТИМА МИНИСТАРСТВА НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

1. Систем производње и структурне промене на породичним газдинствима на подручју Ваљевске Каменице. Институт за агроекономију, Пољопривредни факултет Земун. (Руководилац проф. др Јован Букоровић)

2. Пројекат 1206: Стратегија развоја пољопривреде Србије у условима тржишног привређивања и спровођења друштвене реформе. (Руководилац проф. др Бранко Крстић), Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Земун – Београд.

3 Пројекат 2058: "Породично газдинство, обнова и развој села у Србији", (2001-2005; руководилац проф. др Ђура Стевановић), Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Земун - Београд.

ИСТРАЖИВАЧ НА ИНОСТРАНИМ ПРОЈЕКТИМА

1 EUROPEAN COMMISSION, FP6 PROJECT’S: Agro-economic policy analysis of the accession and candidate states and countries of Western Balkan - CEEC Agri Policy (2005-2007), Пројекат CEEC Agri Policy, руководилац проф. др Наталија Богданов, Пољопривредни факултет, Београд.

СТУДИЈЕ И АНАЛИЗЕ

1. Bogdanov Natalija, Bozić Dgica: "Agriculture and food processing industry," chapter in "Analiza efekata pridruživanja EU - istraživanje na terenu" edited by Jovicic M.; http://www.plac-yu.org/downloads/1.1.2AnalizaefekatapridruzivanjaEUTeren/pdf

2. Bogdanov Natalija, Bozić Dragica: "Agriculture and food processing industry" chapter in "Analiza efekata pridruživanja EU - izveštaji eksperata" edited by Jovicic M. http://www.plac.yu.org/downloads/1.1.2AnalizaefekatapridruzivanjaEUIzvestaji/pdf.

3. Bogdanov Natalia, Bozić Dragica et al. (2005): Monitoring of Agricultural policy, market and trade developments in Serbia and Montenegro;

http://euroquality.homelinux.net:8000/fichiers_partages/cecap/Report%201/Section%201%20country%20report/CEECAP%20report%201%20section%201%20SERBIA%20MONTENEGRO.pdf

4. Bogdanov Natalia, Bozić Dragica et al. (2005): Study on rural vitality for Serbia and Montenegro http://euroquality.homelinux.net:8000/fichiers_partages/cecap/Report%201/Section%202%20country

%20report/CEECAP%20report%201%20section%202%20SERBIA%20MONTENEGRO.pdf

ЧЛАНСТВО У КОМИСИЈАМА ЗА ОДБРАНУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

1. Кандидат Тешановић Бранко: «Економски аспекти развоја исхране становништва и војске Југославије у рату», Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, 2003.

ЧЛАНСТВО У КОМИСИЈАМА ЗА ОДБРАНУ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ

1. Кандидат Штрбац Маја: «Обележја потрошње пољопривредно-прехрамбених производа у Србији и Црној Гори», Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, 2004

БИБЛИОГРАФИЈА РАДОВА Др Драгица Божић, ванредног професора,

публикованих у периоду после избора у звање ванредни професор

ПОГЛАВЉА У МОНОГРАФИЈАМА МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА

1. Bogdanov Natalija, Božić Dragica (2010): Review of agriculture and agricultural policy in Serbia, International monography »Agriculture in the Western Balkan Countries«, page 189-217, Published by Institut fur Agrarentwicklung in Mittel-und Osteuropa (IAMO)- Leibniz. Edited by Volk Tina. ISBN 978-3-938584-51-4; ISSN1436-221X www.iamo.de/dok/sr_vol57.pdf>. M14=4 Р21=4

ПОГЛАВЉА У МОНОГРАФИЈАМА НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА

2. Божић Драгица, Богданов Наталија (2006): Аграрна политика Србије у периоду транзиције, поглавље у монографији „Пољопривреда и рурални развој Србије у транзиционом периоду“, рецензенти: проф. др Петар Марковић, проф. др Данило Томић; уредници: проф. др Наталија Љ. Богданов, проф. др Миладин М. Шеварлић, страна: 17-34; Издавач: Друштво аграрних економиста Србије ДАЕС и Институт за агроекономију, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду; COBISS.SR-ID 136818700; ISBN 86-86087-02-7; ISBN 978-86-86087-02-7 M44=3 Р22=2

3. Мунћан Петар, Божић Драгица (2006): Поседовна структура породичних газдинстава Србије, поглавље у монографији „Пољопривреда и рурални развој Србије у транзиционом периоду“, рецензенти: проф. др Петар Марковић, проф. др Данило Томић; уредници: проф. др Наталија Љ. Богданов, проф. др Миладин М. Шеварлић, Пољопривредни факултет, страна: 119-134; Издавач: ДАЕС – Друштво аграрних економиста Србије и Институт за агроекономију, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду; COBISS.SR-ID 136818700; ISBN 86-86087-02-7; ISBN 978-86-86087-02-7 M44=3 Р22=2

4. Божић Драгица, Богданов Наталија (2007): Реформе Заједничке аграрне политике ЕУ - нова системска решења и њихова имплементација, поглавље у монографији „Међународна искуства у транзицији аграрног сектора и руралних подручја“, Рецензенти: проф. др Зорка Вујатовић-Закић, проф. др Лаза Михајловић; уредници: проф. др Наталија Богданов, проф. др Миладин М. Шеварлић, страна: 17-46; Издавач: Друштво аграрних економиста Србије ДАЕС и Институт за агроекономију Пољопривредни факултет, Београд; COBISS.SR-ID 145382924; ISBN -978-86-86087-06-5 M44 (3) Р22=2

5. Мунћан Петар, Божић Драгица (2007): Поседовна структура фарми земаља чланица ЕУ, поглавље у монографији „Међународна искуства у транзицији аграрног сектора и руралних подручја“, рецензенти: проф. др Зорка Вујатовић-Закић, проф. др Лаза Михајловић; уредници: проф. др Наталија Богданов, проф. др Миладин М. Шеварлић, страна: 149-164; Друштво аграрних економиста Србије ДАЕС и Институт за агроекономију Пољопривредни факултет, Београд; COBISS.SR-ID 145382924; ISBN -978-86-86087-06-5 M44=3 Р22=2

РАДОВИ ОБЈАВЉЕНИ У ТЕМАТСКИМ ЗБОРНИЦИМА МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА

6. Божић Драгица, Мунћан Петар, Богданов Наталија (2006): Економско-социјална обележја

породичних газдинстава Србије, Економика пољопривреде-тематски број (13-667): "Мултифункционална пољопривреда и рурални развој (I)-развој локалних заједница", Страна: 399-408; Издавач: Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије, Друштво аграрних економста Србије и Црне горе, Институт за економику пољопривреде, Београд, YU ISSN: 0352-3462 M14 (4) Р22=2

7. Božić Dragica, Munćan Petar (2007): Family Farms – the Factors of Agricultural Development in Serbia, Thematic Proceedings „Development of Agriculture and Rural Areas, in Central and Eastern Europe“, Novi Sad, Edited by: Danilo Tomić, Ph.D., Miladin Ševarlić, Ph.D., page: 221-230; European Association of Agricultural Economists.

COBISS.SR-ID 145384972; ISBN 978-86-86087-05-8 M14 (4) Р22=2

8. Божић Драгица, Мунћан Петар, Богданов Наталија (2008): Обележја и привредни значај производње и прераде млека у Србији, Тематски зборник Међународног научног скупа Мултифункционална пољопривреда и рурални развој, прва књига, стр. 423-430, Институт за економику пољопривреде, Београд, ISBN 978-86-82121-59-6 M14 (4) Р22=2

9. Божић Драгица, Богданов Наталија (2008): Агроекономска наука и образовање у развојном концепту аграрне политике Србије у транзиционом периоду, Тематски зборник Симпозијум агроекономиста са међународним учешћем Агроекономска наука и струка у транзицији образовања и агропривреде, Пољопривредни факултет, Београд, стр.109-118, ISBN 978-86-7834-059-8 M14 (4) Р22=2

10. Božić Dragica, Munćan P., Bogdanov Natalija (2009): “Credits for Serbian agriculture in the transition period”, Thematic Proceedings-113 th Seminar of the EAAE «The role of knowledge, innovation and human capital in multifunctional agriculture and territorial rural development», Edited by: Danilo Tomić, Ph.D, Zorica Vasiljević Ph.D, Drago Cvijanović, Ph.D; page 83-89; The institute of Agricultural Economics, Belgrade, Serbia; ISBN 978-86-42121-76-3 M14 (4) Р22=2

РАДОВИ ОБЈАВЉЕНИ У ТЕМАТСКИМ ЗБОРНИЦИМА НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА

11. Богданов Наталија, Божић Драгица, Мунћан Петар (2008): Рурална непољопривредна

економија Србије и смањење сиромаштва, Уводно предавање по позиву, Тематски зборник Аграрна и рурална политика Србије 2, Почетна искуства придруживања ЕУ и предлог мера за 2009. Иришки венац, 9. октобар 2008; ДАЕС - Друштво аграрних економиста Србије, Београд; стр. 19-32; ISBN 978-86-86087-14-0, COBISS.SR-ID 154460172 M44 (2) Р22=2

12. Божић Драгица, Мунћан П., Миљковић Марина (2009): Нове реформе ЦАП-а и аграрна политика Србије, Публикација: Тематски зборник: «Пољопривреда и рурална подручја Србије - Осетљиве тачке транзиције и компарација са другим земљама», рецензенти: проф. др Зорка Закић, проф. др, Данило Томић; уредници: проф. др Наталија Богданов, проф. др Миладин Шеварлић, трана: 25-50; ДАЕС и Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Београд. ISBN 978-86-86087-18-8 COBISS.SR-ID 171544588 M44 (2) Р22=2

РАДОВИ САОПШТЕНИ НА ДОМАЋИМ И МЕЂУНАРОДНИМ СКУПОВИМА,

ОБЈАВЉЕНИ У ЦЕЛИНИ 13. Bogdanov Natalija, Božić Dragica, Munćan Petar (2006): Agricultural and Rural Development

Policy of Serbia-Institutional Framework and Implementation, The 1st International Conference on Agriculture and Rural Development; Jurnal Central European Agriculture, Vol. 7, No 3, Croatian Society of Agricultural Economists, University of Zagreb Faculty of Agriculture; ISSN 1332-9049 Р54= 1,0 M33=1 Р54= 1,0

14. Божић Драгица, Мунћан Петар, Богданов Наталија (2006): Социо-економска и демографска структура чланова породичних газдинстава, Тематски зборник Структурне промене и демографска кретања земаља Јужне Европе, стр. 395-403, Економски факултет у Нишу; ISBN 86-85099-307 M33=1 Р54= 1,0

15. Božić Dragica, Munćan Petar, Bogdanov Natalija (2007): Characteristic of Labour the Rural Areas of Serbia, Scientifical Papers Faculty of Agriculture XXXIX Partea a II-a, International Symposium Trends in European Agriculture Development; pp: 583-590; University of Agricultyral Sciences and Veterinar Medicine of the Banat, Timisoara ISSN 1221-5279 M33=1 Р54= 1,0

16. Божић Драгица, Мунћан Петар, Богданов Наталија (2007): Основна обележја запосленог становништва руралних подручја Србије, Зборник радова Међународног научног скупа Регионални развој и демографски токови Балканских земаља, стр. 423-432; Економски факултет, Универзитет у Нишу; ISBN 978-86-85099-48-9 M33=1 Р54= 1,0

17. Munćan Petar, Božić Dragica (2007): Prostorni aspekti pčelarske proizvodnje Srbije, Zbornik radova XV naučnog savetovanja sa međunarodnim učešćem «Proizvodnja i promocija meda i pčela»; Strana: 167-173; Izdavač: Poljoprivredni fakultet, Beograd; COBISS.SR-ID 137678604 ISBN 978-86-7834-027-7 M33=1 Р54= 1,0

18. Božić Dragica, Munćan Petar, Bogdanov Natalija (2010): Economic characteristics of sugar sector in Serbia, Research Journal of Agricultural Science, no 3, Vol.42, p 445-452, Timisoara, Romania. ISSN:2066-1843 http://agricultura.usab-tm.ro/Simpo2010pdf/Simpo%202010%20vol%203/ Chapter%202 /05%20Bozic%20Dragica.pdf M33-1 Р54= 1,0

РАДОВИ У ЧАСОПИСИМА МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА

19. Munćan P., Božić Dragica, Bogdanov Natalija (2009): «Production structure and sustainable income – farm models in Serbia», Agriculture The Annals of Valahia University of Targoviste, page15-17, Ministry of Education, Research and Innovation, Targoviste, Romania. SSN 2065-2720

M23 (4) Р52= 3,0 20. Munćan Petar, Božić Dragica, Bogdanov Natalija (2010): Ekonomska efikasnost proizvodnje

ratarskih kultura na porodičnim gazdinstvima u AP Vojvodini, Ekonomika poljoprivrede, br 1, str 15-24, Beograd. ISSN 0352-3462; UDC: 631.155.12:631.11(497.113) M24 (4) Р52= 3,0

21. Božić Dragica, Munćan Petar (2010): Economic characteristics and significance of the oil plant sector in Serbia, Ekonomika poljoprivrede (Economics of Agriculture), specijalni broj (special issue)-2, p. 58-65, Beograd/Belgrade. ISSN 0352-3462; UDC:664.314(497.11) M24 (4) Р52= 3,0

22. Tešić M, Baltić M, Božić Dragica, Stojiljković LJ, Plavšić B, Tajdić Nada, Mirilović M, Rajković M. (2011): Effects of the application of trichinellosis control program in an endemic area in Serbia, Acta Veterinaria (Beograd), Vol. 61, No. 1, 77-87, Beograd. ISSN 0567-8315; UDK 619:616.995.42; DOI: 10.2298/AVB 1101077T M23 (4) Р52= 3,0

РАДОВИ У ЧАСОПИСИМА НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА

23. Božić Dragica, Munćan P., Bogdanov Natalija (2009): “Milk Sector of Serbia in Transition Period», Ekonomika,br 3-4, Društvo ekonomista «Ekonomika» Niš, str. 93-99. YUISSN 0350-137X UDK 338 (497.1) M53 (1) Р62= 1,5

УЏБЕНИЦИ

24. Божић Драгица, Богданов Наталија, Шеварлић М. (2011): Економика пољопривреде, Пољопривредни факултет, Београд (позитивно рецензиран и у процесу публиковања).

КРИТИЧКА ЕВАЛУАЦИЈА ПОДАТАКА,

ПРИКАЗАНИ ДЕТАЉНО КАО ДЕО МЕЂУНАРОДНИХ ПРОЈЕКАТА, ПУБЛИКОВАНИ КАО ИНТЕРНЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ ИЛИ ПРИКАЗАНИ НА ИНТЕРНЕТУ

25. Bogdanov Natalija, Božić Dragica et al. (2006): Study on access to rural credits in Serbia and

Montenegro http://www.euroqualityfiles.net/cecap/Report%202/Section%202%20country%20 report/CEECAP%20report%202%20section%202%20SERBIA%20MONTENEGRO.pdf M86=2

26. Bogdanov Natalija, Božić Dragica et al. (2006): Rural employment in the context of rural

development in Serbia http://www.euroqualityfiles.net/cecap/Report%203/Section%202%20country %20report/CEECAP%20Report%203%20section%202%20SERBIA.pdf M86=2

27. Bogdanov Natalija, Božić Dragica et al. (2007): Rural technology transfer in transition economies

– Serbia http://www.euroqualityfiles.net/cecap/Report%204/Section%202%20 country%20report/ CEECAP%20report%204%20section%202%20SERBIA.pdf M86=2

28. Božić Dragica, Petar Munćan, Miladin Ševarlić (2009): An Assessment of the Competitiveness of

the Dairy Food Chain in Serbia http://www.euroqualityfiles.net/AgriPolicy/Report%202.1/Serbia%20Agripolicy%20D2-1.pdf M86=2

ИСТРАЖИВАЧ НА ПРОЈЕКТИМА МИНИСТАРСТВА НАУКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

1. Пројекта 149030: Пољопривреда и рурални развој Србије у међународним интеграцијама (2006-2010); Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Београд (Руководилац проф. др Наталија Богданов);

2. Пројекат 179028: Рурално тржиште рада и рурална економија Србије-диверзификација дохотка и смањење сиромаштва (2011-2014); Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Београд (Руководилац проф. др Наталија Богданов).

ИСТРАЖИВАЧ НА ИНОСТРАНИМ ПРОЈЕКТИМА

1. EUROPEAN COMMISSION, FP6 PROJECT’S: Agro-economic policy analysis of the accession and candidate states and countries of Western Balkan - CEEC Agri Policy (2005-2007), Пројекат CEEC Agri Policy, руководилац проф. др Наталија Богданов, Пољопривредни факултет, Београд.

2. EUROPEAN COMMISSION, FP7 PROJECT’S: AgriPolicy Enlargement Network for Agripolicy Analysis (2008-2010), Coordinator for Serbia: Проф. Др Наталија Богданов, Пољопривредни факултет, Београд.

ЧЛАНСТВО У КОМИСИЈАМА ЗА ОДБРАНУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

1. Кандидат Маја Штрбац, наслов тезе: Упоредна анализа потрошње пољопривредно-прехрамбених производа, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, 2006. године.

ЧЛАНСТВО У КОМИСИЈАМА ЗА ОДБРАНУ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ

1. Kандидат Марија Николић, наслов тезе: Еволуција задружног законодавства у Европи у другој половини XX и почетком XXI века, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, 2009;

2. Кандидат Саша Јовић, наслов тезе: Реформa војске и утицај на потребе у храни њених припадника, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, 2010.