Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ 1990-1992..pdf

8/19/2019 Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ 1990-1992..pdf

1/312


2/312

2 Kosta Nikoli

INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJUFOND ZA HUMANITARNO PRAVO

Glavni i odgovorni urednikProf. dr Mom ilo Pavlovi

Izdava i

Institut za savremenu istorijuFond za humanitarno pravo

Za izdava eProf. dr Mom ilo Pavlovi , direktor

Nataša Kandi , direktor

RecenzentDr Vladimir Petrovi

LektorBranka Kosanovi

Dizajn korica Milica Derviševi

Prelom tekstaSiniša Kadi

ISBN978-86-7403-150-6


3/312

Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ 1990–1992 3

BO SNA I HER CE GO VI NA

U VRE ME RAS PA DA SFRJ1990–1992

Temat ska zbir ka do kumena ta

Pri re dio: dr Ko sta Ni ko li

Beograd 2011


4/312

4 Kosta Nikoli


5/312


SADRŽAJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

I. BOSNA I HERCEGOVINAU VREME RASPADA SFRJ 1990–1992

Obna vljanje višepartijskog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Slobodan Miloše vi i Franjo Tu mano statusu Bosne i Hercego vine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Put ka ratu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

II. DOKUMENTI

1. Zapisnik sa sastanka predsednika Republike Hr vatskeFranje Tu mana i saradnika sa lano vima PredsedništvaBosne i Hercego vine Nikolom Kolje vi em i Franjom Borasom(Zagreb, 8. januar 1992) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

2. Deklaraci ja o proglašenju Republike srpskog narodaBosne i Hercego vine (9. januar 1992) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

3. Stenografske beleške sa proširene sednice Predsedništva SFRJ(Beograd, 2. mart 1992) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

4. Stenografske beleške sa sastanka Predsedništva SFRJsa predstavnicima Srpske Republike BiH (Beograd, 2. mart 1992) . . . . . . . . . . . 1595. Zapisnik 13. sednice Sa veta za zaštitu ustavnog poretka

Predsedništva SR Bosne i Hercego vine (Sara je vo, 9. mart 1992) . . . . . . . . . . . . 1696. Stenografske beleške sa zatvorene sednice Skupštine Republike Srbi je

(Beograd, 8. april 1992) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2047. Fonobeleške sa razgo vora Branka Kosti a i Blago ja Adžia

sa Ali jom Izetbego vi em (Skoplje, 26. april 1992) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2308. Zapisnik sa 16. sednice Skupštine srpskog naroda

u Bosni i Hercego vini (Banja Luka, 12. maj 1992) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Biografski registar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301

Beleška o prire iva u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311


6/312

6 Kosta Nikoli


7/312


PRED GO VOR

Zbirka dokumenata „Bosna i Hercego vina u vreme raspada SFRJ“ predsta vlja dru-gu knjigu iz biblioteke „Jugoslo venska kriza“. Nakon ob ja vlji vanja pr ve knjige,1 Institutuza sa vremenu istori ju se na ovom pro jektu priklju io Fond za humanitarno pra vo iz Beo-grada. Suizdavaštvom i zajednikim istraživa kim radom, ove dve instituci je nasto je dasistematskim ob ja vlji vanjem iz vora podstaknu dalja istraži vanja i na injenicama zasno-

vanu debatu o raspadu SFRJ i rato vima na prostoru bivše Jugosla vi je.Ova zbirka je svedo anstvo o tome kako se raspadala Jugosla vi ja i kako je jednanjena republika, Bosna i Hercego vina, ušla u ambis rata. U uvodnoj studi ji, data je krat-ka analiza naj važni jih politi kih doga a ja u Bosni i Hercego vini od po etka 1990, kada je uveden višestrana ki sistem, do prole a 1992, kada je i po eo rat.

Ova knjiga nema nameru da bilo kome sudi, još manje da izri e de nitivne istori-ografske ocene o jednoj tragi noj epohi. Ona ima drugi cilj. Nemogu nost neposrednogpristupa prošlosti i njena „posredo vanost u sadašnjost“ u vidu istorijskih iz vora ko ji ve-likim delom ima ju pisani karakter, do vela je do radikalne negaci je saznajne mo i istorij-ske nauke. Sve se više pori e istoriografsko „htenje i traganje“ za istinom jer, na vodno,u istorijskoj nauci ne posto je kriteri jumi istinitosti. Zato se sve eš e tvrdi da istorijskopripo vedanje ima smisla procenji vati isklju i vo sa moralnog i estetskog a ne sa nau nogstano višta.2

Negira se epistemološka zasno vanost istorijskih znanja i ospora va opravdanost te-žnje istoriogra je za istinom. Tako je otvorena mogu nost potpune relati vizaci je istorije.Na taj na in dolazi do svo je vrsne regresi je istorijske svesti i mišljenja i otvara se prostorza pobedu „neumskog“ nad istoriogra jom, što bi samo omogu ilo dominaci ju iracional-nog i otvorilo pute ve ka neslu enim manipulaci jama istorijskim znanjima.3

Istina ko ju istori ar može da ponudi uglavnom je nepotpuna i neiz vesna. Kakokaže Ste van Pa vlo vi , zadatak mu ni je lak:„Treba da iz vidi, pri mi k zna nju, za bele ži, shva ti,da deši fru je i tu ma i sve posto je e izvore, tra gove, mitove i uspomene, ra cional no i ana liti -no, da bi isto ri ju oslobodio od pro šlosti“.4 Zaista, ni je lako pisati o raspadu Jugosla vi je. Pro-blemi i doga a ji bili su izuzetno kompleksni i, gledani iz raznih istorijskih uglo va, moguda da ju razli ite odgo vore. Istorijsko mišljenje mora da proistekne iz istraži vanja, a uvekprisutna želja istori ara da odgonetne zapletene doga a je i saopšti ono što se zaista do-godilo, sudara se sa brojnim ograni enjima. Mogle bi se za mnoge od po jedinih tema u1 Vladimir Petro vi (prir.), Srp ske politi ke elite i Vens-Ove nov plan. Ste nograf ske beleške sa pro ši-

renih sed nica Sa veta za usa glašavanje dr žavne politike, Institut za sa vremenu istori ju, I, str. 303,Beograd, 2010.

2 Mihael Antolo vi , Postmoderni zam i/ili isto riogra ja? „Toko vi istori je“, 3–4/2008, 184.3 Isto, 195–196.4 Uvodna re za knjigu Heder Vili jams,Padobran ci, pa tri oti i par ti zani. Upra va za spe ci jalne opera-

ci je u Ju goslavi ji 1941–1945 , Beograd, 2009, 7–8.


8/312

8 Kosta Nikoli

vezi sa raspadom Jugosla vi je dati dve, esto sasvim suprotne obrade, obe na pr vi pogleddokumento vane, mada ne pod jednako ta ne. Mogu se iznositi tvr enja, nepotkrepljena

injenicama, koja su na prvi pogled logina, ali koja ipak ne odgovaraju materijalnoj is-tini o proteklim doga ajima. Tako se esto ne ob jasni ne samo celina problema, nego ninjego vi najbitni ji delo vi.

Ta no je da istori ari kada tuma e prošlost neminovno unose nešto od svo jih ose- anja i li nih stavova o kontro verznim sa vremenicima i doga a jima, uspostavljaju neho-ti ne i hotimi ne analogije izme u sopstvenog vremena i prošlih zbivanja, ali istorijskanauka ne može da se zadrži ni samo na pukom re anju injenica i jednostavnom opisi va-nju doga a ja. Ona ne sme ni da se drži unapred zadatih istina ko je nisu podložne kriti -kom promišljanju. Istorijska nauka mora da ponudi i no va znanja i no va tuma enja, jerbi u suprotnom pobedile mitske i iracionalne predsta ve, i/ili pragmati ne i „poželjne“, oprošlosti i ukinula bi se granica izme u lažnog i istinitog.

Dokumenta ko ja se ob ja vlju ju – njih ukupno osam – iz vedena su kao dokazni pred-meti u postupku protiv Slobodana Miloše vi a pred Me unarodnim sudom za kri vi nogonjenje lica odgo vornih za teška kršenja me unarodnog humanitarnog pra va na teri-tori ji bivše Jugosla vi je (Haški tribunal) i nalaze sa na javnoj interaktivnoj bazi podatakasudskih dokumenata Tribunala.5 Njihov izbor opredelila je njiho va aktuelnost i zna ajinformaci ja i podataka ko je saopšta va ju, kao i to što do sada nisu koriš ena u istoriograf-skim rado vima kako u Srbi ji, tako ni i u regionu.

Pr vi dokument ko ji se ob ja vlju je jeste zapisnik sa sastanka hr vatskog predsedni-ka Franje Tu mana sa lano vima Predsedništva Bosne i Hercego vine Nikolom Kolje vi-em i Franjom Borasom, ko ji je održan 8. januara 1992. Zatim se ob ja vlju je Deklaraci ja

o proglašenju Republike srpskog naroda Bosne i Hercego vine (9. januar 1992), pa steno-grafske beleške sa proširene sednice Predsedništva SFRJ održane 2. marta 1992, kao ibeleške sa sastanka Predsedništva SFRJ sa predstavnicima Srpske Republike BiH održa-nog istog dana. Ova beleška, nažalost, ni je potpuna, jer na samom po etku sastanka ni je

vo en zapisnik. Zatim se ob ja vlju je zapisnik sa 13. sednice „Sa veta za zaštitu ustavnogporetka Predsjedništva SR BiH“, održane 9. marta 1992, pa iz vod iz stenografskih bele-ški sa zatvorene sednice Skupštine Republike Srbi je, održane 8. aprila 1992, potom fono-beleške sa razgo vora Branka Kosti a i Blago ja Adži a sa Ali jom Izetbego vi em u Skoplju26. aprila 1992. i, na kra ju, iz vodi iz zapisnika sa 16. sednice Skupštine srpskog naroda uBosni i Hercego vini, održane 12. ma ja 1992. u Banja Luci.

Dokumenta se ob ja vlju ju u njiho voj iz vornoj verzi ji, uz neophodne uobi a jene in-ter venci je, kako bi se sa u vala autenti nost i približila atmosfera jednog vremena. Nakra ju je dat i biografski registar za najzna ajni je aktere jugoslo venske i bosanskoherce-go va ke krize.

Ova knjiga je deo projekta „Konikti i krize – saradnja i razvoj u Srbiji i regionu u19. i 20. veku“ koji nansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Vlade Republike

Srbije (Projekat br. 47030).Januar 2011 Prire i va

5 Ujedinjene naci je. Sudski spi si Me una rodnog kri vi nog su da za biv šu Ju goslavi ju , http://icr.icty.org (dalje: UN, MKSJ).


9/312


IBOSNA I HER CEGO VINA

U VRE ME RAS PADA SFRJ1990–1992


10/312

10 Kosta Nikoli


11/312


BOSNA I HER CEGO VINAU VRE ME RAS PADA SFRJ

1990–1992

Bosna i Hercego vina je u celom periodu posle Drugog svetskog rata bila uvar ju-goslo venstva, odan Tito vim idealima. Ali, na samom po etku 1990. usledio je nago veštajno vog vremena. Naime, sara jevsko „Oslobo enje“ je 2. januara te godine pr vi put izašlobez zagla vlja –Dru že Tito, mi ti se kunemo. Tako je Sa vez komunista Bosne i Hercego vine,nakon deceni je zaklinjanja i u mrtvog Tita, simboli no „skrenuo“ sa njego vog puta. Iakoni je bilo jasno ko ji je to no vi put, pri vilego vana politi ka pozici ja je i dalje branjena. Isto-

ga dana državno Predsedništvo Bosne i Hercego vine na ja vu formiranje no vih stranakau Jugosla vi ji, pre svega Hr vatske demokratske za jednice i Srpskog pokreta obno ve, oce-nilo je kao izraz „tragi nih ide ja ustaštva, etništva i drugih reakcionarnih i fašisti kihsnaga“.1

Obna vlja nje vi še par tij skog si ste ma

Iako se Sa vez komunista BiH opirao formiranju no vih stranaka, taj proces više nije bilo mogu e zausta viti. Tako je 26. ma ja 1990. u Sara je vu osno vana nacionalno-kon-fesionalna Stranka demokratske akci je. Ona je de nisana kao stranka gra ana Jugosla vi- je ko ji pripada ju muslimanskom istorijsko-kulturnom krugu. Zalagala se za „neza visnu,su verenu i nedjelji vu“ republiku Bosnu i Hercego vinu. Za pr vog predsednika SDA iza-bran je Ali ja Izetbego vi .

Politi ku istori ju srpskog naroda u Bosni i Hercego vini u ovom periodu obeleži-la je Srpska demokratska stranka. Ona je formirana 12. jula 1990. u Sara je vu, u dvorani„Skenderi ja“. U esnike osni va ke skupštine pr vo je pozdra vio Jo van Raško vi , predsed-nik istoimene stranke Srba iz Hr vatske.2 On je, izme u ostalog, rekao: „Ne posto ji ni jedanrazlog da se odreknemo srpstva ko je je, kao što je po znato, u poslednjih 50 godina bilo zakova-no u sanducima. Mi sada otvaramo te sanduke i skidamo velove sa srpskog nacionalnog bi a“.3

Zatim su go vorili Ali ja Izetbego vi , Muhamed Filipo vi , predsednik Musliman-skog foruma i Dragoljub Mi uno vi , predsednik Demokratske stranke iz Beograda.

Za pr vog predsednika izabran je Rado van Karadži . On je obrazložio osnovne ci-lje ve stranke: puna i bezuslovna gra anska, nacionalna, kulturna, verska i ekonomska

1 Na vedeno prema: Ivica Lu i , Bosna i Hercegovina od prvih izbora do me unarodnog pri znanja,„ asopis za su vremenu po vi jest“, 1/2008, 107.

2 Srpska demokratska stranka osno vana je u Kninu 17. februara 1990. O programskoj ori jentaci jii cilje vima stranke tada je re eno da se interesi srpskog naroda u Hr vatskoj najbolje mogu bra-niti opštom demokratizaci jom zemlje jer je jednopartijski komunisti ki poredak doži veo „isto-rijski krah“. Re eno je i da e se SDS „svim silama“ boriti za uvo enje višepartijskog politi kogsistema i za ukidanje monopola vlada ju eg SKJ. Iskazana je spremnost na saradnju sa svim de-mokratskim strankama, osim sa onima ko je „propo veda ju nacionalni egocentrizam, mržnju ilinacionalnu parano ju“. (Javnosti, Srpska demokratska stranka, Knin, 17. februar 1990, 2).

3 Na vedeno prema: „Politika“, 13. jul 1990, 9.


12/312

12 Kosta Nikoli

ravnopravnost Srba u Bosni i Hercego vini; popra vljanje me unacionalnih odnosa, us-posta vljanje ravnoteže i reciprociteta, u vrš i vanje gra anskog mira, borba za o u vanjefederalne Jugosla vi je i federalne BiH u njoj, „na demokratski na in, bez avantura, fru-straci ja i napetosti“.4

U pr vom inter vjuu za jedan medij iz Srbi je (NIN) posle osni vanja stranke, Rado- van Karadži je iz ja vio da je Srpska demokratska stranka formirana kako bi se obno viosrpski politi ki ži vot u Bosni i Hercego vini: „Da se Srbi vrate u politiku, sa svo jim pravim predstavnicima, i da se na politi koj sceni us postave neo phodni pariteti i reci prociteti, bez ko- jih gra anski mir ni je siguran. Sad, kada se srpski narod svuda, pa i u Bosni i Hercegovini,budi iz decenijske omamljenosti, mnogi se ude i ljute. Nisu navikli da Srbi vode ra una o sebii svo jim poslovima“.5

Nešto kasni je, Karadži je u inter vjuu „Politici“ naglasio da je u Bosni i Hercegovi-ni na delu naj ve e okupljanje srpskog naroda posle Drugog svetskog rata: „Sada Srbi de- nitivno smi ju da ka žu da su Srbi, više nisu pod prismotrom. Slave posli je naših sku pova doduboko u no , ozarenih su lica, a me unacionalno povjerenje u tim mjestima raste, ljudi se posli je našeg dolaska bolje ra zumi ju“.6

Karadži je bio i protiv stvaranja Sa veza reformskih snaga Ante Marko vi a: „Što sesrpskog naroda ti e, u istoj toj kra jini u ko joj je Markovi lansirao svo ju ide ju, mi smo se po-sli je njegovog nastu pa osvjedo ili da se u nju Srbi ne e upisivati. Ako takvih i bude, re i u dasu to uglavnom intelektualci ko ji ima ju izvjesnih teško a da budu Srbi“.7

Važnu ulogu u organizo vanju srpskih stranaka u Hr vatskoj i Bosni i Hercego viniimao je Dobrica osi . On je li no izabrao i njiho ve lidere, po vezao ih je sa SlobodanomMiloše vi em, a ak je Borisa vu Jo vi u rekao da garantu je da su ruko vodstva ovih parti ja

„pouzdana“; obe ao je i da e pomo i u koordinaci ji njiho vih politika sa politikom srp-skog režima.8 osi ni kasni je ni je sumnjao u ispravnost svo je ori jentaci je. Na pitanje S.

4 Isto.5 „NIN“, 20. jul 1990, 25–26.6 „Politika“, 7. avgust 1990, 9.7 Isto.8 Jasna Drago vi -Soso, „Spasioci naci je“. Intelektualna opo zici ja Srbi je i oživljavanje nacionali zma,

Beograd, 2004, 343.

RADOVAN KARADŽI , JOVAN RAŠKOVI I NIKOLA KOLJEVI


13/312


uki a da li je rat bio nemino van, odgo vorio je: „Sukob ili prista janje na pot injenost, dis-kriminaci ju i tihe izgone. To je bila tadašnja realnost“.9 Osim toga, bio je uveren da je Rado-

van Karadži sa svo jom „inteligenci jom, odlu noš u i borbenoš u“ bio pra va li nost da vodi bosanske Srbe.10

Zatim je osno vana i politi ka organizaci ja hr vatskog naroda. U Sara je vu je 18. avgusta održan pr vi opšti Sabor Hrvatske demokratske za jednice Bosne i Hercegovine. Zapredsednika je izabran ortoped iz Sara je va Da vor Perino vi , ali je on vrlo brzo (7. sep-tembra), nakon inter venci je iz Zagreba, smenjen zbog svog srpskog porekla. Sam Perino- vi je kasni je iz ja vio da ga je predsednik Tu man smenio kako bi realizo vao svoj dogo vorsa Miloše vi em o podeli Bosne i Hercego vine, o emu se tada javno još uvek ni je go vorilo.Za no vog politi kog vo u bosanskih Hr vata imeno van je Stjepan Klju ji .11

Na pr vim višestrana kim izborima u Bosni i Hercego vini održanim 18. no vembra1990, pobedila je tzv. antikomunisti ka koalici ja tri nacionalne stranke, ko je su osvo jileukupno 84% mandata u Skupštini. Stranka demokratske akci je (SDA) osvo jila je 86 man-

data; Srpska demokratska stranka (SDS) 72; a Hr vatska demokratska za jednica Bosne iHercego vine 44 mandata, dok je ostalih sedam parlamentarnih stranaka imalo ukupno24 poslanika. U Ve u opština tri nacionalne stranke osvo jile su 95% poslani kih mesta,a u Ve u gra ana 75%. Teritori ja Bosne i Hercego vine bila je podeljena u sedam izbor-nih jedinica; SDA je pobedila u etiri (Sara je vo, Zenica, Tuzla i Biha ); SDS u dve (BanjaLuka i Doboj) a HDZ u jednoj (Mostar). Na izborima za Predsedništvo Republike naj višeglaso va dobili su Fikret Abdi i Ali ja Izetbego vi (SDA), Nenad Kecmano vi (SRS BiH),Nikola Kolje vi i Biljana Plavši (SDS), Stjepan Klju ji i Franjo Boras (HDZ) i Ejup Gani ,kao Jugoslo ven iz SDA.12

9 Sla voljub uki , Lovljenje vetra. Politi ka is povest Dobrice osi a, Beograd, 2001, 168.10 Isto, 172.11 I. Lu i , Bosna i Hercegovina, 110. – Zanimlji vo je da se i Ali ja Izetbego vi u jednom periodu

svog ži vota iz jašnja vao kao Srbin – sve do 1971. kada je priznata muslimanska naci ja. (Isto,110–111). – Klju ji je o ovim doga a jima godinama kasni je pri ao: „Vidite, ni je Davor Perinovi smi jenjen sa mjesta predsjednika HDZ-a zato što je bio Srbin, nego zato što je bio politi ka budala.Taj ovjek je imao zada u da posva a Hrvate i Muslimane, a da nas JNA pomiri. Sje am se tog osni-vanja HDZ-a ovdje. Došli su svi iz Zagreba – Manoli , Bro zovi , Šušak, zatim generalni sekretar uto doba. To je bila jedna promenada ekstremnih elemenata iz emigraci je i nekih kadrova ko ji o Bosninisu ništa znali. Oni su, jednostavno, tra žili da Perinovi bude predsjednik, a ja generalni sekretar. Išto je najva žni je, on je prista jao na to. Ja sam tad oku pio jednu gru pu sara jevskih intelektualaca, jersam smatrao da ne mo žemo na praviti politi ku stranku u ko joj ne e biti Vitomir Luki , Ivan Lovre-novi , Mile Sto ji , Mile Pešorda i tako dalje. Naravno, neki od njih su odmah otišli, jedini vjeran mi je ostao Vitomir Luki . Me u nama re eno, on je bio najumni ji od nas i on je jedini shvatio da sam ja predsjednik zato što je u tom trenutku potreban ovjek ko ji dobro govori, ima jasne stavove. A sutramo že biti neko drugi, pametni ji ili bolji. Me utim, u tim svim pregovorima ja sam postavio uvjet daPerinovi ne mo že biti predsjednik – i to, odmah vam ka žem, ne zato što je Srbin, jer je Srbin tada bioi predsjednik Hrvatske omladine, uba en od jugoslovenskog KOS-a, nego zato što je politi ki anal fa-beta. I sje am se te no i. U 12 sati mi se rasta jemo i generalni tajnik HDZ-a mi ka že: – GospodineKlju ji u, je li to Vaša posljednja. Vi ne ete? Ja ka žem: – Ne, ali moram vam re i još nešto: kad-tadvi ete do i po mene. Ja sam došao na taj sabor u Skenderi ju, bila je strašna gu žva. Znate, morateshvatiti, Hrvati su bili frustrirani za vri jeme komuni zma. Tu su se prvi put po javile te hrvatske za-stave, pa došle naše snaše u bi jelim nošnjama iz okolice Vareša, Jajca, Kiseljaka, pa prvi put od 1945.svira se himna Li je pa naša“. (www.slobodnae vropa. org/content/ar ticle/1045349.html).

12 Za službenu Srbi ju naj važni ji je bio poraz ko ji je na izborima doži vela stranka Ante Marko vi a.Milorad Vu eli je pisao kako je „krah“ ko ji je jugoslo venski premi jer doži veo u „bastionu ju-goslo venstva“ spre io njegov „pohod“ na Srbi ju i Crnu Goru: „Politika i strategi ja Antine stranke je jugoslovenstvo odo zgo, partijsko jugoslovenstvo. Sa nešto izmenjenom ideološkom legitimaci jom i


14/312

14 Kosta Nikoli

Organi vlasti u Bosni i Hercego vini konstitu isani su 21. decembra 1990. dogo vo-rom tri nacionalne stranke. Svi lano vi Predsedništva podržali su izbor Ali je Izetbego- vi a, predsednika Stranke demokratske akci je, za pr vog predsednika Predsedništva.13 Srpski lano vi u Predsedništvu bili su Nikola Kolje vi i Biljana Plavši . Za mandatara vlade izabran je Jure Peli van. Politike i interesi tri vlada ju e stranke bili su toliko su-protsta vljeni da je bilo teško o eki vati jednu funkcionalnu vlast i opstanak za jedni kogpoliti kog okvira. Na pr vim skupštinskim sednicama odmah su, na primer, otvoreni su-

kobi zbog jezika i pisma, a odnos prema Jugosla vi ji i njenim instituci jama, posebno pre-ma JNA, bio je naj ve i kamen spoticanja.14

Pr vi ve i sukobi izbili su na 3. za jedni koj sednici Skupštine Bosne i Hercego vine,održanoj 30. i 31. januara 1991, kada su muslimanski poslanici tražili da se u dnevni reduvrsti Deklaraci ja o državnoj su verenosti i nedelji vosti Republike Bosne i Hercego vinei da se donose Ustavni zakon o nazi vu i državnim simbolima Republike. Klub poslanikaSDS-a odbio je taj predlog, a sve se to pono vilo i na 4. sednici od 27. februara, na ko joj supolemisali Izetbego vi i Karadži . Izetbego vi je kritiko vao Karadži e vu iz ja vu ko jom je ovlastio Miloše vi a da zastupa interese Srba iz Bosne i Hercego vine u prego vorima obudu nosti Jugosla vi je; Karadži mu je odgo vorio da je za srpski narod su verenitet Jugo-sla vi je „pr venstveni su verenitet“. Izetbego vi je tada dva puta iz ja vio da bi on zbog su ve-

u znatno loši jem izdanju, to je samo puko ponavljanje titoisti ko-boljševi kog obrasca stvaranja Ju-goslavi je. Razlika je, naravno, i u tome što je Broz svoj kredibilitet izvla io iz dobi jenog rata, a Ante Markovi iz sumnjive konvertibilnosti dinara“. (M. Vu eli , Parti ja agoni je, „NIN“, 23. no vembar1990, 12).

13 „Politika“, 22. decembar 1990.14 Prema popisu stanovništva iz 1991. u Bosni i Hercego vini ži velo je 4 miliona, 354.911 stanov-

nika. Od toga, Muslimana je bilo 1.902.869 (43,7%), Srba 1.364.363 (31,2%) i 752.068 Hr vata(17,3%) dok su 7,7% inili Jugoslo veni i pripadnici drugih naci ja. Muslimani su bili u ve ini u45 opština (u 31 apsolutna, u 14 relativna), Srbi u 34 opštine (u 29 apsolutna, u 5 relativna) iHr vati u 20 opština (u 14 apsolutna u 6 relativna).

SKUP SDS-A U BEOGRADU, NOVEMBAR 1990. GODINE


15/312


rene Bosne žrtvo vao mir, a da ne bi zbog mira žrtvo vao su verenitet Bosne, ime je samopotvrdio svo ju iz ja vu iz septembra 1990. da e Muslimani oruž jem braniti Bosnu. Podr-žao ga je i Irfan Ajano vi , ina e još uvek potpredsednik Sa veznog ve a Skupštine Jugo-sla vi je, iz ja vom:„Ako je suverenost onda je mir. Ako nema suverenosti, onda nema ni mira.To treba da bude jasno svima“.15

Nikola Kolje vi je Izetbego vi e vu iz ja vu nazvao „zastrašu ju om“, a Panteli ja Mi-lo vano vi je rekao da „srpske majke još uvi jek ra a ju Principe“. Milan Nedi je dodao dataj „no vi bosanski su veren“ ne e mo i da pre e ni preko mosta na Miljacki, „kao što nije mogao ni onaj pri je 76 godina“. Emoci je su bile užarene. Radoslav Spremo, poslanikSPO-a, rekao je da je njego va stranka za Jugosla vi ju i federalnu Bosnu i Hercego vinu unjoj i da je to maksimalno što ona može da ima:„Ako vam to ne odgovara, srpski narod e

živjeti u jedinstvenoj srpskoj dr žavi, i je su granice na istoku svetinje, a na za padu jame ko jesu ostale svetinje“.16

Deklaraci ja o državnoj su verenosti i nedelji vosti Bosne i Hercego vine usvo jena jeglaso vima muslimanskih i hr vatskih poslanika. U njoj je, izme u ostalog, sta jalo slede e:„Re publika Bosna i Hercegovina je suverena, jedinstvena i nedjeljiva demokratska dr žava svihgra ana ko ji u njoj žive, zasnovana na slobodama i pravima ovjeka i gra anina, na vladavini prava i na soci jalnoj pravdi. Granice Bosne i Hercegovine su ne promjenjive“.17

Oštre ocene izre ene su i na konferenci ji za štampu Srpske demokratske strankeod 23. ma ja 1991. Rado van Karadži je iz ja vio da je „Bosna na rubu pro vali je“ i da se os-tvaru ju „crne slutnje“ da e se ona opredeliti za secesi ju: „Mi moramo da uputimo apelliberalnim i evropski ori jentisanim Muslimanima da u ine sve da se odustane od otce pljenjaBiH od Jugoslavi je i od stvaranja islamske re publike. Gospodin Izetbegovi mora javno, pred

itavim svetom i pred jugoslovenskom javnoš

u, da se odrekne islamske deklaraci je, da javnoiz javi da ne e praviti islamsku i ne zavisnu BiH i da se vrati na svoj predizborni program, da

prihvati ra zumnu federaci ju“.18

15 Na vedeno prema: I. Lu i , Bosna i Hercegovina, 116.16 Isto.17 Na vedeno prema: Miroslav Tu man-Ivan Bili , Planovi, spora zumi, iz jave o ustavnom ustrojstvu

Bosne i Hercegovine 1991–1995, Zagreb, 2005, 2.18 „Politika“, 24. maj 1991, 11.

KLJUJI , KARADŽI I IZETBEGOVI


16/312


17/312


U ovom dokumentu je re eno da je srpski narod „svakim danom sve više“ ugroženod „fundamentalisti ko-ustaške urote, kao uostalom i cjelokupan srpski narod u Bosni

i Hercego vini i Hr vatskoj“. Dalje je re eno da se protiv Srba vodi speci jalni, psihološko-propagandni rat, da „srpski nepri jatelji“ nasto je da za vrše ono što su po eli 1914. i 1941.Za republi ke vlasti je saopšteno da sprema ju teren „za no vi genocid nad srpskim naro-dom“. Na kra ju je izraženo snažno proti vljenje pokuša ju konfederalizaci je Jugosla vi je, jer je to bio preži veli sistem 19. veka: „Da jemo punu podršku JNA i njenom Generalštabu, teapelu jemo da golorukom srpskom narodu Isto ne i Stare Hercegovine pru že zaštitu pred svebješnjim naljetima ustaško-fundamentalsti kih bo jovnika“.24

Ali ja Izetbego vi je još uvek vero vao da je opstanak Jugosla vi je mogu . O tome jego vorio generalu Veljku Kadi je vi u 21. juna, na pr vom sastanku armijskog vrha sa Pred-sedništvom Republike, uz ob jašnjenje da veru je u formulu „su verene republike u jugo-slo venskoj državnoj za jednici“. Isto vremeno je rekao i da o eku je pomo JNA u reša va-nju krize ko ju su izazvali bosanski Srbi, ali i Hr vati ko ji „ometa ju“ kretanje jedinica JNApreko teritori je Bosne i Hercego vine prema Hr vatskoj. General Kadi je vi je odgo vorio dae „u slu a ju težih slu a je va“ i na zahtev Predsedništva BiH „JNA biti spremna da u tom

pravcu pruži svo ju pomo “. Još je rekao i da je Bosna klju opstanka SFRJ i da e takvuJugosla vi ju vojska braniti u skladu sa svo jim ustavnim oba vezama: „Do za i ste pen razu-mevanja u BiH, koordinaci ja, stabilnost je bitna za ukupnu stabilnost ili nestabilnost Jugosla-vi je. Ali tamo gde preventiva ne bude dovoljna, onda i upotreba. Upotreba u mjeri i u skladusa prirodom zadatka. I tu smo mi sad kao Armi ja suo eni sa polaganjem is pita. I taj is pit e-mo mi polo žiti“.25

Proglašenje neza visnosti Slo veni je i Hr vatske dodatno je poremetilo nacionalnuravnotežu u Bosni i Hercego vini. Srpski odgo vor usledio je na Vidovdan. Tada je u Bosan-skom Graho vu usvo jena Deklaraci ja o ujedinjenju Za jednica opština Bosanska Kra jina iSAO Kra jina. Poru eno je da e se stvoriti „puni ji politi ko-pravni subjekti vitet i puni jisu verenitet“ u odlu i vanju o karakteru veza sa drugim narodima na prostoru Jugosla-

vi je, „ma šta se pod tim podrazumi je valo“. Re eno je i da je u pitanju politi ki in ko jimsrpski narod izraža va svo ju politi ku volju.26

Na drugoj strani, fakti ka koalici ja HDZ-a i SDA ko ja je posto jala u Parlamentu,ni je podržala neza visnost ove dve republike, ali je glatko odbacila odluke federalne vla-de o zaštiti jugoslo venske granice i su vereniteta Jugosla vi je. Komentatori su prime i valida su ove dve stranke indirektno podržale rat: „Obu zetost SDA i HDZ animo zitetom premasvemu što je izašlo iz pera organa ko ji se nala ze u mre ži jugoslovenskih instituci ja, po primila je granice apsurda kada su poslanici ove dve stranke glasanjem odbacili vladin po ziv za mo-ratori jum na rat, što je valjda prihvatljivo za svakog oveka kome vlastiti život vredi više oddronjka“.27

U pr voj polo vini jula 1991. situaci ja u Bosni i Hercego vini bila je na ivici usi ja-nja. Parlament je konstato vao da su me unacionalni odnosi „na rubu propasti“, u Gacku

i Ne vesinju vladala je poluratna atmosfera. Burno je bilo na sednici Skupštine Bosne iHercego vine održane 11. jula 1991. Iz ja va Ali je Izetbego vi a da e i ova republika istupi-ti iz Jugosla vi je ako to u ine Slo veni ja i Hr vatska, proiz vela je žestoku reakci ju Rado va-

24 Isto, 01019528/29.25 Na vedeno prema: Dokumenti Predsjedništva Bosne i Hercegovine 1991–1994. „National security

and the future“. Urednik: Miroslav Tu man, 3/2006, 21.26 UN, MKSJ. 02162237.27 Dragica Pušonji , Moralna pobeda nad mirom, „Borba“, 1. jul 1991, 12.


18/312

18 Kosta Nikoli

na Karadži a. On je rekao da je Izetbego vi uputio „crnu poruku“ srpskom narodu, da jedemonstrirao „tirani ju, totalitarizam i autokrati ju“. Na ja vio je i da e Srbi po eti sa pri-

premama za odbranu, da ne e dozvoliti da bilo ko „jugoslo vensku armi ju poniža va i po-raža va po bosanskim gudurama“.28

Ali ja Izetbego vi je u pismu Anti Marko vi u od 11. jula 1991. naglasio da je poli-ti ka situaci ja u Bosni i Hercego vini pod „velikim nepo voljnim utica jem“ ukupno lošepoliti ke i ekonomske situaci je u Jugosla vi ji, jer se dogo vori o budu em ure enju zemljeod vi ja ju sporo i sa „zanemarlji vim uspjesima i da su izgledi za mirno rješenje sve manji“.Rekao je i da je osnovno pitanje u BiH naruša vanje njenog su vereniteta, što se ogleda uilegalnom transportu oruž ja, upadima jedinica „tzv. SAO Kra jine“ u neke delo ve Repu-blike i proklamaci jama o spa janju Bosanske i „tzv. SAO Kra jine“. Izetbego vi se žalio i naponašanje JNA ko ja je više puta proglasila mobilizaci ju ratnih jedinica u Bosni i Herce-go vini, jer se ona spro vodila bez odluke Predsedništva SFRJ i bez „prethodnog i pra vo- vremenog“ oba vešta vanja ci vilnih vlasti ove republike.29

Izetbego vi je od predsednika SIV-a tražio da preduzme „odgo vara ju e korake“kako bi se mobilizaci ja ratnih jedinica JNA, Teritori jalne odbrane i rezer vnog sasta va mi-lici je „što pri je okon ala“, jer je mobilizaci ja imala štetne politi ke posledice i doprinosila je pogoršanju me unacionalnih odnosa: „Na pominjemo da se Skupština SR BiH iz jasni-la protiv ove mobili zaci je. To zahtjeva i veliki broj op ina i roditelja mobili ziranih vojnih ob-ve znika. Molimo Vas da, sku pa sa ovim po javama, sagledate i kadrovsku strukturu najvišegkomandnog kadra JNA i TO. Naime, u sadašnjem trenutku su komandanti TO BiH, kao i svatri komandanta kor pusa iz reda istog (srpskog) naroda“.30

Na godišnjoj skupštini Srpske demokratske stranke održanoj 12. jula u Sara je vu,dominirale su ocene da sa Hr vatima i Slo vencima „više nema ži vota“ i da Srbi ne prizna- ju Ali ju Izetbego vi a za predsednika. Rado van Karadži je naglasio da je SDS odlu u ju edoprineo da se srpski narod „otrezni od svo jih zabluda“ i da usposta vi svo je nacionalnodosto janstvo i to na na in ko ji nikoga ne vre a i uznemira va:„Nikada više, ni za i ju lju-

bav ne e se srpski narod praviti manjim i zna ajni jim nego što jeste i tako na sebe navla itine pri jateljstvo i jakog i ne jakog. Srpski narod je de nitivno na pustio patetiku pora za i usvo- jio pobedni ki mentalitet, mentalitet uspešne odbrane dosto janstva i slobode“.31 I ovoga putaKaradži je pono vo da Jugosla vi ja može da opstane samo kao „moderna demokratska fe-deraci ja“.

Onda je usledila iz ja va Franje Tu mana londonskom „Tajmsu“ (The Times) o po-deli Bosne i Hercego vine „kao jedinom mirnom ri ješenju jugosla venske krize“ i da se onu tom pogledu slaže sa Slobodanom Miloše vi em. Ta informaci ja prenesena je 13. jula.Predsedništvo Bosne i Hercego vine je ve sutradan (u nedelju) održalo vanrednu sedni-cu i ocenilo da bi podela Bosne i Hercego vine „bilo najgore ri ješenje jer bi izravno vodilau gra anski rat“.32

Bilo kako bilo, opšti utisak neza visnih komentatora bio je da su tri nacionalne

stranke do veli Bosnu i Hercego vinu goto vo do sloma, jer su je ve podelile teritori jalnoi nacionalno. Osim toga, SDS je bio vrst u sta vu da jedinstvena Bosna može da opstanesamo u federativnoj Jugosla vi ji, HDZ je bio izri it da Bosna i Hercego vina ne e ostati u

28 „Politika“, 12. jul 1991, 9.29 UN, MKSJ, 00501930/31.30 Isto, 00501932.31 Na vedeno prema: „Politika“, 13. jul 1991, 11.32 Na vedeno prema: „Borba“, 15. jul 1991, 1.


19/312


krnjoj Jugosla vi ji, a Ali ja Izetbego vi je tako e bio jasan – Bosna i Hercego vina e ostatisamo u Jugosla vi ji u ko joj su i Srbi ja i Hr vatska.

Tokom leta 1991. usledio je pokušaj opozicione Muslimanske bošnja ke organiza-ci je da sklopi sporazum sa srpskim narodom u Bosni i Hercego vini. Adil Zul karpaši ,lider ove stranke ko ja je imala samo dva poslani ka mesta u Skupštini Bosne i Hercego- vine, prego varao je sa Rado vanom Karadži em i Slobodanom Miloše vi em, ali za to ni jedobio podršku vlada ju e Stranke demokratske akci je. Ipak, po jedini istraži va i na vodeda je Zul karpaši razgo vore pokrenuo u dogo voru sa Izetbego vi em.33

Prego vori su po eli 16. jula, pa se može pretposta viti da je to bila reakci ja na Tu -mano vu iz ja vu. Tada su se u kabinetu Nikole Kolje vi a sastali Zul karpaši , Filipo vi ,Karadži i Mom ilo Kra jišnik (predsednik bosanskohercego va ke Skupštine). Ve 17. ju-la Zul karpaši je razgo varao sa Miloše vi em u Beogradu; iz ja vio je kako je srpski pred-sednik „spreman na koncesi je“ i da se on pokazao kao „politi ar pr vog ranga“ jer je „pu-stio Tu mana da go vori o podeli Bosne“. Dodao je i da razume straho ve Srba iz vremena

Drugog svetskog rata, kao i da Srbi nisu manjina u Hr vatskoj, ve „starosedela ki narod“ko ji je veko vima delio sudbinu Hr vatske. Zul karpaši je potom otputo vao u Cirih, papono vo u Beograd, gde se sastao sa Vukom Draško vi em: „Stekao sam do jam da je Draško-vi uvideo va žnost spora zuma Srba i Muslimana i da to ima ve i zna aj od njegovih planovako ji pola ze od toga da su naši narodi politi ki protivnici“.34

Lider Muslimanske bošnja ke organizaci je razgo varao je i sa Milo vanom ilasomte „još nekim mo jim poznatim pri jateljima iz Jugosla vi je“, da bi se 23. jula u Sara je vu po-no vo okupila prego vara ka ekipa (u istom sasta vu kao i 16. jula). Istog dana održan jei sastanak sa Ali jom Izetbego vi em. Pr vi nacrt Sporazuma napra vljen je 24. jula. Zul -karpaši je iz ja vio da je Sporazum iniciran Tu mano vim iz ja vama o podeli Bosne što bibila „smrt za Muslimane“. Muslimani su se odrekli konfederalizaci je Jugosla vi je, a Srbiregionalizaci je Bosne i Hercego vine.

Zul karpaši je izjavio:„Bio sam spreman da Jugoslavi ji kao dr žavnoj za jednici dam prioritet nad totalnim re publi kim suverenitetima, što je velika žrtva s naše strane, budu ida smo mi za kon federalni koncept ustrojstva Jugoslavi je. Ali, išao sam iz krajnje tolerantnogugla“.35 Karadži : „Ako Bosna i Hercegovina osta je u save znoj dr žavi Jugoslavi ji, onda e seSrbi svim snagama zalagati za njeni cjelovitost. Dakle, eventualna regionali zaci ja ko ja bi bi-la osmišljena i dogra ena u za jedni kim instituci jama ne bi morala imati politi ki sadr žaj, pogotovo ne nacionalni“.36 Pored toga, rekao je da e onaj muslimanski „sin“ ko ji obezbedimuslimanskom narodu mir mo i „mirno da pogleda istori ji u o i“. O eki vao je podršku inaj viših verskih pr vaka: reis ul uleme Jakuba Selimovskog i Saliha olako vi a, predsed-nika Mešihata Bosne i Hercego vine.

Onda su na po vršinu izbili nesporazumi unutar muslimanskog korpusa. Zul kar-paši i Muhamed Filipo vi , potpredsednik MBO-a, optužili su Izetbego vi a za loše vo e-nje nacionalne politike. Iz vrha SDA, preko lista „Muslimanski glas“, 26. jula je odgo vore-no slede e: „Akademika Fili povi a bi se moglo pitati za progon muslimanskih intelektualacasa katedri sara jevskog Univer ziteta, zatim za re ferate ko je je pisao Hamdi ji Po zdercu, dušma-ninu i izdajniku Ca zinske kra jine, kao i progonitelju na desetine imama i Muslimana vjernika

33 I. Lu i , Bosna i Hercegovina, 126.34 Na vedeno prema: „Borba“, 31. jul 1991, 9.35 Isto.36 Isto.


20/312

20 Kosta Nikoli

ko je je poslao kao komunisti ki vo a u fo anske i zeni ke tamnice. Tako er, ni je po znato da se Muhamed Fili povi javno ogradio od hapšenja Muslimana 1983. godine“.

U me u vremenu je Rado van Karadži iz ja vio kako se Srbi u Hr vatskoj nalaze u„tre em svetskom ratu“ i da je u Hr vatskoj na vlasti fašisti ki režim. To e se, kako je iz- ja vio, neminovno odraziti i na Bosnu i Hercego vinu gde „uznemirenost u srpskom naro-du raste, kao i njego va volja za otporom i želja za dobro voljnim pri ja vlji vanjem u odredeko ji bi se sta vili na raspolaganje srpskim naseljima u Hr vatskoj“.37 O inici jati vi za spora-zum sa Muslimanima rekao je da ona poti e „od uglednih, istaknutih porodica, potpuno vanstrana kih, ko je su se obratile po jedinim funkcionerima SDS-a i izrazile simpati ju zanjenu politiku i želju da se Srbi i Muslimani dogo vore da se po svaku cenu izbegnu suko-bi i nesporazumi“.38

Adil Zul karpaši je za „Politiku“ iz ja vio da je sporazum izme u Srba i Muslima-na trebalo napra viti još 1878. kao i da izme u njih nema ni jednog problema, ni oko jed-nog pedlja zemlje, „nema dakle problema, izuzev iracionalnog nepo vjerenja ko je nas su-protsta vlja“.39

Tekst sporazuma ob ja vljen je 1. avgusta u Sara je vu. SDS i MBO održali su odvo- jene konferenci je za štampu i naglasili da je postignuta saglasnost o „svakoj re i“. Su-ština sporazuma bila je u slede em: istorijski interesi Srba i Muslimana nikada se nisusukoblja vali, pa je bilo neophodno obezbediti tra jan mir izme u njih; sporazum ni je biouperen protiv Hr vata i oni su pozvani da pristupe Sporazumu; osno vu za jedni kog ži- vota predsta vlja „me usobno prizna vanje su verenosti po jedinih naroda i osigura vanjepunog teritori jalnog integriteta i politi kog subjekti viteta Bosne i Hercego vine i njenogisto vjetnog ustavno-pravnog položa ja s ostalim republikama u za jedni koj drža vi Jugo-sla vi ji“; Jugosla vi ja ima „puno istorijsko opravdanje“ za svo je posto janje, a Bosna i Her-cego vina treba da u njoj bude „demokratski ure ena federalna jedinica, sa pravnim in-gerenci jama na svakom di jelu svo je teritori je“; optimalna jugoslo venska za jednica jesteona ko ja obuhvata svih šest republika, a svako istupanje iz nje treba da bude ostvareno

dogo vorom svih lanica; Sporazum bi važio i u tom slu a ju, jer je Jugosla vi ja „optimalnaza jednica“ i za Srbe i za Muslimane.40

Slobodan Miloše vi je Radovanu Karadžiu i Adilu Zul karpaši u posalo telegra-me podrške slede e sadržine:„Spora zum me u vrš u je u uverenju da e snaga i interesi na-roda zbrisati zauvek sa ovih prostora nacionalisti ke vatre i ratne opasnosti za jedno sa onimako ji su nam posle pola veka ponovo za pretili povratkom faši zma. Nikada nisam sumnjao da

e nam za to nedosta jati snage i hrabrosti, a danas veru jem da e nada ko ju je ovaj spora zum probudio osna žiti i ra zum da se sa uva mir i jugoslovenska kri za reši na pravedan na in zasve narode i gra ane i u skladu sa njihovom voljom“.41

Ovaj Sporazum ni je mogao biti ostvaren jer ni je dobio podršku vlada ju e musli-manske politi ke stranke i bio je neprimenljiv u aktuelnoj situaci ji u Jugosla vi ji. Mi-loše vi je za plan pokušao da pridobi je i Ali ju Izetbego vi a, pa mu je ponudio da bude

predsednik „no ve“ Jugosla vi je. Izetbego vi je to odbio: „Dugo smo šetali u onoj velikoj auli zgrade Save znog izvršnog vi je a i tada mi je on rekao da on smatra da bih ja trebao biti prvi predsjednik takve jedne dr žave. Naravno, ri je je bila o krnjoj Jugoslavi ji. On ni je upotrebio tu

37 „Politika“, 26. jul 1991, 9.38 Isto.39 „Politika“, 31. jul 1991, 1.40 Na vedeno prema: „Borba“, 2. avgust 1991, 3.41 Isto.


21/312


ri je , ve je rekao Jugoslavi ji kakva bude, kakvu mo žemo na praviti i da bih ja trebao biti njen prvi predsjednik. Ja sam to vrlo izri ito odbio, krnja Jugoslavi ja mi nikako ni je bila prihvatlji-va. To se vidjelo i iz kasni jeg razvo ja stvari. Naime, ne bi se mogao izbje i rat da smo prihvatilikrnju Jugoslavi ju. Došlo bi do srpsko-hrvatskog rata na teritori ji Bosne i Hercegovine, jer seBosna i Hercegovina ne bi mogla mirom podi jeliti, ak i da smo to prihvatili“.42

Pr vi oružani sukob u Bosni i Hercego vini odigrao se 18. septembra 1991, kada je grupa Hr vata iz mesta Vinjani kraj Posuš ja napala transporter JNA. Ubi jen je stari ji vodnik Vojko eh, a ranjen je i jedan vojnik JNA. Na hr vatskoj strani poginuo je LudvigPa vlo vi . Kod njega je prona ena legitimaci ja pripadnika rezer vnog sasta va MUP-a Re-publike Hr vatske.43

Dva dana kasni je u Hercego vinu su ušli delo vi Uži kog i Titogradskog korpusaJNA, popunjeni rezer vistima iz Srbi je i Crne Gore.

Po vod za no ve nesporazume u Bosni i Hercego vini bila je i iz ja va Ali je Izetbego- vi a ko jom je on gra ane ove republike pozvao na neutralnost u oružanim sukobima uHr vatskoj. Nikola Kolje vi je ocenio da je ta iz ja va neprihvatlji va jer ona ne izraža va inte-rese sva tri naroda, „pošto je sasvim jasno da poziv na neutralnost ima tri dimenzi je ko jeovu na izgled mirotvornu inici jati vu prikazu ju u drugom svetlu“. Kolje vi je smatrao dabi neutralnost oštetila srpsku stranu, kao i da Izetbego vi želi da spre i dejstva JNA izBosne i Hercego vine.44

Rado van Karadži je bio još oštri ji: Bosna i Hercego vina ni je samostalna drža vai ne može da donose odluku o neutralnosti; JNA je jedina sa vezna instituci ja i ona mo-ra da bude podržana u njenim „legalnim i dosto janstvenim naporima u cilju spre a vanjadalje eskalaci je nasilja i fašisti kog ludila para vojnih formaci ja ko je teže kona nom ru-šenju Jugosla vi je i stvaranju suludih istorijsko preži velih pro jekata u ko jima niko ne ebiti sre an“.45

Karadži je ocenio i da su Slo veni ja i Hr vatska imale pra vo da se izdvo je iz jugoslovenske federaci je, s tim što sa Slo veni jom ni je bilo nikakvih spornih ta aka, a sa Hr vat-skom jeste, jer njena vlast „bolu je od svega onoga od ega bolu je i hr vatsko državno pra vo– od nacionalne i državne megalomani je. Da ni je tako, ne bi bilo nikakvih problema dase i hr vatski narod otcepi od Jugosla vi je nakon svog referenduma i u Sa veznoj skupštini,uz saglasnost svih ostalih naroda. Ovako, taj akt ne možemo priznati dok se ne iz vede nalegalan na in“.46

Prekretna sednica Parlamenta Bosne i Hercego vine održana je 11. i 12. oktobra itada je više nego jasno nago veštena mogu nost gra anskog rata. Po vod za sukob bio jeMemorandum SDA, ko ji se zalagao za su verenu Bosnu i Hercego vinu. Ovaj dokument jeocenio da je konstituci ja Jugosla vi je „bitno i nepo vratno promi jenjena“ raz vo jem pret-hodnih doga a ja i da je stvoreno no vo pravno stanje ko je je zahte valo rede nisanje dr-žavnog položa ja Republike. U dokumentu je saopšteno da e Bosna i Hercego vina na-sta viti da podrža va opstanak jugoslo venske za jednice na no vim, za sve prihvatlji vim

osno vama; ona e podrža vati i normalno funkcionisanje posto je ih za jedni kih institu-ci ja, ali njeni predstavnici ne e prisustvo vati sednicama Skupštine i Predsedništva SFRJako na njima ne budu i predstavnici svih republika i pokra jina: „Bosna i Hercegovina ne e

42 www.slobodnae vropa. org/content/ar ticle/1045349.html43 I. Lu i , Bosna i Hercegovina, 127.44 „Politika“, 9. oktobar 1991, 8.45 „Politika“, 10. oktobar 1991, 13.46 Isto.


22/312

22 Kosta Nikoli

prihvatiti nikakvo ustavno rješenje budu e jugoslovenske za jednice u ko joj ne bi istovremenobile i Srbi ja i Hrvatska“.47

Ali ja Izetbego vi je optužio Srbi ju za „demontažu Jugosla vi je“. Rado van Karadži mu je odgo vorio slede im re ima: „Gospodo, nema na ina da i u jednu srpsku ku u ova-ko uvedete ne zavisnost BiH. Radi se o volji srpskog naroda. Srpski narod ne e da ostane bezdr žave i ne e da ostane bez Jugoslavi je. Nemam pravo da vas zavaravam da e srpski narod prihvatiti i jednu ma jori zira ju u odluku“. Izetbego vi je zatim rekao da i srpskom naroduprizna je pra vo na samoopredeljenje; Karadži je odgo vorio: „Odli no, mi smo se opredi je-lili, osta jemo u Jugoslavi ji“.48

Skupština je zasedanje nasta vila 14. oktobra kada je glaso vima muslimanskih ihr vatskih poslanika usvo jen akt o rea rmaci ji su verenosti Bosne i Hercego vine. Njenipredstavnici po vu eni su iz rada sa veznih organa dok se ne postigne dogo vor svih jugo-slo venskih republika o reša vanju krize. Predsedništvo i Vlada doneli su odluku da se re-gruti i rezer visti više ne upu u ju u JNA, a iz vršena je i mobilizaci ja rezer vnog sasta vaodreda MUP-a; oni su upu eni prema Bosanskoj Gradiški i Bosanskoj Kostajnici da bispre ili eventualne sukobe i napade hr vatskih snaga na Bosnu i Hercego vinu.

Srpske vo e ocenile su da je Bosna i Hercego vina krenula putem Slo veni je i Hr- vatske, i to na neusta van i nelegalan na in. Rado van Karadži je u Skupštini rekao dase ita va Bosna i Hercego vina ne može odvo jiti od Jugosla vi je:„Meša ju se mnogi planovi, po ziva se na ustav i zakon kada treba, a kada ne treba ide se politi kim proklamaci jama. Jed-na od naj agrantni jih stvari je pokušaj da se postupci Hrvatske i Sloveni je sankcionišu kao pravni. Sada mi je jasno zašto se u ovom parlamentu uo aplauz kada su Sloveni ja i Hrvatska proglasile ne zavisnost“.49

Ratna psihoza je dominirala ovom sednicom parlamenta. Rado van Karadži izjav-ljuje:„I moram da uputim poruku svim poslanicima. Gospodo, ja vas uvjeravam, prvo, kad biste i doni jelo nešto ve eras, a nemate na ina da to donesete, jer mi imamo ustavni na in da vasspri je imo da glasate, kad bi ste nešto i doni jeli, to bi bila bruka za gospodina Izetbegovi a u

Hagu. I to bi bila bruka i za ovaj Parlament u Evro pi i za ove narode u Jugoslavi ji i Evro pi. A posebno bi bila vaša bruka, Hrvati i Muslimani ko ji ste odani ovoj ide ji, vaša bruka i vaš dokazkako vi poštu jete suverenost i ravno pravnost srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Ja vas još jedan put molim, ne pri jetim, nego molim, da ozbiljno shvatite tuma enje politi ke volje srp-skog naroda ko ju ovdje zastu pa SDS i Srpski pokret obnove, a i poneki Srbin iz drugih strana-ka. Molim vas da ozbiljno shvatite, ovo ni je dobro što vi radite. Ovo je put na ko ji vi ho ete daizvedete Bosnu i Hercegovinu, ista ona autostrada pakla i stradanja ko jom su pošle Sloveni jai Hrvatska. Nemojte da mislite da ne ete odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao, a musliman-ski narod mo žda u nestanak, jer muslimanski narod ne mo že da se odbrani ako bude rat ovdje. Molim vas, neka su velike ri je i. Velike situaci je zahti jeva ju velike ri je i. Kako ete vi spri je itida svak svakoga ne ubi ja u Bosni i Hercegovini?“.50

Ali ja Izetbego vi je kratko rekao: „Nama nema mjesta u Jugoslavi ji“.51

Srpski poslanici napustili su Skupštinu, a odluka o neza visnosti usvo jena je u na-stavku zasedanja (u pr vim satima 15. oktobra) ko jim ni je predseda vao Mom ilo Kra ji-šnik. Predseda vao je potpredsednik Skupštine Mario l Ljubi (HDZ). Usvo jeni su „Plat-

47 Na vedeno prema: M. Tu man-I. Bili , Planovi i spora zumi, 15.48 Na vedeno prema: „Politika“, 13. oktobar 1991, 1.49 UN, MKSJ, ERN V000–0270. Transkript go vora Rado vana Karadži a.50 Isto.51 Na vedeno prema. „Politika“, 15. oktobar 1991, 14.


23/312


forma Predsedništva SR Bosne i Hercego vine“ (autori su bili Ali ja Izetbego vi i EjupGani ) i Memorandum SDA, i ji je autor bio Izetbego vi . Karadži je zatim dao slede u

iz ja vu: „Zaista, ne smi jemo biti djeca, moramo da se uva žavamo me usobno, da se ne nadmu-dru jemo. Ne e nam generaci je to oprostiti. Ne smi ju Srbi prevariti Muslimane ili Muslimani

Srbe“.52

Tokom 15. oktobra državno ruko vodstvo Bosne i Hercego vine sastalo se u Sara je- vu sa generalom Kadi je vi em i najodgo vorni jim li nostima iz SSNO i Generalštaba JNA.Izetbego vi je rekao da u Bosni ne posto ji problem JNA, da vojska ni je imala sa Bosnom iHercego vinom nikakvih problema „ni u pogledu hodanja, ni koga e mobilisati, ak tu bise možda moglo go voriti da li je korektno ponašanje vojske prema vlasti BiH“. Izetbego- vi se ogradio i od rata u Hr vatskoj:„Vi ste ovdje bili kod nas koncem juna. Od tada su se do-godile krupne promjene. Na žalost, najve e promjene su bile negativne. Došlo je do tog sukoba,do povla enja Armi je iz Sloveni je, do kon frontaci je Armi je s jedne strane i oru žanih formaci jaHrvatske s druge strane. Mi smo onda istakli da u Armi ji gledamo faktor zaštite suverenite-ta Bosne i Hercegovine jer ne posredno pri je toga imali smo upad paravojnih jedinica. Tada jenama takva zaštita obe ana“.53

Izetbego vi je posebno naglasio da tek izglasane skupštinske odluke ne zna e od-luku o neza visnosti Bosne i Hercego vine i da su bile u funkci ji stvaranja no ve Jugosla vi jeu ko joj bi Bosna bila su verena „bar onoliko koliko je to Srbi ja i Hr vatska“. Sli no je go vo-rio i Ejup Gani , potpredsednik Predsedništva – sukob u Hr vatskoj je sukob ruko vodsta- va Srbi je i Hr vatske, „odnosno Hr vatske i Srbi je u ovom ratu“. Traženo je po ve anje bro jaMuslimana u JNA, njiho vo posta vljanje na klju na komandna mesta u Bosni i Hercego vi-ni, kao i ja anje vojne industri je u ovoj republici kako bi se osnažio „utjecaj i mo jugoslovenskih Muslimana u mogu oj budu oj državnoj za jednici“ ko ja bi se temeljila na na eli-ma plana Izetbego vi -Gligorov o reorganizaci ji jugoslo venske za jednice. Nikola Kolje vi i Biljana Plavši podržali su armijski vrh i upozorili na „problemati nost“ Memorandumao su verenitetu „ko jim se srpski narod sta vlja u inferioran položaj“.54

Izetbego vi je saopštio da Bosna i Hercego vina ne treba da se meša u jedan rat„ko ji mi smatramo besmislenim ratom, bezumnim pokoljem“. Rekao je i da se rat mogaoizbe i, „da se postupilo onako kako smo to mi iz BiH htjeli“.55 Veljko Kadi je vi je rekao da je JNA jedna od retkih instituci ja SFRJ ko ja još uvek egzistira, kao i da su rezer visti pri-sutni u Bosni zbog iz vršenja zadataka u Hr vatskoj. O pitanju opstanka Jugosla vi je izjavio je:„Kao što rekosmo, kad razgovaramo tako kako je, mislim da je još uvek pred nama klju no pitanje da se dalja transformaci ja zemlje uradi br zo i ne politikom svršenog ina. Jer ako senastavi politikom svršenog ina, nema govora o tome da emo na zelenu granu, nema govorao tome da emo izbje i gra anski rat, i to teški gra anski rat kome se ne vidi kraj“.56

Srpska demokratska stranka je od sredine septembra do po etka no vembra 1991.usposta vila tzv. Srpske autonomne oblasti (SAO) ko je su bile neza visne od centralne vla-sti. Posto jale su slede e autonomne oblasti: Autonomna regi ja Kra jina (17 opština, sedi-šte u Banja Luci), SAO Hercego vina (de vet opština, sedište u Trebinju), SAO Romanij-52 „Politika“, 16. oktobar 1991, 1,5. – SDS je ocenila da su SDA i HDZ pokušale da iz vrše državni

udar donose i „metodom politi kog terora protivustavne odluke ko jima su želeli poništiti tradi-ci ju za jedni kog ži vota Srba, Muslimana i Hr vata“. („Politika“, 17. oktobar 1991, 5).

53 Na vedeno prema: Dokumenti Predsjedništva BiH, 32.54 Isto, 42–42.55 Isto, 45.56 Isto, 58–59.


24/312

24 Kosta Nikoli

sko-bir anska (šest opština, sedište u Sara je vu), SAO Semberi ja (tri opštine, sedište uUglje viku) i SAO Se verna Bosna (delo vi 17 opština, sa sedištem u Dobo ju). Zatim je na

sastanku kluba poslanika SDS-a donesena odluka o formiranju odvo jene skupštine podnazi vom „Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercego vini“, sa ciljem da se zaštite srpskiinteresi. Njima su se pridružila i dva poslanika Srpskog pokreta obno ve. Isto vremeno jedonesena i odluka o osta janju srpskog naroda Bosne i Hercego vine u „za jedni koj drža- vi Jugosla vi ji, sa Srbi jom, Crnom Gorom, SAO Kra jina, SAO Sla voni ja, Baranja i ZapadniSrem, te drugim ko ji se za taj ostanak iz jasne“.57

Ova skupština je 24. oktobra 1991. donela odluku o raspisi vanju plebiscita srpskognaroda u BiH na kome e se odlu iti o osta janju u za jedni koj drža vi sa Srbi jom, CrnomGorom i srpskim autonomnim oblastima u Hr vatskoj. Srpski narod trebalo je da se iz ja-sni o slede em pitanju: „Da li ste saglasni sa odlukom Skupštine srpskog naroda u Bosni iHercegovini od 24. oktobra 1991. da srpski narod ostane u za jedni koj dr žavi Jugoslavi ji saSrbi jom, Crnom Gorom, SAO Kra jinom, SAO Slavoni jom, Baranjom i za padnim Sremom, tedrugima ko ji se za taj ostanak iz jasne?“58

Referendum je održan 9. i 10. no vembra. Prema podacima SDS-a, ukupno se iz- jasnilo 1.162.032 gra ana srpske nacionalnosti; „za“ je glasalo 1.161.146 a „protiv“ 398gra ana (bilo je i 488 ne važe ih listi a). Glasalo je i još 49.342 graana ko ji nisu srpskenacionalnosti; od njih je „za“ glasalo“ 48.895 gra ana.59 Izglasano je usposta vljanje sa-mostalne srpske republike u granicama Bosne i Hercego vine, sa namerom priklju enjaostatku SFRJ. Vlada u Sara je vu ni je priznala rezultate referenduma i ocenila ga je neu-stavnim i ne važe im.

Posle toga je stranka bosanskih Hr vata 12. no vembra proglasila Hr vatsku za jed-nicu Posa vine u Bosanskom Brodu, a 18. no vembra u Grudama je proglašena „Hr vatskaza jednica Herceg Bosna“ kao „politi ka, kulturna, gospodarstvena i podru na celina“. Zanjenog pr vog predsednika izabran je Mate Boban. U sastav Herceg Bosne ušlo je 30 celo- vitih opština i 10 delo va po jedinih opština.

Srpska skupština je 21. no vembra 1991. usvo jila zaklju ak o da vanju pune podr-ške JNA u „odbrani za jedni ke drža ve Jugosla vi je“ i u spro vo enju mobilizaci je srpskognaroda u Bosni i Hercego vini: „Po ziva se srpski narod i ostali narodi ko ji žele da o uva ju Ju-goslavi ju da se obave zno oda ziva ju na vojne po zive“.60

Kako se smiri vao sukob u Hr vatskoj, zaoštra vala se situaci ja u Bosni i Hercego vi-ni. Srpsko ruko vodstvo bilo je vrsto u sta vu da se o sudbini Bosne ne e odlu i vati u Ha-gu, kao i da su „dvanaestorica“ izne verila svo je po etne principe ko ji su zamišljeni kaopružanje usluga „dobre volje“. Rado van Karadži je 5. decembra iz ja vio da je u pitanjunametanje diktata i ultimatuma ko ji su „neodolji vo podse ali na carinski rat s po etka veka“ i na druge ultimatume ko ji su dolazili iz „austro-germanskog kompleksa“ u Evropi:„Mi predla žemo da se jugoslovenska kri za i njeno rešavanje vrate u jugoslovenske instituci je.Predla žem da se za po ne proces pri znavanja Sloveni je od strane Jugoslavi je i upu u jemo apelda niko u svetu ne pri zna Sloveni ju i Hrvatsku dok ih Jugoslavi ja ne pri zna“.61

Karadži je isto vremeno tražio i da otpo nu razgo vori oko preure enja Bosne iHercego vine na tri nacionalne za jednice (republike), jer je SDA „zloupotreblja vala part-

57 „Službeni glasnik srpskog naroda u Bosni i Hercego vini“, 15. januar 1992, 1–2.58 Isto, 2.59 UN, MKSJ. 00305702.60 „Službeni glasnik srpskog naroda u Bosni i Hercego vini“, 15. januar 1992, 9.61 „Politika“, 6. decembar 1991, 8.


25/312


nerstvo, brojnost i mo “. U Bosni i Hercego vini, prema njegovoj oceni, tra jala je „bes-primerna borba za vlast i ovlada vanje drugima, sudbinom i resursima drugog. To ne e

doneti dobro ovoj zemlji“. Karadži je bio nezado voljan ponašanjem Ali je Izetbego vi a iodbacio je optužbe da Srbi priprema ju napade: „La žu muslimanski narod da Srbi pri pre-ma ju neke na pade. Mi nemamo ratnih ciljeva u Bosni i Hercegovini, nemamo želju da nekogoteramo. Mi nemamo ambici ju da zau zimamo tu e selo. JNA je obave zna da štiti jugosloven-sku teritori ju i sve jugoslovenske narode. Mi nemamo svo ju vojsku. Bezumnici šire la ži da bi zavadili Srbe i Muslimane“.62

Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercego vini, na sednici održanoj 11. decem-bra 1991, donela je „preporuku“ o osni vanju skupština opština srpskog naroda u Bosnii Hercego vini, i to u onim opštinama u ko jima se „preglasa vanjem name u odluke pro-tivne interesima srpskog naroda“. Te opštine sa inja vali bi odbornici SDS-a i „drugi od-bornici srpske nacionalnosti ko ji da ju iz ja vu o pristupanju skupštini“.63 Na istoj sednici,ova Skupština je od armijskog vrha zatražila da JNA „svim sredstvima ko ja joj sto je naraspolaganju“ brani teritori je Bosne i Hercego vine „na ko jima je pro veden plebiscit srp-skog naroda i drugih gra ana za ostanak u za jedni koj drža vi Jugosla vi ji“ kao sastavnideo drža ve Jugosla vi je.64

Srpska demokratska stranka tražila je prego vore o budu nosti Bosne i Hercego vi-ne, uz primedbu da muslimanska i hr vatska strana vrše preglasa vanje srpskih poslanika iposta vlja ju no ve uslo ve kako bi se situaci ja dalje zaoštrila. Karadži je pono vio da u Bosnine posto je uslo vi za izbi janje rata. Muslimanska strana je uslo vlja vala razgo vore tri naci-onalne za jednice prihvatanjem sta va da posto ji su verena BiH, a sve su eš i bili incidentiu grani nim opštinama dve Hercego vine.65

Glavni odbor SDS-a usvo jio je 19. decembra 1991. uputstvo o organizo vanju i delo- vanju „organa srpskog naroda“ u vanrednim okolnostima. Re eno je da „odre ene snage“uporno, temeljno i organizo vano delu ju na nasilnom iz vo enju Bosne i Hercego vine izJugosla vi je, pa je bilo neophodno da se razrade jedinstveni zadaci u cilju realizaci je plebi-scita na kome se srpski narod iz jasnio za opstanak u Jugosla vi ji. Trebalo je uvesti stalnodežurstvo u svim opštinskim odborima SDS-a, formirati krizne štabo ve, sazvati i pro-glasiti skupštinu srpskog naroda u opštini ko ju sa inja va ju odbornici iz redo va srpskognaroda, formirati opštinske državne organe, po ja ati zi ko obezbe enje objekata od vi-talnog zna a ja u opštini, po ja ati informativno-propagandnu aktivnost, iz vršiti procenepotrebnog bro ja pripadnika aktivnog i rezer vnog sasta va milici je, Teritori jalne odbranei iz vršiti njiho vu popunu; iz vršiti pripreme za zaštitu dece, trudnica, starih, bolesnih,in valida i iznemoglih osoba; popuniti ratne jedinice po razrezima JNA, kako ljudstvomtako i materi jalnim sredstvima: „Zadaci, mjere i druge aktivnosti iz ovog uputstva mogu se primjenjivati isklju ivo po naredbi predsjednika SDS po za to posebno utvr enom tajnom po-stupku“.66

Predsedništvo Bosne i Hercego vine usvo jilo je 20. decembra dve odluke, sudbono-

sne za ovu republiku. Pr vo je izabran predsednik, sa no vim jednogodišnjim mandatom.Fikret Abdi je tražio da taj izbor bude jednoglasan, ali je pre vladao stav da se predsed-nik bira ve inom glaso va, pa je Ali ja Izetbego vi pono vo izabran na tu funkci ju, uz pro-

62 Isto.63 „Službeni glasnik srpskog naroda u Bosni i Hercego vini“, 15. januar 1992, 9.64 UN, MKSJ.65 „Politika“, 13. decembar 1991, 1.66 UN, MKSJ, 00184274/83.


26/312

26 Kosta Nikoli

ti vljenje srpskih lano va Predsedništva. Biljana Plavši je go vorila da ona i Kolje vi nisuuvek bili zado voljni radom Predsedništva, posebno kada su razmatrana bitna pitanja, da

Izetbego vi ni je u do voljnoj meri zastupao interese srpskog naroda i da treba prekinutipraksu da se on automatski izabere. Podržala je predlog da kandidat bude iz reda drugognaroda ili Jugoslo ven.

Sli no je go vorio i Nikola Kolje vi : on ne može da podrži Izetbego vi a posle niza„neustavnih i nezakonitih postupanja“ Predsedništva. Predložio je da kandidati za ovufunkci ju budu Ejup Gani i Franjo Boras.67 Druga odluka ticala se pokretanja procedureza sticanje neza visnosti Bosne i Hercego vine. Ali ja Izetbego vi je ob jasnio da je u pita-nju želja da se usposta vi „politika ekvidistance“ i prema Hr vatskoj i prema Srbi ji:„Ovom prilikom istaknuto je da je potrebno, s ob zirom na višenacionalni sastav stanovništva u Re- publici, osigurati da hrvatski i srpski narod ko ji živi u Bosni i Hercegovini ima speci jalne ve zesa svo jim maticama – re publikama Hrvatskom i Srbi jom. Zato e se SR Bosna i Hercegovina iubudu e zalagati da se izna u putevi za stvaranje novih oblika asoci jaci je dosadašnjih jugo-slovenskih re publika“.68

Srpski lano vi Predsedništva glasali su i protiv odluke da se Komisi ji Evropske za- jednice uputi zahtev za prizna vanje neza visnosti ove republike. Na jednoj strani go vori-lo se o „historijskom trenutku“, a na drugoj da dokumenti Evropske za jednice ne sadržeprincip samoopredeljenja naroda veri ko van u me unarodno-pravnim dokumentima ida o podnošenju zahte va za neza visnost treba da raspra vlja Skupština a ne Predsedni-štvo.69 Predsedništvo je usvo jilo i odluku da Srbi i Hr vati u Bosni i Hercego vini mogu daima ju speci jalne veze sa svo jim maticama i da bi „stoga bilo potrebno“ stvaranje budu e jugoslo venske za jednice ili asoci jaci je u ko joj ne bi bilo carina, traženja pasoša, u ko joj bi,po svetskim standardima, bile utvr ene ljudske slobode i pra va i puna nacionalna ravno-pravnost: „Zato e se SR BiH i ubudu e zalagati da se izna u putevi za stvaranje novih oblikaasoci jaci ja dosadašnjih jugoslovenskih re publika. Ta asoci jaci ja bi mogla biti samo na ravno- pravnoj osnovi, uz poštivanje volje svakog naroda i na princi pima dokumenata Ujedinjenih

naroda, Europske za jednice i drugih relevantnih me unarodnih instituci ja“.

70

Slo bo dan Mi lo še vi i Fra njo Tu mano sta tu su Bo sne i Her ce go vi ne

O statusu Bosne i Hercego vine u vreme razbukta vanja državne krize u SFRJ raz-go varali su Slobodan Miloše vi , predsednik Srbi je, i Franjo Tu man, predsednik Hr vat-ske. Ti razgo vori poznati su kao dogo vor o „podeli“ Bosne i Hercego vine i do sada je onjima pisano samo na osno vu svedo enja u esnika razgo vora. U Sudskoj arhi vi Me una-rodnog kri vi nog suda za bivšu Jugosla vi ju u Hagu, nalazi se dokument ko ji potvr u je

67 Na vedeno prema: Dokumenti Predsjedništva BiH,70.68 Isto.69 Isto, 71.70 Isto, 72. – Istoga dana banjalu ki ogranak SDS-a saopštio je da Bosanska kra jina nikada ne-

e pristati na su verenu Bosnu i Hercego vinu. Radislav Vuki , predsednik Regionalnog odbo-ra SDS Bosanske kra jine, izgo vorio je slede e re i: „Ukoliko predstavnici SDA i HDZ odlu e da zatra že pri znavanje ne zavisne Bosne i Hercegovine, i mi Srbi emo biti prisiljeni da inimo ono štonam jedino preosta je. Predlo ži emo odmah Skupštini Autonomne regi je Bosanske kra jine da podnese zahtev Haškoj kon ferenci ji za pri znavanje Re publike Bosanske kra jine“ („Politika“, 21. decembar1991, 10).


27/312


da su razgo vori o „podeli“ Bosne zaista vo eni, da su nasta vljeni 1992. i da je u njih bilouklju eno i ruko vodstvo bosanskih Srba.

Sastanak predsednika Srbije i Hrvatske održan je 25. marta 1991. godine, nepo-

sredno uo i po etka seri je sastanaka predsednika jugoslo venskih republika (susreti „še-storice“). Službeno je saopšteno da je sastanak održan u „grani nom podru ju dve re-publike“ i da se razgo varalo o tome kako eliminisati opci je ko je ugroža va ju interese bilo jednog, bilo drugog naroda, kao „i da se traže trajna rešenja, uz puno uvaža vanje istorij-skih interesa naroda“. Dogo voreno je i da se jugoslo venska kriza razreši najduže za dvameseca.

Tekst saopštenja sa ovog sastanka ko ji je preneo Tanjug glasi: „Pred pred sto je i su-sret še stori ce predsednika re pu blika ko ji e se odr ža ti ove ne delje, da nas su se u gra ni nom

podru ju dve re pu blike sasta li pred sednici re pu blika Sr bi je i Hr vat ske Slobodan Mi loševi idr Fra njo Tu man. U vi še asovnom raz govoru ko ji se, ka ko je sa opšteno, od nosio na klju -na pi ta nja po liti ke i ekonom ske kri ze i bu du ih odnosa u Ju goslavi ji, raz ma tra na su glav na

pita nja sa dr žine pred sto je eg sastan ka pred sednika re pu blika. Upr kos po zna tim raz likama

u fun da men tal nim pi ta njima ko ja se ti u in teresa re pu blika Sr bi je i Hr vat ske, odnosno srp-skog i hr vat skog na roda, a uzi ma ju i u ob zir da su od nosi izme u Sr bi je i Hr vat ske, odnosno

srp skog i hr vat skog na roda, od klju ne va žnosti za sve ukupnost od nosa, pa i re šavanje dr- žav no-po liti ke kri ze, raz govor je vo en u na sto ja nju da se eli mini šu op ci je ko je ugro ža va juinterese bilo srp skog, bi lo hr vat skog na roda u ce lini i da se tra že traj na re šenja, uz pu no uva-

ža vanje isto rij skih in teresa na roda; da se utvr di vre me za re šavanje po sto je ih ju goslovenskih pro blema, naj du že do dva me seca, što e biti za jedni ki pred lo ženo na pred sto je em su sretu pred sednika re pu blika; kao i da se, u uslo vima pro dublja vanja eko nom ske kri ze, raz motre

SLOBODAN MILOŠEVI I FRANJO TU MAN


28/312

28 Kosta Nikoli

rešenja i pred lo zi, po put pred loga Pri vredne komore Ju goslavi je, o pro mena ma u ra du i sa-sta vu Sa ve znog iz vr šnog ve a u pre la znom pe ri odu, u in teresu za šti te zemlje od ekonom skogkolap sa“.71

Sastanak je održan u Kara or e vu, ali to ni je javno saopšteno, vero vatno da bise izbegle asoci jaci je na Tita i njegov obra un sa hr vatskim ruko vodstvom 1971. ko ji setako e odigrao u Kara or e vu. To je bio pr vi u seri ji susreta Miloše vi -Tu man na ko- jima se razgo varalo o sudbini Jugosla vi je. Ostala je enigma da li je na pr vom sastana-ku dogo vorena podela Bosne i Hercego vine, ako jeste, u kojoj formi, odnosno da li su sedva predsednika ve tada opredelila za ratni rasplet jugoslo venske krize. Nije do krajarazjašnjeno ni da li je donet zajedni ki stav prema federalnoj vladi i njenom premijeru.U svakom slu aju – Ante Markovi je od tada osporavan i iz Zagreba i iz Beograda.

Sastanak predsednika Srbi je i Hr vatske bio je jedan u nizu sastanaka predsednika jugoslo venskih republika održanih dok je ta zemlja posto jala još samo na papiru. Njiho- va svrha bilo je rede nisanje unutrašnjih odnosa u drža vi ko ja je svo jim spoljašnjim gra-nicama još uvek bila deo me unarodnog pravnog i politi kog poretka. Sastanak je odr-žan dva meseca nakon što je jugoslovenska javnost gledala tajno snimljen lm Upravebezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu o naoružavanju hrvatskih sna-ga u kome je u estvovao genera Špegelj, i nakon što je hr vatski predsednik pismu pred-sedniku SAD Džordžu Bušu ocenio da posto ji opasnost od „katastrofe“ u Jugosla vi ji ko jupriprema ju JNA i „marksisti ki komunist“ Slobodan Miloše vi .72

Sastanak u Kara or e vu održan je neposredno posle sukoba hr vatske polici je sapobunjenim Srbima u Pakracu, dve nedelje posle velikih demonstraci ja opozici je u Be-ogradu i samo desetak dana posle poznate sednice Predsedništva SFRJ (12–14. mart) nako joj je general Veljko Kadi je vi , elni o vek JNA, podržan od Borisa va Jo vi a, predsed-nika Predsedništva SFRJ, tražio uvo enje vanrednog stanja.

Sastanak je održan na inici jati vu hr vatske strane, a posrednici su bili Stjepan Me-si i Borisav Jo vi . Tekst ovog saopštenja preneli su svi jugoslo venski medi ji, a zanimlji vo je da je sara jevsko „Oslobo enje“ pisalo da je sastanak bio ta jan. Istoga dana kada je sa-opštenje ob ja vljeno, sastanak dva predsednika za agenci ju „Associated Press“ komenta-risao je Stjepan Mesi . On je rekao da e jugoslo venski lideri najkasni je do 15. ma ja (kada je trebalo da bude iz vršena smena u Predsedništvu SFRJ) posti i dogo vor o budu nostizemlje, ali i da se posle sastanka Miloše vi -Tu man federalni premi jer Marko vi nalazi„pod pritiskom“.73 I to je bilo sve, o sadržini dogovora niko ni je bio spreman da go vori.

Pr ve informaci je ko je su probile zid utanja bile su spektakularne za tadašnju io-nako pregre janu jugoslo vensku javnost. Dominantan utisak bilo je iznena enje sastan-kom ko ji je redovno ozna a van kao „tajni“, proteklim u pri jateljskoj atmosferi, dva do ta-da „nepomirlji va protivnika“. Oštre reakci je uputio je i Milan Ku an, jer je o igledno biozaobi en u donošenju nekih veoma važnih odluka.74 U pr vom planu bilo je pitanje da li jedogo vorena smena premi jera Marko vi a, odnosno da li je hr vatski predsednik pristao na

rušenje SIV-a a srpski se saglasio da Hr vatska, u skladu sa svo jim Usta vom, reši problemKra jine. Na osno vu re enice iz saopštenja da e se razmotriti predlozi Pri vredne komo-re Jugosla vi je o promenama u radu i sasta vu SIV-a kako bi se izbegao ekonomski kolaps

71 Na vedeno prema: „Politika“, 26. mart 1991, 1.72 Na vedeno prema: Ivo Lu i , Kara or evo: politi ki mit ili dogovor? „ asopis za su vremenu po vi-

jest“, 1/2003, 11.73 I. Lu i , Kara or evo,9.74 „Borba“, 27. mart 1991, 1.


29/312


zemlje, pretposta vljalo se i da e na Marko vi e vo mesto do i Dagmar Šuster, predsednikPri vredne komore Jugosla vi je.

Iznena ena je bila i hr vatska javnost, ko ja ovoga puta ni je mogla da dobi je apso-lutno ni jednu informaci ju o ovom sastanku, što je bilo prili no iznena enje jer hr vatskipredsednik do tada ni je odbi jao medi je: „ ak je, kako smo upozoreni, dr Tu man bio neu-obi a jeno šutljiv i škrt prema svo jim suradnicima. I za najbliže suradnike za sada je tajnašto su to no dogo vorili, da li su što trampili i na i ju štetu gospoda Tu man i Miloše vi “.75 Oni ko ji su sa dozom optimizma posmatrali ovaj samit, iz vodili su analogi ju sa sporazu-mom Cvetko vi -Ma ek iz 1939. i oeki vali da e ovaj susret ozna iti proces de nitivnogsmirenja srpsko-hr vatskih tenzi ja. Voren Zimerman piše da mu je Borisav Jo vi kra jemmarta 1991. rekao: „Bosna mora da bude podeljena izme u Srbi je i Hrvatske. Dodao je, kaoda ini veliki ustupak: –Naravno, Muslimani mogu da bira ju gde žele da žive“.76

Prema naknadnoj iz ja vi Milana Babi a istražiteljima u Hagu, u martu 1991, naj- vero vatni je posle ovog sastanka Miloše vi a i Tu mana, znatno je bilo poljuljano njego vopo verenje u predsednika Srbi je. Miloše vi mu je, na vodno, na karti pokazao predlog za-padne granice no ve srpske drža ve o ko joj su se, „kako sam razumeo, dogo vorili Miloše vi i Tu man“. Ta granica išla je kroz Bosnu i Hercego vinu. Milan Babi je bio „zaprepaš en“ jer je to bilo „suprotno interesima SAO Kra jine i svemu što mi je Miloše vi rani je go vorioo tome kako e ih zaštiti“.77

Miloše vi i Tu man pono vo su se sastali 15. aprila u Tikvešu (Baranja). U saop-štenju iz kabineta predsednika Republike Hr vatske re eno je slede e: „U ponedjeljak jeu gra ni nom pod ru ju dvi ju re pu blika vo en raz govor iz me u pred sjednika Re pu blike Hr-vat ske dr Fra nje Tu ma na i pred sjednika Re pu blike Sr bi je Sloboda na Mi loševi a. Raz ma-tra na su pi ta nja ju goslavenske dr žav no-po liti ke kri ze, kao i pro blemi u od nosima iz me udvi je re pu blike. Razmi jenjena su gle dišta o re zul ta ti ma ra da za jedni ke gru pe st ru nja kako je su for mira li pred sjednici u ci lju pro na la ženja rje šenja za otvo rena pi ta nja u hr vat sko-srp skim odnosima i od nosima dvi ju re pu blika. U pro cesu mir nog i de mokrat skog ra zr ješe-nja ju goslavenske dr žav no-prav ne kri ze, ko ji uklju u je i pro vedbu re feren duma, dva su se

pred sjednika slo žila u oci jeni da se u to me mora osi gura ti po šti vanje in teresa hr vat skog isrp skog na roda u ci jelini i iz bjegavanje sva kog oblika upo tre be sile. Dva su pred sjednika su-glasna da se na sta ve me usobni raz govori, kao i raz govori na ra zini za jedni kih eks pert nihgru pa, a po krenu li su i ini ci ja ti vu za raz govore iz me u delegaci ja Sa bora Re pu blike Hr vat-ske i Na rodne skup šti ne Re pu blike Sr bi je“.78

To je bio po vod za no ve informaci je i naga anja o tome da li su i šta su srpski i hrvatski predsednik dogo vorili još na pr vom sastanku u Kara or e vu. „Pouzdane“ infor-maci je go vorile su da su Miloše vi i Tu man postigli precizne dogo vore na bazi uza jam-nih ustupaka. Na vodilo se da su se oni pr vo dogo vorili da „Jugosla vi ja ne mora posto jati“,što je bio ustupak Miloše vi a Tu manu; dogo voreno je, na vodno, i da svi Srbi mora ju daži ve u jednoj drža vi, što bi trebalo da bude ustupak Tu mana Miloše vi u. U cilju realizo-

vanja ove dve „klju ne ta ke“ dogo vora, razgo varalo se i o granicama: zapadna Hercego- vina pripala bi Hr vatskoj, a Kninska kra jina Bosni i Hercego vini.

75 Isto, 2.76 Voren Zimerman, Poreklo jedne katastro fe. Jugoslavi ja i njeni rušitelji, Beograd, 2003, 76–77. –

Jo vi je u kasni jim javnim istupima negirao da se u Kara or e vu razgo varalo o podeli Bosne itvrdio je da je tema bila smena premi jera Marko vi a.

77 UN, MKSJ, IT-03–72–1. Iz ja va Milana Babi a od 22. januara 2004.78 Na vedeno prema: Ivo Lu i , Kara or evo,13–14.


30/312

30 Kosta Nikoli

Saopšta valo se i da je Miloše vi rani je ponudio Izetbego vi u da Bosna i Hercego- vina ostane u Jugosla vi ji bez obzira na otcepljenje bilo ko je republike. U tom slu a ju bile

bi garanto vane i granice i status federalne jedinice (gubitak zapadne Hercego vine Bosnabi „nadoknadila“ dobi janjem Kninske kra jine). U toj Jugosla vi ji Muslimani bi bili druginarod po brojnosti, pa bi imali i znatan politi ki uticaj i pozici je u vlasti. Muslimanima je na vodno nu eno mesto predsednika vlade ili potpredsednika drža ve. Izetbego vi jeovakvu ponudu odmah odbacio. Zato je u Kara or e vu Tu man obe ao da ne e pra vitismetnje po vezi vanju kninske regi je i se veroisto ne Bosne – preko po jasa srpskih terito-ri ja u Bosni i Hercego vini, da bi se svi delo vi na kra ju pripo jili Srbi ji. Isto bi uradila i is-to na Hercego vina, a i Sara je vo je trebalo da bude podeljeno.79

U Beograd je 29. ma ja 1991. doputo vala visoka misi ja evropske „dvanaestorice“ upokuša ju da pomogne razrešenju politi ke krize. Delegaci ju Evropske za jednice pred vo-dili su Žak Santer, predseda va ju i Za jednice, i Žak Delor, predsednik Iz vršne komisi je.Pr voga dana posete razgo varali su sa federalnim zvani nicima, a 30. ma ja i sa republi -

kim liderima. Tom prilikom Ali ja Izetbego vi i Kiro Gligorov, predsednik Makedoni je,predali su tekst svog predloga o preure enju Jugosla vi je.80 Taj predlog poznat je kaoPlat forma o budu oj jugoslovenskoj za jednici. Plan Izetbe-

go vi -Gligorov je po principu 2+2+2 pred vi ao asimetri nu federaci ju: Srbi ja i Crna Gorabile bi središte federaci je (ili konfederaci je), BiH i Makedoni ja polusamostalne, ali kon-stitutivne republike, a Hr vatska i Slo veni ja onoliko su verene i autonomne unutar kon-federaci je koliko su smatrale potrebnim. Izetbego vi i Gligorov su vero vali da e na ovajna in i želja Srba za jedinstvenom drža vom i težnje Slo venaca i Hr vata za su verenitetombiti zado voljene.81

Ali ja Izetbego vi je „Platformu“ u javnosti predsta vio 4. juna, uz napomenu da nije optimista pred predsto je i, poslednji susret „šestorice“. Smatrao je ipak da „Platfor-ma“ pruža „iz vesne mogu nosti“ za konstruktivne razgo vore jer u najbitni jim pitanjima

ispunja va zahte ve „isto nog i zapadnog dela zemlje“. „Platforma“ je prihvatila principdrža ve i kontinuitet Jugosla vi je, što je želela Srbi ja, ali je ostala i na na elima su vereno-sti republika, što je traženo u Slo veni ji i Hr vatskoj:„To su dva najsporni ja pitanja, ali se todvo je da spo jiti. Imamo situaci ju u ko joj posto je re publike sa pravnom, ustavnom suvereno-š u pri znatom Ustavom Jugoslavi je i ustavima samih re publika. Posto ji fakti ka suverenostko ja se ogleda u ponašanju tih re publika kao suverenih delova Jugoslavi je. To je nešto u emu je u injen istorijski korak na pred i ne mo že se i i na zad. Stvaramo jednu tvorevinu ko ja jestedr žava. U tome je bitna razlika izme u slovena ko-hrvatskog koncepta i onog ko ji se nudi uPlat formi, jer mi tvorevini ko ja e nastati dogovorom pri zna jemo karakter dr žave u pravnomi fakti kom smislu, pošto joj stavljamo u kom petenci ju itav niz va žnih poslova. To se posebnoodnosi na ustavno ure enje u privrednom prostoru, sistemima ljudskih prava i prava manji-

79 Na vedeno prema: „Borba“, 16. april 1991, 10.80 „Politika“, 31. maj 1991, 3.81 U Srbi ji je odmah zauzet oštar kurs prema ovom planu. „Politika“ je 2. juna pisala da je taj plan,

„slu ajno ili namerno protiv interesa Srbi je“ i da je pr vo predsta vljen strancima; kao „nelogi-an“ ocenjen je pokušaj da se izmire sve jugoslo venske „suprotsta vljene injenice“; u pitanju je

bio „politi ki o aj“ dva predsednika zbog na ja vljenog otcepljenja Hr vatske i Slo veni je. Najne-gativni je strane plana bile su prizna vanje ma jorizaci je samo na ni vou republika, kao i stav dapra vo na otcepljenje ima ju samo narodi u republikama a ne ceo jedan narod u jugoslo venskojza jednici:„Sastavlja ima ove plat forme bilo je jasno da e ovim predlogom u najve oj meri biti pogo-

eni interesi srpskog naroda ko ji je i najbrojni ji i najrasprostranjeni ji u Jugoslavi ji“.


31/312


na, domenu odbrane i inostranih poslova. Ja ak vjeru jem da e se ona i zvati Jugoslavi ja i datu ne e biti mnogo problema“.82

„Platforma“ je proistekla iz uverenja dvo jice predsednika da bi „insistiranje na dr-žavno-pravnoj formi Jugosla vi je kao sa vezne drža ve u ko joj se ne bi polazilo od su vere-nosti republika moglo voditi de nitivnom raspadu Jugosla vi je“. Izetbego vi i Gligorov sunaglaša vali da se mora voditi ra una o „realnom stanju, odnosno, o sadašnjoj ustavnoj ifakti koj pozici ji republika kao drža va“. Zato se jugoslo venska za jednica mogla sa u va-ti jedino putem njenog preure enja u Za jednicu jugoslo venskih republika (Sa vez jugo-slo venskih republika, Sa vez jugoslo venskih drža va). Zamišljena za jednica trebalo je dazadrži svoj me unarodno-pravni kontinuitet i subjekti vitet; ostala bi lanica svih posto- je ih organizaci ja u ko jima se ve nalazi. Drža ve- lanice ko je budu inile za jednicu, ta-ko e bi imale me unarodno-pravni subjekti vitet u skladu sa priznatim me unarodnimpra vima. Izetbego vi je na kra ju rekao da ako bude dobre volje, jugoslo venska za jednicae se održati.

Ovaj predlog bio je predmet razgo vora na šestom „samitu šestorice“, održanom 6. juna 1991. u Stoj evcu kod Sara je va.83 Sa ovog sastanka izdato je samo službeno saopšte-nje – predsednici su se dogo vorili da sva otvorena pitanja treba reša vati „sporazumno,miroljubi vim putem, na demokratski na in i u interesu svih“.84 Neposredno pre po etkasastanka, Miloše vi je crnogorskom predsedniku Momiru Bulato vi u rekao da je Plat-forma „zbrkan i konfuzan dokument, da je on ne e prihvatiti i izrazio o eki vanje da i jato isto uradim“.85

Bulato vi je naknadno pisao da je podržao Platformu jer je zago varala legalizam,pa su federalni elementi („ko ji nama odgo vara ju“) mogli odmah da se primene, a konfe-deralni su bili u zoni ko ju je tek trebalo dogo varati; predlog je sadrža vao i roko ve za pri-menu (jedna do pet godina), što je Srbi ji i Crnoj Gori posebno odgo varalo, jer se na tajna in odlagala realizaci ja ve donesenih odluka o neza visnosti, kao i sukobi ko ji su „visi-li u vazduhu“. Crnogorski predsednik je smatrao da je Platformu trebalo prihvatiti zboglociranja kri vice: „U ovako užarenoj politi koj atmos feri, ko odbi je kom promis, bi e ozna enkrivcem za sve i svašta“.86

Miloše vi je, na vodno, podržao tu ide ju, „kao dobru osno vu za dalji rad“, ali samoiz takti kih razloga – da bi Tu man po vukao svo ju prethodno datu saglasnost. Ni je po-moglo ni upozorenje Ali je Izetbego vi a, onako kako ga prenosi Momir Bulato vi : „Kolikomogu da proci jenim, sve druge alternative osim kom promisa, vode u neizvjesnost ko ja e tra- jati nekoliko godina na ovim prostorima i mislim da niko ni je u stanju da proci jeni kakav bibio ishod svega toga. Ali, jedna je stvar sigurna, da bi ušli u fa zu neizvjesnosti u Jugoslavi ji,na ovim terenima, i s ob zirom da je svi jet naoru žan, na žalost, došli bi u situaci ju oru žanihkon frontaci ja. Krajnje je vri jeme da takav trend zaustavimo. A on e se, najvjerovatni je, do-goditi“.87

82 Na vedeno prema: „Politika“, 5. jun 1991, 6.83 U SDS-u Bosne i Hercego vine odmah su ocenili da je u pitanju „razbi ja ka platforma“. Rado-

van Karadži je iz ja vio da predsednici jugoslo venskih republika treba da se dogo vore kako dase „mirnim putem i na usta van na in“ omogu i otcepljenje od Jugosla vi je onima ko ji to žele.(„Borba“, 6. jun 1991, 3).

84 „Borba“, 7. jun 1991, 1.85 Momir Bulato vi , Pravila utanja, Beograd, 2004, 34.86 Isto.87 Isto, 34–35.


32/312

32 Kosta Nikoli

Uobi a jena konferenci ja za štampu je izostala, što je bio više nego jasan pokaza-telj da su razgo vori za vršeni bez ikakvog dogo vora. Medi jima se obratio Ali ja Izetbego vi i saopštio ve uobi a jene fraze. Jedino je dogo voren trojni sastanak Miloše vi -Tu man-Izetbego vi . Miloše vi se tokom boravka u Sara je vu sastao i sa ruko vodstvom SDS-a.88

Posle sastanka u Sara je vu Miloše vi je bio „umereni optimista“ kako je iz ja vio zaTele vizi ju Beograd. O eki vao je dogo vor na relaci ji Beograd-Sara je vo-Zagreb, ali je i ovo-ga puta pono vio da Jugosla vi ja može da bude organizo vana samo kao „jedna drža va“.Razgo vori su mogli da budu nasta vljeni u konstruktivnom pravcu samo ako se ispuniosnovni zahtev Beograda – da svi Srbi ži ve u jednoj drža vi.89 Nešto ve i optimista bio jeMomir Bulato vi – on je iz ja vio da podrža va plan Izetbego vi -Gligorov: „Ponu ena for-mula o suverenim re publikama ko je sa injava ju jugoslovensku dr žavnu za jednicu oko ko jesmo se saglasili da bude osnova za tra ženje rešenja, ne samo da je stvar realnosti, ve je i natragu dominantnih evropskih trendova“.90

Poslednji sastanak predsednika jugoslo venskih republika potvrdio je ono što seznalo i pre njiho vog pr vog sastanka – kod klju nih aktera (Slo veni ja, Hr vatska, Srbi ja)ni je posto jala spremnost da se putem me usobnih ustupaka prona e za sve prihvatljivo rešenje. Seri jom prego vora potvr ena su i produbljena neslaganja nacionalnih vo aoko temeljnih pitanja državne krize: 1) da li su narodi ili republike nosioci su verenitetai odlu i vanja o pra vu na samoopredeljenje (do otcepljenja); 2) da li su unutrašnje grani-

88 „Politika“, 7. jun 1991, 5.89 „Politika“, 8. jun 1991, 1.90 Isto, 8.

BOSANSKA KARTOGRAFIJA


33/312


ce administrativne, pa prema tome i promenlji ve, ili su one državne, samim tim i nepro-menlji ve; 3) da li je secesi ja (razdruži vanje) su vereno pra vo ili je ona mogu a samo uz

saglasnost svih lanica federaci je.Trojni susret Miloše vi -Tu man-Izetbego vi održan je 12. juna u Splitu. Prethod-no su se 11. juna sastali Miloše vi , Borisav Jo vi , Rado van Karadži i Dobrica osi da„dogo vore taktiku“ ko ju e primeniti Miloše vi : „Mnogi o eku ju da e se razgovarati o po-deli Bosne i Hercegovine i stvaranju muslimanske mini dr žave. Ocenjeno je da se tr

Documents

Bosna i Hercegovina u vreme raspada SFRJ 1990-1992..pdf