of 79 /79
7/27/2019 Latinka Perović - Uzroci raspada SFRJ http://slidepdf.com/reader/full/latinka-perovic-uzroci-raspada-sfrj 1/79 1 Latinka Perovid, Ivo Banac, Dubravko Lovrenovid: O raspadu Jugoslavije 27.02.2008 Analize Latinke Perovid, Ive Banca i Dubravka Lovrenovida aju preciznu ijagnozu uzroka koji su oveli o sloma nekaašnje Jugoslavije Uvodna napomena: Tekst koji slijedi nastao je na osnovu intervjua koji su u ljeto 2001. vođeni sa Latinkom Perovid, ugogoišnjim naučnim sav jetnikom Instituta za noviju historiju Srbije, Ivom Bancem, profesorom historije na univerzitetu Jejl u Sjeinjenim Američkim Državama, i Dubravkom Lovrenovidem, ocentom na Osjeku za historiju Filozofskog fakuleta u Sarajevu. Ovi ugledni h istoričari, između ostalog, govore i o onome što su "svjeoci raspaa" kazali u seriji intervjua za naš program. Serija je, inače, krajem 2001. i početkom 2002. g odine emitirana u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini na nacionalnim televizijama i lokalnim televizijskim s tanicama. Nakon završetka emitiranja učinilo mi se a analize Latinke Perovid, Ive Banca i Dubravka Lovrenovida svakako zaslužuju a buu objav ljene, s obzirom da se u njima daje osta precizna ijagnoza uzroka koji su oveli o sloma nekaašnje zajeničke ržave. Gotovo a nema stanovnika bivše Jugoslavije koji sebi i dan-danas ne postavlja pitanje - kako nam se moglo dogoditi da se nakon pola vij eka života u miru i stabilnosti survamo u tako krvavi

Latinka Perović - Uzroci raspada SFRJ

Embed Size (px)

Text of Latinka Perović - Uzroci raspada SFRJ

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    1/79

    1

    Latinka Perovid, Ivo Banac, Dubravko Lovrenovid:

    O raspadu Jugoslavije

    27.02.2008

    Analize Latinke Perovid, Ive Banca i Dubravka Lovrenovida ajupreciznu ijagnozu uzroka koji su oveli o sloma neka anjeJugoslavije

    Uvodna napomena:

    Tekst koji slijedi nastao je na osnovu intervjua koji su u ljeto 2001.voeni sa Latinkom Perovid, ugogo injim naunim sav jetnikomInstituta za noviju historiju Srbije, Ivom Bancem, profesorom historijena univerzitetu Jejl u Sje injenim Amerikim Dravama, i Dubravkom Lovrenovidem, ocentom na O sjeku za historiju Filozofskog fakuletau Sarajevu. Ovi ugledni h istoriari, izmeu ostalog, govore i o onometo su "sv je oci raspa a" kazali u seriji intervjua za na program.Serija je, inae, krajem 2001. i poetkom 2002. godine emitirana uSrbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini na nacionalnim televizijama i

    lokalnim televizijskim s tanicama. Nakon zavretka emitiranja uinilomi se a analize Latinke Perovid, Ive Banca i Dubravka Lovrenovidasvakako zasluuju a bu u objavljene, s obzirom da se u njima daje

    osta precizna ijagnoza uzroka koji su oveli o sloma neka anjezaje nike rave. Gotovo a nema stanovnika bive Jugoslavije kojisebi i dan-danas ne postavlja pitanje - kako nam se moglo dogoditi dase nakon pola vij eka ivota u miru i stabilnosti survamo u tako krvavi

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    2/79

    2

    rat? uenje i nev jerica traju i do danas i zato je dragocijen svakiozbiljan pokuaj a se objasni ta trage ija.

    Jugoslavija - vj etaka ili prirodna zajednica

    RSE: Da li je Jugoslavija bila vj etaka tvorevina, koja je unapre bilaosuena na propast, ili je ona, kao to se govorilo, bila priro an izrazhistorijske tenje junoslavenskih naro a za zaje nikom ravom?Banac: Mislim da nije bila ni jedno ni drugo. Umjetna tvorevina nijebila, je r je na poetku svog postojanja, akle poslije 1918. go ine,za ovoljavala potrebe njenih glavnih inilaca, nedu redi svih, ali usvakom sluaju onih glavnih. Za Srbiju Jugoslavija je pre stavljalarjeenje srpskog pitanja, u smislu a je omogudila a oista svi Srbiive u je noj ravi, a za Slovence i Hrvate ona je pre stavljala

    jamstvo a njihovi etniki teritoriji nede biti po ijeljeni, to je u tovrijeme bilo vrlo vjerojatno, znajudi kakvi su bili apetiti naihprekoja ranskih susje a. Ne moe se stoga govoriti da je Jugoslavijao poetka bila umjetna tvorevina, a ne bi se to moglo redi ni za

    rugu Jugoslaviju. O govor na pitanje a li je pre stavljala tenjunaro a pretpostavljao bi a znamo kakve su naro ne tenje ukontinuitetu. Ta pria o naro nim tenjama je u stvari i eoloka fraza

    kojom su se esto koristili oni koji su nekritiki pristupali jugoslavenskoj ravi. Mislim a je Jugoslavija bila u je nompovjesnom razdoblju potrebna, ali isto tako mislim da ona nikada nijerijeila itav niz unutranjih suprotnosti i a je nemogudnostrjeavanja tih suprotnosti ovela o njenog krajnje brutalnog krajapoetkom eve esetih go ina. I jo neto. Jugoslaviju su, o njenogosnivanja, u kontinuitetu pratili sukobi nacionalnih i eologija, ak i ukomunis tikom raz oblju. Oni su postojali i unutar Komunistike

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    3/79

    3

    partije. Ti sukobi su onemogudili bilo kakvo racionalno rjeenje, jernije mogla biti naena formulu koja bi sve za ovoljila. Upravo zbogtoga to te formule nije bilo Jugoslavija se nije mogla razvi jati kao

    emokratska rava. Naime, Jugoslavija je, i to je moj konanizakljuak, bila moguda samo u okviru represivnog reima. Kao

    emokratska rava ona nije mogla funkcionirati.Perovi: Ja du vamna to pitanje odgovoriti onako kako je Mihajlo Mihajlov odgovorioka su mu postavili isto pitanje. On je rekao: "Sve su rave v jetaketvorevine, nijedna ne raste na grani, sve tvore ljudi i od toga zavisikakve de one biti". Ja ne mislim a je Jugoslavija bila v jetakatvorevina i mislim a je to stanovite ljudi koji su odgovorni za njenonestajanje, to je ustvari racionalizacija nestanka Jugoslavije.

    Jugoslavija je stvorena na kraju Prvog svjetskog rata, tenja zaujedinjavanjem jugosla venskih naro a postojala je jo u 19. vijeku. Tadr ava je na neki nain funkcionirala, ne ugo, o poetka Drugogsvjetskog rata. injenica je a se je ona u Drugom sv jetskom ratu

    obnovila na jednom dosta racionalnom programu. Prema tome, nemislim da je bila vj etaka tvorevina, jer nain na koji se raspa alapokazuje da su veze bile suvie uboke, viestruke i a je ona imala,pod izvj esnim pretpostavkama, mogudnost a kao zaje nica uo reenoj formi traje. Niti je bila v jetaka tvorevina, niti je bila,opet, kao to se smatra, samo rezultat jelovanja velikih sila koje su,navo no, u je nom trenutku o luile a je stvore, a rugi put, ka je

    prestao hla ni rat, a je razore. Ona je nastala iz unutranjih potreba,a i njen raspad je poslj e ica unutranjih razloga. RSE: Sjedam se a mi je Ivan Stambolid u je nom intervjuu na slino pitanje o govorio: "Da je Jugoslavija bila vj etaka tvorevina, ne bi se tako ugo i tako krvavoraspadala". Perovi: Proces raspa anja Jugoslavije nije zavren. Sveto to se ogaa sa Crnom Gorom, sukobi u Make oniji, nerijeenopitanje Kosova, novi zahtj evi Vojvo ine za uvrdivanjem njenogi entiteta, pokazuje a proces razlaganja je ne ravne zaje nice,

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    4/79

    4

    kakva je bila ruga Jugoslavija, jo uvijek nije zavren. Dugotrajniproces raspa anja Jugoslavije i nain na koji se on o vijao, bestijalni ratovi na kraju vijeka, koji je zabilj eio va sv jetska rata, pokazuju

    koliko je taj raspa bio teak. Na to ukazuje i injenica a tvorevinekoje su nastale, izvinite to du tako redi, na leini Jugoslavije, jouvijek nisu u stanju a pronau sebe i pro laze kroz dubokeunutranje krize i sukobe. Sve to govori a Jugoslavija nije bilavjetaka tvorevina. injenica je a su se u njoj nali naro i koji suprij e toga iv jeli u rugim ravama, ak i u rugim civilizacijama,narodi koji se nisu poznavali, koji su imali razliite kulture, razliite jezike, razliite konfesije. Proces konsoli acije prve Jugoslavije trajao je jako dugo. Veliki problem predstavljala je nerazvijenost prve

    Jugoslavije, a dobrim dijelom i druge Jugoslavije. Traena je formula koja bi o rala tu zaje nicu. Prva Jugoslavija je pokuala a tufo rmulu nae u integralnom jugosla venstvu, a onda i u diktaturi.Druga Jugoslavija je imala realistian program o ranja. Ona je bila

    federacija koja se u velikoj mj eri o ravala na i eolokom jedinstvu,na je nopartijskom sistemu vla anja. Meutim, sve to vie govori otome a nije bilo naeno pravo rjeenje za funkcionir anje jednezaje nice koja je po efiniciji bila sloena i koja je mogla a bu eliberalni projekt za bu udnost, nego to potvruje stanovita a seJugoslavija mogla o rati je ino silom. Pokuaji iktature i u prvoj i udrugoj Jugoslaviji bili su samo zamjena za nedostatak razvoja i za

    ne ostatak politike emokracije u Jugoslaviji, to je, ustvari, bilapretenzija da se Jugoslavi ja unitarizuje, a se razvija kao vrstacentralistika rava. To je izazivalo otpor i ja mislim a u sutini

    jugoslavensk og problema lei razliito shvadanje Jugoslavije. Mi Srbismo na je an nain razumijevali Jugoslaviju, razumijevali smo je kaosvoju ravu, kao, ako hodete, svoj ratni plijen, dok su je drugi narodirazumij evali na rugi nain, kao pokuaj ostvarenja svojih nacionalnihprava. U trenutku kada su stvari bile dovoljno zrele za jedan novi

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    5/79

    5

    korak, koji je morala a uini ova generacija, olo je do najgoregmogudeg r jeenja - do ratova. Jugoslavija je, ustvari, branjena nanain koji je sasvim sigurno vo io njenom raspa u- branjena je

    vojnom silom, oslonjenom na etnike granice vedinskog naro a uJugoslaviji . Lovrenovi: Pitati se da li je J ugoslavija bila vjetaka ilipriro na tvorevina ini mi se iluzornim, zato to je razlikovanjeizmeu vjetakog i priro nog u historiji sumnjivo, jer ne po lijeestriktnom naunom vre novanju. Teko je, naime, o re iti koje suhistorijske tvorevine prir o ne, a koje vjetake. Mogli bismo krenutio nekih premisa koje se meni ine obrom startnom osnovom. Akonapravimo jednu kratku retrospektivu nastanka i nestanka Jugoslavija- govorim u mnoini - mislim a se moe postaviti soli na ra nashema koja de nam kazati slije ede: a su Jugoslavije nastajale inestajale u kontekstu svjetske historije. Prva Jugoslavija nastaje uvrijeme ka a sa politike karte Evrope u nekoliko go ina nestaju etirivelika historijska carstva - austrougarsko, njemako, rusko i

    otomansko. Druga Jugoslavija nastaje u vrijeme kada su ta historijskacarstva bila zamijenjena i eolokim carstvima, ka a je svijet biobipolarno po ijeljen na istoni blok, koji je pre vo io Sovjetski Savez,i na zapa ni blok na elu sa Sje injenim Amerikim Dravama. Ikonano, ova poslje nja, treda Jugoslavija, nastaje u vrijeme ka a jesvijet obiljeen ominacijom ekonomskih carstava, u trenutku ka asvijet trai novu formulu bu udnosti. Ne treba, naravno, zaboraviti na

    unutranje faktore, ali ja u svakom sluaju pre nost ajem vanjskim.U tom kontekstu, mislim da je povijesna poruka nastanka i nestankaJugoslavija svo iva na o nos izmeu tzv."velike" i "male" historije,odnosno na to kako "velika" proizvodi "malu" historiju. To je,uostalom, konstanta ci jele junoslavenske povijesti. RSE: Oni kojismatraju a je Jugoslavija bila vjetaka tvorevina kao glavniargument navo e a su se i prva i ruga i treda Jugoslavija o ravaleuz pomod represije. Oni, koji, pak, smatraju a je Jugoslavija imala

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    6/79

    6

    duboko op rav anje to potkrepljuju injenicom a se ona raspala ukrvi, to se ne bi esilo a je bila vjetaka tvorevina.Lovrenovi: Akobismo se morali rati ove ra ne sheme, on a mislim a su vie u

    pravu oni koji smatraju a je Jugoslavija bila vjetaka tvorevinautoliko to se u velikoj mjeri o ravala na represiji. U njoj je vla alatakozvana identitarna demokracija jednopartijskog sistema koju, zarazliku o reprezentativne, prepoznatljive po politikom iskursudijaloga i konsensusa, karakteriziraju mitin zi, kult voe, kongresi,aplauzi, zapaljivi govori, populizam, neka vrsta eshatolokih politikihi ekonomskih ciljeva. Ako se vratimo esetak i vie go ina unatrag,vi jet demo a su mitinzi, zapaljivi govori i kult voe bili pogonskogorivo s kojim je Ju goslavija ula u rat, ili, bolje reeno, u nekolikotraginih sukoba.

    Kome je bila potrebna Jugoslavija?

    RSE: U Srbiji je osta raireno miljenje a Hrvati i Slovenci nika anisu ozbiljno eleli Jugoslaviju, a su je je nostavno iskoristili kaoprelazno reenje, ekajudi a je nog ana oe trenutak ka a de aostvare nezavisnost. U Hrvatskoj i Sloveniji dominatno je uverenje dasu Srbi na Jugoslaviju gle ali kao na proirenu Srbiju. Mislite li a je

    zbog ova dva nepomirljiva shvatanja Jugoslavija od sam og poetkabila osuena na propast? Lovrenovid: Mislim a je taj problem mnogosloeniji. Navest du nekoliko primjera koji, ka je rije o Hrvatskoj,govore upravo suprotno o miljenja ukorijenjenog u Srbiji. Sjetimose je nog Rakog, je nog Strosmayera,nadbiskupa Stepinca koji je usvoje vrijeme bio solunski dobrovoljac. Sjetimo se da je ideja

    jugoslovenstva u hrvatskoj intelektualnoj eliti imala veliki brojkompetentnih i iskrenih zagovornika. Mislim da je osnovni problem u

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    7/79

    7

    dubokom i, pokazalo se, nepre mostivom jazu izmeu kulturolokihi entiteta. Oito je, naime, a su junoslavenski naro i koji su 1918.go ine uli u Jugoslaviju imali izgraene vlastite kulturoloke

    identitete. Pokazalo se da ni prva, ni druga Jugoslavija, onako kako subile strukturi rane, nisu mogle te kulturoloke i entitete pretopiti umonokulturnu tlapnju evetnaestoga stoljeda. To je naprosto fakt kojimoramo vi jeti. Pokazalo se a je fenomen tuinskih vla avina,meu ostalima, ostavio uboke oiljke na kulturolokim i entitetima Junih Slavena, i a je nopartijska rava sa svojim represivnimmehanizmima s njima nije mogla izidi na kraj. Banac: Teko jepovjerovati a je netko poput Trumbida Jugoslaviju oista oivljavaokao prelazno rjeenje. Mislim a su oni koji su stvarali Jugoslaviju naKrfu i u Londonu imali u vidu zemlju ravnopravnih naroda. Naravno

    a su se o samog poetka razoarali, jer se brzo pokazalo a jeominantna struja u srpskom politikom ivotu, ona koju su

    pre stavljali Nikola Paid i njegova Ra ikalna stranka, bila

    velikosrpska. Ta struja nije osporena i dovedena u pitanje u samomsrpskom rutvu. Alternativa tomu bio je jugoslavenski unitarizam, zakoji se neko vrijeme zalagala skupina Svetozara Pribidevida prekoDemokratske stranke, a kasnije unutar Nezavisne demokratskestranke, ali unitarizam nije mogao rijeiti nacionalno pitanje.Katastrofa unitaristikog pristupa postala je oita za vrijeme iktaturekralja Aleksan ra, ka a je unitarizam postao slubena i eologija ikada je zapravo dobio formu koja je po svojoj sutini bila paralelnaevropskim faizmima onoga vremena. Ne mislim, naravno, na Hitlera,ali u svakom sluaju na sre ozemni faizam Mussolinija, Franca iMetaxasa. Perovid: Pre svega, istorijski nije tano a su Hrvati iSlovenci gledali na Jugoslaviju kao na istorijski provizorij.Jugoslovenski pokret u Sloveniji nastao je jo za vreme Austro-Ugarske, o njemu je pisao profesor Janko Pleterski. Veliki brojslovenakih istoriara govori o tenji Slovenaca a se ostvari

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    8/79

    8

    jugoslovenska rava, a ne pominjemo Cankara i ruge slovenakevelikane. Jugoslovenska ideja nikla je u Hrvatskoj i tamo je postojalatenja za uje injenjem. To, naravno, nikako nije znailo pristajanje na

    gubljenje identiteta, na gubljenje jezika, na gubljenje istorijskogpamdenja, na prihvatanje drugog naroda kao hegemona. Tamo jepostojao otpor integralnom jugoslovenstvu. Upravo na tom otporuintegralnom jugoslovenstvu i nastao je komunistiki pokret koji jeponu io fe eralizaciju kao reenje nacionalnog pitanja. Ja mislim a

    je fe eralizacija, koja je bila rezultat antifaistikog rata, bila vaankorak u razvoju jugoslovenskih naro a. to se tie teze a jeJugoslavija za Slovence i Hrvatske bila neka tranziciona tvorevina,Kar elj se esto citira kao autor te teze, ja ne mislim da je to bio izraznekakvog egoizma i separatizma. Naprotiv, u ovom pitanju Kardelj mi

    anas izgle a alekovi iji nego to mi se to inilo ok je bio nasavremennik. Jer, svet je zaista iao, bar to se Evrope tie, u pravcurazmicanja nacionalnih granic a. S tog stanovita, Jugoslavija je za

    njene naro e zaista bila i tranzicioni prostor i tranzicioni perio , tone znai a je trebalo sruiti zaje niki krov i poje ine njene elovevratiti u varvarstvo. Na kraju, i a nije olo o ovih ratova, a je

    olo do mirnog razlaza jugoslovenskih naroda, rezultat bi bio isti.Ratovi nikome nisu oneli nikakvo teritorijalno proirenje, oni sumajne- vie potvr ili granice, otpale su sve teze o velikoj Hrvatskoj, ovelikoj Srbiji, kao to su otpale i projekcije o velikoj Albaniji ili o velikoj

    Bugarskoj. Uostalom, iskustvo rugih socijalistikih fe eracija koje suse raspale na miran nain, recimo ehoslovake ili Sovjetskog Saveza,koji je, ustvari, bio jedna imperija, poslednja imperija, pokazuje da jerat na ovom po ruju bio nasilje na ravom, a ne nain a se reesporovi meu naro ima koji su sainjavali tu ravu. Izabran jenajgori mogudi nain. Razna su objanjenja zato se to esilo, ali usvakom sluaju re je o nezrelosti politikih i intelektualnih elita, onjihovoj nesposobnosti da se u jednom zaista prelomnom trenutku,

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    9/79

    9

    ka prestaje hla ni rat, ka nestaje ravno-socijalistiki pore ak,kad se menja sistem vlasti u Jugoslaviji, dogovore o tipu zajednicekoja bi mnogo bezbolnije, uz mnogo vedu obit zasve narode koji su

    iveli u Jugoslaviji, mogla a se prikljui procesima integracije kojianas karakteriu Evropu. RSE: U je nom elu srpske elite vla a

    uverenje a su Srbi najvie izgubili u Jugoslaviji, a su u Jugoslavijuuloili svoje velike ratne pobe e, a na kraju su ispali najvedi gubitnici.Ta teza se otprilike formulie ovako: jugoslovenstvo je bilomanipulativna i eologija koja je Hrvatima i Slovencima posluila zastvaranje vlastitih nacionalnih rava, ok je Srbima jugoslovenstvodonelo dezint egraciju i gubitak nacionalne rave. Perovid: Srbi susvakako sa nestankom Jugoslavije izgubili vrlo mnogo i to nije bilonepre vi ivo. Za svakog ko je ozbiljno politiki mislio o Jugoslaviji, ko

    je znao istoriju srpskog naroda, nije bilo nepredvidivo da denestankom Jugoslavije Srbi vrlo mnogo izgubiti. Jugoslavija je bilaprva rava u kojoj se srpski naro naao uje injen. Ne treba gubiti iz

    vi a a je je ina i eja koja je u mo ernoj istoriji o poetka 19. vekaopsedala srpski narod - u kome su, inae, liberalne i prosvetiteljskeideje bile slabo razvijene - bila i eja osloboenja i uje injena srpskognaro a. Ta se i eja ostvarila u Jugoslaviji. injenica je a je srpskinaro gubitkom Jugoslavije oiveo apsolutni rasap, a je olo ovrlo ozbiljnog pomeranja i cepanja u srpskom nacionalnom korpusu,

    a su Srbi praktino nestali u Hrvatskoj, a su oiveli vrlo ozbiljne

    gubitke u Bosni, a su vrlo loe proli na Kosovu. Postavlja se pitanjea li smo mi bili objekat neije zavere i ije, ili je re o vrlo ozbiljnim

    grekama u naem shvatanju Jugoslavije i pogrenim politikimsolucijama za koje su se opre elile nae politike i intelektualne elitei, ako hodete, i mi kao naro ? Ja mislim a je u pitanju ovo rugo.Meni je vrlo neuverljiva teza da je Srbiji bila predmet manipulacije odstrane rugih, jer ona stavlja srpski naro u inferioran poloaj, ona gapre stavlja kao nekakvog maloletnika. Srbi su uli u Jugoslaviju jer je

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    10/79

    10

    to bio njihov interes, jer su oni je ino u okviru takve rave mogli bitiujedi njeni. I Hrvati su uli u Jugoslavija zato to je to bio njihovinteres, jer su i oni mogli biti ujedinjeni jedino u okviru Jugoslavije. Ja

    se ne slaem sa onima koji tvr e a je raspa Jugosalvije bioneminovan, a je sve ono to se esilo u posle njoj eceniji biloneizbeno. Sva istraivanja pokazuju a to ne stoji. Nauka jo uvekpokuava a nae o govor na pitanje ta se zapravo esilo sa

    ravom koja je tokom 70 go ina svog postojanja beleilaprosperitet, jo uvek nije jasno koji su razlozi oveli otako brutalnograspada Jugoslavije koji je destabilizovao celi region, uznemirioEvropu i svet. Re je o vrlo komplikovanim pitanjima, pa je zbog togavrlo teko prihvatiti, rekla bih, nevno-politika objanjenja koja ajuakteri raspada Jugoslavije. RSE: Jugoslaviju su od samog njenognastanka potresali meunacionalni konfikti, pre svega zbog toga to je meu naro ima koji su je inili, i meu elitama koje su vo ile tenaro e, postojalo razliito vienje Jugoslavije. Srbi su na zaje niku

    ravu gle ali na je an nain, a Slovenci i Hrvati, pak, na rugi.Banac: Upravo tako. I to je sutina problema u prvoj jugoslavenskojravi, a obrim ijelom, naravno, i uz mnogo vie inilaca, i u rugoj

    jugoslavenskoj ravi. Naime, o nastanka Jugoslavije postavljalo sepitanje a li je to rava povijesnih pokrajina, onako kako su onenastale o konca evetnaestog i poetka va esetog stoljeda ili je toproirena Srbija, i ukoliko je ona proirena Srbija, kakve moraju biti

    unutranje granice. To pitanje oista nika nije bilo rijeeno. Moe seredi a je poetak fe eralizacije bio 1939. go ine, ka a je stvorenaBanovina Hrvatska, kao rezultat sporazuma Cvetkovid- Maek, ali, sdruge strane, to je bio nepravedan sporazum, jer je direktno zalazio uprerogative Bosne, a posebno Muslimana- Bonjaka u Bosni iHercegovini. Uostalom, i na srpskoj strani bilo je mnogo onih koji suosporavali taj sporazum smatrajudi ga privremenim rjeenjem.Problem kako osmisliti Jugoslaviju stalno je bio otvoren, kao i

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    11/79

    11

    problem kako osmisliti jugoslavenstvo, jer su se vrlo esto po timpojmom po razumijevali sasvim suprotni sa raji. RSE: Da li je ulazakHrvatske u Jugoslaviju 1918. go ine bio greka sa stanovita hrvatskih

    nacionalnih interesa, s obzirom na onu floskulu koja je dostakoridena u Hrvatskoj - da je Jugoslavija bila tamnica naroda? Da li jeu tom trenutku za Hrvate postojalo bolje reenje? Banac: Alternativa je bila po jela hrvatskih zemalja i svoenje Hrvatske na vrlo uzakprostor, od Drave do mora, dakle reliquiae reliquiarum, i posve jeupitno a li bi je na takva ravica uopde mogla imati nekakavsuverenitet. Unutar Kraljevine SHS hrvatski je naro uspio sauvatisvoje teritorije, pa pristupanje toj ravi ne moe biti pogreka. Svaova nakna na omiljanja, a njih ima izuzetno mnogo u hrvatskojhistoriografiji, a jo vie u hrvatskoj pseu o-historiografiji, ja neuzimam ozbiljno. Mi ne moemo anas optuivati je nog Supila, koji je sasvim sigurno vo io rauna o interesima Hrvatske i Hrvata, sastajalita onog to je oista b ilo negativno u jugoslavenskoj zajednici.

    Moramo misliti povijesno, moramo misliti u kontekstu stvarnih ikonkretnih ogaaja, a ne na osnovu nekakve nakna ne pameti.

    AVNOJ i bratstvo jedinstvo

    RSE: Koliko je druga, takozvana avnojevska Jugoslavija, postavilaprihvatljiv okvir za reavanje nacionalnog pitanja? Kako iz ananjeperspektive ocenjujete zakljuke Drugog zase anja AVNOJ-a? Banac:Ako govorimo o republikim granicama, ja mislim a su te granice, uzstanovita manja odstupanja, u biti bile pravedne. One, naravno, nisumogle za ovoljiti svaki interes, ali mislim a su za ovoljile najvedibroj interesa. Prema tome, formalno govoredi, nita se ne moeprigovoriti i eji ovakve fe eracije, onakvoj kakva je zamiljena na

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    12/79

    12

    zasjedanjima AVNOJ-a i kako je k asnije bila ograivana, jer surjeenja iz 1943. i 1945. go ine kasnije bitno ograivana. Problem jebio u tome to je ta fe eracija bila ekorativna. Naime, tu je o

    samog poetka bio primijenjen sovjetski fe eralni mo el, koji jeuglavnom forma bez sad raja. Onog trenutka ka a je u tu formuubaen sa raj, nagomilali su se problemi. Prisjetit dete se a seez esetih go ina koristila fraza "fe eraliziranje fe eracije". To govori

    a je tek u tom trenutku fe eraciji u ahnuto malo ivota. RSE: Da,dotle Ju goslavija praktino nije bila fe eracija. Banac: Pa, bila jeformalno, ali ustvari to je bila centralistika zemlja, ge se manje-viesve izvo ilo iz je nog centra na klasian birokratski i komunistikinain. Ali ka a je u tu formulu unesen realan fe eralni sa raj, on apoinje kripiti i olazi o prvih sukoba koji su na kraju oveli opropasti ruge jugoslovenske rave. RSE: Danas se i sa podsmehom isa odijumom govori o bratstvu i jedinstvu. Da li je formula o bratstvu i

    jedinstvu, koja je bila glav ni i eoloki integrativni faktor ruge

    Jugoslavije, bila obina i eoloka floskula, iza koje se krilopotiskivanje pravih nacionalnih problema, ili realan program zareavanje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji?

    Perovid: Naravno a se anas Jugoslavija koje nema uglavnom vidikao rava koja je imala sve pre uslove a nestane. To je jedan

    fatalistiki, eterministiki pristup istoriji koji je za mene apsolutnoneprihvatljiv. Druga Jugoslavija je nastala nakon je nog stranog ratau kome je bilo vie o milion rtava, u kome je olo i o genoci a i

    o graanskog rata. Ja ne pripa am generaciji koja je uestvovala uantifaistikom ratu, ali sam sa tom generacijom veoma mnogora ila. I uverena sam a je ta generacija gajila iskrenu elju a se ratna prostoru Jugoslavije vie nika ne ponovi. Drugo je pitanje a li jeta generacija nala pravu formulu koja bi obezbe ila a o toga ne

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    13/79

    13

    oe i koliko je o govorna to je o ponavljanja takvog rata olo ito, mo a, u jo brutalnijim formama. Meutim, ja ne mislim da jeparola o bratstvu i jedinstvu bila floskula, niti mislim da su je izmislili

    komunisti u Jugoslaviji. Ideja bratstva, zajedno sa idejama slobode i je nakosti, spa a u velike i eje oveanstva i ja sa velikim uenjemsluam i itam ozbiljne lju e koji o i eji bratstva meu naro imagovore sa takvom ironijom i sa takvim karikiranjem. Tako oniverovatno vi e i o nose meu lju ima uopte. Isto tako, ne mislim nida je ideja internacionalizma bila samo jedna utopija. Ne verujem dade se ponoviti generacija koja de imati tako iskrenu veru u te i ejekakvu je imala generacija posle Prvog svetskog rata. ta je sve politikao tih i eala uinila, koliko je ona i eju bratstva uzela samo kaomasku a o loi reavanje izvesnih pitanja, koliko je i ejuinternacionalizma koristila za uspostavljanje hegemonije jedne silekoja je bila jedna od zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu, to

    je drugo pitanje, ali ja zaista ne mislim da je ideja bratstva bila samo

    je na ispranjena parola u koju su verovali samo vla ajudikrugovi, akoja je bila vrlo tua obinim lju ima. Ako pogle amo istraivanja javnog mnenja, koja su raena neposre no pre poetak posle njegrata u Jugoslaviji, vi edemo po atke koji govore o velikompribliavanju razliitih nacija. ak je 80 procenata Srba i Hrvatapokazivalo visoku meusobnu toleranciju. Tako a ja mislim a jemrnja, koja je bila vano sre stvo rata, nakna no in ukovana, onanije bila izvorna. Njen cilj je, ustvari, bio da opravda sve te silnezloine koji su poinjeni u ime i eje rave kao nekog apsoluta.Po setidu vas na injenicu a ni prva, a ni ruga Jugoslavija nisu bilestabilne rave. One su imale iktaturu, imale su linu vlast, bile suvojno- policijske rave. To je konstanta i prve i ruge Jugoslavije. Svedrugo je na neki nain promenljiva veliina. Meutim, rugaJugoslavija je neprestano prolazila kroz ustavne promene koje su bilepokuaj reavanja vrlo komplikovanog nacionalnog pitanja u je nom

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    14/79

    14

    reimu koji je, istina, bio monistiki i koji je ponitavao sveindividualne , politike, i, ako hodete, kulturne razlike, ali koji je stalnovrio reformu rave a bi pronaao formulu njenog egzistiranja u

    miru i stvorio uslove za njen razvoj. Tako da ja ne mislim da jenacionalno pitanje bilo potisnuto u drugoj Jugoslaviji. Ako danasprelistate silnu literaturu iz tog vremena, za koju neprofesionalcimisle da je jednostavno treba predati zaboravu, ako ne i plamenu,vi edete a je nacionalno pitanje bilo stalno na nevnom re u u

    rugoj Jugoslaviji. Neki misle, i ja o tome razmiljam, da senacionalizam mo a suvie potiskivao, a nije bio ozvoljen ak ni uonoj meri u kojoj je on neizbean u ivotu svakog naro a.Nacionalizam je potiskivan iz ogmatizma, u ime i eje i eolokog

    jedinstva, u ime kontrole iz centra, ali on je u velikoj meri potiskivan iiz straha a moe ovesti o erupcija u je noj nestabilnoj ravi, jer je Jugoslavija bila ugroena posle 1948. go ine.Uostalom, akopogledate istoriju Francuske, u njoj su se neprestano borile ideje

    federalizma i centralizma. S jedne strane imate Prudona, koji je mislioa je i eja fe eracije neto najsavrenije o ega je ola rutvena

    misao, i Blana koji je smatrao da je federacija izraz slabosti i dafe eralne rave moraju uvek imati spoljnog neprijatelja a biobezbedile unutra nju koheziju. Mislim a iskustvo Jugoslavije trebaposmatrati u tim relacijama. Banac: Ja sam skloniji u formuli o"bratstvu i jedinstvu" gledati floskulu, ali pogledajmo na to sa

    stajalita on anjeg trenutka. Ta formula je bila odgovor na programekoji su bili na djelu za vrijeme Drugog svjetskog rata. Njenaalternativa je, zapravo, bila genocidna politika koju su provodili iustae i etnici i kojima je trebalo o govoriti na realan nain. Ono to je vrlo vano i to mnogi ne vi e, to je a je Komunistika partija zavrijeme Drugog svjetskog rata bila ponajmanje unitaristika. Ona jezapravo stvarala kompleksnu Jugoslaviju. To je Tito uostalom izriito irekao u onom poznatom eseju "Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    15/79

    15

    kontekstu narodno- oslobo ilake borbe" u kome je tvrdio daosloboenje Jugoslavije ne moe biti oslobo ilaki projekat, aupotrijebim suvremenu frazu, ako to uje no nije i osloboenje

    Hrvata, Srba, Muslimana i tako dalje, svakog naroda ponaosob.Stvaranjem fe eralne formule ved u toku rata, p reko raznih ZAVNOorganizacija, ZAVNOH-a, ZAVNOBIH- a it ., Komunistika partija jedala do znanja da je njen primarni projekat upravo nacionalnoosloboenje i a ona nu i alternativu centralizmu i hegemonizmu koji je bio trajno opteredenje u meuratnom raz doblju. Ako je to sa raj"bratstva i je instva", on a se tomu ne moe prigovoriti. Meutim, itaj termin, kao uostalom i pojam jugoslavenstva, bio je esto koritenna potpuno suprotne naine. Ka je bio tumaen na unitaristikinain, on je imao elemenat prinude koji nikako nije mogao doprinijetistabilnosti jugoslavenske rave. Lovrenovid: Formula o bratstvu i je instvu je i eoloka tvorevina. Naravno, protiv ove tvr nje buni se

    io mene i kae: "Pa, ekaj, imao si veliki broj prijatelja, imao si

    rutvenu sre inu u kojoj si mogao za nae balkanske uvjete relativnoslobo no ivjeti, stvarati, kolovati se, imao si itav niz rugih vrloopipljivih pogo nosti koje su omogudavale osta visok ivotnistan ar ". Meutim, ka a mi to sve emo na jezik znanosti, ondademo morati redi a formula bratstva i je instva nije rijeila pitanjepolitikih slobo a, o nosno kljuno pitanje- kako kulturolokimrazlikama ati politiko ostojanstvo. Neprestano guranje po tepih

    krupnih rutvenih, politikih i ekonomskih problema, sa kojima se jugoslavensko vostvo nije moglo nositi, vremenom je u lju imaakumuliralo negativnu energiju. Ilustrirat du to primjeromhistoriografije. Uz oficijelnu historiografiju, cijelo vrijeme je postojalai paralelna, ilegalna kudna istina, rukija o onog to smo uili ukoli. Tako neto nije se moglo o ravati u beskraj po sistemu" uploga na". To, pak, to je ovaj maligni mo el preivio raspaJugoslavije aje za pravo Vla imiru Dvornikovidu, koji je o Junim

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    16/79

    16

    Slavenima jo tri esetih go ina prologa stoljeda pisao kao o"naro ima prostora". Kako izidi iz te zamke i postati "naro imavremena" - ostaje i alje krucijalnim za atkom naih politikih elita.

    Koliko tu moemo biti optimisti, rugo je pitanje.

    Jasenovac i Blajburg

    RSE: Po nekim miljenima razbuktavanju nacionalizma na po ruju

    bive Jugoslavije bitno je oprinela injenica a u rugoj Jugoslavijinika a nije bila reena puna istina o zloinima poinjenim u Drugomsvetskom ratu. U Srbiji, recimo, kau a je sistematski prikrivanaistina o genocidu nad Srbima u Jasenovcu; u Hrvatskoj - da se jedutalo o Blajburgu. Smatrate li a je o mah nakon osloboenjatrebalo redi punu istinu o zloinima koji su poinjeni u tom ratu, ili to,ipak, nije bilo mogude nakon onako krvavog sukoba? Banac: Tu imavie momenata. Prije svega, nije tono a nije govoreno o zloinima.Recimo, o Jasenovcu su o mah poslije rata objavljene ak tri-etiriknjiice. Pe esetih go ina takve literature je bilo neto manje, ali ni u

    jednom trenutku nije se moglo dogo iti a u nekoj knjinici ili knjiariniste mogli obiti nekakvu informaciju o ustakim zloinima. Problemnije bio u tomu to stanovite injenice nisu bile ostupne, bez obzira

    koliko su bile pre imenzionirane, nego u tomu to je Komunistikapartija iz potpuno razumljivih razloga na neki nain mistificirala onoto se ogo ilo za vrijeme Drugog svjetskog rata. Poruka je bila vrlo je nostavna: "Naro i Jugoslavije su aneoska i nevina bida koja suposvaali inozemni faisti to su oli ov je i pokuali zava iti naenaro e. Njima su prili pre stavnici proklete buroazije, potpuno sepro ali tim imperijalistikim zlo usima i napravili je an pakao, ali mismo ih skinuli s grbae i o sa a demo trajno ivjeti u beskonfliktnom

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    17/79

    17

    rutvu". Ne moe se redi a se nije govorilo o zloinima, ali oni sutumaeni na nain koji je o govarao reimu i koji zbog toga sigurnonije bio uvjerljiv. to se, pak, Bleiburga tie, naravno a komunistiki

    reim nije mogao o tomu govoriti, jer su likvi acije poslije Drugogsvjetskog rata o uzimale o reimskog legitimiteta. Perovid: Sigurno

    je da namera ljudi, koji su nosili odgovornost neposredno posleDrugog svetskog rata, a ja pokuavam a ih kao istraiva prolostirazumem i objasnim, nije bila a se prikriju zloini. Rekla samda seizalo iz je nog stranog rata sa velikim gubicima i sa osiromaenomzemljom. Da bi se zemlja stabilizovala neophodno je bilo pomirenjekoje je je na, a tako kaem, osta rigi na i eologija mislila a moe

    a ostvari potiskivanjem svega onoga to je bilo sporno i protivreno.Mislim da su se ljudi, koji su nosili odgovornost u Jugoslavijineposredno posle Drugog svetskog rata, bojali da otvore pitanjezloina. I anas je ominatno stanovite a o zloinima koji supoinjeni u ovom ratu ne treba sa a govoriti, a bi otkrivanje zloina,

    insistiranje na njihovom sankcionisanju, na neki nain bilo pro uetakovog posle njeg rata. Naprotiv, ja mislim a iskustvo nerazjanjenihzloina u Drugom svetskom ratu pokazuje a objanjenje zloina injihovo kanjavanje ne treba o lagati, jer se oni uvek vradaju kaobumerang, vradaju se kao neutaiva tenja za osvetom, kao neto tostalno optereduje savest savremenika, to trai namirenje rauna.Setimo se samo o koje mere je pitanje zloina u Jasenovcu biloinstru mentalizovano u go inama pre poetak rata. A to je bilomogudno zbog toga to je bio stvoren stereotip koji nisu mogleuz rmati sve one objektivne knjige o Jasenovcu, poput Koovideve idrugih. To bolno i osetljivo iskustvo Drugog svetskog rata uverava me

    a suoavanje sa onim to je poinjeno u ovim posle njim ratovimana tlu Jugoslavije ne moe biti o lagano, a je neopho no vrlo jasnorazgranienje sa neposre nom prolodu, jer je to zapravo pitanjenae bu udnosti. Lovrenovid: Pamtim a sam kao ijete sluao

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    18/79

    18

    priguene poro ine razgovore. Moj pokojni otac je 1945. go ineproao Bleiburg i otu a se vratio oteden i fiziki i psihiki. Znam a seo tome prialo apatom, znam a me je to ugo vremena na neki

    nain svjesno ili nesvjesno pratilo. Za postojan je Bleiburga saznaosam tek ka a sam zavrio fakultet i oao u poziciju a se susretnem isa rugaijom literaturom o one oficijelne, pa je normalno to jeta a moje shvadanje Bleiburga otilo u rugu krajnost. Mislim adanas imamo izbalansiranu sliku o tom povijesnom fenomenu, ali jebila velika greka to te teme, a Bleiburg nije je ini primjer, nisu bileuve ene u javni iskurs. One su ivjele u nekoj vrsti ilegale,akumulirale su negativnu energiju i stvarale neku vrstu nezvaninepolitike opozicije. U takvom se ozraju licitiralo sa brojem rtava,koje su samim tim obezvrijeene i pretvorene u monetu za politikapotkusirivanja. RSE: Mislite li da je odmah nakon Drugog svetskograta trebalo redi punu istinu o Jasenovcu i Blajburgu? Lovrenovid:Teori jski, mislim a se ona mogla redi, rugo je pitanje a li je to

    praktiki bilo izvo ljivo na kraju onakvog rata, kakav je bio Drugisvjetski rat, i s obzirom na politike ambicije koje je ta anje jugoslovensko vostvo imalo. Naravno a se pokazalo a se ta vrstamanipulacije ne moe o ravati u beskraj. Ona moe je no vrijemesluiti kao sre stvo o ravanja na vlasti, kao sre stvo smirivanjatenzija u rutvu, meutim na koncu se to ipak vrati kao bumerang.Cifra o se am stotina hilja a ili ak milion umorenih u Jasenovcu

    lansirana je ved 1945. go ine, ka a je bilo jako probitano izadi satako velikim brojem rtava u svrhu obijanja ratnih reparacija.ez esetih go ina, Statistiki zavo Jugoslavije vrio je istraivanja i

    oao o broja o pe eset evet hiljada. Taj broj, naravno, nikadanije bio objavljen. Razumije se, i je an i rugi broj su strani, bilo arije o milion ili o pe eset evet hilja a. Meutim, injenica je a se stim manipuliralo i da se Hrvatima nametao kompleks genocidnosti iustatva. To je ko Hrvata, mislim a je to vano za razumijevanje

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    19/79

    19

    najnovijih ogaaja, izazivalo frustracije, stvorilo osjedaj gubitnitva io bojnosti prema toj ravi. S ruge strane, ka je rije o Bleiburgu,dolazilo je, a i danas dolazi, do manipulacije brojkama. U svemu tome

    je najmonstruoznije to konkretni lju i, upropateni ivoti, prekinuteegzistencije, postaju potpuno nevani. Bitne su samo brojke a bismozapravo, i u tome je poenta, opravdali kult stradanja vlastitoganaro a. Epska sa rina povijesti time o atno obiva na teini,ulazak u mo ernitet i politiki konsenzus o lau se u beskonanost.

    I posle Tita - Tito

    RSE: Koliko je opstanak ruge Jugoslavije bio vezan za Titovu linost?Ima lju i koji poetak kraja Jugoslavije vi e u atumu Titove smrti.Banac: Ja bih tu toku pomaknuo malo unatrag, ali istina je a je Titoinio epicentar ravnog okupljanja i a, naravno, poslije njegovesmrti mnogo toga nije moglo biti isto. Nervoza reima poslije njegovesmrti govori o koje je mjere to bilo tono. Meutim, treba upozoriti

    a ne postoji je an Tito, a ih ima vie. Jer, za razliku o SovjetskogSaveza, ge imamo Lenjina, pa Staljina, pa Hruova, pa Brenjeva, miu Titu imamo sve to. On je i Lenjin, i Staljin, i Hruov, i Brenjev. Svete faze, a tako kaem, priro nog razvoja sistema nale su se u

    njegovoj linosti. Tito je u raznim raz obljima zastupao posvesuprot na stajalita. Ja sam je nom napisao, i mislim a je to posvetono i an-danas, da je Staljin umro prerano za Jugoslaviju, aprekasno za lagerske zemlje i za Sovjetski Savez. Jer, da je Staljinumro dvije-tri godine kasnije, moglo se dogoditi da Jugoslavija, koja jeugovorom ved ta a bila vezana uz Grku i Tursku, lanice NATO-pakta, postane lanom tog saveza, a bilo je i inicijativa a se SKJukljui u Socijalistiku internacionalu, pa bi on a vjerojatno olo o

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    20/79

    20

    nekakvog etapnog prelaza u viestranaje. Jer, prva stvar koja sedogodila poslije smrti Staljina bilo je skretanje prema represivnijemsistemu i prva rtva tog skretanja, zapravo zalog za bolje o nose sa

    Sovjetskim Savezom, bio je Milovan ilas koji je istupio saprijedlogom za pluralizam unutar partije. Na ovom primjeru vidimokako su stanovite povijesne okolnosti izravno utjecale na promjenuTitovih opcija. A to bi se moglo elaborirati na itavom nizu slinihprimjera sve do njegove smrti. RSE: Mislite li da bi stvari krenuledrugim putem da je Tito bio rugaiji ovek i a je, recimo, o re ionaslednika? Mnogi su govorili: "Da je Tito odredio naslednika, ne bi

    olo o ovoga o ega je olo". Banac: Prije svega, Tito nije mogaobiti rugaiji. On je bio onakav kakav je bio, uvjetovan bitnimobi ljejima komunistikog pokreta, akle onog politikog smjera tose pokazao presu nim u ovom ijelu Evrope. Zato Tita i ne moemomijenjati. A to se naslje nika tie, ne moe se redi a ih nije bio itavniz. Grehota je u tome to su oni koji su sebe oivljavali, ili su ih

    rugi oivljavali, kao naslje nike uvijek izuzetno loe proli, oMilovana ilasa, Aleksan ra Rankovida, o Mike Tripala i ne znamkoga sve ne. RSE: Je na o glavnih zamerki socijalistikoj Jugoslavijibila je da je ona bila izrazito ne emokratska rava, a je u njojvla ao iktatorski reim sa elementima kulta linosti. Ka a je Tito,linost koja je oliavala taj reim, umro i Jugoslavija je poela a seraspa a. Delite li to miljenje? Lovrenovid: Nesumnjivo je a je Tito,

    kao linost, imao veliku, gotovo presudnu ulogu u mnogim fazamaivota ruge Jugoslavije. Istina je, takoer, i to a je on svojimosobnim autoritetom otvarao i zatvarao mnoge procese i da je imaoapsolutnu kontrolu na svim bitnim segmentima rutvenestvarnosti. Tano je a je njegov o lazak bio signal za poetak

    ezintegrativnih procesa, ije su vatre ved tinjale ispo povrine. Sruge strane, Tito je bio jako obljubljen u naro u. ivot je u njegovo

    vrijeme, posebno se am esetih go ina, mnogo obedavao, i meni ni je

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    21/79

    21

    mrsko sjetiti se svega toga, ali na kraju se pokazalo da je to ipak bila

    neka vrsta izvanpovijesne Arkadije, da su bile iznevjerene osnovnehistorijske zakonitosti i a se Jugoslavija na taj nain nije mogla alje

    o ravati. Ostaje i injenica a naro iJugoslavije nisu imali razvijenupolitiku kulturu i a je na takvoj mentalnoj po lozi kult Titovelinosti mogao jo za njegova ivota prerasti u mit. "Drue Tito mi tise kunemo" i ostala ceremonijalna iskazivanja lojalnosti voi reci ivsu takovoga stanja. Dok smo se mi zaklinjali, Zapad je razvijaopolitike slobo e i ekonomiju. G je smo mi u o nosu na taj mo el,vi ljivo je anas ka a je nestalo varljive pozlate sa u arnikihpetoljetki i ka a su ostale samo hi re povijesti. Perovid: Sigurno a jebitna karakteristika druge Jugoslavije duga vladavina jedne partije i topartije onog tipa koja egzistira otle okle egzistira voa. To nije prvapartija u Srbiji ija se istorija zavrila nestankom voe. Tako je bilo saNarodnom radikalnom strankom u Srbiji u 19. veku, koja je bilao luujudi inilac u mo ernoj istoriji Srbije ugoj pola veka. Ka je

    umro Nikola Paid, ona je faktiki sila sa scene. Meutim, to nisuopustive analogije. U sluaju socijalistike Jugoslavije re je, ipak, ovladavini samo jedne partije koja je imala svoju ideologiju, mada niRa ikalna stranka nije bila bez i eologije. I ona je na neki nain imalaistorijsku misiju i vou sa ogromnim autoritetom i vladu. UJugoslaviji je vladalo uverenje da je Tito gotovo besmrtan i da seposl e njegove smrti nita bitno nede ogo iti. RSE: I posle Tita- Tito.

    Perovid: Da. ak je bilo i pokuaja a se posle Tita nae Tito. Ja sesedam svojih razgovora sa strancima koji su se bavili Jugoslavijom,naroito u Americi. Oni su bu udnost Jugoslavijedosta vezivali za Titai uvek su postavljali isto pitanje: ta de biti sa Jugoslavijom posle Tita?Mislim a je vedina Jugoslovena u to vreme bila uverena a se nitabitno ne moe ogo iti, a de Jugoslavija ostati stabilna, a de bitiprosperitetna. Ja l ino nisam spa ala u tu vrstu optimista, jer samstvari posmatrala iznutra i pripadala sam onoj struji kojoj je bilo jasno

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    22/79

    22

    a Tita nede modi a zameni je na linost. Jer Tito je bio li er koji jenastao u ilegalnom perio u partije, koji je proao Drugi svetski rat ikoji je ugo bio na vlasti. Malo je bilo verovatno a se takva linost

    moe ponovo a pojavi, pogotovo ne u je noj vienacionalnoj ravi.ak bi i sama i eja o traenju nasle nika izazvala raz or. Bilo je,meutim, onih koju su mislili a tu linu vlast moe a zameni samosistem institucija, reim u kome bi vlast bila precizno po eljena ikontrolisana i u kome bi se lagano ilo ka pluralizaciji politikogivota. Taj pokuaj je poetkom se am esetih go ina postojao u svim

    jugoslovenskim republi kama, ukljuujudi i Srbiju, i ja, nedu redi saaljenjem, ali svakako sa izvesnim uenjem, moram a konstatujem

    a se u svim bivim jugoslovenskim republikama, a sa anjimravama, o tom pokuaju govori, je ino je ov e u Srbiji apsolutno

    predutan i ak na neki nain svesno ifamiran. Taj pokuaj je, kao toznate, propao i mislim a se ved tih go ina nazire poetak krajaJugoslavije. Bu udnost Jugoslavije je manje-vie bila o reena jo za

    ivota Tita. On je bioloki ugo trajao, u poslje njoj eceniji svogaivota on je praktino sve pokrivao, ali efektivnu vlast nije imao. Vedsu bile formirane grupe, neke vrste hunti, a tako kaem, koje supreten ovale na naslee. Mislim a je obraun sa hrvatskimpokretom bio nesredan. Hrvatska je ta a postavila neka pitanja kojasu bila realna. To je, pre svega, bilo pitanje odnosa u federaciji.Ta anje hrvatsko rukovo stvo verovatno je bilo uvereno a to

    pitanje moe otvoriti na pravi nain i reiti uz pomod Tita. Mislim a je to bila njihova iluzija koju mi u ta anjem srpskom rukovodstvunismo imali. Jer, Titu je bilo jasno da bi projekat, za koji se zalagalohrvatsko rukovo stvo, u sutini njega oveo u pitanje, ne kao linost,nego kao instituciju line vlasti i kao kljunog arbitra u svim spornimodnosima. RSE: Mislite na projekat emokratizacije? Perovid: Tako je.On a je oao obrt u Srbiji 1972. go ine. To su bili poeci reformi.Oni su korespon irali sa evrokomunizmom koji je bio prvi iri

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    23/79

    23

    ra ikalni raski sa i ejom boljevizma koja je ved bila naeta na 20.kongresu KPSS 1956. go ine. Ti pokuaji su zaustavljeni. Time je,mislim, bio o reen i profil lju i koji de odi na scenu posle Tita, kao i

    nain na koji de se reavati otvorena pitanja. elim a vam skrenempanju na je nu injenicu koja se obino gubi iz vida u jugoslovenskimistraivanjima, a na koju se u tekstovima o Jugoslaviji na Zapa umnogo vie obrada panja. Tito je polako pomerao teite ka vojsci.On se sve vie oslanjao na vojsku i na silu. Nije se ustruavao ni azapreti vojskom onim strujama u partiji koje su shvatale da je sazrelovreme za promene i za reformu. Tito se ponosio time da jeJugoslovenska naro na armija etvrta vojna sila u Evropi. On jegovorio da njena funkcija nije samo da brani granice, nego daintervenie i u unutranjim s ukobima. I vojska je zaista bila izrasla uvrlo snanu instituciju koja je stajala i izna vla ajude stranke, koja sepoistovetila, ne samo sa ravom, nego i sa i eologijom. Uostalom,ona je ravu poistovetila sa sistemom. Perio posle Tita manje-vie

    bio je o reen ved za njegovog ivota. U poslje njoj eceniji Titovogivota nita se ne ogaa na unutranjem planu, sve se svo i naspoljnopolitike manifestacije, na pokuaj a se Tito uini velikimliderom nesvrstanog sveta, dok u isto vreme slabe komunikacije saEvropom koja se sve bre razvija. RSE: Da li se koreni raspa aJugoslavije mogu nazreti jo u se am esetim go inama, ka a seta anji partijski i ravni vrh na grub nain obraunao sa voamamaspoka u Hrvatskoj i liberalizma u Srbiji. Da li su po vama maspok iliberalizam ponudili projekte koji su vodili demokratizaciji Jugoslavije?Banac: Oni su sasvim sigurno to ponu ili i, to se Hrvatske tie,smjena ta anjeg partijskog vo stva na sastanku u Karaorevuzapravo je znaila zatvaranje vrata bilo kakvim realnim jugoslavenskim rjeenjima. U Srbiji je to bilo neto rukije, zbogprilika koje su tamo prevla avale, ali moram redi a o 1804. go ine,

    akle o Prvog srpskog ustanka, o ana ananjeg, u Srbiji nije bilo

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    24/79

    24

    evropejskijeg vodstva od onog koje su pre stavljali Marko Nikezid iLatinka Perovid. I velika je grehota za Srbiju a je takvo je no vo stvoprolo onako kako je prolo. Isto se moe redi i za Hrvatsku. Ono to

    je on anje partijsko vo stvo nu ilo nije samo koncept tzv."hrvatskog prol jeda", kao to to anas esto ujemo. To je nakna no

    omiljen naziv za projekt reforme partije. Ra ilo se o tomu a seunutar partije stvore autonomne jezgre i da se krene u pravcupluralnih rjeenja. Dokaz su me iji toga vremena, ne toliko televizijakoja je uvijek bila kontrolirana, nego tiskovni mediji. To je zapravobilo zlatno doba slobode tiska u Hrvatskoj. Prema tomu, nemanikakve dvojbe da su to bili pozitivni pomaci. Oni su zaustavljeni itime je bila onemogudena evolucija ka pluralnom sustavu unu tarJugoslavije. Kasnije su iz tih pokreta preuzeta neka rjeenja, kao,recimo, federalni model iz 1974. godine, ali ona nisu bila uvjerljivazbog toga to su bila irigirana i zasnovana na vrlo rigi noj partijskojkontroli. Demokratizacija se ne moe sprovoditi centralizmom ili

    represijom. I u tome je zapravo paradoks Ustava iz 1974. godine.

    Prokockani kapital

    RSE: U kojoj meri je Ustav iz 1974. godine, na osnovu koga su

    republike i pokrajine obile mnoge ravne atribute, oprineoraspadu Jugoslavije? O tome postoje razliita miljenja. Po je nima,on je otvorio put za dezintegraciju Jugoslavije, dok drugi smatraju dase osle nim potovanjem tog ustava Jugoslavija mogla ouvati kaomultinacionalna i emokratska rava. Koja je ocena vama blia, akovam je ijedna od ove dve bliska? Banac: Bojim se da se ni jedna nidruga ocjena sa velikim uvjerenjem ne mogu prihvatiti. Naime, istina

    je da su tim ustavom bila data stanovita jamstva za federalni, neki bi

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    25/79

    25

    rekli konfe eralni, sistem. Meutim, zalog toga bila je centralizacijapartije. Napravljena je neka vrsta mehanizma koji sam jednomnazvao Titov perpetuum mobile. Sve se rotiralo. Partijska

    rukovo stva su se rotirala, ravna vo stva su se rotirala, republikavodstva su se rotirala, sve, ali apsolutno sve, se rotiralo. Ne pada mina pamet nijedna ustanova unutar tog sistema koja se nije rotirala. Ito je ilo ok je Tito bio iv, ak i je no vrijeme poslije njegove smrti,a on a se pojavio ovjek koji je otkrio a je Tito umro. Taj se ovjek,naravno, zove S lobo an Miloevid. On je vrlo brutalno sruio tajsistem koristedi se kukavilukom rukovo stava u rugimrepublikama. Tu u prvom redu mislim na slovensko i hrvatskovo stvo, jer ona su mogla redi: "ekaj, ne moemo sprovo itirepresivnu politiku prema Kosovu jer ono je konstitutivni faktorfederacije". Jer, srpsko se vodstvo tada, uz suglasnost drugihvo stava, prema Albancima na Kosovu ponaalo kao a su oni nekavrsta o metnike ban e. Lovrenovid: Mislim a je Ustav iz 1974. za

    nae uvjete - dakle sa svim slabostima - bio kapital koji je olakoprokockan. Kaem to kao ovjek koji bi volio a je transformacijaJugoslavije, bez obzira kako bi se ta rava anas ili sutra zvala, prolabez ratnih trauma, bez pogibija i bez svega onoga to je rat onio.Meutim, pokazalo se a je taj ustav upravo srpskom vostvu,kasnijem pogotovo, posluio kao krunski argumenat za neoprav anutezu o tome a su Srbi ugroeni u Jugoslaviji, a se Jugoslavija

    okrenula protiv Srba koji su, kako se govorilo u Srbiji, bili najzaslunijiza stvaranje Jugoslavije. Summa summarum, mislim da je jedanznaajan rutveni, politiki, pravni, kulturoloki i, ako hodete,ekonomski kapital, kakav je bio Ustav iz 1974. godine, olakoprokockan. Perovid: Ustav iz 1974. go ine bio je meta opteg napadaneposredno posle smrti Tita i njegova revizija se smatrala uslovom zavradanje, kako se ta a govorilo, ostojanstva Srbiji, za njenucelovitost koja bi se postigla o uzimanjem ravnih prerogativa

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    26/79

    26

    pokrajinama. Ima autora, i to mladih, vrlo temeljnih i straivaa, kojiglavnu slabost tog ustava vi e u injenici a je on bio i eolokatvorevina, a je samo reavao pitanje o nosa izmeu naro a, ok

    nije imao nikakvu projekciju politikih i svojinskih o nosa. Ja mislima de se, to vreme bu e vie prolazilo, istraivai sve vie vradati na

    Ustav iz 1974. go ine koji je, u to sam uverena, mogao na neki naina poslui kao osnova za ouvanje vrlo elastinih o nosa u

    jugoslovenskoj fe eraciji. Jer, ako se sedate projekta lor aKaringtona, ako pogle ate ovo to sada imamo, sve je to samonegativna potvrda Ustava iz 1974. godine. I mislim da se, bez ikakvestrasti, treba vratiti iskustvu koje smo imali sa tim ustavom. Ono nijeobnovljivo, ali je istorijski zanimljivo. Srbija je mislila a de ruenjemautonomije Kosova i Vojvodine ostvariti svoju reintegraciju. A kako sesve zavrilo? Zavrilo se meunaro nim protektoratom na Kosovu iponovnim postavljanjem pitanja autonomije Vojvodine. Ja mislim da

    je bitan nedostatak Ustava iz 1974. godine bila njegova nedoslednost

    u ureenju Srbije. I a stvari poje nostavim, verovatno je Jugoslavijutrebalo do kraja izvesti kao konfederaciju, a Srbiju zasnovati na

    federalnom principu. To je bio je ini uslov a ona ouva svojucelovitost.

    Miloevid i Tuman

    RSE: Kako tumaitenagli porast nacionalizma u svim delovimaJugoslavije eve esetih go ina? Lovrenovid: Mislim a je to je nostavno objasniti ako uzmemo u obzir nekoliko znaajnihelemenata. To je prije svega ekonomska kriza koja je Jugoslaviju

    uboko i teko potresla. Sjetimo se onih naih inflacija koje su bilekatastrofalne i sa kojima je vedina vrlo teko izlazila na kraj, ok su se

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    27/79

    27

    neki na tome i obogatili. Zatim, tu je medijska manipulacija koja je u

    to vrijeme bila uzela maha. Postoje tone materijala koje o tomesvjed oe. I na koncu, tredi faktor je svjetski pore ak koji je nakon

    pada Berlinskog zida 1989. i komunizma u SSSR-u iz temeljapromijenjen. Nastala je potpuno nova historijska epoha, nastali supotpuno novi o nosi. Jugoslavija je izgubila geostrateki znaaj nakome je gra ila svoju politiku vanost. Sjetimo se Pokretanesvrstanih u kome je Jugoslavija bila jedan od lidera. Sve je topostalo potpuno irelevantno. Poeo se stvarati potpuno novi svijet ukome je Jugoslavija morala promisliti svoj novi poloaj. Naa jezaje nika trage ija to oito nije bilo lju i oraslih tom za atku.Sada smo tu gdje jesmo, gdje smo, realno gledano, uvijek i pripadali,u "magaredoj klupi" povijesti, izvan svih relevatnih procesa kojiubrzano mijenjaju lice svijeta. RSE: Mislite li da je rat u Jugoslaviji biodugo pripreman? Mnogi smatraju da je erupcija nacionalizma koja jeizbila eve esetih go ina bila je plo ugogo injeg ra a nacionalnih

    elita. Banac: Ima neto u tome, ali postavlja se pitanje kojihnacionalnih elita. Ako se po tim po razumijeva neto to pripa aovakvim ili onakvim opozicijskim grupama, onda to nije dovoljno.Ono to je za mene vano je injenica a je raspa Jugoslavijepovezan sa raspadom komunizma kao sistema, ne samo u Jugoslaviji,nego u cijeloj istonoj Evropi. U je nom trenutku, teko je o re iti tajtrenutak, olo je o raspa a i eologije. Naime, i eologija nije viebila uvjerljiva, partija je postala crkva bez vjere. Postojala jeorganizacija, ali slubena i eologija unutar te organizacije nije viebila uvjerljiva. Postavilo se pitanje ime na omjestiti tu i elogiju tobi bilo je nako uvjerljivo. To je bila velika ansa za nacionalizam. Jer,ka a je u pitanju i eologija zasnovana na kolektivistikim osnovama,a o njoj je ov je rije, nacionalizamje mnogo uvjerljiviji negosocijalistika i eologija. Nacionalizam je gotovo je ina mo ernai eologija koja u kontinuitetu, tamo neg je o osamnaestog stoljeda,

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    28/79

    28

    u nekim sluajevima i ranije, ima mogudnost a se oplouje koristedise svim mogudim ponu ama na i eolokom tritu. Nacionalizam jepreuzimao demokratske oblike za vrijeme revolucionarnog razdoblja

    u Francuskoj i rug je u Evropi, obiljeen je romantizmom tri esetih ietr esetih go ina evetnaestog stoljeda, a bi poprimio integralno -nacionalisti ke oblike koncem evetnaestog stoljeda. On je uao i ufaizam i u komunizam, a ko nas je osam estih go ina pre stavljaopojas za spasavanje je nom reimu to se uruavao. To se eavalo iu rugim komunistikim zemljama, ne samo ko nas. Nemojtezaborav iti a je Ceausescu legitimirao svoj reim upravo putemrumunjskog nacionalizma. Isto je ra io ivkov u Bugarskoj, te EnverHoxha u Albaniji, bez obzira na ruga obiljeja njihovih reima. UJugoslaviji je isti proces uzeo maha tijekom osamdesetih godina, kadase poeo mijenjati i eoloki ekor partijskog z anja. Naime, boca jeostala ista, ali tekudina je bila sasvim rukija, i mislim a je to onaarolija koju je Miloevid proizveo u Srbiji, a ijelom se ogo ilo i

    rug je. U Hrvatskoj je privi no olo o preki a reima, a zapravo se je stara partijska elita, ili obar io nje, savreno obro snala u je noj novoj stranci koja nije imala nikakav socijalistiki pre znak, ali je jelovala poput Miloevideve u Srbiji. RSE: Koji je, po vama, glavniuzrok poj ave Miloevida u Srbiji? Banac: Mislim a je njegova pojavaizraz oaja politikih opcija u Srbiji. Demokratska je opcija zakrljala, ani lani emokrati nisu imali anse. Sluaj dosida u tom je smislu vrlo,

    vrlo uputan. U takvoj situaciji Miloevid je predstavljao izlaz za svefrustracije srpskog rutva, i on je tu ulogu magistralno o igrao,

    akako na ugoronu tetu srpskog rutva. Jer oista, Srbija nijenika tako loe prola u va stoljeda svoje nezavisnosti, potpune iliuvjetne, kao po Miloevidem; tako da je glavni junak srpskognacionalizma zapravo bio grobar srpskog rutva. To je njegova trajnabatina. RSE: Slaete li se s osta rairenim miljenem a je on biosamo izvrilac je ne politke, a on kao linost ne igra veliku ulogu u

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    29/79

    29

    svemu tome? Banac: To je teko redi. Ne vi im ga samo kaoizvritelja, prem a je, mo a, to i bio u stanovitim fazama. On nika anije o kraja otvarao karte, pa je upravo zbog toga razliitim

    skupinama mogao pre stavljati savreno suprotne ten encije, pa jerecimo za Srpsku aka emiju bio olienje borbe protiv komunistikogreima, a za generale olienje nekakvog njihovog socijalistikog jugoslavenstva. RSE: uvanja Jugoslavije.

    Banac: Upravo tako. Ja mislim a je Miloevid bio veliki taktiar bezneke dubinske ideje, ovjek koji se mogao preruavati po potrebi, koji je za neke bio faist, za neke komunist, za neke liberal, za nekepre stavnik trine ekonomije, za neke nositelj slavenstva naBalkanu, sve po potrebi. I on je doista u raznim fazama svogpolitikog jelovanja predstavljao sve te tendencije, ili ih jerasporeivao po potrebi. RSE: Da li se Tuman pojavio kao reakcija na

    Miloevida i antibirokratsku revoluciju, ili i elogija HDZ-a ima duboke

    korene u Hrvatskoj, pa bi se ona pojavila i da nije krenuonacional istiki talas u Srbiji? Banac: To pitanje je mnogokompliciranije, upravo zbog toga to je Tuman na neki nain je nostavnija linost o Miloevida, tako a on oista pre stavljakontinuitet tenji hrvatskog nacionalizma u svim njegovimfrustracijama. Tu, meutim, postoji i je na tajna povijest o kojoj jo

    uvijek mnogo ne znamo. Naime, postoji itav niz neobjanjenihokolnosti koje ukazuju a Tuman nije bio sporan za Miloevida, a jeMiloevid traio partnerski o nos. Ne bih to sa a elaborirao, jer tuula zimo u je an prostor g je poneto moemo nasludivati, a nita nemoemo i okazati. Meutim, upozorio bih na neto to nije nevano.Potraimo li o govor na pitanje ta je to novo to je Tumanpridodao ideologiji hrvatskog nacionalizma, ako gledamo upovi jesnom kontinuitetu, on a demo vi jeti a je novo to to Tuman

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    30/79

    30

    trai etniku ravu.To se najbolje vidi u politici prema Bosni iHercegovini. Hrvatski nacionalizam, bez obzira govorimo li o StjepanuRa idu ili o raznim ultra esniarima, ukljuujudi akako i ustae,

    gle ao je na Bosnu i Hercegovinu kao na hrvatski ravni prostor.Otuda i zalaganje za granice na Drini. To je kontinuitet u povijesti, nesamo hrvatskog nacionalizma nego i hrvatske politike misli, koji seprotee i o pre nacionalistikog raz oblja. Za Tumana su to svetlapnje. Za njega je hrvatsko samo ono to je ispunjeno hrvatskimetnikim sa rajem, bez obzira hode li de se taj sa raj postidiprisilnim ili obrovoljnim seljenjem naro . On eli a stvori etnikiistu Hrvatsku putem po jele Bosne i Hercegovine. To je potpunonovi moment u nacionalistikim pokretima eve esetih go ina i zato

    je - nemojte se iznenaditi zbog ove izjave - uinak eve esetih go inamnogo kobniji po rutva na po ruju bive Jugoslavije nego to su tobili uinci Drugoga svjetskog rata. To mnogi ne uoavaju, jer gle ajusamo na broj rtava, ali nije sve u broju, mnogo su opasniji uinci i

    zato je anas mnogo, mnogo tee normalizirati ova traumatiziranarutva nego to je to bio sluaj, ak i u nepovoljnijim uv jetima,poslije 1945. godine. RSE: Da li je ideja o seljenju naroda, takozvanohumano preseljenje, originalno Tumanova? Da li ona ima uporite upolitikoj misli u Hrvatskoj? Banac: Ne, ona oista nema uporite upolitikoj misli u Hrvatskoj i zato i jestnova. Postavlja se, naravno,pitanje otku a olazi ta i eja. Mi je, naalost, moramo traiti u

    totalitarizmima va esetog stoljeda. To je ono to je Hitler ra io, tonije bilo strano staljinizmu. Jer, Staljin je oslovno premjetao nacije.On je doslovno gurao Poljsku sa istoka prema zapa u, pravedi jeetniki istom, on je preseljavao itave naro e - eene i Ingue jeslao u egzil, u sre nju Aziju i Sibir. RSE: Povoloke Nemce. Banac:Upravo tako, uopde Nijemce u sre njoj Evropi. On provo i mekuvrstu na cionalnog inenjeringa. Tuman, naravno, sve to notira usvojim knjigama. On, na primjer, navodi primjer Cipra da bi ilustrirao

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    31/79

    31

    pozitivne uinke preseljenja. Naime, koncept je vrlo je nostavan:stabilnost ovisi o homogenizaciji rutva. Ako elite imati stabilno

    rutvo, ono ne smije biti ni na kakav nain etniki pluralno. To je

    je na o glavnih polaznih toaka Tumanove i eologije, i on je to obeskonanosti elaborirao u susretima s mnogim lju ima, o stranih

    ravnika o raznih omadih sugovornika. To je Tumanovakonstanta od koje on nikada nije odstupio. RSE: U kojoj meri jeprogram koji su zastupali Tuman i HDZ znaio rehabilitaciju i elogijeNezavisne Drave Hrvatske. Tuman se uporno tru io a i ejuNezavisne Drave Hrvatske o voji o faistikog konteksta u kome jenastala. Mogu li se te ve stvari raz vojiti? Banac: Opet nita novo. Iposlijeratna emigracija je eljela okazati a nije imala nikakve veze sfaizmom, to je akako smijeno. Onima koji u to sumnjajupreporuujem a o u u bilo koju bolju knjinicu g je se mogu obitiratni brojevi "Hrvatskog naroda" ili bilo kojeg drugog lista iz togvremena, pa de za pet minuta obiti o govor na to pitanje. Meutim,

    o ium prema faizmu je bio takav a se o njega trebalo o lijepiti,mada je esencija te politike ostala ista. Nema nikakve sumnje da jepovijesno ustatvo bilo faistiko, ali to nije najnuniji aspektustatva. Najnunije u ustatvu je protusrpstvo, neka vrstaekskluzivnog integralnog nacionalizma, pa se je ono moglo prilagoditii drugim politikim formulama. Sjetimo se a su mnogi nosioci togpokreta oista pokuali postati neto rugo poslije 1945. go ine,

    ka a su sile osovine potpuno nestale s politike scene. Zato je to bilovano za Tumana? Upravo zbog toga to je on elio, to je njegovaosnovna misao, pomiriti suprotnosti u hrvatskom naro u. Ali bu udi

    a se to ne moe izvesti u povijesti, nije izmiljena vremenska mainakoja bi nas mogla vratiti u 1941. go inu, Tuman je to on a ra io na je an umjetan nain. Pokuavao je pomiriti predstavnike svihi eolokih ten encija u hrvatskom rutvu, a sebe napravitipokroviteljem tih umjetnih pomirenja. To u naelu ne bi bilo opasno

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    32/79

    32

    da je ostalo u sferi apstrakcije, da se nije oplodilo u suvremenojhrvatskoj politici. RSE: ta je, po vama, bio glavni uzrok pojaveMiloevida u Srbiji i Tumana u Hrvatskoj? Lovrenovid: Ka a je rije o

    Miloevidu, mislim a je on prije svega rezultat geneze. Miloevid nijeoao kao grom iz ve ra neba. O "Naertanija" Ilije Garaanina, koje

    se pojavilo sredinom evetnaestog stoljeda, o Memoran umaSrpske aka emije nauka 1986. go ine postoji kontinuitet onoga tose moe nazvati velikosrpskom i ejom koja je najprije bila tragina zasam srpski naro . Bila je tragina i za junoslavenske naro e koji suivjeli u njegovom okruenju, ali prije svega za srpski naro .Miloevida vi im kao priro ni pro ukt, kao historijski rezultatideologije, koja je davno prije njega bila zacrtana, i kojoj je

    Memorandum dao legitimitet. Memorandum je zapravo prizvaoMiloevida. Memoran um je bio teorijski okvir koji je sa ravao popisposlova i za ataka, bio je potreban samo izvoa. Da nije biloMiloevida, bio bi naen neko rugi, u to sam uboko uvjeren. Ka a

    je rije o Tumanu, uz sve razlike koje postoje izmeu Srbije iHrvatske, i Tuman je takoe bio rezultat, o nosno pro ukt,historijske geneze. Tuman je bio pro ukt onoga stanja u kojem su seHrvati i Hrvatska nali 1945. go ine. Ma a su ustaki pokret i ustakai eologija bili poraeni, na Hrvatima je u Jugoslaviji uistinu visio i do

    ananjih ana visi kompleks ustatva. Taj se kompleks pro ubljivao irastao kao neka vrsta polipa. Stvarale su se tenzije koje su se prividno

    smirivale raznim kongresima i partijskim saopdenjima. ivjela seuistinu je na lana stvarnost, neto to me jako asocira na Orwellovuknjigu "1984". Tuman je oao kao rezultat stanja u kojem je, nakonpa a Berlinskog zi a i novog politikog oblikovanja prostora jugoistone Evrope, bilo sasvim normalno a Hrvatska istakne nekenove zahtjeve. To smatram normalnim i legitimnim. Tragedija jemeutim u tome, sa a govorim sa stajalita Bosne i Hercegovine, toTuman nije posje ovao elementarna znanja niti o Bosni i

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    33/79

    33

    Hercegovini, niti o ov anjim Hrvatima, i to je, ka je rije o Bosni iHercegovini, bio puni k ooperant Miloevida, smatrajudi a je Bosna iHercegovina vjetaka, nepriro na tvorevina i a je sasvim priro no

    da dva balkanska nacionalizma, velikosrpski i velikohrvatski, koje sureprezentirali Miloevid i Tuman, po ijele Bosnu. U tom smislu,Tuman se je odmakao od ostalih hrvatskih nacionalista "baroknoga"tipa tvr o insistirajudi na preseljenju naro a i stvaranju istih etnikihtvorevina. Tu smo suoeni i sa je nim prese anom: Tuman je,naime, prvi hrvatski nacionalist koji je odustao od mitske hrvatskegranice na Drini, nastojedi Hrvate iz BiH usisati u prostor noveHrvatske. U obroj mjeri to mu je i polo za rukom, samo to nijeraunao s tim a de mnogi, pogotovo mlai lju i, ra ije pristati abudu izbjeglice u Australiji ili SAD nego u Drvaru, "hrvatskom graduo stoljeda se mog".

    Kobne zablude

    RSE: Imam utisak da je u Srbiji devedesetih godina prevladalomiljenje a je oao trenutak a Srbi isprave sve neprav e kojimasu, tako se govorilo, bili izloeni u Titovoj Jugoslaviji. U toj tenji ilose jo i alje, sve o 1918. go ine. Kao a je postojala elja a se

    ponovo revalorizuju pobede Srbije u Prvom svetskom ratu, pa da seostvari ideja o velikoj Srbiji, koja 1918. godine nije realizovana zbog,kako se govorilo, zablu a ta anje srpske elite koja je bila zaluena jugoslovenskom i ejom. Zato se ta tenja javila ba eve esetihgo ina? Da li zbog pa a komunizma? Perovid: U vaem pitanju jesa rano vrlo mnogo pitanja, ali htela bih a najpre neto kaem uodbranu generacije koja je vodil a Prvi svetski rat. Nikola Paid je bioekonomian politiar. Sigurno je a je njemu srpska i eja bila kljuna

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    34/79

    34

    o rane mla osti o uboke starosti, ali on je kao realan politiarinio ono to je ta a bilo mogude. Paid je naime shvatao a jeujedinjenje s rpskog naro a bilo mogude je ino kroz stvaranje

    jugoslovenske rave, ma a je zazirao o imena Jugoslavija.Strahovao je da se prihvatanjem tog imena gube srpsko ime i srpskiidentitet. Ali, to je prihvatao kao realnost, jer je ideja o velikoj Srbiji usve tu oekana sa skepsom. Jovan ujovid, to je bio je an ointelektualaca koje je Paid slao po evropskim centrima i u Rusiju kaozagovornike politike srpske vla e, pie u svojim memoarima kako je urazgovoru sa ministrom inostranih poslova Maarske branio ideju dasvaki Srbin treba a bu e obuhvaden granicama svoje rave, na tamu je ovaj rekao: "Pa, gospodine, gde ste vi videli glavu na kojoj svakipramen kose moe a stane po kapu?" I eja o ravi, koja biobuhvatila sve po anike, koja bi bila ista etnika rava, bila je ov eveoma snana, ali se pokazalo a njeno ostvaranje zahteva uasnaiskuenja, trai velike rtve i nika ne onosi prihvatljiv rezultat sa

    stanovita ugoronog interesa naro a. A sa a neto o uzrocimaraspada Jugoslavije. Kada se analiziraju razlozi koji su doprineliraspa u Jugoslavije, ja se slaem sa onim autorima koji teite nestavljaju samo na je an razlog, koji ne kau a su ekonomske tekodeglavni uzrok raspa a, ili revna mrnja, ili meunaro ni inilac koji jenapravio Jugoslaviju, pa je u je nom trenutku o luio a je rasturi. U je nom tako sloenom istorijskom ogaaju, kao to je raspa

    rave, uvek uestvuje vrlo mnogo inilaca. Ali mi se ini a vrlomnogo autora gubi iz vi a je an inilac kome ja lino pri ajem najvediznaaj. Ja mislim a u Srbiji i eja sloene rave nika nijeprihvadena. I to vrlo obro uoava Slobo an Jovanovid na kraju svogivota u Klivlen u, ka a pravi svoj ivotni i politiki bilans. Srbi suiveli u je noj maloj ravi. Oni nisu imali iskustvo sa drugima. Oninisu kao Hrvati morali a se nagaaju u ugarskom saboru, a vo enago benjaku politiku, a se slue iplomatijom. Ka a bi se nali u

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    35/79

    35

    situaciji a moraju a iplomatiu, a svoje o nose sa rugimareguliu kroz veoma sloene i komplikovane mehanizme, Srbi su selako okretali sili kao glavnom oruju i to je ono to je ruge

    zastraivalo. Ja to govorim i na osnovu svog iskustva iz rugeJugoslavije. Druge je uvek veoma plaila ta naa pretenzija azastupamo interes cele Jugoslavije, da se identifikujemo saJugoslavijom. Oni su to vi eli kao ugroavanje vlastitog interesa inika se nisu pomirili sa unitarnom i centralistikom ravom. I zato je Jugoslavija bila moguda samo kao sloena, kao liberalna rava,okrenuta modernizaciji, svetu, novim tehnologijima, je nom reju,boljem ivotu poje inaca. Takva Jugoslavija je mogla a opstane. Nekao neka zajednica dovoljna sama sebi, nego kao prostor na kome jemoglo a se koegzistira i snoljivo ivi. Jugoslavija je bila multietnikiprostor. Nacionalne razlike su predstavljale ogromno bogatstvo.Proite kroz istoriju srpske kulture, pa dete vi eti koliko je veliki u eostranog elementa u njoj, kakve su sve vre nosti stranci uneli u nau

    kulturu, kao to smo i mi to pokuavali a inimo tamo g esmo senali. Mislim a je neoprostivo to smo te imenzije svoje istorije u je nom trenutku izgubili iz vi a, to smo se poveli za veoma prostimreenjima, to smo krenuli a ispravljamo prolost, to je samo posebi iracionalno, to smo neobjanjene zloine, poinjene na Srbimau Drugom svetskom ratu, pokazivali svetu tako to smo raskopavaligrobove rtava i njihove kosti iznosili ma svetlo ana, a bismo ove

    ratove zavrili novim kostima. To je, ipak, je na sumorna istorija okojoj mi moramo a razmiljamo. Sredna je okolnost a se naaistorija ne svodi samo na tu tendenciju koja je bila veoma opsesivna ikoja je potisla druge ideje i druge projekcije koje su postojale usrpskom naro u. U Srbiji, otka ona postoji kao mo erna rava,uvek je postojalo vie mogudnosti, nika samo je na. injenica je,meutim, a je i zbog vojnog faktora, i zbog crkve, i zbog naeg jakogoslonca na Rusiju, koju nika nismo obro poznavali (Laza Kostid je

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    36/79

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    37/79

    37

    svemu tome, jer jo u vek postoji zazor da se o tim pitanjima otvorenorazgovara. Lju i misle a pose uju vrste istine koje, meutim, nisuzasnovane ni na kakvim znanjima, ni na kakvim istraivanjima, koje su

    je nostavno puke i eoloke tvr nje i floskule i zbog toga i namasav remenicima, a jo vie mla im lju ima koji olaze i ija jebu udnost na neki nain o reena bez ikakvog njihovog ueda injihove o govornosti, pre stoji bolno suoavanje sa istinama injihovo otkrivanje. To nije posao koji bezuslovno obedava obarishod, to je posao koji nosi mnoge rizike, koji trai mnogo znanja,mnogo hrabrosti, mnogo otvorenosti, mnogo poznavanja sveta,mnogo rastajanja sa pre rasu ama, sa mitovima, mnogo, ako hodete,profesionalnosti i etinosti u isto vreme, ali najgore o svega je tajposao ne poeti. RSE: Vrlo ste etaljno opisali okolnosti koje suproizvele Miloevida. ta je, po vama, glavni uzrok pojave Tumana?Perovid: Tu postoji hronologija koje ovek mora a se ri a birazumeo stvari. Pojava Miloevida i antibirokratske revolucije bili su

    ustvari pokuaj uvrdenja principa je nakosti, uvrdenja mo ela kojise manje- vie iscrpeo u celoj Evropi. To je bio populistiki pokret.Treba imati u vidu da su ti pokreti kod nas uvek dominirali, da su onio luivali o bitnim pitanjima. Taj pokret je Miloevida uvrstio kaovou koji je obio i nacionalnu misiju. Tome su se pri ruile i mnogeinstitucije. Procena je bila a je, poto je prestao hla ni rat, poto jenestao Tito, poto o meunaro ne intervencije nede odi, konanosazre o trenutak a se postavi srpsko pitanje i a se ono rei ilisrbizacijom cele Jugoslavije ili zaokruenjem Srbije u njenim etnikimgranicama koje su, moram redi, bile vrlo flui no o reivane. Govorilose da te granice treba da obuhvate i poslednjeg Srbina, da su onetamo g e su srpski grobovi, ile su i o Bea, ako hodete. Taj tren uSrbiji, koji je bio reakcija na ved formulisane zahteve Slovenije zareformama - to je onaj projekat o tri reforme, ekonomskoj, politikoj i

    ravnoj, ozbiljno je uz rmao Jugoslaviju. On a su iz Srbije ole i

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    38/79

    38

    najave rata i pretnje u smislu - mi sa razgovaramo na ovaj nain, ali,ako treba, moemo a razgovaramo i orujem. Sve su to bileotvorene najave sukoba. Svrstavanje vojske uz taj projekat trajalo je

    pune dve godine i te dve godine Hrvatska je provela u takozvanoj"hrvatskoj utnji". U to vreme u Hrvatskoj je emokratska struja vedbila poraena. Ekstremni elementi su ved bili obro pripremljeni,povezani sa emigracijom i, razume se, hrvatski je nacionalizam, koji je

    ta koer imao i eju zaokruenja velike Hrvatske i po ele Bosne, uTumanu naao svog vou. Proces koji je poeo u Srbiji izazvao jepojavu ekstremnih elemenata u svim jugoslovenskim republikama.Meutim, o o luujudeg je znaaja to se to esilo u Hrvatskoj,jer jepitanje srpsko - hrvatskih o nosa kljuni problem Jugoslavije,naroito zbog Bosne. Tako ja objanjavam pojavu Tumana i irokoprihvatanje njegovog programa koji je pre njegovog ravnogpozicioniranja ved bio izloen u njegovim knjigama. Ne treba zaboraviti ni iz ano pomaganje ustake emigracije i buenje

    frankovskih elemenata. To je bio sticaj okolnosti koji je vodio kadirektnoj konfrontaciji. RSE: Da li bi stvari krenule drugim tokom, evosa hipotetiki govorimo, a nije uspeo Miloevidev puprotiv IvanaStambolida, a je Ivan Stambolid ostao na elu Srbije. Perovid:Naravno, to je hipoteza. ovek se teko usuuje a razmilja ukategorijama - ta bi bilo ka bi bilo. Ali, nema sumnje a je tu bilare o koncepcijskim razlikama. Ivan Stambolid, su edi i po njegovim

    tekstovima i po onome to znamo a je rekao, ne bi uao u rat, ne biuao u rasturanje Jugoslavije, jer je znao koliku bi cenu platio, presvega, srpski naro . Naravno, ako hodemo a bu emo objektivni,treba priznati da je i za vrem e Stambolida u prilinoj meri olo ooslobaanja srpskog nacionalizma. Uostalom, nije bilo ni priro no

    rati u zaptu neto to objektivno postoji u naro u. S nacionalizmomse esilo neo slino kao i sa komunizmom. U prvoj JugoslavijiKomunistika parti ja je bila zabranjena, gurnuta u ilegalu i ona se u

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    39/79

    39

    ilegali pripremila za uede u ratu, formulisala je svoj program i natom programu osvojila vlast. Tako je bilo i sa nacionalizmom, koji je u

    rugoj Jugoslaviji bio potiskivan. Za vreme Stambolida olo je do

    izvesnog odmrzavanja rigidnog stava prema nacionalizmu, aliStambolid je bio spreman a sa rugima u Jugoslaviji ue upregovore. On svakako ne bi bio ovek rata, ovek sukoba, niti ovekije bi elovanje vo ilo raspa u Jugoslavije. To, uostalom, pokazuje injegovo ponaanje posle ekskomuniciranja. Njegove veze sa lju imaiz bivih jugoslovenskih republika su bile takoredi stalne, politikakomunikacija je van svake sumnje postojala, jer je on vaio kao ovekkompromisa, dijaloga i sporazumevanja. Mislim da je on bio sklonjenzbog toga to se pripremala rugaija politika. Ja smatram a je rat uJugoslaviji bio ugo pripreman, a nije oao iznebuha. Ako se vratitena ono mnotvo knjiga koje su objavljene u perio u pre rat, uposlednjoj deceniji Titov og ivota, vi edete a je reviziji bilapo vrgnuta ne samo vaeda koncepcija Jugoslavije nego i sama i eja

    Jugoslavije, koja je posmatrana kao tamnica srpskog naroda.Smatralo se da je vreme provedeno u Jugoslaviji izgubljeno za srpski

    narod i govorilo se o nunosti a se srpski naro vrati svojimkorenima koji su smetani u razliita vremena, neka u srpskusre njovekovnu ravu, neka u Srbiju na poetku veka, neka uSrbiju posle balkanskih ratova. Ja mislim a na taj obraun, na tuuvenu Osmu se nicu, ne treba gledati kao na neku unutarpartijsku

    epizo u. To je vaan ogaaj u postrojavanju snaga za pre stojediobraun u Jugoslaviji. Ivan Stambolid je sklonjen kao meka,kompromisnija struja, kao to su pre toga bili uklonjeni neki rugiljudi, spremni na sporazum sa drugima u Jugoslaviji. RSE: U Srbiji jesa a, posebno u vla ajudoj eliti, osta rairena teza a je komunizamkriv za sve nesrede koje su za esile srpski naro u poslje noj eceniji.Po toj teoriji i Slobo an Miloevid je proizvo komunizma. Perovid:Da. To je vrlo rairena teza. Meutim, ta teza nita ne objanjava. Jer,

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    40/79

    40

    ideja komunizma i u Rusiji i u Srbiji nije apsolutno nikakav istorijskiimport. Ona je uboko ukorenjena u srpskom rutvu i vezana je zaideju jednakosti, za otpor raslojava nju srpskog rutva koji prati celu

    mo ernu istoriju srpskog naro a. Sve ozbiljnije krize, ak i u raz obljusocijalizma, bile su motivisane upravo idejom jednakosti. I otpormodernizaciji i industrijalizaciji bio je motivisan tom idejom. Prematome, govoriti o komunizmu kao o nekoj elementarnoj nepogodi koja je za esila srpski naro , znai vrlo malo znati o istoriji, ne samo teideje nego i o socijalno- politikoj istoriji srpskog naro a uopte.Drugo je pitanje koji su sve bili negativni uinci je ne parti je, koja je

    ugo vla ala, koliko je ona onemogudila razvoj rutva. Ka je re otim negativnim uincima ja mislim a tu treba o vojiti komuniste ikomunizam. Mnogo je lake objasniti komuniste, njihove greke,njihovu dugu vladavinu, njihove neodgovornosti i odgovornosti predistorijom nego komunizam kao fenomen koji i u Srbiji i u Rusijisvakako ima veoma dubok istorijski koren i koji se bitno razlikuje od

    evropskog socijalizma koji nastaje kao reakcija na industrijskurevoluciju i koji je vezan za pojavu modernih klasa u Evropi. U Srbiji iRusiji socijalizam je uvek imao pomalo eshatoloki karakter. To jezamena za veru, to je trijumf i eje je nakosti, makar i u siromatvu. Usrpskom narodu je formulisana logika - nije vano to ja nemam,mnogo je bitnije a onaj rugi nema vie. Ne moe se cela ta politikakultura, cela ta istorija misli i ideja jednostavno predati zaboravu. Isto

    tako, ne moete marginalizovati istoriju srpske levice koja je o temere o re ila nau rutvenu istoriju, ne moete marginal izovati je nog Svetozara Markovida koji je, na kraju, prvi ov e upotrebiopojam "velika Srbija". On je, razume se, znao da je ujedinjenjesrpskog naroda najrevolucionarnija ideja koja se pojavila u srpskomnarodu u njegovoj novijoj istoriji, ali je isto tako shvatio da srpskinaro , kojeg je istorija iz elila, koji je iveo u raznim ravama, uraznim politikim kulturama, nika nede modi a ivi u je noj

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    41/79

    41

    centralistikoj ravi koju je on nazivao "je instvo kancelarija".Svetozar Markovid je srpsko je instvo zamiljao kao uhovno je instvo, shvatio je a srpski naro , a bi bio na okupu, mora a ivi

    u sloenoj ravi. I eja fe eracije je ustvari vezana za srpsku levicu.Naravno, ne moe se umanjivati ni znaaj graanskih politiara koji ufederaciji vide re enje srpskog pitanja, ali za levicu je u najvedoj merivezana i eja ivota sa rugima, ivota u ravi koja bi bila ureena nafederalnim principima. Srpska levica imala je neverovatno modernoshvatanje Balkana kao prostora koji pre svega treba da se privrednoujedinjujuje. Kod srpskih socijalista, koji su bili evropski ljudi, nemaonog mistinog gle anja na Balkan kakvo anas ominira u mnogimra ovima, ak i svetske istoriografije, kao nekog ukletog prostora kojine moe a se razvija, koji je osuen na ratove, na zaostalost ivarvarizam. Oni insistiraju na razvoju Balkana, na privrednojmo ernizaciji koja uvaava etniku mozainost Balkana, na ivotu urazlikama, na je instvu balkanskih naro a koje ne bi ponitilo

    i entitete. Te i eje su baene u zapedak , ali one su postojale i njihnije mogude iskoreniti. Iluzija je svake revolucije, kao ikontrarevolucije, a moe promeniti svest lju i, a moe unititi i ejekoje su postojale u glavama ljudi. Naravno, mogu nastati razdobljavrlo duge regresije, ali kad a to proe, i eje izranjaju kao alternativa.

    Bosna kao Jugoslavija RSE: Dosta je rairena teza a je Bosna iHercegovina bila praktino Jugoslavija u malom i a je njen opstanakzavisio od opstanka Jugoslavije. Po tom shvatanju, onog trenutkaka a je poeo raspad Jugoslavije, morala se raspasti i Bosna iHercegovina. Delite li to miljenje, ili smatrate a je Bosna iHercegovina kao rava ipak mogla a preivi raspa Jugoslavije uonom svom pre ratnom obliku, ne u ovom sa anjem? Lovrenovid:Ne mislim da je Bosna i Hercegovina nuno morala oivjeti ovakav

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    42/79

    42

    krvavi tok ogaaja vezan za raspa Jugoslavije. Raspa Jugoslavijeuistinu nije u Bosni i Hercegovini morao proizvesti ono to jeproizveo. Nesreda je bila u tome to ste s je ne strane imali

    Miloevida, a s ruge Tumana sa uoblienim konceptima koji su biliusmjereni protiv Bosne i Hercegovine i protiv njezine historijskeopstojnosti. Ako analiziramo povijest Bosne i Hercegovine iJugoslavije, jasno demo uoiti a je Bosna i Hercegovina uistinu imala

    jednu svoju dublju historiju, jedan svoj dublji historijski hod odJugoslavije. U Bosni i Hercegovini su, premda u jednom potpunoru imentarnom smislu koji je traio svoju mo ernizaciju, bilestvorene neke vre note avno prije nego to je postojala Jugoslav ija.Ako bismo pojednostavili stvari i postavili pitanje - ko je ovdje stariji,

    onda je Bosna i Hercegovina u svakom smislu starija od Jugoslavije.Ovdje, naravno, ne treba podlijegati idealizacijama, pogotovu to nesmiju initi historiari. Istina je a je Bosna i Hercegovina bilapre met spora izmeu srpskih i hrvatskih nacionalista koji ni u

    primisli nisu mogli dozvoliti njezin funkcionalan opstanak. U ratu je nascenu stupio i bonjaki ekstremizam, pretoen u politiki programzaokruivanja vlastite teritorije, tako a izmeu ovih krajnosti - da inije bila takva kakva ved jeste, opteredena prolodu i stereotipovima- Bosna i Hercegovina nije imala ansi. RSE: Poje inim krugovima uSrbiji i Hrvatskoj, a takva miljenja su se mogla uti i na Zapa u, bliska je teza a je Bosna i Hercegovina poetkom eve esetih go ina bila

    ozbiljno ugroena militantnim islamom. Pominjalo se a je ciljislamskih zemalja, koje su pomagale Bonjake, bio a se napravinajzapa nija islamska rava, koja bi on a bila o skona aska zairenje islama po Evropi. Lovrenovid: Ka pominjete eve esetego ine, ja se nikako ne mogu sjetiti neke, a tako kaem,fun amentalistike atmosfere, niti u Sarajevu, niti u Bosni iHercegovini. Sjedam se unih rasprava koje su ved ta a poele natutemu, sjedam se poje inih naunih simpozija, okruglih stolova, panela

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    43/79

    43

    i mogu posvje oiti a ta a meu bosanskohercegovakimMuslimanima takva politika opcija sigurno nije mogla prodi. Ja togovorim na osnovi vlastitoga iskustva i dubljeg uvida u procese izvan

    scene. Druga je stvar ta je onijelo vrijeme i ta je onio rat. Rat jepoloaj bosanskohercegovakih Muslimana, o nosno Bonjaka,uinio objektivno najteim. U je nom perio u taj poloaj je preaogranicu nemogudeg. To su injenice koje moramo uzeti u obzir. Istina je, o ue, i to a o govor na takvu klopku nije smio biti ura ikaliziranju bonjake politike opcije. Time su oni koji suupozoravali na takozvanu opasnost islamizacije BiH dobili krunskeargumente. RSE: Tokom rata u Srbiji i Hrvat skoj bilo je osta rairenomiljenje a bonjako rukovo stvo eli a islamizira Bosnu iHercegovinu. Govorilo se o bliskim vezama Alije Izetbegovida saislamskim zemljama fun amentalistike orijentacije i u tome jeviena najveda opasnost za bosanske Srb e i Hrvate. Kako vi na togle ate? Banac: Prije svega, to nije bilo realno, bez obzira na to to je

    Alija Izetbegovid mislio ili nije mislio. Je nostavno, o nosi snaga subili takvi da takve teze ne mogu biti uvjerljive za objektivnogpromatraa. Tono je a je bonjako vo stvo u je nom trenutkupreuzelo itav niz teza koje su bile tipine za srpski i za hrvatskinacionalizam; to nije upitno. Ali tu se radilo o naknadnim

    omiljanjima s pozicije nemodi i u okolnostima genoci a protivbonjakog rutva. U Aliji Izetbegovidu, bez obzira na sve njegovepropuste, ne mogu vidjeti onakvu opasnost za cjelovitost Bosne iHercegovine kao to sasvim sigurno vi im u Ra ovanu Kara idu iMati Bobanu, o nosno u Miloevidu i Tumanu. To, naravno, nijepreporuka za polit iku Alije Izetbegovida, koja je propustila sprovo itidosljednu probosansku opciju, ali moramo ipak imati u vidu kakvi subili objektivni uinci raznih politika, kakve su bile njihove mogudnosti isredstva sa kojima su raspolagale.

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    44/79

    44

    Pokuaji spaavanja Jugoslavije

    RSE: Bilo je raznih pokuaja a se iz jugoslovenske krize izae namiran nain. Tako je slovenako rukovo stvo eve esetih go inanajpre pre lagalo mo ernizovanu fe eraciju, pa asimetrinufederaciju, i na kraju konfederaciju. Nijedan od tih predloga nijeproao. Mislite li a je Jugoslavija mogla preiveti a je srpsko i

    hrvatsko rukovo stvo prihvatilo je an o tih mo ela? Lovrenovid:Mislim da je mogla. Mislim da su to bili, za ono vrijeme i u onimuvjetima, funkcionalni modeli koji su nudili platformu sa koje semoglo krenuti u neto o ega Jugoslavija nije mogla pobjedi, a to jemo erniziranje njenog politikog ivota, stvaranje emokratskog,viestranakog okruenja, avanje prostora razliitim politikimopcijama. Pri tome, naravno, ne mislim na opcije koje su zagovarale

    najekstremnija politika rijeenja. Dakle, mislim a je to mogla bitiformula koja je o Jugoslavije mogla napraviti emokratsku ravu.Jer, ne zaboravimo da se Jugoslavija stalno transformirala. Nije isto

    govoriti o Jugoslaviji 1945., 1948., 1956., 1974. ili 1980. Jugoslavija jeprola muan put unutarnje emokratizacije koji je eve estih go ina

    oao o take ka a je trebalo o luiti a li ubirati plo ove onoga to je do tada bilo napravljeno ili krenuti potpuno drugim smjerom.Desilo se ovo drugo. Potvrdila se ispravnost teze PredragaMatvejevida koji govori o neprestanom iskontinuitetu, ne samo

    jugoslavenske, nego i balkanske historije u kojoj nijedan historijskiproces nije mogao dozrijeti do kraja. RSE: Jedan od poslednjihpokuaja a se izbegne rat i sauva neto o Jugoslavije bila jeinicijativa Kire Gligorova i Alije Izetbegovida a Bosna i Hercegovina,

    Makedonija, Srbija i Crna Gora budu u nekoj vrsti federacije, a sve

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    45/79

    45

    zajedno u konfederalnom odnosu sa Hrvatskom i Slovenijom. To jeustvari bio koncept asimetrine fe eracije. No, Miloevid i Tuman suto odbacili. Banac: Mislim da ste sve rekli, jer bez Srbije i Hrvatske to

    je nostavno nije moglo funkcionirati, kao to nije mogla funkcionaritini formula koju je Tito razvio poslije 1972. godine. PoslijeKaraoreva i sjee srpskih liberala, Tito se sve vie oslanjao nakomunistika vo stva u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori,Kosovu, Vojvo ini i Make oniji. Meutim, na bivem jugoslavenskomprostoru ne moe se ostvariti nikakvo trajno rjeenje bez Srbije iHrvatske, odnosno bez Srba i Hrvata. Svidjelo se to nekome ili ne, to je je nostavno realnost. RSE: Da li je Jugoslavija mogla preiveti,recimo, kao klasina konfe eracija a su Tuman i Miloevid na topri stali? Banac: Mo a, kao klasina konfe eracija, ma a nisam u touvjeren. Pogle ajmo kako su zavrile neke ruge fe eracije uuvjetima koji su bili mnogo povoljniji o naih. Uzmimo samo primjerehoslovake. Mislim a to ne bi bila uspjela formula, to ne znai a

    je ovo to se ogo ilo logino i nuno. Mi smo zapravo imali najgoruvarijantu raspleta koji je oveo o vrlo razornih uinaka u velikombroju zemalja bive Jugoslavije. Perovid: Ja mislim a je sa stanovitainteresa srpskog naroda, njegovog ops tanka u je noj ravi, ouvanjanjegove bioloke supstance, koja je, inae, vrlo istanjena u silnimratovima, njegove kulturne integracije, politiki razum nalagao aSrbija a priori ne o baci nije no reenje koje je ilo na kakvo-takvo

    ouvanje Jugoslavije. I to ne samo zbog politike mu rosti, nego, akohodete, i zbog politike lukavosti. Ako je u Srbiji vla alo uverenje asu, kako se to ta a govorilo, a i sa a se kae, Slovenci i Hrvati svesnoili na razbijanje Jugoslavije, a je u pitanju bila separatistikapolitika, zar ne bi ponu a a se razgovara o asimetrinoj fe eraciji ilikonfederaciji ekstremnim snagama u Hrvatskoj i Slovenijikomplikovala njihove projekte? Srbija je morala da ide u susret

    otvorenim pitanjima, umesto da govori o zaverama i separatizmu, o

  • 7/27/2019 Latinka Perovi - Uzroci raspada SFRJ

    46/79

    46

    kategorijama koje nisu uhvatljive i koje je teko okazati. Trebaotvoreno redi a je srpski naro bio je ini naro koji je imao snagu arazbije Jugoslaviju. inio je 3