Blumova Taksonomija Ciljeva i Zadataka

BLOOMOVA TAKSONOMIJA CILJEVA I ZADATAKA

BLOOMOVA TAKSONOMIJA CILJEVA I ZADATAKA

uopštenost ciljeva obrazovanja nepodesna i i nepraktična za svakodnevni vaspitno – obrazovni rad

ne upućuje vaspitača koje ciljeve treba da ostvari u toku jedne ativnosti: iz dalekih, strateških ciljeva treba izvesti svakodnevne, operativne ciljeve

pitanjem razrade opštih, kompleksnih i diferenciranjem bave se pedagogija i psihologija (Gilfordova teorija strukture intelekta )

uopštenost ciljeva obrazovanja nepodesna i i nepraktična za svakodnevni vaspitno – obrazovni rad

ne upućuje vaspitača koje ciljeve treba da ostvari u toku jedne ativnosti: iz dalekih, strateških ciljeva treba izvesti svakodnevne, operativne ciljeve

pitanjem razrade opštih, kompleksnih i diferenciranjem bave se pedagogija i psihologija (Gilfordova teorija strukture intelekta )

U pedagoškoj literaturi postoji više pokušaja konkretizacije ciljeva vaspitanja

o Konkretizacija opšteg cilja vaspitanja prema uzrasnim nivoima ( etapni ciljevi )

o Konkretizacija opšteg cilja prema područjima ( komponentama ) vaspitanja

o Taksonomija vaspitno – obrazovnih ciljeva prema strukturi procesa učenja

U pedagoškoj literaturi postoji više pokušaja konkretizacije ciljeva vaspitanja

o Konkretizacija opšteg cilja vaspitanja prema uzrasnim nivoima ( etapni ciljevi )

o Konkretizacija opšteg cilja prema područjima ( komponentama ) vaspitanja

o Taksonomija vaspitno – obrazovnih ciljeva prema strukturi procesa učenja

Najpoznatiju taksonomiju uradio je Bloom Sve ciljeve svrstao u 3 područja sa 16

kategorija i 36 potkategorija Osnovna područja i kategorije su :1. Kognitivno područje : Znanje Shvatanje Primena Analiza Sinteza Evaluacija

Najpoznatiju taksonomiju uradio je Bloom Sve ciljeve svrstao u 3 područja sa 16

kategorija i 36 potkategorija Osnovna područja i kategorije su :1. Kognitivno područje : Znanje Shvatanje Primena Analiza Sinteza Evaluacija

Afektivno područje : Primanje Reagovanje Usvajanje Sistematizacija Karakterizacija Psihomotorno područje : Imitacija Manipulacija Precizacija Naturalizacija

Afektivno područje : Primanje Reagovanje Usvajanje Sistematizacija Karakterizacija Psihomotorno područje : Imitacija Manipulacija Precizacija Naturalizacija

TAKSONOMIJA CILJEVA U KOGNITIVNOM PODRUČJU

TAKSONOMIJA CILJEVA U KOGNITIVNOM PODRUČJU

1956. Blum i saradnici razradili su taksonomiju u kojoj su opisani zadaci iz kognitivne ( saznajne ) oblasti→Blumova taksonomija

U Blumovoj taksonomiji za kognitivnu oblast nastavni zadaci su klasifikovani u 6 kategorija, od jednostavnijih ka složenijim

Bitne odlike Blumove taksonomije : HIJERARHIJSKA UREĐENOST CILJEVA DETALJNI OPISI CILJEVA GLAGOLI pomoću kojih se ciljevi definišu

1956. Blum i saradnici razradili su taksonomiju u kojoj su opisani zadaci iz kognitivne ( saznajne ) oblasti→Blumova taksonomija

U Blumovoj taksonomiji za kognitivnu oblast nastavni zadaci su klasifikovani u 6 kategorija, od jednostavnijih ka složenijim

Bitne odlike Blumove taksonomije : HIJERARHIJSKA UREĐENOST CILJEVA DETALJNI OPISI CILJEVA GLAGOLI pomoću kojih se ciljevi definišu

OSNOVNE KATEGORIJE NASTAVNIH CILJEVA

PRIMERI GENERALIZOVNIH TIPOVA NASTAVNIH CILJEVA

1. ZNANJE Zapamćivanje i

reprodukovanje nastavnog sadržaja različitog karaktera→prisećanje pri reprodukovanju

UČENIK• Poznaje termine koji se koriste u nastavnom sadržaju• Zna konkretne činjenice, metode i procedure• Zna osnovne pojmove, pravila i principe

2. RAZUMEVANJERazumevanje obrađenog sadržaja, sposobnost za preobražaj gradiva iz jednog oblika izražavanja u drugi( iz jezičke forme u matematičku)

UČENIK• Razume činjenice, pravila i principe• Jezički interpretira materijal• Interpretira sheme, grafikone• Pretpostavlja dalji razvoj događaja

3. PRIMENANaučeno gradivo koristi se u konkretnim uslovima i novim situacijama→primena pravila, pojmova, zakona, teorija

UČENIK•Koristi pojmove, principe•Primenjuje zakone, teorije•Demonstrira pravilnu primenu metoda i procedura



4. ANALIZA Razbijanje gradiva na

sastavne delove da bi se jasno sagledala njegova struktura→izračunavanje delova celog, otkrivanje međ.veza

UČENIK• Ističe skrivene pretpostavke • Zapaža greške i propuste u logici rasuđivanja• Uočava razlike među činjenicama i posledicama• Ocenjuje značaj podataka

5. SINTEZA Sposobnost kombinovanja elemenata DA BI SE DOBILA NOVA CELINA (produkt može biti izlaganje, usmeno istupanje, referat )

UČENIK• Piše manji stvaralački sastav• Predlaže plan izvođenja eksperimenta• Koristi znanja iz raznih oblasti da sastavi plan rešavanja različitih problema

6. EVALUACIJA Sposobnost da se ocenjuje znanje raznovrsnih sadržajaOcenjivački sudovi zasnovani na jasno utvrđenim kriterijumima

UČENIK• Ocenjuje logičnost strukturisanog gradiva u pisanom obliku• Usklađenost zaključaka sa postojećim podacima

VREDNOSTI I OGRANIČENJA BLUMOVE TAKSONOMIJE

VREDNOSTI I OGRANIČENJA BLUMOVE TAKSONOMIJE

VREDNOSTI:

Poslužila kao osnova za bolje planiranje, organizaciju i vrednovanje nastavnog procesa

Nastavne ciljeve hijerarhizovala po složenosti Podstakla nastavnike da svoje ciljeve u

nastavi difrenciraju i prilagode saznajnim mogućnostima različitih učenika→diferencijacija i individualizacija

VREDNOSTI:

Poslužila kao osnova za bolje planiranje, organizaciju i vrednovanje nastavnog procesa

Nastavne ciljeve hijerarhizovala po složenosti Podstakla nastavnike da svoje ciljeve u

nastavi difrenciraju i prilagode saznajnim mogućnostima različitih učenika→diferencijacija i individualizacija

SLABOSTI :

Kategorije i potkategorije su heterogene i međusobno nisu dovoljno diskriminativne

Potkategorije nisu klasifikovane prema istom principu

Najviše pažnje poklanja se znanju činjenica a zapostavljaju se mišljenje i stvaralaštvo

Nije izdvojeno mišljenje kao posebna kategorija

SLABOSTI :

Kategorije i potkategorije su heterogene i međusobno nisu dovoljno diskriminativne

Potkategorije nisu klasifikovane prema istom principu

Najviše pažnje poklanja se znanju činjenica a zapostavljaju se mišljenje i stvaralaštvo

Nije izdvojeno mišljenje kao posebna kategorija

Revidirana verzija autori Anderson i Krejtvol

(Krathwohl )

Revidirana verzija autori Anderson i Krejtvol

(Krathwohl )

1. nivo - DOSETITI SE (ZNANJE) Mogućnost reprodukcije u

izvornom obliku

Učenik će moći : definisati, nabrojati, opisati, ponoviti, imenovati, ispričati

2. nivo - SHVATITI ( RAZUMEVANJE )

Uočavanje i povezivanje glavnih ideja, opisivanje toka događaja ili procesa

Učenik će moći : klasifikovati, prepoznati,izdvojiti,sažeti,preoblikovati, izraziti, objasniti

3. nivo – PRIMENITI ( PRIMENA ) Rešavanje problema u novoj

situaciji primenom stečenog znanja i pravila na nov način

Učenik će moći : primeniti, izabrati,pokazati,upotrebiti,izvesti,rešiti,isplanirati, prikazati

4. nivo -ANALIZIRATI ( ANALIZA )

Raščlanjavanje informacija kako bi se utvrdili uzroci i posledice, izveli dokazi i zaključci

Učenik će moći : analizirati, proceniti, uporediti, razlikovati, komentarisati, zaključuti, proračunati, proveriti, preispitati

5 .nivo - PROCENJIVATI (EVALUACIJA )

Mogućnost vrednovanja i kritičkog odnosa prema činjenicama, idejama

Učenik će moći : proceniti, zastupati mišljenje, izabrati opciju, podržati, vrednovati, odbraniti stav

6 . nivo – STVARATI ( SINTEZA ) Mogućnost stvaranja novih

ideja, rešenja,sintetiziranje bitnoga, uočavanje novih obrazaca

Učenik će moći : preurediti, skupiti, stvoriti, planirati, organizovati, razviti, formulisati, predložiti

TAKSONOMIJA CILJEVA U AFEKTIVNOM PODRUČJU

TAKSONOMIJA CILJEVA U AFEKTIVNOM PODRUČJU

Afektivna oblast složenija od kognitivne→teže se raščlanjuje na ciljeve→teže ih je opisati→stavovi, interesovanja,vrednosti→kategorije koje su emocionalno zasnovane

1964. Blum, Krejtvol i Masija uradili taksonomiju za afektivnu oblast

Podeljena na 5 kategorija: percepcija, reagovanje, usvajanje vrednosne orijentacije, organizovanje, primena vrednosnih stavova na delatnost

Afektivna oblast složenija od kognitivne→teže se raščlanjuje na ciljeve→teže ih je opisati→stavovi, interesovanja,vrednosti→kategorije koje su emocionalno zasnovane

1964. Blum, Krejtvol i Masija uradili taksonomiju za afektivnu oblast

Podeljena na 5 kategorija: percepcija, reagovanje, usvajanje vrednosne orijentacije, organizovanje, primena vrednosnih stavova na delatnost



1.PERCEPCIJAPripremljenost učenika da

percipira različite pojave; nastavnik treba da privuče, zadrži i usmeri učenikovu pažnju

UČENIK• Ispoljava svesno razumevanje važnosti učenja• Pažljivo sluša izlaganje• Interesuju ga problemi i potrebe drugih ljudi

2.REAGOVANJE (odgovor )Aktivan odnos samog učenika; on reaguje na različite pojave ili spoljašnje nadražaje, ispoljava interesovanje za predmete, pojave i aktivnosti

UČENIK• Izvršava zadati domaći zadatak• Potčinjava se unutarškolskom režimu i pravilima ponašanja• Dobrovoljno se javlja da izvrši zadatak• Interesuje se za nastavni predmet

3. USVAJANJE VREDNOSNE ORIJENTACIJEObuhvaćeni odnosi prema različitim objektima, pojavama, vidovima delatnosti

UČENIK• Ispoljava želju da ovlada navikama pismenog i usmenog govora• ispoljava ubeđenost braneći neki ideal



4. ORGANIZACIJA VREDNOSNIH ORIJENTACIJA

Osmišljavanje i objedinjavanje različitih vrednosnih orijentacija

Razrešavanje mogućih protivurečnosti među njima i formiranje sistema vrenosti na temelju najpopuzdanijih

UČENIK• Pokušava da odredi osnovne karakteristike svog omiljenog umetničkog dela• Prihvata odgovornost za svoje ponašanje• Shvata svoje mogućnosti i ograničenja•Gradi životne planove u skladu sa svojim sposobnostima, interesima i ubeđenjima

5 .PRIMENA VREDNOSNIH STAVOVA NA DELATNOST Vrednosti su potpuno usvojene i čvrsto određuju ponašanje individua, uklapaju se u njihov način rada ili životni stil

UČENIK• Pouzdano ispoljava samostalnost u nastavnom radu• Sarađuje u grupi• Formuliše stabilan životni kredo

TAKSONOMIJA CILJEVA U PSIHOMOTORNOJ OBLASTI

TAKSONOMIJA CILJEVA U PSIHOMOTORNOJ OBLASTI

Ciljevi razvrstani u 4 kategorije :1. gruba koordinacija2. fina koordinacija

3. neverbalne komunikacije4. govorno ponašanje

Najbolju taksonomiju uradio je Gilford→fizičke( motorne ) sposobnosti razvrstao je u 7 kategorija

Ciljevi razvrstani u 4 kategorije :1. gruba koordinacija2. fina koordinacija

3. neverbalne komunikacije4. govorno ponašanje

Najbolju taksonomiju uradio je Gilford→fizičke( motorne ) sposobnosti razvrstao je u 7 kategorija


PRIMERI GENERALIZOVANIH TIPOVA NASTAVNIH CILJEVA

1. SNAGA Sposobnost za psihomotorne radnje u kojima je , uglavnom, neophodna snaga

2. UDAR, GURANJE Sposobnost da se sopstveno telo usmeri i kreće u željenom pravcu, da se neki predmet donese na određeno mesto

3 . BRZINA Sposobnost da se psihomotorne radnje izvedu u određenom tempu

4. STATIČKA PRECIZNOST Sposobnost da se psihomotorne radnje, koje zahtevaju tačnost, izvedu u mirnom položaju

5. DINAMIČKA PRECIZNOST Sposobnost da se psihomotorne radnje, koje zahtevaju tačnost izvedu u kretanju

6. KOORDINACIJA Sposobnost da se dve ili više psihomotornih radnji izvedu sinhronizovano

7.FLEKSIBILNOST Sposobnost da se dve ili više psihomotornih radnji izvedu “tečno” i bez zastoja

Documents

Blumova Taksonomija Ciljeva i Zadataka