Biznis Planovi Zekic

154

III) METODOLOGIJA I SOFTVER ZA IZRADU BIZNIS PLANOVA

1 Uvod

Poslovni plan treba prilagoditi potrebama onoga kome je namijenjen i potrebno je prilagoditi obim i sadraj biznis plana tako da on prui sutinske, kvalitetne informacije.

S obzirom da su se vremenom, u praksi, iskristalisale odreene namene biznis plana, tako danas moemo susresti mnogobrojne nazive, kao to su: strategijski (strateki) plan, investicioni plan, plan izvodljivosti, godinji plan, plan rasta, operativni plan, interni plan itd.

Osnovne osobine pojedinih vrsta planova navedene su u nastavku teksta.

1.1 Start-up plan

Ovo je moda i najtipinija vrsta biznis plana, koja se koristi prilikom razrade poslovne ideje ili pokretanja novog posla. Ukoliko ste nekada pohaali neki trening/kurs/seminar za izradu biznis plana, vrlo je velika verovatnoa da ste se obuavali upravo na ovoj vrsti plana.

Start-up plan sadri informacije o preduzeu (preduzetnikoj radnji), opis proizvoda i usluga, analizu trita, strategiju prodaje i marketinga, organizaciju, kao i finansijske proraune i projekcije. Pored toga, u planu se nekad navode i odreeni tehnoloki aspekti projekta (specifikacije, normativi, procesi i sl.), koji mogu biti snano uporite za proraun potreba za osnovnim i obrtnim sredstvima, izraunavanje maksimalnog i optimalnog kapaciteta proizvodnje ili su tu jednostavno zato da ubedimo banku ili stratekog partnera da znamo znanje, odnosno da smo u potpunosti sagledali sve aspekte projekta.

Finansijska analiza obino ukljuuje projekcije prodaje, prihoda i rashoda, zatim bilanse stanja i uspjeha te gotovinski tok. S obzirom da se radi o novom poslu, finansijske projekcije se detaljno razrauju za prvu godinu poslovanja (po mjesecima), dok se nakon toga daju godinje projekcije. Takoe, ponekad se mogu ukljuiti i odreeni pokazatelji izvodljivosti (isplativosti) projekta (npr. interna stopa rentabilnosti, stopa neto sadanje vrijednosti i sl.), kao i procjena osjetljivosti projekta na smanjenje prihoda ili poveanje trokova (tzv. senzitivna analiza) ako ba elite da impresionirate itaoca i ubedite ga da je projekat isplativ, uz prihvatljiv stepen rizika.

1.2 Interni plan

Interni plan, odnosno planovi se najee izrauju za potrebe vlasnika i/ili organa upravljanja u preduzeu (menadmenta) sa ciljem da se lake sagleda kuda i kako e preduzee da se razvija u budunosti. Meutim, ovaj plan moe da se koristi i za

155

druge namene, npr. za procjenu izvodljivosti odreenog projekta, za okvirnu procjenu potrebnih investicionih ulaganja, kao sredstvo za motivisanje zaposlenih i sl.

Imajui u vidu ciljne grupe kojima je namijenjen, nije neophodno da se u planu navode informacije koje oni ve znaju, kao to su: opis preduzea, njegov istorijat, organi upravljanja, detaljni opisi proizvoda i usluga i sl. Takoe, esto nije neophodno pisati obimna tekstualna obrazloenja ve se glavne take plana mogu prezentovati u formi teza, uz manje ili vie detaljne finansijske projekcije (grafikoni, tabele, dijagrami toka i sl.).

Prema zadacima koji se pomou njih reavaju u poljoprivredi se razlikuju tri osnovne vrste planova internog karaktera i to:

1. strateki plan ili plan organizacije; 2. godinji proizvodno-finansijski plan; 3. operativni planovi.

1. Stratekim planom se reavaju za dui niz godina osnovni problemi izgradnje i

privredne delatnosti. Pri sastavljanju toga plana utvruju se naroito: to treba proizvoditi, u kojem obimu, na koji nain i kojom intenzivnou, sa kolikim i kojim sredstvima za proizvodnju, sa kolikim i kakvim osobljem, kako urediti zemljinu teritoriju i ekonomsko dvorite i kakav e biti finansijski rezultat poslovanja. Ova vrsta plana tipino sadri poslovnu viziju i misiju, kritine faktore od kojih zavisi uspjeh plana, strategije za ostvarivanje zacrtanih ciljeva te okvirni plan realizacije. Finansijske projekcije takoe ne trebaju biti pretjerano detaljne ve jasne i informativne. Pored navedenog, strategijski plan moe ukljuivati i pregled nekoliko scenarija koji mogu da se odigraju u budunosti (npr. pesimistini, optimistini i realistini), pri emu se za svaki od scenarija definie plan djelovanja. Naravno, prethodno je potrebno definisati kljune faktore od kojih zavisi koji od predvienih scenarija e se zaista i desiti.

2. Godinji proizvodno-finansijski plan se sastavlja za najbliu narednu godinu.

Polazna taka pri sastavljanju svakog godinjeg plana je stvarno stanje gazdinstva na poetku godine za koju se radi plan, tj. postojei ljudi, postojea osnovna i obrtna sredstva, postojee stanje zasada i sl. Konaan cilj je postizanje one organizacione strukture i one proizvodnje koja je planom organizacije gazdinstva utvrena kao najpovoljnija. U planovima za pojedine godine pribliava se postepeno tom cilju prema stvarnim mogunostima, vrei ponekad i izvesne ispravke plana organizacije, ako na to upuuju stvarne prilike ili poboljano poznavanje proizvodnih mogunosti preduzea. Za razliku od strategijskog plana koji je fokusiran na sagledavanje i izbor strategijskih pravaca i prioriteta, godinji plan je vie usmjeren na realizaciju konkretnih aktivnosti. Njegova specifinost ogleda se u tome to se fokus stavlja na definisanje faza (etapa) u implementaciji plana, potrebno vrijeme i rokove, kao i timove ili pojedince odgovorne za njihovu realizaciju.

156

Pored toga, ovim planom se definiu kriterijumi (pokazatelji) pomou kojih se mjeri da li su zacrtani ciljevi (zadaci) zaista i ostvareni.

3. Operativni planovi se ne sastavljaju za poljoprivredno preduzee kao celinu

nego za pojedine grane (ratarstvo, povrtarstvo, voarstvo, stoarstvo), za pojedine ekonomske jedinice ili samo za pojedine radne grupe. Vremenski oni obuhvataju trajanje pojedinih radnih operacija (npr. plan proletnje obrade i setve, plan etve i sl.), ili se sastavljaju prema kalendarskim periodima, pa onda imamo tromesene, mesene, polumesene, dekadne, nedeljne i dnevne operativne planove. Oni su redovno jo detaljnije sastavljeni od godinjih planova. To vai naroito za planove sa kraim rokovima, pa se u njima esto planiraju i odreena lica i marke maina za odreeni posao. Dalja karakteristika ovih planova je ta to oni obino sadre samo koliinske pokazatelje (broj dana, odnosno asova, broj hektara, broj ljudi, maina i sl.) a ne i vrednosne. Po svom karakteru to su dakle tehniki planovi.

1.3 Investicioni plan

Ova vrsta poslovnog plana koristi se u situacijama kada preduzee, koje je dostiglo odreeni stepen razvoja, eli da napravi znaajan iskorak i podigne svoje poslovanje na vii nivo.

To obino podrazumijeva ulazak na nova trita (kroz otvaranje novih ogranaka/filijala u drugim gradovima, zemljama ili regionima), uvoenje potpuno novih linija proizvoda (koje e omoguiti ulazak na nove segmente trita) ili uvoenje novih tehnologija (koje e obezbediti poveanje kvaliteta postojeih proizvoda, znaajno smanjenje trokova, skraivanje vremena potrebnog za jedan proizvodni ciklus i sl.). Iz tog razloga, u planu rasta se detaljno razrauje upravo taj specifian segment poslovanja, koji treba da osigura rast i irenje, dok se ostali segmenti navode samo u optim crtama.

Pri tome, postoje dvije varijacije ovog plana, u zavisnosti od toga da li preduzee planira irenje/rast da finansira iz sopstvenih izvora ili iz pozajmljenih.

1. Ukoliko se investiraju sopstvena sredstva, plan ima vie interni karakter, pa u skladu s tim, nije potrebno previe iriti priu o istorijatu firme, postojeim proizvodima i uslugama i sl.

2. Sa druge strane, ako se rast namerava finansirati iz kredita ili traenjem stratekih partnera, onda plan dobija eksterni karakter, pa je potrebno detaljno navesti sve relevantne informacije, kako bi se banci, odnosno potencijalnom investitoru obezbedio kompletan uvid u prolo, sadanje i budue poslovanje preduzea.

Bez obzira koja od pomenute dvije varijacije plana rasta je u pitanju, neophodno

je dobro razraditi finansijske projekcije, kao i projekcije prodaje, prihoda i trokova. Pored toga, u planu obavezno treba podrobno opisati nain na koji se planira ostvariti rast/irenje poslovanja.

157

1.4 Plan izvodljivosti

Ovaj plan moe se smatrati jednostavnijom varijantom start-up plana, odnosno kombinacijom start-up plana i internog plana.

U pravilu, plan izvodljivosti trebao bi da prethodi bilo kakvom detaljnijem planiranju, s obzirom da je njegova svrha da omogui preduzetniku ili menadmentu da proceni da li je odreena poslovna ideja dobra, odnosno da donese odluku da li treba da se ide u njenu realizaciju ili ne.

Jednostavno reeno, ovaj plan treba da prui odgovore na sljedea pitanja: ko e da kupuje to to elimo da prodajemo, koliko novca treba da uloimo i da li e to da nam donese zaradu.

U skladu s tim, feasibility plan obino sadri opis potrebe za posmatranim proizvodima/uslugama, kljune faktore uspjeha, bazinu analizu trita (sa naglaskom na ciljne grupe kupaca i potencijalnu konkurenciju) te preliminarnu analizu potrebnih ulaganja, trokova, cijena i prihoda.

Kao zakljuak, na kraju plana bi trebala biti navedena preporuka da li preduzee treba da nastavi sa daljom realizacijom ili da odustane od projekta.

2 Delovi poslovnog plana Primer izrade plana daje se kroz plan izvodljivosti ili studiju izvodljivosti postrojenja za pakovanje.

2.1 Projektni zadatak

U ovom delu plana daje se osnovna ideja odnosno projektni zadatak. Projektni zadatak u praksi predstavlja precizno i jasno definisan zahtev naruioca projekta /studije, plana posla u optem smislu/ prema licu /pravnom ili fizikom/ koje izrauje projekat /studiju, plan-posao u optem smislu/.

Sadraj projektnog zadatka obuhvata sve neophodne opte i konkretne informacije na osnovu kojih se tano moe sagledati i definisati jedan projekat, odnosno on definie sve elemente i numerike parametre od vanosti za jedan projekat. U konkretnom sluaj dat je sledei projektni zadatak:

- Nabavka pakerice vrednosti 1.500.000,00 dinara, projektovanog godinjeg kapaciteta 180.000 pakovanja.

- Zapoljavanje 2 radnika i investitora - Kredit 1.000.000,00 dinara na rok od 3 godine, sa kamatom od 3%, grace

periodom u trajanju od 1 godine uz kamatu od 1,5% koja se pripisuje glavnici, - Projektovati proizvodnju u Periodu od 3 godine

158

2.2 Trokovi materijala

Upotrebom (troenjem) predmeta rada u proizvodnji nastaju trokovi materijala. U poljoprivredi su predmeti rada seme, stona hrana, stajnjak, mineralna ubriva, pogonsko gorivo, razna maziva, sredstva za zatitu biljaka i stoke (fungicidi, insekticidi, herbicidi, lekovi za stoku) i dr. Osobina troenja materijala je u tome, da se oni u proizvodnji mogu upotrebiti samo jedanput, jer posle upotrebe promene fiziki oblik a ponekad i hemijski sastav. Zato oni ulaze u trokove proizvodnje celom svojom vrednou, tj. svu svoju vrednost odmah posle upotrebe prenesu na novi proizvod u jednom procesu proizvodnje.

Prema nainu troenja treba razlikovati osnovni i pomoni materijal. Za osnovni materijal je karakteristino da on, troei se i menjajui svoja fizika i hemijska svojstva, svojom supstancom (gradivno) ulazi u novi proizvod (seme, stona hrana, stajnjak, mineralna ubriva). Pomoni materijali se, takoe, utroe u jednom procesu proizvodnje i svoju vrednost prenesu na novi proizvod s tom napomenom, da oni materijalno ne ulaze u novi proizvod (pakovanje, zatitna sredstva, lekovi i sl.).

Primer nabavnih cena planiranog osnovnog materijala daje se u narednoj tabeli.

Redni broj Opis

Nabavna cena (dinara)

1 Mlevena paprika 165,00 2 Biber 204,00 3 Mak 110,00 4 Suvo groe 85,00 5 Kukuruz kokiar 18,00 6 Badem 325,00 7 Lenik 287,00 9 Kese 100 grama 1,3

10 Kese 200 grama 2,4 *navedene vrednosti slue samo za ilustraciju

2.3 Formiranje prodajnih cena

Polo se od prosene prodajne cena pojedinih proizvoda koje proizvoa namerava da proizvodi, te su ustanovljene cene prema proizvodima:

Redni broj Opis

Prodajna cena (dinara)

1 Mlevena paprika 100 gr 30,00 2 Biber 100 gr 30,00 3 Mak 200 gr 35,00 4 Suvo groe 200 gr 25,00 5 Kukuruz kokiar 200 gr 10,00 6 Badem 100 gr 50,00 7 Lenik 100 gr 50,00

*navedene vrednosti slue samo za ilustraciju

159

2.4 Plan realizacije projekta

Dinamiki plan realizacija projekta obuhvata sve aktivnosti na projektu, njihovu meusobnu povezanost i rokove izvravanja svake od njih. Postoje dve glavne alatke za izradu dinamikog plana:

Gantovi dijagrami i mree, koji obuhvataju metode PERT i CPM. Henry Gantt je izumeo grafikone koji su po njemu dobili ime i na kojima se prikazuje redosled aktivnosti i vreme potrebno za njihovo izvravanje. Jednostavni Gant dijagram prikazuje osnovne aktivnosti projekta.

Plan realizacije projekta daje se u sledeoj emi.

Aktivnosti 2014 IX X XI XII

11.1. Tehiko tehnoloki projekat

11.2. Izrada poslovnog i biznis plana

11.3. Zatvaranje finansijske konstrukcije

11.4. Izgradnja/adaptacija objekta. nabavka opreme

11.5. Prijem radnika

11.6. Razmetaj opreme. obuka radnika

11.7. Probna proizvodnja - projekat ulaz u eksploataciju

2.5 Obim proizvodnje

Investitor raspolae se saznanjima o mogunosti prodaje vee koliine poljoprivrednih proizvoda pakovanih u sitna pakovanja (100 200 grama), Pored toga, na tritu se zapaa poveanje zahteva potroaa u odnosu na raznolikost, kvalitet proizvoda i njihovu ekoloku ispravnost,

Kao osnovni proizvodi planirana je proizvodnja sedam osnovnih artikala:

R,b, Proizvod J,m, Struktura Broj pakovanja

1 Mlevena paprika 100 gr kom, 10% 18.000 2 Biber 100 gr kom, 10% 18.000 4 Mak 200 gr kom, 10% 18.000 6 Suvo groe 200 gr kom, 20% 36.000 8 Kukuruz kokiar 200 gr kom, 10% 18.000 9 Badem 100 gr kom, 20% 36.000

10 Lenik 100 gr kom, 20% 36.000 Ukupno 100% 180.000

160

2.6 Ulaganje u osnovna sredstva

Ulaganja u osnovna sredstva mogu da obuhvate: 1. Zemljite, odnosno ulaganja u nabavku zemljita (mikro-lokacije) na kojem

e se prostorno (fiziki) smestiti elementi investicionog projekta: trokovi kupovine placa i svih prateih naknada;

2. Graevinski objekti, odnosno ulaganja u projektovanje, obezbeenje odreenih dozvola i saglasnosti za gradnju i u sve graevinske radove vezane za izgradnju konkretnih objekata (zemljani radovi, betoniranje, zidarski radovi, unutranji zanatski radovi, itd.)

3. Oprema, ovo ulaganje obuhvata sve potrebne maine, ureaje i tehnoloke celine neophodne za odvijanje planiranog tehnolokog procesa.

4. Instalacije, ovo je ulaganja u sve instalacije koje se moraju ugraditi u objekte (elektro-instalacije, vodovod, telekomunikacije, plinske instalacije i dr.) da bi se u njima mogao da planirani tehnoloki proces.

5. Infrastruktura je ulaganje u ureenje okoline objekata (izgradnja prilaznih i unutranjih puteva, parking placeva, peake staze, zelene povrine i sl.)

6. Ostala osnovna sredstva

Planirano investiciono ulaganje u opremu. Ulaganje u opremu se sastoji od ulaganja u sledeu mainu:

R, br, Naziv osnonog sredstva Kom (kol) Ukupno ulaganje

(dinara)

1 Pakerica 1 1.500.000

Ukupno: 1.500.000

Dalja ulaganja trenutno nisu planirana, dok trokovi montae iznose 50.000,00 dinara. R. br. Naziv osnovnog sredstva Kom (kol)

cena po kom. za koliinu Mont.

Suma (dinara)

1 Pakerica 1 1.500.000 1.500.000 50.000 1.550.000 Ukupno: 1.500.000 1.500.000 50.000 1.550.000

161

2.7 Direktni materijani trokovi

U narednim tabelama daju se direktni materijalni trokovi prema pojedinim proizvodima. Mlevena paprika 100 gr

Opis Koliina (j.m./kom.) Cena (din.) Vrednost Ukupno godinje

Mlevena paprika 0,10 165,00 16,50 297.000,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 1,30 1,30 23. 400,00 Cena kotanja 17,80 320.400,00

Biber 100 gr


Biber 0,10 204,00 20,40 367.200,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 1,30 1,30 23.400,00 Cena kotanja 21,70 390.600,00

Mak 200 gr


Mak 0,20 110,00 22,00 396.000,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 2,40 2,40 43.200,00 Cena kotanja 24,40 439.200,00

Suvo groe 200 gr


Suvo groe 0,20 85,00 17,00 612.000,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 2,40 2,40 86.400,00 Cena kotanja 19,40 698.400,00

Kukuruz kokiar 200 gr


Kukuruz kokiar 0,20 18,00 3,60 64.800,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 2,40 2,40 43.200,00 Cena kotanja 6,00 108.000,00

Badem 100 gr


Badem 0,10 325,00 32,50 1.170.000,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 1,30 1,30 46.800,00 Cena kotanja 33,80 1.216.800,00

Lenik 100 gr


Lenik 0,10 287,00 28,70 1.033.200,00 Pakovanje (kesica, etiketa) 1,00 1,30 1,30 46.800,00 Cena kotanja 30,00 1.080.000,00

162

U narednoj tabeli daju se direktni materijalni trokovi prema pojedinim proizvodima obraunati po komadu. R. br. Proizvod: Jed, troak (dinara/kom)

1 Mlevena paprika 100 gr 17,80 2 Biber 100 gr 21,70 3 Mak 200 gr 24,40 2 Suvo groe 200 gr 19,40 3 Kukuruz kokiar 200 gr 6,00 4 Badem 100 gr 33,80 3 Lenik 100 gr 30,00

2.8 Direktni materijalni trokovi ukupni

U narednoj tabeli daju se direktni materijalni trokovi ukupni u dinarima koji predstavaljaju sumu podataka datih u narednim tabelama.

R, br, Opis

Jedinica mere

God. kol. Ukupno

Cena po jed. mere

Godina veka projekta

I II III

1 Mlevena paprika kg 1.800 165.00 297.000 311.850 327.443

2 Biber kg 1.800 204.00 367.200 385.560 404.838

3 Mak kg 3.600 110.00 396.000 415.800 436.590

4 Suvo groe kg 7.200 85.00 612.000 642.600 674.730

5 Kukuruz kokiar kg 3.600 18.00 64.800 68.040 71.442

6 Badem kg 3.600 325.00 1.170.000 1.228.500 1.289.925

7 Lenik kg 3.600 287.00 1.033.200 1.084.860 1.139.103

8 Pakovanje u m, Kese kom 108.000 1.30 140.400 147.420 154.791

9 Pakovanje u V, Kese kom 72.000 2.40 172.800 181.440 190.512

Ukupno 4.253.400 4.466.070 4.689.374

2.9 Plan trokova spoljnih usluga

Plan trokova spoljnih usluga daje se u naredno tabeli u dinarima. U posmatranom sluaju predvien je samo servis opreme.

R. br.

Opis

Godine veka projekta

I II III 1 Servis opreme 45.000,00 55.000,00 65.000,00 Ukupno 45.000,00 55.000,00 65.000,00

163

2.10 Plan trokova elektrine energije

Kod prorauna utroka pogonske energije odvojeno se postupa u sluaju kada je pogon elektromotora, odnosno kada se radi o motorima sa unutranjim sagorevanjem. U oba sluaja uzima se u obzir da li je maina, odnosno pogonski motor, potpuno ili delimino optereen. Kako se kod mainskog rada uzima u obzir korienje radnog vremena preko odgovarajueg koeficijenta, na isti nain treba i kod prorauna utroka energije o tome voditi rauna.

Opti obrazac za proraun utroka goriva ima oblik:

gde su: No-nominalna snaga motora gs-specifina potronja energije (goriva) ke-koeficijent potronje, kree se od 0,45 do 0,75 (srednja vrednost oko 0,60)

analogno koeficijentu korienja radnog vremena Uobiajeno je da se trokovi maziva i rad na podmazivanju maina uzima u

iznosu od 10% od vrednosti maina. Plan trokova elektrine energije izraen je na osnovu angaovana snage,

planirane cene elektrine energije i procene stepena korienja i daje se u narednoj tabeli u din:

12 meseci x 20 dana x 8 sati x 4kw = 7.680 Pored toga, obraunati su trokovi za ostalu potronju elektrine energije u skladu

sa procenom.

R. br. Opis

Jedinica mere

Godinja potronja

Cena po jed, mere

Godina veka projekta

I II III 1 Rad opreme kWh 7.680 5,50 42.240 44.352 46.570 2 Ostalo kWh 1.400 5,50 7.700 7.700 7.700

Ukupno 49.940 52.052 54.270

2.11 Ostali materijalni trokovi Ostali materijalni trokovi planirani su prema navodima u narednoj tabeli i daju

se u dinarima, Unutra istih obuhvaeni su i trokovi kutija za transportna pakovanja.

R. br. Opis Godine veka projekta

I II III

1 HTZ oprema, auto gume 20.000,00 20.000,00 20.000,00

2 Transportna pakovanja (kar, kutije) 63.000,00 66.150,00 69.457,50

Ukupno 83.000,00 86.150,00 89.457,50

2.12 Plan ukupnim direktnih materijalnih trokova sa strukturom Na osnovu napred navedeni podataka iz prethodnih tabela izveden je plan ukupnim

direktnih materijanih trokova sa strukturom koji je dat u narednoj tabeli (din).

164


I II III 1 Materijal 4.253.400 4.466.070 4.689.374 2 Usluge 45.000 55.000 65.000 3 Elektrina energija 50.400 52.320 54.336 4 Ostali materijalni trokovi 83.000 86.150 89.458

Ukupno 4.431.800 4.659.540 4.898.167

2.13 Trokovi amortizacije Trokovi amortizacije (ili otpisa) omoguuju da se radom realizuju finansijska

sredstva za nabavku novih osnovnih sredstava. Jedini ispravan nain obrauna amortizacije (otpisa) je takav da se on vri proporcionalno osnovnog sredstva. U okviru otpisa nuno je definisati i vek trajanja za svaku pojedinanu vrstu osnovnih sredstava. Pod time se podrazumeva onaj broj radnih asova, obim korienja koji neko osnovno sredstvo moe da ostvari u radu pod normalnim uslovima. Plan trokova amortizacije izveden je u skladu sa planiranim ulaganjima i prosenim stopama amortizacije, isti se daje u narednoj tabeli u din:

R, br, Opis

Nabavna vrednost

Stopa amor,

Godina veka projekta Rezidualna

vrednost osnovnih sredstava I II III

1 Pakerica 1.550.000 15% 232.500 232.500 232.500 852.500 Ukupno 1.550.000 232.500 232.500 232.500 852.500

2.14 Trokovi zarada

Plan trokova zarada izveden je u skladu sa planiranim angaovanjem radne snage i daje se u narednoj tabeli (din). Prilikom obrauna koriene su minimalne zarade. R. br. Kvalifikacije Broj Bruto zarade

meseno Godina veka projekta

I II III 1 VKV 1 30.000 360.000 360.000 360.000 2 NKV 2 20.000 240.000 240.000 240.000

Ukupno 600.000 600.000 600.000

2.15 Plan nematerijlnih trokova

Plan nematerijlnih trokova izveden je i daje se u narednoj tabeli (din).


I II III 1 Raunovodstvene usluge 54.000 54.000 54.000

Ukupno 54.000 54.000 54.000

2.16 Plan optih trokova

Plan optih trokova izveden je u narednoj tabeli i podrazumeva trokove koji se tiu obezbeenja optih uslova poslovanja.

165

R. br. Pozicije optih trokova

Godine veka projekta I II III

1 Trokovi telefona 15.000 15.000 15.000 2 Korienje automobila 25.000 25.000 25.000 Ukupno 40.000 40.000 40.000

2.17 Plan otplate kredita Plan otplate kredita izveden je na osnovu sledeih pretpostavki i daje se u naredoj tabeli (din):

Iznos kredita 1.000.000,00 Kamata u toku grejs perioda 15.000,00 Ukupan iznos 1.015.000,00 Kamatna stopa 3% Trajanje grejs perioda 1 Kamatna stopa u toku grejs perioda 1,50% Rok otplate 3 Obraunski period 1 Anuitet 43.625,93 Ukupna kamata 32.022,32

R. br. Godina Kamata Glavnica Anuitet

1 2 3 4=(2+3) 1 I 2.537,50 41.088,43 43.625,93 2 I 2.434,78 41.191,15 43.625,93 3 I 2.331,80 41.294,13 43.625,93 4 I 2.228,57 41.397,36 43.625,93 5 I 2.125,07 41.500,86 43.625,93 6 I 2.021,32 41.604,61 43.625,93 7 I 1.917,31 41.708,62 43.625,93 8 I 1.813,04 41.812,89 43.625,93 9 I 1.708,50 41.917,43 43.625,93

10 I 1.603,71 42.022,22 43.625,93 11 I 1.498,66 42.127,27 43.625,93 12 I 1.393,34 42.232,59 43.625,93 13 II 1.287,76 42.338,17 43.625,93 14 II 1.181,91 42.444,02 43.625,93 15 II 1.075,80 42.550,13 43.625,93 16 II 969,43 42.656,50 43.625,93 17 II 862,78 42.763,15 43.625,93 18 II 755,88 42.870,05 43.625,93 19 II 648,70 42.977,23 43.625,93 20 II 541,26 43.084,67 43.625,93 21 II 433,55 43.192,38 43.625,93 22 II 325,57 43.300,36 43.625,93 23 II 217,31 43.408,62 43.625,93 24 II 108,79 43.517,14 43.625,93

Ukupno: 32.022,32 1.015.000,00 1.047.022,32

166

2.18 Plan ukupnog prihoda

Plan ukupnog prihoda daje se u narednoj tabeli (din):

R. br.

Opis Jed. mere

Godine veka projekta

I II III

god. kol.

din. po jed.

mere ukupno god. kol.

din. po jed.

mere ukupno god. kol.

din. po jed.

mere ukupno

1 Mlevena paprika 100 gr kom. 18.000 30,00 540.000 18.900 30,00 567.000 19.845 30,00 595.350

2 Biber 100 gr kom. 18.000 30,00 540.000 18.900 30,00 567.000 19.845 30,00 595.350 4 Mak 200 gr kom. 18.000 35,00 630.000 18.900 35,00 661.500 19.845 35,00 694.575

6 Suvo groe 200 gr kom. 36.000 25,00 900.000 37.800 25,00 945.000 39.690 25,00 992.250

8 Kukuruz kokiar 200 gr kom. 18.000 10,00 180.000 18.900 10,00 189.000 19.845 10,00 198.450

9 Badem 100 gr kom. 36.000 50,00 1.800.000 37.800 50,00 1.890.000 39.690 50,00 1.984.500 10 Lenik 100 gr kom. 36.000 50,00 1.800.000 37.800 50,00 1.890.000 39.690 50,00 1.984.500

Ukupno 180.000 6.390.000 189.000 6.709.500 198.450 7.044.975

2.19 Plan bilansa uspeha

Na bazi napred navedenih podataka planiran je bilans uspeha. Bilans uspeha je finansijski izvetaj u kome se prikazuju prihodi i rashodi privrednog drutva sa ciljem utvrivanja rezultata poslovanja (ostvarene dobiti ili gubitka) u odreenom vremenskom periodu. Logino, sadrinu bilansa uspeha ine prihodi i rashodi s tim da se naroito istie struktura prihoda i rashoda. Bilans uspeha je osnovu za izvoenje sve narednih obrauna u okviru plana.

Isti se daje u narednoj tabeli (din):


I II III

I Ukupan prihod od prodaje proizvoda 6.390.000,00 6.709.500,00 7.044.975,00 II Ukupni rashodi (1+2) 5.792.840,00 6.029.385,59 6.253.009,33 1, Ukupni poslovni rashodi: materijalni trokovi 4.431.340,00 4.659.272,00 4.898.100,60 amortizacija 232.500,00 232.500,00 232.500,00 bruto zarade 1.020.000,00 1.020.000,00 1.020.000,00 nematerijalni trokovi 94.000,00 94.000,00 94.000,00

2, Ukupni rashodi iz finansiranja: kamate 23.613,59 8.408,73 provizija banke (garancija) 15.000,00

III Bruto dobit (I-II) 597.160,00 680.114,41 791.965,67 IV Porez 15 % (III) 89.574,00 102.017,16 118.794,85 V Neto dobit (III-IV) 507.586,00 578.097,25 673.170,82

167

2.20 Plan obrtnih sredstava

Ulaganja u obrtna sredstva su izvedena iz ostalih elemenata investicija, a pre svega iz ukupno planiranog obima aktivnosti: u finansijskom smislu iz vrednosti ukupnog prihoda.

Visina ulaganja u obrtna sredstva po pravilu se utvruje na osnovu vrednosti ukupnog prihoda i drugih obraunskih veliina iz bilansa uspeha i prosenog koeficijenta obrta pojedinih kategorija obrtnih sredstava i obaveza.

Potrebna obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeu obrtnih sredstava i rasploivih izvora iz tekueg poslovanja.

Plan obrtnih sredstava daje se u narednoj tabelu (din,):

R. br.

Opis Godinje potrebe

Br, dana vezivanj

a (raspolo

.)

365 dana godinje

Potrebno obrtnih sredstava u godinama veka projekta

I II III I II III

1 Zal, sir, i mat, (mat, trokovi) 4.431.340 4.659.272 4.898.101 15 24 182.110 191.477 201.292

2 Zal, nedovrene proizvodnje (uk, rashodi) 5.792.840 6.029.386 6.253.009 7 52 111.096 115.632 119.921

3 Zal, gotovih proizvoda (UR) 5.792.840 6.029.386 6.253.009 20 18 317.416 330.377 342.631

4 Potraivanja (UP) 6.390.000 6.709.500 7.044.975 30 12 525.205 551.466 579.039 5 Sredstva na ,R, (UP) 6.390.000 6.709.500 7.044.975 2 183 35.014 36.764 38.603

A Plan potrebnih obrtnih sredstava 1.170.840 1.225.716 1.281.485

6 Dobavljai (koliko sirovina i materijala) 4.431.340 4.659.272 4.898.101 7 52 84.985 89.356 93.936

7 Amortizacija (koliko iznosi) 232.500 232.500 232.500 15 24 9.555 9.555 9.555

8 BLD (koliki su) 1.020.000 1.020.000 1.020.000 15 24 41.918 41.918 41.918 9 Obaveze iz dobiti (porez) 89.574 102.017 118.795 15 24 3.681 4.192 4.882

V Izvori iz tekueg poslovanja V=6 do 9 140.138 145.021 150.291

S

Potrebna ulaganja u obrtna sredstva (A-B) 1.030.702 1.080.695 1.131.194

2.21 Ukupno investiciono ulaganje Ukupno investiciono ulaganje daje se u narednoj tabeli (din):

R, br, Opis Uneta sredstva god,

Nova ulaganja (u invest, god,) Suma %

I Osnovna sredstva 0 1.550.000 1.550.000 60,06 objekti 0 0,00 osnovno stado 0,00 viegodinji zasadi 0,00 oprema 1.550.000 1.550.000 60,06

II Obrtna sredstva 1.030.702 1.030.702 39,94

Ukupno (I+II) 1.030.702 1.550.000 2.580.702 100,00

168

2.22 Izvori finansiranja

Izvori finansiranja daju se u narednoj tabeli (din):

R, br, Opis Uneta vrednost god. Nova ulaganja u "0" invest. God. Suma %

I Sopstveni izvori 1.030.702 550.000 1.580.702 61,25

osnovna sredstva 0 550.000 550.000 21,31

obrtna sredstva 1.030.702 1.030.702 39,94

II Tui izvori

Kredit 1.000.000 1.000.000 38,75

Ukupno: (I+II) 1.030.702 1.550.000 2.580.702 100,00

2.23 Finansijski tok

Praenje finansijskih tokova i umenost u upravljanju finansijskim sredstvima je najznaajniji faktor poslovnog uspeha. esto najsavremenija oprema i najkvalitetniji kadrovi uz loe upravljanje finansijama mogu da umesto do uspeha dovedu do gubitaka i neuspeha.

Finansijski tok predstavlja ukupne novane odlive i prilivi sredstava. Obraunava se na osnovu bilansa uspeha, obrauna ukupnih investicija i obrauna obrtnih sredstava.

Finansijski tok prikazan je u narednoj tabeli (din): R, br, Opis

Period ulaganja "0"

Godine veka trajanja

I II III

I Ukupni primitci: (1+2+3) 2.580.702 6.390.000 6.709.500 8.928.177 1 Ukupni prihod od prodatih proizvoda 6.390.000 6.709.500 7.044.975 2 Izvori finansiranja 2.580.702 0 0 0 sopstvena sredstva 1.580.702 tua sredstva 1.000.000 3 Ostatak vrednosti projekta 0 0 0 1.883.202 osnovna sredstva 852.500 obrtna sredstva 1.030.702

II Ukupni izdaci: (4+5+6+7) 2.580.702 5.699.907 6.449.299 6.654.407 4 Investicije: (tb,6,4,) 2.580.702 osnovna sredstva 1.550.000 obrtna sredstva 1.030.702 49.993 50.499 5 Poslovni rashodi (bez amortizacije) 5.560.340 5.796.886 6.020.509 6 Porezi iz dobiti 89.574 102.017 118.795 7 Obaveze prema izvorima finansiranja 499.898 515.102 Neto primitci (I-II) 0 690.093 260.201 2.273.771

169

2.24 Vreme povratka investicije

Vreme povratka investicije izraunato je na osnovu neto primitaka iz prethodne tabele i prikazano u narednoj tabeli:

R. br. Godina Godinji neto tok Ostatak dugor, ulaganja 1 0 0,00 -2.580.702,16 2 I 690.092,74 -1.890.609,42 3 II 260.201,04 -1.630.408,39 4 III 2.273.770,55 643.362,16

Prema izvedenim obraunima povrat investicije je u treoj godini projekta.

2.25 Ekonomski pokazatelji investicije Izvedeni su pokazatelji:

a) akumulativnosti A 1 = 22,72% A 2 = 26,08%

b) ekonominosti

E 1 = 1,11 E 2 = 1,13

2.26 Plan upravljanja rizikom

Prelomna taka predstavlja prag rentabilnosti. U pitanju je jednostavan instrument, koji se lako primenjuje.

Prelomna taka predstavlja onaj obim aktivnosti (obim proizvodnje i prodaje, moe biti iskazan i koliinski i vrednosno) na kome se izjednaavaju ukupni prihodi sa ukupnim trokovima. Na tom nivou rentabilnost preduzea jednaka je nuli. Na tom nivou preduzee je pokrilo fiksne trokove i do tog momenta nastale varijabilne trokove.

Prelomna taka je onaj obim aktivnosti na kom se izjednaavaju kontribucioni rezultat i fiksni trokovi, neto rezultat je jednak nuli.

R. br.

Opis Godine veka projekta I II III

1 Ukupan prihod od prodatih proizvoda 6.390.000 6.709.500 7.044.975

2 Varijabilni trokovi 4.525.340 4.753.272 4.992.101

3 Fiksni trokovi - ukupni 1.267.500 1.276.114 1.260.909

4 Marginalni rezultat (prih. varijab. Tro.), (1)-(2) 1.864.660 1.956.228 2.052.874

5 Prelomna taka rentabilnosti - vrednosno: (3/2)/(1-(2/1))= 4.343.593 4.376.833 4.327.138

6 Stepen sigurnosti 1-5/1*100 32,03 34,77 38,58

170

3 Zakljuna ocena projekta Zakljuak treba da bude saet i jasan. NPR. Na osnovu projektovanih veliina i izvedenih prorauna mogu se doneti sledei zakljuci:

- projekt ostvaruje dobit - finansijski tok je neutralan u godini investicije, - vreme povrata investicije je u treoj godini projekta, - izvedeni ekonomski pokazatelji su veoma dobri:

a) akumulativnosti A 1 = 22,72% A 2 = 26,08%

b) ekonominosti E 1 = 1,11 E 2 = 1,13

- stepen sigurnosti je dobar i omoguava smanjenje obima

proizvodnje prema godinama planiranog perioda:

I 32,03 %

II 34,77 %

III 38,58 %

4 Prilozi

U prilozima je mogue dostaviti svu prateu dokumentaciju. U PRILOGU MATERIJALA DOSTAVLJEN JE EXCEL FAJL KOJI SLUI ZA

OBRAUN PODATAKA U PLANU. PRILIKOM KORIENJA EXCELAPLIKACIJE UNOS SE VRI SAMO U POLJA NAZNAENA UTOM BOJOM.

171

IV) FINANSIJSKI IZVETAJ

Za relizciju projekta je odobreno ukupno 700.000 dinr. Ovaj iznos je uplaen u celosti u dve rate. Sredstva su uglavnom utroena u skladu sa finansijskim planom projekta. Struktura utroenih sredstava prikzuje se u sledeoj tbeli:

Tabela 43: Struktura utroenih sredstava za realizaciju projekta

Red. broj VRSTA TROKOVA

Bruto iznos (RSD)

Neto iznos*

Struk. (u %) Broj priloga

1 Reij Fkultetet i Deprtmn - 10% 70000 10,0% 1

2 Osttk sredstv z relizciju projekt: 630000 90,0%

3 Dr Veljko Vukoje - utorski honorr 290000 220574 41,4% 2, 3 i 4

4 Dr Vldislv Zeki - utorski honorr 160000 121696 22,9% 3 i 4

5 Mr Drgn Mili - utorski honorr 60000 45636 8,6% 3

6 Sveg nknde predv (3+4+5) 510000 387906 72,9%

7 Putni trokovi** 88935 12,7% 5, 6, 7, 8

8 Mterijlni trokovi - toner i CD 31065 4,4% 9 i 10

9 Neutroen sredstv 0 0,0%

UKUPNI TROKOVI (1 do 9) 700000 100,0%

** Na deo iznosa putnih trokova takoe se plaa porez.

* N utorske honorre plju se porezi i doprinosi od 23,94%

Njvei deo sredstv utroen je n nknde z rd lnov projektnog tim, u vidu

utorskih honorr, ko to je i plnirno u prijavi projekt. Ovo je ssvim logino, kd se im u vidu krkter poslov koji su obavljani kroz realizaaciju projektnih aktivnost.

N priloenim izvodim (prilozi 2 do 8) vide se smo neto iznosi utorskih honorr, odnosno putnih trokov. Porezi i doprinosi se plju zbirno n nivou fkultet, to s nlzi n drugim izvodim, li se moe videti iz druge priloene dokumentcije. Porezi i doprinosi na autorske honorare su 23,94%. Ovaj procenat kod putnih naloga nije fiksan, zavisi od iznosa, broja putnih naloga i jednom mesecu.

Rukovodilc projekt: Dekn:

Prof. dr Veljko Vukoje Prof. dr Miln Popovi ________________________ __________________________

172

P R I L O Z I:

I) ifarnici proizvodnji i drugih mesta trokova Prilog 1.1. ifre ratarske i povrtarske proizvodnje Prilog 1.2. ifre voarske i vinogradarske proizvodnje Prilog 1.3. ifre stoarske proizvodnje Prilog 1.4. ifre preradnih proizvodnji Prilog 1.5. ifre pomonih i optih mesta trokova Prilog 1.1. ifre ratarske i povrtarske proizvodnje

Red. ifra Naziv Povrina Godina Namena Sorta/ Uslovi Navodnja- Napo- broj proizvodnje proizvodnje (ha) zavretka M / S* hibrid O / Z** vanje (ha) mena 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 90101 Penica 2 90102 Ra 3 90103 Jeam pivski 4 90104 Jeam stoni 5 90105 Ovas 6 90110 Kukuruz 7 90111 Sirak Itd.

65 91111 Crni koren 66 91201 Crni luk 67 91202 Beli luk 68 91203 Praziluk 69 91204 Vlaac 70 91301 Krompir Itd.

91 91601 Paradajz 92 91602 Paprika 93 91603 Plavi patlidan 94 91604 Bamija 95 91605 Lubenica i dinja 96 91606 Krastavac 97 91701 Graak 98 91702 Boranija Itd. Ostalo- upisati ta U K U P N O

* M - merkantilna; S - semenska ** O - proizvodnja na otvorenom; Z - proizvodnja u zatienom prostoru

173

Prilog 1.2. ifre voarske i vinogradarske proizvodnje Red. ifra Naziv Povrina Godina Namena Sorta Uslovi Navodnja- Napo- broj proizvodnje proizvodnje (ha) zavretka M / S* O/ Z** vanje (ha) mena 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 92101 Jabuka 2 92102 Kruka 3 92103 Dunja 4 92111 ljiva 5 92112 Trenja 6 92113 Vinja 7 92114 Breskva 8 92115 Kajsija 9 92121 Orah 10 92122 Lenik 11 92123 Kesten 12 92124 Badem 13 92131 Jagoda 14 92132 Malina 15 92133 Kupina 16 92134 Ribizla 17 92135 Ogrozd 18 92136 Borovnica 19 92201 Stono groe 20 92202 Vinsko groe i t d .

21 94001 Proizvodnja rua 22 94002 Proizvodnja karanfila 23 94003 Proizvodnja orhideja 24 94004 Proizvodnja gladiola i t d .

25 94701 Proizvodnja dekorativnog

drvea Ostalo- upisati ta U K U P N O

174

Prilog 1.3. ifre stoarske proizvodnje

Red. ifra Naziv KAPACITET Rasa Uslovi proizvodnje

S / P/ K*

Napo- broj proizvodnje proizvodnje J. M. Veliina mena

( grlo/ ...) 1 2 3 4 5 6 7 8 1 93001 Proizvodnja mleka-krave 2 93010 Proizvodnja mleka-junice 1-2 god. 3 93011 Proizvodnja mleka-junice do 1 god. 4 93012 Proizvodnja mleka-telad 2-6 mes. 5 93013 Proizvodnja mleka-telad do 2 mes. 6 93020 Tov junadi 7 93021 Usluan tov junadi 8 93030 Bikovi za priplod 9 93101 Priplodne krmae

10 93102 Nazimice za priplod 11 93103 Prasad 12 93110 Tov svinja 13 93111 Usluni tov svinja 14 93120 Nerastovi za priplod 15 93200 Koke nosilje 16 93201 Matino jato - koke 17 93202 Pilenke 18 93203 Pilii 19 93210 Brojleri 20 93220 urke 21 93230 Guske 22 93240 Plovke 23 93300 Ovce 24 93310 Jagnjad do 6 meseci 25 93311 iljead - ovce 26 93330 Ovnovi za priplod 27 93340 Koze 28 93341 Jarad do 6 meseci 29 93342 iljead-koze 30 93360 Jarci za priplod 31 93400 Konji 32 93500 Proizvodnja meda 33 93510 Kunii 34 93520 Proizvodnja pueva 35 93530 Proizvodnja ostalih ivotinja Ostalo- upisati ta U K U P N O

* S - stajski sistem dranja; P - panjaki sistem dranja, K - kombinovani sistem dranja

175

Prilog 1.4. ifre preradnih proizvodnji Red. ifra Vrsta Naziv KAPACITET Uslovi Napo- broj proizvodnje prerade proizvodnje J. M. Veliina proizvodnje mena 1 2 3 4 5 6 7 8 1 95001 Prerada penice 2 95003 Prerada kukuruza 3 95004 Prerada soje 4 95005 Prerada suncokreta 5 95101 Prerada paprike 6 95102 Prerada paradajza 7 95103 Prerada cvekle 8 95104 Prerada graka 9 95105 Prerada kupusa i t d .

10 95201 Prerada jabuka 11 95202 Prerada kruka 12 95203 Prerada dunja 13 95204 Prerada ljiva 14 95205 Prerada trenja 15 95206 Prerada vinja 16 95207 Prerada breskva 17 95208 Prerada kajsija 18 95209 Prerada malina 19 95210 Prerada groa i t d .

20 95401 Prerada govedarskih proizvoda 21 95402 Prerada svinjarskih proizvoda 22 95403 Prerada ivinarskih proizvoda 23 95404 Prerada ovijih proizvoda 24 95405 Prerada kozjih proizvoda 25 95406 Prerada ribarskih proizvoda 26 95407 Prerada pelinjih proizvoda Ostalo- upisati ta U K U P N O

176

Prilog 1.5. ifre pomonih i optih mesta trokova Red. broj ifra Naziv MT

maina (kom)

Kapaci-tet

Godina nabavke

Vek upotrebe

970 Pomona mesta trokova1 97001 Laki traktori

2 97002 Srednji traktori

3 97003 Teki traktori

4 97004 Superteki traktori

5 97005 Guseniari

6 97011 Kombajn univerzalni

7 97012 Specijalni kombajn

8 97030 Prikljune maine

9 97041 Transportna sredstva

10 97050 Meaona

11 97051 Sistem za navodnjavanje

12 97052 Suaraitd.

980 Opti trokovi13 9801 Opti trokovi gazdinstva

14 9802 Opti trokovi biljne proizvodnje

15 9803 Opti trokovi stoarstva

II) Kalkulacije i obrauni

Prilog 2.1. -820 Prilog 2.2. -549 Prilog 2.3. Zbirna k

177

Prilog 2.1.: -820

MZT - 820 Gorivo D2:Snaga: 117 w UK. Utroeno: 2313 lit. Uku. bez goriva:Broj maina: 1 kom P-nje 2011: 2025 lit. 107433 din.ifra: 97002 Kvota: 53.06 din/lit.

Red. K o l i i n a I Z N O Sbroj VRSTA TROKOVA .. ukupno din/lit. ukupno %

1 2 3 4 5 6 7 8

1 Gorivo lit. 2313 101.6 101.6 235030 68.62 Mazivo lit. 57.83 235.5 5.9 13619 4.0

Odravanje: 17.8 41174 12.03 - rezervni delovi 10.6 24560 7.24 - potroni materijal 0.4 962 0.35 - strane usluge 4.9 11360 3.36 - trokovi rada 1.9 4292 1.37 Ostalo 0.3 630 0.2I VARIJABILNI TROKOVI 125.6 290453 84.88 Amortizacija 16.6 38400 11.29 Osiguranje 1.3 3030 0.910 Kamata 0.0 0 0.011 Takse i sl. 4.2 9650 2.812 Ostalo 0.4 930 0.3II FIKSNI TROKOVI 22.5 52010 15.2

III UKUPNO ( I + II ) 148.0 342463 100

Cena

178

Prilog 2.2. -549

IMT - 549 Gorivo D2: lit.Snaga: 117 w UK. Utroeno: 2089 lit. Uku. bez goriva:Broj maina: 1 kom P-nje 2011: 2048 lit. 48514 din.ifra: 97001 Kvota: 23.68 din/lit.

Red. K o l i i n a I Z N O Sbroj VRSTA TROKOVA .. ukupno din/lit. ukupno %

1 2 3 4 5 6 7 8

1 Gorivo lit. 2089 101.6 101.6 212242 81.42 Mazivo lit. 41.78 235.5 4.7 9839 3.8

Odravanje: 13.0 27260 10.53 - rezervni delovi 8.4 17580 6.74 - potroni materijal 0.4 810 0.35 - strane usluge 2.0 4230 1.66 - trokovi rada 2.2 4640 1.87 Ostalo 0.2 520 0.2I VARIJABILNI TROKOVI 119.6 249861 95.88 Amortizacija 0.0 0 0.09 Osiguranje 1.2 2555 1.010 Kamata 0.0 0 0.011 Takse i sl. 4.0 8340 3.212 Ostalo 0.0 0.0II FIKSNI TROKOVI 5.2 10895 4.2

III UKUPNO ( I + II ) 124.8 260756 100

Cena

179

Prilog 2.3. Zbirna k

ZBIRNO TRAKTORI Gorivo D2:

UK. Utroeno: 6907 lit. Uku. bez goriva:

Broj maina: 1 kom

P-nje 2011: 5910 lit. 293356 din. ifra: Kvota: 49.64 din/lit.

Red.

K o l i i n a

Cena I Z N O S

broj VRSTA TROKOVA .. ukupno din/lit. ukupno %

1 2 3 4 5 6 7 8

1 Gorivo

lit. 6907 101.6 101.6 701739 70.5 2 Mazivo

lit. 152.21 235.5 5.2 35845 3.6

Odravanje:

16.5 113996 11.5 3 - rezervni delovi

10.2 70780 7.1

4 - potroni materijal

0.4 3022 0.3 5 - strane usluge

4.2 28710 2.9

6 - trokovi rada

1.7 11484 1.2 7 Ostalo

0.4 2490 0.3

I VARIJABILNI TROKOVI 408.8 854070 85.8

8

Amortizacija

13.5 93400 9.4 9 Osiguranje

1.0 7025 0.7

10 Kamata

1.4 9600 1.0 11 Takse i sl.

4.2 29220 2.9

12 Ostalo

0.3 1780 0.2 II FIKSNI TROKOVI 67.5 141025 14.2

III UKUPNO ( I + II ) 476.4 995095 100

1 Uvod1.1 Start-up plan1.2 Interni plan1.3 Investicioni plan1.4 Plan izvodljivosti

2 Delovi poslovnog plana2.1 Projektni zadatak2.2 Trokovi materijala2.3 Formiranje prodajnih cena2.4 Plan realizacije projekta2.5 Obim proizvodnje2.6 Ulaganje u osnovna sredstva 2.7 Direktni materijani trokovi 2.8 Direktni materijalni trokovi ukupni2.9 Plan trokova spoljnih usluga2.10 Plan trokova elektrine energije2.11 Ostali materijalni trokovi2.12 Plan ukupnim direktnih materijalnih trokova sa strukturom2.13 Trokovi amortizacije 2.14 Trokovi zarada 2.15 Plan nematerijlnih trokova2.16 Plan optih trokova2.17 Plan otplate kredita2.18 Plan ukupnog prihoda2.19 Plan bilansa uspeha2.20 Plan obrtnih sredstava2.21 Ukupno investiciono ulaganje 2.22 Izvori finansiranja 2.23 Finansijski tok2.24 Vreme povratka investicije2.25 Ekonomski pokazatelji investicije2.26 Plan upravljanja rizikom

3 Zakljuna ocena projekta4 Prilozi

Documents

Biznis Planovi Zekic