Bilten takmienja 2013/2014

  • View
    222

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Bilten takmienja 2013/2014

  • DRUXTVO MATEMATIQARA SRBIJE

    MATEMATIQKA TAKMIQEA

    SREDOXKOLACA

    2013/2014.

    Nix, 2014.

  • Organizacioni odbor 56. Dravnog takmiqea izmatematike

    1. Profesor dr Aleksandar Lipkovski, predsednik DMS

    2. iana Zlatanovi, direktor Gimnazije ,,Bora Stankovi

    3. Nenad Toti, profesor Gimnazije ,,Bora Stankovi

    4. Branko Anti, profesor Gimnazije ,,Bora Stankovi

    5. Slaana Kvai, profesor Gimnazije ,,Bora Stankovi

    6. Slavixa Kosti, profesor Gimnazije ,,Bora Stankovi

    7. Slavoub Milosavevi, qlan Izvrxnog odbora DMS

    8. ubixa Dini, predsednik NO Podrunice matematiqara Nix

    9. Marko Radovanovi, predsednik Republiqke komisije

    Pokrovitei takmiqea

    1. Grad Nix

    2. Gradonaqelnik Nixa dr Zoran Perixi

    3. Euroturs Nix

    4. Direkcija za izgradu Grada Nixa

    5. Turistiqka organizacija Grada Nixa

    6. Yumis Nix

    7. Pekara Brankovi

    8. Pink taksi

    9. Delhaize Srbija

    Redakcija i obrada: Marko Radovanovi

  • 1

    Nix ime, znaqaj, istorija...

    Nix, jedan od najznaqajnih i najstarijih gradova na Balkanu po-znat kao ,,Kapija Istoka i Zapada zbog svog geografskog poloaja.Kao veoma vana raskrsnica na kojoj su se susretali Istok i Zapad,Nix je oduvek bio veoma bitno mesto i meta potencijalnih osvajaqa.U vreme antike, Nix je bio qvst i neosvojiv rimski logor i veomavana strategijska taqka.

    Veliki imperator Konstantin roen je u Nixu 274. godine i uemu je rezidenciju Medijanu. Za vreme egove vladavine grad jebio veoma snaan vojni, administrativni i ekonomski centar, a samKonstantin Veliki se rado vraao mestu svog roea. KonstantinI Veliki, rimski car od 306. do 337. godine, predstava jednu odkuqnih liqnosti u istoriji Evrope i hrixanstva. Sproveo je qi-tav niz vanih administrativnih i vojnih reformi koje su osnaileRimsko carstvo, uzdrmano velikom krizom 3. veka. egova uloga udaoj istoriji Evrope bila je presudna kao prvi rimski vladar kojije prihvatio hrixanstvo, dotad veru progoene maine, Konstantinje pokrenuo hristijanizaciju Carstva, qime je, uz osnivae Konsta-ntinopoa, postavio temee buduem Vizantijskom carstvu. Kaoprvi hrixanski car, veliki dobrotvor i ktitor hrixanske crkve,Konstantin je nakon smrti bio kanonizovan. U pravoslavnim crkvamapoxtuje se kao svetac i ravnoapostolni car. U Srpskoj pravoslavnojcrkvi sveti Konstantin se slavi zajedno sa svojom majkom, svetomJelenom, 3. juna po novom (gregorijanskom), odnosno 21. juna po starom(julijanskom) kalendaru.

    U vremenima koja su nastupila, Nix je bio vixe puta razaran iosvajan. Huni su osvojili i razorili Nix 441. godine, da bi gakasnije obnovio Justinijan Veliki. Sloveni naseavaju grad 540.godine. Nakon krae kolonizacije od strane Vizantije u 11. vekuu Nix prodiru Ugri, da bi nakon nestalnog perioda u koje je gradprelazio iz grqke u ugarske ruke, konaqno postao srpski, ali samo nakratko.

    Nakon zlatnog perioda ekspanzije srpske drave pod Nemaiima,Nix biva prvi na udaru turske najezde, tako da ga sultan Murat uzi-ma od kneza Lazara 1386. Nakon propasti srpske kneevine i kratko-trajne vladavine Brankovia, grad na Nixavi konaqno biva izguben1448. U periodu turske vlasti je izgraena tvrava 1723. godine ita monumentalna graevina spada u jednu od najboe oquvanih i na-jlepxih te vrste na Balkanu.

    U toku Prvog srpskog ustanka odigrala se quvana bitka na Qegrunadomak Nixa 31. marta 1809. U oj je poginulo oko 3000 srpskihustanika na qelu sa hrabrim resavskim vojvodom Stevanom Sine-liem. Kao rezultat ovog poraza nastao je straviqan spomenik eleKula, jedinstven u svetu, do danaxih dana delimiqno oquvan.

    Grad je za vreme kneza Miloxa i kneza Mihaila i dae bio u

  • 2

    turskim rukama, a Osmanlije e iz ega biti zauvek oterane 1878.nakon dugih i texkih borbi. Knez Milan je 11. januara 1878. uxao uNixku tvravu i tim simboliqno oznaqio poqetak nove epohe u isto-riji grada.

    Za vreme Prvog svetskog rata Nix postaje prestonica Srbije.Vlada i Narodna skupxtina su prexli iz Beograda u Nix. U emuje, izmeu ostalog, primen telegram kojim je Austro-Ugraska obja-vila rat Srbiji a donesena je i quvena Nixka Deklaracija 7. dece-mbra 1914. godine. Nakon zavrxetka rata i osloboea Srbije, Nixpostaje centar toga dela drave. Izbijaem Drugog svetskog ratai kapitulacijom Kraevine Jugoslavije, nastupaju texka vremena zagrad Nix i egove itee. Kao veoma bitna stratexka taqka naraskrsnici puteva koji su vodili ka Grqkoj i dae u Afriku, Nix jebio od veoma velikog znaqaja nemaqkom okupatoru. Nacistiqki okupa-tori sprovodili su represivnu politiku prema gradskom ivu i u tusvrhu bio je oformen ozloglaxeni koncentracioni logor na CrvenomKrstu, sa kog su hiade zatoqenika odvoeni na masovna streaa naBubu. U isto vreme, u okolini Nixa, bax kao i u qitavoj zemi,besneo je graanski rat, koji je dodatno pogorxao qitavo stae.

    Pobedom komunista u graanskom ratu, kao i povlaqeem nemaqkihsnaga sa prostora Balkana, Nix je konaqno osoboen 14. oktobra 1944.godine od strane Crvene armije i partizana. U posledem periodu,grad je postao administrativni, politiqki, privredni i kulturnicentar toga dela tadaxe SFR Jugoslavije. Danas je kulturni iprivredni centar june Srbije.

    Nekoliko reqi o xkoli domainu

    Gimnazija ,,Bora Stankovi traje 45 godina i moe se ponositisvojim doprinosom naxoj kulturi, nauci, privredi. Formirana je 1.semtembra 1969. godine.

    U sastavu ima 25 odeea i 740 uqenika rasporeenih u trismera: prirodno-matematiqki, druxtveno-jeziqki i informatiqki.Jedno odeee prirodno-matematiqkog smera je dvojeziqno-englesko.Informatiqki smer postoji od 2006. godine i dodatno popularizujegimnaziju, nudei s jedne strane osavremeene nastavne sadraje, a sadruge potpunu raqunarsku pismenost, zadravajui pri tom neopho-dan nivo gimnazijskog obrazovaa.

    Selektivna je po izboru uqenika: od ukupnog broja uqenika koji seupisuju u prvi razred, 83% su nosioci Vukove diplome. Prolaznostuqenika na kraju xkolske godine je skoro 100% , a proseqna ocenaxkole je iznad 4.50. Na prijemnim ispitima za fakultete, uqenicinaxe xkole zauzimaju sam vrh rang lista, studenti su generacije,budui kreativni i nauqni potencijal koji dodatno afirmixe xkolui grad Nix.

    U periodu od 2001-2014. godine uqenici naxe xkole osvojili su210 dravnih nagrada iz gotovo svih predmeta, a iz matematike,

  • 3

    hemije, biologije i filozofije 6 olimpijskih nagrada, dok su na eki-pnom matematiqkom takmiqeu ,,Arhimedes osvojene dve prve nagradei vixe drugih. Znaqajno je da je nax uqenik Stefan Stefanovi osvo-jio srebrnu medau na 15. meunarodnoj filozofskoj olipijadi kojaje odrana u Antaliji, u Turskoj, u konkurenciji 55 zemaa sveta.Uqenik Ivan Damanovi je xkoli doneo jednu olimpijsku nagraduiz matematike takmiqei se u A kategoriji.

    U xkoli radi mnogo sekcija: dramska, recitatorska, novinarska,matematiqka, muziqka, likovna i brojne sporcke sekcije. Svake go-dine, za Dan xkole, organizuje se sedmodnevna proslava pod nazivomBorini dani, u kojoj uqestvuju svi qlanovi kolektiva.

    Iz mnoxtva vannastavnih aktivnosti izdvojiemo sledee: Dra-mska sekcija je u predhodnom periodu za Dan xkole izvela sledeepredstave: ,,Zapixi to Marija, ,,Svi moji uqenici, ,,Antigona,,,Kraeva jesen, ,,Vlast, ,,enski razgovori, ,,Urnebesna trage-dija, ,,Koxtana, ,,Slovo o Arseniju i egovom narodu, ,,Narodniposlanik, ,,Zla ena, ,,elava pevaqica, ,,Radovan III, ,,Pigmi-lion, ,,Profesionalac, ,,Mraqna komedija, ,,Generalna proba samo-ubistva, ,,Lari Tomson - tragedija jedne mladosti. Novinarskasekcija izdaje qasopis Boropoliten od 2005. godine. Grqki jezik, kaovid fakultativne nastave izvodi se od 2005. godine.

    Klub za ujediene nacije kroz radionice upoznaje uqenike sasistemom Ujediinih nacija, a kroz akcije obeleava meunaro-dne praznike proglaxene od strane Ujediinih nacija (Dan zaxtiteivotne sredine, Dan udskih prava, Dan tolerancije...)

    Jedno od obeleja xkole je rad na meunarodnim i dravnim pro-jektima qime se ostvaruje sarada sa brojnim dravnim i obrazovniminstitucijama i nevladinim organizacijama. Meunarodni projektiu koje je xkola ukuqena su : PASCH, ACES,CONNECTING CLASS-ROOMS, Junior Achievement Serbia, ,,Konstatinovo sunce slobode. Za-sluuje da se navede i sarada sa brojnim dravnim i obrazovniminstitucijama: Jedna xkola, jedan spomenik, Join Multimedia, Seeli,projekti sarade preko Beogradske Otvorene Xkole, Mladi Istra-ivaqi Srbije...

    Zbog ostvarenih rezultata iz matematike u dugogodixem peri-odu, naxoj xkoli je ukazano poveree Druxtva matematiqara Srbijeza organizovae tri znaqajne manifestacija: Republiqkog takmiqeaiz matematike 2004. i 2014. godine i Srpske matematiqke olimpijade2010. godine.

    O kontinuiranom kvalitetnom radu Xkole svedoqe i nagrade kojeje dobila kao xto je ,,25. maj, ,,Uqite Tasa, a 2004. xkola je pro-glaxena za najbou u Srbiji iz hemije od strane fondacije Kosti.Pored navedenog, xkolske 2008/2009. godine Ministarstvo prosveteproglasilo je Gimnaziju ,,Bora Stankovi za qetvrtu po popu-larnosti u Srbiji, a za prvu u Nixkom regionu.

  • 4

    REPUBLIQKA KOMISIJAza takmiqea iz matematike uqenika sredih xkola,

    xkolska godina 2013/2014.

    1. Balti mr Vladimir, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

    2. Barali dr ore, Matematiqki institut SANU, Beograd

    3. Baxi dr Bojan, PMF, Novi Sad

    4. Boin dr Vladimir, Matematiqki fakultet, Beograd

    5. Doroslovaqki dr Rade, FTN, Novi Sad

    6. Dugoxija dr ore, Matematiqki fakultet, Beograd

    7. iki Marko, PMF, Nix

    8. ori Milox, Matematiqki fakultet, Beograd

    9. uki Duxan, Maxinski fakultet, Beograd

    10. Ili dr Aleksandar, PMF, Nix

    11. Kneevi mr Mian, Matematiqki fakultet, Beograd

    12. Krtini dr ore, Matematiqki fakultet, Beograd

    13. Luki dr Milivoje, Rajs, SAD

    14. Marinkovi Rastko, Kaevaqka gimnazija, Kaevac

    15. Markovi dr Petar, PMF, Novi Sad

    16. Mati dr Ivan, Djuk, SAD

    17. Milosa