Biblioteka Ogledalo kwiga 15 · 2020. 4. 16. · Biblioteka Ogledalo kwiga 15. ... emo ti v no i crno h u mor no, dok Ra j ko Lu k aå spa j a mi to v e i le gen de iz da le ke i

Biblioteka Ogledalo

kwiga 15

Copy right © 2011 Alek san dar B. La ko viñ

Copy right © 2011za Srbi ju, AGORA

Ova pu bli ka ci ja se u ce li ni ili u de lo vi ma ne sme um noæava ti,

preãtam pa va ti ili pre no si ti u bi lo ko joj for mi ili bi lo ko jim

sred stvom bez do zvo le auto ra ili izda vaåa, ni ti moæe bi ti na

bi lo ko ji dru gi naåin ili bi lo ko jim dru gim sred stvima

dis tri bu ira na ili um noæava na bez odo bre wa izda vaåa. Sva pra va

za objav qi va we ove kwi ge zadræava ju autor i izda vaå po

odred ba ma Za ko na o autor skim pravima.

Alek san dar B. La ko viñ

DNEV NIK GLASOVA

Ese ji i pri ka zi srpske pe sniåke pro duk ci je 2008-2009

.

O KWIGA MA KAOMO GUÑNOSTIMA

Mno go je ra zlo ga zaãto kwiæev ne pri ka ze i ese jete kuñe sav re me ne srpske pe sniåke pro duk ci je sa bra ti uje dnu kwigu.

Pre sve ga, oåito da je kwiæar ska mreæa u nas pot pu node vas ti ra na i bez ika kvih na zna ka i obeñawa da ñe se ona usko ri je vre me obno vi ti, ãto znaåi da no ve pe sniåkekwige, tri de ce ni je veñ, ne pu tu ju iz Be o gra da uunu traãwost, izu zev ne ko li ko kwiga viãe po zna tih ne gopri zna tih pe sni ka i to uglav nom pre ko sve ma lo broj ni jihakvi zi te ra. Kwige pe sa ma iz unu traãwos ti u srpskupres to ni cu ni ra ni je ni su kon ti nu ira no pris ti za le, ada nas i ne kreñu. Izgle da da i xinov ski Du nav ome tapro tok sti ho va sa se ve ra ka srcu i ju gu Srbi je, i obra tno,ãto na vo di na zakquåak da su, naæalost, kwige sav re me nih srpskih pe sni ka sve ne dos tu pni je i åita oci ma ikri tiåari ma. Do pri nos su da li i „no vo kom po no va ni”izda vaåi, ne za in te re so va ni za po je di naånu dis tri bu ci ju i pu bli ko vawe svojih izdawa.

U ma te ri jal noj ne maãti ni ko ja du go tra je u åita vomdruãtvu i u di le mi da li do pu ni ti pos to jeñi kwiænifond vre dnim kwiga ma ili „ãund”-li te ra tu rom ko ja se,na ne sreñu i sra mo tu, sve viãe åita, åel ni ci grad skihbi bli ote ka prvu giqoti nu su uåini li nad kwiga masti ho va i kwiæev ne kri ti ke, te na bi bli oteåkimpo li ca ma ne ma pe sniåkih i ese jis tiåkih kwiga da ti ra nihpo sledwe dve-tri decenije.

Na ta kav naåin se us pos tavqa sve veña mar gi na li za ci ja pe sni ka i pe sniãtva, kao pla ne tar na po ja va. Na ma toda nas ni je po tre bno, åak je i po gu bno po nas. U sav re me nomsrpskom pe sniãtvu, mi sleñi pre sve ga na wegov sadræajko ji nam ot kri va o åemu to srpski pe sni ci u ime svih nasbri nu, ñute i bo lu ju, oåigle dno da su pri su tni i proãlosti sa daãwost, ali i mo guña i poæeqna bu duñnost, u odno suna ovu pre teñu ãto nam se po taj no sve bliæe pri miåe. Uda naãwoj po ezi ji je gla sno pro go vo rio bol i po je din ca iko lek ti va. I oprav da ni strah. I oseñawe opãteugroæenos ti, kao i be znaœa. I iro ni ja kao ot klon odpos to jeñeg. Ali i pro miãqawa, kao i pri viœewa ko ja,sve do ci smo, pos ta ju pro roåka pre dviœawa. U srpskomsav re me nom pe sniãtvu je åitav naã æivot. Usud i udes.

5

Prvo li ki ipos tas i bu duñi poæeqni i mo guñi do me ti. Dasu naãe pe sni ke paæqivo åita li oni ko ji su mo gliuti ca ti na opãta druãtve na zbi vawa i da su ih pra vil notu maåili, si gu ran sam da ne bi bi lo, da nas sve pri su tnema te ri jal ne i du hov ne os ku di ce, gubitka Ko so va,fra gmen ta ci je, de per so na li za ci je, tran zi ci je, crnihpe ta ka, ero zi je sve ga i svaåega, izo la ci je od sva ko ga, pa iod se be. Ili bi ih, ma kar, sprem ni ji i dos to jan stve ni jidoåeka li, te ni wiho ve po sle di ce ne bi po pri mi le ova kvera za ra juñe di men zi je, a is tov re me no i uæur ba no iudvo riåki pri hva ta ne od nas samih.

Sto ga je do mi nan tno te mat sko po la ziãte sav re me nogsrpskog pe sniãtva naãa tre nu tna za je dniåka ugroæenostuz oseñaj izne ve re nos ti i opãte od baåenos ti. Oprav da none za do voqstvo sa zbuwenoãñu, ne snaœenoãñu i be zna dom i je din ke i na ci ona Duãko No va ko viñ izraæava tik uzpo vod i uzrok pe sme, erup tiv no, bes kom pro mi sno,emo tiv no i crno hu mor no, dok Raj ko Lu kaå spa ja mi to ve ile gen de iz da le ke i bliæe proãlos ti ne sa mo satra di ci jom na ci ona ko jem i pi sac pri pa da, veñ i sanaãom zbiqom, kao svo jev rstan kon tra punkt. BoæidarÃuji ca, inaåe do sle dan kao pe snik, ne gu jekri tiåko-iro niåki i bun tov niåki odnos, liãen ilu zi je i pa te ti ke, a Æivo rad Ne deqko viñ na ra tiv no-me di ta tiv noopo miwe na gu bi tak ma lih, obiånih i si tnih do gaœaja,po ja va i qudi. No vi ca Ta diñ je osmi slio za vi dnoboãov sko de mon sko sta niãte iapo ka lip tiåno-fan tas tiånu sli ku bes kuñni ka ipro gna ni ka. Ne obiåan je i pov ra tak se lu Slo bo da naZu ba no viña ko ji ni je sa mo upo zo rewe da svet pri ro de ni jesu pro tnost odno sno ne ko dru go i ne po zna to li ce æivo ta,veñ ono pr(a)vo, uvek pri su tno u na ma, ma da po ne kad neizgleda tako.

Za odla zak, u pi tawu su pu to vawa, opre de li li su seMi lan Œorœeviñ, Zo ran Peãiñ Si gma i De jan Iliñ. ZaŒorœeviña pe sma je wegov le teñi pre dmet, a po gon skosred stvo je maãta. Pe snik, ka ko i do li ku je sva kom voœipu ta, zna laåki odreœuje marãru tu, vre me i ka rak terpu to vawa, kao i wiho vu sadræaj nu is puwenost, ko ja sepov re me no pre tva ra ju i u an to lo gij ske pe sme. Peãiñotva ra pi tawe da li je reå o po sledwem pu to vawu ko je nassve oåeku je ili je to pu to vawe usamqenog po je din ca ili jeto pe sniåka ima gi na ci ja ili je to for mu la ka ko da sene pa te tiåno is priåa naãa za je dniåka priåa ili je pakpe sni ko va æeqa da se be izgubqenog i izglobqenog,

6

po traæi i bo dri jar ski po sma tra iz dru ge pro jek ci je.Iliñ je za bri nut da li mi zna mo gde je smo i gde nam æivotjes te. Da li je to ta mo gde mi mi sli mo da je smo ili je ta mogde su nam pre ki nu ti i ja va i sno vi. Pe snik nas pi ta i dali smo u stawu da pre po zna mo to mes to gde mi je smo, gdenam æivot åeka svoj nas ta vak i da li smo sprem ni da sepo gle da mo u ogle da lo i ko naåno utvrdi mo da li taj likpri pa da na ma ili je reå o ne koj iznuœenoj va ri jan ti,uteãnoj, po do bnoj i kom pro mi snoj. Iliña bri ne i to da li smo u stawu da neãto ura di mo za se be, sa mo za svoj æivotili ñemo ñut ke i daqe pri hva ta ti po nuœeno.

Ot por pre ma sa daãwem i bu duñem pre o braæavao se i uino va ci je na pla nu sadræaja. Ste van Ton tiñ nasis tov re me no teãi i plaãi da su naã ra sap i sva tra gi kaBal ka na dav no ope va na u sta rogråkoj kwiæev nos ti svu dapri su tni i da od wih ne moæemo po beñi. Ne bojãa De ve tak„pro mo viãe” „priåe bivãih ra tni ka” kao pri znawauåiwenih zloåina i priv re me nog us hiñewa zbog oseñajavlas ti i moñi ko ji proæima ju na sil ni ke. Glas pe sni kaMi lo ra da Iviña „iz da na po sle” ni je glasido lo po klo ni ka, te wegov i naã za viåaj ni je savrãen, kaoni wego vi æiteqi. Bla go je Sa viñ je svo je æiliãtebe lo mar ko viñki pre o bra zio u na dre al ni i mis tiåni are al odræava juñi „ko sov ski ne pre bol” u ra zme ra ma, ko ji ma neop te reñuje sti ho ve, ne go ih joã viãe one obiåava inad stvar no ri su je. Mi li ca Li liñ Je fti mi je viñ pri pa daonim pis ci ma ko ji su u stawu da ope smo tvo ri na ci onal nepo lo me i tra ge di je, da „uja sni pra zni nu, mi sao, zbiqu”.

Qubo mir Si mo viñ åeti ri-pet de ce ni ja veñ, sve doåi da i lo kal no moæe bi ti uni ver zal no odno sno da je di nolo kal no jes te i uni ver za lo. Ovom pri go dom to je uåiniota ko ãto je sve ono sa atri bu ti ma naãeg, da naãweg,lo kal nog pos ta lo stoæer no brdo ili „pla ne ta Du nav”iznad ko jih su obla ci iz proãlos ti sa svim svo jimpeåati ma, mi sli ma, is ti na ma i za blu da ma, i da nasvaæeñim. Uoåava mo i do me te dva pe sni ka Do bro sla vaSmiqaniña i Mi la na Or liña, po obra zo vawu fi lo zo fa,ko ji su po tvrdi li da su pre sve ga pe sni ci mi sli oci povo ka ci ji. Smiqaniñ pe va juñi svoj ne do dirqivi svetseñawa gra di svo jev rsnu i po u zda nu hro ni ku naãeg do ba uko jem smo svi uåes tvo va li, dok Or liñ tra ga za suãti nom isve obu hva tnim ipos ta som sve ta i iz sav re me ne ur ba ne i izvan vre me ne per spek ti ve, na te re nu igre bro je va (åitaj –roœen da na) od je dan do sto.

7

Ni je spor no da se veñi broj naãih pe sni ka, suoåenne dos toj noãñu da nas i ov de, okreñe is to ri ji, kwiæev nojtra di ci ji, za bo ravqenoj du hov nos ti, kao ãto to i ove dvego di ne åine Zla ta Ko ciñ, Raj ko Pe trov No go, Dra go mirBraj ko viñ, Bo jan Jo va no viñ, Œorœo Sla do je, Vla di mirJa gliåiñ i Go ran Stan ko viñ, ali tre ba reñi da su svi oniiako uko reweni u proãlost za gle da ni u bu duñnost. Uti sakje da su us pe li da tra di ci ju odræe æivom, a da se pri tomne izne ve re prin ci pi i vre dnos ti mo dernog.

Ma lo broj ni su pe sni ci u åijim sti ho vi ma ni suzas tupqeni sta tus pe sni ka, pe sniãtva i pe sniåkihsred sta va kao ãto je pe sniåki je zik. Za Mi roqubaTo do ro viña reåi su bes cen i usud, bla go slov ipro klet stvo, åaro li ja i ma gi ja, sim bol pos to jawa,boæan skog stva ra laåkog svoj stva i æivo ta uopãte, ali ispo zna ja iden ti te ta po je din ca i za je dni ce, kao i smi sla, isve ga ono ga iznad i izvan to ga. Ni ko la Vujåiñ sav obu zetpro ce pi ma i la vi rin ti ma meœu reåima i izmeœu ozna ka ioznaåenih pod seña da i sam pe snik, moæda i åita lac, moæe pos ta ti zjap znawa i is traæivawa, ãto je moñ in ver zi je –pre las ka iz se be u se be, iz spoqne sfe re u se be ili iz se be u pro cep izmeœu reåi i stva ri ili iz reåi u oko li nu, iobra tno, ãto pis ci i tu maåi åine åes to. Ra dmi la La ziñpo jaãwava i pri bliæava pe sniåke i pa ra pe sniåkefe no me ne, ta ko pred stavqene da ih åita oci i tu maåi mo gudoæive ti kao mo guñe, ali wenim in ter ven ci ja ma ustvar nos ti do bi ja se u pe sma ma iro niåna ka ri ka tu ra no vestvar nos ti, ko ja je obli ko va na po uzo ru na sli ku naãepojavnosti.

Po se bnu gra nu srpskog pe sniãtva, i po zre los ti i poma sov nos ti, åine de la onih stva ra la ca ko ji su uveksprem ni na (pre)is pi ti vawe pe sme, je zi ka i pe sni ka i ko ji se ni su li bi li da ra zgraœuju kla siåno u kwiæev nos ti i daåine ra di kal ne in ter ven ci je u za teåenom je zi kupe sniãtva, kao ãto je to åita vog svog æivo ta pu nimpluñima åinio Ivan Ras te go rac ili kao ãto to iz kwige u kwigu åini Vla di mir Ko picl ili kao ãto je tek za poåeomla di Dra gan Ra do vanåeviñ, i to auten tiåno i izraæaj no.Oto Hor vat je ne sa mo proãirio i pre na me nio ulo guda naãwe ek fra ze, ne go su i wego ve „li te ra ri zo va ne sli ke” i re to riåke te hni ke i umeña da vawa gla sa ne mim alividqivim pre dme ti ma i po ja va ma skre nu le paæwu na se be.Mi o drag Raiåeviñ je po sve doåio da je bluz u is ti mah inaåin ra zmiãqawa i æivo ta, na roåito ovog naãeg da nas,kao i onog ve ris tiåki ve za nog za po re klo po me nu tog

8

mu ziåkog po kre ta, a Zvon ko Ka ra no viñ je veãtoilus tro vao ka ko rok i pro pra tna sred stva sim bo li zu jule gi tim nu po tre bu za iden ti te tom kroz dru gaåijepo imawe æivota.

Odli ka po ezi je Tawe Kra gu je viñ jes te sli ko vi tost.Sli ka je wen pe sniåki je zik. Sli ka je us peãan tran sferse man tiåkog na no sa u pe smi. I moæemo ih oslo vi ti kao„fres ke tre nut ka”. Dra gan Ko lunxija svo ju ve za nost go to vo za vi snost od ro dne kuñe, ro di teqa, ukuñana, zemqe i wenih pej zaæa, biqnog i æivo tiwskog sve ta, æene, proãlos ti,ogrñe u na dre al noj i neoåeki va noj ra zi gra nojsli ko vi tos ti. Dra gan Jo va no viñ Da ni lov privræenhim niånos ti quba vi i te lu nas tavqa pov ra takmo der ni zmu, sim bo li zmu, pos tsim bo li zmu. Bra ti slavMi la no viñ se odluåio za epis to lar nu for mu jerna dre al no nas tavqa za poåeto pi smo od pre tri-åeti ride ce ni je ko je se doæivqava kao pi smo na ma os tavqenimta mo da le ko od nas ko ji to odav no veñ nismo.

No, iako pos to je izve sne blis kos ti i za je dniåkos ti napla nu sadræaja i pos tup ka izmeœu iza bra nih pe sni ka,tre ba na po me nu ti da su ipak to auten tiåni i sa mo svoj nipe sniåki gla so vi, do voqno ra zliåiti meœu so bom, da ihveñ åita oci mo gu i pre po zna va ti, ãto je sa mo je dan odpre du slo va da se mo gu na da ti op stan ku kroz vremena.

Da kle, ne obiåno vre dne i ak tu el ne da naãwe kwigesrpskih pe sni ka, uglav nom, po pri ma ju svoj stvo vir tu el nog i mis tiånog i sve su daqe od ru ku åita la ca i tu maåa, te jesa mo je dna od na me ra „Dnev ni ka sti ho va” i in for ma tiv na. Na roåito na pri bliæavawu srpskog pe sniãtva åita oci ma i kri tiåari ma na ex-yu pros to ri ma, ko je sve viãe do bi japo bor ni ka. Sem to ga, za miãqeni „dnev ni ci” (åitaj –izbo ri) kwiæev ne kri ti ke æele zav re de ti odre dni cupa no ra me srpskog pe sniãtva jer upra vo ova kvekon ti nu ira ne se lek ci je pred stavqawa odreœenih auto ra ikwiga, oda bra nih po zre los ti, sveæini, auten tiånos ti,ino va ci ji pe sniåkog gla sa, sprem nos ti na pre is pi ti vaweje zi ka, pe sme i pe sni ka, moæe i tre ba bi ti ve ro dos toj ni jai sadræaj ni ja ilus tra ci ja tre nu tnih za vi dnih do me ta usrpskoj po ezi ji od broj nih an to lo gi ja, izbo ra i zbor ni kave za nih za izve sne vre men ske ili te matske okvire.

To kom tu maåewa pe sniåkih kwiga, iz go di ne u go di nu,kao da se i ova kwiga sa bra nih re pre ze na ta srpskogpe sniãtva sve viãe pri bliæava la Ma lar me ovim

9

pret pos tav ka ma o znaåaju ko ji kwige uopãte po se du ju.Na ime, Ma lar me je tvrdio da na pi sa na, pa åak iodãtam pa na kwiga pred stavqa sa mo mo guñnost, a da onapos ta je kwigom tek u ru ka ma åita la ca i na kna dnom odje kuko ji u wima moæe iza zva ti. Za pra vo, ova ko sa bra neim pre si je o te kuñim kwiga ma srpskih pe sni ka æele daak tiv no utiåu i naœu se na pu tu tran sfe ra izmeœumo guñnos ti kwiga u wiho vu os tva re nost. Uko li ko ovakwiga vre me nom us pe u svo joj na ka ni zbliæavawa pi sa ca sa åita oci ma i tu maåima, u is ti mah ñe i u woj uvrãte nikwiæev ni pri ka zi preñi iz stawa „da bu de” u veñ „jeste”.

A. B. La ko viñ

10

2008.

EPI GRA FI O NAMA

Raj ko Pe trov No go, Ne ti kaj u me,Za vod za uxbe ni ke, Be o grad, 2008

Epi gra mi, epi gra fi, epi ta fi, nad gro bni ce,nad gro bi ja, osmrtni ce su si no ni mi za oproãtaj netek sto ve u sla vu po koj ni ka, uglav nom, na nad gro bnimobe leæji ma. I usa glaãeni su sa oåeki vawima ika rak te ris ti ka ma upo ko je nih, dok su ne ki od wihna pi sa ni u prvom li cu kao da ih je sam po koj nik sroåiojoã za æivo ta. Odav no su po zna ti, od an tiåkog do ba pa doda naãweg obe leæ avawa gro bnog mes ta. O wiho vom znaåajugo vo re i pra ve an to lo gij ske ri zni ce epi gra ma, veñinom iz do ba Ri me i Gråke, ali su joã broj ni ji iz sredweg ve ka.Po se bno su po zna ti tzv. „ele gij ski dis ti si”. I u nas jeek span zi ja ova kvih za pi sa bi la u sredwem ve ku, a uli te ra tu ri u vre me re ali zma i ro man ti zma, ma da ih imasaåuva nih i iz do ba pro cva ta du bro vaåke kwiæev nos ti.Se ti mo se, iz bliæe proãlos ti, Ma toãevog Epi ta fa beztro fe ja, a na roåito Ste ri ji nih „nad gro bi ja” u Da vor ju (I i II) na pi sa nih u obli ku epi gra ma, a po sveñenih svo jimsav re me ni ci ma, oda kle je i pre uzet dis tih za mo to No go ve kwige pred na ma. U no vi joj srpskoj kwiæev nos tipri sus tvo ovih kwiæev nih obra za ca ima dru gaåijufun kci ju. Vas ko Po pa je, na pri mer, u zavrãnom ci klu su kwige Kuña na sred dru ma upo tre bio nad gro bni ce kaokwiæev ni pod tekst, po se bno one na lik na sav re me nepo slo vi ce, ko je, zna laåkim pos tup kom pe sni ka, ni suna sil no uti snu te u sadræaj no vos tvo re ne Po pi ne pe sme,veñ su wen kon sti tu itiv ni me ta tek stu al ni sas to jak, åes tokao je dna od broj nih Po pi nih spoj ni ca ko je daqera zgrawava ju i (pre)osmiãqava ju, na prvi po gled, ines po ji ve lek siåke i se man tiåke jedinice.

I pe snik No go (r. 1945) je sliåno uåinio. Za ra zli kuod Po pe, åiju kwiæev nu graœu su pred stavqali uglav nomtek sto vi sa mo der nih mer mer nih ploåa, pe snik Raj koPe trov No go je vre me plov ski ot pu to vao u proãlost i zapod tekst svog pe sniãtva pre uzeo saåuva ne tek sto ve i nacrkve no slo ven skom i na sta ro slo ven skom je zi ku, kao i nana ro dnom da nas veñ sav re me nom je zi ku, ali na gru boote sa nim ka me nim gro ma da ma, bi lo ver ti kal no, bi loho ri zon tal no pos tavqenim. Za tim, ge o gra fski gle da no, u

13

pi tawu je No go va ro dna Her ce go vi na. Da kle, pe snik No goje po se gao za „ñiril skim pi sme ni ma” ko ja su, znaåewemko je no si u se bi, i sve do ci vre me na odno sno is to ri je.Naæ alost, ti su naãi is to rij ski bu kva ri na se os kim grobqima, gde pred stav ni ka naãeg na ro da go to vo da ne maviãe ili su pri pa dni ci sta raåkog æivqa. Ta kva su nam grobqa svu da gde smo pos to ja li, naæ alost, za puãte na,za ra sla u ko rov i tra vu, a nad gro bne ploåe na he re ne iliveñ (u)pa le na zemqu ili u wu. Ta kva nas pred sta va, mo ra mo pri zna ti, opo miwe da je stawe na srpskim grobqimasliåno i u mno gim pla nin skim se li ma u sa moj Srbi ji, alii na po ko jiãti ma na Ko so vu, i u Sent-An dre ji, i diqempros tra ne Ru si je. Sve do ci naãeg pos to jawa, po red crka vai ma nas ti ra, su epi gra fi i epi ta fi na nad gro bnimploåama, jer, kao ãto je Do men ti jan dav no za pi sao, ãtospi sa no je je di no pos to ji, a ne za pi sa no ni kad postojalo inije.

Znaåi, na naãim se grobqima, ko li ko god to na dre al no i gor ko zvuåalo, srpski je zik vi di, ali se ne åuje, jer ne maæivih ko ji bi to mo gli da gla sno po sve doåe. Pe snik No gonas pod seña i upo zo ra va da su ti „gro bo slo vi” deo naãeis to ri je. I nas, dakle.

Pe snik je, meœutim, ãto je po se bnost ovogpo eti zo va nog zbor ni ka nad gro bi ja, pro naãaoza je dniåkos ti izmeœu ra zliåitih vre men skih pe ri oda,izmeœu pre da ka i po to ma ka, izmeœu pamñewa i za bo ra va. Ipod stiåe nas na daqa ra zmiãqawa (do duãe åemer na ine pri ja tna) o to me da su nam obe leæja pos to jawa naãihpre da ka pre da ta za bo ra vu i ne ma ru. Ugroæena da kle. Znaåi, i sud bi na naãih po ko jiãta biñe is ta. I ne sa mo wih, ne go i nas, ãto uoåava mo iz pe sni ko vog di ja lo ga sanad grod bnim be zi me nim obe leæjem u pe smi Vi so ta(pe snik, na fo to gra fi ji iza gru bog ka me nog spo me ni ka uobli ku krsta, bez nat pi sa, na grobqu u ro dnim Bo ri ja ma,pro go va ra: „Ma ko da si Krsto ... Ti ako si mrtav duãa ti je æiva ... Ra zja ren ãto ne mam ime na ni li ka”, dok od go vorgla si – „Zar ne vi diã da si mrtav za æ ivota”).

Na meñe se pi tawe na ko ji je naåin pe snik No goum reæio nad gro bna slo va sa na ma i ka ko je ugra dioodlom ke oproãta ja od po koj ni ka u svo je so ne te. Od go vormoæemo uoåiti iz struk tu re kwige, ko ja ñe po kuãati dapo ja sni wenu me ta po etiånost. Na ime, prvi ci klus, is togime na kao i kwiga, åine dva de set i tri No go va so ne taizmeœu ko jih su, kao lik u ogle da lu, smeãte ni za pi si(pre vo dom osav re meweni) sa nad gro bnih ploåa poåev od

14

dva na es tog ve ka pa do osmrtni ca iz proãlog ve ka. Dru gici klus, sim bo liånog na slo va Crno na be lo, pak åinefo to gra fi je ka me nih nad gro bnih ploåa (i steñaka) sa vidqivim i pre po znatqivim tek stom ko ji je u blis kojve zi sa po je di nim so ne ti ma iz prvog ci klu sa i ko ji sudo ku men to va ni izvo ri za pi sa smeãte nih izmeœu so ne ta u prvom ci klu su. Na ime, ne sa mo da fo to gra fi je ploåa sasaåuva nim nad gro bni ca ma no se is te na slo ve kao i so ne tiiz pret ho dnog ci klu sa, veñ i poåetak, uglav nom, togpro zva nog so ne ta, pre uzi ma deo tek sta sa nad gro bnihploåa. Ne ret ko, i daqi tekst so ne ta je u se man tiåkimve za ma sa fo to do ku men tom is tog na slo va iz dru gogci klu sa, ãto znaåi, i sa za pi si ma iz prvog ci klu sa, ko jisu pre ko pu ta so ne ta. Ova tri taåni je dva izvo ra odno snoNo go vi sve do ci-ka me ne kwige naãeg pos to jawa odno snope sniåki gla so vi se i do puwuju i nad pe va va ju i proæima juto kom åita ve kwige. Pe snik svog åita oca oba ve zu je naå itawe na pres kok, po put her me tiåkog de la, iako je No go va pe sniåka sup stan ca ja sna, ali i is puwena emo ci ja ma se te,me lan ho li je, oprav da nog stra ha, kao i oseñajem åove ko vene snaœenos ti i nes hvatqivos ti. Ali i spo zna jom svo jene moñi, ne ma ra, ne bri ge, ko ji pre te i da nas po tru, ma danas No go vi ka me ni ju na ci i daqe podræava ju i kuraæe:

I za to ne ha jem ka da me posvojeOnaj ko ji åeka dan ãto ñe se zbitiZna åiji je bio åiji neñe biti

Po red to ga ãto No go svo jim i naãim ka me nimju na ci ma-pre ci ma po diæe spo me ni ke u vi du so ne ta,pod señajuñi nas joã je dnom na wihov izvor ni oblik iznaåaj ko ji se pri da vao obe leæ avawu gro bnih mes ta (ãtosve doåi i so net Ko le no viñ, i ne sa mo on), u pe smi A si jekrst Ra do ja sa poå etnih i zavrãnih pet sti ho va åini to igra fiåki (efek tno) u obliku krsta:

StahBo ga mo leñi

I zla ne mi sleñiI ubi me

Grom

ãto je u ce los ti i saåuvan tekst iznad gro ba Ra do jaMrkãiña na grobqu u se lu Œediñi kod Trebiwa.

15

Upo re do sa alu zi jom na ne bri gu pre ma svom pamñewu isve doåan stvi ma svog pos to jawa, pe snik No go se reåeni com pre uze tom sa nad gro bne ploåe u po du crkve sv. La za ra uVla ho viñima kod Qubiwa (iz XIV ve ka), za laæe i za wihovmir, ko ji na ruãava ju ra zni na mer ni ci („Ako ti grob tiåuni je si sa rawen/ Ne ne ti kaj u me or ni åitaoåe”).

Ko li ko No go vi sti ho vi sve doåe i proãlost, i da le ku i blis ku, po red za vi dne ar ha iza ci je pe sniåkog is ka za,ilus tru ju i po miwawa ja ma, ma sov nih gro bni ca beznad gro bnog obe leæja, kao ãto je to u pe smi Iznad ja mekruãka ko ja tuæi:

Jer me ne ne be ru hu de ru ke muãkeLakãe bi mi bi lo da sam ne rotkiwaDa sa mo je gra ne ne pa da ju kruãkeTa mo gde pa daãe gla ve na dno jameKa da me po se ja da sve tlim uz tame

Ne obiåan je po da tak da je pe snik u ci klu su Crno nabe lo izdvo jio pro loãku i epi loãku fo to gra fi ju sa je dnog od steñaka. Reå je, na ime, o is toj fo to gra fi ji, ali da toj umi kro i ma kro pla nu. Obe su fo to-mon taæe zav re di le ipo se bne i pra ve pe sniåke na slo ve: Di gao sam ru ku sun cu iSvoj a åuædi, ko ji su ne sa mo sli ko vi ta ilus tra ci javiœenog de taqa sa is tog steñka, veñ se iza tih na slo va ifo to gra fi ja ot kri va ju ra zliåiti se man tiåki na no si,um reæeni sa pret ho dno proåita nim No go vim sti ho vi ma.Inaåe, oba su na slo va i deo No go vog so ne ta Mi lo ra do viñi,jer fo to gra fi je po tiåu sa grobqa Hra bre ni-Mi lo - ra do viñi, u Vi do vom poqu, Ra dimqa kod Stoca.

16

KWIGE U KWIZI

Dra go mir Braj ko viñ, Pe sma u pe smi, SKZ, Be o grad, 2008

Dra go mir Braj ko viñ (1947-2009) pri pa dao je onimret kim i pri vi le go va nim pe sni ci ma åija po novqena izdawa pe sniåkih kwiga ne ko li ko pu ta na dmaãuju uku panbroj wego vih na slo va. I zbir od se dam kwigaBraj ko viñevih iza bra nih pe sa ma je za is ta bro jan i neuobiåajen za sav re me no srpsko pe sniãtvo. I wego vauvrãte nost u ju bi lar nom sto tom ko lu SKZ-a je u is tomkon tek stu. Ra zlog ta kvom pri je mu do sa daãwihBraj ko viñevih sti ho va, od stra ne åita la ca i ure dni ka,jes te u åiweni ci da je za vi dan pe sni kov in ten zi tetdoæ ivqaja sve ta, za tim izraæaj na pe sniåka ek sta za iras koãnost fan ta zi je. Sem to ga, Braj ko viñeva pe sniåkapu to vawa ni su za se ban stva ra laåki ma ni fest, veñ suspon ta no oseñawe i in tu ici ja o sve pri pa dnos ti idu hov noj i vre men skoj i pros tor noj, ko ji su, pre sve ga, dosa da, ima li fun kci ju pod tek sta, dok u kwizi Pe sma upe smi, tra di ci onal ni kwiæev ni i viãegla sni dis kurs itra di ci ja, uopãte, zav reœuju kva li fi ka tiv in ter ime ta tek stu al nos ti, u svo joj teæwi da uje di ne liåno iko lek tiv no, sve sno i ne sve sno, du hov no i pro fa no, blis koi da le ko, vidqivo i nevidqivo.

Da kle u Pe smi u pe smi ne ma vre men skih, ge o gra fskihili ci vi li za cij skih ogra niåewa. Sve do ci smo do gaœaja iz pe sni ko ve i naãe sva ko dne vi ce, ka kve ta kve, za tim iznaãe bliæe ili daqe proãlos ti, ali pri su tni su iliånos ti iz pa gan stva, sredweg ve ka, Ri ma, sta re Gråke,Sta rog i No vog za ve ta. Iako ni su åes to i im pe ra tiv noum reæeni unu tar is te pe sme, tu su, je dni po red dru gih, uizve snom suæivo tu unu tar kwige.

Pa ra di gma pe sni ko vog sta va pre ma do deqenoj nam zbiqi je oåigle dna u pe sma ma Kri ti ka zdra vog ra zu ma, Ustra hu strah i Za Ev ro pu, ele gi ja. Na ime, pe snik je sa mosa opãta vao i doåara vao sli ku svo je zbiqe, bez do da tnihoåeki va nih ne trpeqivih i oprav da nih emo tiv nihre ak ci ja. Inaåe, ova kav Braj ko viñev odnos pre ma uslo vi ma æivo ta sa izve sne dis tan ce pri su tan je i u ra ni jimwego vim pe sniåkim kwiga ma. On je kri ti ku svogokruæewa åinio (i) po sre dno pre ko doæ ivqaja dru gih,

17

åes to za miã qenih, na roåito proãlih eg zis ten ci jal nihare ala, ko je je po señivao to kom svo jih pe sniåkih pu to vawa. I ka da je kri ti ko vao, ni je åinio pe snik to os traãñeno uime pov reœenog, ne snaœenog i ugroæenog po je din ca, veñsmi re no i osmiãqeno. Otu da i pe sni ko vo upo zo rewe danaã po gled i sa znawe ne åine sa mo po ja ve i pre dme ti ko jisu vidqivi i upamtqivi, veñ i oni ko ji se sa mo mo guna slu ti ti, a na roåito oni ko ji su za bo ravqeni ilina sil no skraj nu ti iz vi do kru ga. Za to, na pi tawe: „Ako bije di no bi lo ono ãto jes te,/ ãta bi bi lo sa onim ãtoni je?” pe snik je od go va rao, u vi du kon tras ta, i sebi i nama:

sumwa pri upi ta da li bi biloono ga ãto jes te bez onog åega ni je,jer ono åega ne ma u svemu je,pa i u ono me åega ima,a ono åega ima, ako ni je i u ono me åega nema,sve de no je na jedno,a je dno ko nijedno.

Sim bol za bo ra va i udaqavawa od svo je prvo li kos ti,ta ko ka rak te ris tiåne za naãe vre me i okruæewe, pe snik je ilus tro vao kroz pri mer åita nos ti i znaåaja ko je „ kwigesta rih maj sto ra” ima ju, ãto je oåito i iz na slo va je dneBraj ko viñeve pe sme – Kri la te reåi. Pe snik se zaåuœenpi tao: „ko joã åita kwige sta rih maj sto ra? ... ã koqke ko jese neñe otvo ri ti,/ ni ti ñe bi se rom pro gle da ti”, ali ina dao: „Ka da doœu, je dnom, sme li ko paåi,/ u reåima sta rihrap so da/ ot kriñe gra do ve za ko pa ne./ Obra do vañe im se/reåi za tomqene,/ otvo riñe se ã koqke/ i pro go vo riñewiho vim sja jem mo ra/ ko ja su se, do tad,/ ta la si masaãap ta va la.// Kad, je dnom, doœu sme li ko paåi,/ izma miñeiz za bo ravqenih je zi ka/ od baåene pesme”.

Inaåe, ka da su u pi tawu reåi, pe sme ili kwige tre bareñi da su to ne sa mo kquåne reåi Braj ko viñevog pe vawa,ne go i stoæeri i so po ti i pa ra di gme i sim bo li kwigePe sma u pe smi. Osim ãto wen sam na slov slu ti dvoj nost idi ja log tek sta sa mog sti ha (po prin ci pu sti ho vi u sti hu,pe sme u pe smi, kwige u kwizi), u pri log ta kvom zakquåkuje i sa ma struk tu ra kwige. Za pra vo, ona se sas to ji od dve kwige pe sa ma, ko je po ve zu ju ili pre graœuju po je dnaepi loãka (poåetna) – Kwiga, do la zak, pro loãka (zavrãna) – Sin stvo, pov ra tak i epi loãko-pro loãka (sre diãna)pe sma – Reå, odla zak, åiji je za je dniåki ime ni teq –po kuãaj da se spo zna taj na tra jawa, taj na reåi i po re kla,

18

taj na sin stva i oåin stva. Pe snik, za ko ga „ Kwiga niåe ...ãto grob mu je i ko lev ka”, je pri znao u uvo dnoj pe smi: „sasto letwaka svlaåih ko ru/ zna men da vi dim, do kuåim kod”.Oåita je sliånost sa pe smom-meœaãem, ko ja je is tov re me no pro log prvoj, a epi log dru goj kwizi u kwizi:

Reå æudim je dnu i jedinu,ko ju go vo re i ne muãti,reå ko jom zbo ri Va seqena,da u woj bu dem za uvek suãti,reå ko ja je ko ren korena,gde su i proãli i bu duñi,reå u ko ju odla zak znaåida sam, ko naåno, sti gao Kuñi.

Reå æudim, a od we, srce zebe:„O, ne ma sve ta izvan te be!”

Oåigle dno je da su znaåaj reåi i kwige pre uze ti izje vanœel skog tu maåewa, po ko jem su reåi bi le ono ãto ipred stavqaju od sve tlos ti i ne ba, do vo da, pla ni na, biqa isvog æivot sveta.

Kao i u ra ni jim Braj ko viñevim pe sniåkim kwiga ma, iu Pe smi u pe smi, ci klu se (ima ih pet) odli ku je ne sa mote mat ska blis kost i ve za nost, ne go i za je dniåkost sti la,je zi ka, pa i for me uslov no. Ta ko u prvom ci klu su Po hva lasta rim maj sto ri ma, iz ko jeg po tiåu veñ ci ti ra ni sti ho vi, u pi tawu je is tov re me no i la uda i la ment nadnad pri ro dnim do me ti ma i „kwiga ma sta rih maj sto ra” –„åudo tvo ra ca”, ali i strah od pre teñih i sve gla sni jihza bo ra va i nes ta jawa ne tra gom; i da naãwi sta tus, vre dnost i znaåaj pe sniåke bra ti je („bar do va bez na ro da, jo va na bez zemqe”) u naãem „straãnom do bu”; i ra zli ka izmeœupe sni ko ve „tuæne brañe” i „sta rih å arobwaka” („Da je su,ne bi åita li sa mo oåima,/ veñ bi im se, kao ne kad,/ i sa moka za lo”); i iro ni zo va na mo guñnost prev ra ta i uniæewaulo ge i pe sniåkog ime na u za lud i be znad, kao u Pe sma ma zapo kuñi :

Vra ti te se ma lim stvarimadok se su di je ne do govore,ne ome taj te xela te dok vre dno posluju,po dma zu ju i åis te alat,ne za la zi te u na rod, ne pod badajte,nis te vi ni gla sni ci, ni vesnici,

19

ne pro ro kuj te, go vo ri te ta ko da se ne åuje,se bi u bra du mrmo ri te, ona ko za po kuñi.

Anar hiånost sva ko dne vi ce, po re meñen sis temvre dnos ti, obe smiã qenost, kon fu zi ju, sumwu i tes ko bu,ko ji ma smo odav no ogrla ti li, åak i naãe pamñewe,ilus tru je pe sni ko vo pi tawe iz dru gog ci klu sado men ti jan sko-duåiñev skog ime na Na ve tru za pi sa no:„Ka ko pri hva ti ti ne vi di mo kad i oåigle dno/ izmiåeuhvatqivos ti?”, dok se kao mo guñe reãewe ukrãte ni cenaãeg okruæewa na meñu sti ho vi: „Onaj ko ji ni ka da ni jeodla zio,/ ãto im beãe ne vidqiv u vidqivom,/ izne vidqivog mo tri okom sve vi deñem”.

I u dru goj kwizi u kwizi, na roåito u ci klu su Dvo racne ru ko tvo re ni, pe snik Braj ko viñ je in sis ti rao na, joãDo men ti ja no vom stra hu od za bo ra va („Pe vaj, / jer sve ãtope smi ne po ve riã/ pre puãtaã za bo ra vu”) i ap so lu tu kaoveånom:

On da kad bu deãis tov re me no i svuda,kad u ne vidqivom vidqiv bu deã,a u vidqivom nevidqiv,biñeã tiãina ko ja osluãkuje,zvuk po kom pre po znaju te

Ma da je pe snik opo miwao na re la tiv no, ci kliåno ine umi tno („Niãta ne ma mo za uvek ni ce lo, / naãih jene ko li ko tre nu ta ka i si tni ca”; „Li ko vi ko ji oæive una ma/ jav ka su da niãta ne mi ne ne pov ra tno, / da od sve gapo atom u na ma za tra je”).

Zavrãni ci klus Braj ko viñeve kwige, ime na kao i sa ma kwiga, po red to ga ãto se za laæe za znaåaj pamñewa iliånog i ko lek tiv nog („On da, kad se ni je gle da lo sa mooåima, / vre de lo je gle da ti”) i iako je te mat ski i obli komsti ho va ra zuœen, po ten ci ra svo jev rstan di ja log unu tarsti ho va, åiji je dan glas pri pa da li te ra tu ri, ãto pe snik je, åeãñe ili reœe, åinio to kom åita ve kwige. Na ime, upe smi U sla vu za bo ra va, taj glas åine sen ten ca kao wenmo to i na slov ro ma na Vik to ra Igoa, dok u pe smi Kneæevqubiåas ti san, sva ka od ãest stro fa za poåiwe sare fre nom ne ke od naãih po zna tih na ro dnih pe sa ma. Naova kav naåin kwiæev ni pod tekst pos ta je metatekst.

Braj ko viñev dis kurs u Pe smi u pe smi pos ta je tiãi,smi re ni ji, spo ri ji, sa odli ka ma na ra ci je, zbog åega pe sme

20

za do bi ja ju pro miãqajuñe i pro dubqujuñe znaå ewskeodre dni ce, uz to i pro duæeno tra jawe, ãto je ne obiånovaæna i vre dna ino va ci ja. Ova kav spoj na ra tiv nog,stiãanog i di ja loãkog dis kur sa uåinio je da ra ni jupre po ru ku ka ko Braj ko viñeve pe sme tre ba sluãati iligla sno åita ti, se mewa u pre po ru ku da Braj ko viñeve pe smetre ba åita ti u se bi, gde ñe wihov odjek nas ta vi ti svojæivot.

21

KWIGA NE PRISTAJAWA

Duãko No va ko viñ, Klu pe ne na graœenih,Treñi trg, Be o grad, 2008

Sud bi na pe te pe sniåke kwige Di ja log o ne ma ru (1986)Duãka No va ko viña (r. 1948) bi la je ne obiåna ineoåeki va na, jer ni je doæive la za sluæeni od go vor i sudkwiæev ne kri ti ke, iako je ta da na srpskoj kwiæev nojsce ni veñ bio pri su tan ta las obno ve ve ris tiåke po ezi je(ãto je ob znawiva la i No va ko viñeva do tiåna kwiga) ida vao se izves tan pros tor an gaæova noj po ezi ji, ko joj jepri pa dao i „di ja log” (da nas, oseñam za do voqstvo ãto sambio meœu ret ki ma ko ji su tu kwigu po zdra vi li). Meœutim,ka da je bi lo reåi o po ezi ji ot po ra pre ma pos to jeñimdruãtve nim odno si ma, uzro ko va nim auto krat skojvla da vi ni i iznuœenim po vi jawima niæih druãtve nihslo je va, ta kva su de la bi la preñut ki va na i za obi laæena.Da kle, pov ra tak ve ris tiåkoj i an gaæova noj po ezi ji – da,ali wen snaæan kri tiåki im puls i alu zi je na loãustvar nost, pov re me no i na ide oloãku ma tri cu go vo ra –ni ka ko. Od sus tvo oåeki va ne kwiæev ne kri ti ke ni jezbu ni lo pe sni ka. Ni je zañutao. Re zul tat su kwige nas ta ja leka sni je, iako sa izve snom vre men skom ra zli kom izmeœuwih – Ho dni kom (1991), Sta ci ona ri je – pe sme ra ta ime seå arewa (1998), Dos tavqeno mu za ma (2005), Tu pan i wegov pe da gog (2007), uz ne ko li ko kwiga iza bra nih pe sa ma umeœuv re me nu, za ko je je kwiæev na kri ti ka tvrdi la,na dna dno znaåi, da su na sluñene i pre po zna te joã upreñuta nom Di ja lo gu o ne ma ru. U sva kom sluåaju, ta kav odnos stva ra do gme, ne po dnoãqive i ne pri hvatqive zapis ce, ali i uslovqava ju wiho ve od go vo re u za ma si ma, ko jisu ne sa mo od bram be ni me ha ni zam, veñ i uslov op stan kape sniåkog glasa.

Mo ja uvo dna im pre si ja ni je sa mo iza zva na po go vo rom Qiqane Ãop ko ji, na svom poået ku, oprav da no la men ti ranad ogreãewem kwiæev nih tu maåa pre ma po me nu tojNo va ko viñevoj pe sniåkoj kwizi, ne go je uslovqena isa mim na slo vom kwige – Klu pe ne na graœenih, ko ji se moæeuslov no odno si ti i na vre dno vawe pe sniåkih os tva rewa,ali i na po re meñen sis tem vre dno vawa i ime no vawa,tre nu tno opãte vaæeñi u naãem druãtvu da nas. Da kle,vre dno sni sis tem u kwiæev noj kri ti ci je na lik na onaj u

22

ãiroj druãtve noj za je dni ci. Ili, pak, joã mno goizvrnu ti ji, pa ra dok sal ni ji, ne lo giåni ji, ne o prav da ni ji,ne pra vedniji ...

A stvar nost, i to ne po sre dna stvar nost je odu vek bi lapo la ziãte No va ko viñevog pe sniãtva, ne za vi sno gde sepe sma zavrãava la. Odu vek se pe snik tru dio da u go vorpe sme, u wen je zik i sli ku uti sne na pon is kus tva, te go bu ites ko bu eg zis ten ci je. U svom prven cu Zna lac ogle da la,No va ko viñ je svet ak tu el nih sli ka, svet na i zgledpo troãivih sva ko dnev nih pri zo ra i pred sta va,pe sniåkom ima gi na ci jom izmeãtao iz wiho vog„pri ro dnog” leæiãta (M. Pan tiñ), pre o smiã qavao ihpa ra dok sal nom me ta fo riåñnoãñu (ko ja je do se za la i doso po ta mi ta i ume tnos ti uopãte) i ta kve, de li miåno izmewenog ipos ta sa, uzglobqavao ih u ne pre dvi div tok ite lo pe sme, gde ih uoåava mo po od sja ji ma ko je u stvar nos tine po se du ju. No va ko viñ je us pe vao, i u svo jim na re dnimkwiga ma, da i ba nal nu æivo tnu si tu aci ju sa gle da krozvi zu ru bi tnih eg zis ten ci jal nih stawa, na zi ruñi onosmi sle no (I. Ne griãorac), ãto kao Fu en te so vabra zgo ti na op sta je na li cu åove ka i sveta.

Prve znaåaj ni je izme ne u No va ko viñevom pe sniãtvuiãle su u kri tiåkom sa gle da vawu druãtve nestruk tu ri sa nos ti i ka sve veñoj osetqivos ti pre mastvar nos ti, ko ja, uprkos sve mu, ni je po me ri auto ra.Pre o braæaj ba nal ne tri vi jal nos ti u smi sle ni po re dak jezadræan kao le gi ti man pe sniåki pos tu pak. Ve ri zampe sni ka No va ko viña, ko ji je za pa hnuo Di ja log o ne ma ru, ima svo je oso be nos ti, pre sve ga, ãto je zadræao ele men temit skog miãqewa, na glaãene me ta po etiåke iauto po etiåke de taqe (na roåito u Sta ci ona ri ja ma),po moñu ko jih se bru tal nost kri tiåkog po gle da na svet okose be, ukla pa u ra fi ni ra ne sli ke, ãireñi ta ko kru go vepe sme na sim bo li zam, mit i lek ti ru (S. Ra dojåiñ).

Ko li ko god stvar nost bi la pe sni ko vo izvo riãte,to li ko ni je po tis ki va no ni is kus tvo i pamñewe, alivre me nom i to saåuva no bla go u vi du is to ri je i mi ta,pot pu no oprav da no, bi va pre dme tom pe sni ko ve kri ti ke,pri me ti li smo to i u No va ko viñevim ra ni jim kwiga ma. Uizbo ru izmeœu æivo ta i is to ri je pe snik da je pre dnostæivo tu, ko ji se ne mo ra i ne sme liãiti sop stve nos ti,ãto po dra zu me va ni svog pamñewa. Inaåe... Ali, sve, pa iis to ri ja i mit, mo ra ju ima ti me ru i kon tekst sa tre nut kom u ko jem se tra je, mo ra ju bi ti usa glaãeni sa sa daãwimeg zis ten ci jal nim uslo vi ma, a ne da bu du ne pre mos ti va

23

pre pre ka ili op te reñewe, upo zo ra va nas pe snikNo va ko viñ pe smom iro niånog na slo va Ve tro kaz u zemqimrtva ca u svo joj naj no vi joj kwizi:

Ne ka me ãto pre os ta ve na miruNe ka odu odav de gde hoñeMo ji kre zu bi, zde pas ti preciOvåari, zemqodel ci, rabaxijePre viãe su me sluœiva li priåamaO be zda ni ma sta rog svetaPre viãe do ji li krvquPre viãe hra ni li kaãom mitovaIzdræati ta kvo hra brewe ne mogu

I u Klu pi ne na graœenih, pe snik Duãko No va ko viñis poqava svo ju emo tiv nost, is kre nost za pra vo. Dru gaåijeon i ne moæe. Za tim, pe snik pro go va ra o do gaœaji ma,uglav nom, iz bliæe proãlos ti i sa daãwos ti, neza bo ra vivãi i one iz daqe proãlos ti i pamñewa. I to bez dis tan ce. Bez vre men skog pros to ra izmeœu po vo da ipo sle diånih sti ho va. Ãta viãe, pe snik pro go va ra i izdru gih li ca. Ali, i u ta kvom is ka zu, sve viãe i bliæena ra tiv nom, pe snik us pe va da se po is to ve ti sa po ja vomili oso bom ko joj je, na tre nu tak, po su dio svoj glas. U svimovim odno si ma, i kad je u pi tawu dis tan ca i is kre nost igo vor iz dru gog li ca, pos to ji wiho vo snaæno pre li vawe.Pe sni kov je glas is kren, ne po sre dan, auten tiåan,ne za vi sno od to ga ko je wega tog åasa vlas tan. Uvek jepe snik tik uz po vod i uzrok pe sme. Uvek je i za vi dnevul kan ske ener gi je svo je emo tiv nos ti. Uvek jebes kom pro mi san. Ne pris ta je na na god be (ãto je veñdo ka zao i u Tu pa nu i wego vom pe da go gu, kao i ra ni je), ta ko da objek ti wego ve kri ti ke ni su uslovqeni ili oslo boœeniide olo gi jom, ni vo om de mo kra ti je, na ci onal nom iliso ci jal nom od go vor noãñu. I åime sve ne. Sve ãtoza sluæuje moæe doñi pod udar No va ko viñeve iro ni je isar ka zma, a sve ãto us pe va da saåuva me ru i gra ni cuetiånos ti, dos toj nos ti, pos to ja nos ti, prav de i slo bo de,ne za vi sno od po li tiåke ili so ci jal ne obo je nos ti, neñemopro nañi u No va ko viñevim pe sma ma. A da nas smo sve do cipo re meñenog i „na opa ko” pos tavqenog sis te ma vre dnos ti,u ko jem je nor mal no ne nor mal no, is ti ni to laæno, vre dnoloãe, pra ve dno ne pra ve dno, lo giåno glu po, stvar novir tu el no, stra naåko je sve to, par tij sko fe tiã, se biånoto le ran tno, i obrnu to, zbog åega nam je ova kav pe sniåki

24

glas, u ha osu oko nas, i po tre ban i ne op ho dan. A anar hi ja,ap surd, pa ra doks i tra giånost ni su sa mo be legko lek tiv nog ka rak te ra, veñ upor no op sto ja va ju i u liånom,po ro diånom, kao ãto je to u pe smi In sert iz za je dniåkepa ro le „Hoñemo pro me ne”:

Be o grad, go di ne 2000.Reæim je ozbiqno uzdrman

Drma ga i je dna bakaTa ko ãto maãe s prozoraHuånoj ko lo ni de mon stranata

Ta mo je wen sin

A u su pro tnom pravcuMaãe i svom zetuKo ji da bi pri mio pla tu moraDa åuåi u bor nim ko li ma i åeka na reœewe za napad

A naj viãe maãe, guãi seDok gle da pre ma par ku kod SkupãtineTa mo su de ca wene deceDva srca za i gra na loptomDeåak i de vojåica

Taåno su na sre di ni izmeœuSvo jih oåeva i oåevaMaãina za ra zbi jawe qudi

Ni su ovo je di ni pri me ri ne mo guñeg i ne pri hvatqivog, ne lo giånog i zaå udnog, ali su uvo dni u No va ko viñevoj kwizi ne pris ta jawa na sve si tu aci je ne dos toj ne å oveka.

No, iako su broj ni pe sni ci gla sno sa opãta va li da bezis kre nos ti ne ma ni pra ve i ve li ke ume tnos ti (ipe sniãtva sva ka ko), broj ni te ore tiåari kwiæev no sti,upra vo, u pe sniåkoj is kre nos ti i ne udaqenos ti od mo ti vauoåava ju mo guñu opa snost. Pe snik Duãko No va ko viñ,po la ko i ra zuœuje pa ra dok sal ne aso ci ja tiv nos ti ipo red be nos ti ko ji ma je ra ni je pe smu neoåeki va no iefek tno zavrãavao na i vre men ski i pros tor no iznaå ewski udaqenom, ali æ eqenom mes tu. Tre nu tno susim bo li, mi to vi, is to ri ja, li te ra tu ra sve åeãñe u vi dukon trol ni ka i upo re dni ka u wego vom pe sniãtvu, a reœepo kre taåi neoåeki va nih i one obiåenih aso ci ja ci ja. Za to

25

pe snik po ten ci jal nu opa snost ot klawa svo jim, veñpro ve re nim, iro niånim, crno hu mor nim, alu ziv nim,ale go riånim is ka zom, åime i na do meãta zaå udnost ineoåeki va nost ka da i gde one ne dos ta ju, na ko je nas jepe snik na vi kao kao re zul tat pa ra dok sal neme ta fo riånos ti. Na taj naåin, pe snik No va ko viñ ka daizos ta nu sli ko vi ta i se man tiåka pre meãtawa vre me na ipros to ra sti ho va, svo je pe sme uglav nom oslo baœa „opa snihmes ta” u ono li koj me ri, ko li ko na ra tiv ni tok pos ta neiro niåno- igriv i gor ko-hu mo ran, sa odli kom har msov skog odje ka, upeå atqiv i auten tiåan, a to je ne sa mo vrlo åes to,ne go je pos ta lo ka rak te ris ti ka Klu pe ne na graœenih. Izta kvog is ka za sle di i ra ni je po miwana an gaæova nost,pra vov re me nost, dos tu pnost i, pre dviœam, bu duñasluã anost i å itqivost. Pri mer gor ko-iro niånogizbe ga vawa opa snos ti, ali i za ne obiå avawa, jes te i ukrat koj pe smi, krca toj sli ka ma, Ãta sam hteo da kaæemja pan skoj pe sni kiwi Ka zu ko Ãiraiãi o treãwama:

Gos poœa Ka zu ko, si gur no ovo:Srce mi za lu pa kao praherKad se se tim treãawaKo je su hrpi mi ce pa da le na moj grad

Oslo baœajuñi svo je uran sko me so od koãticaA brda naãeg me sa od kostiju

Teãko je krat ko, a sa svim po u zda no od go vo ri ti napi tawe ãta sve moæe bi ti objekt No va ko viñevih ru ga li ca i „na da pro tiv gro zno ga æivo ta i pro tiv be smi sle nogpo ret ka”, jer kwigu Klu pe ne na graœenih åine dva ci klu sataåni je dve kwige i obe bro je po taåno åetrde set i åeti ripe sme, ra zliåitih te mat skih na da hnuña, ali uvekpri su tnog i iro nij skog ot po ra i ot klo na. U pri logpe sni ko vim mo ti vi ma je su i na slo vi ci klu sa- kwiga –Okol nos ti i Ple va, dok wihov ra zba ruãen ras ponilus tru ju po je di na ime na pe sa ma: Apa trid- kwiga, Ka ma ta, Sa sluã avawe, Åes tit ka, Åitaå autop si je, Kel ne ri iglu maåka po sla, Me sar ni ca, Po ter ni ca, Dan ka no voj,Ti ta ni, Go lu biåin zam rsak, Ma le zemqe, A gde susmrtov ni ce, Zbog te ori je sma knuña, Oåe vi ta mi na mogde tiwstva sad si pe sak proãlos ti, Priåa pred boæiñnevoæwe, Re zi me od gla go la bi ti, Zo vu ga Isu so vim ime nom, Iovo moæe da bu de tvoj do da tak pa klu u ko me odav no æiviã,Sjaj ve le gra da: lo povski hleb.

26

Le pe za pe sni ko vih in te re so vawa je za is ta im po zan tna.Mo tiv wego vih sti ho va, na rav no, iro niåno-sar kas tiånope sniåki obraœen, jes te i „no vo ra zdobqe, za ka sne litran zi ci ocen”, i „sa daãwa per spek ti va mla dih?”, i„po sledwi unu traãwi ne pri ja teq”, i „ci gan ska fa ve la”, i prva pe sni ko va pi saña maãina („ver na sa pu tni ca”), ali ino vo kom po no va ni Hris to vi sled be ni ci i do na to ri ko ji„dræeñi se wega, opros tiãe se bi kri vi cu/ To li keoce ubi ce, to li ki izo paåeni ci sve ta”. Tu je i pred stav nikvlas ti i admi nis tra ci je – „opãtin ski niæi åinov nik,naqos kan pi vom i srdit” i wegov lik u Wegoãevomis krivqenom ogle da lu („Lav umiãqeni, iz ze ka na, hoñe/Ri kom da se ogla si straãnom”). Sumwa, crni hu mor ici ni zam ade kva tni su oblik i zvuk an gaæova nomNo va ko viñevom stihovawu:

O, ne os tavqaj nas dra gi Gos po de, ne moj sadKad smo pos ta li slav ni u sve tu, kad Pen ta gon bri ne o

nama!

O na ma, „mo guñim no vim po da ni ci ma EU-car stva”.Kao i u ra ni jim No va ko viñevim kwiga ma, i u ovoj

naj no vi joj, emi tu ju se us po me ne iz de tiwstva i za viåaja,señawa na ro di teqe i tra giåno ra zo re ni po ro diåni dom,kao i na pe ri od odras tawa i sa zre vawa. I pe sme na da hnu te qubavqu se spo ra diåno po javquju u svim No va ko viñevimkwiga ma. U ovoj kwizi i na qubav su pre ne te druãtve nebo les ti i pro me ne. We je, u izvor nom obli ku, sve mawe(„kad ih qubav pre ve de u ras pa meñene ros pi je/ Ko je su noñu, u kre ve tu, dva otro va ko ja veæba ju sik tawe”), osim ura ci onal nim pre va ra ma i ne ver stvi ma („ta ko naj boqepos to ji mo ja i ti, pov re me no go li u vrtu”). Ni je pe snikmo gao za obiñi, da nas, mo der no i sve pri su tno spon zor stvosva ke vrste, pa i one naj go re kom pe za ci one kupo- prodaje:

Ali ne ma pot pu ne po slov nos ti ako po slov nom sve tu, na kraju

Ne po nu diã i po slov ni de sert, do ve deã ga za rukePo kaæeã spre da i po za di, tek je stavqen na me ni –Dve oquãte ne ja bu ke go re i vi ta min ski ki vi dole!

I ume tnost, pa i kwiæev nost, oprav da no su pos ta leobjek tom No va ko viñeve iro ni je (i na slov kwige je pre uzetiz na slo va pe sme ko ja se ru ga na gra da ma, na graœeni ma,ne na graœeni ma, mes ti ma i in sti tu ci ja ma u ko ji ma

27

iãåeku ju sla vu, kao i iznuœenim pos tup ci ma da bi sedo ko pa li na gra de, ali i ne ve ro va tnim oprav dawima zaãto na gra du ni su „za sluæili”). Na je dnoj stra ni je sumwa uznaåewe po ezi je i po bu na pro tiv ta kvog da naãwegdruãtve nog tre tma na („Da, to sam ja/ A ovo je mo ja po ezi ja/Da, pro toåni boj ler!// Da, da ru pe/ Za puãene kuåinom ismo lom”) na su prot do juåe diånoj tra di ci ji ka kvu je ima lape sniåka reå u nas, a na dru goj je stra ni su je ta, ume tniåkikom plek si, be zra zloæna umiã qenost („Za mi sli da uÃumi Ume tnos ti ta ko, iz åis ta mi ra/ Odje knu svapos to jeña qud ska ega/ Ko smos bi se us pa niåio”).

Ipak, za je dniåkost No va ko viñevih mo ti va jes te upred sta vi ap sur da, anar hi je, izvi to pe re nos ti, ko je ih svesku pa obgrquju. Pri mer ha otiånos ti i „na opa kos ti” je upe smi Ne okonå avawe: „oko te be sve ne ka sa ma na opa kost/Le va stra na pre la zi na de snu, a de sna na le vu”, ailus tru ci ja pa ra dok sa, is tov re me no crno hu mor nog itra giånog su sle deñi sti ho vi: „od pro cen ta odvo je nog izigre na LO TO/ Za vi si ... brzi na zbriwavawa bes kuñni ka/I si roåiña i qudi sa te le snim oãteñ ewima”, dok u pe smiBa bi no pra se uoåava mo auto iro niånost i ap surd i ka da jereå o æivo tu i wego vom znaåaju, ãto uzro ku je opãtu sumwu i beznad:

Pos ti gao sam ne ku ko naånostMo gu da se izgu bim iz krda kao laneI ni ko me niãta

Mo gu da is pa rim po put ka pi letwe kiãeI ni ko me niãta

Mo gu da pro mi nem kao ot pa la laticaKo ga bri ga za to!

Pe sma Do da vaå ãam pawca do ku men tu je da, da nas, sla va,moñ, bo gat stvo, naæ alost, ni su re zul tat tru da i znawa, veñzlo upo tre ba druæewa sa pred stav ni ci ma vlas ti i ãto, unas, do bi ja atri but hro niånog, pa i ve kov nog, naæ alost.

Oseñam po tre bu da po ten ci ram pe sni kov stav pre masvim uzro ci ma wego vog pe vawa, iako je on pre po znatqiv iuoåqiv i iz wego vih do sa da ci ti ra nih sti ho va ireåeni ca. Na ime, pe snik No va ko viñ ni je rad pri sus tvuta kvih po ja va, na vi ka i li ko va. Wemu to sve teãko pa da.Bo lu je zbog wih. Pa ti zbog anar hiånog um noæ avawadruãtve nih i po je di naånih de vi ja ci ja. Za to je pe sni kov

28

ko men tar emo ti van i ne po sre dan. Ka ko dru gaåijepro tu maåiti sti ho ve No va ko viñeve pe sme Sreña wiho va inaãa (Iz juænih en kla va):

A ni kad i nig de svo je li ce ne odvrañam ta ko ja ro sno u stranu

Pre ma pre zre lom ru ju breæ uqaka, gde voñwaci i vinogradi

I le je s pa ra daj zom i pa pri ka ma, uãuãka ne oko kuña i okuñnica

Kao da oåeku ju na ila zak po to pa, ta kvom su se tiãinom ogrnuli

Prem rle æute bun de ve i pa suq po is pa dan iz zre lih mahuna

I æivi na i sto ka u ne mom zu rewu neg de kroz daqinu, do u beskraj

Kao da moj po gled ne sme da se suoåi sa wiho vim mu tnim zenama

Ko je is pod vlaæne po ko ri ce mre na pos ta ju skvråani fitiqi

Upra vo na znaåena is kre nost i blis kost pe sni ka sape sniåkim mo ti vom, na meñe nam doæ ivqaj No va ko viñevog pe sniãtva kao ce lo vi tog i je din stve nog biña i daqeg ipro dubqenog po is to veñ ivawa pe sni ka i pe sniãtva, are cep cija wego vih sti ho va kao bol no ot ki nu te i otrgnu tede lo ve-ko ma de od tog i ta kvog uje diwenog pe sniåkog biña.

29

KO PI CLOV VIÃE- SMISAO

Vla di mir Ko picl, Pro maãaji, Na ro dna bi bli ote ka „Ste fan Prvo venåani”,Edi ci ja Po veqa, Kraqevo, 2008; So vin izbor,

Na ro dna bi bli ote ka „Vla di slav Pet ko viñ Dis”,Edi ci ja Di so vo pro leñe, Åaåak, 2008

Za pe ri od od sko ro tri de ce ni je od svog pe sniåkogprven ca (Aer, 1978), kao i dru ge po re du pe sniåke kwige(Pa ra fra ze pu ta, 1980), pe snik Vla di mir Ko picl (r. 1949) je obja vio uku pno osam pe sniåkih kwiga, od to ga dve kwigeiza bra nih sti ho va, a za pe ri od od po sledwe tri go di ne -dve kwige pe sa ma (Smer ni ce, 2006; Pro maãaji, 2008) ije dan „ izbor” (So vin izbor, 2008), za sluæeno ovenåansla vom i na gra dom ve li kog srpskog pe sni ka Vla di sla vaPet ko viña Di sa. No, ovaj po da tak u sla vu bro ja tri sam pose bi ne znaåi niãta po se bno, osim ãto go vo ri oizda vaãtvu da nas i mo guñnos ti ma pe sni ka da se ogla se iob zna ne svo je viœewe sve ta, ko je se, oåito je, deãava sa sveveñe udaqenos ti, pa åak i sa odre dni com za ka sne los ti.Ali u pri log pe sni ci ma i pe sniãtvu je fa kat da„druãtve ne bo les ti” u nas tra ju kon ti nu ira no ipro lon gi ra no, te se po miwana odo cne lost oprav da neume tniåke kri ti ke i ne pri meñuje. Ãta viãe, joã je itran spa ren tni ja i prihvatqivija.

Od poået ka svog kwiæev nog pu ta, blis kogneoavan gar dnom po imawu po ezi je, Ko picl, po miãqewukwiæev nog kri tiåara Saãe Ra dojåiña, ni je imao po tre beza bi tnim i dras tiånim od stu pawima i ot klo ni ma. Da kle,Ko pi clo va odre dni ca ko ju åine su bver zi ja us taqenihkwiæev nih obra za ca, iro niåno-alu zi van is kaz i wego vaneoåeki va nost, sklo nost ka ino va ci ja ma pe sniåkesup stan ce i is pi ti vawa wenih mo guñnos ti i ka pa ci te ta je vaæeña i za wego ve naj no vi je pe sniåke kwige. Moæda je iztog ra zlo ga i za miãqena ne obiåna ar hi tek tu rasim bo liånog i auto iro niånog na slo va So vin izbor.Na ime, prvi od åeti ri ci klu sa je oslovqen kao Folk aveñin ski ga åine pe sme iz naj no vi je kwige Pro maãaji, dok po sledwi na slov – Rok je oformqen od Ko pi clo vih „ra nih kwiga”, a izmeœu su pre os ta la dva ci klu sa – Him ne iPri pe vi. Ova kav vre me plov una zad – „od fol ka ka ro ku”ilus tru je i pse udov re dno sne i mo dne sta vo ve pe sni ko vih

30

sav re me ni ka, ko ji su u mla dos ti doæivqava li rok kaonaåin æivo ta, a da nas su, naæ alost, po dle gli zvu ci ma sveagre siv ni jeg fol ka. I ta kav mu ziåki trend kao druãtve napa ra di gma je joã je dan od uzro ka Ko pi clo voj iro niånoj, pa i sar kas tiånoj, in to na ci ji, ãto je oåito iz åes toupo trebqava nog ci ta ta iz, ne ka da, ali i da nas, „ omiqeneka fan ske” pe sme – „åaãe lo mim, ru ke mi krva ve”. Da sepe sni ko va kri tiåar ska oãtri ca ipak vre me nom po me rago vo ri nam pe sma Mo li tva naãem na meãta ju åijidi ja loãki sti ho vi u poå etnoj stro fi u prvoj ver zi ji iz kwige ... gla se: „za miãqao sam te kao Ximi Hen drik sa ... asa da mi, ras pli nut na TV ekra nu, de lu jeã kao Ja ru zel ski”su u kwizi So vin izbor izmeweni ta ko da je sa da u pi tawuBer lus ko ni umes to Ja ru zel skog, ko ji su, sva ko u svo je vre me, pa ra di gme odreœenih druã tvenih deformacija.

Do sle dnost pe sni ka Ko pi cla je su ne za do voqstvo ifrus tra ci ja lir skog su bjek ta sa pos to jeñim stawem iuslo vi ma. Za to ne åudi doæ ivqaj Ko pi clo ve i naãesva ko dne vi ce, u wenoj fra gmen ta ci ji i de per so na li za ci ji u vi du ni hi lis tiåke i mer kan til ne opre dmeñenos ti usamqenog i ne snaœenog po je din ca, uz pra teñu ne mo guñnost meœuso bnog ra zli ko vawa, zbog vaæeñe ne o dreœenos ti iuni for mnos ti kao sta tu snog zna ka, ãto se oåitu je u pe smi, bo ga toj igrom reåima, sim bo liånog na slo va A, B... itd (iz kwige Smer ni ce, iz 2006) u ko joj su, vidqivo je, slo vaza me ni li ime na i oso be, kao i je dnaåewe ne ga cij ske(„ni ko”) i ne de fi ni sa ne ozna ke („neko”):

åim ne go vo ri ni ko, dru go ime za neko.Ni kog ne ma da kaæe oda kle sa da to neko,ne o dreœeno li ce ko je ne bo li svet,ne o dreœeno sve ko je se ta ko zoveda ne bi na zva li ni kog ko me vi di mo lice.

I zavrãni sti ho vi vi bro po eme Nesvrãeno ( kwigaPa ra fra ze pu ta, iz 1980), ko ji po se du ju u se bi kon trast,pa ra doks, iro ni ju, gro tes ku, iza zva ni su sliånimoseñawem oåaja, be znaœa, ne ve ri ce zbog na opa kopos tavqenog vre dno snog sis te ma, ko ji to i nije:

ãto ne kad zo ve mo pri su tno ma da se zo ve praznokao kad kaæemo mrtvo a mi sli li smo stvarnoili mi sli mo åeæwa a veñ smo re kli zanosãto do la zi i pro la zi i kad zna mo za greãku.

31

Da kle, ni je sa mo ap surd u meœuo dno su ra zliåitihpo ja va, ne go i u ap sur du izmeœu wiho vog ime no vawa iwiho vog doæ ivqaja. Da kle, sve je ap surd. Åak i reåi. Imiãqewe. Sve je u ha osu, ko ji du go tra je i pe sni ku „da jema ho ve”. Za to se pe snik i za laæe da biña, pre dme te i po ja ve oko nas, ne tu maåimo ona kvim ka kvim (izgle da ju da) je su,ni ti ka kvim ih oslovqava mo, ni ti ka kvim oåeku je mo iza hte va mo da tre ba ju bi ti, veñ sa mo ona kvim ka kvim ih mi, tog tre nut ka, doæ ivqavamo.

Ali, ka da smo veñ kod Ko pi clo vih „izvo ra” poæeqno je nas ta vi ti i sa wego vim pe sniåkim pos tup kom odno snodo pu ni ti ga sa daqim to kom pe sme, ali i uoå avawempe sni ko vog uåes ta log pre uzi mawa ci ta ta iz wego vihnaj no vi jih kwiga. Pri mer za oba obras ca (i poået ka i daqeg to ka pe sme, da kle) jes te Ko pi clo va pe sma Ka men:us pa van ka gde je oåita ana lo gi ja sa pe smom i kwigomSte va na Raiåko viña. Na ime, u po me nu toj pe smi, veñ na konpoå etnog pre uze tog sti ha Œure Jakãiña I ovaj ka men zemqeSrbi je be leæimo u sve ga dva-tri sti ha broj ne aso ci ja ci je i po zvu ku i po smi slu („da i on ma lo ot poåine od sil nogka me no vawa./ Pe tar. Pa tria nos tra, i sta ri ja pi sme na/ko ji ma ka men ras po laæe”), unu tar åijih pre li va, uzne ko li ko znaå ewskih izle ta, tra je åita va pe sma.Po navqam, oåite su igre reåima i stil ske fi gu repo navqawa, ali te ri ja i aso nan ca, ali i aso ci ja ci je posmi slu i zvu ku: ka men – Pe tar; Pe tar – Pa tria. Po ovomprin ci pu te ku Ko pi clo ve pe sme. Pe sni ko va moñ za paæawa je oåita, ali je ne obiåno vi gil na, ta ko da se aso ci ja ci jemuwevi to nas tavqaju i mul ti pli ci ra ju. U pi tawu je, upra vom smi slu reåi, – „is tin sko de lo vawe mi sli – dik tatmi sli u od sus tvu sva ke kon tro le” (Bre ton). Ta ko pe sma Izvor, inaåe poåetna u So vi nom izbo ru, na kon wenog prvogsti ha-ci ta ta pre uze tog iz re per to ara je dne åuve ne srpskepe vaåice na ro dnih pe sa ma – „Od izvo ra dva pu tiña vo de nadve stra ne”, nas tavqaju se, veñ u is toj stro fi, pe sni ko veme di ta ci je i pri vi dne ok si mo ron ske kon sta ta ci je, uzizve snu do zu zaåudnos ti („ma da sve izgubqeno ni je sa mogu bi tak./ Ne kad je to sa mo odla zak, ono ãto teåe, nes ta je,/pa sa mim tim i tra je, åak i kad ne ma pre no sa”). Upra voovaj Ko pi clov pos tu pak je pri su tan i ka da se pe smeko ris te ci ta tom ili ne. Ipak, vaæno je reñi da tajtran sfer do åita la ca ni je ta ko je dnos ta van, jer je usti ho vi ma pri su tna i ne obiånost, pa i zaå udnost. Kaopo maæuñi fak tor um reæ avawa i ulanå avawa ra znih sli kai do gaœaja jes te wiho va auten tiånost i wiho va reå itost,

32

iako je pri su tna re duk ci ja reåi (na pri mer, deo sti ha„pla vuãe izvo de bo ko ve”, i ne samo on).

Iako pe snik svo je is kus tvo i stvar nost pro puãta kroz fil ter ana lo gi je, kon tras ta i zvu ka, me ta fo riånost iaso ci ja tiv nost su ne obiåno vi gil ne i sprem ne da se daqeukrãta ju i po re de po sva kom osno vu, åak i ako za tre nu takna pus te se man tiåki ko ri dor pe sme. Meœutim, po tre bno jereñi da pe snik Vla di mir Ko picl ne raåuna je di no namuwevi tost aso ci ja tiv nog od go vo ra iz po druåja ak tiv ne( voqne) paæwe, veñ po moñu ko mu ni ka ci onih ozna ka (pa ici ta ta), ko ji su uje dno i kquå za tu maåewe i ve za za daqeaso ci ja tiv ne to ko ve, teæi ka nas tav ku sti ha u åita ocukroz mreæu pa siv nih i spo rih re ak ci ja iz do me naemo ci onal ne paæwe, ko jom se tek moæe od go ne tnu tipe sni ko va za mi sao. Sva ka ko, da oãtre po de le i iskquåivos ti, pa i do sle dnos ti ne ma uvek, jer je pe snikuvek spre man na joã je dan ek spe ri ment, na joã je dnusu bverziju.

Vaæno je na po me nu ti da ovi ci ti ra ni ipa ra fra zi ra ni sti ho vi, kao i alu ziv no-ale go riånina slo vi, sa mo na prvi po gled, ne ma ju uvek fun kci jupod tek sta Ko pi clo vih pe sa ma. Iako, moæda, i ni jeuna pred pos tavqen im pe ra tiv ukrãtawa ra znihse man tiåkih ni voa, po je di ni ci ta ti, åeãñe ili reœe,us pos tavqaju kon tek stu al nu um reæ enost sa sadræajempe sme, i to kao kon trast ili osno va za osnaæene alu zi je iale go ri je. Ci ta ti su za pra vo ak tiv ne i „pro duk tiv netaåke” (Lu kaå) iz ko jih pe sme ne sme ta no i ne u slovqenete ku. Ne mo ra ju bi ti svod pe sme. Ni ti su svod pe sme. Ni tisvo jim znaåewem mo ra ju odre di ti i nad zi ra ti wen daqitok. Sve je ne i zve sno. Åita juñi Ko pi clo ve pe sme vrlo jeteãko na slu ti ti i sle deñu stro fu, a tek kraj pesme.

Ipak, tre ba po kuãati da se us pos ta vi dis tin kci ja ugraœewu pe sa ma izmeœu onih iza bra nih iz ra ni jihKo pi clo vih kwiga i ovih iz wego vih naj no vi jih zbir ki,ko je obi lu ju ci ta ti ma i pa ra fra za ma. Za pe sme oda bra ne za kwigu So vin izbor odno sno za ci klus Rok ka rak te ris ti kaje zna tno spo ri ji tok pe sme, im pre gni san me di ta ci ja ma.Za tim, ek skur zi je sti ho va se deãava ju na mno go uæempros to ru u odno su na pe sme iz Fol ka i igri vost reåi,sli ka i mi sli ni je to li ko vrto glav kao u „no vi jim”Ko pi clo vim sti ho vi ma. U So vi nom izbo ru ne ma onihKo pi clo vih sti ho va-sli ka i sti ho va-su do va i to izlomqenih i ne na da no pri ki da nih, ãto je kri tiåarepri mo ra lo da ih oslo ve i her me tiåkim.

33

Da kle, uz izve sna od stu pawa od kwige do kwigeKo pi clo vih pe sa ma odno sno od ci klu sa do ci klu sa uKo pi clo voj kwizi iza bra nih pe sa ma, oåigle dna jedo mi na ci ja odreœenih pe sniåkih pos tu pa ka. Pre sve ga,nuæno je izdvo ji ti tri, pe sni ku omiqena obras ca. Reå je oiro niånom, alu ziv nom i crno hu mor nom izra zu, ko ji je veñ iz ci ti ra nih i pa ra fra zi ra nih sti ho va oåigle dan iuåes tao ne za vi sno od vre me na nas ta jawa. Za tim, pri su tnisu kon trast i in ver zi ja ko ji joã viãe do pri no se iiro ni ji. I na kra ju, im pre siv na auto ro va ra zi gra nost,ko ja poåiva na igri reåima i igri u je zi ku. Na ime, zape sni ka Vla di mi ra Ko pi cla moæemo zakquåiti da je onpo eta lu dens, da je on za i gra ni pe snik ko ji stva ra pe sme uigri i kroz igru åiji su re zul tat ne obiåni i neoåika va niplo do vi. Na taj naåin, pe sma u igri uzvraña slo bo dom,odu pi ruñi se ka no ni ma i dru gim ste ga ma. Sva ka ko, data kva pe sma za hte va i izve snu ne po etiånu ver bal nustruk tu ru, ali pre sve ga po dra zu me va pov ra tak izvor nom,slo bo dnom, igri vom. Ta kva pe sma i ne mo ra uvek ima tiuna pred za da ta i oåeki va na znaåewa i svrhu, ali ih uodreœenom tre nut ku pre po zna i zaåas im se po sve ti svomsna gom, do duãe krat ko, jer je u meœuv re me nu pre po zna la idru gi znaå ewski ni vo. Upra vo ova kav Ko pi clov tri jas(iro ni ja, kon trast i igra) i pov re me no ne po etiåna graœa,omo guñava ju pe sni ku da pro go vo ri i pro mi sli o svim ozbiqnim sfe ra ma. Za pra vo, ne ma te me ko ja se na ova kavnaåin ne moæe de kon stru isa ti, de kon sti tu isa ti ire kon stru isa ti u ne kom dru gom obli ku ili vre me nu, ali sa ko jom po se du je i de li svoj stvo za jedniå kosti.

34

IZMEŒU ŒAVO LA I BOGA

Po vo dom kwige Œavo lov drug pe sni ka No vi ce Ta diña

Zav re dio je pe snik No vi ca Ta diñ (1949-2010) (i ra ni je, do duãe) da bu de zas tupqen u pres tiæno Ko lo Srpskekwiæev ne za dru ge. Za ute hu pe sni ku je po da tak da je to uju bi lar nom sto tom Ko lu. Za re dni broj kwige – 666 nepos to ji u srpskoj po ezi ji ade kva tni ji pe sniåki glas, ãtosve doåi i na slov kwige sti ho va – Œavo lov drug.Pri hvatqivost ova kvog izda vaåevog izbo ra je u fak tu da jekwiæev na kri ti ka, odav no veñ, sa gla sna da sa mo svoj nostTa diñeve po ezi je åini pred sta va de mo ni zo va nog sta niãta(i pe sni ko vog i naãeg), ali i moñna reå ko jom se taj svetzla obli ku je, obe leæava, sli ka, pre o braæava. Sto ga jeTa diñeva reå i sli ka, i svoj stvo, i opo me na, i pretwa,pri la goœena no si ocu zla i mra ka, i ko ja se mewala iz kwige u kwigu. Iako je zlo je dno, do mi nan tno i veåno,„tam ni knez” u sti ho vi ma pred na ma ima be zbroj li ko va iobra za, pa i ime na. U Ta diñevim „ra nim ra do vi ma” reå je o bes ti ja ri ju mu iz pre de la ko lek tiv ne sves ti i u ve zi sapri me ri ma ani mal nog „na ka znog sve ta”: ko koã, ri ba,pa co vi, (sle pi) miãevi, vaãi, guãte ri, pa uci, sto no ge,lep ti ri ce, æabe, svra ke, vra ne i gav ra ni (i to Po ovi),pti ce-psi, krti ce, zmi je, crni psi, ve pro vi, so ve,ku ka vi ce, crne maåke, ã akali, sipe.

Ta diñ je ne ke sim bo le pre uzi mao i iz sva ko dnevqa,kon tek stu ali zi zu juñi ih u ce li ne ko je im mewaju osnov na i prvo bi tna znaåewa (T. Ro siñ). Ta ko da po je di ni pre dme tii po ja ve iz Ta diñevog re al nog sve ta u apo ka lip tiånimvi zi ja ma, pu tem per so ni fi ka ci je, po pri ma ju obe leæja isvoj stva zla (na pri mer, åeãaq, crn, sva ka ko, ko ji sepo javquje kao sauå esnik i u kwizi Œavo lov drug uapo ka lip tiåno-fan tas tiånoj sli ci bes kuñni ka: „Stan muje gde i tor ba/ pu na dran gu li ja: krpa,/ po lomqenihåeãqeva,/ pra znih ku ti ja, sle pih ogle da la// u ko ji me seogle da ju/ on i wegov vrag”).

Je zik je kod Ta diña bi tno i uvek ras po loæivope sniåko sred stvo. Iako pe snik zna za izve sne lek siåkeli mi te i uprkos ap sur dnim pro ce si ma ne gi rawa sve ga okonas, ni je pris tu pio je ziåkim sred stvi ma des truk ci je, veñje za svo je na dna rav no is kus tvo i vi zi je apo ka lip se,

35

upor no i briæqivo traæio ãto bliæe ade kva te unu tarpos to jeñih lek siåkih okvi ra. Ta diñ je po se gao za(pre)ime no vawem zla i mra ka iz fol kor no-mi to loãkihre kvi zi ta. I onih iz pa gan skih pre dawa i onih izbi blij skih li ko va. Za ilus tra ci ju do voqno je po bro ja tisa mo ne ke od Ta diñevih ju na ka: „Zmaj, Atlas, je dno oki,Œavo, Anœeo smrti, Zlo duh, veãti ce, vam pi ri, akre pi,utva re, Ju ro div, Knez ta me”. Na taj naåin, pe snik je us peoda je dan sis tem sli ka pre ve de iz mi to loãke sfe re u ur ba ne pri zo re, a udvo je nost neåis tih si la i wiho vih no vih(pre)ime na za pra vo oznaåava i zaåudni uza jam ni tran sfervre me na i pros to ra iz je dnog u drugi.

Ipak, slo ven ska mi to lo gi ja ni je bi la do voqna za novime no slov, za to je pe snik Ta diñ upo re dno po se zao zaizvo ri ma iz bliæe proãlos ti. Bio je pri nuœen da tra gapo pamñewu, po pre dra su da ma i pre dawima, po zim skimpriåama uz va tru i gu sle, po du bo kim te meqima ina sla ga ma ple men skog i na ci onal nog biña i du ha (S.Gor diñ). A to tra gawe za je zi kom u du bi ni zemqe i na ro da,ni je niãta dru go do sred stvo obno ve pra go vo ra. Otu dano va ime na za Ta diñeve an ti ju na ke sa peåatom œavo la ide mo na su veñ po zna ta: „Ba uk, Ne sit, Avet, Ba ba Ja ga”, pa iwiho ve hi per bo le: „stov ra zi, stoœavo, sto gla vi de mon”,po moñu ko jih se ak tu eli zu ju is kus tva iz proãlos ti iosav remewuju.

Teæio je pe snik Ta diñ for mi rawu auten tiånih i biña i je zi ka sve ta zla, ko je je mo rao doåara ti åita ocu izve snim i veñinom ime niånim odre dni ca ma izve de nim iz gla go la,uglav nom. Da je des krip ci ja po dreœena suãti ni odno snode mon ski na ka znom sve tu ilus tru je i pe sni ko voori gi nal no oslovqavawe tih æivih biña iz pod zem nogsve ta. No ve poj mo ve pe snik for mi ra odno sno izvo di ih od pos to jeñih gla go la kao fun kci onal nih be le ga, ko ji ipakaso ci ra ju i po draæava ju upamñeni mi to loãki „dowisvet”. Ta ko da an ti ju na ci Ta diñevih kwiga sti ho va su iauten tiåni, ali i la ko pre po znatqivi i usvo ji vi: „ke zi loi ke zi liñi, ska ku ta ni, oblu tan, noæul, ru ga lo, åudi lo,gri cka lo, mqa cka lo, na kla pa lo, si sa lo, se vi lo, te lo toåci, te lo toåilo”.

An ti ju nak Ta diñevih sti ho va ni je uvek pre ci znode ter mi ni san u vi du lu ci fe ro ido li kog iznad svih i nadsvi ma, veñ je i po niãte nog ili ne de ter mi ni sa nogiden ti te ta, zakquåio je D. Ha mo viñ („ni ko”, „ne ko”, „to”,„ono”, „onaj ko ji oãtri je zik”, pa i „On” i „ta mo ono”),ko je „sva ko ime pri hva ta i sva ko od ba cu je”. Åak se i je dna

36

Ta diñeva kwiga zo ve Ne znan (2006), ma da u woj „ca ru ju”„sa ta ne, Zlo slo vi, zle oåi, Zlo tvo ri i Zlo voqe”. I uŒavo lo vom dru gu broj ne su si le ne ja snog li ka („To ãtodo la zi iz tmi ne/ i ãto mi se pri miåe/ ni na ãta neliåi”).

Na tu ra lis tiåkoj sce no gra fi ji (B. A. Po po viñ) ivo ka bu la ru Ta diñevog pe sniãtva pri druæeni su i veñpo me nu ti pan de mo ni jum i bes ti ja ri jum, pre svihåudo viãta, ale, na ka ze, mas ke i dru ge pri ka ze i spo do be.Po moñu wih, pro izaãlih iz „uni ver zal ne mo re”, apo jav no sa zda nih po mo du si ma fan tas ti ke (S. Igwato viñ), pe snik åita oci ma omo guñava dos tu pnost æ eqenihele me na ta fan tas ti ke, pa i one tzv. de li riåne iha lu cinantne.

For mi rawe po me nu tog miqea fan tas ti ke do ka zu je dani je bi tna sa mo struk tu ra pe sme veñ i na no si je ziåkogma te ri ja la kao in te gral nih sas to ja ka pe sa ma. Sa mo ta ko semo gao stvo ri ti fan tas tiåni is kaz, ko ji ñe i ha lu ci no ge na stawa obja sni ti i åita ocu pri bliæiti. Kao po tvrda je veñ pro zi va ni Ta diñev an ti ju nak „ke zi lo” i wego va za um natran sfor ma ci ona moñ u okol ne pre dme te (si ja li ca,po suœe, ja bu ka, pro zor), uz pre du slo van pre o braæaj i une pri ja teqska biña. Sliåno je i sa dru gim pro mo te rimazla.

Po se bno je in te re san tna tzv. de li riåna fan tas ti ka (T.Ro siñ) u ko joj je doåara na psi ho pa to lo gi ja Ta diñevogan ti ju na ka, u åijoj je osno vi dis tor zi ja pre dme ta i po ja vaiz ne po zna te oko li ne. Ka ta loãke je di ni ce zbor ni kais po ves ti i koãmar nih sno va, poåev od de pre siv nih, papre ko vi gil nih ha lu ci na ci ja, do me si jan skih ubeœewa susle deñe sin ta gme: „noñne lep ti ri ce”, „ras ko ma da ne lut ke”, „je dno oki otac”, „lov na veãti ce”, „elek troãok” kaoka zne no vas pi tna me ra, „uniãti teq sun ca i zve zda”, „ve tar u sle poj koãuqi”, „pa sji nauåni ci”, „me soæde ri do brevoqe”, „miãji re po vi”, „de mo ni u uglo vi ma”.

U naj no vi joj Ta diñevoj pe sniåkoj kwizi ter mi no lo gi ja sve ta zla i mra ka se znaåaj no re du ko va la i usme ri la naŒavo la, u Ne zna nu su to bi li Sa ta na i wego vi sled be ni ci,kao i broj ne alo trop ske mo di fi ka ci je zla. Ãto se tiåesi no ni ma u Œavo lo vom dru gu tu su „pov ra tni ci iz za tvo ra,oti maåi, ave ti, utva re, sa ta na, deæur ni vrag, crnaobi teq”, ali ra zuœeni, da juñi Œavo lu kva li fi ka tivkquåne i do mi nan tne reåi.

U Ta diñevim „ra nim ra do vi ma” svi lek siåkire kvi zi ti mo di fi ko va ni su i pri la goœeni pe sni ko voj i

37

naãoj re cep ci ji grad skog fol klo ra. Sta niãte Ta diñevihan ti ju na ka i wiho vih pro gowenih ærta va su „Peñine,ja zbi ne, brlo zi”, za tim „Po drum” ili pak „Ru pa” „uvraæjem ædre lu” – gra du odno sno u „vraæjim ru pa ma” i„œ avoqim tra po vi ma”.

Pe snik Ta diñ je, u svo jim ra ni jim kwiga ma, veñpo sve doåio de mo ni za ci ju svog okruæewa. Za tim,us ta no vio je da nig de ne moæe pro nañi sklo niãte odta kvog okruæewa i wego vog pred stav ni ka – an ti ju na ka, nesa mo u me ga po li su i ur ba nim pros to ri ma, veñ ni uru ral nom okruæewu. Ni u ro dnom kra ju. Ni u svomsta niãtu. Ni u sa mom se bi, ni u svo jim reåima i pe sma ma. Kwiga Œavo lov drug do no si dru gaåiju lo ci ra nost sti ho va i sta tus ne snaœenog po je din ca. Izne naœuje nas, da se javqajuta kvi ur ba ni pros to ri ko ji, sa mi po se bi, ne no se oba ve zan pred znak opa snos ti i zla, ko ji se u do sa daãwimTa diñevim sti ho vi ma po dra zu me vao. Na pri mer, par ko vii grad ski trgo vi su mes ta zbi vawa pe sniåkih do gaœaja, kaoi ka fa ne, åak se pe snik „vraña kuñi”. S ra zlo gom sepi ta mo ot kud ovaj ne na dan is ko rak i osva jawe slo bo de.Pe sni kov osamqenik je, da kle, na pus tio po dru me, su te re ne, peñine, tra po ve. Joã je u Ne zna nu „izaãao na uli cu” iakouplaãen, pre sve ga od is to li kos ti i uni for mnos ti ko jevo de obe zliåewu i po je din ca i ko lek ti va. U Œavo lo vomdru gu je pe sni kov usamqeni po je di nac veñ izaãao na trgili se di u klu pi na par ku i po sma tra svet oko se be, bezstra ha. Oåito da je pe snik po nu dio mo guñnos ti izbavqewa„ne voqni ku”, i to u li ku na dna rav no po ten tnog „ okriqa”ka ko i do li ku je oso bi ili po ja vi ko joj se po je di nac obrañaza po moñ. Ra zlog, da kle, ta kvom po naãawu po je din ca jes teu sve izraæeni jem pri sus tvu bi blij ske po dlo ge Ta diñevompe sniãtvu i na ja vi mo guñeg izbavqewa i spasewa.

Od kwige Ne po tre bni sa pu tni ci (1999), na roåito od Okriqa (2001) pe snik Ta diñ re va lo ri zu je po miwanipo zi tiv ni pred znak. Pe snik åini izves tan ot klon ivaænu do pu nu na sadræaj nom pla nu, proãiru juñi gaznaåaj ni je sa no vim slo je vi ma i ni vo ima, ne sa moneoåeki va nim, ne go i u izve snoj me ri opreånih sado sa daãwim, åiji je je dan od re zul ta ta i osmiã qavawepret ho dnog pe vawa. Pe snik Ta diñ, za pra vo, to åini to komåita vog svog pe vawa. Ne sa mo da mewa ime i izgled svogan ti ju na ka iz kwige u kwigu, pri åemu se pro me nepre fiweno-dis kre tnog, ali pre po znatqivog obe leæja,ne go ci kliåno do vo di åita oce i kri tiåare u izve snuzam ku, jer se sadræaj ne ino va ci je i/ili wiho va na ja va ne

38

pre po zna ju uvek u kwizi ko ja ih do no si, ne go tek una re dnoj. Na pri mer, pri sus tvo epi fa nij skog ret ko jede tek to va no i u wego vim ra ni jim kwiga ma, dok ni jeza pa hnu lo Ne po tre bne sa pu tni ke i Okriqe. U pri log to meje i uti sak da se po je di ne Ta diñeve pe sme iz prvih kwigamo gu pot pu no slo bo dno in te gri sa ti u wego ve naj no vi je kwige i da pri tom za do voqe sadræaj nu skla dnost ilikom pa ti bil nost sa veñom ce li nom u ko ju bi bi leukquåene. I obrnut proces je moguñ.

Ka da je reå o po ja vi epi fa ni je u Ta diñevom pe sniãtvuuoåava se wegov pre o braæaj od ne na glaãenog, pa pre kone rav no prav nog odno sa u ma ni hej skom su ko bu izmeœuŒavo la i „Sve li ka” u Ne zna nu, do ubeœewa u wenu moñ, ãtoje na javqeno u Okriqu, a oåigle dno i u Œavo lo vom drugu.

Na ime, u do ta daãwi bi nom ni odnos izmeœuizbe zumqenog po je din ca i de mo ni zo va nog okruæewa,pe snik uvo di i lik Gos po da i Anœela kao svo je zaãti tni ke („Is pred me ne se uka zu jeã/ i tek po ne kad me pra tiã,/bla gi Anœele”). Na taj naåin, pe snik Ta diñ tvo risvo jev rstan tri jas (Œavo – po je di nac – Gos pod) u ko jem jepo je di nac ukqeãten izmeœu wih. Oãtrih gra ni ca izmeœuwiho vih car sta va ne ma. Sve je ne i zve sno i otu da strah odmuwevi tih pro me na, ãto do ku men tu je pe sma On jena pus tio pres to le i objaãwava sin ta gmu-na slov kwige:

On je na pus tio prestoleI naãao smirewe.Ne na pa da ga viãe zver.Priqubi la se uz wegaZmi ji ca. Zna da je ogawPri pravqen. Straæari.Je de jeåmen hleb, pijeVo du. Stal no se opomiwe:

Uzdrman, ras tre sen i slabœavo lov pos ta je drug.

Vre me nom, pe snik sve viãe obraña paæwu i oprav da niznaåaj na no vo uve de nog ak te ra u tek oformqenom tro u glu,ãto je oåito i iz sle deñih sti ho va: „pri tis ka mi åelo/ iza ru ku vuåe/ pre ma po du, is pred iko ne”.

Oå itost sadræaj ne do pu ne pro na la zi mo i u po dat ku dau naj no vi jim kwiga ma pe snik No vi ca Ta diñ is pi su je imo li tve (ne viãe sar kas tiåno-alu ziv ne ici niåno-iro niåne), o åemu sve doåe i sa mi na slo vi

39

po je di nih pe sa ma: Mo li tva æalos ti vog; Mo li tva zana pos ti dnu smrt; Boæe, po gle daj; Boæe bla gi i pre bla gi;Vo li boæan ske reåi; Kuñna po boænost; Bla go da rim Ti,Gos po de; (svi iz kwige Œavo lov drug). Ubedqivi su i ci ta ti iz wih („Daj mi mrvi cu, Gos po de, i is ce li me”; „Teãkome ni, Gos po de moj. Ovenåah se gre hom, u mu ka ma se izgu bih. Smrti sav pri pa doh, Te be za bo ra vih. Teãko me ni, Gos po de moj”).

Pi tawe ko je je, ovog tre na, moæda ume sno odno si se nadi le mu da li su ova ko pred stavqene Ta diñeve mo li tve ime di ta ci je upra vo i ta kve ili ima u wima na no sa iro ni je,alu zi ja, pa ro di je, pod sme ha da naãwem ne za vi dnom sta tu supo je din ca i wego vom na iv nom ve ro vawu (iznuœenom,moæda). Ipak, hra bro pe sni ko vo uvoœewe vo ka bu la ra iobli ka is ka za iz bi blij skih za pi sa (na roåito u Okriqu,Ne zna nu i Œavo lo vom dru gu), ko ji oprav da no zav reœujukva li fi ka tiv Ta diñevog kwiæev nog (pod)tek sta, ubeœujunas da su pe sni ko vi mo le ba ni za is ta, is kre ni. U pri logta kvom tu maåewu je i ne obiåno i neoåeki va no od sus tvostra ha, buånog i/ili na sil nog ot po ra pri su tnog u åita vom Ta diñevom pe sniãtvu, ali ne i uvek i na vre me uoåenom iza be leæenom.

Vaæno je pod se ti ti da uprkos po tre bi ugroæenog i usamqenog åove ka da pri zi va i da ve ru je u svo je spa sewe i izbavqewe ni je uti ca lo na izme nu sli ke pe sni ko vogokruæewa, æivo pi sne i ade kva tne. Iako su i izgo vo re neznaåaj no smi re ni je i bez onih zas traãujuñih sli ka i reåi,po go to vo onih ko je po tiåu iz naãeg joã uvek æivogna sleœa, ipak, ni su se mo di fi ko va le ni ti uklo ni le nibe zna dnost i izgubqenost i liåna i ko lek tiv na, po sre dno,ni ti oseñawe od baåenos ti i otuœenos ti, ni ti na ja vapre da po ka lip tiåkog do ba, ni ti na di ruñi pe sni kov oseñajgu bit ka iden ti te ta, ko ji su bi li ka rak te ris ti kado sa daãweg Ta diñevog pe sniãtva. Broj ni su pri me ri uvi du po je di naånih sti ho va ili mi sli za do ka zi vawe ove tvrdwe („Vrca ju var ni ce/ ogwa pa kle nog”; „Svu da supro gon stva, laæi i pre va re”; „Sa ta na obu zi ma, ov la da va ipo robqava.”; „Svu da straãila niåu”), ali i sve do ci u vi du åita ve pe sme, ko je kao da po tiåu iz wego vih prvih kwiga.Na pri mer, Na opa ko mi bilo:

Noñ je ve tro vi ta. Æiv ci su mipo pus ti li. Bri ge me troãe.Utva re se sme ju. Um mi se

40

ras tre sao. Vi dim tam na biñaka ko skaåu i piãte. Du ho vi zlobekri ve moj ru ko pis. Ne moguda proåitam ãto na piãem.

Wiãu se pro zor ski kapci.Ne ko uzda hne, moæda ja:Na opa ko mi bilo,i sve se pro tiv me ne okrenulo

ili pe sma Pra zan ru kav, san:

U snu dok leæimna me ne nav laåiãsvoj pra zni crni

rukavko ji ñeã zaãitii me ne u noñniz ste pe niãte odneti.

I u Œavo lo vom dru gu na ila zi mo na sli ke dvoj nos ti,na lik na Bo dri ja ro vu sli ku dvoj ni ka („Sred sve ta crnaãala/ ra zra sla se/ do u bes kraj.// Pri ti sla i ote la/ po lame ne, po la mo je sen ke.// I pri do da je mi bol/ na sva ki dan,deæur ni vrag”).

Broj ni kri tiåari i tu maåi Ta diñevih pe sa ma, meœuwima i ja, fas ci ni ra ni dan te ov skom sli kom pe sni ko vogsta niãta i do deqenog mu vre me na ni su do voqno obrañalipaæwu na pra vi sta tus i lik ugroæenog po je din ca (åitaj –i pe sni ka i åita oca). Kao oprav dawe je moæda od sus tvobi tnih i uåes ta li jih po da ta ka za ta kvu bliæude ter mi na ci ju ugroæenog po je din ca. Ali, da nas, na konsko ro dva de set pe sniåkih kwiga No vi ce Ta diña ima mo sepra vo za pi ta ti da li je po je di nac is tov re me no i ærtva. Da li je po ten ci jal ni no si lac zla, mo guñi pri siqeniuå esnik i sauå esnik, sve dok, ne mi po sma traå, is kuãenikili ne moñni stra dal nik i osuœenik. Ili je sve to u is timah. Da kle, do sa da, je uglav nom de tek to va na auten tiånasli ka de mon skog sve ta oko nas i sa mog pe sni ka, ne go likon kre tna si tu ira nost i struk tu ra liånos ti ugroæenogpo je din ca, pa i wego ve pra ve ulo ge. Akri biåno se tra ga loza pra vim ko re ni ma sna ge wego vog pe vawa i u di le miizmeœu sli ke i reåi da va la se pre dnost reåima ko je suza pra vo oznaåava le sli ko vi tost wego vog sti ha, ali se ni jedo voqno bri nu lo o sli ci ko ju su zas traãene oåi

41

od baåenog, otuœenog i pro gowenog po je din ca kri le u se bi.Moæda je de fi ni ci ja Tawe Kra gu je viñ da su Ta diñevereåi-ogle da la upra vo pret pos ta vi la do sa daãwune is ko riãñenu mo guñnost åita la ca i kri tiåara da iz„reåi-ogle da la” do kuåe ne sa mo ugroæ enost i pe sni ka inas, ne go i pe sni ko vu sli ku sa mo ga se be odno sno ce lo vitdoæ ivqaj lir skog su bjek ta. Ali, ni je to bi la je di nane is ko riãñ enost, jer smo se svi mo gli i ka tar ziånoogle dnu ti u „reåima-ogle da li ma” i even tu al no na zre tisvo je obri se, ako se veñ ni smo mo gli ili hte li prepoznati.

Prva pro puãte na ãan sa da za vi ri mo u pe sni kovha bi tus uti ca la je da ne ot kri je mo oåigle dnu pe sni ko vuærtvu, ali ne onu ke no zo li ku, as ke zo li ku i do bro voqnu,veñ iznuœenu i pri sil nu. Ova kav po gled na Ta diñevope vawe za poåiwe na kon znaåaj nog uvoœewa u wego vesti ho ve bi blij skih za pi sa, kao i mo li ta va i le ge n di,ubeœujuñi nas uverqivo u sop stve ni oseñaj is kuãewa,ko ji ma mo ra odo le ti prven stve no trpqewem, uprkos nepri hva tawu i ne mi rewu sa pos to jeñim okruæewem.Blis kost smrti, pak, ni je, ka ko se mo glo oåeki va ti,obe smi sli la pe sni ko vu i naãu ærtvu. Sve te dvoj be idi le me, na kna dno uoåene, do bi le su ra zjaãwewe, tek, unaj no vi joj Ta diñevoj kwizi.

Ni u ta kvim okol nos ti ma ne ma po tre be za mræwom,osve tom, anu la ci jom, des truk ci jom, veñ se na meñe za htev zaopros tom i ra zu me vawem. Na ime, ka ko nas sve ti oci uåeupra vo iz stra dawa i is kuãewa pro izi la zi i smi re nostpo je din ca, iako to zvuåi åudno.

Na kon kwige Ne po tre bni sa pu tni ci i ka sni je, ka da jespo zna ja epi fa ni je sve uoåqivi ja, pos ta je oåigle dni je ipri sus tvo ka tar ze, odno sno åiãñewa i oåiãñewa, ma danam za mo guñnost ka tar ze i ni je bi lo po tre bno znaåaj ni jeepi fa nij sko pri sus tvo, jer je ka tar za pri su tna uTa diñevom pe vawu od wego vih prvih sti ho va, uko li kopri hva ti mo ka tar zu u smi slu Aris to te lo ve de fi ni ci jeko ja se odno si na proåiãñewe duãe iden ti fi ka ci jom saulo ga ma u tra ge di ja ma (an tiåkim, na rav no). A mi smoima li pri li ke da bu de mo ne sa mo sve do ci tra giånih idra ma tiånih zbi vawa oko nas, ne go i da za ve de ni ilipri nuœeni i uåes tvu je mo u wima, ali ta kav oseñajiden ti fi ka ci je sa ruænim, na sil nim, zlim, po ga nim ka ko pe snik kaæe, ni smo izgra di li u se bi. A tek da ga osu di mo u se bi. Åak ni kod drugih.

U ovoj pri go di, ka da je reå o Ta diñevom pe sniåkomsve tu, i kri tiåari i åita oci su se za do voqava li sa sli kom

42

pa kla, de mo ni za ci je i oko li ne i qudi i sa ne pot pu nomiden ti fi ka ci jom sa æ rtvom, kao da mi ni smo deo sve gato ga. Kao da Ta diñ ni je pi sao o svo jim sav re me ni ci ma, osvom ugroæenom æivo tnom pros to ru, o izvrnu tom sis te mu vre dnos ti. O na ma, dakle.

43

„VO DOÅAÃÑE” ZLA TEKO CIÑ ili VE RO VAWE

U SVETLOST

Zla ta Ko ciñ, Me lod na vo di, Za vod za uxbe ni ke,Be o grad, 2008

Pe sni kiwa Zla ta Ko ciñ (r. 1950) javqa nam se, niãta neuobiåaje no, svo jim sti ho vi ma, ovog pu ta sa bra nim u kwizi Me lod na vo di, su deñi po je ziåkim i znaå ewskimsvoj stvi ma, iz naãeg pamñewa. Iz naãe proãlos ti, da kle,ãto je i Eli ot le gi ti mi sao kao izu ze tno vre dan kwiæev ni pos tu pak. I to oslawajuñi se i na sve to otaåku li te ra tu ru,ali, pri tom, ni ka ko ne za bo ravqajuñi, ãta viãe, ne ret ko stavqajuñi u prvi plan – da naãwe ili sko raãwe uzle te ipa do ve, usu de i ude se na ci onal nog kor pu sa ko jem i onapri pa da, kao u pe smi (Vo do pad), ko ja moæe bi ti pa ra di gmai pe sniåkog pos tup ka i sadræaja Ko ciñki nih sti ho va, uko ji ma su um reæeni juåe i danas:

To ãto zo ve mo vo do pad – u dnu squbqenih brdapod tvrœavom, niz udo li nu, sa izma gli com

drugaime na svo ja razgrñe. Na dnu ne bes ke åaãicesla po ve vo de niåne pre taåeã po put vinau Ka ni. Mu tna je naãa pri to ka. Talogjoã vaqa åelen ke, ãti to ve. Pre ko bedemajoã – za veæqaji izbe gliåki: se li ce obruãeneoæ ivqavaã u æila voj peni.

Da kle, uvoœewem vre me na i pros to ra u ka te go ri jubes kra ja i je dnog, pe sni kiwin (i naã) po gled i doæ ivqajsve ta oko we (i nas), kroz pri zmu se man tiåkog as pek ta,pruæa ot por sva kom obe znaå avawu i obe smiã qavawuæivo ta, fa vo ri zu juñi bi tno, suãto, na suãno, ono ãto ñenadæive ti sve Sci le i Ha rib de, ne za vi sno od vre men skihi pros tor nih da tos ti. Ãta viãe, les tviånik od niãåeg do sve tog, od proãlos ti do sa daãwos ti, od efe mer nog doznaåaj nog, „od trpqenog do spaãenog”, od povrãnog dopo sveñenog, od pro la znog do veånog, i obra tno, ni je uvek

44

na prvi po gled pre po znatqiv i dos tu pan, iako je i za dan iza dat, upo zo ra va nas pe sni kiwa, do smiãqava juñi,oprav da va juñi i pre dlaæuñi nam pu to kaz po hrawivawaprvo po me nu tih i spo so bnih za podvig.

Od sa mog na slo va kwige, a i u wenom sadræaju (i nesa mo u ovoj wenoj kwizi), pe sni kiwa je oda bra la za svo jupe sniåku sup stan cu – vo du kao je dan od veånih ele me na ta,uvaæava nih i od na iv nih pra zemqana pa do nas da nas, zbogåega svoj kwiæev ni put sa ma pe sni kiwa zo ve„vo doåaãñem” ili vo do ka zom, ãto je oåito i iz ne dav noda tog in ter vjua („Me lod na vo di åini da pe smom, i pe smomope la – ’Æitej skoe mo re vo zdvi za emoe’, veñ ra zdrobqeni,naåas sa bra ni na ru bu, uåimo ko lek tiv ni ko rak iz Jo ni nogi Pe tro vog po to nuña ka Jo va no vom sta kle nom, ogwenommo ru”). „Vo da je i inaåe viãeznaåna. Ona je no si lac iåuvar æivo ta, ali i smrtne opa snos ti” (J. De liñ). Da kle, uwoj su oba su pros tavqena po la: – i pol æivo ta, i pol smrti. Vo da nas, pod seña is ti kwiæev ni kri tiåar,oåiãñava i osveñuje. U woj pri ma mo taj nu krãtewa. Vo daje opa sno pri ro dno ogle da lo. I upra vo zbog tog ele men tahriãñan ske sve tos ti u vo di, sva ka vo da, sva ka re ka jepo ten ci jal ni Jor dan, ãto i sa ma pe sni kiwa sve doåi: „nauãñu Sa ve u Jor dan” – pe sma (Teci vodo).

Ãta viãe, i u pe smi (Åis ta) ko ja bu di sta ro slo ven skiznaå ewski na nos vo de pe sni kiwa nas to ji doåara ti pu nuse man tiåku fan ta zmu vo de u je din stvu i saæ imawu iproæ imawu åove ka i vo de, to li kom da za bo ra vi mo ko je uko me i do kog ni voa pre toåen po put sis te ma spo je nih sudova:

O åemu pe vaã u vo di, ako neo åemu vo da u te bi peva.

Inaåe, i u an tiåkoj fi lo zo fi ji, i u pa gan stvu, vo da jesim bol veånog tra jawa i is tra ja vawa, zas tupqena kaopo ten tna i zaåudna ma te ri ja ko ja åove ka pra ti od roœewado smrti. Uko li ko se ne ko (i po sle sin ta gme „ ogwenomo re”) za pi ta zaãto vo da, a ne, na pri mer, va tra, evo joãje dnog pe sni kiwinog od go vo ra u vi du wiho vogmeœuuza jam nog i veñ na javqenog odno sa u pe smi (Hod popla me nu): „Ni su za se bno vo da i va tra./ Vo da na pi la se va tre hra mov ne” (ãto aso ci ra na pras ta ru i na iv nu le gen dujuæno ame riåkih bo ro ro In di ja na ca ko ja uåi da va tranas ta je u ne dos tat ku vo de i obra tno – ko li ko da se

45

ilus tru je ak tu el nost i veånost po miwanih is kon skihele me na ta). Is ti je odnos i sa zemqom.

No, pre go vo ra o sadræaj nom upo riãtu u Ko ciñki noj kwizi po ezi je vaæno je ak cen to va ti pri mar ni unu tarwikwiæev ni kon tekst Me lo da na vo di za sno van na obnavqawu li ko va i po ja va i wiho vog do voœewa u bli zakkon takt sa naãim æivo ti ma. Ta kav tran svre men ski itran spros tor ni oseñaj omo guñava åita oci ma da ihpot pu no pri hva te kao svo je, i sa da i ne ka da. Ãta viãe, i da se be åita oci doæive kao æ iteqe proãlos ti. Sem to ga,su bli muãuñi i mi reñi is to ri ju i veånost, sa daãwost iproãlost, du hov no i ma te ri jal no, naãe i stra no, do bro izlo, tra di ci onal no i mo der no, Ko ciñki na kwiæev nasup stan ca zav reœuje znaåaj kon tek sta, åiji se man tiåkikva li tet tekst dos tiæe u odno su na dru gi tekst (ne sa mobi blij skog po re kla), i to u li ku in ter tek stu al nos ti, dokweno ne ret ko meœutek stov no na do ve zi vawe izmeœu viãetek sto va ra zliåitih znaåewa i vre me na po re kla, do bi ja ikva li tet me ta tek stu al nos ti ili ka ko je Lav Tol stoj, ta kvokwiæev no de lo, mno go ra ni je pre de fi ni sawa in ter ime ta tek sta, oslovqavao „la vi rin tom ulanå avawa”.„La vi rin tom ulanå avawa” ko ji je ne sa mopri ro dno-du hov ni la ment za pros to ri ma i vre me ni ma vankwiæev nog tek sta, ne go je i sta niãte in di vi du al ne, ali ina din di vi du al ne du hov nos ti, ko lek tiv ne, mit ske iliar he tipske, åak.

U ta kvim uslovqenos ti ma, in ter tek stu al nim, znaåi,pe sni kiwa je ubeœena da se sa mo je zi kom, da se sa modo gaœawem je zi ka i u sa radwi sa bi blij skim i dru gimci ta ti ma (åija su sli ka u ogle da lu naãi æivo ti iliobra tno), in te gri sa nih u wen kwiæev ni je zik, za pra vo,mo gu i mo ra ju, pre sve ga, saåuva ti oni bi tni be le zi, aza tim i tra ga ti za mo guñim i pret pos tavqenim (a ne sa moveñ viœenim) du hov nim doæivqaji ma i is kus tvi ma, jeroni ne sa mo da ne pos to je van je zi ka, veñ se i je ziåkomstruk tu rom pe sniåke kwige ka kva je Me lod na vo di Zla teKo ciñ, po ti ru gra niåni ci pros to ra i do ba izmeœu da tu matek sta tek stvo re ne pe sme i da tu ma na ko ji se wenape sniåka sup stan ca po zi va. Za to je i wen pov re me noar ha izu juñi je zik pri la goœen tom meœuv re me nu, sve una me ri da se po et ski tekst pre po zna i ra zu me, i da izawega åita lac mo ra ose ti ti ili bar na slu ti ti du hov nobiñe po et skog ju na ka (M. Ra du lo viñ). U pi tawu je, da jemse bi slo bo du, pre sve ga, i do pu na Ko ciñki nih sti ho vapre uze tim mu dros ti ma sve ti teqa (kur zi vom na znaåenih), a

46

ne sa mo tu maåewe i pri bliæ avawe åita oci ma na znaåenih citata.

Meœutim, i ka da je po la zna taåka Ko ciñki ne pe smepo ja va, lik ili pre dmet iz wenog vi do kru ga kao u ci klu suPla tan, ko ji, pri zna jem, sam po se bi po se du je atri bu tedu go veånos ti, po vod pe sme odmah i pot pu no oprav da nopre ras ta u aso ci ja ci je iz dav ni ne (na pri mer: „To ni jede blo. To su Adam i Eva/ u pra- zagrqaju ... to ni je kroãwa – to je ro do slov Pos tawa”). U ci klu su Ka sta kle nom mo rupe sni kiwa po red ci ta ta iz sta ro i no vo za ve tne li te ra tu re (u åeti ri nav ra ta pe sni kiwa se po zi va na apo ka lip tiåkoOt kri vewe Jo va no vo, od ko jih se u tri ci ta ta ime nu je vo da– „glas vo da mno gi jeh”; „vo de niåni ka men”, ali i „mo resta kle no, smi jeãano s ogwem”) u svo je sti ho ve skla dnougraœuje i sti ho ve i na slo ve ne sa mo na ro dnih izvor nihpe sa ma, veñ i iz kwiga sav re me nih pe sni ka. Da seza pi ta mo, ne da ju li pe sni kiwi za pra vo baã do gaœaji iznaãe ne po sre dne proãlos ti ko je ona uoåava, ka ko bi, nataj naåin, us pos ta vi li sa mo svoj ne pa ra bo le i sli ko vi teana lo gi je sa po me nu tim bi blij skim kwiæev nim uzo rom, ine samo sa wim:

Brzi da nas ja haåi sa sve tloãñu utrkuju se.Gla sni ke ne ãaqu. Pro bi ju va zduãni zid,ba nu u po la reåi, po la sna, po la åanka.Uga rak ras peåate, grob, glinu.Na ne duæni reqef – es ka dri le sruåe brdakon fe ta ka se tnih, puwenih ra zor nom bojomrœe: ne za ja zi vim pre plavquju strahompeãte re, du bo do li ne, visove

Iako, pre uze ti no vo za ve tni ci ta ti pridræava jupe sni kiwin stih i pro mi sao, ipak, me ta fo ra ma iaso ci ja ci ja ma po za je dniåkos ti i blis kos ti sa naãimda naãwim sud bi na ma, ja sno je da pe sni kiwa Zla ta Ko ciñ,u ovoj kwizi, kao i u wenim ra ni jim pe sniåkim ce li na ma,ali u mawim ra zme ra ma, pre dnost da je do gaœaji ma izne po sre dne proãlos ti (proãli vek – wegov krajna roåito), sva kog åasa ko ris teñi se „du bo kom sta ri nom”(V. Åaj ka no viñ) kao kom pa ra tiv nom us po red bom. Za pra vo,reå je o vre me plo vu pre li vawa do gaœaja po ana lo gi ji, åijeje po la ziãte naãe vre me i okruæewe.

Ci klus ko ji obi lu je ne po sre dnim po reœ ewima imik stu rom tra di ci onal nog i mo der nog, jes te Kasta kle nom mo ru, åija je po ru ka blis ke apo ka lip tiåke

47

na ja ve ne dvo smi sle na. Meœutim, uprkos åiweni ci da smosve do ci de sa kra li za ci je, osi pawa qud skos ti i vre dno snih sis te ma, mar gi na li za ci je du hov nos ti i ume tnos ti,æivo tni i kwiæev ni stav pe sni kiwe Zla te Ko ciñ bli zakje Blo ko vom viœewu ve li kih rus kih pi sa ca (Puãki na,Dos to jev skog, Tol sto ja, pre svih), ko ji su, za æivo ta, ti ho i po gnu ti urawali u mrak, ali su ima li sna ge i da se pri ta jeu tom mra ku, jer su – ve ro va li u sve tlost (u naãoj po ezi jita kav su oseñaj po se do va li Mi o drag Pav lo viñ i Ivan V.La liñ, pre Zla te Ko ciñ). Osim to ga, ovaj ci klus, kao je danod osam ci klu sa, ko je åine po se dam pe sa ma, je is tov re me no i pri mer izra zi tog i zgu snu tog ko riãñewa ci ta ta izra zliåitih epo ha (najåeãñe bi blij ski mo ti vi, kao i naãana ro dna baãti na ili pak sav re me na srpska po ezi ja), ali jei pra va ra zdel ni ca ili meœaã u te mat skoj usred sreœenos ti pe sni kiwine kwige.

Na ime, u prva tri ci klu sa Reqef; Po nor ni ca,us kliånik (Pra hu? Se ni Jo va na Duåiña) i Pla tan,pe sni kiwa Ko ciñ, pov re me no i u di ja loãkim pe sma ma,go vo ri o na ma i proãlos ti ko ja je in te gral ni deo nas. Uzaå etnom ci klu su kroz znaå ewske aso ci ja ci je kquåne reåi(gli ne) pe sni kiwa me di ta tiv no ilus tru je moñstva ra laãtva, pa i stva rawa sve ta („pod prsti ma, reqefza viåaja/ hoñe li oæive ti na ne haj noj ãper ploåi” – pe smaGli na, gips), pa pre ko ne umi tnih i ci kliånih umi rawa na zemqi („opet ilo va pri miñe ne dra”) re zul tu je stra hom dasmo sve viãe udaqeni je dni od dru gih, kao i od svogprvo li kog ipos ta sa i za viåaja („me hur æubo ra ro dnog”),na roåito uz obi la tu „po moñ” sil ni ka, ko ji su, kroz vre mena naãim pros to ri ma, zav re di li atri but konstante:

reqef ogledni –ne osli ka va viãe za viåaj: dru gi sa da pej zaæov de ze ni cu pri tiska ...Tvo rac de lo svojeviãe ne pre poznaje,ka mo li ono wega” –

(pe sma Peåur ka),

Ci klus, pak, po sveñen Duåiñu doåara va to po ni meher ce go vaåkog po dnebqa i kao izvo re Duåiñevih sti ho va,ali i kao åuva re i po se dni ke Duåiñeve po ezi je. Pla tan jesim bol veånos ti i moñi onih ko ji po se du ju moñ da qube,ve ru ju i na da ju se („Duãu pros treã: da bu de ra sa dnikpla ta na”; „pla ta ni-pa tri jar si ãire ru ke-zra ke:/ å eqadi,

48

ova ko je moñna duãa ko ji vo li,/ ova ko ve lik je åovek kad jesa wim Bog”; „Sve je – da po re di mo: od Zemqe, veña su wena/ pre greãewa; od wih, veña je Boæja mi lost”).

Å etvrti (Su sret, na vo di / Po dno Ma gliåa) i pe ti (Izåaãe æiåke) ci klus sve doåe pe sni kiwinu is traj nost daum reæava i sta pa ra zliåite epo he, ho ri zon te i di men zi je,åiji je je dan od sim bo la i gli na. Ta kvim do di ri ma ispo je vi ma, na vi kla nas je pe sni kiwa, po kreñu se broj nislo je vi (i oni za bo ravqeni i iãåezli) iz du hov nog iima gi na tiv nog æivo ta åove ka da naãwice (T. Kra gu je viñ)i usamqene je din ke, ko ja joã uvek oseña pri pa dnostkor pu su na ci onal nog biña. Za to su u di ja lo gu i kon tras tusve do ci tra giånos ti i stra dawa dva de se tog ve ka, kao ãtosu to na pri mer: ne znawe i pre dra su de („Joã kip te naãipo noñni vo de niåni be si./ Joã gu ta jaz”), pre teñi za bo rav(„ne zna mo niãta – ko li ko beãe duãa,/ ko li ko hle bo va,ko li ko ko le na kum stva”), za blu de ko je pre du go tra ju(„huãka ju mo je otro ke ave tiwskom zlo bom”), ali ine pre bol i stra dawa („neoæ aqeni ko sov ski jad ... trun kepe pe la Bo go ro di ce Qeviãke”). Za tim, u Ko ciñki nimsti ho vi ma do mi ni ra ju i ko lek tiv na i po je di naånaras po luñ enost i izgubqenost, na jednoj:

Te i ja (deo me ne!) os tat kom sna ge skoåih.Ne po krih onog dru gog se be, um rtvqenog: dok zebe,joã moæe da se pre ne: gde sam? U zemqi? Svo joj a tuœoj?u do mu, svom a tuœem? U hra mu? Ni je li sruãen?Joã moæe, os tat kom voqe, sves ti, os tat kom nade,os tat kom obiåaja, kao nad is toånik, da se nagnenad ogle dal sku sråu: ko sam, åovek ili ostatakåove ka – œ avoqi ispquvak, smrñu kuãan?

a be zra zloæno po tis ki va ne i uniæava ne du hov nevre dnos ti ko je su odu vek bi le sred stvo (s)mi rewa („Tvo jesu reåi na usna ma naãim./ Tvo je je sve ga åega god semaãim”) na dru goj strani.

Po sledwa dva ci klu sa Kroz ta la se i Sve ti me lo di,aso ci ja ci jom na svo dni na slov-sli ku Me lod na vo di ko ji jeno vo za ve tna pa ra bo la o ho du po vo di, nas pram åega suJo va no vo Ot kri vewe i Po top, pe sni kiwa uåvo ru je svedo mi nan tne reåi svog pe sniãtva. I vo du, i va tru, i gli nu,i zemqu, i pe smu, i sve ti teqe, åije su za je dniåkos ti, presve ga, be smrtnost („Ne boj se, duão. Ne mo gu te se ki rom,/kao ni vo du, va tru, va zduh, a ni zemqu”), za tim, uza ja man ibli zak odnos, ko ji ni je do voqno vidqiv i uoåqiv („O

49

åemu pe vaã u vo di, ako ne –/ o åemu vo da u te bi pe va”), kaoi pu to kaz pre ma veånos ti i smi slu („U bu kva re bez kva ra,gde, opra ne od hu le,/ reåi te ku i sla vo slo ve./ Iz dna duãe.Tvoj vo de ni æig”). U zavrãnim ci klu si ma pri su tne su iali te ri ja, aso nan ca, ta uto loãke fi gu re i igre reåima,ra ni je, inaåe åeãñe zastupqene.

Nuæno je is tañi da i pe sni kiwina or ga ni za ci ja kwige odno sno veãto kom po no vawe ci klu sa po prin ci pu na bo jaizmeœu wih kao i pro duæenog na bo ja unu tar wih, pruæamo guñnost ukrãtawa, di ja lo ga, ulanå avawa iprem reæ avawa bi tnih taåaka i rav ni, åime se in sis ti rana viãeslo je vi tos ti sti ho va, ali i na suãtin skimodno si ma uzro ka i po sle di ca. Ci klu si su za pra vo, nase man tiåkom pla nu, stvo ri li ta kvu si tu ira nostpe sniåkog tek sta da åita oci Me lo da na vo di ima ju uti sakda åita ju je dnu pe smu, sas tavqenu iz ne ko li ko se gme na ta iko ja za hte va å itawe „na preskok”.

Po se bnost Ko ciñki ne po ezi je se ogle da i u to me, ãtoiako su no vo za ve tni spi si veñinom po dlo ga ili pod tekst wenih sti ho va i ko ji op sta ju reœe kao izvor ni ci ili kaokon trol ni ci, ipak u prvom su pla nu wena za paæawa iobrañawa i to in ti mis tiåkog ili is po ve dnog ka rak te ra.Ta kav wen stav na vo di da u is kre nost wenih reåi ne tre ba sumwati, jer one ni su, kao ãto je åes to u po sledwe vre mesluåaj, da su apo lo go et ske ili ido lo po klo niåke za radne kog in te re sa (tren do vi, ti raæi, po pu lar nost,bla go na klo nost crkve nih ve li ko dos toj ni ka) veñ supos to ja ni i upra vo ta kvi ka kvi je su i sa mo ta kvi idru gaåiji ne mo gu bi ti. Znaåi, ta kav is kaz je oso bi tost ivre dnost, jer to ni je viãe sa mo smiã qenost ilior ga ni zo va nost sti ha, veñ mno go viãe – ot ki dawe odsop stva, ko je se, piãuñi svoj dnev nik ra zmiãqawa igle dawa na svet, nu di i åita oci ma, ovom pri go dom u vi du kwige sti ho va i sve doåewa da je mo guñe tra di ci ju odræatiæivom (S. Ra dojåiñ), a da se pri tom ne izne ve re vre dnosti modernog.

Da kle, i pre zent i per fekt, u pe sniãtvu Zla te Ko ciñ,ute meqeni su u na sleœu, ko je se ci kliåno po navqa, i utra di ci ji u ko joj se moæemo ogledati.

Na kra ju tre ba pod se ti ti da je kwiæev na kri ti ka joãra ni je pri me ti la da su pe sniåke za je dni ce sti ho va Zla teKo ciñ kwige, a ne zbir ke, i to ce lo vi ti, svo jev rsnilir ski spe vo vi, sas tavqeni iz ni za mawih ce li na,meœuso bno har mo niåno us klaœenih i sa po se bnomdra ma turãkom ten zi jom izmeœu i unu tar wih. Ali to ni je

50

sve, jer je odnos po miwanih ce li na ne obiåno igriv,in te rak ti van, aso ci ja tiv no um reæen i uza jam nodo puwujuñi, pre sve ga, na se man tiåkom pla nu. Ta kvimpos tup kom, pe sni kiwa Ko ciñ sve doåi ka ko je iar hi tek tu ra kwige ne obiåno bi tan stva ra laåki åin.

Tre ba do da ti i to da „iza pre ov laœujuñeg lir skogza umqa Zla te Ko ciñ sto ji te meqita pe sniåka sa mo svest”(D. Ha mo viñ), ko ja se ne po dreœuje na no si ma iz li te ra tu re,veñ ona uslovqava izbor u po moñ pri zi va nih ci ta ta i likova.

Po se bnost pe sniãtva Zla te Ko ciñ ogle da se i uåiweni ci da to kom svog du hov nog „vo doåaãña” pe sni kiwa is poqava moñ da iz esen ci je proãlos ti gle da u nas i naãeliåne i gru pne po ten ci ja le, usu de i za blu de. Ais tov re me no iz ro dnog i tre nu tnog sta niãta us pos tavqadi ja log sa pre ci ma, sve ti teqima, i obraña im se u vi dumo li ta va i is po ves ti ko ji su for mal no i pri la goœeniproãlos ti. Ta kav pe sni kiwin sta tus bo rav ka na obe oba levo de u is ti mah, kao i uzi ma juñi u ob zir i sadræaj idis kurs wenog pe vawa na vo di nas na zakquåak da jepe sniãtvo Zla te Ko ciñ sve doåan stvo ka ko pe snik moæebi ti i tra di ci ona lis ta i mo der nis ta. Ãta viãe.Za hvaqujuñi ino va ci ja ma u pos tup ku pe sniåki tekst seaso ci ja tiv no pre o braæava, ra zgra na va i pro di re une sluñene du bi ne sadræaja. Ali i broj ni na no si tra di ci jeizloæeni je zi ko tvo raåkim re zo vi ma åine pe sniåkipos tu pak joã viãe igri vim, ino va tiv nim, za um nim imo der nim, ãto je ipak ret kost u srpskom pe sniãtvu.Ova kvim naåinom sti ho vawa ne da ni su izgu bi li ni onotra di ci onal no ni ono mo der no u pe sniãtvu Zla te Ko ciñ,veñ su mnogo dobili.

51

VRE ME PLOV LU KAÅEVOGOVIÃESMIÃ QENOGRE TO RIÅKOG OTPORA

Raj ko Lu kaå, Trpe za ili sto iza bra nih pje sa ma,Gra ma tik, Be o grad, 2008

Veñ viãe od de set go di na pe snik i pro zni pi sac Raj koLu kaå (r. 1952) ni je se åita oci ma ja vio no vom pe sniåkom kwigom (wego va de se ta kwiga po re du Jo na iz fi okeãtam pa na je dav ne 1997). U meœuv re me nu se to kom 2004.go di ne po ja vi la kwiga „sta rih i no vih pe sa ma” podime nom Ples dvoj ni ka. Za to je kwiga Trpe za od wego vih„sto iza bra nih pje sa ma” in te re san tna ne sa mo zbog duæegiãåeki vawa Lu kaåevih sti ho va, ma kar i su mar nopre zen to va nih, ne go i zbog ra do zna los ti ka ko su de set kwiga pe sa ma „sta le” u sve ga sto pe sa ma, jer je to za is tabi lo i ve li ko is kuãewe za sa mog auto ra, kao „izbor ni ka”ovog poduhvata.

Na ime, ar hi tek tu ra kwige je ne obiåna. Bro ji se damci klu sa ko ji su i su bli ma ti pe sniåkih kwiga i se gmen tiko ji stu pa ju u ak ti van kon takt sa os ta lim se gmen ti ma kwige, kao i sa åita vom ce li nom. Za pra vo, prva åeti rici klu sa svo jim na slo vi ma sve doåe da su izvo di iz Lu kaåeve åeti ri kwige, dok, od pre os ta la tri, sva ki ci klus jeoti sak po dve kwige, a is tov re me no pu no pra van i ak ti vanålan mno go veñe za je dni ce sti ho va. Ali, ne obiånost je ihro no loãkog ka rak te ra. Za pra vo, prvi ci klus ko ji no sina slov Ja pi ja za ñivot (1994) je Lu kaåeva se dma kwiga pore du, dru gi je ci klus Biãtawe pred la pot (1995 – de ve ta kwiga po re du ãtam pawa), treñi je po miwani Jo na izfi oke, a å etvrti Uho laæe, da ti ra iz 1994, inaåe, wego vaosma kwiga. Za tim sle de ci klu si: Spi ral no ste pe niãte/Odliv ci i si lu ete (prvo po me nu ta sin ta gma je na slovwego ve dru ge pe sniåke kwige iz 1982, a dru ga se odno si naå etvrtu iz 1987); Ko ji ku nu da ne i noñi/ Kwiga paqeni ca(pe ta kwiga iz 1990/ treña iz 1986) i Pla vuãa i pu tnik/Re li kvi jar (Lu kaåev prve nac iz 1977, dok je Re li kvi jar iz1994. go di ne i to je ães ta kwiga sti ho va po re du objavqivawa). Ova kav vre me plov, uslov no reåeno, od da naska juåe uz izve sne vre men ske pres ko ke i kon glo me ra te, ipak je sa izve snom me rom i veãto saåiwen i ukom po no van. I

52

uzro ko van je uglav nom pe sni ko vom oprav da nom ipri me re nom na me rom da pri ori tet da onoj se man tiåkojrav ni u wego vim sti ho vi ma, ma da je ta kvu odlu kumo de li rao i sam pe sniåkim pos tu pak, ko ji po putnes tiãqive ma te ri je, va ri ra iz kwige u kwigu, u æeqi dase pre is pi ta ju sve mo guñnos ti pe sme, pe sniåkog je zika, pai samog pesnika.

I na slov po nuœenih i iza bra nih pe sa ma go vo ri o sta vupe sni ka pre ma po ezi ji i slo vu uopãte, zbog åega je onpo se gnuo za znaå ewskom so hom i na ne bu („zaãto ñuteapos to li oko trpe ze/ za gle da ni sva ko u svoj peãåanik”) ina zemqi, pa i pred åita oci ma, ko ji ma pe snik nu di svo jesti ho ve dos toj ne ta ko za miã qenog kuñnog stoæera, ka kva trpeza jeste.

Na no vo iãåita va juñi, ovom pri go dom, oda bra neLu kaåeve sti ho ve, tu maå i åita lac mo gu se odre di ti obi tnim i traj nim za je dniåkim ni ti ma wego vogpe sniãtva, ali i o so po tu, ko ji utiåe na wih. Na ime, ni jeteãko zakquåiti ka ko je Lu kaåevo pe vawe do sle dnouko roweno u proãlost i pamñewe, u tra di ci ju, umi to lo gi je i ci vi li za ci je, po moñu ko jih pe snik uki dali mi te pros to ra i vre me na. U tom naãem ho du u du bi nuvre me na, ali i mi to va iz proãlos ti ka na ma, pe snik tvo ri svo jev rstan in ter tekst (i me ta tekst) u svo jim sti ho vi ma,za hte va juñi åita oca sa is kus tvom i znawem. Da kle, pe snikse ni je liãio te go ba i tes ko ba vre me na i pros to ra ko ji muje do suœen, veñ su pra vi i du bo ki ra zlo zi wego vogsti ho vawa upra vo oni odno sno ne pris ta jawe pe sni ka nain ver zi ju sis te ma vre dnos ti, na izglobqenost otuœenog ine snaœenog po je din ca, na li ce mer je okruæewa, ni hi li zami de fra gmen ta ci ju sve ga oko pe sni ka (i nas), na od sus tvoslo bo de i pra va na izbor, na uniæ avawe du hov nih iume tniåkih vre dnos ti, na mas ke i izveãtaå enost kaosu ro gat i za me na izvor nog ipos ta sa, na mrak, je zu idrhta vi cu, åije se car stvo sve viãe ãiri i gos po da ri ina ma i naãim po tom ci ma ñe, naæ alost.

Oåit je da kle, ra zlog zaãto je pe snik na kon ra nihsti ho va ka da su pre dmet wego vog iro nij skog, ne ret ko isa mo iro nij skog sta va, iz pe sni ko vog okruæewa, mo raootiñi daqe. U is to ri ju. U Bi bli ju. U an tiåku mi to lo gi ju.Ali, i u naãu saåuva nu baãtinu.

Glo bal no pe snik izraæava ot por pre ma ur ba nomam bi jen tu, na roåito pre ma me ga lo po li su. Wegov doæ ivqaj gra da („grad je pro va li ja grad je gni je zdo æeqe znih zmi ja”;„se ma fo ri bo ja ma pri pi tomquju sta do auto mo bi la”) jes te

53

doæ ivqaj ap sur da i ha otiånog mnoãtva, u ko jem ti ho alisi gur no nes ta ju obri si åove ko ve prvo li kos ti, te se pe snik sa se tom pri seña ret kih sli ka-sce na kao ãto je„za toåeni ca u drag sto ru” ko ja „pro da je i se be/ se be æivu i mrtvu/ fri zu ru po slov nost i bo ju oåiju”. Pe snik namsa opãta va da ni „sta ra Jus ti ci ja” ni je kao ãto je bi laodno sno ni je bi la ka kvom smo je mi za miãqali, jer ona„odo ka, bez kan ta ra/ i griæe sav jes ti, mje ri i si jeåe,trgu je/ na ve li ko i ma lo”. Sto ga ne åudi pe sni ko voak cen to va no viœewe gra da kao tam ni ce, cir ku sa i ka ve za, u ko ji ma je sve izmeãte no i zaåudno do na iv nos ti („avi onibom bar du ju pro da vaåe no vi na/ ka ko se ne bi sa zna lo ko jepo bi je dio”), mas ki ra no i po re meñeno („pas na lan cudo vo di lu dog pje sni ka/ kol por te ri se bu de i us ta ju saas fal ta/ da uzvi ku ju na slo ve åla na ka o mom suœewu”). Ta koda su i pe sni ko ve pred sta ve gra da na dre al ne i iro niåneunu tar je dne pe sme Åov jek ko ji vo li ja go de, iz ko je su i ne tom ci ti ra ni stihovi:

u cen tar gdje fo to graf na ba cu je lasona vra to ve ugo je nih tu ris ta i odvlaåi ih u

ateqe

bo ga te fir me pot pi su ju se ne on skom sve tloãñu

na har ti je mra ka usnu lih sta novnika

u sjen ci mra mor nog vran ca plan du ju narkomani

a kowanik za lud po ka zu je ukoåenom rukom

pra vac kre tawa ne smo tre nom sa o brañajcu

ali i mor bi dne udvo je ne slike:

na dvi ku ju se kol por te ri i pros titutke:

DA NAS MI SE MNO GO QUBI

SA OSUŒENI MA NA SMRT!

MOR NA RI DOBILI

VAN RE DNO OD SUS TVO IZ RATA!

O TA KO MI SE MI LU JU VRATOVI

ONIH KO JI ÅEKA JU VJEÃALA!

i ap sur dne, ka kav je i inaåe di ja log kol por te ra ipros ti tu ki ko ji se pro duæava u svo joj po nu di i u is toj pesmi:

NAÃA ZADWA STRA NA JE VAÃA

PO SLEDWA ÃAN SA DA SE NA SMIJETE!

54

OSUŒENI NA SMRT DO IZVRÃEWA KAZNE

OD STRA HA PIÃAJU NA PRESUDU

KROZ SVE RU PE U ZAKONU!

ÅITAJ TE KA KO JE VRIJEME

STA LO NA MOJ ÆUQ!

DE ZER TE RI OSVA JA JU GRAD!

ÃTA PI JE TE, RAWENIÅE?

ÅAS TIM I MRTVE!

Ka da smo kod no vi na veñ, opa snost se kri je i u sva komogla su, ko ji to uos ta lom, gle pa ra dok sa, i ne kri ju.Ãta viãe: „do bro oåuva na i do bro si tu ira na udo vi ca/do bra qubav ni ca i joã boqa vi da ri ca/ javqa se ra dibraåne eve ze/ ãifra: æeqna æivih i mrtvih”.

U ta kvom okruæewu ga lo pi ra juñeg ap sur da i be smi sla,na meñu se i ide je smrti u vi du sraåuna tih ubis ta va („ga zim pa puåu ga sa i pjeãake na ze bri”) i po ten ci jal nih su ici da(„nu di se je fti no i pri ruånik za sa mo ubi ce/ sniæene suci je ne epi ta fa a do brodræeñi sta rac/ iznajmqujegro bni cu na de set go di na”).

Ali pe snik, zaåuœen su sre tom sa „vi ta mi ni zi ra nompo ezi jom u po ras tu” i „fa bri ko vawem le gen di za opãtuupo tre bu”, na tre nu tak, po sumwa u „kwigo vi ne za go zbune pi sme nih” a ko je su za pra vo „ sumwive ri jeåi” ãto „jaåeopi ja ju” i pod seña na Ka ina i Jo si fo vu brañu:

Odãkri nuv paj se rom vra ta utro be Aveqove

i naåiniv tor zo anœela od bra ta svo jeg, Kain se

da de u bi jeg niz poqe, gowen sjen kom ãiãmiãa.

Tu ga pre sre te Jo si fov va paj iz ja me, za brañom,

zve ket la na ca, i da ne bi dva put dri jeãio kesu,

Ka in im izbro ja dva de set srebrwaka za Josifa

i joã tri de set za Isu sa is tre se Ju di u praãinu.

Da kle, pe snik Lu kaå ne sa mo da „re la ti vi zu je pros tor i vre me do za tamwewa” (D. Sta no je viñ) i mer kan til nepre va re i obma ne (za me ne za pri ro dnom po tre bom), ne go to is to åini i sa broj nim pri zva nim mi to vi ma, mit skim iis to rij skim liånos ti ma, meœuso bno po ve za nimaso ci ja tiv no-znaå ewskim pa ralelama:

Si zif sje di na ka me nu i åeka pov ra tak lifta

tru be i hor qubav ni ca ma me na vrh nebodera

55

po bla go po hraweno u oblake

kao sni jeg pro su to ho rizontom

uzmi te bar qubav ni ci ako neñete supruzi!

sav je tu je Pan do ra i smrknu ti gos po din Bodler

ku pu je sve cvje to ve iz wene kutije

Ãta viãe, pe snik ve ko vi ma oåuva nom sim bo lu ipred sta vi mi ta su pros tavqa opreånu, ne ret ko pa ro dij skusli ku, ute meqenu u naãoj zbiqi i za sno va nu na moñimaspo zna je da naãweg izne ve re nog Lu kaåevog i naãegsav re me ni ka. (Pi sac po go vo ra Trpe ze Do bri vo jeSta no je viñ tvrdi da je reå o „sim bo liåkoj si no ni mi ji ko ja ko res pon di ra i sa svim wego vim kwiga ma, i sasav re me nom i svet skom po ezi jom”). Ta kva, ka ko u po go vo ruSta no je viñ daqe piãe, „di ja bo liåna igra” dvo je u je dnomsim bo lu, odno si se po se bno na li ko ve an tiåke kul tu re ibi blij skog po re kla, kao ãto su Odi sej, Ahil, Or fej,Ki klop, Si zif, De dal, Ikar, Nar cis, Jov, Lo to va æena,ko ji su sa da „ra tni pro fi te ri, ka sap ski pri prav ni ci,tra ves ti ti” i u ne po sre dnoj su ve zi, po sve doåewu pe sni kaLu kaåa, sa do gaœaji ma u Ja se nov cu, Åileu i Ar gen ti ni(„Ahi lej ... to pov sku hra nu uvi ja u na slov ne stra ne, upo ter ni ce i let ke ... i ti je lo Hek to ro vo za va tre ni makoåija ma,/ krva ve na pit ke, Mi no ta urov me sni do ruåak,/Pe le je ve si no ve i spræene ten kov ske po sa de,/ Mem no no veoåi u ma ra mi iz Ja se nov ca,/ usi re nu krv Ama zon ki naåile an skim trgo vi ma/ i sta di oni ma ar gen tin skim,cri je va iz ro vo va/ i smrvqenu ãaku s poqskog te le fona”).

Neãto je blaæi sluåaj, po ten ci ra juñi wiho vu za lud, isa sa mim pis ci ma i sa kwiæev noãñu, uopãte. Ali i saso bom i sop stve nom ne moñi:

Mnih da uædim uqanicu

i noæem ureæem slo vo na sto.

Mnih da u zid ukleãem ri jeå,

u æbu ku da uti snem ruku

ko ja za bo ra vi pismena.

A pod uqani com sa mo sjena

pi saqke ko je veñ go di na ma nema

pod prsti ma. Je di no joã tica,

vi so ko nad gla vom, rasklapa

kri la kao kwigu i sa ma se åita

u va zdu hu, u slu hu potowem.

56

Odnos pe sni ka i po ezi je, åita oca i pe sme doæ ivqavain ver zi ju, ko ja joã viãe zaåuœava iona ko na dre al nu sli kuza je dniåkog nam okruæewa.

Za to je oprav da no pe sni ko vo viœewe ste re oti po vamit ske po jav nos ti kao iro niåno, crno hu mor no,pa ra dok sal no, pa ro dij sko, ci niåno, sa ti riåno, gro tes kno, ali „ra zliåito i ori gi nal no” (is ti do sa da ci ti ra ni izvor). Ana lo gan je i pri hvatqiv auto rov stav oda naãwim po li tiå arima:

Do la zi vri je me ma lih li de ra. Zbogom

Ka raœorœe, Pe tre, Bro zu. Do bro doãli

vi åija sla va ni ka da neñe do prijeti

daqe od me sne za je dni ce, od naj bliæe

rod bi ne, ra bi na i moæda je dnog il’ dvoje

pri ja teqa, la kov jer nih po put mene.

Ka da je sadræaj ni kon tekst u pi tawu, vaæno jepo me nu ti da, kao ãto su ra zliåita vre me na, pros to ri ili ko vi unu tar Lu kaåevih sti ho va doæive li izve snuum reæ enost i meœuuza jam nost kroz svo jev rstansim bi otiåki i tran sse man tiåki ka rak ter, ta ko su i sve kwige meœuso bno uve za ne i oåigle dan je wihov di ja log.Sva ka od Lu kaåevih pe sniåkih kwiga iz de ve de se tihgo di na po se du je ve zu sa ra nim kwiga ma, i obra tno. Wiho vaza je dniåkost je kon stan ta, kao i pe sni kov osnov niemo tiv ni na boj, iako se vre me nom mewao pe sni kov reånik, zvuk i oblik sti ha, pa i tekst. Kao ãto je oåuva na in ter ime ta tek stu al nost kwiga po na osob, ta ko je evi den tna i uova kvoj se lek ci ji, jer je uos ta lom to bi lo ono nuænoko he zi ono sred stvo Lu kaåevog pe sniãtva. Da nas, tomoæemo uoåiti u tre nut ku ka da tu maå-kri tiåar tre bado ku men to va ti izves tan svoj sud ili oce nu Lu kaåevogpe sniãtva, jer ta da moæe po se gnu ti zasti ho vi ma-sve do ci ma iz svih de set wego vih kwiga. Zasva ku pret pos tav ku åitaoåevu æiv je i vrlo uoåqiv do kaz(i to ne sa mo je dan) u sva koj od de set Lu kaåevih za je dni casti ho vawa (uz na po me nu da do ku men ti neñe bi ti nisliåni, ni iz is tog vre men skog kor pu sa). Ãto sve sku pa,re la tiv no ar gu men tu je pe sni ko vu do sle dnost i odreœenuza okupqenost za je dniåkim te ma ma i sim bo li ma. Ali ika da sadræaj sti ho va ni je uvek ta ko bli zak i spre man nako re la ci ju, pe snik ih uvek us pe va i osav re me ni ti ipo za je dnaåari ti, sa veñin skim te mat skim pre oku pa ci ja ma. Ta kav pris tup ilus tru je ne sa mo ve zu meœu Lu kaåevim

57

pe sniåkim kwiga ma, veñ i veåiti ra zgo vor izmeœu wih,kao ãto je odræiv in ter i me ta tek stu al ni di ja log unu tarsva ke wego ve kwige, pa i svake wegove pesme.

Ono ãto omo guñava ova kvu pe sniåku ar hi tek tu ru jes tejoã je dna Lu kaåeva do sle dnost. A to je ne obiåno vi gil naaso ci ja tiv nost, po ti pu Bre to no vih slo bo dnihaso ci ja ci ja. S ob zi rom da um reæava ju ra zliåite pe ri ode iare ale mo ra le su bi ti vrlo po kre tne, brzo po te zne, na prvipo gled neoåeki va ne, ali ipak lo giåne i oprav da ne, ma da,zbog svo je brzi ne i zbog wene am pli tu de mo guñeg za hva ta,mo gu izgle da ti, pa i izgle da ju kao muwevi te ila ko mi sle ne, ali su na se man tiåkom pla nu ne op ho dne, a ipri liåi do sa daãwim odli ka ma i be le zi ma Lu kaåevogpe sniãtva. I iz do sa da ci ti ra nih pe sni ko vih sti ho va jeoåigle dna wiho va vrto gla vost i svoj stvo izne naœewa, ko jipos ta ju pre po znatqiv znak sti ho vawa Raj ka Lu kaåa.

Ova kva aso ci ja tiv nost u vi du „stru je sves ti”omo guñila je pe sni ku Lu kaåu da pro mo viãe svoj iro niåan, sa ti riåan, pa i ci niåan i gro tes kan naåin is ka zi vawa,ko ji svo jom in to na ci jom, far siånoãñu do vo di i doutis ka da je reå o izve snoj pa ra dok sal nos ti, ko ja upot pu nos ti od go va ra ha osu, be smi slu i ap sur du pe sni ko vog i naãeg okruæewa. Na roåito su uåes ta li pri me riok si mo ro na, ci ni zma i crnog hu mo ra, ko ji su je dnos tav noiza zva ni pos to jeñim stawem i wenom izvi to pe re noãñu idi slo ci ra noj odreœenos ti do na dre al ne ka rak te ris ti ke.Ta kav di ja log-kon trast-ok si mo ron ko ji za je dno ilipo na osob po puwava ju hi ja tus da naãweg tre nut ka, svo jompro miãqenoãñu i iro ni jom (iako ret ko na gra ni cido set ke) da ju pre dnost znaåewu i svrsi viãeznaånos ti,ãto je i ciq sva ke Lu kaåeve pe sme, ko li ko god bi lana pre gnu ta i zaumna.

Kao ãto je pe snik Lu kaå pre is pi ti vao sa daãwost iproãlost, ko je su po dlo ga wego vog pe sniåkog tek sta, ta koje pe snik is traæivao i mo guñnos ti pe sniåkog je zi ka,pos tup ka i pe sme uopãte, a to znaåi i mewao svoj is kaz. Uveñini svo jih kwiga pe snik se opre de lio za na ra ti vanpris tup sa pro duæenim sti ho vi ma, ali ga je zbog an tiåkihi bi blij skih mo ti va, sve viãe zguã wavao do stawapre na pre gnu tos ti, ãto je poæeqno za viãesmi sle no iviãepo te zno ulanå avawe oslo boœenih aso ci ja ci ja.Ãta viãe, po je di ne su pe sme, liãene gla go la, na vrlous kom pros to ru, tra ja le u ne po sre dnompa ra tak siåno-po li sin de ton skom po navqawune pro menqivog pre dlo ga i po sle diånih izmewivih

58

sin ta gmi, kao ãto je to u dvo del noj pe smi Dje tliñ,sli je pac. U wenom se prvom de lu, u sve ga de vet sti ho va reå„po” javqa taåno se dam na est pu ta, ko li ko i ima pe sniåkihsli ka u woj. Dok u dru gom de lu, u je da na est sti ho va bro ji moåak tri de set i je dnom pu ta po novqivu reå „u”. Ne ret koLu kaåevi sti ho vi ili krañe stro fe za poåiwu iskquåivogla sov nim sim bo lom po zi vawa do kra ja in vo ka tiv nepe sme, pa i po eme (dru gog ri tma osim na bra ja liåkog, uwima ne ma). Za tim, pe snik Lu kaå svo je pe sme tvo ri kao veñ pos to jeñe, uglav nom ar haiåne, kwiæev ne obras ce, pauoåava mo na bra ja li ce, mo li tve, osav re mewene na ri caqke,sti li zo va ne i utiãane kle tve, pretwe, pro gla se, obre dne i ri tu al ne tek sto ve, åak i ka no ni zo va ne spi se joã izra no-hriãñan skog pe ri oda (na pri mer – Apo kri fi poJu di). Na ime, pe snik Lu kaå se, za rad zvu ka i smi sla svo jepe sme, åes to sve sno liãava i odriåe wene ka no ni zo va ne gradwe, veñ se pre puãta re to riåkoj i ver bal noj igri vos ti, ko jom je us pe vao da na do kna di pro dubqenostoviã esmiqene pe sme i wen daqi æivot u vi du du go ve kogodje ka u åita oci ma. Za tim, be leæimo i pe smu Epi log, sråa u li ku pra ve pi ta li ce i od go ne ta li ce ko ja u åetrna eststi ho va bro ji dva de set i åeti ri zna ka pi tawa („?”).Na bra ja li ce su po se bno zas tupqene u Ja pi ji za ñivot.

Ne obiåan do pri nos da ju i ta uto loãke stil ske fi gu re(od ali te riåno-aso nan tne zvuånos ti pa do igri vos tipo lip to to na), ko je pe snik uvrãta va u svo je sti ho ve kad god je u si tu aci ji da to uåini.

Ko li ko je ade kva tna pret pos tav ka za Lu kaåevope sniãtvo da ono pred stavqa spoj mi to va i le gen di izda le ke i bliæe proãlos ti sa tra di ci jom na ci ona ko jem ipi sac pri pa da, ali i sa naãim da naãwim tre nut kom,do voqno je ilus tra ti van od stra ne pe sni ka oda bran mo toza pe smu po zna tog ime na Noñ vi je ka. Na ime, kao mo topo me nu te Lu kaåeve pe sme „pre uze tog na slo va” je pro mi saoJa ko va Igwato viña, ko ja gla si: „Od svi ju Srba, mi slep cismo naj sreñni ji, jer tek za sla vu zna mo, a ne sreñe nevi di mo”, kao da je i mo to å itawa ne obiåno hra brog,slo bo dnog, sa mo po le miånog i na pre is pi ti vawe uveksprem nog pe sniãtva Raj ka Lu kaåa.

59

„REÅI OS TA JU KAO ÆAR ITO PLI DAH”

Mi lan Œorœeviñ, Ra dost, Na ro dna bi bli ote ka„Ste fan Prvo venåani”,

Edi ci ja Po veqa, Kraqevo, 2008

Sti ho vi ma poåetne pe sme Kwiga u kwizi Ra dostpe snik Mi lan Œorœeviñ (r. 1954) sve doåi da je i daqevaæeña wego va pre mi sa – pu tu jem, da kle, postojim:

Åitam ve li ku kwigu sveta.Iz utro be joj izras te planina.Na vrhu joj se be le snegovi.

Iz kwige za mi riãe okean.I on da be sno uda ra u obale.U kwizi nas ta ne bonaca.

Åitam ve li ku kwigu sveta.Ula zim u wenu tam nu ãumu.Sun ce ima bo ju bo ju liãña hrasta.

Sva ka ko, da je kwiga wegov le teñi pre dmet, a po gon skosred stvo – maãta. Pe snik, ka ko i do li ku je sva kom voœipu ta, zna laåki odreœuje marãru tu, vre me i ka rak terpu to vawa, kao i wiho vu sadræaj nu is puwenost.

Pe sni ko vu za vi snost od pu to vawa i ubeœewe u znaåaj,vre dnost i „ra dost” odla za ka i pov ra ta ka oåitu ju sle deñisti ho vi: „Vo leo bih da imam kwigu./ Kwigu åija je utro babes kraj./ Vo leo bih da je otvo rim”. Meœutim, pe snik,sves tan stawa du ha i sves ti naãeg åove ka i druãtva,upo zo ra va ka kva sve pu to vawa mo gu bi ti (i stvar na iizmiãqena) i da u se bi no se opa snost, kao i mo guñnostspa sewa, pre ko liånog do ko lek tiv nog: „ Kwiga mi jeNo je va bar ka/ sred sva ko dnev nog po to pa”. Po vod zapu to vawe moæe bi ti i ne pri ja tnost i igno ri sawe svo je zbiqe, sa ko jom pe snik odav no ni je za do voqan („Æ alost jebrod na ko jem plo vi mo pre ko naãe moåva re”), gor ko nasupo zo ra va ju pe sme Mi la na Œorœeviña.

No, uslo vi su se u pe sni ko vom æivo tu i po ezi jiizme ni li, ãto je de li miåno uti ca lo i na wego va

60

pu to vawa. Ta ko da umes to oåeki va nih pe sni ko vih javqawavan wego vog sta niãta, sa da, pe snik do ka zu je, dane po sre dni po vo di i spra ve na voœewa mo gu bi ti i po gle di iz so be (kao u Ko ma di ni noj kwizi sti ho va izza os tavãti ne, inaåe je dnom od ak te ra ove Œorœeviñeve kwige). Za tim, pu to vawe se moæe ini ci ra ti i no vin skimtek sto vi ma, kao i onim ãto se moæe åuti ili vi de ti naTV ekra nu, ma da, opo miwe pe snik: „zlu ra di na pi si izno vi na olo vom prqaju ja go di ce prsti ju, a zlim reåima ifo to gra fi ja ma tru ju moæda ne ñeli je”. Ipak, izdva ja ju seona pu to vawa ka da pe snik pu tu je kroz svo je pamñewe, krozsvoj æivot, da kle. Na roåita su pu to vawa kroz señawa nadruæewa i å itawa svo jih pe sniåkih dru go va ili uzo ra.Po red Ko ma di ne, tu su Pe kiñ, Kiã, Åarls Si miñ,Bo ri slav Ra do viñ, Mir ko Ko vaå, To maæ Ãala mun,Mi lu tin Pe tro viñ, Fi lip Da vid, Ibra him Haxiñ, DuãkoNo va ko viñ, Raãa Li va da, Slo bo dan Zu ba no viñ, Ra dmi laLa ziñ, Vla di mir Ko picl, Dra gan Ve li kiñ, Ana Ris to viñ,Aleã De beqak... Za pra vo reå je o vre me plov skomsu bli mi sawu onih bi tnos ti ko je se tiåu i po eti ke ipe sni ka kao biña (Pri mer je pe sma Ze mu nac o ne dav no ira no pre mi nu lom pe sni ku Raãi Li va di: „U proãlos ti jeizgo va rao pro roåan stva/ ma da se reåima igrao i on da ihna pus tio,/ uplaãen od wiho vog rawivog savrãen stva”).Veãto su ukom po no va ne kquåne reåi, sti ho vi åak, izpe sa ma, na slo vi kwiga i pe sa ma, suãtin ske odre dni cepe sniãtva, sa na vi ka ma, sklo nos ti ma, pa si ja ma,ra zliåitos ti ma i bi o gra fskim odre dni ca ma po miwanihpe sni ka. Sa odli ka ma, da kle, bi lo po et skim, bi lone po et skim, po ko ji ma ñe ih ge ne ra ci je ko je sle de ipam ti ti i pre po zna va ti. Na pri mer, pe sma Smrtpri ja teqa po sveñena Mi loãu Ko ma di ni, kao pa ra di gmata kvog Œorœeviñevog pos tup ka i nas to jawa, to ja sno iemo tiv no svedoåi:

Sve nas je Ona ra zdvojilakao ãto je Bo lest veñ uå inila.No, Smrt i Bo lest ni su niãta.One su Pe peo sa Pe pe liãta.

One sa mo uniã tavajukao Mræwa i Strah.Ali na ma reåi ostajukao æar i to pli Dah.

61

Po se bno svoj stvo ovog ci klu sa (Pe sni ci i pro znipis ci) od se dam na est pe sa ma, uglav nom ri mo va nih, jes teãto u svom doæ ivqaju pe sniåke bra ti je, pros ti re kaotek stu al nu po dlo gu wiho ve upamñene sti ho ve, sta vo ve,na vi ke, do go dovãti ne, i pro ve ra va åitaoåev i tu maåev odnos pre ma is ti ma, a da su spoj ne taåke i taåkemeœuu slovqavawa, upra vo pre uze ti sti ho vi, na slo vi ibi o gra fski po da ci. Pe sme, ta ko, zav re de kva li fi ka tivme ta po etiånos ti, inaåe pri su tne i u ra ni jimŒorœeviñevim pe sniåkim kwigama.

Da se sve moæe pre tvo ri ti u sti ho vawe i pu to vawesve doåi i åiweni ca da pe sni ka na zaåudne odlas ke moæeohra bri ti i „hleb” ko ji „spo koj no leæi/ na das ci zaseåewe”, ali ko ji „ima oblik do bro te”, i to je do voqno dase pe snik oslo boœenim aso ci ja ci ja ma i saåuva nimobre dom pre se li u bi blij sko do ba („U hle bu je ceo svet./Ali sa mo ga za gri zi/ kao te lo Boæjeg si na”), åak i u vre mestva rawa sve ta („Sa mo ga za gri zi./ Pre lo mi mu ko ru./ Inas tañe tiãina.// Tiãina s poået ka”). U is tom kon tek stuje „vi no” kao sim bol ute he i na de: „Se di sa mo tan åovek zasto lom./ Is pred wega pu na åaãa crnog vi na./ U vi nu svakrv, qubav i ra dost sveta”.

Ali, osim tog ve li kog kru ga æivo ta i tra jawa napla ne ti, pe snik is crta va i ma li krug pe sniåkog (iåove ko vog) tra jawa i to onog na za las ku pe sniåke moñi ipre teñe sta ros ti, ãto je mo tiv pe sme Us ta, saå iwene odse dam tris ti hov nih i ne ri mo va nih za je dni ca. Na ime,pe snik Œorœeviñ je dav no veñ åuo i spo znao da se ogle da lo, kao sim bol sve obu hva tnos ti i ce los ti a ne dru gos ti idvoj nos ti, ras pu klo na ko ma diñe („Ra zbi je no je wego vonoñno ogle da lo”). Ali, pe snik nas sa se tom pod seña naæivot pe sni ka, na wego vu moñ u je zi ku i fik ci ji. Pe snik tvrdi da pe sniåke „reåi su bleãta vi obli ci” i „odje ci”.Za tim, ve ru je da „æivo ogle da lo u åove ku je ra slo” (åitaj –u pe sni ku) i da „je po wemu plo vio ili ga sawao”. Ipak,pri ro da is puwava svoj za da tak ci kliånos ti, te se sa dape sni ku „reåi umor ne vrañaju ... is troãene ... u wega viãene mo gu da za ro ne./ Is crpqene ne mo gu da mu se obnove”.

I iz ove pe sme, kao i iz os ta lih u Œorœeviñoj kwiziiro niåno (a ne zbog us hiñenos ti pu teães tvi ji ma) oslovqenoj kao Ra dost, oåitu je se pe sni ko va sve snost iwego vog liånog i naãeg druãtve nog sta tu sa. Za pra vo,sli ka da nas je kon trast ili na liåje li ka u ogle da lu.Pe snik ne za bo ravqa (iako ni su uåes ta le kao u wego vimra ni jim kwiga ma) tre nu tne druãtve ne bo les ti i

62

de vi ja ci je i sop stve ne uslovqenos ti i ogra niåenos ti,pro izaãle iz oso be nos ti do deqene nam za je dni ce ine usa glaãene sa pe sni ko vim i naãim za hte vi ma ipo tre ba ma. Ãta viãe, uoåqivi su pri me ri vaæeñegap sur da i ha osa („Sve i Niãta, je dno dru go ra za ra istva ra”), usamqenos ti i od baåenos ti, oåaja i be znaœa („Jako ji ni kom na ovom sve tu ne ne dos ta jem, ko ji samsta nov nik pred graœa tiãine i oko li ne niãta vi la”) iiznuœene æeqe za vir tu el nom i laænom sli kom sve ta okose be, ma da iro niåno i sar kas tiåno sa opãte noj („se ci testa bla, uniãta vaj te tra vu/ i sve viãe sa di te åeliånebil bor de.// Jer bez bil bor da ne ma ra dos ti./ Bez wihpri ro da je praãwava i prqava”). U du hu i zvu ku iro ni je,pe snik ot kri va i po jaãwava wego vo reãewe na slo va kwige, pe sme i is to ime ne kquåne reåi („ra dost”) u pu nompa ra dok su i de fe ti zmu, naæ alost, i sve viãe oprav da nom,ne sa mo ka da je ne snaœeni i izgubqeni po je di nac u pi tawu,veñ i åitav svet, åak i is kon ske vrednosti:

Baã niãta ni je os ta lo iza tebe.Niãta ti je ve dri na iznad tebe,tvo je bu duñe niãta is pred tebe.Smrt ñe bi ti ra do sni do gaœaj

Mo tiv sa mog umor-åasa u li ku tra di ci onal noza miã qanog bes kra ja be le bo je, ali i kao ne mi nov nostko joj ni ko ne moæe izbeñi, oåitu je se u pe smi sim bo liånog na slo va Be lo ñe os ta ti otvo re no, ko ji se po navqa kaore fren-opo me na- odjek:

Ka ko god piqke bacio,ka ko god reåi po reœao,be lo ñe os ta ti otvoreno.

Ko jim god pu tem krenuo,ãta god ura dio i po krenuo,be lo ñe os ta ti otvoreno

Je di na ute ha i oaza be zbe dnos ti na Œorœeviñevompu to vawu jes te señawe na de tiwstvo i za viåaj, uz po kuãajda se vre me an ti da tu mi ra i za us ta vi u blis koj proãlos ti(„Ona me vo di dorñol skim uli ca ma./ De tiwstvo i ra dostsu naãa la va./ Tim uli ca ma niãta ne moæe ta ma”).

No, uprkos izve snom i pri su tnom ot po ru pre masa daãwos ti ilus tro va nom kroz spo zna ju odno sa ipros to ra u bi no mi ma æivot-smrt, re al no-mo guñe,

63

reåeno-suœeno, odla zak-pov ra tak, ipak, tre ba na gla si ti dakri ti ka pos to jeñeg stawa ni je ta ko do mi nan tna, ni tiona ko iro niåna, kao u ra ni jim Œorœeviñevim kwiga ma,ali ne zbog pe sni ko vog maweg ne za do voqstva svo jom zbiqom, ni ti zbog u meœuv re me nu even tu al no uå iwenihizme na u woj, veñ zbog izraæene te mat ske ra zuœenos tiwego vih sti ho va unu tar naj no vi je kwige. Na to je uti ca laåiweni ca o broj nim uzro ci ma i po vo di ma pe sa ma uRa dos ti ãto sve doåe i sa mi na slo vi pe sa ma, na prvipo gled, ne po ve zi vi u za je dni cu sti ho va (Be li luk, Smrtle da, Da ni lo Kiã i po mo ranxa, Je dnos tav no, ka men,Ste pe ni ce, Odla zak, Na go mo re, De tiwstvo, Be o grad ski seqak, Ma ne ken ke, Krat ko vi dost, Mar ke ting i te le vi zi ja,Saj ber seks, Po ne deqak, Os ta ci sve ta, Topåider sko brdo, Hiqadu i je dna noñ). Kwiga je sadræaj no ra zli ve na (izu zevci klu sa Pe sni ci i pro zni pis ci, ali i on uslov no), teãkojoj je odre di ti za je dniåke ko he zi one ime ni teqe. To medo pri no si i neoåeki va na po ja va mawe ili viãe po zna tihliånos ti kao ãto su Da laj La ma, Ho mer, Xeni Xej mson(fil mska por no zve zda), Mal kolm La uri, Antonen Arto...

I ova Œorœeviñeva pe sniåka kwiga potvrœuje wego vudo sle dnost, i to onu po put An ri ja Miãoa, urav no prav nom pi sawu i sti ho va i pe sa ma u pro zi. Na ime,po red po me nu tog ci klu sa po sveñenog pis ci ma, kwigabro ji joã åeti ri ci klu sa, od ko jih su Tiãina, Ra dost iBe o grad ski seqak veñinom sas tavqeni od stro fa od tri ili åeti ri åeãñe ri mo va na sti ha, dok zavrãni ci klusOs ta ci sve ta åine osam ese jis tiåko-im pre siv nih pe sa mau prozi.

Po tre bno je pro ko men ta ri sa ti i po me nu ti, ka da je reåo stva ra laåkom pos tup ku, i uoåene ra zli ke i od stu pawape sni ka Œorœeviña u kwizi Ra dost u odno su na ra ni jepe sniãtvo, za ko je se broj ni kri tiåari slaæu da gaodli ku ju izu ze tno zgu snut tekst, obiqe ge ni tiv nihme ta fo ra, ne i zbeænih atri bu ta, sli ka, sim bo la, za vi dnogko lo ri ta, zbog åega je ta kav pe sni kov is kaz ne ret koza hte vao i å itawe „na pres kok”. I veñ ci ti ra ni sti ho vido ka zu ju da je pe sniåki glas u Ra dos ti znaåaj no spo ri ji ismi re ni ji, a is kaz re du ko va ni ji, tran spa ren tni ji,dos tu pni ji, ali su sadræaj i re zul ta ti sti ho vawa na ni vouoåeki va nog od pe sni ka Mi la na Œorœeviña.

64

MO LI TVA I OPROST„ÆIÅKOG BAÃTO VA NA”

Œorœo Sla do je, Ma nas tir ski baãto van, SKZ,Be o grad, 2008

Je dna od ka rak te ris ti ka pe sniãtva Œorœa Sla do ja (r.1954) jes te wego va do sle dnost. I to do sle dnost nane ko li ko ni voa. Na pri mer, kad je reå o sadræaju wego vogpe sniåkog tek sta i pe sni ko voj usred sreœenos ti naza pi ta nost i zaåuœ enost izmeãte nog „sluœenog ine snaœenog” po je din ca bez svog iden ti te ta i bez svogza viåaja. Za tim, izne naœuje ko li ko am bi jen tom wego vihsti ho va do mi ni ra duh ro dnog po dnebqa, ko ji je ne sa mogra div na sup stan ca wego vih æivih sli ka ko je odreœujupe sni kov za viåaj za ko jim pe snik oprav da no i is po ve dnola men ti ra, veñ je i znaåajan po kre taå i ini ci ja torSla do je vog pe vawa. Sla do je va do sle dnost se ogle da i uzvu ku i u for mi sti ho va, uglav nom su to ri mo va nika tre ni, dis ti si, so ne ti, ali ne u stro go ka no ni zo va nomobli ku. I ri mo va ni su uglav nom duæi sti ho vi, ma dape snik åes to i duæe dis ti he pre la ma u ka tre ne, sa ri momna par nim stihovima.

I na kon iãåita vawa Sla do je ve naj no vi je kwige pe sa ma Ma nas tir ski baãto van objavqene u ju bi lar nom sto tomko lu pres tiæne „pla ve bi bli ote ke” SKZ-a oåigle dno je dai ona poãtu je pe sni ko vu po me nu tu do sle dnost, ma da ka da je u pi tawu te mat ska za da nost, sve do ci smo i ra zuœenihte ma ta i neuobiåaje no ãireg sadræaja i pros to ra usadræaj nom za hva tu kwige, na roåito u „dru gom pe vawu” oduku pno osam odno sno de vet ko li ko ih kwiga bro ji (odpoå etnog „nul tog” ko jeg åini sa mo je dna pe sma, pa do„ osmog”).

Veñ od „nul tog” pe vawa pe snik in sis ti ra na vaænos tispo zna je i pri znawa oåitog i na ras ta juñeg izne ve ravawasvo je tra di ci je i pamñewa naãih pre da ka, od ko jih se izda na u dan sve viãe udaqava mo, a na taj naåin i odprvo li kos ti i od sop stvenosti:

Opros ti nam ãto smo te slabiU be zboãtvo i u mrak paliSred zim ske noñi u kasabi

65

Kao Si jer mu os tavqali

Da kle, pe snik na glaãava gu bi tak i odri cawe po se bnood svo je ve re, ko ja je ne bro je no pu ta i kroz mraåne ve ko veus pos tavqala znak je dna kos ti izmeœu ve re i na ci ona, apov re me no i zduãno da va la pri ori tet is kon skom oseñawupri pa dnos ti za je dni ci odno sno na ci onal nom kor pu su.Pod se ti mo se sa mo joã u pe ri odu po sle Ve li ke Se obekra jem se dam na es tog ve ka, da su naãi mo na si-pre pi si vaåii kwiæev ni ci u ra se jawu na se ve ru svo jim mo naãkimime ni ma do da va li pre zi me ko je je oznaåava lo ma nas tir uko jem su stva ra li i iz ko jeg su pro gna ni (na pri mer –Ra va niåanin, Raåki, Ãiãato vaåki, Stu de niåki, Bawski,Peñki, ma da i da nas se po je di ni sredwove kov ni spi sa teqi oslovqava ju kao ne po zna ti, ali se ime ma nas ti ra saåuva lo– Ne po zna ti Jawevac, Ne po zna ti Ra va niåanin). Pe smomGaj do bra Sla do je sve doåi da on ot kad zna za se be – zna i zase obe, a ta ko je, uåe nas pe snik i is to ri ja, odu vek bi lo. Ijoã uvek tra je ãto oåitu je pe sma Mo li tve na pi ta li ca,åiji poåetni i zavrãni stih gla se: „Odav no Te na Ko so vuni vran gav ran sreo ni je”; „Kad te ne ma na Ko so vu ãta lira diã – Boæe gde si”.

Sto ga, pri znavãi od sus tvo sprem nos ti za æ rtvomka kvu su naãi pre ci ima li i os ta vi li nam u na sleœe,pe snik se prav da i u svo je ime, u ime „greãnog Ge or gi ja zbuwenog ra slabqenog di ja ka” i u ime ko lek ti va, ãtois tov re me no do ka zu je uåvo re nost i uslovqenost wego vogpe sniãtva upamñenom i pre uze tom kul tu rom i tra di ci jom bez izu zi mawa te ko vi na dru gih, na roåito blis kihci vilizacija:

Slab sam ti moj Oåe i sve utiåe na me. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Je ka crkve nog zvo na åak ta ra be le gi jeMajåina us pa van ka ba la de elegijeDuåiñ i Ãan tiñ Jejts Crwan ski RilkePre ko ri kri tiåara i gat ke ba be Milke

Pe snik Œorœo Sla do je se za laæe za baã tiwewe svih vrsta tra di ci onal nih na no sa, ne sa mo po miwanih, veñ i uci ti ra nom ka tre nu na sluñenih kao ãto su saåuva nepred sta ve, pre dra su de i ubeœewa iz sfe re pa gan stva, ko ja su ko li ko god na iv na, to li ko i æivo pi sna i igri va, åak i naskuåenom pros to ru Sla do je vog mo li tve no-obre dnogobrañawa. Ne obiåno je osmiãqena, pre bo ga ta odo mañenim

66

ime ni ma de mo na i sti li zo va no-nad graœena prvaasin de to no li ka stro fa, u vi du slo bo dnog sti ha, Mo li tvanad vi ro vima:

Ne idi si ne na voduVo da je smutwa PoharaTu noñu de mon stoglaviRa nu po ranu Otvara – Crnokrug Modrac PaklenacDuãevid Mornik Vrtloænik –

„Å etvrto pe vawe” (åini ga sa mo je dna pe smailus tra tiv nog na slo va Zim ska mo li tva za Ulog i za svihwego vih se dam na est sta nov ni ka) od sli ka va pe sni ko vuve za nost za za viåaj, za wego ve bivãe i sa daãwe pre os ta leæ iteqe, za za viåaj ni biqni i æivo tiwski svet, za svetusme ne na ro dne baãti ne. Sva ka ko, tu je i ne i zbeæan veånidi ja log sa ocem, ne sa mo pe sni kov, ne go i wego vihåita la ca. Za pra vo taj du go tra juñi i ne okonåqiv unu tarwira zgo vor sa ocem odlaæe veñ do goœenu smrt ro di teqa, alii gu bi tak mes ta roœewa, i za viåaja uopãte. Is ti tre tmanima ju i pred stav ni ci za viåaj ne flo re i fa une izSla do je vog ro dnog po dnebqa („je dna ko te ta mo ma me/Zo vi na fru la i mi ris glo ga// Na sluão sam se veåne je ke/Peñina ja ma i po no ra/ Ali joã åujem onaj ãapat/ Ãto medo zi va iza go ra”). Ãta viãe, pe snik u „ães tom pe vawu”po is to veñuje qude i biqni svet pa uoåava mo unu tar ove kwige i „ja vor-star ce”, a pe snik je åak „hteo da se oæenitreãwom”. Ne tre ba za obiñi ni Sla do je vo ra zu me vawesvih oso ba, ko je su izgu bi le mes to roœewa, bi lo ka da i bi lo ka ko se ono zva lo i bi lo ka ko se zbilo.

Sla do je va pe sma Taj na na vo di na zakquåak da je reå oek fra zi, o des krip tiv nom æivo pi su pe sni ko vog za viåaja u li ku oæive lih biqnih specija:

Mes to ãto pawkaã TvorcaVreåeñi na agori –Ãapa tom ra zvigorcaTu taj nu ãto te mori –

67

Kaæi sto le tnom hrastuA sta ri na ñe æbunuMla di ca le torastuJa vor ñe pus ti ti strunu

U ãipraæje u åestuLi pa ñe reñi brestuJa si ka bi lo kome

A os ko ruãa duduJa bu ka crvu svomeA crv – sva kom i svjudu

U sav re me noj srpskoj po ezi ji pri sus tvu je mo uåes ta limopi si ma su sre ta pro gna ni ka i os tavqenog za viåaja. Ko ji su goråi i teæi ne go ãto se oåeku je, jer se za viåaj, kao i uvek,za miãqa ona kvim ka kvim smo ga os ta vi li, ali, naæ alost,ni je ta ko. Mno go je su ro vi je, su mor ni je i opo ri je. Te neåudi Sla do je va za pi ta nost i za pawenost viœenim: „Boæeãta li je dræi na åem joj kuñe sto je/ Kao da su izgur bet skih pro su te bi sa ga/ Kao da ih je œavo oti mao odvra ga/ Pa noñu pre to va ro na ma gar ca sa ra ge/ Ili su u ne bopoãle pa os ta le bez sna ge”). Tu je i pre kor ko ji pe snikoseña zbog os tavqenog ro dnog se la, uz alu zi ju na Ãan tiñeve sti ho ve, ko ji su kod sen zi bil nih ne izos tav no op te reñewe:

Ãto ni si os tao ovdjeImao si gde i s kimeZna le bi ãume i traveSes trin ski da te prime

Zavrãno „osmo pe vawe” ko je åini ães to del na pe smaMa nas tir ski baãto van je ka li gra fska sto ri ja is kuãewa,pro go na, uniæ avawa u pros to ru proãlog ve ka, a za pra vo jepa ra di gma mno go ãirih vre men skih ra zme ra. I ne sa movre men skih, jer je to i pa ra di gma usu da i ude sa srpskogna ci ona kroz ve ko ve. Broj ne su i gor ke sli ke go di na izanas i sa ve ti baãto va na – sve do ka is tih: „U po drum seãñuñuri ako te slo mi mu ka/ Tu sam skri vao noñu odcrve nog ba uka/ Hek to li tre i oke i ako ve i un ce/ Iko ne ifo rin te i bes kuñne be gun ce”; „ma nas tir sam i pra zan/Sa mo su pos ti le li pe i hrast se priåeãñivo/ U srcu i upor ti riãko je crni bi vo ... glu va os taãe zvo na ... Svud jevla da la voj ska vuåjeg trna i ãti ra/ U crkvi ne bi ni kog

68

sem ski tni ce i æbi ra”; „Je di no ve ro va hu da ñe se ov despas ti/ Boæja ci po tu kaåi su maãedãi i kqas ti/ Ja koæeutvo lov ci i slep ci i gu sla ri/ Ti baãti ni ci di ma i pra ha ti tu la ri”. Je di na je ra zli ka u to me ãto u „ prvom pe vawu”uoåava mo pe sni ko vu sumwu u brzo i la ko obeñan oprost:„Smeãe se ka luœeri psal mo poj ci i åte ci ... Praãta juono me ãto ih je najæeãñe tu ko/ Pa rao man ti je i smu diobra de/ Mo le se i za onog ko ji je dro bio sveñe/ Ga zioka mi lav ke ple nio kan di la –/ Bo jim se da se ola ko s umasmeñe”, dok u zavrãnom pe vawu i sam pro gowen umor ni„ma nas tir ski baãto van” u svo joj is po ve dnoj„pri mo pre da ji” sa ve tu juñi sled be ni ka ãapuñe:

Kad po kaj ni ci sti gnu ipak ne bu di zluradBoqe pri te gni obruå pro ve tri baåve buradI spre mi sa su de sve te – bar da ke i meãineA o blu dno me si nu veñ ima ko da brine

ne sa mo da ra zreãava ra ni je uoåenu piãåevu bo ja zan,ne go i de ter mi niãe oprav da nost ovo ze maqskog opros ta ipret ho deñeg po ka jawa, ko je nam je svi ma i te ka kopo tre bno, ako nam je do wega is kre no sta lo, po ruåuje nampe snik Œorœo Sla do je „ãapa tom æiåkog baãto va na”, ko jise da le ko åuje i joã duæe upo zo ra va juñi odje ku je uå itaocima.

69

GOR KI „ÅASO VISA MOS PO ZNA JE”

Ne bojãa De ve tak, Uza lud traæeñi, SKD Pro svje ta, Za greb, 2008

Sadræaj pe sniåke kwige Ne bojãe De ve ta ka (r. 1955),na graœene pres tiænom Zma je vom na gra dom, ilus tru jeauto ro va di le ma oko na slo va, ko ja je, sva je pri li ka, tra ja la do po sledweg åasa, uoåi ãtam pawa kwige, jer, po red to gaãto je zva niåan na slov na ko ri ca ma sa me kwige – Uza ludtraæeñi, u kwiænom blo ku, uzduæno je pos tavqen wenãiri na slov – Uza lud traæeñi ono åega nema.

Za to se åita oci ma na meñe pi tawe ãta to pe snikNe bojãa De ve tak ne ma i ãta to on uza lud traæi?

Da, pe snik je izgu bio za viåaj, i to ne do bro voqno.Moæda je pre ci zni je reñi da je pe sni ku ukra den za viåaj.Ali to ni je sve. Pe snik se ne sna la zi ni u vre me nu ko je muje pri pa lo, kao ni u no vim pros to ri ma. Pe snik, na ime„gle da, a kao da mu se priåini lo”, ali i zakquåuje: „saogle da la vo de iãåeza va naã lik” odno sno pred na ma je„ogle da lo u ko me be zna deæno/ iãåeza va” pe sni kov (i naã)„lik”. Ãta viãe, pe snik De ve tak je za bri nut za oåitoudva jawe i ras po luñ ivawe po je din ca (ali i na ci onal nogkor pu sa), na ãta aso ci ra, iako na prvi po gled ap sur dna i neuobiåaje na igra dvoj nos ti i kon tras ta izmeœu sve tlos tii senke:

I saåuvaj ovo svetlostiÃto te ve ro dos toj no od sli ka va u tamiJer sa mo sen ka je po u zdan oblikZa obqen i neåujanSa mo je ona ne bo i zemqaSa zda na od di sawa anœela

Sa mo ona treperiDok sve dru go ga sne u tebi

Meœutim, po me nu te da naãwe po sle di ce izglobqenogsis te ma vre dnos ti ni su je di ni ra zlog za pe sni ko vuza bri nu tost. Pe snik ih, na ime, pre po zna je i u proãlimvre me ni ma. Pe snik De ve tak za pra vo ne za bo ravqa wiho vu

70

upor nost i ci kliånost ko je su nam i usud i udes. Napri mer, ski ti je i stra di ja su naã pre po znatqiv i oso benznak. Za tim, gu bi tak za viåaja krañeg ili duæeg tra jawa jenaãa kon stan ta, ko ja nam se stal no i kroz ve ko ve uåes ta loi ne umoqivo ponavqa:

Vre me proãlo u vre me nu sa daãwem odjekujeSle di mo taj zvuk mek kao pa huqe snegaU ko je ñemo i mi uti snu ti svo je tragove

ali, ne tre ba za bo ra vi ti, da za pe sni ka De ve ta ka za viåaj i sve ono ãto on u se bi no si od pamñewa, proãlos ti,zna ko va pre po zna vawa i is kon skih obri sa, ipak neza sluæuje ido lo po klo niåki stav (se ti mo se sa mosti ha-sta va Bran ka Miqko viña: „Ne qubi proãlost uru ke”), iako, pod seña nas autor, mo ra mo uvek ima ti uvid uto da mis ti ka ro dnog po dnebqa po se du je be leg suãti ne itaj nu kuñe kao mi kro ko smo sa i ar hi prostora.

U prvom ci klu su (Trag pri sus tva) pe snik od sli ka vasvoj tre nu tak i sta tus, kao i pre dme te i po ja ve izne po sre dnog okruæewa, kroz kru go ve sliånos ti iza je dniåkos ti, na prvi po gled – neoåeki va ne. Na ime, åak ito po ni mi iz pe sni ko vog tre nu tnog ãireg æivo tnogare ala, kao u pe smi Stu de ni ca, ne sa mo da us pos tavqajudi ja log sa am bi jen tom ro dnog du ha i señ awima na za viåaj,ne go i sa prvo li kim ipos ta som, us pos tavqajuñi znaåajtra di ci je i du hov nos ti za ta kve naãe obraze:

Znaå ewima od ko jih se is cequje maãtaKo ji ma se vrañamo mu drostimaKo ji ma se vrañamo svom poåetkuSvom pra poåetkuSvom izvo ru u ko me smo prvi put umi li lice

Kru go ve sliånos ti i za je dniåkos ti pe snik De ve tak, usvom poå etnom ci klu su, veãto, sli ko vi to i uza jam noum reæeno, na glaãava i izmeœu za viåaja, li ka æene ipti ca. Ne obiåno se tno, gor ko i aso ci ja tiv no to åini upe smi Izve snost („Las ta vi ce na æica ma/ Do go va ra ju se odu gom le tu/ Gle da mo ih ve se le/ A u mi sli ma nam opus te lagne zda”).

De ve ta kov di ja log sa ro dnim kra jem je ne obiåan.Ra zli ku je se odnos pre ma za viåaju iz sno va i åaso va åeæwe, od ne po sre dnog kon tak ta i su sre ta sa ro dnim kra jo li kom(„Ko raåam zemqom ko ju viãe ne osjeñam svo jom/ Ovo je

71

bi la mo ja otaxbi na/ A sad je plo veñe os trvo u otupqenimåuli ma”). Pe snik nas izne naœuje is po ve dno-me di ta tiv nim sti ho vi ma iz ko jih isi ja va dis tin kci ja izmeœu suãtog iæ eqenog na je dnoj oba li i mo guñeg i stvar nog na „dru gojoba li” („joã uvek po kuãavam/ Da se na dru goj stra nipre po znam ... odje dnom vi dim svo ju sen ku”). Taåni je –izmeœu reåenog i suœenog, te ne åudi ãto u dru gom ci klu su(Mi ris vos ka) do mi ni ra æal o gu bit ku „tra go va pri sus tva” u za viåaju svo jih pre da ka (i nas, znaåi) u pe smi O pre ci ma(„Na pi tawa o wima ne ma od go vo ra/ Kao ãto ne ma nisli ka/ Ni pi sa ma/ Ni peåata// Ne ma señawa, ni is to ri je/Ni hum ki ne ma/ Kao da i ni je bi lo smrti”). Da kle, ni smrtni je bi la do voqna da se ne izbriãe „trag pri sus tva” iærta va. Sto ga pe snik da bi ve ro dos toj no na sli kao onoviœeno (iako se „od su tan” pi ta „vi di li ono ãto gle da”)po zi va se i na Ha ro na, pre vo zni ka se ni mrtvih u Had, ko jiñe „sta vi ti taåku na ono ãto smo bi li”. U is tomkon tek stu je i sud bi na reåi u pe smi Grobqe u Gra du si(mes tu pe sni ko vog roœewa):

Ri jeåi su izliãneOne izreåene dav no je pro gu ta la is pu ca la zemqaIz ri jet kih su izra sli grmo vi divqih ruæaÅije la ti ce, kad se sa suãe, ra zno si vjetarTe la ti ce su ov dje istorijaI sa mo one obnavqaju vrijeme

Oseñaj su viãnos ti odreœuje di ja log na slo va pe sme iwen zavrãni stih („Tu gde je sam ... Tu sam je di none op ho dan se bi”). Ali, pe snik i u ne po sre dnom kon tak tusa be le zi ma svog ro dnog kra jo li ka slu ti izve sne pre pre kei li mi te, ne sa mo izmeœu pe sni ko vog za viåaja i okruæewa,veñ i izmeœu pe sni ka i za viåaja. Jer, da li je za viåaj bezsvo jih æ iteqa – za viåaj.

Poåetni sti ho vi treñeg ci klu sa (Na opre zu) u pe smisim bo liånog na slo va (Mas ka) na go veãta va ju i dru go li cenaãeg na ci onal nog kor pu sa, ko je je i ne obiåno bo ga tosvo jim obe leæji ma, ali i nes hvatqivo za dru ge za je dni ce, ako je mi upor no po navqamo (ka sni je ñe De ve tak to reñi saza do voqstvom prvo, a na kna dno sa ka jawem). Sva ka ko da jepe snik ta kvu sli ku za poåeo sa veñ po miwanom sen kom, kaosas tav nim de lom naãeg ipostasa:

Is pod ko je smo senkeSko cen tri sa ni na nebitno

72

Is pod ko je su oæiqci i podliviPo hle pa i oholostIs pod ko je su grimase

Tu ko traæi smisaoTraæi gu ju u procepu

Ovim uvo dom pe snik De ve tak je za ko raåio u sadræaj nepros to re u ko je do sa da srpska po ezi ja ni je zaãla. Na ime,reå je o to me da pe snik za pi su je „priåe bivãih ra tni ka”,ko je su svo jev rsno pri znawe uå iwenih zloåina ipriv re me nog us hiñewa zbog oseñaja vlas ti i moñi ko jiproæima ju na sil ni ke. Ali od za ka sne log oseñaja kri vi cene moæe se ni ka da i nig de po beñi („Pos tiœeni zlimde li ma, tuœima i svo ji ma/ Se li mo se, ne bi li od gre ho vapo be gli ... I da nas joã uvek is tim tra gom ho di mo/ Smi ra ja ne na la zi mo”). Po se bno su znaåaj ni sti ho vi-mu dros ti ko ji nas upo zo ra va ju i pod señaju na za bo ravqene ve kov ne etiåkeko dek se i pra uzo re, na su prot da naãwim zloåini ma, ko jiune sreñuju i uniãta va ju i na rod ko jem sa mi zloåin cipri pa da ju („Zlo nam ime briãe”). Da kle, pe snik nas to ji da osu di zlo uopãte, ne za vi sno od po re kla i ra zlo ga, iakopo la zi od zla iz svog okruæewa, te s pra vom i s ra zlo gom stavqa znak je dna kos ti izmeœu su pros tavqenih voj ski, jersu ozve re ni ra tni ci u stawu da je dni dru ge mo gu ra zu me ti,ko li ko god to bi lo ne lo giåno:

Sla deñi se uæ asimaNa dahwiva li smo srca ne pri ja teqa naãihKo ji ni kad neñe saznatiKo li ko smo im bi li na kloweniI ko li ko je ma lo ne dostajaloDa se izje dnaåimo u oza rewu maãteU ozve rewu do spokojaZa okupqenim mi sli ma o smi ru juñoj me do vi ni

slave

I na kra ju kwige, kao i na kra ju æivo ta – Zid, inaåe,å etvrti i zavrãni ci klus u De ve ta ko voj pe sniåkoj kwizi(„Zno ja vi i oåaj ni, pred zid smo sti gli/ Sus tiæu nassop stve ni ko ra ci/ Sus tiæu nas sen ke/ Pro go ni teqi nassus tiæu/ A ne ma se kud”). Zid je veñ na javqen u po miwanojpe smi Grobqe u Gra du si. O sa mom znaåaju zi da u kwiziilus tra tiv ni su i po je di ni na slo vi pe sa ma iz ovogci klu sa ko ji u se bi sadræe reå – zid: Zid – crno sun ce; Zid

73

– dvoj nik, 1-2; Zid – vrto gla vi ca. Ipak, zid za pe sni kaDe ve ta ka ni je sa mo pre pre ka, ogra niåewe, li mit, veñ isu ges tiv na opo me na da ne moæemo po beñi od se be, od svo jih greãaka, za blu da, ve ro vawa, za bo ra va. Vre me nom, åovek sena vi ka va na zid kao sim bol gra ni ce i izo la ci je, pa se, åak, i po is to veñuje sa wim, ãto je i da nas i ov de sluåaj („Za tosam da nas deo tvo je sen ke” – pe sma Zid – dvoj nik (2)).

Po se bna za nimqivost proåita nih De ve ta ko vihna ra tiv nih me di ta ci ja u for mi slo bo dnog sti ha jes te ipri zvuk iro ni je, kao i znaåaj no zas tupqene oslo boœeneigre reåima, ko joj ne sme ta spoj eka vi ce i je kavice.

74

VUJÅIÑEV SIS TEMSPO JE NIH STIHOVA

Ni ko la Vujåiñ, Zvuk tiãine, iza bra ne pe sme,Na ro dna bi bli ote ka „Ste fan Prvo venåani”,

Kraqevo, 2008; Ni ko la Vujåiñ, No vi pri lo zi zaauto bi o gra fi ju, Kwiæev no druãtvo „Sve ti Sa va”,

Be o grad, 2008

„odne se ga put u svet, odne se ga œavo meœu reåi”

Bran ko Miqko viñ, Pesnik

Pe snik Ni ko la Vujåiñ (r. 1956) pri pa da onimpe sni ci ma ko ji su stal no otvo re ni za ek spe ri ment, zaino va ci ju, za sa mo is pi ti vawe i is traæ ivawe lir skogsadræaja i je zi ka, ãto oåiti je sve doåe wego va dru ga (No vipri lo zi za auto bi o gra fi ju) iz 1983. i å etvrta po re dupe sniåka kwiga Åis ti liãte (1994). U „pri lo zi ma” supri su tne igre reåima i zvu kom, gra fiåke obra de,pre uzi mawe ci ta ta, dok u „åis ti liãtu” uoåava mo fu sno teu obli ku sti ho va, ta ko da se do bi ja pe sma u pe smi i da obezbog svo je do dir ne taåke unu tar pe sme stu pa ju u izves tankon tek stu al ni ili me ta tek stu al ni odnos. Ali, ka da seåita ju wego ve iza bra ne pe sme, ma da pret ho dna uvo dnaopas ka o Vujåiñevoj po tre bi za is pi ti vawem mo guñnos tisa me pe sme, na prvi po gled moæe izgle da ti kao su pro tan,ipak, joã je dnom se åita lac moæe ube di ti u ra ni je izreåen i od kwiæev ne kri ti ke pri hvañen stav da u Vujåiñevompe sniãtvu ne ma ve li kih od stu pawa i lo mo va ni ka da je reå o te mat skoj pre oku pa ci ji ni ka da je reå o pe sniåkompos tup ku, ãto ipak ne iskquåuje stal ne po kre te i gi bawawego vog pe sniåkog gla sa i ma te ri je, ali bez upa dawa u ne keod ek strem nih prev ra ta, osim ko je uoåava mo u dru gomdo puwenom, a us tva ri ce lo vi tom izdawu „pri lo ga” potvrœujuñi pe sni ko vu po sveñ enost is traæ ivawu*. Uti sak

75

* Pe snik (ta da voj nik) Ni ko la Vujåiñ je odãtam pao u si toãtam -pi, crnom bo jom za au to mo bi le, na pla vom pak pa pi ru (kwiæni blok) i pe peqas to si vom kar to nu (ko ri ce) bi bli ofil sko iz -dawe, is pi sa no i ilus tro va no od stra ne aka dem skog sli ka ra

je da se ra di o spo je nom sis te mu kon tro li sa nihta la sa-sti ho va, mawih ili veñih. Ãta viãe, åita juñi svihwego vih pet kwiga, pro na la ze se ne po sre dne i meœuso bneve ze i spoj ni ce izmeœu wih i u ver si i u sadræaju. Za totu maå Vujåiñevih iza bra nih pe sa ma hro no loãkismeãte nih is pod ime na Zvuk tiãine, moæe poñi i odnaj no vi je pe te Vujåiñeve kwige Pre po zna vawe (2002). Woj,re ci mo, stiãanoj, osmiã qenoj, smi re noj „pre po zna je mo”so po te u igri vi jim, uzbudqivi jim, gla goqivi jim iim pul siv ni jim sti ho vi ma iz kwige Di sawe (1988). Iz kwige Pre po zna vawe mo gu se sa gle da ti i os ta le Vujåiñevepe sniåke kwige, ukquåujuñi i prve nac Ta jan stve nistre lac (1980), ali i sve bi tne odli ke wego vog pe sniãtva, uvek u po me nu tim znaåaj nim meœuza vi snos ti ma izmeœuwego vih sti ho va. No, ne moæe se iskquåiti ni tumaåeweod prve do najnovije kwige.

Do reåi kao sadræaja sti ha. Od Vujåiñevog prven caTa jan stve ni stre lac oåito je pri sus tvo æivo tnog are alaod am bi jen ta ro dne kuñe, sve ta de tiwstva i za viåaja dour ba nog okruæewa (u na re dnim kwiga ma) odno sno wego vepre po znatqive omeœenos ti, ali i wiho ve ne na glaãenos ti

76

(is to voj ni ka) Igo ra Fis triåa. Pun na ziv kwige, od sve gatrina est pe sa ma, duæine je dnog ãtam par skog blo ka gla sio je:Ni ko la Vujåiñ (pe sme), Igor Fis triå (crteæi), No vi pri lo zi za auto bi o -gra fi ju, Igor&Ni ko la, Panåevo-Be o grad-Lju blja na, 1983, ti raæ oko150 pri me ra ka. A „os ta tak” od de set pe sa ma, ko je, iz te hniåkih idru gih ra zlo ga, ni su mo gle „uñi” u prvo izdawe kwige od pretaåno dva de set pet go di na i, ka ko je sam autor pri znao, „os tao jeda åami u fas ci kli, ne ukla pa juñi se u no ve ru ko pi se ko ji sunas ta ja li”, ãto sve doåi auto ro vu odli ku kao pis ca ko ji se bo ri za sva ku reå, za sva ku pe smu. Å etvrt ve ka je Ni ko la Vujåiñ strpqivo åekao da ih po nu di åita oci ma. Ni je ih na sil no im -plan ti rao u na re dne kwige. Åekao je za wih pra vo mes to i pra vo vre me.

Ipak, ova kav Vujåiñev pos tu pak, po miãqewu Va se Pav ko viña,pis ca krat kog po go vor nog tek sta, ipak je pro u zro ko vao izve snu „ãte tu, ãto ove pe sme, ma kar ne ke od wih kao ãto je, na pri -mer, ’pe sma na tra gu avan gar de’ Ukrãte ne reåi, go blen, srpskakwiæev na kri ti ka ni je vi de la u vre me wenog nas tan ka i ãto jeni su vi de li ondaãwi pe sni ci”, pre sve ga. Ali, ova gra fiåki i se man tiåki skla dno iako neuobiåaje no uje diwena ukr ãte ni -ca-pe sma, ni je i je di na pe sma u Vujåiñevoj kwizi ko ja se odli -ku je upor nom ino va tiv noãñu, stal nim is traæ ivawem lir skema te ri je i sa mo is pi ti vawem mo guñnos ti ma pe sniåkog gla sa,na pu tu i do atri bu ta no vog i do bu duñeg auten tiånog pe -sniãtva. Na pri mer, u pe smi Re to riåko pi tawe pe snik ko ris -ti Hel der li nov ci tat kao efek tan zavrãni stih. Pe smu Crno

i ne na metqivos ti. Ta kav je wihov sta tus izve snakon stan ta za ce lo ku pno Vujåiñevo pe sniãtvo, ãto jepri mo ra lo Va su Pav ko viña, ovom pri go dom – auto raizbo ra i po go vo ra, da ta kvu odli ku Vujåiñevog pe vawaoslo vi „stiãanim es te ti zo va nim li ri zmom”. No, ni ka kone tre ba za bo ra vi ti i oprav da nu pe sni ko vu za pi ta nost opos to jawu, op stan ku, znaåaju po ezi je, æivo tu uopãte. Alitre ba reñi da je ova kav sta tus lir skog su bjek ta, pre sve ga, okvir i ram ili pak be lo sli kar sko pla tno za lir skuma te ri ju ko ju tek tre ba „na ne ti” a da ne op te re ti tok idra mu pe sme. Pe snik se za pra vo stal no i oglaãava izta kvog stawa, ãto je, po navqam, odre dni ca vaæeña i za wegov prve nac Ta jan stve ni stre lac i za ka sni je pe sniåke kwige Ni ko le Vujåiña. Ova kav druãtve ni sta tuspo je din ca ko ji je pe snik pre uzeo kao svoj, u pra vom smi slureåi jes te pe sni ko vo po la ziãte (pre po znatqivopo la ziãte), iz ko jeg se u neoåeki va nim i ne po novqim, ali pla ni ra nim i kon tro li sa nim, prav ci ma kreñe pe sni kovsa mo svo jan glas, uvek spre man na ek spe ri ment, naaso ci ja ci ju, na me ta fo ru. Iako po miwani sadræajpoå etnih Vujåiñevih sti ho va ni je op te reñewe, ni tioteæala oba ve za za stih, on je uvek tu, ma da ne na metqiv i

77

po suœe åine pe tna est re do va-reåeni ca-sti ho va, pot pu no sa mos -tal nih i na pi sa nih kao auto nom ni zakquåci i de fi ni ci jeizve snog stawa (na pri mer – „pra zni na je naãa kuña po ko jojãeta mo”; „kad je go vor ãapat tiãi je od ãuãtawa liãña”; „je -la su pu na baj ki o otro vi ma” i „je dan je dan a nas je mno go”). (Pe -snik je do ka zao da ova kve me di ta ci je unu tar je dnog sti ha mo gutra ja ti i sa me i sku pa unu tar pe sme.) U ne ko li ko pe sa ma Vujåiñbe li nom (pra zni nom) ra zdva ja reåi unu tar sti ha åineñi ih po -lo vi ma je dnog sti ha, od ko jeg, na taj naåin, tvo ri tri (dva ra -zdeqena i treñi ko ji obu hva ta oba). Pe smu ? for mi ra ju sti ho viko ji se zavrãava ju zna kom pi tawa. Izdva ja se i pe sma Azbuånired stra ha. Wu åine tri de set reåeni ca od dva do åeti ri sti ha,ko je za poåiwu azbuånim sle dom prvog slo va u sti hu od prvog -„Ali moj je zik me ne va ra/ po kretqiv is ti nu skupqa” do po -sledweg (tri de se tog) – „Ãuãaw ñe me pre kri ti/ ãuãaw ñe meoda ti/ di sawe”. Sem to ga, pe snik Vujåiñ u woj na roåito for si -ra ali te riåno-aso nan tne sen za ci je („Za tim zi ma: zi mo gro znezi di ne se/ steæu” i „I sam u so bi u se bi skri vam/ svo ju smrt ismrt sliånih”). U dvo del noj pe smi ne obiånog ime na Pri bliæ -avawe, & åita mo, na prvi po gled, ne lo giåne, dvo smi sle ne, na -dre al ne i ok si mo ron ske sli ke: „ubi ca bez kri vi ce/ mrtav bezkrvi za ko pan/ (ka put obeãen o gra nu)”. Ana lo gi ja je sa sti ho vi -ma dru ge po lo vi ne pe sme Re to riåko pi tawe: „gle dam go re/ daniãta ne vi dim./ stid je stu den/ liãñe je va tra/ smeh je ta las/zi ma je si ro maãtvo”. Za tim, sve doåi nam pe snik Ni ko laVujåiñ da ni je imun ni od upo tre be iro ni zo va nog post scrip -

im per ti van. U sva kom sti hu i aso ci ja ci ji je, ali ni jepre na glaãen. Veãto je uzglobqen u tok pe sme na skro mansim bi otiåan naåin. Za pra vo, pri su tna je izve snape sni ko va ho ti miåna dis tan ca, i to apo lo nij skog karaktera.

O pe sni ko vom ne pri hva tawu i od boj nos ti pre mado deqenom mu okruæewu, i o wego voj iro ni ji i alu zi jipre ma pos to jeñem æivo tnom are alu, do voqno je i nuænopod se ti ti se sa mog na slo va kwige ko ji se, po reåima sa mogauto ra, „sam na me tnuo, kao pa ra fra za (i re pli ka) na ta dapo pu lar ne kwige Vla di mi ra De di je ra No vi pri lo zi zabi o gra fi ju Jo si pa Bro za Ti ta”. Ali, ni je ni re pli ka sa mona tu kwigu, veñ na åitav druãtve ni sis tem. Za tim, iime na kwiga Åis ti liãte i Pre po zna vawe do puwuju ide juo oåigle dnoj ugroæenos ti i reåi i pesnika.

U „pri lo zi ma” uoåava mo joã je dnu Vujåiñevu sklo nostko ja ñe nas ta vi ti æivot i u wego vim sle deñim kwiga ma, ato je da piãe o obiånim, sva ko dnev nim i tzv. ma limstva ri ma (do voqni su sa mi na slo vi: Po sle po dne; (nu la);(vra ta); (troãewe vre me na); (ne deqa); (za ve sa);Sva ko dnev ni ra zgo vor; (ja bu ka); Sto pe; So ba; Pro zor; Predizlo gom), i to opet kao so po ti ma, spo so bnim da stu pe u

78

tum-a is te duæine ko li ko i tekst pe sme Za tva rawa vra ta („ho -mer je za tva rawe vra ta opi sao u åe ti ri/ sti ha./ is to ko li ko ismrt hek to ro vu”).

Osim ak cen to va nog ino va tor stva pe sni ka Vujåiña, do sa da ci -ti ra ni i iza bra ni sti ho vi u fun kci ji su upo zna vawa åita la caove im pre si je sa sadræajem i am bi jen tom ove kwige. Za pra vo,iako kwiga bro ji uku pno dva de set i tri pe sme, sa do zom izve snekri tiåar ske sa mo uve re nos ti, moæe se uslov no zakquåiti da suosnov na te mat ska pre oku pa ci ja i emo ci onal na obo je nost u ras -po nu od æa la za proãlim („a ãta je to za bo rav/ da li je to sla bopamñewe/ ili ono/ ãto su po dmiñeni opi si vaåi izos ta vi li”)do ot po ra pre ma ur ba nom („Œ avoqi rep crni biå nad gra domse va i pu ca”), od ne snaœenos ti i ne ra zu me vawa („ãta sam ja tu”)do ugroæenos ti („Æi vot na æici pro vo dim/ nad po no rom crnom ru pom”) i za bri nu tos ti, od u sti hu po miwane sa moñe ihla dnoñe do zi me, otuœenos ti i fra gmen ta ci je („ usitwava se Zem qa i mi se usitwava mo./ ãto je si tno to se sla bo vi di”).Oni su izve sna kon stan ta ne sa mo za ovu Vujåiñevu pe sni åku kwi gu, ne go i za ce lo ku pno wego vo stva ra la ãtvo. No, ni ka kone tre ba za bo ra vi ti i oprav da nu pe sni ko vu za pi ta nost o pos -to jawu, op stan ku, znaåaju po ezi je, æivo tu uopãte. Ali tre bareñi da je ova kav oda bra ni sta tus lir skog su bjek ta, pre sve ga, okvir i ram ili pak be lo sli kar sko pla tno za lir sku ma te ri juko ju tek tre ba „na ne ti” i da ne op te reñuje tok i dra mu pe sme.Pe snik se za pra vo stal no i oglaãava iz ta kvog stawa, ãto je,po navqam, odre dni ca vaæeña i za wegov prve nac Ta jan stve ni

kon tek stu al ne, me di ta tiv ne i dubqe sfe re od po la znihtaåaka i oåeki va nih ko no ta ci ja. Ali, u „pri lo zi ma”ot kri va mo i ot por pre ma ur ba nom okruæewu i grad skimbo les ti ma kao ãto su strah, osamqenost, otuœ enost,be znad, mrak, opre dmeñewe sve ga, kao i oseñaj od baåenos ti(„Œ avoqi rep crni biå nad gra dom se va i pu ca”; „Æivotna æici pro vo dim/ nad po no rom”; „I sam u so bi i se biskri vam/ svo ju smrt i smrt sliånih”; „u veñim na seqimana siqa su veña”), ko ji ñe, uz us po me nu na za viåaj ide tiwstvo kao su pro tan pol, obe leæiti åita vo Vujåiñevope sniãtvo. Ta kav te mat ski po mak se u Pre po zna vawu (preto ga u Di sawu) usred sreœuje na reåi, ko je su i osnov nope sniåko sred stvo, ali i pe sni ko vo te mat sko upo riãte.Reåi ni su u ovoj kwizi ne na da no uve de ne, veñ smo ih i ura ni jim kwiga ma pre po zna va li. Åak i u Vujåiñevomprven cu kao ak te ri su reåi, olov ka, ru ko pis. Ta ko da se,zbog pe sni ko vog uobiåaje nog pre li vawa pe sa ma i te ma ta iz kwige u kwigu, moæe zakquåiti ka ko su reåi tek uPre po zna vawu ko naåno pre te gnu li na ta su ko ji odreœujulir ski sadræaj.

No, veñ od kwige Di sawe bi lo je ja sno da teæiãtear hi tek tu re i se man ti ke Vujåiñeve po ezi je, jes te po tra ga za

79

stre lac (1980) i za ka sni je pe sniåke kwige Ni ko le Vujåiña.Ova kav druãtve ni sta tus po je din ca ko ji je pe snik pre uzeo kaosvoj, u pra vom smi slu reåi jes te pe sni ko vo po la ziãte (pre po -znatqivo po la ziãte), iz ko jeg se u neoåeki va nim i ne po nov -qivim, ali pla ni ra nim i kon tro li sa nim, prav ci ma kreñepe sni kov sa mo svo jan glas, uvek spre man na ek spe ri ment, na aso -ci ja ci ju, na me ta fo ru. Iako po miwani sadræaj poå etnih Vuj -åi ñevih sti ho va ni je op te reñewe, ni ti oteæala oba ve za za stih. I on je uvek tu, ma da ne na metqiv i im per ti van. U sva kom sti hui aso ci ja ci ji je, ali ni je pre na glaãen. Veãto je uzglob qen utok pe sme na skro man sim bi otiåan naåin. Za pra vo, pri su tna jeizve sna pe sni ko va ho ti miåna dis tan ca od izvo riãta pe sme, ito apo lo nij skog ka rak te ra.

O pe sni ko vom ne pri hva tawu i od boj nos ti pre ma do deqenom mu okruæewu, i o wego voj iro ni ji i alu zi ji pre ma pos to jeñem æi -vo tnom are alu, do voqno je i nuæno pod se ti ti se sa mog na slo va kwige ko ji se, po reåima sa mog auto ra, „sam na me tnuo, kao pa ra -fra za (i re pli ka) na ta da po pu lar ne kwige Vla di mi ra De di je -ra No vi pri lo zi za bi o gra fi ju Jo si pa Bro za Ti ta”. Ali, ni je nire pli ka sa mo na tu kwigu, veñ na åitav druãtve ni sis tem.

Vujåiñevi sta ri, a „no vi pri lo zi” po se du ju joã je dnu do ku men -tar nost ka da je u pi tawu Vujåiñevo pe sniãtvo. Za pra vo, po je -di ne pe sme iz ove za je dni ce sti ho va, ve za no za oso ben pe sniåkipos tu pak, us pos tavqaju ko mu ni ka ci ju i blis kost sa wego vimdru gim kwiga ma. Ne sa mo da u „pri lo zi ma” åita mo sti ho -

pra vim ime ni ma i pro ve ra taj ne i mis ti ke ime na, pa inad-ime na. Jer, sti ho vi: „sve je u reåima” ko je „se ku onoãto nam se deãava” ne sa mo da ilus tru ju piãåevuop se siv nost reåima i ono me ãto one oznaåava ju, veñ nasvrañaju poåeci ma („ko je prvi izgo vo rio reå taj je sad pa ukpa se/ diæe/ i/ spuãta/ du gim reåeni ca ma”). A na „poået kubeãe reå, i reå beãe u Bo ga, i Bog beãe reå” i to reå kaonu mi no zna i „ne zadræiva sli ka ko ja hoñe da is koåi izsvog ra ma” i autor to ne kri je („bio si kao da te ne ma, sav uje dnoj reåi”). Ãta viãe, pe snik tvrdi da je od sa mogzaået ka reåi po tre bno pre is pi ti va ti pos to jeñe ipro na la ziti nove:

bog je bio brz u stva rawu sveta.u sva ku reå, kao u po su du, sta vio je po ne ku stvar, negdei dve-tri, neg de neãta su viãno, neg de krupnoda dru go za klawa, neg de je neãta sakrio,

Tre ba reñi da Vujåiñev pe sniåki je zik ni jesim bo liåan, veñ si no ni miåan. Po navqane Vujåiñeve reåine æele bi ti sim bo li. Autor ne ko ris ti ni me to ni mi ju. I ne po kuãava pos tiñi en tro pi ju va ri ja ci ja masin tak siåko-in to na ci onih fi gu ra i ri ma, veñ jeza okupqen em pi rij skim prouå avawima znaåewa je ziåkihje di ni ca i is ka za odno sno uza jam nos ti izmeœu wih i wima aso ci ra nim poj mo vi ma. Pri mer spon ta ne i gip kegra da ci je do me ta-pre o braæaja kon tra pun kti ra nih reåiunu tar je dne pe sme jes te u pe smi Pre po zna vawe. Pe snik jeprvo „uzeo ko mad pa pi ra i/ poåeo da piãe sa mo je dnu reå–/ pra zni na, pra zni na, pra zni na” da bi ubrzo „do biooseñaj da ga ta reå pra zni”. Ka sni je „i viãe ni je bi loni ka kve ra zli ke izmeœu/ wega i na pi sa ne reåi”, da bi„pro go vorãi, za pra vo, bio na pi sa na reå”. I „sve dru gereåi gu bi le su se u mno go broj nim uglo vi ma” pra zni ne, ko ja se „odva ja la od sve ga i muwevi to ãiri la svo je poået ke”. Na

80

ve-pret ho dni ce (po zvu ku i sin tak si) i wego vim ka sni jimkwiga ma Di sawe (1988), Åis ti liãte (1994) i Pre po zna vawe(2002), veñ na la zi mo i te mat ske so po te po towim wego vim sti -ho vi ma, kao ãto je na pri mer znaåaj reåi ko je su, inaåe, so ha istoæer Vujåiñevog pe vawa. Do kaz za ta kvu pro mi sao je zavrãnape sma Kwiga iz in te gral nih „pri lo ga” taåni je wen poåetak:„lis tah tu Kwigu\ izmeœu re do va protråava\ pa uk”, ãto je uoåigle dnom sa gla sju sa pe sni ko vom tvrdwom u pe smi Ko laæi( kwiga Di sawe): „ko je prvi izgo vo rio reå taj je sad pa uk pa se/diæe/ i spuãta/ du gim reåeni ca ma”.

1

kra ju pe snik „sve tiãe, ka zu juñi se be, gu bi se” dok ne„pos ta ne je ka be li ne pa pira”.

Sud bi na reåi u Vujåiñevom pe sniãtvu odraæava i wegov pe sniåki pos tu pak. Na ime, Vujåiñeve se reåi„go mi la ju u du gim reåeni ca ma” i to po Bo ro vom mo de lu iza ko nu ato ma („reåi su kru go vi: i dan i noñ”), ãtopo jaãwava ra ni je po me nu to kruæno kre tawe reåi (tihnaj si tni jih slo bo dnih je ziåkih for mi i mo na da), ko je se, u Vujåiñevim sti ho vi ma kao po elek tron skim pu tawama,ne pre ki dno mi mo ila ze i su da ra ju, zbliæava ju i od bi ja ju,de le i um noæava ju, ali sve po ti pi ku smi re nihaso ci ja ci ja. Iako se po je di ne po ja ve (skri ve ne iza svogime na) „ta ko brzo kreñu, da izla ze iz svo jih reåi i gu beznaåewe”, ipak, i na taj naåin ñute ili pre no se svo jemi sli i is kus tvo, ko je su osno va za wiho vo pra vil notu maåewe.

Otu da piãåeva bo ja zan i ne do umi ca pri paæ qivomse lek ti rawu ade kva tnih i ilus tra tiv nih reåi, kao ida naãwa po sle diåna i za lu dna don-ki ho tov ska bor ba zasva ku reå: „sa mo po pravqam, to ãto mo gu/ kao ãto gra napo pravqa svoj vrh ras tom/ ãireñi lis to ve, kao ãto bo japo pravqa dru gu bo ju/ i sva ko ju tro uåim go vo ri ti”, jerVujåiñ zna da od do sa da po zna tih „bar treñina reåi ne maoslon ca, veñ su dim”, ãto je i wegov po vod za wiho vimis pi ti vawem po zna tih i pro na laæewem no vih. Åini namse ra zloæna i po ru ka ko ju je pre uzeo od Pen ti Sa ri kos kog– „ni kad ne ma do voqno reåi, mo ra ju se traæiti sva ki dan”.

Reåi-stva ri. Pe snik Vujåiñ je po sveñenime ni ma i reåima i wiho vom meœuso bnom odno su pre mapre dme ti ma i po ja va ma ko je oznaåava ju. Taåni je, pe snik bida do kuåi taj ne i mis te ri je, ko je, za po se da juñi pros torizmeœu reåi i stva ri, zna ko va i obje ka ta, ozna ka ioznaåeno ga, pos ta ju svo jev rsni ko re la ti vi (bi lo po ti pusim bi oze ili kon tra pun kta), po dloæni pro me na ma pona lo gu vre me na i kre tawa, ãto ih de ter me niãepre vas ho dno kao æiva biña.

I sam pe snik, za pi tan da li i ko li ko ime na odraæava ju pre dme te i po ja ve i „mo gu li reåi da uhva te i sav la da ju ono ãto gle da i oseña”, po sop stve nom pri znawu uauto po etiåkom tek stu u kraqevaåkom åaso pi su Po veqa, ali i u wego vim sti ho vi ma („sve ve ru juñi da je vidqivo ipri su tno, da pos to ji/ sa mo za to ãto je vidqivo. Ali, doœavo la!/ upra vo je obrnu to”) pret pos tavqa da se reåi iliweni se gmen ti åeãñe mewaju ne go ãto nu de suãti nu, a da

81

za da tak pe sni ka „sliånog usamqenoj sve tiqci”pri siqenog da „reåi pre po zna je gle da juñi oko lo, va deñi ih i slaæuñi u her ba ri jum, gle da juñi bez pres tan ka”, ni jeniãta dru go do upor no tra gawe za esen ci jom u unu traãwoj ce lo vi tos ti ime na, u wenim gla sov no-se man tiåkimåes ti ca ma, u bi tnim po se bnos ti ma mor fo loãke struk tu re ono me i/ili pre dme ta pe sni ko ve zna tiæeqe i op ser va ci je. I u sin ta gma ma, i u pri vi dno efe mer nimkva li fi ka ti vi ma i u sen ka ma na ra zmeœu tra go vapos to jawa i opo naãajuñih efe ka ta. Ali, i „izmeœu” i„is pod reåi”.

Ni „ra zmak izmeœu reåi i stva ri” kao i wiho vameœuu slovqenost, ni su pri vi le go va ni u Vujåiñevompe sniãtvu veñ va ri ra ju i mewaju svo ju se man tiåku odeædu. Pri me ra za izreåeni sud i di ja pa zon mo guñih uglo vaviœewa i re cep ci je je za is ta be zbroj u sti ho vi ma, ko jiis kriåe od bi nom nih pri bliæ avawa ili udaqavawa (åitaj nuœewa ili ego-skri vawa sop stve nos ti). Sti hu iz pe smePred izlo gom („ime potvrœuje stvar” ili u poå etnoj pe smiStva ri su pu ne reåi kwige Di sawe: „uãao sam u/ auto bus./pod teæinom go vo ra pu kle su gu me. doãli su maj sto ri/ ipo pra vi li tu reå ko ja me je odve zla/ do kuñe”) pro tiv reåesti ho vi: „od reåi su jaåe stva ri, po se bno/ pus toã meœuwima”. Ali pre po zna je mo i sti ho ve u ko ji me se se man tiåko i gla sov no „je dnaåe” („åaãa je pra zna kao åaãa”).Oåigle dna je i uza jam na im pre gna ci ja ime na i pre dme ta(„na po la reå/ na po la stvar”). Vujåiñ je sves tan pe sniåkemi nor nos ti pred be smrtnoãñu reåi („ja sam tre nu tak i neznam ãta ñu sa reåima ko je izgo va ram”), te slu teñiupo zo ra va i å itaoca i sebe:

naj zad ñeã postatimrqa otvorkroz ko ji ñe pro tutwatipra zne reåi.

Ipak, ute hu nu de sti ho vi: „reå ruæa je jaåa od sa meruæe, ko ja brzo sve ne” i upor nim „opi si vawem… mi risruæe izbi ja iz krãa reåi”, iako, gle pa ra dok sa, (re kao biNi ko la Vujåiñ) „sva ka reå je åini sta ri jom”. Reåi su,da kle, sve moñne („je zik ruãi vra ta”). Sve moñan je i znak,kao i crteæ (npr. „la ti ca” na pa pi ru moæe „do bi tiogrom na ruæa”).

82

Da bi osu je tio re ali za ci ju mo guñe pretwe,pe snik Vujåiñ, po red to ga ãto ve ru je u sve moñ reåi („je zikruãi vra ta”), pre uzi ma i je dan od osnov nih pre du slo vaon to loãkog obras ca, ko ji åine ne sa mo po me nu to stal nogi bawe, veñ i utiãane me ta mor fo ze, kon tro li sa netran sfor ma ci je, uåes ta la su bli mi rawa, bez var ni ca iek splo zi ja, ali sa evi den tnim uvaæ avawem pro ce pa izmeœu po lo va, ko ji se, tra juñi, spa ja ju ili od bi ja ju. Kao i sapri sus tvom ma giånih i ne do kuåivih i ne pre dvidqivihpu ko ti na izmeœu ono me i pri ro de, kao izmeœu dva sve ta( tvrdi Duãan Ban diñ). Ta kvu dram sku po zi ci ju pe snikveãto ko ris ti da is tov re me no uro ni i u taj zjap i u se be iu svet oko wega, jer „siñuãna tiãina izmeœu reåeni ca...mu dri ja je od onog ãto åuje u pre gla snim reåima”. Na tajnaåin, pe snik us pe va da se za gle da i „u du bi nu izmeœureåi” i stva ri; da utvrdi is ti nu i smi sao ko ji su u tes ko bi iz ko je poåiwe sve; da pro dre u suãti nu i wenupri la godqivost i pri me re nost oko li ni i vre me nu, ko jeobjaãwava ju; i da ih pro ve ri da li su stvar nost iliogle da lo stvar nos ti. I ima li je u tim zja po vi ma gro zni cei mra ka ta jan stva, ne op ho dnih za ume tniåki åin.

Oåito, da dos tu pni zna ci u zja pu bi nom nog ko re la ti va, uza jam no upuñuju i aso ci ra ju na fe no me ne izvan wih i izvan re al nog sve ta, ali i na wiho ve uza jam ne va ri ja ci je ikom bi na ci je. Wih ne moæe za do voqiti pa siv nime di ja tor-tran smi ter, veñ izis ku juko ri sni ka-in ter pre ta to ra vi gil ne per cep ci je,sen zi bil no-po li va len tnog pra ga na draæaja i za vi dnogni voa eru di ci je, za rad daqe nad gradwe na reåenogko re la ti va, kao sve uku pne re zul tan te wego vepro tu maåenos ti i re ali za ci je svrhe pos to jawa. A je dan odta kvih kon zu me na ta-re pro duk to ra jes te pe snik Ni ko laVujåiñ, ko ji se man tiåku di men zi ju se mi ozi sa (li mi ti ra nu na odnos izmeœu zna ka i objek ta tj. izmeœu ime na i oslovqene po ja ve) tran sfor miãe u pra gma tiåki as pekt(uza jam ni odno si pe sni ka i zna ka s je dne stra ne; pe sni ka iobjek ta s dru ge i pe sni ka i ko re la ti va znak- objekt s treñestra ne). Ãto se daqe nas tavqa ili in du ku je u kwiæev nuse man tiåku pra gma ti ku (kroz odnos åita oca i kwiæev nogtek sta), ko ja je ne sa mo æuœena zam ka i za pe sni ka Vujåiña i za wego ve åita oce, ne go je i stva ra laåki iskorak.

Pe snik Vujåiñ, im pre si oni ran ta jan stve nim imis tiånim pros to ri ma izmeœu ime na i objek ta, oznaåenogi oznaå iteqa, i znaåajem ko ji oni po se du ju („stva ri su pu ne reåi/ svet ne ma veñu teæinu od je zi ka”), pre is pi tu juñi i

83

pre dviœajuñi („sva ki otvor pos ta je oko”), de fi ni sao je, upe smi Go vor, teæwu dos toj nu æete oca („pre tva ra reåi ustva ri/ stva ri u reåi”). Pe snik sav obu zet pro ce pi ma ila vi rin ti ma meœu reåima i izmeœu reåi i stva ri, uåinioje, u is toj pe smi, joã je dan vre dan is ko rak – sam je pos taozjap znawa i is traæ ivawa („ja sam taj ra zmak izmeœu reåi i stva ri”), na glaãava juñi ta ko joã je dnu ire al nu ire ver ze bil nu moñ – moñ in ver zi je. Preñi iz se be u se be,da kle. Iz spoqne sfe re u se be unu tra (u reåi) ili iz reåi u oko li nu ili iz se be u pro cep izmeœu reåi i stva ri, iobrnu to, ãto je evi den tno iz sle deñih stihova:

... je dnom sam po sma trao ne ki predmetto li ko du go da je izgu bio svo je obri se i iãå eznuou po sma trawu, kao da je sam se be po jeo. ali, gle!

iznenadana glo, iz zam raåenog sta kla ekra na izrawali su wego vi

bokoviiz otro va beskraja.da bih ga sad uhva tio po gle dom i opi sao po tre bno mi jesve ga ne ko li ko reåi.

Izmeœu dva sve ta. Pre dmet, ana lo ganVujåiñevom mo de lu pe sni ka, ko ji je ma gij skimra zdel niåkim åino dej stvi jem omo guñavao da se pro ni kne u pros tor izmeœu dva sve ta i dva pro tiv reåna po la jes teogle da lo, zas tupqeno svom svo jom sim bo li kom imis tiånoãñu od Vujåiñevog pe sniåkog prven ca, ãto joãje dnom potvrœuje um reæ enost svih wego vih kwiga isti ho va. Svrhu i znaå ewsko upo riãte Vujåiñevog ogle da lapro na la zi mo u pra slo ven skoj mi to lo gi ji, u ko joj jeogle da lo, na ime, fi gu ri ra lo kao ne ka vrsta obre dnog„pro la za” izmeœu ovos tra nog i onos tra nog, izmeœuvi di mog i ne vi di mog, kao po gled pri vi le go va nog åla nako lek ti va, ko ji je po ni ruñi u ne po zna ti i dru gi svet,nas to jao da, pred ska zu juñi ih, do pre do pre dme ta i po ja va izvan vi do kru ga, ali uvek bi tnih za za je dni cu. Tru di li suse, naãi pre ci, da za vi re u bu duñnost, ali i u proãlost.Po kuãava li su da spo zna ju sve ono ãto se, inaåe, ni jemo glo doæ iveti.

U Vujåiñevom pe sniãtvu ogle da lo je ekvi va lentvi do vi tos ti u pro ce pu izmeœu reåi i stva ri, izmeœuzna ko va i obje ka ta („reåi su pros tra ne, joã moæe da/ sta nestra ha, kao na sta klo./ kao u pu ko ti nu ko ju sam ra zre zao/ dabih otu da gle dao”). Åak je i pre teåa pe sni ku („ta mo gde sam

84

æeleo bi ti bi la su ogle da la”). Ri tu al pre dviœawa ispo zna vawa sve ta ne sluñenih mo guñnos ti pro na la zi mo uVujåiñevom prven cu i to u pe smi Ogle da lo, ko ja poåiwe:„izmeœu zi do va i dve hla dnoñe/ izla zim iz tam ne vo de/ (koiz noñi)/ i pe vam za pra znim sto lom/ gde se sve tlost skupqa”, a zavrãava se Vujåiñevom po en tom iz is togse man tiåkog kor pu sa i „pre la za” – „mu dri gost vra ta kadotvo ri/ i kroz taj ni pro laz kad pro vuåe ru ku”. Osim, veñpo miwane ra zdel niåke fun kci je ogle da la i moñise no vi tos ti, za pe sni ka je znaåajan sim bo liåan pre laz iz vidqivog u ne vidqivo, iz æivo ta u neæivot, iz pos to jawau ne pos to jawe i oso ba i stva ri oko nas da nas, pa i sa mogpe sni ka, ãto sve doåi pe sma Ogle da lo iz zavrãnog ci klu saDo kle po gled do pi re ko ji åine Vujåiñeve ne o bjavqene (no vepe sme):

... Ta ko sam uãaokroz taj otvor, åak do dna, me reñi ga.Pa, da! Proãao sam kroz sta klo i led,kroz to vidqivo done vidqivog.

Sup sti tu ci ja ogle da la, taåni je je dna od wego vihfun kci onal nih i se man tiåkih mo di fi ka ci ja, i pope sni ku, i po slo ven skoj baãti ni jes te vo da, inaåepri su tna, pa i do mi nan tna u Vujåiñevim sti ho vi ma (npr.„vo da. sli ka ko ja sa ma se be ra zno si/ i o to me pe va se deñi na ka me nu, obuåena/ a go la i ogle da se u svom ime nu,/ogle dal cu sjak ta vom”).

Vujåiñev stih: „udiãem sve ãto je na tom ogle da luoæive lo”, kao i sle deñi dis tih: „pro go ni me lik izogle da la/ ugle dan je dne noñi” ne dvo smi sle no aso ci ra ju nase no vi tu moñ, pri da va nu ogle da lu (kao i vo di i dru gimpre dme ti ma iz åove ko ve oko li ne), od stra ne naãihna iv nih pret ho dni ka, dok fun kci ju me re i gra ni ceåove ko vog pos to jawa uopãte ilus tru je Vujåiñev dis tih:„za is ta sam slep/ ko vo da u ko joj se ni ko ni je ogle dao”.

85

PE SME O SMI REWU PRED ODLAZAK

Go ran Stan ko viñ, Li ta ni je, Na ro dna bi bli ote ka„Ste fan Prvo venåani”, Edi ci ja Po veqa,

Kraqevo, 2008

Na kon pa uze u objavqivawu od de vet go di na u Po veqinojedi ci ji åita mo no vu kwigu pe sni ka Go ra na Stan ko viña (r. 1958) neoåeki va nog na slo va Li ta ni je, ãto poåetak ovogtek sta i usme ra va ka po kuãaju da se åita oci ma pri bliæi i po ja sni sa mo ime kwige. Na ime, u hriãñan skimbo go sluæbe nim pos tup ci ma ret ko se da nas ko ris te taåni je ret ko su se uopãte i ko ris ti le li ta ni je, ko je u suãti nioznaåava ju di ja loãku la udu sve ti ma izmeœu sveãte ni ka iho ra, kao i po nuœenu mo guñnost da se po red za je dniåkihmo li ta va izgo vo re i liåne od stra ne pri su tnih ver ni ka.Inaåe, di ja loãka for ma uopãte je ka rak te ris ti kali tur gi je, kao i aka tis ta ko je åine iko si i kon da ci kaonad pe va va juñi ele men ti i po kuãaji. U sa moj li tur gi jina do meãñuju ih jek te ni ja, su gu be, pro zbe ne pe sme, ko je suim sadræaj no i for mal no naj bliæe.

Dru go pi tawe ko je za hte va od go vor jes te zaãto sepe snik odluåio za ova kav na slov (ko li ko su wego ve pe sme – li ta ni je, za is ta, ãto bi Stan ko viñeve åita oce i tu maåeizne na di lo) i da li i na ko ji naåin stvar no ko ris tidi ja loãku for mu lu ka rak te ris tiånu za po me nu ticrkve no sluæbe ni obrazac.

Ako for mal no sa gle da mo struk tu ru Stan ko viñeve kwige uoåava mo da se ona i sas to ji od dva de set i je dnepe sme ko je su oslovqene kao Li ta ni je uz do pun sku ozna kure dnim bro jem ko jem pri pa da ju od 1 do 21. Izmeœu wih su ide ve tna est be zi me nih pe sa ma, ras po reœenih ta ko da nesle de oba ve zno po sle sva ke „li ta ni je”, veñ na izves tanpres kok, a u je dnom pri me ru na kon Li ta ni je 12 åita moåak, tri be zi me ne pe sme kao od go vor, ãto do ku men tu jeus pos tavqenu di ja loãku for mu lu sti ho vawa unu tarLi ta nija.

Ãto se sadræaja Stan ko viñevih „li ta ni ja” tiåe,evi den tna je, oåeki va na ra zli ka u odno su na ime no i zvor neuzo re. Na ime, stoæer Stan ko viñevih „li ta ni ja” jes te smrti odla zak sa ovog sve ta, ne po zna tog, da kle, bi lo kog

86

po je din ca. U prvi su plan de taqi i am bi jent ve za ni zaumor-åas i wegov doæ ivqaj. „Li ta ni je” su na pi sa ne ra diuvo da u smi rewe pred sam odla zak, za miã qenog ilistvar nog, po je din ca, a moæda je to i ne ko od nas, poãtope snik u ne ko li ko nav ra ta po navqa: „bliæi se pe de se ta, ata da vaqa kre nu ti na put”. Inaåe, ova kva te mat skamo ti va ci ja pe sni ka go vo ri o nas tav ku wego ve pret ho dnepe sniåke kwige Åeti ri do ba, u ko joj je, izmeœu os ta log,sa opãta vao svo ju spo zna ju pro la znos ti åove ko vog ve ka iæivo ta, ãto ñe po sve doåiti i sti ho ve iz po me nu te kwige(„hte li bi smo ... da veñ je dnom sve mu bu de kraj”; „sve ãtoima mo izmiåe”).

Ko li ko se sadræaj no ra zli ku ju Stan ko viñeve„li ta ni je” od onih od ko jih je pre uzeo ime evi den tno jejoã na sa mom poået ku kwige. Veñ u dru goj „li ta ni ji”pe snik, za rad bræeg ubeœ ivawa po me nu tog po je din ca,ek spli ci tno sa opãta va „Ne ma Bo ga”; „Ne ma bo ga i mrtavje”. Ãta viãe, u nas tav ku pe sme se tru di da bu de joã ubedqiviji:

U mra ku si. Bez iåega. Bez pri ja teqa i dece.Quba vi. Nov ca i smi sla. Ne ma bo ga do bo ga tame.Ne ma sve tla i ne ma snova.A i taj san ka da doœe na oåi,Sa mo je å ekawe neåega ãto neñe doñi.Jer viãe niãta neñe doñi.

Pe snik Stan ko viñ je sves tan da je mno gi ma od nasteãko da shva timo da „smo ne ko ko odla zi” i da ñemo sesvi „u tiãinu pre tvo ri ti”, jer smo „po troãili sva li ca”. Suãti na je, da kle, u pri hva tawu nuænos ti, uko li ko smrtni je pre urawena, tra giåna, na sil na, veñ se javqa u su to nuæivo ta i na kon da te mo guñnos ti da se oba ve svi do mañiza da ci, ko ji su pri hvañeni. Ne dav no je i Solæ ewicinpred svo ju smrt pri znao da je oåeku je kao pri hvatqivu ido bro doãlu åak, jer je sve pre uze te oba ve ze okonåao,smi rio se, te mu je sa mo pre os ta lo da je doåeka, bezpa te ti ke i mis ti ke. Na ovaj naåin, iz sa svim su pro tnogugla je sa gle da na Una mu no va pro mi sao da je tra giånooseñawe æivo ta po sle di ca ne os tvarqivos ti åove ko veæeqe za be smrtnoãñu. Upo riãte je i u be zi me noj pe smiizmeœu å etvrte i pe te li ta ni je: „vlas ti to/ pi smo je sam,upuñeno u niãta, u svet/ ko ji ñe æive ti po sle me ne”, ko jim se be smrtnost iskquåuje kao re al nost, veñ je di no op sta jekao pri vi le gi ja ret kih, pi sa ca, mu dra ca, sli ka ra, recimo.

87

Za to pe snik pret pos tavqa „ka ko je/ teãko po dne ti to gubqewe, ka da moæeã da vi diã/ i na pred i na zad”. Pe snik to sve doåi i po ru kom svom, do duãe pa siv nom, ju na ku:„Ta ko bi ti sa da tre ba lo ne ko smi rewe, da po dne seã/ to gubqewe, ka da te pre plavquju señawa i na de”. Za to pe snik zakquåuje da åovek na umo ru i „na pu tu do smi rewa” ima„åeti ri ne pri ja teqa”, po red dva za ko ja svi zna mo ipret pos tavqamo („sta rost i sa moña”), tu su joã,izne na diñete se, „na de i señawa”. Objaãwewe ova kvompro miãqawu moæemo pro nañi u Li ta ni ji 15 u ko jojpe snik tvrdi da „sa mo dve va tre u åove ku plam te,/ a one suna da i odla zak”. U is toj pe smi su reåi pre uze te izbi blij skog sadræaja, ali znaåaj no pre o smiãqene ipre o bli ko va ne na bi tnim mestima:

Åovek i do bro da æivi, umire.I dru gi se raœa.Naãe je sa mo za æ ivota;us ko ro ñeã bi ti sa mo prh,sa mo sen i sa mo pra zna reå.

I be zi me na pe sma izmeœu osam na es te i de ve tna es teStan ko viñeve „li ta ni je”, åiji je poåetni stih: „Neñe nasni ko pro bu di ti iz du bo ka sna”, a zavrãni: „Naãe vre me jeproãlo”, oåito je, ne os tavqa na du ni mo guñnost ueven tu al ni pov ra tak. U tom su kon tek stu i sle deñisti ho vi, ma da dis kre tno crno hu mor ni: „Mir ñe bi tipo svu da. Tre ba da/ izdræiã. Neãto ñe veñ doñi, ne kaute ha./ Na kra ju, ute ha tiãine”.

I sam umor-åas je pred stavqen u Li ta ni ji 11 (i nesa mo u woj) kao liåna i pri ro dna po ja va, liãena,po navqam i ja, pa te ti ke i mis ti fi ka ci je, ka kva je smrtinaåe i bi la do proãlo ga ve ka u naãim ru ral nim arealima:

Odla ziã, odva jaã se.Trag ne os tavqaã viãe, señawaviãe ni su tvo ja, je zik si za boravio.Ni da gle daã viãe ne moæeã, do sa dno je.Veñ znaã sve ãta ti je u glavi.Niåega viãe ne ma, i ni ko ga viãe nema.Hla diã se, koåiã se.Li ce ti se zam rza va, tu po oko sebepo sma traã. Niåega viãe nema.Odva jaã se i åezneã.

88

Ne znaã za åime, jer åeæwa je pukaza ba va ka da niåeg viãe nema.Ni ko ga viãe ne ma. Li ce ti se smrzava.

I u pret ho dnoj Stan ko viñevoj kwizi pe sa ma åin smrti je sliåan („na kra ju pu ta nas åeka grå, duæi od bo la”).

U dru gim, iako sliånim pred sta va ma umi rawa, pe snikje za po dlo gu ko ris tio tra di ci ju odno sno sli ku-ma tri cupo sve doåewu po je di na ca ko ji su se naãli u tomne do kuåivom pros to ru izmeœu æivo ta i smrti, ali pe snikza miãqani „put do sve tla” ko ji „vo di kroz ta mu”,pre inaåuje (u is toj pe smi) u de fi ni tiv nu sli ku: „U mra kusi/ bez iåega. Na svom pu to vawu na kraj noñi”. U tomkon tek stu je i po da tak, da u pe sniåkoj kwizi ova kvete mat ske usred sreœenos ti, sa mo se u je dnom sti hu po miwereå duãa i to bez oznaå avawa duãe kao nas tav ka tra jawa ipo sle smrti.

Ova kva po zi ci ja di ja lo ga o oåeki va noj i pri ro dnoj smrti i po tre bnom smi rewu pred ko naåan odla zak,omo guñava pe sni ku da poåetnu mo ti va ci ju do smiãqava,pro dubquje, nad graœuje, zaåuœava, kao ãto to åini u vi du zakquåaka, na pri mer, u osmoj („Ni ka da niãta ne poåiwe,ni ka da/ se niãta ne zavrãava./ Izmeœu sa mo je bol”) ide ve toj „li ta ni ji” („Gu bi tak i pro maãaj uvek do la ze nakra ju,/ ka da ne ma na de”).

No, dok pe sni kov lir ski su bjekt åeka odla zak („Ov deviãe ne ma æivih,/ sa mo onih ko ji joã ni su um rli,/ iåovek ko ji strpqivo åeka”) u pe sma ma izmeœuStan ko viñevih „li ta ni ja” na meñu se pu to vawa i obi las cima nas ti ra, pov ra tak pri ro di, odla zak „na pus ta os trva”,na roåito, ali i pu to vawa kroz svo ja señawa, ta ko da jeteãko ra zluåiti us po me ne od stvar nos ti, ne za vi snoko li ko ona bi la æivo pi sna, na da hnu ta, pri hvatqiva ipre po znatqiva, ali i kao obe leæje ãto ñe os ta ti iza smrti åove ka. Be leæimo tri us kli ka u odvo je nim pe sma ma:„Na os trva, na os trva!”, „Na pus to os trvo kreñem sa da,/ daspa vam ta mo i da sawam”, „Pu to vawa, pu to vawa! Da seæivi, da se sawa”, ko ja oåito um reæava san kao sim bolnes ta jawa: „Os trva ti na seqava ju/ san i neñeã se viãepro bu di ti”. Poåetni i zavrãni stih zavrãne stro fe u kwizi to potvrœuju („Ne ka nas da le ki san odne se na put ...ne kud da le ko, da le ko, mo ra se, qudi!”). San kao sim bolkra ja ovo ze maqskog æivo ta je, inaåe, pri su tan i u ra ni jimStan ko viñevim sti ho vi ma („u sno ve ... me ãaqi”).

89

Joã je dna odli ka Sta no viñevih „li ta ni ja”, a ko ja moæe za sluæiti atri but za je dniåkos ti sa crkve no sluæbe nimli ti ja ma, ali sa bi tnim dis tin kci ja ma jes te umeñe ispo so bnost po navqawa izve snih reåi, reåeni ca, mi sli.Na ime, umes to re fren skog po navqawa ka non ski sklopqenih sin tak siåkih je di ni ca, pe snik Stan ko viñ usvo jim „li ta ni ja ma” po navqa smi sao, za je dniåku svimwego vim „li ta ni ja ma” i åini to is tim reåima, ali ura zliåitim kom bi na ci ja ma i igri reåima. Na roåito is tusin ta gmu va ri ra u is toj „li ta ni ji” ili be zi me noj pe smi,ali on to åini pro tra hi ra no i je dnu sin tak siånukom bi na ci ju ne ogra niåava sa mo u je dnoj pe smi, veñ jeprov laåi i kroz udaqene sti ho ve. Broj ne su re pi ti ci je, neap so lu tnog da kle, odreœenih sin ta gmi i pro mi sli. Napri mer: „hla dno je za ovo do ba go di ne” (dok je ra ni jepe snik go vo rio: „ov de ja ta ko hla dno, i ne bo i zemqa”);„Ov de viãe ne ma æivih”; „Te le fon viãe neñe za zvo ni ti”; „Tre ba poñi. Bliæi se pe de se ta”; „sa mo sen i pra zna reå”;„tvoj æivot je neg de drug de”; „ni ko nas neñe pro bu di ti”;„ogle da lo nam je slomqeno”; „ni kad mir ni ji san ni je biota ko prevrtqiv”. Åak, u je dnoj pe smi, i to u Li ta ni ji 3uoåava mo pet va ri jan ti reåeni ce – „Odav de mo raã daodeã”, a tri pu ta se po navqa stih – „Ov de viãe ne moæeãda os ta neã”. U po me nu toj pe smi osam se pu ta javqa reå„ov de”, u ãest nav ra ta – „odeã”, u pet – „odav de” i „viãe”,a u åeti ri – „moæeã”, „mo raã” i „os ta neã”, ãto sve doåio ka kvoj je igri reåima, re pi ti ci ji, ali te ra ci ji,aso nan ci. Sliånih igri vih stil skih fi gu ra po navqawaima u go to vo sva koj Stan ko viñevoj pe smi unu tar Litanija.

I iz ci ti ra nih se Stan ko viñevih sti ho va uoåava da sukon trast i am bi va len tnost je dan od le gi tim nih i pot pu no oprav da nih i pri me re nih pe sniåkih pos tu pa ka ka da je upi tawu sadræaj „li ta ni ja”. Ãta viãe, i po je di ne reåiis poqava ju svo ju dvoj nost unu tar uåes ta lih bi nom nihodno sa (æivot-smrt, ja va-san, pu to vawa-señawa,na da-gu bi tak) i ipak, utiãanog po navqawa kquånih ido mi nan tnih reåi, åemu je po go do vao i na ra tiv ni is kazpe sni ka Go ra na Stan ko viña.

Po se ban kva li tet u ova ko um reæenoj za je dni ci sli ka,reåi, mi sli, sim bo la, a ko ji je ka rak te ris tiåan zaStan ko viñevo pe sniãtvo, jes te ãto se kao pod tekst vrloåes to i upor no ko ris te, ma da izmewene i pri la goœene,reåi i mi sli fi lo zo fa, pe sni ka (Alek se Ãan tiña,De san ke Mak si mo viñ, Bran ka Ra diåeviña, Wegoãa), ali isaåuva nih po uka iz sve to otaåke li te ra tu re i pre dawa

90

pa gan ske mi to lo gi je, iz na ro dnih pe sa ma, pa i izdnev no-po li tiåkih ko no ta ci ja (pre uze ta Ãvar ce ne ge ro vapo li tiåki ko ri sna izja va o odno su po li ti ke i na ro da jepu ka alu zi ja na Fo jer ba ho ve te ze). Wiho va je ulo ga ipak,za nimqiva, jer sen ten ce i sti ho vi po zna tih suini ci ja to ri daqeg aso ci ja tiv nog i me ta fo riånogulanå avawa, ali os ta ju na tom ni vou i na ni vou podrãke,bez wiho vog daqeg ak tiv nog uåeãña u sis te mu aso ci ja ci ja.Åak, pov re me no je odnos tuœih reåi i Stan ko viñeve kwigepe sa ma, na lik na odnos åove ka i Bo ga po po me nu timFo jer ba ho vim te za ma, jer se kwiga ta ko do bo ga ti la. Iå itaoci, posredno.

I na kon iãåita vawa kwige Li ta ni je pe sni ka Go ra naStan ko viña, na meñe se Eli oto va mi sao da pe snik, piãuñise be i svo ju zbiqu, za pra vo sve doåi svo je i naãe vre me iza je dniåki nam æivot.

91

IZMEŒU GLA SNIH IPREÑUTA NIH REÅI

Dra gan Jo va no viñ Da ni lov, Me mo ari pes ka, Za vodza uxbe ni ke, Be o grad, 2008

Dok åita naj no vi ju, tri na es tu po re du, pe sniåku kwiguDra ga na Jo va no viña Da ni lo va (r. 1960) åije je ime Me mo ari pes ka, åita oca obu zi ma po riv da wen sadræaj, je zik,pe sniåki pos tu pak i ko naånu na me ru upo re di sa ra ni jimDa ni lovqevim sti ho vi ma i ot kri je ima li po ma ka,po me rawa, pre is pi ti vawa i ko ri go vawa, osva jawa no vihpo et skih pros to ra, ali i odre di ãta je to ãto za sluæujeatri but do sle dnos ti. Na ime, iako je Da ni lovqev ru ko pispre po znatqiv zbog svo je izdvo je nos ti, sa mo svoj nos ti iauto hto nos ti, u sva koj wego voj za je dni ci sti ho va, pa i uovoj naj no vi joj, uoåava mo izve sna gi bawa lir ske ma te ri je i gla sa. Da kle, tre ba sa gle da ti sve one ka rak te ris ti keDa ni lovqeve po ezi je ko je je kwiæev na kri ti kade tek to va la i is tov re me no pra ti la wihov ra zvoj iupo reœiva ti wihov sta tus u Me mo ari ma pes ka, u smi slu(ne)od stu pawa od do sa daãweg.

Je dna od prvo pri meñenih Da ni lovqevih po et skihodli ka jes te wegov ba ro kni, neæan, to pao je zik, obo gañenpri sus tvom de mi nu ti va, uslov nih ar ha iza ma i izve de ni ca. U kwizi Me mo ari pes ka pe sniåki je zik je sve de ni ji,proåiãñeni ji, liãen de mi nu ci je. Ãta viãe, pe snik jedo ka zao da je emo ci je za ko ji ma tra ga kao ãto su neænost,to plo ta, pa i nuæni slo je vi pa te ti ke, mo guñe doåara tiade kva tnim sli ka ma, aso ci ja ci ja ma, me ta fo ra ma,kon tras ti ma, bez ne po sre dnih je ziåkih odre dni ca („Tvo ji prsti na åijim vrho vi ma/ su joã ne i zgo vo re ne reåi,/ni kad ne bo ra ve na je dnom mes tu,/ veñ se za je dno sa ve tromse le” – pe sma Dla no vi). Na roåito u prvom ci klu suElo kven ci ja tiãine je zik je opo ri ji, zaåudni ji,viã esmisleniji.

Da ni lovqev pe sniåki pov ra tak mo der ni zmu,sim bo li zmu, pos tsim bo li zmu, ne sa mo da je nas tavqen, veñje i sadræaj no na glaãen, ãto se uoåava iz kquånih ido mi nan tnih reåi Me mo ara pes ka, kao ãto su: reåi,ñ utawe, ne i zre ci vo, bes kraj, (ne)dos tup, ko je svo jom igromgla so vi ma, sli ka ma i emo ci ja ma, pre ras ta ju u pra ve

92

psi ho do mi nan te kwige, ali su izreåene u dru gaåijemna dre al nom ambijentu.

Pe sni ko va do sa daãwa him niånost pre ma quba vi ite lu, kao i eg zal ta ci ja te le snoãñu pe sme, ko ja se ot kri va la u go to vo sva kom sti hu, pro naãla je svo je utoåiãte usre diãnom de lu kwige. I to stiãane in to na ci je u dru gompo re du ci klu su Noñ upla ka ne bi bli ote ke i å etvrtomDla no vi, dok je treñi po re du ci klus Vi no sa vul kan skogos trva obe leæio izu ze tno snaæan, im pul si van, zgu snutis kaz, kao i pro tra hi ra ni grå i us hit moñima æene kaode la pri ro de. Po miwani ci klus åini is to ime na po emaquba vi i stras ti vul kan ske po ten ci je, pe sniåke maãte i drske slo bo de ka kvu sa mo qubav pruæa, ko ja briãe svegra ni ce izmeœu dvo je zaqubqenih, ali i gra ni ce izmeœuwih i åita la ca. Reå je o quba vi ko ja, ka ko nas uåili te ra tu ra, pri bliæava, spo zna je i ve ru je u boæan skopri sus tvo („u te bi pro naœoh sve ãto smrtnik moæe dado zna o tvor cu”; „sa to bom veñ na zemqi po ma lo uæivamdeo ne bes kog car stva”). Iako u ovoj po emi do mi ni ra jueg zal ti ra nost i uzviã enost, kao i apos tro fi rawe znaåajana suãne quba vi za åove ka („sve do juåe be ja smo/ suæwivre me na, bo le sni od bo la ne sna laæewa; da ni/ be ja hupre du gi za naãa us ta svi re pa od æeœi, a sad/ u smrtnimte li ma naãim na slu ti smo la vi rin te/ mi los ti ko ja se da jetek u skro vi tos ti krajwe du bi ne” i „zlo je u du hu, u te lu gane ma – ta mo su sa mo/ ru dni ci bla gos ti ãto je di no mo guude li ti be smrtnost”), u ra ni jim smo Da ni lovqevimkwiga ma pre po zna li izves tan ot klon ka me lan ho li ji, ko jaje pro duæila svoj æivot i u Me mo ari ma pes ka, taåni jepre li va se i na dva okol na ci klu sa u kwizi, jer se kaote mat ska no vost uvo di i pe sni ko va sa mo svest svo jezre los ti, ãto se, kao æal Bo re Stan ko viña, oåitu je upe smi sim bo liånog dvo na slo va Pi smo je dnog star caSu za ni, ili Stu den tkiwe kwiæev nos ti izla ze iz zgra deFi lo loãkog fa kul te ta u Be o gra du iz drugog ciklusa:

One su tu, ra zli ve ne u uli ce grada,kao mla de pas trmke u jezero,ve liåan stve ne i priv laåne, a moæda i okrutne,da bi me pod se ti le na ono ãto mi ni ka da viãeneñe pri padati.

Ne pos to ja ne kao vi so ke se obe oblaka,pre le pe stu den tkiwe kwiæev nos ti, ni su viãede voj ke ko je pam tim kao ne mir ne utvare;

93

kroz wihov smeh i ra do snu ci ku, mo ja epopejaodus ta jawa pos ta je saznawe.

Sli ke sa pe ri fe ri je, sva ko dne vi ca, ve ris tiåkipri zo ri, åak i oni bi zar ni, uz pri sus tvo æivo tiwskogsve ta åiji su pred stav ni ci maåke i gav ra ni („wego vaotaxbi na je ov de”), uz po ja vu be log vu ka saauto bi o gra fskim ele men ti ma („naj sta ri ji sam be li vuk na zemqi;\ po sre dnik izmeœu ovog i onog sve ta,\ pro gna nikko ji se ni kad ni je ukquåio u åopor”), pro naãli su svo jemes to u zavrãnom pe tom po re du ci klu su Opa sne mar gi ne.I iro ni ja i auto iro ni ja su pri su tni, ali znaåaj nora zuœeni („Je smo du bo ka biña: skri va mo se/ is pod koæe,/is pod mas ki, is pod/ reåi ko je smo izgo vo ri li,/ ilipreñuta li” – pe sma Du bi na).

Ipak, naj viãe pro me na se de si lo u Da ni lovqevompe sniåkom pos tup ku. Na ime, do sa daãwi naåin gradwepe sa ma je za poåiwao od sa svim obiånog pri zo ra,auto por tret skog señawa, sno hva ti ca, priåa, po gle da,do gaœaja iz sva ko dne vi ce. U nas tav ku bi sle di le brze sli kei aso ci ja ci je po ana lo gi ji i blis kos ti, da bi na kra jusev nu la pe sni ko va po en ta. Da kle, reå je o tran spo zi ci jipo je di naånog iz stvar nos ti u uni ver zal nost pe sniåkepo ru ke. Je di no je os ta la di le ma da li je poåetak biopoåetak pe sme ili je pra vi poåetak pe sme po en ta, ko ja je upe sni ku åeka la da se otvo ri izve snom ne po sre dnomsli kom. U kwizi Me mo ari pes ka, na roåito u prva dva wenaci klu sa (Elo kven ci ja tiãine i Noñ upla ka ne bi bli ote ke),naåin graœewa pe sme je bi tno izmewen, iako je i u ra ni jimkwiga ma bi vao pre po znat, ali mu kri ti ka ni je da va lapo se ban znaåaj. Na ime, pe sme poåiwu me di ta ci jom,pro miã qawem, zakquåkom, re flek si jom – onim ãto jera ni je obiåno bi lo na kra ju pe sme (na pri mer: prva pe smaDu bi na zaå etnog ci klu sa ova ko poåiwe: „Sve poåiwedu bi nom,/ tim pos to ja nim na liåjem sve ta”, a na re dnape sma Bo ca u oke anu is tog ci klu sa: „O sve mu vaqa go vo ri tisaæeto/ i izrav no, a on da se za us ta vi ti,/ pre ne go ãto seono ne i zgo vo re no/ rasprãi u zrak”), a na kon ta kvogini ci ja to ra, kroz tki vo pe sme ko je je åeãñe izdeqenokrañim stro fa ma, nas tavqaju se me di ta ci je, ko je susas tav ni deo pe sme, ali mo gu op sta ja ti i sa mos tal no kaoizre ke i mu dros ti. Na taj se naåin stiæe do kra ja pe sme,ko ja vrvi od po ru ka. Ni je viãe pe sma na pi sa na zbog sa moje dne efek tne po ru ke, veñ je viãe wih kon tek stu al noum reæeno unu tar je dne pe sme. Pri me ra je za is ta do voqno

94

za ova kav sud. Re ci mo u pro loãkoj pe smi Dav no izgo vo re nereåi be leæimo sle deñe Da ni lovqeve izre ke: „Ne go vo rimreåima veñ ñ utawem/ za ko je mi je po tre ban odjek.//Ogle da lo je moj sa go vor nik”; „Naãe nas dav no izgo vo re nereåi po señuju/ sva ke noñi”; „Ali mi ne moæemo åuti onoãto smo izre kli,/ ni ti zna ti zaãto smo joã uvek ov de”.Za tim u pe smi Pro roåan stva åita mo sen ten ce ko je suzaåudne, ne obiåne, pro miãqene, odreåno-po tvrdne, åak iok si mo ron ske: „Naj dubqa su ona pro roåan stva/ ko ja joãni su ni izreåena”; „Moj sa bra te u is toj ilu zi ji,/ ti si deome ne svo jom osa mom,/ a ne svo jom pri su tnoãñu”;„Pro va li ja, to je na da ko ja se os tva ri la”. I u pe smiElo kven ci ja tiãine nas izne naœuje sadræaj Da ni lovqevihmu dros ti: „Reåi su naj pre ci zni je/ kad po greãe pra vac iza pu te se/ ta mo gde viãe ni su za ovaj svet”; „Preãao sammost pre ko po no ra,/ ali po nor uklo nio ni sam”;„Utoåiãte ve li ko ko li ko i us ta/ ko ja kaæu: ne oåekujra zum/ u ve tru ko ji wiãe pa muk”; „uvek/ æeli da bu de nane kom dru gom mes tu,/ a ne ta mo gde suœeno jes te”. Ili upe smi U no vem bru, kad mi riãe na sneg „op se dnu toj” reåimai wenim åudi ma i moñima ci tiram poåetnu:

Reåi su naj lepãe kad se pov laåepred onim ãto opisuju.Piãem da bih bez na po ra lebdeo;da bih se vra tio u svo je dav no telo,u ove reåeni ce os ta le od neåijeg ñ utawa

i zavrãnu strofu:

Sen ki se svo joj je di no mo gu is po vediti.Reåi se pri bliæava ju ne i zrecivomta ko ãto se od wega udaqava ju iz neåijegopus te log srca.

Iz do sa da pro zva nih Da ni lovqevih sti ho va oåigle dnoje da su wego ve sli ke, aso ci ja ci je i me ta fo re ulanåane poprin ci pu zaå udnog, na dre al nog, „slo bo dnog to ka”, pri vi da i kon tras ta vidqivog i ne vidqivog, izgo vo re nog ipreñuta nog, åuj nog i neå ujnog:

Vidqivo u ne vidqivom,us pavquje se i budi,åuje i ne åuje, za tva ra oåii gle da u ono ãto wega vidi.

95

Am bi jent na roåito poå etnih pe sa ma, ko je se ra zli ku juod ra ni jih Da ni lovqevih sti ho va i po sadræaju i popos tup ku graœewa, moæemo odre di ti kao oso ben,pro miãqajuñi i auto po etiåki. Pe snik se ne mi ri samer kan til noãñu do deqenog nam vre me na i pros to ra. Nepris ta je na zakquåak da je kwiga izgu bi la svoj pri mat. Kwiga je pe sni kov ekvi va lent („U majåinom trbu hu biosam kwiga”) i sim bol wego vog pos to jawa („ Kwige od ko jihse ni sam odva jao za ko pao sam u ne doœiji”). Kwiga je wego vame ra („Joã ovaj grad liåi mi na kwigu” – pe smaNe i zgo vo re ne reåi o Ve ne ci ji). Sva ka ko da je sa ova kvimsis te mom vre dnos ti u opre ci pe sni ko vo okruæewe, ko je jeu Da ni lovqevim sti ho vi ma uvek u po za di ni, ni kad u prvom pla nu. Za to je gle da no Da ni lovqevim oåima svepri vi dno, po greãno pos tavqeno, izvrnu to, ne re al no ilina dre al no („Od su tno je izve sni je od pri su tnog”). Sve supo ja ve oko nas i pe sni ka vrto gla vo izme ni le svo je ulo ge ipri tom se liãile svo je prvo li kos ti. Uza lu dan je biope sni kov po kuãaj („Ni sam doãao u ovu pus toã\ da bihpo be gao od sve ta,\ veñ da ov de ogla sim no vi svet”).Pri me ri za ova kvu sli ku sve ta i pe sni ko vog sta tu sa (åitaj– za lu da) da nas su broj ni. Na pri mer, u pe smi Pro zor i snegi poåetni stih („Sve je ovo pri vid izneo na vi de lo”) i dva zavrãna („Ono ãto ne vi di mo i ne åuje mo,\ je di ni jedo kaz”) su u tom i ta kvom do slu hu. U is tom su kon tek stu ipoåetne stro fe u pe smi sim bo liånog na slo va Tvo je te lo ne pres ta je da piãe:

Ogle da lo je pros tor u ko me ne vidimose be; be li ne oko reåi ta koœe su reåi,ni kad izgo vorene.

Izvan sve ga vidqivog i å ujnog,pos to ji je dan pros tor, ne dostupanreåima i zvu ci ma, nepoznattvom vidiku

ko je otva ra ju pi tawe o po loæaju reåi u te sna cu izmeœudruãtve nih okol nos ti i pe sni ko ve po sveñenos tili te ra tu ri. I reåi su stra da le i pos ta le ærtve („gru be sureåi – za to go vo rim ñ utawem”). Iako je Da ni lov sves tan„da joã niãta ni je reåeno” i æudi da „dos pe ta mo” u„pros tor ne dos tu pan” i iãåeku je „reåi ko je seza bo ravqaju” i ve ru je da „pos to je reåi veñe od nas”, on

96

is tov re me no i sumwa u moñ reåi u op ti ca ju („Reåi ko je bise mo gle izreñi\ sa da su ta la si ko ji uda ra ju\ o hri di, uzteãku bu ku”) jer su izrabqene, is praæwene od zlo upo tre be i na sil nog ko riãñewa, ãto sve doåe sti ho vi pe smeMraåno je vre me kroz ko je pro la zi po ezi ja (u nas tav ku: „svije piãu, a viãe ni ko ne åita”). I sle deñi sti ho vi po se du ju is tu po ru ku: „ne ma de voj ka. pre le pa od svih reåi ko je ni jemo gla izreñi”. Da kle, da nas su „ñ utawe” i „ne i zgo vo re nereåi” pra vi bes cen. Za to se pe snik pre is pi tu je i wego vais po ved o reåima i pe sma ma pre ras ta u pri ruånik i\ilidnev nik o spi sa teqskom åinu. Is tiåe osa mu kaone op ho dnu ærtvu ka da je u pi tawu i qubav i pe sniåki åin(„iz osa me iz ko je ni ãapat ne do pi re, æivot se bu dio kaoda je nov”). Za tim, sa ve tu je da tre ba „do zi va ti reåi ko je ñetra ga ti kroz” pe sni ka ili onog ko ji ih je do zi vao. Upo miwanoj pe smi Mraåno je vre me kroz ko je pro la zi po ezi jahra bro tvrdi da i „gav ran na le di ni,\ kao i ti” (pe sniåe)„tra ga za svo jom pe smom.\ Ali on to ne moæe zna ti.\\Ma sli na se usaœuje u svo ju zemqu,\ noñu svo je zve zde, agav ran u tiãinu\ ko ja uli va po ve rewe.\\ A gde se tiuko rewujeã”, iz åega sle di zavrãna po en ti ra juñastro fa-uput stvo za pesnike:

Jer, ti ne opo naãaã ni maslinu,ni zve zde, ni gav ra na, veñ ih svepuãtaã u se be da oda tle sejuono ãto oseñaã

I na kra ju poåetak. Na ime, sle deñim sti ho vi ma („Te lone ma ra zu ma, ono ima sa mo se be;\ ono je pe sak, ti hipri po ve daå bez li ca”) iz pe sme O æalos ti na sla dedo la zi mo do objaãwewa na slo va ovog dnev ni ka,pri ruåni ka ili memoara.

97

DA LI JE REÅ „MOÑNADA NA SLI KA TUGURA ZA PE TU NA OBESTRA NE VRE ME NA”

Zo ran Peãiñ Si gma, Voz za je dnog pu tni ka,Ma tiåna bi bli ote ka „Sve to zar Mar ko viñ”,

Edi ci ja Is tok-Za pad, Za jeåar, 2008

Kwigom sti ho va Voz za je dnog pu tni ka pe snik Zo ranPeãiñ Si gma (r. 1960) sve doåi ko li ko or ga ni za ci ja kwige utiåe da sti ho vi, veñ åita ni u kwiæev noj pe ri odi ci, prino vom å itawu u dru gom ru hu i uza jam nom kon tek stu,zav re de i dru ge se man tiåke ko no ta ci je, jer ci klu si ne sa mo da pos tiæu na suãnu dra ma tur gi ju kwiæev ne ce li ne, veñ iåine svo jev rstan na boj i in te rak ci ju unu tar wih. Na ime,po red pro loãke na slov ne pe sme Voz za je dnog pu tni ka,pe snik Peãiñ je, vrlo sim bo liåno, svo je tri de set i tripe sme po de lio u tri ci klu sa (Pa ko vawe ko fe ra; Ne mo guñepu tu jem; Sta ni ca veånost) i to na rav ne åas ti – poje da na est pe sa ma. Na taj naåin pe snik i otva ra pi tawe oka kvom je to pu to vawu reå. Da li je to po sledwe pu to vaweko je nas sve oåeku je (ze maqsko – broj 33 ide u pri log ta kvojpro mi sli) ili je to pu to vawe usamqenog po je din ca ili jeto pe sniåka ima gi na ci ja ili je to for mu la ka ko da sene pa te tiåno is priåa da naãwa za je dniåka priåa ili jepak, pe sni ko va æeqa da se be izgubqenog, ne snaœenog i izglobqenog, po traæi i vi di iz dru ge pro jek ci je i sadru gih ko or di na ta, kao ãto to åini u pe smi Teæinaåis tog vazduha:

ako sam ov de ko li ko mi vre me na trebada od ta mo vi dim ka ko ni sam ovdeka ko je ov de sve brqavo i za te gnu to kao vreæalo kvawa i ka ko je ov de nis ko i pri mitivnoov de su æabe ca re vi muzikea klik taj or la nauåna fan tastika

Da kle, ova ko ras po reœene i neoåeki va no uo bliåenepe sme, u di ja lo gu sa sti ho vi ma iz dru gih ci klu sa, kao da suna je dnom te is tom za dat ku i u fun kci ji åita ve kwige. Na

98

taj naåin us pe va ju da se izdvo je one kquåne i do mi na tnereåi-stoæeri, ko je su i ra zlog nas tan ka, moæemo slo bo dnoreñi, i ove kwige, jer i sa mi na slo vi do sa daãwihPeãiñevih pe sniåkih kwiga (Or gi jawe pra zni nom;Kak tu so va sen ka – ep o stra hu; Udo bnost be smi sla)ilus tru ju izve snu do sle dnost i nuæan i bli zak sadræaj niot klon. Za pra vo, reå je, pre sve ga, o sav re me nimdruãtve nim bo les ti ma kao ãto su be smi sao, be znad,otuœ enost, bo ja zan, izglobqenost, po re meñen sis temvre dnos ti, tes ko ba, an ksi o znost i ras tuña ugroæ enost.

Za to ne åudi ãto reå ko ja se najåeãñe ko ris ti, jes tereå pra zni na. Ona je na ime psi ho do mi nan ta ika rak te ris ti ka do deqenog nam pros to ra i vre me na.Wego va pra va pa ra di gma. Na ime, pra zni na se pri ka zu je kao smi sao, iako je be smi sao. Ona vla da svi me, po putko smiåkih crna ru pa. U stawu je da osu je ti sva ki na porko ji bi ta kvu si tu ira nost mo gao na ruãiti. Wenudi men zi oni ra nost, bez hi per bo li sawa, pe snikve ro dos toj no ilus tru je, i to igrom reåima, ko ju po navqa ine zna tno mewa („pra zni na je dubqa od ne sreñe/ tiãina jene sreñni ja od veånos ti ... tu ga je pra zni ja od veånos ti”).Pra zni na je za gos po da ri la i sve tom uzviãenih poj mo va isim bo la („U reåima na gu tah se pra zni ne”), jer je svepos tavqeno na opa ko, pa je nor mal no ne nor mal no, vre dnobe zvre dno, ko ri sno ne po tre bno, su viãno na suãno,lo giåno ne lo giåno, veåno pro la zno („Izanœala je reåveånost/ bquta va je reå bes kraj/ kao mraånabes ko naånost”), i obra tno. U tom i ta kvom du hupe sni ko vog po imawa okruæewa, ni Sun ce, kao sim bolæivo ta i veåne va tre, ne oliåava traj nost i ne moæepra zni ni odo le ti („prah ñe i sun ce bi ti/ i ve tar ñe ga uli ce pra zni ne/ odne ti”). Pra zni na je da kle, sim bol iekvi va lent smrti, kra ja pu ta, ti hog i si gur nog nes ta jawa(„smrt nas za us ta vi u je dnoj sli ci/ ko ja la ga no ro ti ra upra zni ni/ i svi anœeli ne zna ju ãta sa pra znim ra mo vi ma/ u pus toãi”). Iako pra zni na i smrt da nas mo gupred stavqati åvo riãte no vog po ret ka i mitologije:

obiåne reåi os ta viñemo za kasnijesa da nam je sve poznato

sad tu ga gle sam u praznomsmrt je ov de izos tavqena kaoreå ko ja sve objaãwava

99

pe snik je neoåeki va no i zaåudno, u pe smi Do ku ment 2,aso ci ra i po re di sa kom pju ter skom „kor pom za œubre”:

s vre me na na vrememo ra da se praznine ka daãwa gla dna smrtsad je tu ris tiåka atrakcija

Poãto je pe sni ko va apo ri ja nes por na, jer ni „is to ri janas ne uåi”, ãta pre os ta je „go lim brzo pre va re nim/na puãte nim od smi sla” veñ po sle diåno oseñawe opãteskep se i ne ve ri ce, od ko jih se pe snik ne us pe va od bra ni tini iro ni jom, jer i „os trvo ra ja leb di u naj veñojpra zni ni”.

Pe snik Zo ran Peãiñ Si gma to kom åita vog pu to vawako ris ti ne obiåan pos tu pak u gradwi pe sme. Na ime, onum reæava dva ili viãe to ko va ko je u daqem to ku pe smeus pe va da aso ci ja tiv no-na dre al no po veæe, iako na prvipo gled ni su u sa gla sju. Pov re me no pe snik u je dnom to ku,ne na da nom in ver zi jom reåi, po prin ci pu ge ni tiv nih (nesa mo ime niånih) me ta fo ra i/ili aso ci ja ci ja,pre o smiãqava i do smiãqava za poåetu pe smu, ãtoza sluæuje po se bno ak cen to vawe, jer za ta kav pos tu pakpe snik mo ra po se do va ti izve snu me ru i oseñaj, uz strpqewe i umeñe. Pri me ra ta ko uzglobqenih ne ko li koto ko va u je dan tok je za is ta be zbroj u Peãiñevimsti ho vi ma, ali je naj ra zi gra ni ji u pe smi Do kle ñeã daåekaã:

Do kle ñeã da åekaãbi la je qubavsu di ja je lu pio åekiñemsve se sku pi lo u tre nu tak nes trpqewai mu zi ku ko ja joã uvek po kri va laæi

I u Snaænoj pe smi o praãtawu re fren skogza poå iwawa stro fa – „ne ka ti bu de/ po tvo me” izdva ja moje dnu Peãiñevu sli ku sa ume tawem sli ke iz dru gogkon tek sta i vre me na: „ne ka ti dru gi ba ci ko cki ce jam ba/ upo ret ku bez neænos ti bez/ obiånog izne naœewa”. Ne ret ko,ove po miwane neoåeki va ne aso ci ja ci je i me ta fo reza sluæe i kva li fi ka tiv zaå udnih i pa ra dok sal nihme ta fo riånos ti i aso ci ja tiv nos ti, na pri mer u pe smiPros ti rem veã, po put onih po zi tiv no ocewiva nih kodpe sni ka Duãka No va ko viña.

100

Ne pra ve dno bi bi lo ne do zvo li ti sa mom pe sni ku dapo ja sni i sam de fi niãe svo ju za toå enost u vre me nu ipros to ru, ali i svoj ne obiåan i na dre alan pe sniåkipos tu pak:

sa ivi ce ha osa pecamstre le ne pre dvidqivosti

ko ji se moæe doæive ti i kao ma ni fest Si gmi nogpe sniãtva, pa i mo to kwige pred nama.

I na kra ju da po kuãam da od go vo rim na poåetno (una slo vu izdvo je no) pi tawe o suãti ni pu to vawa ko jim naspe snik Zo ran Peãiñ Si gma us peãno vo di. Moæda jepe sma-alu zi ja Lo ko mo ti va sli ka Peãiñevog (i naãeg)pu to vawa u Vo zu za je dnog pu tni ka:

de tiwstvo je lo ko mo ti va ko ja nas vuåena pred kroz vremekad os ta ri mo sta ru parwaåuskre tni ce vrañaju nazadãto smo sta ri ji to nas dubqe vrañaka sta ni ci sve opãteg poåetka

Ma da pri kra ju kwige-pu to vawa pe snik Peãiñ namsa opãta va da „sva je vo da uze la oblik pu to vawa/ ko je ni kadne stiæe na odre diãte”, a na kon to ga u pe smi Koåni cana glaãava po tre bu pre dlaæuñi bunt i ot por pre mastvar nos ti (åitaj – ka ve zu) u ko joj obitavamo:

... po vu ci koånicuza us ta vi voz bar je dnom u æ ivotupre ne go te izbacena prvu sta ni cu sa milosti

joã je dnom, do vo deñi svo je sti ho ve u naãu za je dniåkustvar nost, ãto pe snik Zo ran Peãiñ Si gma to i åini svevre me, ne da juñi nam za pra vo da igno riãemo re al nost ili pak da vi di mo ono åega ne ma. Na ime, pe snik pre taåe svojoåaj u su mor nu, ali oprav da nu su mar nost åove ko vog æivo ta bez sadræaja i bez tra ga i „bez na de”:

sve di sve taåke u je dnu i ono ãto os ta ne ne zo ve se po nama

ono pro kle to praznopra zno te la pra zno du ha pra zno muzike

101

Gor ko, ali is ti ni to. I o „pro kle to pra znom”, oko nasi u nama.

102

POS TO JI LI MES TO KO JEM PRIPADAMO

De jan Iliñ, Iz vi ken da, Na ro dna bi bli ote ka„Sre fan Prvo venåani”, Kraqevo,

Edi ci ja Po veqa, 2008

U tu maåewu kwige pe sa ma i im pre si ja Iz vi ken daDe ja na Iliña (r. 1961), objavqene u Po veqinoj edi ci ji,moæda tre ba poñi od zavrãne po go vor ne me di ta tiv nepe sme, izdvo je ne u za se ban ci klus (inaåe, se dmi po re du u kwizi), åiji na slov Ide ja to i za hte va odno sno su ge riãeåita oci ma i tu maåima. Na ime, ova kav za htev auto ra jepot pu no le gi ti man pos tu pak, zas tupqen u svimkwiæev nim æan ro vi ma, ge o gra fskim ko or di na ta ma ivre me ni ma, ali je u po sledwe vre me u naãoj li te ra tu ri sve pri su tni ji. Pre dnost ova kvog pe sni ko vog za hte va seogle da u to me ãto se ne tom steåen uti sak o kwizi, naim pe ra tiv auto ra, joã je dnom doæ ivqava, ali ovompri li kom kroz omeœene fi lo zo fske ko or di na te, sa ko ji ma se moæemo i mo ra mo i po is to veñiva ti pov re me no. Ni je to sa mo pu ko pre is pi ti vawe va li dnos ti prve re cep ci jeåita la ca i tu maåa, veñ je i na me tnu ti di ja log izmeœupo me nu tog doæ ivqaja sti ho va i su ges tiv ne ilu mi na ci je na je dan se man tiåki ni vo, i to bi tan i za je dniåki, hte li mito da pri zna mo ili ne. Na ime, Iliñeva „ide ja” ko ju udru gom å itawu traæimo u veñ proåita nim sti ho vi ma, nepri hva ta juñi ta ko la ko da se liãimo svo je ini ci jal neåita laåke im pre si je, ogle da se u me di ta tiv nom iotreæwejuñem zakquåku (inaåe, osveæava juñem na konve ris tiåko-im pre si onis tiåkih Iliñevih sti ho va „naprvu lop tu” i bez dis tan ce) ko ji za go va ra „da je sve ãtosmo pro pus ti li, preãlo ne ka mo” ali ne „ta ko da le ko, ne go neg de bli zu”. Ma da ga mi ne uoåava mo, ono i daqe „ta moåuåi i åeka na nas” uæur ba ne i za bri nu te. Za to, pe snikIliñ tvrdi da ta wego va „ide ja je lepa”:

jer ni je na da u onos tra no, ko je ñena ovaj ili onaj naåin sva ka ko doñii pre kri ti naãe æivo te, lepa jei za to ãto se on da gu bi tak slaæena gu bi tak, kao ne ka åudna

103

re zer va za crne dane.

U tom du hu je Iliñev mo to wego vog, u kwizi treñegci klu sa Dru ga mes ta, iz ko jeg ci ti ram zavrãnopi tawe-reåeni cu: „ni je li spoqaãnost ne ka daãwain tim nost”. Na rav no, reå je o pi tawu fi lo zo fa Gas to naBaãla ra, ta ko oprav da no omiqenog u naãoj literaturi.

Da kle, pe snik Iliñ nas sve za je dno pi ta da li mi zna mo gde je smo, gde nam æivot jes te. Da li je to ta mo gde mimi sli mo da je smo ili je ta mo gde su nam pre ki nu ti i ja va isno vi. Ãta viãe, pe snik nas pi ta da li smo u stawu dapre po zna mo to mes to gde mi je smo, gde nam æivot åeka svojnas ta vak. Da li smo u stawu da izme ni mo pre dra su de,na vi ke, ma lo duãnost. Da li smo sprem ni na(sa mo)is pi ti vawe. Da li smo do voqno moñni i hra bri dase po gle da mo u ogle da lo i zakquåimo da li taj lik pri pa dana ma ili je u pi tawu ne ka iznuœena va ri jan ta, uteãna,pri nu dna, po do bna i kom pro mi sna. Mo ra mo se za pi ta ti da li smo sa zre li da neãto ura di mo za se be, sa mo za se be, sa mo za svoj æivot ili ñemo ñut ke pri hva ta ti po nuœeno iza lu ta ti na ko or di na tnoj kar ti pos to jawa, na ko joj smotre ba li bi ti na ne kom dru gom mes tu. Ni je vaæno da li jeto na boqoj, go roj, viãqoj ili niæoj po zi ci ji, vidqivojili ne vidqivoj. Bi tno je da smo na svom ste pe ni ku i usvom æ ivotu.

Upra vo iz ta kve ili sliåne za pi ta nos ti pe snik Iliñse odvaæio da po kuãa da pro naœe svoj æivot, da spo znames to ko jem pri pa da, da se be pre po zna u pej zaæu ne kog odbroj nih to po ni ma. U æeqi da odre di svo ju pri pa dnostpe snik se Iliñ odluåio za pu to vawa, ali i za señawa,ej det ske sli ke, sno hva ti ce, pri sil ne mi sli, pri ta je nereåi i ide je. O to me ilus tra tiv no sve doåe i po je di nina slo vi wego vih ci klu sa: Iz vi ken da, Dru ga mes ta, IzaPod go ri ce, Kuña, ma da ni pre os ta la dva ci klu sa (bezpo miwanog zavrãnog – Ide ja) ni su ot klon odna go veãte nog kon tek sta tra ga laåkog pu to vawa kroz vre me,pros tor i se be. Daqu i ubedqivu po tvrdu reåenog nu de ina slo vi pe sa ma unu tar po me nu tih ciklusa.

U prvom ci klu su Iz vi ken da, pe snik u po tra zi zames tom ko jem bi mo gao pri pa da ti i u na di da moæepre po zna ti taåku u ko joj je pre ki nut ili zamrãen wegovæivot ili æivot wego vih pre da ka, na puãta si vi lour ba nog am bi jen ta i odla zi u ru ral ni are al, taåni je uro dni kra jo lik. Iako pe snik is pi su je svo je be zi me nepe sme (ovaj ci klus ih bro ji se dam na est plus uvo dna

104

pre uze ta iz pret ho dne kwige pe sa ma) kao ãto to åinisen zi bi lan sli kar sa svo jim akva re li ma, utis ku juñi napla tno odno sno u sadræaj pe sme sve re pre zen ta tiv ne sli kei do gaœaje, ne ke izvuåene i iz du bi ne za pamñenog i tore kon stru isa ne u izgle du od pre ne ko li ko de ce ni ja (uIliñevim se sti ho vi ma reåi i sli ke muwevi to smewuju inas tavqaju), ipak, oåito je da pe snik ni je ose tiopri pa dnost tom æivo tnom pros to ru („u ovom okriqu ne ma po re kla, reåi\ ne fun kci oniãu, sa mo mi sli\ i sli kepre dme ta. Upo trebqivih\ ili ne”). Ali je ose tio znaåajna puãte nog i u ko rov za ra slog za viåaja:

U igri se svet po navqao, udvajao,sve ãto se vi de lo uoko lo, vrañalo seu ma lo, i ta mo dru gaåije æ ivelo,upo re do sa velikim.

Dru gi ci klus Pop (odno si se na vrstu mu zi ke a ne naza ni mawe) na vo di na zakquåak da za pe sni ka u tes ko biur ba nog miqea je di no mu zi ka moæe bi ti to ko he zi onosred stvo i neãto åemu pri pa da. Ni ra zliåiti to po ni mikao ãto su „tra fo-sta ni ca”, kao ni des ti na ci je po putPe ruœe, Hva ra, Li da ili Bo ke, u veñ pro zi va nom ci klu suDru ga mes ta, ne do no se ni ti za je dniåkos ti, ãta viãe, upe smi Bo ka åudi se pesnik:

Ka da bi ov de neãto poåeloni ka da se ne bi zavrãilo, ãta je ondato ãto traje.

U ci klu si ma Iza Pod go ri ce i Do la zi zi ma pe snikuoåava da mu je ne op ho dan vre me plov una trag („Hoñu da sevre me vra ti, u ovo na seqe,\ ka da me joã ni je bi lo ... Jermoæda bih ta da naãao\ ono ãto ne dos ta je”), jer su sekra jo lik i æ iteqi izme ni li. I ci klus pod ime nom Kuñado no si emo tiv na stawa kao ãto su na puãte nost, usamqenost, otuœ enost, ne snaœ enost,ne sa mo pre po znatqivost, kao i æeqa da se pov ra tibe zbriænost i to pli na iz sve ta de tiwstva. Pe sni ka su svina pus ti li, izu zev mu zi ka i kuña. Te ne åudi pe sni kovme di ta tiv no-se tan zakquåak iz je dne od be zi me nih pe sa maiz ovog ci klu sa, uvo deñi u wega po red oseñaja od baåenos tii sve snost o veñ do bra no odma klom æ ivotu:

S go di na ma, sve viãe vremena,

105

sve mawe pros to ra u ko ji bih se smestio.

Da kle, iako je pe snik Iliñ to kom svo jih pu to vawa kroz pros tor, vre me i svoj æivot, pro na la zio izve sne sli ke ido gaœaje blis ke wego vom ha bi tu su, ipak ni je pro naãao onu pre lom nu taåku pre dva jawa ili udva jawa u ko jem bi ose tioi svo ju pri pa dnost ili pak, pri pa da svi ma de li miåno ipov re me no. Za ute hu ova kvom Iliñevom zakquåku moæe seupo tre bi ti uåewe sve tog Ge or gi ja Pa la me. ko je na poået kusvog naj no vi jeg ro ma na ci ti ra pi sac Ba sa ra (ma da ka da su u pi tawu Ba sa ri ni ci ta ti i pa ra fra ze uvek se mo ra jupre uzi ma ti sa izve snom do zom skep se, na roåito ka da su izsfe re du hov nog), a u su pro tnos ti je sa Baãla ro vomme di ta ci jom, ali se, pret pos tavqam, tiåe re zul ta tape sni ko vog (sa mo)is traæ ivawa: „Ka da se um ra se je krozåula u spoqaãwi svet i pos ta ne rob svog okruæewa, on dase åovek pre tva ra u mas ku. Ka da se, pak, um iz stawara se ja nos ti iz ta kvog okruæewa vra ti u srce, on vi diodvra tnu mas ku sa wenog zbrka nog na liåja”.

106

LA KOÑA STI HO VAWA,I MNO GO VIÃE OD TOGA

Vla di mir Ja gliåiñ, Ju tra, Za vod za uxbe ni ke,Be o grad, 2008

Joã pre sko ro dve de ce ni je, na kon iãåita vawa kwigepe sa ma Tam ni vrt Vla di mi ra Ja gliåiña (r. 1961), moj prviuti sak se ti cao izu ze tne la koñe sti ho vawa i ri mo vawa.Ta kav uti sak se ni je izme nio do da nas, iako je umeœuv re me nu pe snik Ja gliåiñ obja vio viãe od de setpe sniåkih kwiga. Na ime, Ja gliåiñ je kao ver si fi ka tor,ne na dmaãan u sav re me noj srpskoj po ezi ji. Ne ma ka no na iprin ci pa, ri me i duæine sti ha ko ji Ja gliåiñ ni je u stawuda sav la da, i to sa svo jev rsnom la koñom. U srpskompe sniãtvu, iako za vi dan broj pe sni ka piãe u tzv. ve za nomsti hu, Ja gliåiñev je stih naj zvon ki ji, naj ce lo vi ti ji,naj reåiti ji i najåeãñe po prin ci pu je dan stih – je dnareåeni ca – je dna mi sao – je dna sli ka, bez ika kveza grcnu tos ti, pre la mawa i pro duæ avawa sti ha, i bezot po ra u åitaoåevom pri je mu reåi i sli ka. Moæda jeNo gov ri mo van stih se man tiåki za bri nu ti ji ipro dubqeni ji, Teãiñev znaåaj no me ta tek stu al ni ji, awiho ve kwige te mat ski za o kruæeni je. Moæda je Sla do jevtok sti ha me di ta tiv ni ji i za sno van na upamñenom du huro dnog po dnebqa i pa gan skoj tra di ci ji. No, ka da je upi tawu la koña sti ho vawa i ri mo vawa, stih pe sni kaJa gliåiña se oprav da no izdva ja kao ver si fi ka cij skine pri ko sno ven. Upra vo ovo Ja gliåiñevo umeñe sti ho vawaomo guñava pri jemåiv tran sfer wego vih ide ja i za mi sli,ko je, da ne bu de nes po ra zu ma, po svo joj du bi ni, po tre bi,za bri nu tos ti i da le ko vi dos ti, ni ma lo ne za os ta ju zapo ru ka ma po me nu tih pe sni ka vezanog stiha.

I u Ju tri ma duæina sti ho va va ri ra, od se dam i osam,pa pre ko de set i je da na est, sve do åetrna est i ãesna estsa mo gla sni ka. I duæina stro fa va ri ra. Tu su i so ne ti, ipe sme od ka tre na, sek ste ta i ok te ta, ali i po prin ci puje dna stro fa – je dna pe sma. I åita lac ih sve åita ipri hva ta u je dnom da hu, iako su mno gi od wih oåeki va nogor ki po sadræaju, señawu i pred ska zawima. Tre ba reñi daima mo pri li ku i da proåita mo i dve pe sme (To mi Li Xons, 1-2 i Æene ra tnih dru go va naãih) u slo bo dnom sti hu, kao i

107

to da ima i pe sa ma åiji sti ho vi ni su uni for mni po bro jusa mo gla sni ka. I zvuk Ja gliåiñevih ri ma, u za vi snos ti odsadræaja i duæine sti ha, je po li fo nih svoj sta va, odutiãanih i se tno-ele giånih i ba la diånih me di ta ci ja pado gor kih ve ris tiåkih jam bskih to no va, ko ji supri la goœeni pe sni ko vom nas to jawu da doåara ãto„pot pu ni je sli ku” naãe i wego ve stvarnosti.

Ali joã je dna sa mo svoj na ka rak te ris ti ka Ja gliåiñevogpe vawa ogle da se u to me ãto su wego vi sti ho vi do grla uroweni u zbiqu pe sni ko vog za viåaja i vre me na, ali ko jisu u do slu hu sa ve kov nim odli ka ma i kru ci jal nimpi tawima na ci ona ko jem pri pa da(mo). Kri tiåar Jo vanDe liñ tcrdi da su u Ja gliåiñevom pe sniãtvu zdruæeniproãlost i sa daãwost, Ãuma di ja i Her ce go vi na, kao i sva dru ga sta niãta srpskog naroda.

Da kle, i sadræaj kwige, iako po deqene u tri ci klu sa(Ukor; Oprav da ni ja; Ju tra), jes te, kao i oblik i zvuk iduæina sti ho va, ra znov rstan, jer je joã je dna odli kaJa gliåiñevog sti ha, ka ko je veñ pri me ti la kwiæev nakri ti ka, tran sfor ma ci ja po je di naånog u uni ver zal no. Iztog ra zlo ga, i unu tar je dnog ci klu sa uoåava mo ne ko li kote mat skih so po ta i sla po va, iako su svi sti ho viute meqeni u naãu re al nost. U prvom ci klu su Ukor (ta konam po tre ban da nas i ov de), sadræaj no za o kruæenom,pe snik vraña señawa iz ne dav nog ra ta. Pre po zna je mo mes to gde op sta ja va i oda kle nam se javqa, kao i pra teñe gor kopred ska zawe („To je bi lo u srcu zemqe ... u be sud, be zdom, ube zvremqe\ obre to smo se ple nom”), ma da nam se sa izve snedis tan ce åini da nas pe snik ubeœuje ka ko su „be sud, be zdom, be zvremqe” sta niãte i obi ta vi liãte i svih onih ko jita mo ni su ni kad ne po sre dno bi li. I nas ov de i wih ta mo,za toåenih u ka ve zu i mra ku ra ta. Pe snik nas uve ra va i da jeput od lov ca do ple na, od po dvi ga do gre ha, od ærtve doxela ta, od pro go ni teqa do pro gna nog, od za um nog dobe zum nog, ne sa mo kra tak, veñ i åes to ne po u zdan ipri vi dan, pa i obra tan i uza ja man. I, åes to, u pra vom itraj nom sve tlu spo znat tek sa za vi dne vre men ske dis tan cei ne ret ko, u neoåeki va nim i di ja me tral nim obri si ma,ãto se da nas i ov de za is ta uåes ta lo zbi va. Åak i previãe.

Iro niåno pe snik nam su ge riãe i doåara va ka ko je ipa ra doks pri me ren be leg naãeg vre me na („Nad na ma su sena dne li\ na oruæani anœeli”), kao i zavrãni åin ra ta,opet u sa ti riåno-pa ra dok sal nom am bi jen tu („bi li smovoj ska, a sad sa mo\ pi ja na ruqa sla vi po raz” ili „mi smo uro vo vi ma sves ti,\ pro ko pa nim du bi nom naãeg be zda na”),

108

ali, naæ alost, na naãim pros to ri ma, veñ viœenim idoæ ivqenim u ne ko li ko nav ra ta i vekova.

Poãtu juñi ne duæne ærtve (gla sno go vor ni ci si le,go vo ri li su – ko la te ral ne greãke), pe snik ni je za bo ra vioda na piãe „Us pa van ku za Mi li cu Ra kiñ”, kao nire fren sku odu „æena ma ra tnih dru go va naãih”. Wegovsniæen prag doæ ivqaja do gaœaja, qudi, pros to ra i vre me na oko wega (i nas), kao i wego va do sle dnost im pe ra tiv nomodreœ ivawu bi tnog i znaåaj nog za na ci on, ni je mu mo gaodo zvo li ti da ih za obiœe i pre ne bre gne. Ãta viãe, oni su,za pe sni ka, pa ra di gme naãe za je dniåke ærtve, ne tom ira ni je preæ ivqene. Åak i ta kve da se pred wima mo ra mo zastideti:

Al kad vam se u oåi, kat kad, za gle dam dubqe,ja vi dim ko li ko sam ma li jer ne umem da gubim toliko

i ko je ni su åes to pre dmet srpske kwiæev nos ti(izu ze tak je kwiæev nik Vi do sav Ste va no viñ ka da je upi tawu usud æena u raqama rata).

Pe snik Ja gliåiñ ko ris ti kon trast, da bi joã viãepo ten ci rao ra zli ke izmeœu ra tom su pros tavqenihpro tiv ni ka i opreåne emo tiv ne po sle di ce ra tnihstra ho ta na ni vou po je din ca iz re do va ko ji ma pri padaju:

Oni ñe ru ke joã ko li ko sutraopra ti, kao mawer ku na åesmi,a mo ji mrtvi æiveñe unutra,i va paj wihov ãto u me ni prespipa rañe sluh moj kao divqi vetar,

åime nas, sa mo na tre nu tak, zaåuœuje. Meœutim, uko li ko uzme mo u ob zir i sadræaj åita ve kwige Ju tra, uoåiñemoka ko pe snik upor no nas to ji da nas upo zo ri da je i am bi jent ok si mo ro na ka kav je rat, sliåan naãem du go ve kov nomæivo tnom are alu, ne za vi sno da li rat tre nu tno tra je ili je pak pri mir je u pitawu.

Za to, nas Ja gliåiñev stih ne åudi a ilus tru je naãuza je dniåkost: „osu da niãta vi la na kom se svest pro piwe”,ko ja se odno si i na po je din ca na ra tiãtu, ali i nada naãweg po je din ca vre men ski i pros tor no udaqenih odra tnih tra uma. Odno si se i na åita vu na ci ju, iz åega sle diuti sak da rat kao je dna od sud bo no snih pre lom ni ca uæivo tu po je din ca i za je dni ce, otva ra i pi tawe liånog i

109

ko lek tiv nog iden ti te ta odno sno oåitu ne snaœ enost, zbuwenost, izgubqenost, usamqenost i ugroæ enost ije din ke i gru pe, ali i vrto gla vu izme nu sis te ma vre dnos ti, uruãenog u meœuv re me nu. Sto ga se pe snik javqa åita oci magla som ra tni ka, sve viãe izne naœene i zbuwene usamqeneoso be, ko ja je dnu greãku mewa dru gom, udaqava juñi se odsvog prvo li kog ipos ta sa u oba sluåaja:

Sad u ne sreñi tuœeg sna se sveste,dru go da bu de sva ki se upiwe.A ma lo ko je os tao ãta jes te”

Gor ka su i otreæwewa od pri vi da ili za blu da:„odje dnom shva tiã – svet za ko ji\ izgo reo si – ne pos to ji”,dok sti ho vi ma u is toj pe smi Oprav da ni ja:

ne ma te zemqe na kojoj sios tao svoj, gde joã si svoj si

pe snik da je se bi za pra vo, ãto je uos ta lom ile gi tim no, da sa opãti svoj stav na roåito o onim po ja va ma uglav nom iz blis ke proãlos ti, ko ji se nas to je sa kri ti ili ma kar preñuta ti. Sa mo na prvi po gled, moæe namizgle da ti da su u izve snoj pro tiv reånos ti do sa daci ti ra ni sti ho vi sa ovim i ova kvim pe sni ko vimsu do vi ma, kao ãto su na pri mer: „Ali mi ba rem ni smodo bi li ovaj rat” i „Doåeka ti i po raz ve li kih ide ala”, ãto je naãa nuænost, naã usud i udes, naãa kob i naãa zbiqa.Da kle, pe snik re agu je na iri ta ci je, ne ga tiv nos ti, za blu de,is kuãewa, greãke i æive ra ne, ko je na di ru i spoqa iiznu tra, du go tra juñi.

Pe sni ko vo upor no smeãtawe radwe svo jih sti ho va u wegov uæi i ãiri za viåaj, ne sa mo u ovoj kwizi (o åemudo voqno ilus tru ju na slo vi Ja gliåiñevih pe sa ma, ne sa mo uovoj kwizi, ko ji u se bi sadræe to po ni me iz Ãuma di je),na roåito i udomqavawe sve ta de tiwstva u pe sniåki tekst,ni je sa mo pu ka auto ro va æeqa da se na gla si ne dav no vre mei blis ko mes to be zbe dnos ti i spo ko ja, åime bi uveñao, veñpri su tnu, ne sra zme ru izmeœu da nas i juåe. Ni je mu svrha ni da na iv no la men ti ra nad proãloãñu. Na ime, ra zlogpov rat ka za viåaja u pe smu, je u åiweni ci da se sva komåita ocu ili tu maåu upo zna tom sa Ja gliåiñevimpe sniãtvom, na meñe pro mi sao da pi sac ovih sti ho vanes por no pri pa da onim pe sni ci ma ko ji su uko reweni uza viåaj no, na ci onal no, tra di ci onal no i na sleœeno. I to

110

pe snik sa ar gu sov skim oåima ne sa mo za pej zaæ (J. De liñ).On se ne li bi da pri zna ta kvu svo ju si tu ira nost. I, posve mu su deñi, ne ma ni ra zlo ga da to ne uåini. Za pra vo,sa gla san sam sa reåeni ca ma ure dni ka (pret pos tavqam D.Ha mo viñ) ove kwige na wenim ko ri ca ma, da Vla di mirJa gliåiñ jes te pe snik ko ji „po dro bno sve doåi ko je ioda kle je, ali izvo ri wego vog pe sniåkog iden ti te ta, kao ipe sniåki uåin ci, ni izda le ka ni su lo kal no omeœeni”.

111

„ODVO JE NOST OD TLAI VRE ME NA”

ili„KAD TRA GAWE ZA SMI SLOM

IZGU BI SVA KI SMI SAO”

Mi lo rad Iviñ, Neãto do la zi,Vrawske no vi ne, Vrawe, 2008

Mi smo, do brim de lom, poj mo vi svog señawa. Borhes

Ra zuœena i krhka struk tu ra pe sniåke kwige Neãtodo la zi Mi lo ra da Iviña (r. 1962), ko ja bro ji tri de set ise dam pe sa ma uku pno, od to ga sa mo pet pe sa ma dvo itro del nih, je ra zvrsta no u osam ci klu sa, na prvi po gled, ne obeñava izve sne upo riãne i te mat ske za je dniåke taåke zaåita vu kwigu sti ho va. Ipak, oåito je da i naj no vi jape sniåka kwiga Mi lo ra da Iviña (ne)ho ti mi ce izgraœenana te meqnim taåka ma oslon ca kao ãto su „odvo je nost odro dnog tla” i po sle diåna ne snaœ enost po je din ca, ali ipro miãqawa o æivo tu rav nom tre nu ko ji se ci kliånopo navqa (åitaj – nes ta je). Iako je u do sa daãwem Iviñevompe sniãtvu te ma Ko so va bi la i jes te kquåna i suãta, u ovoj kwizi je veãto uzglobqena i us klaœena u sadræaj åita ve kwige, i to kao wen osnov ni ini ci ja tor i vek tor skasil ni ca. Na ime, gu bi tak Ko so va, gu bi tak za viåaja, gu bi takde tiwstva i mla dos ti, gu bi tak pra va na señawe i pamñewe,pred stavqaju sa mo je dan od lanåanih gu bi ta ka, poåev odgu bit ka iden ti te ta („nas u na ma ne ma viãe”), ko ji seda naãwem åove ku deãava ju u na le ti ma. I sa mom pe sni ku,sva ka ko. U ovom se gmen tu kwige ne ma pa te ti ke, iako bibi la ra zumqiva i oprav da na, ret ko i poæeqna. Ne ma nistra ha, bi tnog sas toj ka æivo ta svih ugroæenih ina pa da nih. Ne ma re tros pek ci je de taqa mo de la gu bit ka iuobiåaje ne na kna dne pa me ti, ka da je o ovoj te mi reå. Sve se, za pra vo, veñ de si lo. Pe snik je sves tan to ga, ko li ko god tobi lo bol no, ne pri hvatqivo i nes hvatqivo. Pe snik pe va

112

iz da na po sle. Uz to, pe sni kov glas iz da na po sle ni je glasido lo po klo ni ka, te wegov za viåaj, is to ri ja, pamñewe ni susavrãeni, kao ni æ iteqi, te otu da kri tiåki isa mo kri tiåki stav pov re me no i oprav da no pro ve ja vaIviñevim sti ho vi ma („I ako smo Ti mi sna ga, slab si i Ti s na ma,/ Gos po de naã stradalni”).

Pe snik na slo vom kwige i sti ho vi ma iz na slov ne pe sme („Neãto do la zi// iz va si onih pra du bi na sa vi so ta izne vi dni na ... neãto do la zi da obu zme da ste gne”) ime nu je, i odre dni ca ma ne o dreœenos ti i bez li ca i bez ime na,„viãe” za ko ni tos ti, na ko je usamqena i „odvo je na” je din ka ne moæe uti ca ti. Za to se on i ne obraña svo jim ukuñani ma,roœaci ma, komãija ma, dru go vi ma iz za viåaja, iako o wimai wiho vim usu di ma pe va. Ne la men ti ra nad sop stve nim iko lek tiv nim usu dom izrabqenim i po zna tim je ziåkimpoãta pa li ca ma, iako je on (udes) ukquåen u sva ku wego vumi sao, veñ nu di svoj auten tiåan glas i stav pre is pi tu juñise u is po ve dnom ra zgo vo ru i sa sa mim Hris tom („Nemoæemo viãe, Gos po de!/ I ovo ãto smo smo gli/ Is ce di lismo iz su ve dre no vi ne,/ Is kamåili iz umo ra, po su di li odpo to ma ka/ U ovu kap is toåili smo je ze ro ne sa ni ce”), neæeleñi, pri tom, da izje dnaåi Hris to vu ærtvu sa gol go tom srpskog na ro da na Ko so vu, ma da ima i ta kvihsra meæqivo-alu ziv nih na go veãta ja („I Ti, ako na ma,ko ji ma to is to åine, ne ve ru jeã/ Uåini da nas je dnomza uvek ne bu de,/ I ne ka os ta ne sa mo Tvo ja patwa, Gos po de”).Sto ga sti ho vi ma za mi riãe i otuæan oseñaj izne ve re nos tiodno sno neoåeki va nos ti izne ve re nos ti, ko ji se ne sa moniåim ne mo gu ublaæiti, ne go su u stawu da pro du be oåaj ibe znaœe po je di na ca, izgubqenih i u sta rom, zbogugroæenos ti, ali i u no vom ne ra zumqivom vre me nu ipros to ru („mi trwine u vrzi ni ... mi pe teqke naos ko ruãi, mi na lis tu ro sne ka pi ... ku kav ni, mi u tra vios tavqeni ... mi do bo la stiãani ... mi sa stra hom sroœeni, mi pra zni ... mi pro la zni, mi ni ko me po tre bni, miza lu dni, mi åes ti ce, mi utiãane gla sni ce” u pe smi NaGla sov ni ku, na Ko so vu i „Ako je ovo dan ka kva je noñ ... Akoje ovo ovo ka kvo li je ono” u pe smi, beñko viñev skeor ga ni za ci je i zvuånos ti, Ako je ovo dan). Sem to ga, pe sniki na iro niåan naåin do sli ka va ne moñ na ro da ko jempri pa da, una zad ne ko li ko de ce ni ja, ãto is tov re me nopo jaåava za htev za po tre bom po moñi, ko ga, ako ne Onog ko ji ta kve mu ke naj boqe ra zu me („Mi sli li smo da ñeã nas Tira zu me ti”), ne kri juñi sve snost o ne dos toj nos ti bi lo

113

ka kvih po reœewa sa Hris tom, ãto ne iskquåuje na suãnost„ izbavqewa od lu ka vo ga i zloga”.

Pe snik opo miwe da srpski na rod ni je prvi ko jem suukra li za viåaj i izbri sa li mu ro dni kraj sa ma pepos to jawa. Ãta viãe, ni na ma se to ne deãava prvi put.Odav no smo se svi kli na stra dawa. Na ime, na Bal ka nutra gi ka, bi lo liåna bi lo na ci onal na, us pe va na viãenaåina, za to nig de u li te ra tu ri bi lo ko je ci vi li za ci je ine ma to li ko tra gi ke kao, na pri mer, u an tiåkim dra ma ma.Ali, ne da nam pe snik da za bo ra vi mo, i u æiti ja ma veånihmu dra ca, kao ãto su So krat, Ar hi med, i ne sa mo oni.(Pe snik ve ru je da je di nu ute hu i zaãti tu troãnim i rawivim moæe po nu di ti „vi lin dar ski ne bos klon”, åijaje ziåko-smi sa ona mik stu ra slu ti znaåaj ne za bo ra va imi to loãkih pred sta va.) Otu da, po ana lo gi ji, u Iviñevimsti ho vi ma i mag je zi ka i mi to lo gi je i pa ra di gmane snaœenos ti i ne svatqivos ti Ko der sa svo jom„Se li sen kom” (åija „ra zja sni ca” gla si: „sta za ko jom sepu tu je u Ne doœim”), sa ko jom pe snik Iviñ us pos tavqasro dniåki kon tekst („To sam ja. Sen ka mo ja duãa je/ Ne ko ga ko Zemqi odav no viãe ne pri pa da”).

Svet ne i zve snos ti i be zliåja, svet ne ra zumqivogsis te ma vre dnos ti, svet ne si gur nos ti i stra ha, ni su viãeu sta di ju mu apo ka lip tiåkih na go veãta ja, veñ su pe sni kovtre nu tni æivo tni pros tor. Na ime, pe snik (i mi sa wim),iako izmeãten sa svog „tla”, i daqe je i u no vom pros to ruotuœen, od baåen, usamqen, izgubqen, ugroæen, za bri nut,op te reñen oseñajem mi nor nos ti i fra gmen tar nos ti, oåemu sve doåe i wegov na slov pe sme, uje dno i wen poåetni i zavrãni stih – „za ovaj svet ne mam ra zja sni ce”, dok stro fa iz pe sme Um noæeni da ni: „Ne, to ni je æivot/ Dan izvor ni/Za bes kraj ni æivot pi san/ No ko pi je Slo va/ Ko pi je Reåi/Sen ke ko je se po be li ni/ Is teæu i vu ku” ilus tru je udaqavawe od ipos ta sa i auten tiånos ti (ne sa mo odza viåaja), kao po je di naåno i ma sov no pre da vaweopo naãawu, kao vaæeñem pra vi lu i prin ci pu. U ta kvom se am bi jen tu u vi du ta la sa i ge ome trij skom pro gre si jomum noæava za je dniåka nam ne snaœ enost, ne za vi sno odme ri di ja na i po dne va ka ko je smo za po se li. Da kle, svu da jeis to, tvrdi pe snik Iviñ.

Doæ ivqaj sve ta iz pro jek ci je åove ka u „cir kus komobruåu” re zul tu je ra zmiã qawima o vre dnos ti i traj nos tiæivo ta, wego ve po u zda nos ti i izve snos ti, ko je joã viãeones po ko ja va ju, uzne mi ru ju, ali i iza zi va jude pre siv no-me lan ho liånu in to na ci ju. Po imawe æivo ta

114

kao tre na ko ji se ci kliåno po navqa („Æivot ko ji æivim/Veñ sam neg de vi deo”) u po reœewu sa sta roãñu taåni jeveånoãñu æivo ta na zemqi iza zi va goråinu spo zna jepro la znos ti taåni je za novqivos ti æivo ta ko je ni smosve sni, kao i bli zi nu i la koñu umor-åasa („Biñe kad ne bouåini/ Da na zemqi bu deã za mewen”), zbog åega se pe snikzaåudno pi ta: „Ãta ako se je dnog da na/ Pro bu dim mrtav”.Pe snik se, na ime, pi ta, ne bi li se ne ka ko od bra nio izaãti tio od svih tih na pa da no vih ka no na, od svebroj ni jih sen ki qudi bez li ca, od zlih oåiju, od za se da smrti („izda ha”), od mræwe i bo les ti. Meœutim, za lu dan je pe sni kov po kuãaj od bra ne, jer ka ko wego vi unu tarwi„gle den ci” po put sen zo ra uoåava ju – Knez Mra ka je ov la daope sni ko vim i naãim i mes ti ma roœewa i mes ti maæ ivqewa.

Vre dno paæwe je pe sni ko vo vrañawe proãlos ti,tra di ci je, pa i mi to lo gi je, ko je pos ta ju sas tav ni deope sniåkog je zi ka, kao ãto su to åini li Ras tko Pe tro viñ,Po pa i Ko der. Ope smo tvo rewe proãlos ti, ovom pri go dom saåuva nog je zi ka iz za viåaja, je izu ze tno znaåajan se gmentIviñevog pe sniåkog pos tup ka. Broj ne su pe sni ko ve„po zaj mi ce” iz svog ro dnog kra ja, kao i ko va ni ce(„om reæje, otiãje, tuænik, gle den ci, kra jevqe, uze niåen,uå izmqen, vi do kruæje”), ne sa mo da bu du saåuva ne odza bo ra va, ne go i pre sve ga zbog znaåewa i smi sla ko je tear haiåne, kao i no vos ko va ne reåi, no se u se bi i ko je bræestu pa ju u aso ci ja tiv ni kon takt sa dru gim reåima ilisli ka ma, ra zmewujuñi pri tom svo ju se man tiåku suãti nu.Da kle, ni je u pi tawu sa mo pu ko baã tiwewe ar haiånoggo vo ra, veñ wego vo ak tu eli zo vawe i sti cawe pra va naizvor ni æivot. Is tov re me no, bor ba pro tiv za bo ra vaprvo i zvor nih reåi je i alu zi ja pro tiv za bo ra va uopãte.

Pe snik Iviñ go vo ri kroz sli ke, ali wego ve sli ke ni su iskquåivo des krip ci je, pej zaæi, reqefi, pros tor ko jimoæe sta ti u po gled, veñ su Iviñeve sli ke saå iwene odsuãti ne wego ve po ezi je. Da kle, Iviñeve pe sniåke sli keap sor bu ju wego vo na da hnuñe iz proãlos ti, iz mi to lo gi je,iz za viåaja, i iz da naãweg stvar no snog i tes ko bnog are ala. Sadræaj Iviñevih kwiga odreœuje wego vu sli ko vi tost, kao ãto uslovqava i wegov je zik. Dve su bi tne odli keIviñevih sli ka i reåi sa o braæenih pros to ru re al ne iza mi sli ve ve liåine. Prva odli ka je za vi dna du bi naznaåewa odno sno po re kla wego vih reåi i osmiã qenihsli ka, a dru ga je pe sni kov pri jemåiv oseñaj za me ru isve de nost, zbog åega Iviñeve us klaœene reåi i sli ke, ne

115

sa mo da sras ta ju i sa zre va ju kao je dno biñe, ne go ih, ka ko jekwiæev na kri ti ka veñ pri me ti la (R. De le tiñ),doæivqava mo kao sta me ne priåe ko je se odu pi ru i pro ti ve tes ko bi stvar nos ti, da bi pos tale realnost.

116

EK FRA ZA KAO KWIÆEV NAKO MU NI KA CI JA I

ME TA KO MU NIKACIJA

Oto Hor vat, Pu to va ti u Ol mo, Na ro dnabil bi ote ka „Ste fan Prvo venåani”, Edi ci ja

Po veqa, Kraqevo, 2008

Kom po zi ci ja se dme po re du objavqivawa pe sniåke kwige Ota Hor va ta (r. 1967) im pe ra tiv nog na slo vaPu to va ti u Ol mo je neuobiåaje na, ali za sa mog pe sni ke nei to li ko neoåeki va na. Na ime, dva ci klu sa, åita mo izfu sno te sa ãmus ti kle, åine „pe sme pre ma fo to gra fi ja maame riåkog fo to gra fa An dre Ker te sa” (dru gi ci klusPre ne se na znaåewa) i „pre ma fo to gra fi ja ma XoelaMe je ro vi ca” (treñi ci klus Ad den dum). Za tim, å etvrtici klus Kar paåo, Broj gel & co. je sat kan od pe sni ko vihko men ta ra i doæ ivqaja ra do va i bi o gra fi ja åuve nihsli ka ra, va ja ra, pe sni ka (Le onar do Da Vinåi,Mi ke lanœelo, Kar paåo, Bo tiåeli, Œova ni Be li no, Broj gel, De Me si ni, Dan te), dok su u zavrãnom ci klu su Gla so vi(Can ti) ak te ri i ju na ci po zna ti i pri zna ti pe sni ci kaoãto su Ezra Pa und, Ovi di je, Ril ke, Eli ot, San gvi ne ti,odno sno wiho vi sti ho vi i de taqi iz æivo to pi sa. Prvi iuvo dni ci klus u Hor va to voj kwizi, pak, åiji je na slovNo vi pre pe vi, u vi du kon tras ta izmeœu do sa dne ije dno liåne sva ko dne vi ce (pe sma Su bo ta) i ubeœewa da„señawa o le ti ma i proãlim i do la zeñim gu be åvrsti nu”izno si svo ju ne do umi cu u Tos ka ni oku pa noj svetlosti:

Ra zmiãqam ka ko bih ra do kre nuo u potragu

za na ma sa mi ma od ne kad. I ko li ko bi nam bi lo

potrebno

da nas i su tra åeka sve tlost sa ju troãwe pja ce pu ne

obeñawa.

Kao po tvrdu Hor va to vom ne po mirqivom i iro niånomsta vu pre ma da nas pri hvañenim pra vi li ma tra jawa su isti ho vi iz pe sme Fi ezo le, le to („Led u åaãi sami ne ral nom os ta je åitav\ ali señawa o le ti ma proãlim ido la zeñim\ gu be åvrsti nu, oãtri nu, nes ta ju”), alu di ra juñi

117

na izre ku po ko joj se ni kad una pred ne moæe sapo u zda noãñu zna ti ko ñe doæive ti veånost, jer ni je uvekka ko izgle da i ka ko je reåeno i za miãqeno.

Da kle, nuæno je, uprkos pri vi di ma i za blu da ma,upam ti ti ono ãto zav reœuje. Nuæno je i traæiti se be, a neizgu bi ti se u toj po tra zi. Sva ka ko da su sti ho vi,fo to gra fi je, sli ke i va jar ska de la, ta kav me di jum, ko jikri je u se bi tra go ve vre me na, po go to vo kad se za ro ni ta kodu bo ko do Dan tea i Le onar da, i da oni (åitaj – izvo risti ho va) neñe uåini ti niãta pro tiv sop stve nos tipo sma traåa ili åitaåa. Naj viãe mo gu bi ti upo zo rewe ilisa vet mu dra ca. Zbog svo je spo znaj nos ti oni mo gukon zu men ta i nas tavqaåa ume tnos ti nad gra di ti, te ni jeizve sno ka kav ñe wegov po gled bi ti ubu duñe ( sumwiåav,po do zriv ili us hiñen), jer, ãiro ko uga onost ida le ko vi dost mo gu izne dri ti i dru gaåiju re cep ci jupreœaãweg, u ko joj je tran sfer unu tar vre me na i znaåewaspor i ne umi tan. Ali, znaå ewski i vre men ski kru go vi setu ne za tva ra ju, jer su i po me nu ta de la, pa i ona sta ri jegda tu ma po put Ovi di je vog pe sniãtva, joã sa mo je dan odrazne sa mo svog, veñ i proãlog vre me na, ko je ñe se, ubeœen jepe snik Hor vat (kao i mno gi pre wega), opet ci kliånopo javqiva ti i kao proãlost, i kao sa daãwost i kaobu duñnost.

U pri log znaåaju is kus tva i åitaåa i tu maåaHor va to vog pu to vawa u svet ume tnos ti, kao mes to oda kle se moæe gla sni je i um ni je pro go vo ri ti i åita ti, pa i ofe no me nu odlas ku, jes te, gle – kon tras ta, pe sma Pov ra tak,iz dru gog ci klu sa, od sve ga de vet stihova:

Brod se vraña.

Sve tlost po sle po dne va u septembrupo sle kiãe na trenutakpod seña te na ra dost i mir:ga le bo vi i mi ris ri bar skih mreæa.

Ali sa da åitaã obla ke sa ne po verewem. Sumwiåavo mi riãeã vazduh.

Ov de je ne ko neãto promenio.

Odav de je tvoj dom u ne do gled udaqen.

118

Za nimqivost u sa gle da vawu struk tu re Hor va to vogpe sniåkog pu to vawa pre ko pu ta po zna tim bo ja ma,li ni ja ma, igra ma sve tlos ti i sen ki, obri si ma i gla so vi majes te i u to me ãto pe snik i, ka ko se veñ mo glo spo zna ti,in sis ti ra na svom izvo riãtu, na svo jim po vo di ma iuzro ci ma, veñinom des krip tiv ne, reœe zvuåne, po jav nos ti.Ali, u oba pri me ra, reå je o wiho vom tra jawu u vi du otis ka na sli kar skom pla tnu, fo to gra fskoj ili ãtam par skojhar ti ji. Ipak, pe snik Hor vat za go va ra ne po sre dan su sret,bez po sre dni ka. Za pra vo, stva raoåev stav pre ma is ti nimo ra u se bi sadræati osamqenost i blis kost. Se ti mo sesa mo An driñevog ese ja po vo dom doæ ivqaja ve li ke zbir keGo ji nih ba kro re za u mu ze ju Pra do. Za pra vo, An driñevdi ja loãki esej Ra zgo vor sa Go jom objavqen 1935, za ko jipo zna ti naã kri tiåar i ese jis ta Mi lo sav Bu ca Mir ko viñ tvrdi da je ne sa mo izu ze tna „zgu snu tafi lo zo fsko-ume tniåka ese jis tiåka pro za”, veñ i „ne ka vrsta pro gram skog sta va o ume tnos ti”, jer su mu emo ci jeiza zva ne Go ji nim ra do vi ma ve ro va tno omo guñile da, u se bi i svo joj fik ci ji, pre po zna izve sna ka rak ter na obe leæja iåita ve li ko ve i da upra vo wih uve de u svo ju li te ra tu ru kao pro no si oce svog pro miãqawa i iznoãewa sta va ovre me nu i pros to ru ko ji su mu do deqeni ili do suœeni,sve je dno. Ni su li An driñeve im pre si je o Go ji (kri tiåarMir ko viñ ih oslovqava „es te tiåkom ba la dom u ko joj seume tniåka is kus tva ãpan skog sli ka ra i ju go slo ven skogpri po ve daåa sli va ju u pro roåki go vor o sud bi ni ipo zvawu ume tni ka, i ãire, o åove ko vom mes tu u druãtvu iu ko smo su”), u pra vom smi slu reåi, us tva ri – ek fra za, i topo pra nor ma ti vi ma iz an tiåkih po imawa umetnosti.

No, da se vra ti mo Hor va tu, na kon ove aso ci ja ci je saAn driñevim is kus tvom u ve zi sa ek fra zom. Na ime, onoãto ovom pri li kom mo ra bi ti na glaãeno i uoåeno, za rad daqeg tu maåewa Hor va to vih sti ho va, na roåito iz wego vihpre os ta lih ci klu sa, jes te je dna ne obiåna po se bnost ko ja seodno si na za nimqiv sta tus pe sni ka pred fo to gra fi ja ma,pla tni ma i skul ptu ra ma, kao i pred izre ka ma, sen ten ca ma,sti ho vi ma, jer je po la zna taåka veñinom des krip tiv no iko lo ri tno, ali, pre vas ho dno zbog onog se man tiåkivre dnog u wima. Ta kav nas pe sni kov po loæaj pod seña iaso ci ra na po miwani kwiæev ni pos tu pak, ko jim sepe snik Hor vat i te orij ski za paæeno ba vi. Reå je na rav no oek fra zi kwiæev nom ter mi nu ko ji je u an tiåkoj re to ri ci,pre sve ga, po dra zu me vao de taqan opis li ca, stva ri ido gaœaja, ãto su auto ri pre zen to va li na osno vu vlas ti tog,

119

ali i fik tiv nog viœewa. Uglav nom se odno si la napo dro bno i do po je di nos ti briæqivo opi si vaweume tniåkih de la, spo me ni ka, a u ãirem smi slu i pro ce saqud skog ra da, kao i ra tniåkih zbi vawa, pri ro dnihka tas tro fa, sveåanos ti i poåas ti. Meœutim, ek fra za sekroz ve ko ve odræala, pa i pre o braæava la i sa o braæava lasa vre me nom. I moæemo je uslov no kom pa ri ra ti sano vo de fi ni sa nim pe sniåkim obras ci ma. Na pri mer, vrlo blis ka joj je de fi ni ci ja me ta tek sta kao tek sta ko ji jenas tao pod uti ca jem dru gog tek sta ili ne kog odume tniåkih de la. Ni je li, za pra vo, pe snik Oto Hor vat, usvom „pu to vawu u Ol mo”, tvo rac sti ho va stvo re nihne po sre dno pod dej stvom snaænih i im pre siv nih emo ci ja,ko je je pri sil no ili do bro voqno pre uzeo iz dru gog de la,kao ãto su fo to gra fi je, sli ke, skul ptu re, pe sme,bi o gra fske za nimqivos ti. Ni je li i An driñevo is kus tvou du hu i ek fra ze i me ta tek sta. Ni je li, iz tog ra zlo ga, iek fra za da nas doæ ivqena i da nas odræiva – za pra vosas tav ni deo ili je dna od pre teåa me ta tek sta imeœutek stov nog na do ve zi vawa izmeœu dva ili viãeume tniåkih sadræaja. I ne deãava li se ek fra za u pro ce sukwiæev ne ko mu ni ka ci je doåara ne kroz sle deñu for mu lu: autor – de lo – pri ma lac, kao i me ta ko mu ni ka ci je: autor – tekst1 – de lo – tekst2. Te ore tiåari ek fra ze, pak, nu deana lo gnu for mu lu: autor (sli ka) – po sma traå1(kwiæev nik) – de lo (pe sma kao „li te ra ri zo va na sli ka”) –po sma traå2 (åita lac). Ne tre ba za ne mar i ti ni blis kostek fra ze sa kon tek stom, ãto pred stavqa onaj po se banse man tiåki kva li tet ko ji tekst moæe pos tiñi u odno su nadru gi tekst – in tertekstualnost.

O znaåaju ek fra ze, i o mo guñnos ti ma ko je za vi se odpo sma traåa (i pis ca i tu maåa i åita oca) pe snik us hiñeno izjavquje: „ja vi dim ono ãto ti iz tvog ugla ne moæeã”ili pi tawe-stih-di le mu: „da li vi diã ãto i ja?”.Ãta viãe, pe snik Hor vat in sis ti ra na neoåeki va nimemo ci ja ma, ko je kao kon trast moæe po nu di ti po nuœenafo to gra fi ja, odno sno wen de taq vidqiv ili za miãqen, svejedno:

... Vrabac

sa ko ma dom hle ba u kqunu ska kuñe pre ma nama.

Ka kvu na du i ra dost nam on sa opãtava

u ovoj hla dnoñi i tiãini.

120

Ipak je dna od sadræaj nih li ni ja ko ja se odræava to kom åita ve Hor va to ve kwige sti ho va, a ko ja je blis ka i bi tnaek fra zi upuñenoj ka veånom i be smrtnom, jes te uoåqivasli ka kon tras ta izmeœu veånog i pro la znog, izmeœu æivo ta i smrti, ãto se oåitu je u pe smi Me udon („Nape ri fe ri ja ma me tro po la ... De pre si ja is pi ja sirñe izflaãe za vi no,\ na uglu, u druãtvu pa lih i po kle klih.\\Je dan muãka rac ... æur no na puãta tu si vu zo nu ... Podmiãkom no si sli ku uvi je nu u no vi ne ... Spa sa va ãto se daspas ti\ pred po to pom i le teñim vo zo vi ma”). Na roåito jeilus tra tiv na i po navqajuña sli ka kon tra pun kta izmeœutraj nog i tre nu tnog i to u po ja vi i moñi ve tra („Ve tar meje ove go di ne ra zno sio za je dno sa po le nom åem pre sa.\ Iko vi tlao sa æutom is ki da nom ke som i os ta ci ma su vogliãña.\ I puãtao da is krva rim u cve to vi ma na ra.\ Igu rao u ka pi ro se sa je dne na dru gu vlat tra ve”). Ali, znave tar i da is poqi svo ju ruãilaåku moñ, ma da to åes tomoæe da bu de sa mo pri vid i za blu da, a ãto pe sniksa opãta va u, ka ko bi on to re kao, ne ko li ko „va ri ja ci ja”.Na pri mer, u pe smi, åija je po sve ta-odre dni ca „pre ma A. de Me si ni”:

Na sli ci se u zla tnoj bo ji na zi re sve veåno i be smrtno:

Duh, ako sme mo da su ge riãemo.Ja sno je vidqivo sa mo ono ãto je prolazno,ãto ñe ve tar ra zdu va ti na sve åeti ri stra ne

sveta.

I ci klus Gla so vi (Can ti) proæet je po me nu tomza je dniåkom sadræaj nom li ni jom, u ko joj su ve tar icve to vi kquåni sim bo li. Prvi kao mo guñi ini ci ja tor iæivo ta i smrti, a dru gi – pa ra di gma æivo to dar nemo guñnos ti ko ja se ne mo ra uvek i os tva ri ti. EvoHor va to ve tri zavrãne „va ri ja ci je” iz tri, u kwizi,zavrãne pe sme, na po me nu tu te mu. Prvi, iz pe sme XIV: „ako smo ika da mo gli da kre ne mo iz poået ka po no vo roœeni ...to je bi lo sa mo ta da ho da juñi po tom ne dir nu tom be ha rom”. Dru gi, iz pe sme XV:

Nes tañemo kao po tok u du gom letu.I nes tañemo kao plod na ra na vetru.

Ne priåam ti ja o smrti u ovom pro leñusa svim je se ni ma i zi ma ma u wemu,

121

ne go o be ha ru ko ji ovaj vi hor ne pres ta je da nosi.

I na kra ju, u pe smi XVI (åitaj – pre ma Ovi di ju) åita mo sti ho ve na de i ute he, ali i bi blij ski ne os tva ri ve ije dno liåne:

Drveñe je izba ci va lo beharkao be sna æivo tiwa pe nu na usta.Poqa su bi la krca ta cveñemko je ni je mo glo da uvene.Tra va je kli ja la iz as fal ta ze le na i ne dirnuta.Sla vu ji su pe va li iznemogli.I smrtno dosadni.

Iako moæemo zakquåiti da se kwiga pe sa ma OtaHor va ta Pu to va ti u Ol mo moæe doæive ti i kao po ka zniprak ti kum i\ili trak tat ili ma ni fest o ek fra zi, ko ja jejoã uvek u za vi dnoj upo tre bi, ali bez pu ne i for mal nele gi ti ma ci je i pri znawa pra va na pos to jawe i pra va naime, ipak se ne moæe im pre si ja o sti ho vi ma pred na masves ti sa mo na tu fun kci ju. Pe snik Hor vat ne sa mo da jesvo jim pri me rom proãirio i pre na me nio ulo gu da naãweek fra ze i na wen odraz i od ble sak i na sti ho ve kao so po teek fra ze, ne go i ãto su wego ve „li te ra ri zo va ne sli ke” ire to riåke te hni ke i umeña da vawa gla sa ne mim ali vidqivim pre dme ti ma i po ja va ma, izbo ri le se bi op sta nakna srpskoj pe sniåkoj ma pi, i svo jim is traæiva laãtvom isvo jom zre loãñu.

122

„OD SU TNI ... SE SLAÆU/U SE DI MEN TE SMI SLA,U RE DO SLEŒA STRO GA”

De jan Alek siñ, Do voqno, Ma tiåna bi bli ote ka „Sve to zar Mar ko viñ”,

Edi ci ja Is tok-Za pad, Za jeåar, 2008

Pe snik De jan Alek siñ (r. 1972) i kwigom sti ho vaDo voqno sve doåi da je u stawu da pe smu ofor mi iz bi loka kvog izvo riãta, bi lo ne po et skog, bi lo bi zar nog. Na ime, ini ci ja to ri Alek siñevih pe sa ma u kwizi Do voqno su, napri mer, sa mo je dan po gled, uliåna vre va ili weno ime,pe sak na plaæi, is pruæen dlan pro sja ka, trag avi ona nane bu, fe ri bot, „ãlep na kiãi”, „odla zak po no vi ne”,„ usred ne ke wive ... po bo den sa o brañaj ni znak”, krom pir,„ã oqica s ka fom”, ali i pe sni ko ve me di ta ci je o sa moñi,o smi slu i svrsi æivo ta uopãte, za tim o ra ju i anœeli maili pak o za bo ra vu i o „pos pa nos ti u pej zaæima is to ri jesi tim”. Odnos izmeœu poået ka pe sme i wene po ru keodno sno nas ta vak pe sme sa ne kom od pe sni ko vih po en timoæe bi ti ne po sre dan ili, pak, po sre dan i um reæen iho ti miåno za pre ten zbog utiãane igri vos ti pe sme ko ja sera zli va, iako ne po da tnost ni je ka rak te ris ti kaAlek siñevog pe vawa, uprkos pro dubqenos ti ipre o smiãqenos ti ko je su, u kwizi Do voqno pred stavqenekao po dlo ga i suãtina.

Pri mer wiho vog di rek tnog uve zi vawa i pro duæ avawa(mi slim na zaået ke i is kriå avost udruæenih sti ho va) je upe smi Ono ãto no siã, jer na kon prva dva sti ha („Do ne smos plaæe zrnca pes ka\ Na lak to vi ma, vra tu i ko si”) sle dineoåeki va ni ali aso ci ja tiv no oprav dan pre uzet ci tatko ji za uzi ma treñi stih: „Ono ãto no siã sa so bom – tosi”, a na sa mom kra ju pe sme uoåava mo i pra vi uzrokna ve de ne pe sme („Bes traj no te lo sa se be stre se\\Pro la znost ni kad sa svim spra nu,\ I ko peãåanik (napra znu po lu)\ Okre ne se na dru gu stra nu”). Sliåanaso ci ja ti van i kri tiåan pri mer je ve za na slo va pe sme(uje dno i prve reåi u woj) U pred graœima sa poå etnimka tre nom: „U pred graœima, zi do vi su mu dri\ Mo na si se te.Tu – i da te ne ma – \ Uvek bi bi lo neåeg ãto ti nu di\ Po snu idi lu ra ja ko ji ka sni”. I u dru goj osmos ti hov noj ce li ni iz

123

tro del ne Ba la de o ãle pu na kiãi (ko ja inaåe poåiwepo reœewem: „Na lik je ti hom trom bu taj ãlep”), sve do cismo um reæ avawa zaåetne ve ris tiåke sli ke sa bi blij skim motivima:

Spo ro se kreñe ãlep. Plo vi pod si tnom kiãom,Pust kao ukle ta us ta. Uz wegov crni skeletJa te se duãe ri ba i re ka sriåe kriãomVo de nu us pa van ku. Da lek je ri bo lovåevKaãaq na oba li i ga le ba reånog prelet.Be zum no plo vi ãlep, teæak kao kovåeg.nad ko jim se neñe åuti: La za re, izaœi!Sa mo bu bre pod kiãom priãte vi rœe i åaœi

ko ji se u wenom treñem se gmen tu pro duæava jumo ti vi ma Ar ke i Po to pa, aso ci ra juñi na tra giåan udespo me nu tog ãle pa („Oæiqci na vo di brzo za ras tu ... ne be saopet si la ze sa raj skog pra ga u reåni muq. Ãlep je sa dani zvo dna var ka u me su ve re”).

Pri mer spo ri jeg um reæ avawa, ali viãe sim bo la imo ti va kroz pri zmu kon tras ta izmeœu ja ve i sna, juåe ida nas, mi ta i æivo ta, traj nog i bes traj nog je u pe smiMle ko, åiji prvi od uku pno åeti ri sek ste ta, ilus tru juñipri tom, i Alek siñev pre po znatqiv pe sniåki pos tu pak glasi:

Sta nu jem u pot krovqu, kraj Mu ziåke ãkole,u uli ci na zva noj po ju na ku kogako biqem za do jiãe mle kom. Dole,u pri vi du po re da ka, sa daãwost strogakroz re flek se i æur bu tuåefi ju kom biåa iz su traãweg juåe

Pe sma se nas tavqa, ka ko pe snik vo li to da åini,ume tnu tim ali kom pa ti bil nim sen ten ca ma, ko je sure zul tat kri tiåko-iro nij skog pe sni ko vog sta va otre nu tno po re meñenom sis te mu vre dnos ti („Ja vu je la kohra ni ti ta mo gde zja pi mrãavi smi sao”). Dru ga, pak,pe sni ko va pro mi sao („Sna ga je u spo rom pe pe lu ãto una sleœe pri ma duænos ti plo da”) se za sni va na pras ta romgråkom mi tu o kra ju i poået ku, uvo deñi åita oce u is kon ski znaåaj i na slo va pe sme i odno sa poået ka i kra ja ikon tras ta izmeœu æivo ta i smrti, po dra zu me va juñi da mitper so ni fi ku je æivot i veånost („i dovrãava se svet nad

124

ko jim pre za\ sve pri su tno mle ko od ko jeg ja va je si ta,\izmeœu pe pe la, æivo ta i mi ta”).

Moæda ova kav pris tup tu maåewu Alek siñeve pe sniåke kwige, ocewujuñi oso be nost wego vog pe sniåkog obras ca,moæe na go ves ti ti za blu du, ko ja ni je ni ciq ni po taj naæeqa tu maåa. Na ime, izdva jawe poåeta ka Alek siñevihpe sa ma ni poãto ne oznaåava ha otiånost ide zor ga ni zo va nost sti ho va, iako su evi den tnira zba ruã enost i dis per ziv nost. U pri log to me je i zakquåak ko ji sle di na kog upo zna vawa sa or ga ni za ci jom istruk tu rom Alek siñeve kwige Do voqno, åija jebriæ qivost, pre dviœ enost i is pla ni ra nost, viãe ne gouoåqiva i vre dna (je dna od Alek siñevih plu ral nihsin ta gmi iz pro loãke pe sme je su „re do sleœa stro ga”).Za pra vo, moæda je „do voqno”, ka ko je sam pe snik re kao, dana ve de mo sa mo, inaåe krat ke na slo ve ci klu sa i pe sa ma(na slo vi pe sa ma ne sas to je se sa mo od je dne reåi, kaona slo vi ci klu sa). Prvi je ci klus Dom, a dru gi Do voqno sais to ime nom dva na es to del nom po emom od dva na est sti ho va. Treñi ci klus Ok ta ve se sas to ji od tri po eme: Ok ta ve oegej skoj so li, Ba la da o ãle pu na kiãi i Ze maqsko ju tro.Å etvrti i zavrãni je ci klus Stop, unu tar ko jeg tre baizdvo ji ti na slo ve pe sa ma: Mes to za odmor, Me di te ran,Ov de. Na kon ova kve pre doåene ar hi tek tu re kwige oåito daje u woj sve una pred pro miãqeno, izba lan si ra no, i daniãta ni je pre puãte no sluåaju i im pro vi za ci ji. Zbogto ga se mo ra mo za pi ta ti, da li su pra vi ini ci ja to riAlek siñevih pe sa ma po miwane zaåetne sli ke i po ja ve, i dali su se oni spon ta no pre o bra zi li u pe sni ko ve po ru ke iupo zo rewa. Da jem se bi za pra vo da zakquåim ka ko su pra vipo vo di i oki daåi Alek siñevih pe sa ma upra vo zavrãneme di ta ci je i da su one sa mo åeka le naåin da se uo bliåeodno sno åeka le su one se man tiåki blis ke poj mo ve ido gaœaje ko je ñe ih ade kva tno pred sta vi ti. Sli ke isim bo li iz prvih sti ho va Alek siñevih pe sa ma su, sa mo naprvi po gled, poåeci i po vo di. Oni su (pri vi dniini ci ja to ri, da kle) sa mo me di ja to ri ko je je pe snikpre po znao kao ko ri sne i upo trebqive za wegov pe sniåki postupak.

Meœutim, iako je pe sniåki pos tu pak uje dno ipre po znatqiv i oso ben pe sni kov znak, go vo reñi oAlek siñevoj kwizi Do voqno nuæno je po kuãati pro nañionu za je dniåku te mat sku nit, ma da se ona ra slo ja va une ko li ko sfe ra i rav ni. I u tom po kuãaju mo ra se poñi od spo zna je wenog na slo va, ko ji je is tov re me no i kquåna reå u

125

kwizi odno sno u na slov nom ci klu su-po emi. Reå je odoæ ivqaju poj ma – „do voqno”. I ne op ho dno je od go ne tnu ti na ko je se sve poj mo ve i sim bo le ova reå odno si. I sa ko jim je sve neoåekiv nim i zaå udnim znaå ewima i „krep kimme ta fo ra ma” moæemo do ves ti u aso ci ja tiv nu uslovqenosti meœuza vi snost. Kao po moñ za ta kav pris tup u å itawu itu maåewu Alek siñevih ulanåanih sti ho va pre po ruåqiv jekon trast (ne i kon tra punkt), jer i sam na slov kwigesu ge riãe na tu di ja loãku i an tiåku for mu, ko ja se neza do voqava ta kvom svo jom po jav noãñu, veñ åes to pos ta je isuãti na, kao ãto je to ovom prilikom.

Åega je to do voqno, pi ta ju se Alek siñevi åita oci.Pe snik u je dnom sti hu nas upo zo ra va: „Do voqan je na gon napra gu mi to pe je” (pe sma Do voqno). Sem to ga, pe snik tvrdida „za bo rav je naj boqi ako poåne ra no” (pe sma Odla zak pono vi ne u ve tro vi to ju tro) ili „proãlost je mawe ãte tnakad tra je u na slo vi ma” (pe sma Ze maqsko ju tro). U is tomznaåewu je i Alek siñeva pre po ru ka, da nas vrlo ak tu el na ipo tre bna, iako nam ta ko ne izgle da: „Tre ba squãti tiznaå ewski te ret, za dat da spreåi\ da go vo rom se do maãajne i zre ci vog po tre” (pe sma So la num tu be ro sum). Usu pro tnom, u pe smi Ov de pe snik „vi di: ro bo vi mla dogmi ta\\ pa muånu sta rost sa zve zda svlaåe”, ali i u pe smiMe di te ran: „Zbu ne te elip se\\ Go vo ra åije me so ep ski ve ne\ Pred glaœu sli ka”. Za tim, izdva ja se i iro ni zo vanzavrãetak pe sme Dom: „I re kavãi: dom – pri zi vaã sva ona mes ta\ Gde je zik sa aurom pewe se na ras peñe”, ko li ko godbi lo po greãno, to li ko i pri su tno u naãem vre me nu iokruæewu. Za to, po sle diånu i oåeki va nu izgubqenost ine snaœ enost po je din ca pro na la zi mo u ka tre nu sa se damvo ka la so ne ta Mes to za odmor: „Ra za pet na sred tre na,\ Kaoza ærtvu za dan,\ Mo trim iz svog vre me na\ U ne ko tuœe sa da” odno sno (ka ko smo veñ ci ti ra li) u „su traãweg juåe”.

Vi dno pri su tna su i kquåna pi tawa åove ko vogbiv stvo vawa. Na ime, pe snik Alek siñ se nat pe va va samo tom je dne od svo jih pe sa ma pre uze tim od Iva na V.La liña. Dok je La liñ tvrdio: „Svet tra je jer znaåi”, pe snik Alek siñ je zaåuœuje, um reæava i ra zli va: „Kao da svetdo go re va onim ãto pos to ji\\ Tek mi mo sve ta, mi mo sva ke zbiqe” (pe sma Dom) ili: „sjaj osle pi ono åime qubi,\ a mibi va mo to ãto sja ju tre ba” (pe sma Eho, sjaj), ali i uvo didvoj bu u ta kvu re cep ci ju: „I is ta je li ni ja ne tra jawa nadla nu,\ Ma da je na pla vi na sumwe zna tna,\\ I ra zum spo reodra ze ima u tom muqu” (veñ po miwana pe sma Dom).

126

Poãto je za pe sni ka „stvar nost la ko za gubqiva” i nani vou „pri zi vawa” i „na go veãta ja” uoåqiva je ci kliånost sa mog åove ko vog tra jawa: „æivot neg de veñ je proãao,\ preno ãto sti gnu dru gi da ga æive” (pe sma Do voqno), ali iwego vu uåes ta lu zlo upo tre bu, te je sar ka zam poæeqan, kao i po tre ba da se i de ter mi niãe uzrok ta kvog po greãnog ipo gu bnog naåina ra zmiãqawa: „Kaæem: to ãto be ja smora ni je – \ jaåa smi sao, kao list ãto niz re ku je\ ot plo vio,kroz srce bivãe ti ra ni je” (is ta pesma).

I ulo ga je zi ka i reåi je, naæ alost, u is tom kon tek stu:„je zik je po za\ U ko joj duh bes kuñniãtva je steåen” (pe smaDom). „Do voqan” je is po ve dno-de pre siv ni so net Pos tu pakiz ci klu sa Stop, ko ji ilus tru je znaåaj i mes to je zi ka igo vo ra, kao i onih ko ji ih ko ris te ili na mewuju ne ko me,uvo deñi i bi blij ski mo tiv izda je kao wihov veåni atribut:

Izmiåe mi ve ra u ono ãto piãem.Na reåi leæu du si no vog svrabai je zik zve cka znaå ewskim si tniãem,ku su rom smi sla iza drev nog troãka.

Na pre dak var ke zri u slov ne mrqe,u ma le kras te i åeãawa slabaod ko jih dahñe zve rad ka ta loãkai stewe go vor, znaå ewima grqen.

Izmiåe mi ve ra u ono ãto piãem,i to je do bro ko jim se za klonih,pred is ka zom ãto veãa se o kliãe,

jer srebrwaci okrivquju jaåe,i ne ma dru gih reåi osim onihko je izmiåu ono me ãto znaåe.

Po se ban be leg Alek siñevog pe sniåkog pos tup ka, aznaåi i wego vog pe sniãtva jes te veñ uoåena oso bi na i moñda se unu tar go to vo sva ke od wego vih pe sa ma u kwiziDo voqno skla dno i ne usiqeno ume tnu sti ho vi u vi dusen ten ci ili svo jev rsnih mu dros ti, ko je ne sa mo da nena ruãava ju tok pe sme, veñ je se man tiåki vi dno proãiru jui pro dubquju.

I ri ma i me tar su pri la goœeni pe sniåkom pos tup ku ipo ru ka ma, te se i oni ra zli va ju, op ko raåuju i mewaju,ne gu juñi ne na metqivost i ne izne ve ra va juñi svo ju

127

svrsis ho dnost, ãto i inaåe, åine Alek siñevi sti ho vi i to na smi ren, utiãan ali de lo tvo ran naåin, iako wego vari ma ni je pre ka no ni zo va na. Ipak, bi tna i kquåna odli kape sniãtva De ja na Alek siña je su neoåeki va naaso ci ja tiv nost i me ta fo riånost, ko ji izvi ru izve ris tiåkih sli ka, pred sta va i dru gih obli ka po javnosti.

128

2009.

.

OPE SMO TVO REWE SEÑAWA

Do bro slav Smiqaniñ, Is kuãewa u ne vi diqivom,iza bra ne i no ve pe sme, Edi ci ja Po veqa, Na ro dna

bi bli ote ka „Ste fan Prvo venåani”, Kraqevo, 2009

al señawe je trag i senkaD. Smiqaniñ, Prah bez urne

Prvi od uti sa ka, i to onaj ne po sre dan i upeå atqiv,ko ji se stiåe na kon po nov nog vrañawa po eti ci Do bro sla va Smiqaniña (r. 1933) jes te da pe snik izu ze tno obu hva tno idu bo ko pro miãqa o broj nim po ja va ma i pre dme ti ma, ko jinas okruæuju. Åak i o onim sva ko dnev nim. Ta ko, bi lo da jereå o eg zis ten ci jal nim is kuã ewima, o odno su æivo ta i smrti, o wiho voj svrsis ho dnos ti, o åove ko vom op stan ku, opri nu dnim izme na ma do deqenog nam okruæewa i vre me na,o stva ra laåkom åinu, o fi lo zo fi ji, o du hov nos ti, oodno su izgubqenog i usamqenog po je din ca i „maj sto ra”,pe snik to åini na ne obiåno ãirok i vi gi lan naåinre cep ci je i daqe re pro duk ci je do ope smo tvo rewapo miwanih, iako po je di ne od wih ne moæemo ubro ji ti upe sniåku graœu. Ali, bi tno je reñi da ta kav uti sak ni jepo sle di ca za to ãto je fi lo zof i es te tiåar, u ovompri me ru i pi sac, veñ, pre sve ga ãto je pe snik po vo ka ci jimi sli lac, i ãto ni je do zvo lio da po dle gne mo guñnos ti mada pe sniåki ne do voqno pre for mu liãe pre mi se ipro miãqawa iz do me na svog za ni mawa, ne go je sve vre mesvog pe sni ko vawa nas to jao da pro miãqeni je doæ ivqavasvet oko se be, i to oprav da no za miãqen i za bri nut zawego vu daqu bu duñnost. Tre ba odmah na znaåiti da pe snik Smiqaniñ pri pa da onim ret kimkwiæev ni ci ma-po sveñeni ci ma ko ji su sve sni da supi tawa åiweni ce ili is ti ne po dreœena pri mar nomkwiæev nom ciqu stva rawa struk tu re reåi ra di we sa me, azna kov ne vre dnos ti sim bo la po dreœena su vaænos ti ãto je oni ima ju kao struk tu ra meœuso bno povezanih motiva.

Dru gi na me tnu ti uti sak jes te da pe snik Smiqaniñpriåa kroz svo ja señawa, sno hva ti ce, ej det ske sli ke,sno viœewa, stra ho ve iz de tiwstva i mla dos ti, za go net ke imis te ri je, uplaãen za svo je bliæe i daqe okruæewe.(Otu da i ade kva tan na slov kwige – Is kuãewa u

131

ne vi diqivom.) Ali, sav taj ne do dirqiv svet señawa, svetko ji se za miãqa i do miãqa, svet ko ji se pre po zna je ipri hva ta zbog izve snih za je dniåkih ime ni teqa, svet ko jiima kri tiåku in to na ci ju, pe snik je us peo da ope smo tvo rii da ga åita oci ma pred sta vi i kao svo jev rsnu hro ni kunaãeg do ba, u ko jem smo svi mi mawe-viãe uåes tvo va li.Meœutim, ra zlog za izdva jawe ova kvog pe sniåkogne na metqivog pos tup ka jes te u spo zna ji da je pe sni ko vapred sta va preæ ivqenog i doæ ivqenog mno goana li tiåni ja, is ti ni ti ja i ve ro dos toj ni ja ne go li ãtonam to mo gu priuãti ti i po u zda ni is to rij ski uxbe ni ci.Da kle, iako to ni je bio pri mar ni pe sni kov ciq i ni jebi la wego va pre vas ho dna pre ten zi ja, jer, re kon struk ci jafra gme na ta pe sni ko vog sna i ja ve kroz kri tiåki stavdo deqenog mu vre me na i pros to ra je apri ori liåan stav iim pre si ja, a ne hro ni ka is to ri je. No, upra vo po me nu tadu bi na i obu hva tnost doæ ivqaja svog vre me na i pros to raiz per spek ti ve señawa, da li su Smiqaniñevim sti ho vi mai tu di men zi ju, ko ja se ne sme zanemariti.

I viãesloj nost pe sniåkog tek sta Smiqaniñevogpe sniãtva jes te joã je dna wego va odli ka. Wu je obe zbe di lo ne ko li ko pre po znatqivih pe sniåkih obra za ca, ko je jepe snik veãto ko ris tio. Na pri mer, je dan od onih ko ji jeomo guñio viãeznaånost pe sniåkog sadræaja jes te pe sni kov pos tu pak tzv. pre li vawa izve snih poj mo va, sim bo la, reåi,pre dme ta, emo ci ja, us po me na. Na ime, åes to åita oci ima jupri li ke da uoåe ka ko se izves tna te ma po javquje u viãe kwiga, snaæni je ili iz pri kraj ka. Ni je to sa mo pu kope sni ko vo vrañawe jer na vo dno ni je sve do re kao na da tute mu, veñ je to wegov igriv i za vi dan obiåaj. Na taj naåin,po me nu te te me do bi ja ju dru gu ko no ta ci ju, i iz kwige u kwigu se do puwuju, kao ãto to åine i unu tar sa me kwigeuko li ko su uåes ta li je. Ta kvim pos tup kom, pe snik ih, ilivre me i is kus tvo pre o smiãqava ju, i to ne sa mo ovepri me re iz naj no vi jih kwiga, veñ pre o braæaj doæivqava jui oni iz ra ni jih kwiga, ãto nam sve doåi i izbor Smiqaniñevih kwiga. Ta ko psi ho do mi nan tu naj no vi je Smiqaniñeve kwige – maj sto re, u vre me plov nom druæewusa Smiqaniñevim pe sma ma, uoåava mo da su se oni i ra ni jepo javqiva li, do duãe sra meæqivo, da bi tek ka sni je bi lipred stavqeni u pu nom smi slu. Is ti je sluåaj i sa„ru ina ma” i sa ruãevi na ma, kquånim reåima izpret po sledwe kwige po re du, jer ih pre po zna je mo i ura ni jim i u po towoj kwizi. Evo, na pri mer, ne ko li kova le ra pe sni ko vog oseñawa na te mu svog pos to jawa od prve

132

do naj no vi je-de se te Smiqaniñeve pe sniåke kwige („Ilime u sve mu viãe ne go u me ni ima” – „be zi me na” pe sma; „Damo gao si – baã to – da mo gao si bi ti” – pe sma Baã to;„Åiji to æivot\ No si li smo” – pe sma Ko re no vawe; „Ãtoviãe åekam – sve sam mawe pri se bi.\ Udaqujem se,iãåeza va juñi u mes tu. Ra zli vam se\ kao vo da u pros to ru,uki da juñi udaqenost i sve\ za ko ne å ekawa. Sto ga ne umi rem odje dnom, ne mam\ u åemu, jer svo je te lo ne dræim na oku pu”– pe sma Is to ri ja izgubqenih ko ra ka; „Po ne kad\ sa mopo ne kad\ ja upa dnem\ u svoj æivot\\ A ta mo\ opet ne red\niãta ni je na svo me mes tu\\ Sve je u ruãevi na ma” – pe smaU ruãevi na ma; „Mo ja sve ko li ka ja su u ra se jawu,\ neodje ku ju, ali se gloæe,\ u je dnom oku svi tac u dru gompro va la” – pe sma Mo ja is tum ba na ja). U is tom kon tek stuka da je reå o viãeslo je vi tos ti Smiqaniñevog pe sniãtvasu i pov re me na vrañawa is tim pe sniåkim for ma ma, bi loda je u pi tawu ve za ni stih, pe sme krat kog sti ha ili pakdu gog sti ha, kao i me di ta tiv ne pe sme u pro zi, ali ipe sme-mi kro ese ji. Pe snik ih sve vre me ko ris ti, po ne kadi sve obje diwene unu tar sa mo je dne kwige. Za tim,viãeslo je vi toãñu Smiqaniñevog sti ho vawa do pri ne lisu i broj ni gråki mi to vi, is to rij ske liånos ti,kwiæev ni ci, ko ji su pri hva ta li da bu du kwiæev nipod tekst, ali ne ret ko i me ta tekst wego vih sti ho va.Sa gla san sam sa pis cem po go vo ra (B.Sto ja no viñ-Pan to - viñ) da „pe snik ni ka da ni je upao u zam ku pre pe va vawa ipre voœewa fi lo zo fskih ap strak ci ja (i po zna tih mi to va – do da jem) na je zik po ezi je” veñ je „ wegov nu kle us uvekisi ja vao fas ci nan tnu ener gi ju vi zu el nog i sli kov nog”.Is tu fun kci ju u ko rist viãeznaånos ti pe sni ko vog opu sapo se du je i pe sni ko va upor na avan gar dnost, na roåitowego vo je zi ko tvor stvo, po se bno se is tiåu ta uto loãkestil ske fi gu re, o åemu do voqno ilus tru ju i sam na slov,kao i sa ma pe sma Mo re u mo ri ovog ve ka. Na sleœeavan gar dnog je pri bliæilo pe sni ka na dre alis tiåkimigri vim i zaå udnim pe sniåkim for mu la ma, za ra zli ku odpoå etnog ne osim bo lis tiåkog du ha, ãto je broj ne kwiæev ne kri tiåare pri mo ra lo da kao uzo re ili sa pe sni ke, osimfran cus kih sim bo lis ta, po miwu, pre sve ga, Bran kaMiqko viña, Iva na V. La liña, Jo va na Hris tiña, ali i SenXon Persa i Rastka Petroviña.

No, nuæno je u su mar nom å itawu Smiqaniñevihiza bra nih pe sa ma is tañi ka ko je i sa ko li kom sna gompe snik us peo da svo ja señawa, stra ho ve iz de tiwstva,sno hva ti ce i sno ve ope smo tvo ri u, i su ges tiv nu i

133

iro niåno-utiãanu kri ti ku pos to jeñeg druãtve nogsta tu sa. A da is tov re me no pu tem kon tras ta izra zi oåajna kon spo zna je da je ne mo guñe do se gnu ti svet le po te,na iv nos ti i is kre nos ti, ka kav on us tva ri i jes te, ali ga,naæ alost, ret ko ta kvim doæ ivimo.

Veñ u prvim kwiga ma pe snik Smiqaniñ na vo di svojot por pre ma pos to jeñem stawu ko je se ne moæe pri hva ti tikao nor mal no i pri ro dno, veñ kao vir tu el no, ali na ko jeli ce mer no pris ta je veñina, ãto ipak ne moæe ublaæitipe sni ko vu kri ti ku ge ne ra to ra ta kvog stawa. Evo ka kope snik evo ci ra svo ja señawa na oåigle dno po sle ra tnovre me: „tu pri vid ve je, glu ma ne pos to jawa i ma gle” u pe smiNe ga ci je; „za ka za na pred sta va ko ja se ni ka ko ne igra” upe smi Ele gos za be lu stra ni cu; „op koqava nas vre me kaoum rlog plaå” u is to ime noj pe smi. Sa mo u pe smi Prah bezur ne uoåava ju se ne ko li ko de fi ni ci ja ta daãweg tre na ko jije dugo trajao:

i to je åas ko me se odolevalou re bras tu ã koqku vrañalo se moresvo jom od su tnoãñu nas taweno u namai svo jom le po tom pu nom pre va ra pu nom prekorazva lo na ne dovrãena pu to vawa i reåi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .eto ti vrañaã ve tru vid i opåin – pe smu svetume ni taj ra zboj sna i uåewe reånouz ma ti cu da plo vim od mo ra do izvora

Za to je pe sni kov sta tus usamqenos ti, otuœenos ti ine snaœenos ti („je sewa kiãa me sti gne dok meãam bo jele tu”) vre me nom sve viãe pri bliæavao ka gråkoj le gen di o El pe no ru sim bo lu za bo ravqene oso be ko ji je bo ra vio usve tu pod zemqa i na kon svo je smrti jer ni je bio sahrawen.

Efek tan je i sar kas tiåan pri mer laænih bi o gra fi ja upe smi U ovoj sa moñi ras po reœujem se be na ko je su po je din ciili bi li pri nuœeni ili su ih iz ko ris toqubqa gråevi topri hva ti li: „Izmi slio sam svoj æivot, sad mo gu ka kohoñu:\ da ga pri mim i od ba cu jem u iznu di ci i voqi,\is pu nim i is pra znim, zam rznem i pro me nim, da\ ga æivim (ka ko i æivim) u oba sve ta”. U do slu hu sa ta kvim stawem jei pe sni ko vo uvoœewe „mas ki” u wego voj pret po sledwoj kwizi Ru ine i pri viœewa æeleñi da na gla si udvo je nostbiña, ali i pre teñi gu bi tak i po je di naånog i ko lek tiv nog identiteta.

134

S ob zi rom da se ta kvo okruæewe, u meœuv re me nu, ni jebi tno mewalo, jer su obeñane „ daqine sve daqe izmi ca le”,pe snik je sve im pul siv ni je pri go va rao a åiji je kreãåen do u pe smi Les tvi ce Tha na to sa u ko joj je svo dna ne i zgo vo re na sin ta gma – svet ap sur da, uz obi la tu podrãku bi blij skih igråkih mi to va. Sva ka ko da je pe snik ne sa mo señ awimaopi si vao svoj svet de tiwstva i mla dos ti, ko ji se ni jera zli ko vao ni od ovo ga da nas, veñ je i de tek to vaouzroåni ke ma kar onog stawa sa poået ka dru ge po lo vi nedva des tog ve ka, ovog pu ta uz podrãku mi ta o smrtiFe de ri ka Gar si ja Lor ke („Laæni po be dni ci prevrñu list\i lik. Po beœeni va de ko rewe lin cu re\ iz po ra za. Sa mopu tnik zna gde se us ka\ sta za pre ki da. On neñe stiñi uKor do bu\ na sas ta nak sa svo jom smrñu”).

Na sa mom kra ju im pre si je o iza bra nim pe sma maDo bro sla va Smiqaniña tre ba pod se ti ti na joã je dnuznaåaj nu odli ku wego vog pe sniãtva, ra ni je pri meñenu, ako ja je na pol zi veñ na glaãava ne se man tiåkeviãeslo je vi tos ti. A to je åiweni ca da je pe snik sve vre meteæio elip tiånim i saæetim za kuåas tim sin ta gma ma, aåiji su izve sni atri bu ti na mer no pri kri ve ni, ali ko ji seu ko no ta ci ji ver se, iako su nes po me nu ti, mo gu na slu ti ti ipri hva ti ti, kao i sam pre dmet pe sni ko vog in te re so vawa.Sem to ga, i pe sni kov go vor je, iako dat kroz fra gmen ta ci ju señawa, viãe na go veãtaj, ne go izveãtaj, u åijim pe sma masu pre na seqeni i ra zgra na ti objek ti, señawa, oseñawa,sno hva ti ce, me di ta ci je, mi to vi, ar he ti po vi, po zna tisav re me ni ci, i iako ho ti miåno za tomqeni u her me tiånom znaåewu, ni su udaqeni je dni od dru gih, veñ izgle da jukon zis ten tno za hvaqujuñi broj nim meœuso bno um reæenimi pre ple te nim ci kliånim i pov re me nim silnicama.

No, i pe sni ci ko ji ni su ra di tran spa ren tnom å itawusvo jih pe sa ma, veñ za go va ra ju odla gawe ko naånom su da oproåita nim me di ta ci ja ma, u ne kom od svo jih os tva rewafra gmen ti ma ob znawuju nam svoj pe sniåki ma ni fest, zako ji sam, dao se bi slo bo du, da pre po znam i pro gla sim uspo ju poåetne i zavrãne stro fe pe sme Mi ris ja bu ko vogcve ta iz kwige Ru ine i pri viœewa:

Ãto je pa lo u señawei sjalopo vuklo seu tam ne krip te is kustva.Ali sva proãlost tuni je proãla

135

ni ti se zbi la u zbivawu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Pod na me ti ma be li ne*

gde je joã sve mo guñno,gde sli ka pre kri va sliku,sva proãlost ni je proãla:ona ko joj smo duænidoñi ñe po nas.

Na ma sa mo pre os ta je da, bez ika kvih sumwi, po ve ru je mo pesniku.

136

* „Be li na” je u Smiqaniñevom pe sniãtvu sim bol ñutwe i preñu -tanog.

KA KO PRO NAÑI„TAÅKU U KO JOJ POÅIWE

I ZAVRÃAVA SE” SVE

Qubo mir Si mo viñ, Pla ne ta Du nav,Stu bo vi kul tu re, Be o grad, 2009

Je di no je lo kal no uni ver zalno.Vi li jam Kar los Vilijams

Srpsku pe sniåku pro duk ci ju poået kom treñegmi le ni ju ma dov rhu ni le su no ve kwige sti ho va pe sni kako ji bro je se dam de set (ili viãe) go di na. Meœu wima supra vi privræeni ci i po sveñeni ci kwiæev nos ti kao ãtosu Mi o drag Pav lo viñ, Qubo mir Si mo viñ* i Mi roqubTo do ro viñ. I ãto je bi tno, wiho ve su po me nu te kwigekva li te tne, oso be ne, na pi sa ne iz pra ve po tre be i sra zlo gom ra do oåeki va ne od åita laåke pu bli ke. Nuæno jepod se ti ti da pe sniåka bra ti ja ge ne ra ci je ko joj onipri pa da ju, obiåno pri be ga va objavqivawu re re i zbo ra iline ke dru ge kwige po ti pu kom pi la ci je i\ili re ci klaæe, za ko je naãa bla go na klo na kwiæev na kri ti ka kur to a znogo vo ri ka ko su za nimqive i da su te wiho ve, uz mi ni mal neizme ne, preåes to po navqane se lek ci je iz de set ilidva de set zbir ki sti ho va, ipak, zav re di le atribut potpunonove kwige.

Da kle, pred na ma je Pla ne ta Du nav – pe tna es tasa mos tal na pe sniåka kwiga kla si ka i bar da naãegsav re me nog pe sniãtva Qubo mi ra Si mo viña (r. 1935),tran spa ren tnog na slo va ka da je reå o wenoj uslov nojge o gra fskoj lo ci ra nos ti, ali ne i omeœenos ti, jer sa mimna slo vom pe snik ko naåno odreœuje znaå ewsku sim bo li kuve li ke i veåne re ke, kao i na seqa uz wu, poåev od Doweg

137

* Kao po tvrdu Si mo viñevog i da nas ak tiv nog i ra znov rsnoguåeã ña na srpskoj kwiæev noj sce ni sa svim je do voqno sa mo na -ves ti prva izdawa no vih wego vih kwiga una zad ne ko li ko go di -na: kwiga pe sa ma Taåka (2004); dnev nik voœen za vre mebom bar do vawa Srbi je to kom 1999. go di ne Gus ke u ma gli (2005); kwiga ese ja o sli ka ri ma i va ja ri ma Å itawe sli ka (2006); kwiga ra zgo vo ra, åla na ka, ese ja, go vo ra, ana li za i ko men ta ra Obeñana zemqa (2007) i pu to pis Ki na: å itawe spaqenih kwiga (2007).

gra da pa do Vinåe, i joã daqe i u pros to ru i u vre me nu. OSi mo viñevoj ek skur zi ji kroz pros tor i vre me, na ãta nasje pe snik veñ na vi kao, upeå atqivo sve doåe i sa mi na slo vipe sa ma je dnog ci klu sa (III) unu tar „pla ne te Du nav” – Olu janad Be o gra dom; Æene Sta rog za ve ta; Pod Bi oko vom. Is ti jesluåaj sa joã je dnim ci klu som – IV, åija prva pe sma jeVa vi lon ska ku la, treña zavrãna je Oba la Du na va kod Vinåe,a sre diãna i dru ga po re du – Be o grad ski letwi fes ti val,inaåe in spi ri sa na „izloæbom skul ptu re od te ra ko te naTrgu Re pu bli ke u Be ogradu”.

Ra zuœenu kom po zi ci ju kwige-vre me plo va, ko ju åineosam ci klu sa, bro je vi ma oslovqenim, od uku pno dva de set i de vet pe sa ma (od åega su dve pe sme-po eme åetvo ro odno snope to del ne), joã viãe, sa mo na prvi po gled, ra zuœuje iuoåqiva ra zno li kost izvo riãta pe sa ma, ko ja se moæena slu ti ti iz sa mih na slo va Si mo viñevih pe sa ma (uz veñci ti ra ne): Se os ki do mañin, Doåek ri bar skih åama ca...,Bi fe kraj pi ja ce, Ne cvi jeñe, Is po vest o zmi ji, Ju tro naKa le niña pi ja ci, Trg od oruæja, Miãolov ka, Pred sli kom„Brod lu da ka” Hi je ro ni mu sa Boãa, Pred raj skim vra ti ma,Kloãar ski trak tat o hla dnoñi i to plo ti, Pov ra tak izlo va. Da kle, zaåetak sti ho va mo gu bi ti pro miãqawa oproãlos ti i tra di ci ji, na pri mer o sta ro za ve tnimle gen da ma, ali i o Vinåan skoj ci vi li za ci ji. Ali, pe smu suima li pra vo po bu di ti i do gaœaji iz pe sni ko vesva ko dne vi ce, od voæwe auto bu som, ra zgo vo ra saãan ke ri com ili eha „gla so va pred ka fa nom ... po slefaj ron ta”, pa do bi zar nih i ne lo giånih si tu ira nos ti. Ina siqe uopãte uslo vi lo je izve sne Si mo viñeve kri tiåkepe sme, ali i pe sni kov snaæan doæ ivqaj upamñen pred sa mo je dnom sli kom ili na kon po se te ne ke od in spi ra tiv nihizloæaba.

Svim ovim na ve de nim Si mo viñevim i vre men ski ige o gra fski dis per ziv nim mo ti vi ma kao za je dniåkostna meñe se naã da naãwi æivot i po je di nac da nas i ov deodno sno do deqeni nam pros tor i vre me. Sto ga se moæe zakquåiti da mo guñu aso ci ja tiv nost sa na ma us pos tavqajui bi zar ni pri me ri iz naãe sva ko dne vi ce, kao iza gle da nost pe sniåkog ja u ne bes ko, veåno, traj no, u ko ji maje kwiæev na kri ti ka pre po zna la vrhun ce re li gij skog idu hov nog pe sniãtva.

Pe sni ko vo umeñe da zbliæi ra zliåite znaå ewskeni voe re ali zu je se uglav nom kroz pe sniåke pro ce sesim bo li za ci je i tran spo zi ci je. Na taj naåin, po redna ve de nih za je dniåkos ti i blis kos ti, pe snik je us peo da

138

veãto um reæi vre me na i pros to re, kao ãto je to åinio i u ra ni jim za je dni ca ma sti ho va. Po sle di ca ta kvog pe sniåkogobras ca jes te mo guñnost da se i u „pe sma ma ko je se ba vesko ri jim is to rij skim ne dañama is poqava ko sov ski etiåki obra zac” (D. Ha mo viñ). I ne sa mo on, veñ i sta ro ino vo za ve tne pre mi se i uåewa, åak i po ru ke iz vinåan skekul tu re i ci vi li za ci je, ali i ve ro vawa i pre dawa no vi jegda tu ma i po re kla. I pro ces tran spo zi ci je u obrnu tomsme ru je mo guñ, ali pe snik veñin ski upraæwavaprvo po me nu ti po prin ci pu – iz proãlos ti k na ma, na konåega se po sre dno i zbi vawa oko nas pre seqava ju u du bo kusta ri nu (V. Åaj ka no viñ). U ta kvoj meœuso bno-uza jam nojse man tiåkoj ar hi tek tu ri sve ono sa atri bu ti ma naãe,da naãwe, lo kal no pos ta je stoæer no brdo ili „pla ne taDu nav” iznad ko jih su obla ci iz proãlos ti sa svim svo jim peåati ma, mi sli ma, is ti na ma, za blu da ma, i da nas vaæeñim. Da kle, åeti ri-pet de ce ni ja veñ, svo jim sti ho vi maQubo mir Si mo viñ sve doåi da i lo kal no moæe bi tiuni ver zal no odno sno da je di no lo kal no jes te iuni ver zal no. I ne sa mo u kwiæ evnosti.

Daqim se man tiåkim ã irewem i meœuso bnimpre ple ta jem Si mo viñevih pe sa ma, åak i onih upuñenihbi zar nim pre dme ti ma i po ja va ma iz okruæewa i zbiqe,kao i wiho vim pre li vawima kroz ve ko ve i me ri di ja ne,omo guñilo je auto ru da po kre ne niz pi tawa ko ji se tiåunaãeg ude sa i usu da, ãto je i wegov kwiæev ni ciq, presve ga. Meœutim, pe snik Si mo viñ ne pri pa da onimstva ra oci ma ko ji be zu slov no opla ku ju i glo ri fi ku juna ci onal nu is to ri ju, veñ, pre vas ho dno za rad æeqe dapro me ne do no se boqitak i da se ste knu uslo vi da is to ri jaza is ta bu de uåiteq, on je kri tiåar sve ga ãto tre bakri ti ko va ti, ne za vi sno od da tu ma i pros to ra sa ko jegpo tiåe. To je oåito u pe smi Æene Sta rog za ve ta, åije jevre me i mes to na slo vom na znaåeno, ali i u pe sma ma iznaãeg okruæewa kao ãto su Piñe s po li caj cem i Trg odoruæja iz is tog ci klu sa – IV. Pe sni kov doæ ivqaj wego vogi naãeg vre me na i okruæewa ja sno se oåitu je i u pe smiPred sli kom „Brod lu da ka” Hi je ro ni mu sa Boãa u na re dnomci klu su V, åiji je ne sa mo na slov pa ra di gma tiåan, veñ kaoda se na la zi mo pred ogle da lom. I na sli ci pre po zna je mose be i naãe okruæewe.

U pe sma ma åiji su ak te ri lov ci, ali i po li caj ci,pe snik je za bri nut æes ti nom na siqa („o opa saåu no siãstub sis te ma”) i od sus tvom bi lo ka kvog oseñawa stra ha ikri vi ce zbog ta kve stras ti: „I ka ko je taj lo vac ili ri bar\

139

mo gao da se oseña u kuñi\ u ko joj su, meœu har pu ni ma,\ meœugli ne nim åini ja ma i lon ci ma,\ po red peñi od gli ne iple ve,\ s wim æive li i ko koãke, i bog?”. Ãta viãe, pi ta se i åudi pe snik: „I ka ko se mo gao oseñati lo vac\ ka da jeshva tio da ga iz divqeg ve pra,\ u ko ga oda piwe stre lu,gle da bog?”. Uz da naãwi strah i na du: „I da li je wegovåuku nu nuk,\ uve ren da ñe bi ti viãe åovek\ ako mawe bu debio vuk,\\ i da ñe sa mom bo gu bi ti bliæe\ ako od zmi je bu debio daqe”. Åita oci su izne naœeni u pe smi Miãolov kape sni ko vim ot po rom pro tiv ne pri ro dne vlas ti mrtvognad æivim: „Ja mo gu da ra zu mem za kon\ po ko me pra vo namiãa po laæu\ maåka, zmi ja i so va uãara ... Ali ne znam poko me za ko nu\ pra vo na miãa po laæe miã olovka!”.

Po se ban te mat izdi gnut do ni voa sim bo la,psi ho do mi nan te i fan ta zme jes te gli na, ko ja je ne sa mois kon ska stva ra laåka mo guñnost, veñ, ovom pri go dom, i odraz da naãweg vre me na be zliånos ti i gu bit ka pamñewa:„kad su se svi ra ziãli s po priãta,\ na ploåni ku je os tao\gli ne ni na rod, pre tvo ren u bla to!\\ Bla to pre pu no tra go va åiza ma,\ bla to ko je se ne seña\ ni da je bi lo Ahil, ni da jebi lo miã!”. Znaåaj señawa i pamñewa kao zna ko vapre po zna vawa i si no ni ma sop stve nos ti, a na pri me rukre ativ ne moñi ko ju gli na odu vek pruæa, potvrœuju iza ne obiåeni sti ho vi iz is te pe sme Be o grad ski letwifes ti val: „Åak i onaj ko se niåega ne seña\ po kuãao je daume si od gli ne\ ono åega ne moæe da se se ti!”.

U Pla ne ti Du nav i zmi ja je kao joã je dna do mi nan tnareå pre ra sla u svet sim bo la i fan ta zme i zbog svogznaåewa na ni vou le gen de i zbog svo je svev re me nos ti iak tu elnosti.

No, iako da naãwi ne lo giåni i ne pri ro dni sis temvre dnos ti ni je uti cao na pe sni kov oseñaj vre dno vawa,sve do ci smo, ipak, pe sni ko ve oprav da ne za pi ta nos ti ãtaje to pra vo a ãta laæno, ãta je mo ral no a ãta greãno, ãta je stvar no a ãta vir tu el no. Åak se pe sni ko va za bri nu tostpro teæe do pi tawa i pri vi dnog ne sna laæewa i dvoj be ãta je to raj a ãta pa kao. Odno sno strah da raj ni je raj.Neoåeki va nu ne si gur nost i dvoj bu pri izbo ru izmeœu ra jai pa kla, pe snik pre vo di u po jam re la tiv nos ti, ne sa mo„pred raj skim vra ti ma”: „je su li po raj skim ãuma ma ire ka ma\ do zvoqeni lov i ri bo lov?\\ Ako je su, to je raj zalov ce,\ ali je za ri be i srne pa kao!\ Ako ni su, to je raj zasrne,\ a sa mim tim je za lov ce pa kao!”. Da kle, je dna po ja va,je dno biñe, u ra zliåitim si tu ira nos ti ma moæe

140

po se do va ti i opreåna svoj stva i epi te te, ne za vi sno od wih sa mih, åemu nas i vre me uåi.

Nuæno je izdvo ji ti i uti sak da pe sni ko vo za la gawe zaza je dniå arewe, za poãto vawe inih, za oseñaj je din stva ipra va na sop stvo, pro na la zi mo diqem Si mo viñevenaj no vi je pe sniåke kwige. Dok u pe smi Ve dar dan u li ku„påele ... ko ja se ra du je za to ãto oseña\ da ni je sa mo påela,ne go i taåka,\ u ko joj poåiwe i zavrãava se\ onaj ve li kive nac ili vi dik,\ ko ji skla pa ju ko pri va, ma sli na,\ mo ru na, ti gar, kep tir, kan ta ri on,\ orao, Ho mer, Ara rat i bog!”pre po zna je mo i slutwu da se i naj daqe tre ba traæiti unaj bliæem, da naj veñe moæe biv stvo va ti u naj mawem, kao ina go veãtaj ko ji se ni ka da ne tre ba za bo ra vi ti da sva kataåka moæe da bu de cen tar i, ka ko je u je dnoj izja vina po me nuo Si mo viñ, da sva ka taåka moæe da bu de cen tarsve ga i da sve ãto pos to ji, ne za vi sno od ve liåine ipo loæaja, moæe da bu de i sam Bog. Da kle, so ha sve ga moæebi ti svu da. I u na ma i oko nas. I u Du na vu i u Vinåi. I kozna gde sve. Uglav nom ta mo gde se åuv stvu je smirenost.

Ãto se tiåe for me i zvu ka Si mo viñevih pe sa ma u„pla ne ti Du nav” tre ba reñi da ni su uno for mne, jer åita mo mo no lo ge, na ra tiv ne is po ves ti i ek fra ze, di ja lo ge, krat kedvos ti hov ne sen ten ce i igro ka ze reåima, sli ka ma iemo cijama.

Za tim, do mi ni ra iro nij ski is kaz (na roåito u pe sma maÆene Sta rog za ve ta, Piñe sa ãan ke ri com i Trg od oruæja),iro ni zo va na hi per bo la kao ãto je u pe smi Doåek ri bar skih åama ca ko ji uz oba lu Du na va pris ta ju s ve li kom ri bom:„Pri slo ni uz tu ri bu mer de vi ne,\ po pni joj se go re nagre ben, i odo zgo,\ s vrha mer de vi na po gle daj, i kaæi,\ vi dili se s te ri be Vla di vos tok?\ Ili Ja pan?\ Ili dru gi svet?”.Ali, u go to vo svim Si mo viñevim pe sma ma na meñe seizves tan kon trast i kon tra punkt, ne ret ko i je dan pre dmetili po ja va u dvos tru kom odno sno izmewivom uslo vu iodno su, ãto, na pri mer, potvrœuju i pe sme Piñe spo li caj cem i Miãolov ka. U pri log ta kvom tu maåewu jeuåes ta la upo tre ba bro ja dva i to najåeãñe unu tar sin ta gme„dve gla ve”. Wom pe snik sli ko vi to ilus tru je naã udes udi ja loãkoj pe smi Gla so vi pred ka fa nom „Ba ni ja” po slefaj ron ta: „Ov de ima ne ko sa dve gla ve!\ Ko ima dve gla ve?\Ja imam dve gla ve!\ Gla vu na pawu i gla vu u tor bi”, ali ine pro meweno gor ko na sleœe u åes to po miwanoj pe smiÆene Sta rog za ve ta: „I ko ñe na to da ti od go vor?\\ Gla va skowa ili gla va s pawa?”.

141

Broj dva, inaåe, sim bo li zu je par nost, udva jawe,dvoj stvo i pri da je mu se, u pa gan skoj mi to lo gi ji, ne ga tiv no vre dno vawe, reœe po zi tiv no, dok gla va do no si po se bneznaå ewske ko no ta ci je i lo ci ra ste pen i svod ap sur da,ha osa i pa ra dok sa ko ji su nam se na me tnu li kaone pri ko sno ve ni gos po da ri i opãte pri hvañeniopre dmeñeni sis tem vre dnos ti iako je na gla vaåkepos tavqen: „Sve mu ras te ce na, sa mo pa da\ ce na znawa,pa me ti i ra da!”, ãto je i je dan od uzro ka i po je di naånog ina ci onal nog po srtawa to kom dva de se tog ve ka, ko ji ñe u srpskoj is to ri ji os ta ti kao naj tra giåni ji i naj krva vi jivek, vek gu bi ta ka i padova.

Ni u ovoj kwizi pe snik Si mo viñ se ni je liãio odje kawego vih pe sniåkih uzo ra i pre ten de na ta, ma da je za pre ten.Ni je se odre kao ni sim bi oze sredwove kov nih i mo der nihpe sniåkih pos tu pa ka i znaå ewskih pri me sa, pre sve gapa ra dok sa i kon tra pun kta i uz wih pra teñih na no saok si mo ro na, ap sur da i haosa.

I u Pla ne ti Du nav, ko ju odli ku ju pos tup cisim bo li zma, pe sniåke mi sa onos ti i an gaæova nos ti,na roåito zbog ko riãñewa reåi ko je po se du ju moñ oseñawai pamñewa ili im tek pe snik ta kvu åaro li ju omo guñava,oåito da je i ova kwiga kao i Si mo viñeva po ezi ja uopãte,joã je dna od po u zda nih po tvrda uve rewa da pod wego vimpe sniåkim je zi kom po dra zu me va mo pra vo je ziåko pamñewe(A. Jo va no viñ).

142

I DAQE OPRAV DA NA„NE GA CI JA STAWA

OKO SE BE”

Boæidar Ãuji ca, Krv dra gog ka me na, No lit, Be o grad, 2009

I Boæidar Ãuji ca (r. 1936) se svo jom naj no vi jompe sniåkom kwigom Krv dra gog ka me na, kod svog ra ni jegizda vaåa (No lit), odvaæno, ãto je i wegov pe sniåkipos tu pak, pri druæuje je dnoj za vi dnoj gru pi naãih pe sni ka ko ji iako su u osmoj ili de ve toj de ce ni ji æivo ta (Mi o drag Pav lo viñ, Do bro slav Smiqaniñ, Qubo mir Si mo viñ, Vuk Krweviñ, Ra do slav Voj vo diñ, Vi to Mar ko viñ, Mi lo vanDa noj liñ, Alek Vu ka di no viñ, Krsti vo je Iliñ, Ma ti jaBeñko viñ) ni su po sus ta li, veñ ne umor no i daqe stva ra ju i objavquju i daqe vre dna kwiæev na os tva rewa. Po je di niåak i svo je naj boqe kwige, po put De san ke Mak si mo viñ(Ne mam viãe vre me na i Traæim po mi lo vawe) i Ta na si jaMla de no viña (Rt do bre na de), iz bliæe proãlos ti.Do duãe ci kliånost Ãujiåinog javqawa je, u odno su napo me nu te bar do ve srpske po ezi je, naæ alost, pro reœena,ãto je vaæilo i za wegov ra ni ji kwiæev ni pe ri od.Za pra vo, za po la ve ka, od 1961. do da nas uku pno de set kwigauz dva izbo ra, ne ubra ja juñi pre ve de ne kwige iza bra nihpe sa ma na ne maåki i italijanski.

Zbog oåevi dne dis tan ce izmeœu Krvi dra gog ka me na ipret ho dne joj Dvos tru ki san pri go dno je izdvo ji tine ko li ko bi tnih i od stra ne tu maåa pre po zna tih odli kako je odreœuju pe sniåko stva ra laãtvo Boæida ra Ã ujice.

Na ime, za Ãujiåino pe sniãtvo ko je je ka rak te ri sa lane sumwiva lir ska i mi sa ona in di vi du al nost kri tiåarisu bi li sa gla sni (ãto ni je pra vi lo ka da je u pi tawuwego vo å itawe) da je pro izaãlo iz naj boqegna dre alis tiåkog is kus tva, ali da mu, ãto je bi tno, ni uje dnom tre nu ni je bio po dreœen (M. Mar ko viñ) i da mu seuvek veãto i na vre me oti mao. Joã je dan atri but jes te upri znawu kwiæev ne kri ti ke da ni ko od naãih pe sni kani je izre kao ta ko auten tiåno i po et ski ne po sre dno savbunt, prkos, ot por i srxbu ve ko vi ma ta loæene u qud skombiñu na tra giånom Bal ka nu. Usud, udes i dra mu sve ta onpro suœuje, pre sve ga, kroz vlas ti tu sud bi nu (B. A.

143

Po po viñ), ãto za ope smo tvo rewe mo ti va ni je uvekpre po ruåqivo, ali, ni je li sa mo pe snik, uve ra vao nas jeNiåe, u stawu da u du hu doæ ivqava ono ãto pos ta jees tet ska stvar nost pe sme. Oso ben je i Ãujiåin pe sniåkistil – po li fon ali gla san, plo dan, ne ume ren ali is kren,oãtar ali svrsis ho dan, ra znov rstan, ne ka no ni zo van.Wego ve pe sme åini mnoãtvo sa kupqenih fra gme na ta ikrho ti na ko ji uslovqava ju oslo baœawe reåi ili „vrtlo ga i ko vi tla ca” reåi i sli ka nas ta lih iz ne tom oslo boœenogsti ha (Z. Kra sni). Ãujiåini sti ho vi æive baã od teje ziåke ener gi je ko ja se emi tu je u tre nu ci ma pe sni ko ve srxbe i ko ja, iako pa ra dok sal no or ga ni zo va na, pre ras ta uje din stve nu os traãñenu re to ri ku (R. P. No go). Joã je danbe leg Ãujiåinog sti ha ko ji je æiv i u ovoj wego vojnaj no vi joj pe sniåkoj za je dni ci jes te kri tiåko-iro niåki odnos, liãen ilu zi ja i pa te ti ke, pre ma wemu i na mado suœenom pros to ru i vre me nu (T. Ro siñ). Ne tre baza bo ra vi ti da je, u Ãujiåinom pe vawu, kon trast odav nopri su tan izmeœu sta rog i no vog, izmeœu za viåaja ime ga po li sa kao sim bo la otuœewa, izmeœu proãlos ti,sa daãwos ti i bu duñnos ti, izmeœu æivo ta i „se ni”, izmeœu tre nu tnog i åeka nog, izmeœu da nas i „izgle da za su tra” ko ji su moæda i juåe, izmeœu æ ivqewa, pe vawa i sne vawa, ko jepo ve zu ju znaci jednakosti.

Sto ga bi, pret pos tavqam, åita oce za ni ma lo, a i sam seoseñam oba ve znim da od go vo rim na pi tawe ko li ko je Krvdra gog ka me na u do slu hu sa wego vim ra ni jim kwiga ma,ko li ko i ka kvih ima sve od stu pawa ko ja se oåeku juuzi ma juñi u ob zir fak tor vre me jer je od pret ho dneza je dni ce sti ho va Boæida ra Ãuji ce pro te klo viãe odde cenije.

I do sa da se sadræaj Ãujiåinih kwiga mewao ido puwavao iz kwige u kwigu. Taåni je, mewao se sa mote mat ski tar get krug ne po sre dnog i kri tiåkog pe sni ko vogsta va, ta ko da se mo gla pret pos ta vi ti izme na pe sniåkogpros to ra i vre me na, ãto je pe snik i uåinio. Ali i taizme na je uå iwena po ra ni jem pe sni ko vom pos tup ku, jer suwego vi sti ho vi sve viãe i åeãñe dos ti za li naã æivo tnipros tor i vre me odno sno dos ti za li su æivo te ko je æivi mo sa svim ne pra vil nos ti ma i ne pri ro dnos ti ma, iri tan tnim za pe sni ka. Ta ko da Krv dra gog ka me na upra vo odreœujumo ti vi sa ra zmeœa dva ve ka i mi le ni ju ma, ãto ilus tru je ipe sni kov oproãtaj od Pa ri za, gde je pe snik æiveo i ra dione ko li ko go di na to kom po me nu te rav no dne vi ce, ali iis po ve dna sli ka wego vog tre nu tnog sta tu sa, u pe smi Zbo gom

144

Pa ri zu: „Zbo gom mos to vi i ta la si Se ne\ Je dan vek je prikra ju dru gi je rœavo poåeo\ A ja mo ram da pe rem us po me ne u prqavoj vodi”.

I ovom kwigom pe snik Ãuji ca sve doåi da pri pa dapro ta go nis ti ma „kri tiåke po ezi je” (P. Pa la ves tra i M.Pe riãiñ) ko ja svo ju fun kci ju os tva ru je iskquåivopo et skim sred stvi ma, u sa moj pe smi, od pe sniåkih ide ja,pe sniåkim go vo rom i po ve kov nim za ko ni ma po ezi je i ko ja je re zul tat pe sni ko vog in di vi du al nog prev re dno vawapo nuœene sli ke sve ta (J. Lu kiñ) i pot pu no je auto hto na, bezna me tnu te ili iznuœene po dreœenos ti bi lo ka kvomsis te mu izvan kwiæev nos ti. Sto ga u treñem (zavrãnom)ci klu su Ju-pe sme åita mo kri tiåke i ka tar ziåno-iro niånesti ho ve-ra zgle dni ce naãih de ve de se tih go di na („Mi smoje dni dru gi ma sav re me ni ci\ Æiveñi u utro bi kuænezve ri”, „A vlast be sni u qudi ma\ I odræava noñnu je zu\\Vre me je smu tno kad\ Oho li oloã pos ta je da reæqiv”,„Veãti na laæi pre ra di sve\ Ta ko da pos ta ne neãtodru go”, „Ãta ñeã sa tim mrtvaåkim san du ci ma\ I sa timplas tiånim ke sa ma Ju go sla vi jo\ Ko me ih li fe ru jeã uve li kim ko liåina ma”), ne do zvoqava juñi nam, na tajnaåin, da po je di ne veœ viœene i proæ ivqene sli ke zaboravimo.

I u poå etnom ci klu su na slo va Pa ris ki ve nac, nas ta lom kao odraz pe sni ko vog du go go diãweg bo rav ka kra jemproãlog ve ka u „gra du sve tlos ti”, la ko je uoåiti da je bi lomnoãtvo iza zi vaåa auto ro vog bun ta, pod sme ha i qutwe. Na pri mer, otuœ enost i oseñaj izgubqenos ti („Ako\ Nepri me tiã ko se di nas pram\ Za pi taj se da l to ni si ti sam”, „U gru di ma na jum ni jih mla diña mo je ge ne ra ci je\ Na di ma se skupqena hla dnoña\ Teãke su gra ne wiho ve srxbe”), kao iap sur da („ha os je de lo tvo ran na svim je zi ci ma” u pe smiiro niåno-alu ziv nog ime na – Po hva la ap sur du) isko ro je veñiv stva („No va mo da s mrãavim i pro zir nim\te lom li si ce pro vuñi ñe\ Ras cve ta ni rep kroz fri zu re iubeœewa”). Za tim, tu su i apo ka lip tiåne sli ke, po zna te ina ma („vi dim\ Sa mo ubi ce obeãene kao fewere\ Duæ no vih i sta rih pu te va”), ali i doæ ivqaj Ev ro pe iznu tra(„Pu tu jem Ev ro pom Zve ri iz mo jih ãuma\ Pre la ze u ro bnekuñe Us po re no po dnu\ Blatwavog sna Ev ro pa is pi tu jese be”), kao i wene su je te i za blu de („ci vi li za ci ja ko ja\Viãe vo li ilu zi ju ne go se be”), pa i weno li ce mer je idvos tru kost arãina („U vi so kom ãibqu zo opar ka plaåeAfri ka”). Ali, ovaj ci klus, pre sve ga, odreœuje pe sni ko vafas ci ni ra nost tra di ci jom Pa ri za, na roåito iz do me na

145

ume tnos ti, ãto potvrœuju i sa mi na slo vi pe sa ma: Ale jaAn dre Bre to na (inaåe, an to lo gij ska i naj boqa u kwizipe sma), Sa Ta deuãem Ruæeviåem, Sa Ra fa elom Al ber ti jem,Lo tre amon, Pe sma im pe ra to ra Ha dri ja na, a sem to ga imo to ci klu sa je me di ta ci ja An drea Æida. Meœutim,da naãwe li ce Pa ri za, pod seña nas Ãuji ca, åine i ju na cisle deñih wego vih pe sa ma – Voæwa me tro om, Ba la da opa ris kim kloãari ma, Ba la da o æes to kim mom ci ma iz Ju ge,Rus ka tu ris tkiwa, Do gaœaj u bu le va ru Se bas to pol, ko je suto ple i pri jemåive, kao i „mla da Ja pan ka” ko ja „ne ra zu meãpan ski\ Ne ra zu me ni svoj æivot\ Put ko ji je is pred\ Tek ko rak je prema nigde”.

Spoj izmeœu po miwanih ci klu sa Pa ris kog ven ca iJu-pe sa ma sre diãni je po sveñen pe sni ci ma (Bran koMiqko viñ, Os kar Da viåo, Zlat ko Kra sni), sli ka ri ma(Da do Œuriñ, Vla di mir Ve liåko viñ, Quba Po po viñ,Dra gan Mo jo viñ) i va ja ri ma (Ma ti ja Vu ko viñ) sa naãihpros to ra, od ko jih su se ne ki do ka za li i re ali zo va liupra vo u Pa ri zu. Za to ovaj ci klus i no si sim bo liåno imeSve tleñi trag. Pe snik Ãuji ca ne sa mo da la men ti ra zbognes ta jawa ta kvih kwiæev nih ve liåina („Reåi ko je da nasne dos ta ju\ Ne po zna te sa me se bi Uvi je ne u ne ga ci ju stawaoko se be”) i ne dos tat ka oåeku juñih sled be ni ka ko ji su u stawu da „ko ma de ne pos to jeñih æivo ta” oæive i ra zi gra ju„u pos to jeñim” æivo ti ma i biñima, veñ kroz kon trastvre me na, kroz kon tra punkt pamñewa i za bo ra vaapos tro fi ra tre nu tni sta tus pret ho dni ka i sav re me ni ka,na roåito onaj ko ji je pod nad zo rom vankwiæev nih inaæ alost nadkwiæev nih hi je rar hij skih su bor di na ci ja,kao ãto je to, na pri mer, (bio) sluåaj Ãujiåinog uzo rape sni ka Os ka ra Da viåa („Sva ki pra vi pe snik je sa blast!Sva ko De lo je kaæweno”). I ne sa mo Da viåa. Åak, ta kvapo zi ci oni ra nost re zul tu je sis te mom obrnu tih vre dnos ti,ali i Ãujiåinom me ta tek stu al no-iro niånim is ka zom,ne obiåno vre dnom, osmiã qenom i igrivom:

Pri zi vam te Pa te ti ko Uma ve li ka gos poœo

Ne znawa i Prezira

I tvo ju dru gu Iro ni ju i wene pra tiqe Hla dnoñu i Oholost

Ne go vo ri te niãta i niãta ne imenujte

Pro me ni te Ri tam U no ve oblas ti preselite Kon strukciju

Zvuk nek pos ta ne dim kao ãto æar pos ta je ptica ko ja uzleñe

Me ta fo re su isluæene a Ri me po kaj niåke

U kroãwama Po reœewa su viãe je svaœalaåkog tona

146

O sta re be smrtne niãta ri je! ta ko se sneg noãen ve trom rasipa

Kao ãto ja de lim niãta sa svima

Sto ga pe snik Ãuji ca oprav da no upo zo ra va: „Proãlost se oslo baœa Mrtva i veåno æiva\ U os ku di ci ne mawe niåeg ra dost bi va”. Na roåito nas opo miwe na po ten ci jal nuci kliånost kon tras ta izmeœu pamñewa i za bo ra va, go to vone uniãti vih od upor nog ope to vawa: „Niåeg no vog semonog ãto je za bo ravqeno”.

Po se bno je za nimqiv pe sni kov kon trast izmeœuvre men sko-nu me riåkih odre dni ca – je dan i dva odno snoje dnom i dva put kao svo jev rsne de fi ni ci je bi ti sawasa gle da va nog iz no vog pe sni ko vog is kus tva uslovqenoggo di na ma æivo ta, ali u na dre alis tiåkoj odo ri: „Za sveãto se ne na la zi dva put ãto\ Je dnom ni je do voqno adva put neñe bi ti” i „Za je dniåko nam je i to ãto joã ni je\Sti glo a veñ je proãlo”. U ta kvom pos tup ku, uz zaå udnost i za ne obiå enost do ok si mo ro na je su i zavrãni sti ho vi iz„pre lomqene” pe sme To li ko sam vo leo: „I ta da sam\ Prviput\ Shva tio\ Da sve ãto æivi\ Van se be æivi\ I da supe sme\ Sta ri je od svog oca\ I mlaœe od svog si na\ I da suna pravqene da\ Liåe\ Na ono ãto nisu”.

Ci ti rawe sti ho va iz kwige ni je ne re al no, nes krom noi pre viãe, iako viãe od po tre bnog i uobiåaje nog, jer imajoã je dan ciq a to je da pri me rom ilus tru je ko li ko se ovanaj no vi ja Ãujiåina kwiga ra zli ku je od ra ni jih. Veñ jena glaãeno da su kon trast, iro ni ja i kri tiåki oãtar stavpre ma vidqivom i na sluñenom i daqe pri su tni, i to une smawenoj æes ti ni, na ko ju su åita oci i na vi kli.Op sta li su i ne po sre dnost Ãujiåinog sti ha i la kapre po znatqivost izvo riãta sva ke od pe sa ma, kao i wego vasnaæna mi sa ona in di vi du al nost. Pe snik i daqena dre ali zmu da je pra vo gla sa, ali to åini na neãtodru gaåiji naåin. Na ime, ne ma viãe onih bru tal nih izli va reåi i sli ka. Ne ma ni one pe sni ko ve ne ume re nos ti,po li fo nos ti i gla snos ti, na roåito ne ra ni je oåigle dnene or ga ni zo va nos ti sti ha, ko ja se veãto ukla pa la upe sni kov pre po znatqiv „ro bus tan” stil i je zik, jer su svisku pa bi li tre nu tak stva rawa pe sme ko ji se ne moæe uvekkon tro li sa ti i po no vi ti. U Krvi dra gog ka me na tre bapo se bno na znaåiti utiã anost sti ha, ko ji ni je izgu bio naspo so bnos ti da kri ti ku je, ali je zna tno pro miãqeni ji, dubqi, obu hva tni ji, aku mu li ra juñi, pri jemåivi ji ipri hvatqivi ji, i ãto je po se bno znaåaj no sa vi dno veñim

147

ehom od onog ra ni je iza zi va nog u im po zan tnimre to riåkim uslo vi ma. U no vim se uslo vi ma ra ni jipe sniåki pos tu pak da sud bi nu uopãte pro suœuje krozvlas ti tu liånost, viãe ne go ãto svo ju sud bi nu vi di kaodeo ko lek tiv ne, u Krvi dra gog ka me na je znaåaj no pro mewenu za bri nu tost za åita vu za je dni cu, åime Ãujiåini sti ho vi do bi ja ju na viãesloj nos ti. Ova kva po boqãanaor ga ni zo va nost i pla ni rawe sti ha omo guñila je da broj nepe sme, åita vim tra jawem, po se du ju svoj kwiæev ni pod tekst u me ta fo ra ma i aso ci ja ci ja ma uglav nom sa izve snimliånos ti ma ko je su veñ uãle ili su na pra gu is to ri je iveånos ti. Ta kvim pe sma ma, uåes ta lim u kwizi, go to voveñin ski zas tupqenim, upra vo su iro ni ja i kon trastuti ca li na å itqivost, pri hvatqivost iviãeo smiã qenost sti ha pe sni ka Boæida ra Ãuji ce, ãtokri tiåar tre ba i mo ra po zdra vi ti u iãåeki vawu no vih.To oåeki vawe od åita la ca i tu maåa Ãujiåinog kwiæev nogstva ra laãtva, si gu ran sam, nije nerealno.

148

ZA TVO RE NIK U RUÆI,NE GO ÃTA!

Dra gan Ko lunxija: Iza bra ne pe sme, SKZ, Be o grad, 2009

Vrañawe sti ho vi ma ko ji ma se kri tiåar di vio joã kaogim na zi ja lac uvek no si u se bi izve snu bo ja zan da se moæedo go di ti da „no va” im pre si ja za do bi je dru ge ko no ta ci je,ne sa gla sne sa onim poå etnim. Meœutim, na koniãåita vawa „Iza bra nih pe sa ma” Dra ga na Ko lunxije (r.1938) u „pla voj bi bli ote ci” sto prvog ko la SKZ-a, uti sak se po navqa i oæ ivqava, ali i znaåaj no do puwuje i ot kri vano ve, ra ni je ne na sluñene, slo je ve Ko lunxiji nogpe sniãtva. Sva ka ko, da ima i od stu pawa u å itawu iz dvavre me na, meœutim, ona su ta kve pri ro de i ve liåineot klo na, da ne mo gu na ruãiti prvo bi tni doæ ivqaj.

Izbor nik i pi sac pred go vo ra kwiæev nik Slo bo danRa ki tiñ tvrdi da je na slov pe sme i kwige „Za tvo re nik uruæi” „pos tao pa ra di gma åita ve Ko lunxiji ne po ezi je”, ali dis kre tno nas na vo di i na zakquåak da je to uje dno ide fi ni ci ja wego vog sta tu sa u sav re me noj srpskoj po ezi ji.U pri log to me je i na slov pred go vo ra („Ruæa i wenza tvo re nik ili li ri ka Dra ga na Ko lunxije”) i odlu kaizbor ni ka da kao zavrãni (osmi) ci klus pred sta viKo lunxiji ne „ra ne pe sme”, uglav nom pi sa ne to kom 1957.go di ne, i ta ko ih mla da laåkom sveæinom i si li nomra zba ruãene sli ko vi tos ti ne sa mo su pros tavqa pe sma maiz ães tog i se dmog ci klu sa (ko ji no si ime poKo lunxiji nim pe sniåkim kwiga ma – „Os tavqenog sve tla”i „Ne sva nu li ca”), ne go i ne po sre dno pro duæava pe sme izpret ho dnih ci klu sa tvo reñi ta ko pra vi pe sniåki krug u kwizi pred na ma. Za tim, i struk tu ra kwige, u ko joj prvihpet od uku pno osam ci klu sa åine pe sme iz kwiga objavqenih do 1973. go di ne, i to „peåañenih” kod ta dapres tiænih izda vaåa kao ãto su No lit, Pro sve ta, SKZ i Matica srpska.

Ali sam na slov Ko lunxiji ne naj po zna ti je pe sme i kwige sim bo li zu je joã neãto ãto je i ra ni je kwiæev nakri ti ka uoåila, a to je pe sni ko va pri pa dnost ine osim bo li zmu i na dre ali zmu. I to ne osim bo li zmuuglav nom po sadræaju, a na dre ali zmu bliæi po pe sniåkom

149

pos tup ku. Za pra vo, si li na Ko lunxiji ne pe sniåke ener gi jetek u na dre al nom i na dna rav nom obras cu se mo glare ali zo va ti, ne sa mo u pot pu nos ti, veñ i u po sle diånojse man tiåkoj viãeslo je vi tos ti. Ma da, opãte pri hvañena ipre vas ho dna de fi ni ci ja Dra ga na Ko lunxije kao pe sni kamoæe sta ti u sa mo je dnu je di nu reå – li riåar.

No, da se vra tim zaæive loj i odo mañenoj eti ke tipe sni ka Ko lunxije kao „za tvo re ni ka u ruæi” (Ra ki tiñ toime nu je mi tom o „za tvo re ni ku u ruæi”), ko ji oznaåavape sni kov pov ra tak so po ti ma po me nu te kwige i upor noopo naãawe svo je ra ne fa ze pe sniåke zre los ti, ka da je pogo di na ma bio ve oma mlad, a po pe sniåkim mo guñnos ti ma(kao se dam na es to go diãwak), ve oma star, ka ko je pri me tiokwiæev nik Boæo Vu ka di no viñ. Na ime, ne os por na jeåiweni ca ka ko je kri ti ka sa gla sna da su zre li je i vre dni jeprve Ko lunxiji ne pe sniåke kwige Za tvo re nik u ruæi(1957), Åuva ri sve tlos ti (1961), Zla to i ro di teqi (1965),Ko ja go di na, ko ja zve zda (1969) i Orah (1973). Ali, zar je zaje dan pe sniåki æivot ma lo pet vre dnih kwiga. Bu di moskrom ni. Ni smo li sve do ci da su po je di ni srpski pe sni ci dru ge po lo vi ne dva de se tog ve ka is pi sa li je dva sto pe sa ma,ko je pre meãta ju iz je dnog izbo ra u dru gi, a veñ suuvrãte ni u ne za obi la zne kla si ke. Zaãto ta kav sud ne moæe bi ti pri mewen i ka da je reå o za sluæenom vi so kom mes tupe sni ka Ko lunxije na ma pi srpskog pe sniãtva. Zar je togreh.

Umes to ne po sre dnog od go vo ra odno sno re pli ke nata kav stav, sma tram da je pri hvatqivi je go vo reñi onaj no vi jem Ko lunxiji nim „iza bra nim pe sma ma”de tek to va ti ute meqewe veñ na znaåenog pro ti vod go vo ra.Sto ga je upu tni je pret ho dno izloæiti kri tiåarevdoæ ivqaj Ko lunxiji nog pe sniãtva ko ji evo tra je veñåeti ri de ce ni je i ko ja ñe po put Ma tiñevog stva ra laãtva ina slo va kwige ese ja joã „du go tra ja ti”.

Pre sve ga, ko je su to ka rak te ris ti ke Ko lunxiji nogpe sniãtva?

Od Ko lunxiji nog pe sniåkog prven ca je ja sna pe sni ko va ve za nost go to vo za vi snost od ro dne kuñe, ro di teqa,ukuñana, zemqe i wenih pej zaæa, biqnog i æivo tiwskogsve ta, æene, proãlos ti, i da suãti nu te ne ras ki di vos tiåini qubav. Qubav je osnov na emo ci ja i gra div nasup stan ca Ko lunxiji nog pe sniãtva, bi lo da je u pi tawuwego va te mat ska okre nu tost pre ma za viåaju i wego vimsadræaji ma u „ra noj fa zi” i bi lo da je u pi tawu pe sni kov odnos pre ma do mo vi ni ka da o woj sawa i piãe iz

150

di jas po re to kom se dam de se tih i osam de se tih go di naproãlog ve ka. Pri sus tvo quba vi je to li ko znaåaj no daKo lunxiji ni sti ho vi po pri ma ju kva li tet him niånos ti,pa za broj ne wego ve pe sme moæemo reñi da su to po hva lequba vi, otaxbi ni, æeni, zemqi, pri ro di, ko je erup tiv noizvi ru iz pe sni ko vog gla sa i biña. Da kle, reå je o onimna gon skim i is kon skim sil ni ca ma ko je se na la ze u sva komåove ku. Ta kav uti sak na vo di na zakquåak da izmeœu æivo tai po ezi je za pe sni ka Ko lunxiju ne ma ra zli ke i ne mapra znog pros to ra. Po ezi ja je æivot. I æivot je po ezi ja.Moæda su baã, pe sni ko va op se si ja i is kre nost, ne sa moobe leæje wego vog pe sniãtva, veñ i uzrok vre dnos ti iras koãnos ti wego vih sti ho va. Moæda je pri go dno kaopo tvrdu na ve de noj im pre si ji ci ti ra ti, ko ju dru gu pe smu,do Za tvo re nik u ruæi:

Kråiã za tvo ren u tam nu ruæu no vembra.Sa ot ki nu tog lis ta vre ba te pas.Po red te be pro tiåe re ka lobawa.Mu tna pãeni ca le ta u snu ti diãe.Kråiã. Ni je dnog zvu ka ko ji bi mo gao da te probudi,da ti be li pe sak sna iz oka izvadi.Te lo ti je u pros to ru gde su stabqike sun cokreta.Ono je cvet, zla tni oblak praãine pod suncem.Ono je ve li ki uæas i smrt ko ja raœa suze.U wemu cve ta ju bres kve i ma le je se ni vo de rat.U wemu riåu prqave zo re i be li ve tar pleãe.Kråiã. U ruæi ko ja ne ma ni ime, ni dojke,spa va tvo je åelo, mi ru ju tvo je ruke.Odne kud do la zi smrt. Iz to pa pu ca vetar.Ro ni se me so niz va zduh, niz ãume, niz trave.Iz tvog te la izli va se æitna moñ

Iako se pe snik Ko lunxija, ka ko bi An driñ re kaoobraña na raãta ji ma mrtvih crpeñi od wih po tre bnusna gu, ipak pre do seña da do la zi „vre me ka da se za bo ravqana ruæe” i ne duæne ærtve ra ta, ko je je za uvek po neo saso bom ra no na pus tivãi za viåaj ma da ga ni kad ni jena pus tio („Iz oka mi ka nu la je dna ogrom na su za\ i u woj suleæali mo ji le pi mla diñi”). I smrt unu tar po ro di ce je prisutna:

Ma la ko lev ko kos ti ju, oåevom ru kom u grob spuãtena,po sledwa zve zda ne ba i mo je krvi lik ti je ponela,ve ran tvom sve tu ra ja i pa kla, i te bi sa moj, pod zemqom,

151

izmeœu dve å vrsto spo je ne ploåe smrti.

Ma la ko lev ko – prva ra no mo je ra zgo liñene majke,crno je drvo stra ha u te lo usaœeno.

Oso be nost Ko lunxiji nog pe sniãtva jes te i wegovnaåin ka zi vawa. Na prvi po gled, ele giåan, ba la diåan,mo li tve ni, po hval ni, na ra tiv ni dis kurs da kle, saizve snom gla goqivom la koñom sti ho vawa, ali i re la tiv no zgu snu tog pe vawa, ko ji sadræi u se bi i vul kan skupo ten ci ju is poqava juñi se u na dre al noj i neoåeki va nojra zi gra noj sli ko vi tos ti. Ta kva igri vost omo guñava da seum reæava ju znaå ewski viãeslo je vi te rav ni, ali ipak,usa glaãene i bez ve li ke ek skur ziv nos ti. Pe snik, na ime,ãiri u vi du ta la sa opi ju ma svo ju pe smu, ãto one mo guñavaåita ocu izla zak iz pre dviœenog pe sniåkog to ka. Iåita oci bi va ju za tvo re ni ci sva ke Ko lunxiji ne pe smepo na osob. Ono åime to åini i us pe va jes te pre sve gape sni ko va ne po sre dnost, kao i is kre nost, i to sna gom isi li nom sti ha ko ji ple ni i zadræava åita laåku paæwu,kao na pri mer u pe smi Le to, ko ja oåito sla vi biqni iæivo tiwski svet za viåaja:

Zas pim pred ka pi jom le ta. Jun doœe.U baãti ja bu ke od zla ta. Oko se mojema lo otvo ri. Ne bo u kor pi od grawa.San moj – kow bez uzde na pro plan ku krvi.Siœem mu do le i dam mu æutu livadu.On da opet zas pim. Jul doœe. U ãumisen ka oko va na da nom. Oko se mo je ve li ko otvori.Srna u cveñu za paqene bo rovine.Ja ma len. Sko ro mrav. Zbuwen od igrebe log sta da ne ba ñutim is pod æutog vrta sunca.Av gust doœe. Mo je ma lo i ve li ko oko otvoreno.Kow ko ji æivi neg de u me ni poåiwe da peva

Ono ãto pis cu ove im pre si je pri li kom prvog å itawaKo lunxiji nih sti ho va ni je sme ta lo, a bi la je i odli kata daãweg pe sniãtva, jes te uåes ta lost ge ni tiv nihsin ta gmi i me ta fo ra, ko ji ma pe snik pro duæava svoj stih i wego vu sli ku i pro mi sao. U tom kon tek stu jes te i uti sak da po je di ni sti ho vi iako mu dros ti i sen ten ce, ipakdis kre tno po pri ma ju i smi sao pa ro le („otvo re na mo ja krvñe sve tli ti kao ma la du ga ne ba”), ãto je, pre sve ga, odrazvre me na i za no sa i bo la ko ji su obe leæava li to vreme.

152

Si li na Ko lunxiji nog sti ha pre toåena je u stva rawean to lo gij skih pe sa ma, ne sa mo iz pe ri oda duæeg zgu snu togigri vog sti ha (Le to, Za tvo re nik u ruæi, Vo diåev ka, Strah), veñ i iz onog ra zdobqa ka da je pe snik eko no mi sao,smi ri vao i us po ra vao svo je sti ho ve, nu deñi wihovpro duæeni odjek (Ju tro u ra na ma, Na breg sam iz ma te repao, pa i Zaquqana kao kap vo de na tawiru). Dok su do sa daci ti ra ne pe sme Le to i Za tvo re nik u ruæi, na veãñu iosmi odeqak iz po eme od de set pe sa ma Ju tro u ranama:

Vi deo sam grobqe.Vi deo sam œake po deqene u dva tima.

Hum ke ãto po la ko nestaju.Sta ri uåiteq je bio ne moñan.

U lo bawu je dne de vojåiceUda ri li su stative.

Vi deo sam de vojåicu.Vi deo sam lop tu u mreæi.

Gol man se di zao iz trave,iz kostiju.

Ipak, ovaj deo Ko lunxiji nog pe sniãtva utiãanogsti ha sa us po re nom igrom reåima i sli ka ma, uprkospri sus tvu zemqe, æene, ro di teqa, ukuñana, smrti i quba vi, ni je zadræao ra ni ju si li nu i erup ci ju sti ha, ali jepo nu dio pro miã qenost i efektnost.

Ali, ono ãto je bi tna ka rak te ris ti ka åita vogKo lunxiji nog pe sniãtva jes te moñ wego vih sti ho va da seza viåaj, do mo vi na, æena, ro dni dom, mrtvi (i ne sa mo oni) ope smo tvo re, a wego ve reåi oå ulotvore.

Pe snik ko ji na ova kav naåin gla sno i us hiñenodoæ ivqava qubav pre ma zemqi, æeni, ro di teqima,za viåaju, do mo vi ni, mrtvi ma, proãlos ti, sve tu flo re ifa une, ni je ni hteo, ni ti je mo gao izañi iz ova kvog„ruæinog” kru ga, jer bi to znaåilo da je pe snik izaãao izse be i svog postojawa.

Te mi, na kra ju po nov nog å itawa i tu maåewaKo lunxiji nog pe sniãtva, ne pre os ta je niãta dru go ne goda se po i gram pe sni ko vom sli kom-pa ra di gmom ka ko bihokonåao svo ju im presiju.

Za tvo re nik u ruæi, pa ãta?

153

Ãta viãe.Za tvo re nik u ruæi, ne go ãta!

154

PO EZI JA, MOÑNA NE MOÑ

Po vo dom kwige iza bra nih pe sa ma Gla va Iva na Rastegorca

Ko ni je boqi od svog æ ivota?An ri Mião

Ãezde se te i se dam de se te go di ne dva de se tog ve ka bi le supo se bno za nimqive na srpskoj kwiæev noj sce ni zbogpo ja ve broj nih mla dih pe sniåkih gru pa, uglav nom okupqenih oko stu den tskih i om la din skih kwiæev nihgla si la i izda vaåa (Vi di ci, Kwiæev na reå, Pe gaz, DOB),no señi sa so bom no vi kwiæev ni sen zi bi li tet i izraæenoseñaj pri pa dnos ti svo joj ge ne ra ci ji. Kru gu mla dih pi sa ca oko Vi di ka pri pa da li su Pu slo jiñ, Mi liãiñ, Cvet ko viñ,Haxiñ, Œogo, Sta ni savqeviñ, Igwato viñ, Ras te go rac.Dru ga wiho va za je dniåkost jes te znaåajan po mak u po imawu mo der nos ti, kao odre dni ci ko ju ka rak te riãe ino va cij ski po ten ci jal. Pe snik Ivan Ras te go rac (1940-2010) je to komsvog stva ra laãtva uvek vo dio raåuna o åiweni ci da seåes to mo der nost moæe vre me nom ka no ni zo va ti uko li ko seizgu bi wena ino va cij ska moñ (J. Lu kiñ), zbog åega jenas ta vio ne sa mo da ra zgraœuje kla siåno u kwiæev nos ti uziro ni ju i kon trast, veñ i da åini ra di kal ne in ter ven ci jeu za teåenom je zi ku pe sniãtva. Taj Ras te goråev oseñaj, kao i na me ra da ne pos ta ne deo tra di ci je, po put pri nu de, nena puãta ga poåev od wego ve prve pe sniåke zbir ke (Pe sme,1965), pa do naj no vi je, osme po re du, kwige pe sa ma (Ne de lo,2000), za ra zli ku od wego vih is pi sni ka, ko ji su, u je dnomåasu, ubeœeni da su pre po zna li svoj bu duñi pe sniåki glas,zas ta li sa ek spe ri men ti ma ili ih znaåaj no re du ko va li.Moæda je to i ra zlog ãto je Ras te goråevo pe sniãtvone do voqno åita no i tu maåeno, ãto je uslo vi lo i wego vure la tiv nu (ne)oprav da nu skraj nu tost, åak i u okvi ru svo je generacije.

Za je dniåki ime ni teq pro zi va ne ge ne ra ci je (iRas te gor ca sva ka ko) jes te i wiho vo za ni mawe za ugroæenista tus po je din ca, za æivo tne „ma le stva ri” i åove kov„unu tarwi pros tor”, i to na ne po sre dan, hra bar ian gaæovan naåin i u ras po nu od hu mo ris tiåkog do du bo ko

155

lir skog i ka fki jan ski tra giånog i zbuwenog, ãto jekwiæev ne kri tiåare na ve lo na zakquåak da su wiho viuzo ri, izmeœu os ta lih, Ber told Breht i An ri Mião. NaRas te goråevu blis kost sa Miãoom (S. Igwato viñ), po redpri sus tva maãte, sno va i pod sve snog kao pe sniåkihåini la ca, uti ca la je i wego va do sle dnost u rav no prav nojupo tre bi i pe sa ma slo bo dnog sti ha i pe sa ma u pro zi. Do kaz viãe je i evi den tna i ho ti miåno us pos tavqena ana lo gi jaizmeœu Miã oovog ju na ka Pli ma i Ras te goråevog ak tera Slima.

So po ti. Sen zi bi li tet pe sni ka Ras te gor ca ne po sre dnoje uslovqavao zaåetne sti ho ve wego vih pe sa ma. Le pe za jeza is ta ãaro li ka i åes to neoåeki va na. Fak tiåki poåetakpe sme moæe bi ti sve odno sno ne ma tog poj ma, fra gmen taili pre dme ta ko ji ne moæe bi ti po vod i ra zlogRas te goråevih sti ho va („Sa da pre bi ram svo ju i vaãu graœu/ I vi dim ãta je bi lo za va tru, ãta za das ke”). Sto ga, una me ri da ipak us pos ta vi mo okvi re pe sni ko vih „poå etnih na da hnuña”, na je dnoj stra ni, åita mo i tzv. ma le stva ri izobiånog i sva ko dnev nog æivo ta (sve do ci su mi sa mina slo vi Ras te goråevih pe sa ma, ko ji su veñinom i wiho vipoåetni sti ho vi: Po smrtni obiåaj, Sta ri ca kuña, Te ra mesa to plog ogwiãta, Je sewa sli ka, Poåetak olu je, Usamqenåovek, Pe sni ci ra no ra ni oci, Kad idem u rat, Sat-ve ve ri ca, Noñni lep tir, Sta di oni, Koãuqa, Sta ra qubav, Orao,Zmi ja, Pe tlo va kres ta, Vi lin kowic), åak i æivotra dni ka, maãina i fa bri ka u pe sma ma Po gle daj te maãine,U sla vu pre o braæaja me ta la, a na dru goj, neoåeki va neopa snos ti iz rav ni pla ne tar nih pro ble ma, kao ãto je napri mer, da naãwi glo bal ni pro blem za gre vawa i ota pawale dni ka sa se ver nog po la, o åemu je Ras te go rac pi sao usvo jim prvim kwiga ma. U meœupros to ru su i znaåaj naon to loãka i fi lo zo fska pi tawa („Otrov no-ze le na bra da/ãum skih sta ba la/ opo miwe na mu drost/ iz ko je se leæezlo” – pe sma Cross co untry ili Ras te goråev doæ ivqajLaj bni co vih „mo na da”, kao odra za, da nas, opãte vaæeñedes truk ci je). Za tim, uoåava mo i pe smu-ko men tarHris to vog uåewa i usu da Tri na es ta zve zda ko ja za poåiwe slikom:

Igra lo ko lo dva na est zvezda,A pred wima ona ko ja se ne gasi

a zavrãava sa zakquåkom:

156

Dva na est je od wih po sus ta lo i paloU to pla ptiåja gnezda.

Os ta de na ne bu sa mo zve zda ko ja se ne gasi

„Oki daå” Ras te goråevih pe sa ma ne ret ko je de taq i izpa gan ske mi to lo gi je („sta ri dub za bo ravqenog za pi sa”),reœe iz mi to va sta re Gråke i Ri ma. Ras te gor cu ni je stra noni pre uzi mawe bi zar nih do gaœaja, re klam nih po ru ka izno vin skih tek sto va. Sva ka ko da je sve ovo ne sa mo gru bailus tra ci ja di ja pa zo na pe sni ko vih in te re so vawa kaosve doåan stva wego vih vi zi ja, ne go i po ka za teq pe sni ko vih viãepo te znih i viãeuga onih po gle da na po vod wego vogsti ho vawa, zbog åega po ja ve, pre dme ti i li ko vi uRas te goråevom pe sniãtvu, po wego voj voqi, po se du ju viãe li ca i/ili viãe li ca i na liåja.

Za tim, bi tno je, na osno vu po nuœenog izbo raRas te goråevih mo ti va, is tañi da pe snik ne traæiuzviãene po vo de i te me, veñ su wego vi ne is crpnite mat ski so po ti u re al nos ti ona kvoj ka kva jes te bezika kvog ukraã avawa. Pe sni ka za ni ma de taq, fra gment,åovek, pros tor sve den na mi kro-ko smos ko ji mu pruæajublis kost re cep ci je i mo guñnos ti daqih kom paracija.

Ali, ra znov rsnost mo ti va ni je je di ni be legRas te goråevih sti ho va, ma da je im pre siv na. Oåita jean gaæova nost Ras te goråevih pe sa ma, blis kaje ziåko-is traæivaåkim sti ho vi ma Bra ne Pe tro viña, ali i „ko vaåni ce, ma le tvor ni ce var ni ca” ima ju dva li ca ko jani su ni u sa gla sju, ni u kon tra pun ktu (prvo je u li ku„go le mih liv ni ca iz ko jih ãiãte otrov ne pa re, iz ko jihizleñu ro je vi zve zda”, dok je dru go go to vo idi liåno, dani je sar kas tiåna ru ga li ca: „Po gle daj te maãine/ ka ko supo boæne!/ I maãtu pro i zvo de/ u se ri ja ma”). Åak i u is tojpe smi ima ta kvih obrta, kao ãto je u pe smi Ba kar ãuãti,u ko joj od svoj sta va per so ni fi ka ci je i tran scen den ci je u prvoj stro fi („Ba kar ãuãti, æiva se po vi ja, bron zauzleñe, alu mi ni jum sawa, ka laj vo di qubav, olo vo u du gimle ja ma uzdiãe”) do iro ni za ci je is te sli ke u nas tav kupe sme („U druãtvu to li ko cve to va zemqa se uvek ra zbo li,kao ka da vas uje de påela”). Oåita je i bre htov skane po sre dnost Ras te goråevih sti ho va, ali i izu ze tnais kre nost, otvo re nost, pa i hra brost, ãto se na roåitoma ni fes tu je upeå atqivim sli ka ma odno sno doæivqaji mavoœewa quba vi (Vi ta sexualis, Kao da sam sam œavo).

157

Ne obiåna je i pe sni ko va otvo re nost ka da je u pi tawumo tiv smrti (na roåito u pe smi Sve tlost na kra ju sve ta).Niãta mawe ubedqive su i Ras te goråeve me di ta ci je ovre me nu i pros to ru na kom smrti ( kwiga Ne de lo).Ras te goråeva hra brost, uz is kre nost i sli ko vi tost, jene pre va ziœena u pe smi Pravda:

Prav du merim mudima.

Do dam ma lo desnog,ma lo levog,pa gde pretegne.Ta ko je na tasovimamo ga boga pravde.Po ne kad pre va ri merai prav da skoåigoreili dole.Po ne kad prav de nemani tu.Ta ko je na tasovimamo ga boga pravde

Ali, tre ba po me nu ti, da je is kre nost kao stva ra laåkipos tu pak po se bno opa san za li te ra tu ru, iako je Bo dler tvrdio da je „ap so lu tna is kre nost sred stvo zaori gi nal nost”. Tu po ten ci jal nu opa snost u vi duis kre nos ti pe snik ne u tra liãe ta ko ãto go vo ri ono ãtoje vi deo, oslovqava ga pra vim ime nom, a to se ra zli ku je odono ga ãto oko li na vi di i doæ ivqava. I pe snik je tedis tin kci je svestan.

Ãto se tiåe Ras te goråevih in spi ra tiv nih de taqa uvi du zaåeta ka pe sa ma uoåava se da su od kwige Lu do go ve do(1993) znaåaj no sli ko vi ti ji i op seæni je doåara ni, alini su bi tno uti ca li na izme nu daqeg Ras te goråevog to kape sme. Joã je dna odli ka ko ju je kwiæev na kri ti kapri me ti la, za wego ve pa ra bo liåno-ale go rij ske ifan tas tiåno-gro tes kne mi kro pe sme u pro zi, jes tekva zi do ku men tar nost izveãta ja i fra gme na ta, sliånoKa fki nom i Añino vom mo de lu (B. Sto ja no viñ-Pan to viñ).

No, zaãto Ras te go rac ko ris ti fra gmen te, åes to iauto bi o gra fskog po re kla. Prvo, fra gmen ta ci ja je vrlopri su tan, ali su mo ran druãtve ni pro ces dva de se tog ve ka

158

(„ras paråani i ras tro je ni/ svo di li smo se na je zik”).Da naãwi åovek je rawiv, usamqen, ne pri la goœen, otuœen,od baåen, po niæen, pun goråine, oseñaja be znaœa i ne moñipred sve tom ko ji ni je naåiwen po wego voj me ri. Za to je i ogoqenost je din ke pot pu no ade kva tna sli ka sva kog od nas.Sem to ga, Ras te goråevi fra gmen ti i de taqi, na prvipo gled, ne vaæni i si tni su ve ro dos toj na sli ka u ogle da lutzv. ve li kih ide ja, pro je ka ta i sis te ma, åija se fun kci ja isuãti na pre po zna ju u de taqima, si tni ca ma, pri zo ri ma,po gle di ma, iako po tiåu iz pot pu no ra zliåitih mi sa onihsfe ra. Za pra vo, od tih ma lih stva ri sve poåiwe i (u) wima se sve zavrãava. One su uzroånik sve ga do brog i sve ga zlog(pe snik bi re kao: „pla viåas ti var sas tavqa zlo i do bro”),kao ãto je i po je di nac, uos ta lom, me ra svih po ja va istva ri. Za hvaqujuñi aso ci ja ci ja ma po miwani de taqi ifra gmen ti u åitaoåevoj sves ti po kreñu is to ve tna ilisliåna oseñawa, ko ja se sli va ju u je din stven doæ ivqaj.Broj ni kri tiåari su sa gla sni da pe snik to os tva ru je„uve liåava juñim sta klom”, po moñu ko jeg, on vi di iznad,is pod i iza po nuœenih gra div nih ele me na ta i us pos tavqave zu izmeœu si tnog i kru pnog, ne vaænog i bi tnog,povrãnog i suãtog, po vo da i po en te, uz na po me nu da jepe snik sves tan da i wego vo „uve liåava juñe sta klo” bi vapov re me no „ne upo trebqiva spra va, ko ja ne do seæedo voqno, ko ja ne saæima ono ãto se oko we deãava”, ãtouka zu je da se sva ki po jam moæe (ne) voqno nañi uam bi va len tnom odno su. Da kle, fra gmen ti omo guñava juRas te goråevu omiqenu dvoj nost wego vog pe sniåkogsadræaja u åijem oda zi vu, po Ba hti no voj pro mi sli,ume tnost na naj boqi naåin fun kci oniãe na sa mojgra ni ci su da ra svih su pro tnos ti (M. Ni ko liñ). Ko li ko jeRas te go rac privræen am bi va len tnos ti i kon tras tu, pa ipa ra dok su, ilus tru je nam i ci klus pe sa ma Du bi na us ta u kwizi Uve liåava juñe sta klo (1979) u ko joj je an to lo gij skape sma Ja no sim sve tlo sni oklop, pe sma iz je dnog da ha,vul kan ska pe sma, pe sma u sla vu sve tlos ti i onihpri vi le go va nih i boæan skih po ja va åiji je atribut svetlost:

Ja no sim sve tlo sni oklop;zaåaran prolazimis pod sla po va vremena.

Ja sve tlo sni snop udevam,pre la mam u snu.

159

Po da mnom su va tra va gorii sta re novinepre tva ra ju se u veåni plamen.

Omaœijan prolazimi do di ru jem stvari.Ja po ve zu jem stvari udaqene i tuœe.

Kroz sve tlo sni oklopne ra za zna jem udarce.Samo ih trpim.

Ali, u is tom ci klu su od osam pe sa ma, kao kon tra punkt,je dna se zo ve Sta rewe, a u dru goj Otrov vi me na u dva sti hase po miwe reå smrt (å etvrti – „to je smrto no sna du ga” iosmi – „u te bi ti ho sa go re va smrt”)

To ko vi. Za pe sniãtvo Iva na Ras te gor ca, tvrdim, vaæi pra vi lo da sve svo je ko men ta re kri tiåar moæeilus tro va ti pe sni ko vim reåima i sti ho vi ma. Ta ko, ka da je reå o Ras te goråevom pe sniåkom pos tup ku u ne ko li kowego vih pe sa ma pro na la zi mo tzv. ma ni fest-sti ho ve ilipak ma ni fest-pe sme mawe for me. Je dna od wih, iz wego veprve pe sniåke zbir ke, ma da ju je pe snik joã je dnom uv rstio u svo ju kwigu sti ho va, ko ja åita va gla si: „Oba vi je nepla tnom vi dim brda i do li. A ja na ma ka za ma kreñem,klo pa ra toåak, i striz, striz, striz – pro bi jam se, kro jeñis mu kom”, uka zu je na Ras te goråevu sklo nost ek spe ri men tu i des truk ci ji, ali i one obiå avawu i zaåuœ ivawu, kaoosnov nim wego vim pos tup ci ma. Oprav dawe za ta kavpe sni kov de marã je u åiweni ci da je pe snik Ras te go rac, za ra zli ku od tra di ci onal nog pe sni ka, kao mo de ran pe snik,zbog sve ci niåni je de hu ma ni za ci je i po je din ca i druãtva,u stawu da vi di dru gaåije, da ga ne za ni ma glas i stavoko li ne, veñ da go vo ri sa mo u svo je ime – iz per spek ti vesa mo sve snog, lu ci dnog i sen zi bil nog po je din ca (M.Pa ovi ca). Na ime, pe snik Ras te go rac poåetnu sli ku,no vin sku vest, po ja vu iz oko li ne, u daqem to ku pe smeum reæava sa poj mo vi ma pot pu no ra zliåitih se man tiåkihko no ta ci ja. I to po moñu slo bo dnih aso ci ja ci ja iaso ci ja ci ja to ka sves ti, na lik na Bre to nov i Xoj sov„dik tat slo bo dnih mi sli”, sa ko ji ma us pe va da spa janes po ji vo i da po re di ne po re di vo. Za tim, åak i kad

160

poåetne po et ske sli ke ni su po se bno ra zvi je ne, kao ãto jesluåaj u wego vim prvim kwiga ma, to ne one mo guñava ra zvoj daqih vi gil nih, muwevi tih i oluj nih åak, uz toviãepo te znih i neoåeki va no igri vih i oslo boœenihpo et skih sli ka, ãto do ka zu ju sle deñi Ras te goråevisti ho vi: „da i ne go vo rim o sil nim ve tro vi ma na ko ji majaãem ka va ma”, dok dve stro fe, je dne od wego vih broj nihla pi dar nih pe sa ma, iz wego vog pe sniåkog prven ca(„pla nin ski lan ci/ – trno vi ven ci/ oko okru gle zemqinegla ve// Al’ mla ka pe gla mog po gle da/ sve ih po la koras pre da”) sve doåe pe sni ko vu glad za, ne sa moone obiå avawem i zaåuœ ivawem, ne go i za des truk ci jompo et ske graœe. Na ime, pe snik Ras te go rac ra zlaæe svet,ra zbi ja, de kon struiãe, de kon sti tuiãe (B. Ko pri vi ca), dabi de taqima i mi kro de taqima po no vo gra dio ra sut svet,da bi s dru ge stra ne pro go vo rio o tom istom svetu.

Ras te goråeva se do sle dnost uoåava i u sklo nos ti kairo ni ji, auto iro ni ji, alu zi ji, ale go ri ji, gro tes ki,sar ka zmu, hu mo ru i crnom hu mo ru, ko ji su po sle di cape sni ko vog odno sa pre ma do deqenoj mu oko li ni. Za tope snik u mo tu svo je je dne pe sme do da tno po jaãwava: „Mojhu mor je re volt”. Ali, ni u toj si tu ira nos ti, pe snik neos ta je na po zi ci oni ra nos ti liånog i in di vi du al nog, ne goje to izves tan odnos, sa svom svo jom teæinom, pre madruãtve noj odreœenos ti i pre ma wenim de vi ja ci ja ma ibo les ti ma. U prvom pla nu me ta su bo les ti sav re me nogdruãtva, kao ãto su oseñaj usamqenos ti, izo la ci je,otuœenos ti, od baåenos ti, opre dmeñenos ti,de per so na li za ci je, de hu ma ni za ci je, fra gmen ta ci je.Pe snik po se bno iro niåno ak cen tu je fe no men uslov neza robqenos ti i ogra niåenos ti („svi æive u kuñnompri tvo ru”; „sa da æivim u bun ke ru”; „op koqeni smo”). Ka da su u pi tawu no vo u svo je na pra vi la po naãawa pe sni ko vairo ni ja se la ko pre taåe u sar ka zam i crni hu mor („Ne ma sumwe, no vac ot kri va/ ne dos ta tak maãte”). Ni os ta lipri me ri fe tiãizo va nog po naãawa ni su za obiœeni. Ili ce mer je da naãweg druãtva ko je se pre o braæava utra giånost i goråinu u us ti ma po je di na ca je efek tno ukro ki pe smi Kad idem u rat:

Kad idem u rat,us ta jem joã u pet.Bri jem lice krutokao bron za ni odlivak

161

U sin ta gmi „za bi jawe kli no va”, sa gla san sam saMi li vo jom Sre brom, saæeta je ce la Ras te goråeva po eti ka,i u tom sve tlu tre ba po sma tra ti kom plek snost odno sa:svet–po je di nac/pe sniåki su bjekt – po ezi ja, ãto je i stoæer wego vog pe sniãtva, uopãte.

Igro ka zi. Je zi ko tvor stvo pe sni ka Iva na Ras te gor ca se ogle da u wego voj igri reåima, stil skim fi gu ra mapo navqawa, ali te riåno-aso nan tnoj in to na ci ji. Re fre nii ali te ri ja su zas tupqeni u kwizi sti ho va Drvo ko je teåe(1971) i to u pe sma ma Po smrtni obiåaj, Zim ska baj ka,Sta ri ca kuña, Baãten ski mig, dok su igra reåima,ta uto loãke fi gu re, epi fo ra i ana fo ra „zbra ti mi le oblik i zvuk” u pe sma ma Flaãice æive, Ne trprqivost,sa mo ne trpeqivost, Asi me triåne no ge, po miwane kwigeUve liåava juñe sta klo. Po ugle du na Ko de ra, pe snikRas te go rac ve li ki znaåaj pri da je zvu ku, na roåito zbogmo guñih aso ci ja ci ja i po zvuånos ti. O to me do voqnosve doåe sle deñi sti ho vi iz pe sme In ku ba ci ja: „Ka da bihmo gao,/sve bih pe sme pre veo/ na je zik tru be,/ na je zikåekiña,/ na je zik zvo na,/ ka da bih se do ko pao torweva”.Oåito da je Ras te go rac po eta lu dens (za i gra ni pe snik),ko ji ve ru je da pe sma stvo re na u igri i kroz igru – uzvrañaslo bo dom, i pis cu i å itaocu.

Stoæeri. Po no viñu, stoæer Ras te goråevog pe sniãtvajes te usamqeni i ugroæeni po je di nac okruæen sve tom ko jine ra zu me. Na ime, po re meñena me ri la i pra vi ladruãtve nog ko dek sa, kao ras cep izmeœu mo guñeg i re al nogiza zva li su ne uro tiånu svest da naãweg åove ka, wego vudu hov nu ras po luñ enost, eg zis ten ci jal nu obe znaå enost iobe smiã qenost, po dloænost zlu i, sa as pek ta bu duñnos tikao naj tra giåni ju po sle di cu, nes po so bnost za åis ta isnaæna oseñawa, ãto usamqenog po je din ca sve viãe odva ja i od svo je pri ro de i od svog prvog li ka. Za plaãen zbiqompo se bno is poqava ne snaœ enost u re la ci ja ma åovek-Bog,ja va-san, æivot-smrt, veåno-pro la zno. Znaåi, ap surd je i ustra hu da je åove ku svet dat da bi mu bio odu zet, zbog åeganiãta u åove ko voj i pe sni ko voj oko li ni ne ma æ eqeni ili ma kar mo guñi oblik. Za to je pe snik usred sreœen kaodreœewu odno sa su bje kat – re al nost, ãto u daqemkon tek stu i to ku ra zu me vawa sti ho va pred na ma,po dra zu me va i odreœewe smi sla i znaåaja po et ske reåi, pai pe sni ka, odno sno odno sa pe snik – poezija.

162

Si tu ira nost pe sni ka moæe se do kuåiti po moñu sli ke u ogle da lu. Na ime, de fi ni sawem po ezi je pri bliæiñemo sesta tu su sa mog pe sni ka. Ne tre ba izbe ga va ti pri hvañeniprin cip da se uti sak tu maåa moæe izra zi ti ci ti rawempe sni ka. Ta ko nam pro gram ski mo to, ko li ko neoåeki van,to li ko is kren, u kwizi Ne delo:

Po ezi ja je, re kao bih, ve liåan stve ni pro i zvod ne moñi.Is tov re me no, pi sawe je n e d e l o, igrawe sa sud bi nom,za me na za pra vi æivot, za pra vi gest, za me na za pra vo de lo,za d o b r o delo

de fi niãe po ezi ju, da nas, juåe i su tra. Znaåi, po ezi ja jene moñ, na liåje, za me na, ne ga ci ja, usud i udes. „Po ezi ja jezlo ko je se ra zmnoæava”, ali i veånost, jer „ona os tavqalar ve/ izmeœu ko ri ca kwiga./ In ku ba ci ja tra je ve ko vi ma”.Pi tawe je da li je dna po ja va sa odli kom ne moñi po se du je iatri but veånos ti. Da li je ne moñ – za is ta ne moñ ili moñ sa izve snim ogra niå ewima i svoj stvi ma, danas.

U is tom kon tek stu su i sti ho vi iz pe sa ma Nes ta jawe(„Na stva ri ma ko je nes ta ju/ os ta je sve tlost/ us po me na”) iPamñewe sve tlos ti („Po stva ri ma/ ko je ne pos to je/pam ti mo sve tlost.// Po sle sum ra ka sves ti/ to ãto os ta ne/vo diñe nas/ do sve tlos ti”), ko ji upuñuju i na ko rek tiv niza da tak i udes (åitaj – pro klet stvo) pe sni ka, da do kuåi ono ãto je za oko li nu ne vidqivo, neåuj no, nes hvatqivo,ne pri jemåivo. Za to, pe snik mo ra teæiti sve tlos ti, ma da je ona, iako atri but roœewa i veånos ti, åes to i pred znak smrti („Åini se da odla zim/ s onu stra nu/ i da ñu/ ako se nevra tim u svo je te lo,/ otiñi za uvek”). Am bi va len tnost kaokon stan ta Ras te goråevog pe sniãtva saåuva na je i uzaå udnom meœuza vi snom odno su do bra i zla („Ti hoñeã use bi/ da ne gu jeã œavo la,/ a ja, u te bi, åuvam bo ga”), åiji smoi mi, da nas, ak te ri i ærtve, is tov re me no („Æivim ubun ke ru/ u druãtvu œavo la/ i wego vog bo ga”).

Zakquåak. Oåito da pe snik Ivan Ras te go rac ni je imaona me ru da is piãe onu Je dnu Ma lar me ovu Kwigu. On zna dase ogle da lo ras prsnu lo na ko ma diñe. Da je proãlo vre meobim nih to mo va, du gih fil mskih pro jek ci ja, xinov skihsli ka i spo me ni ka. I da se ume tnik mo ra usred sre di ti nasaåuva ne paråiñe sta kla („is ki da ne paråiñe kao opiqkesa bi ram”), na wihov od sjaj i odraz u wima, da su tusuãti na i po vod, ali i da sti ho vi ma mo ra po sve ti ti svojdoæ ivqaj i se be, zbog åega, kao zavrãnu reåeni cu,

163

ko ris tim ide ju Jo va na Hris tiña iz pred go vo ra Mo jihpo se da An ri ja Miãoa, ko ja gla si: „Umes to Kwige-Ap so lu ta pred na ma je ap so lu tna is po vest”. U pri log to me je iRas te goråev stih oslowen na Le oni da Ãej ku: „Sli kawe je oblik molitve”.

164

„U ZAÅARA NOM KRU GUJE ZI KA”

Mi roqub To do ro viñ, Qubav nik ne po go de, Na ro dna bi bli ote ka „Ste fan Prvo venåani”,

Edi ci ja Po veqa, Kraqevo, 2009

Meœu pis ce, za ko je moæemo reñi da su pra vi privræeni ci i po sveñeni ci kwiæev nos ti, za si gur no, ipre svih, moæemo uv rsti ti kwiæev ni ka Mi roqubaTo do ro viña (r. 1940). Na ime, sa mo u po sledwe åeti rigo di ne uoåava mo u kwiæar skim izlo zi ma evo veñ dru ge(odno sno treñe) pe sniåke kwige i uz kwige iza bra nihpe sa ma ( Sviwa je odliåan pli vaå). Sem to ga, pi sacTo do ro viñ je pri su tan i u te kuñoj kwiæev noj pe ri odi ci i po se bno za paæen u or ga ni zo vawu i uåes tvo vawu nabroj nim kwiæev nim fes ti va li ma, izloæba ma, na roåito uoblas ti si gna li zma, vi zu el ne po ezi je, kon cep tu al neume tnos ti i nauåne fan tas ti ke. Ni je su viãno po me nu tini to da je pe snik To do ro viñ za sa da obja vio viãe odåetrde set pe sniåkih kwiga i to oso be nih i zre lih,erup tiv nih i moñnih, åes to zaå udnih i za ne obiåenih, alisa mo svoj nih i autentiånih.

Odav no imam uti sak ka da je u pi tawu To do ro viñevostva ra laãtvo, vaæeñi i za ovu kwigu pe sa ma, da se onsvo jim åita oci ma javqa ka da za is ta ima ãta i ka ko da imto kaæe, ko li ko god to bi lo åes to. Tre ba reñi da Qubav nikne po go de, da kle wego va naj no vi ja za je dni ca sti ho va,us pos tavqa nas tavqaåku pri snost sa kwiga ma pret ho dno objavqenim to kom po sledwih go di na, na roåitu na pla nupe sniåkog je zi ka sa izve snom dram skom ten zi jom. Na ime,to kom 2006. go di ne objavqena je kwiga Pla vi ve tar, dok su„u okvi ru åaso pi sa kwiga” u vaqev skom Ak tu (broj 27-29,2007) pod is tim ime nom i naj no vi je To do ro viñeve kwige,uglav nom zas tupqene i pe sme iz dva ci klu sa (Qubav nikne po go de; Ras kov nik na je zi ku) kwige pred nama.

Za To do ro viñevu stva ra laåku i te mat skupre oku pi ra nost moæemo upo tre bi ti i ci ta te Be naGot fri da, ko je je pe snik pre uzeo za mo to kwige. Za pra vo,prvi mo to ko ji je oåeki van na kon upo zna vawa sa pret ho dno objavqenom kwigom gla si: „Teãko objaãwiva moñ reåiko ja ra zdva ja i spa ja. Åude sna moñ tre na...” dok je dru gi,

165

sa mo na prvi po gled, neoåeki van va paj („Ali for ma jepe sma”), jer je i izgled To do ro viñevih pe sa ma i reåeni cauje dno u fun kci ji pe sniåkog je zi ka, na glaãava juñi inaåepos to jeñu i za vi dnu dra ma tiånost pe sni ko vog dis kur sa,kao i uti ruñi im å itqivost i re la tiv nu po da tnost. Ovo se po se bno odno si na pe sme iz prvog (Gro zni ca), treñeg(Ras kov nik na je zi ku) i pe tog ci klu sa (U srcu Ne vid bo ga), uko ji ma su reåeni ce obiåno od je dne ili dve, reœe tri reåi.I uz to muwevi te, gla sne, pro dor ne, ne za grcnu te, iz je dnogda ha. I u å etvrtom je ci klu su (Iz ras po luñenog je zi ka)saåuva na dra ma turãka brzi na i na pe tost, ali ovompri go dom, umes to us taqenih in ter pun kcij skih zna ko va,pe snik za zguã wavawe svog izra za ko ris ti uåes ta lopre la mawe sti ha, ãto ima is tu svrhu. Sa mo u na slov nomdru gom ci klu su uoåava mo ne sa mo dug stih i pro zni oblikpe sme, veñ i zna tno spo ri ji i na rativni tok pesme.

Za rad sve obu hva tnog doæ ivqaja To do ro viñevenaj no vi je pe sniåke kwige tre ba ci ti ra ti joã je dan iseåakmo ta („Mo joj pe smi je po tre bna sli ka, jer je wen cen tarmnoãtvo sli ka”) To ma sa Di le na, ko jim se do puwuje do sa da de li miåno pred stavqen pe sniåki pos tu pak. Na ime, reå jeo to me da krat ke i vrto gla ve To do ro viñeve reåeni ce saoso be nom ten zi jom i vi gil noãñu, åak i pre na pre gnu te doipak odræive izdræqivos ti, ko je su i sas tav ni de lo vi ipo kre taåka sna ga sti ha, mno go oåeku ju, go to vo za vi sne su,od slo bo dne aso ci ja ci ja tiv nos ti iviãepo te zno-muwevi te sli ko vi tos ti i ko je po se du ju ono i ko he zi ono i osmiãqeno svoj stvo, ãto reåi i inaåepo se du ju. Za pra vo, ma gi ja i moñ To do ro viñevih reåeni cani je sa mo u zvuånim i brzo gla goqivo os tva ri vimsin ta gma ma i ek fra za ma, veñ se pot pu no os tva ru je tek uwiho vom neoåeki va nom se man tiåkom ulanå avawu ium reæ avawu, kao po sle di ci va tro me tnog ras prska vawa.Da kle, sve je to una pred briæqivo pre dviœeno iis pla ni ra no, a pe sniåka po ten ci ja to os tva ru je u stal nimi åes tim na le ti ma i mla ze vi ma po put pra ve uæare nevul kan ske la ve. Upra vo ta kve su To do ro viñeve reåeni ce,ãto je, mo ram pri zna ti, ne obiånost rav na po dvi gu ne sa mo za åetrde set treñu ili å etvrtu pe sniåku kwigu po re du objavqivawa.

Na sadræaj nom pla nu opet se mo ra mo vra ti ti reåima,jer su one wihov znaåaj i usud, bla go dat i pro klet stvo,åaro li ja i ma gi ja u prvo pri meñenom pla nu. Pe snikTo do ro viñ sve doåi da su reåi sim bol pos to jawa („Ãta jepamñewe.\ Boæe moj rav no duãni. Slo vo na pi sa no”),

166

sim bol boæan skog stva ra laåkog svoj stva („I na poået kubeãe reå” – pre uzi mao je bi blij ski ci tat pe snik u Pla vomve tru), sim bol æivo ta uopãte, sim bol åove ka na roåitope sni ka; sim bol sve ga („sve je je zik” – stih iz Pla vogve tra, i ne sa mo iz we). I u tim i u ta kvim pros to ri ma,vre me ni ma i reåima pe snik ne izbe ga va i ne skri va svo juza in te re so va nost za iden ti tet po je din ca, ko lek ti va,smi sla, i sve ga ono ga iznad i izvan to ga, ali u wego vomfo ku su je reå. Te ne åudi ãto po tvrdu znaåaju reåi, tre bareñi, pro na la zi mo u broj nim To do ro viñevim pe smama u kwizi Qubav nik ne po go de, kao ãto je i u poået ku pe sme Jezik:

... to je æar u na ma u naãem oku u naãoj krvisve tlost na ranxas ta izbi ja iz pus to lo vi na u oblikufo ton skog gej zi ra osva ja sve mir ra zvuåeni ne po miåan u taj nom do slu hu sa reåima hraniva tru na tom veñ uga slom sun cu a tvo ja misaopos ta je ni mawe ni viãe ne go zve zda na maãinausme re na ka ot kri vawu za bo ravqenih svetova

To do ro viñev pe sniåki svet jes te svet reåi i svetje zi ka. U wemu je reå i me ra sve ga, i gra niånik, i ra zlo mak, i kon trol nik, i so pot, i gej zir, i vul kan („Glas naã.Vo dos kok. Ne be sni.\ Veåno do ba sja ja”). U wego vompe sniåkom pros to ru reå je sve (inaåe omiqena reå uTo do ro viñevom Qubav ni ku ne po go de). Reå je i ras kov nik(„Gde je kquå.\ Za go net ke. Iz res ke reåi.\ Is toåen.”). Ali,reå je i ekvi va lent pe sni ka, pa i åove ka, ãto na go veãta vaveñ prva pe sma u kwizi („Iz us ta mi izbi ja. Æudnipla men”). I ne åudi nas pe sni ko va op se si ja („Go rak jeukus.\ Ilu zi je. Reåi sam venåao.\ S be zda ni com. Utrg mi.\ U srcu”). Pe snik ve ru je da se i on kao i wegov „riœobra di”pre dak i sve ti teq moæe bo ri ti pro tiv mraka:

... Noñ ula zi u tebe.Zgråena muwa. Na jeziku.Ja sam po laæaj nik. Iskrau ka me nu. Tek pro buœena.

Moñ reåi i wihov re zul tat je ne do kuåiv, åak i sako no ta ci ja ma is ko na i iden ti te ta („Dan mrtvih je zana ma”; „po peñemo se naj zad na\ pus tu uzvi si nu izne tika men i drva i zi da ti dom”). Izne naœuje i ne obiåna ipa te tiåna pe sni ko va za kle tva – „pe sme mi”, ãto sa mo

167

ilus tru je pe sni ko vo be zgra niåno ve ro vawe u reåi i wihovznaåaj ko ji poseduju.

Pe snik za hvaqujuñi reåima spo zna je i tra go veboæan sta va i sve tih ota ca, uz re fren sko po navqawepo me nu te psi ho do mi nan te („Åitam taj ne ide o gra me.\Ne ra zumqivo pi smo. Bo go va\ Izgubqenih. Sve je tu. Bu dni\ Mo re ka zi”; „Izmeœu nas i Bo ga. Ra na. Reå.\ I pe sma”;„Gla snik si ot kro vewa.\ Sveæa kap krvi. Na izgla dne lom\pa pi ru. Gro zni ca. Ko ja me saæiæe.\ Pod ka pom ne bes kom”).

Sto ga, pe snik sme lo i ne po sre dno pred stavqaåita oci ma ne sa mo se be, veñ åita vu svo ju pe sniåku bra ti ju.Pre svih, Vu ka Ka raxiña – re for ma to ra i tvor ca no vogje zi ka („Ras kov nik ti.\ Na je zi ku. U ru do ko pu.\ Da ro va nom.Åaro vi te pe sme”), za tim pe sni ke erup tiv ne reåi kao ãtosu Ras tko Pe tro viñ i Ra ka Dra inac („ Iznad\ ogwiãta.Plam sa. Reå i krik. To pi se\ qud sko me so”), ali ize ni tis tu i is traæivaåa je zi ka Poqanskog.

Meœutim, u ci klu su, sim bo liånog ime na – Izras po luñenog je zi ka pro go va ra ju reåi zla, reåi otro va,„anœeli smrti”, „pro kle ta pro roåan stva”, „gos po da rikrvi”. U wemu se po javquju so ve, muwe, zmi je, „pa kle neso do me”, „crni dru mo vi”, ugar ci, „is te ri vaåi zla”, pa ucii gu se ni ce. Tu su i mis tiåne na ja ve pa gan sko-no vo za ve tneapo ka lip se („U crnim kovåezi ma. Sa\ zas ta vom tro ro gom.Do la ze\ volãebni ci. Zla tnih ru ku.\ Gos po da ri krvi”).Moæda su sa mi To do ro viñevi sti ho vi u pe smi Is kopve ro dos toj ni sve do ci sve ta zla ko ji smo doæive li to kompro leña 1999. godine:

crno suncenad vi sitorom

s pro leñnim mirisimas vowem paqevinepo lom je unaokolomis te ri je krvina nebu

ogaw zelen divqe reåi silnikau srcu nam

beleg raspeti

noñ iãå ekujemosa tan sku svetkovinuis kop se pri bliæavaiz ploda

168

iz raselinane ma viãe gradinarahi jene su

na naãim tragovimamra zne reke

iz raj skog vrtagde je oko boæ ansko

Po se ban „be leg” i ove To do ro viñeve pe sniåke kwigejes te se man tiåka slo je vi tost, jer pe snik us pe va da vre me ipros tor pe sme pre tvo ri u uni ver zal ne ka te go ri je. Onipo pri ma ju ka rak ter tran svre me nos ti itran spros tor nos ti, ta ko da unu tar sa mo je dne pe sme weniak te ri su proãlo i da naãwe, an tiåko i pa gan sko, naãe istra no, i to svi sku pa uzglobqeni kao vrlo pri jemåiva,iako uzbur ka na pla nin ska re ka sa broj nim vo dos ko ci ma ivo do pa di ma. Na pri mer, u pe smi Labud:

U naãem te lu. Otrovi.Krvoæedna me seåina. Uzmi.Uzmi. Orah. Ar temidu.De mon sku va tru. Zapali.

Ipak, za rad do da tnog ot kri vawa broj nih znaå ewskihrav ni To do ro viñevog pe sniãtva nuæno je i po bro ja tine ke od, u kwizi uvrãte nih li ko va rav nih mi to vi ma isim bo li ma, kao ãto su Ram ze so vi ra tni ci, Po sej don,Ta les, Pi ta go ra, Ver gi li je, Lu ci fer, Pe gaz, Ve ne ra,Le onar do, Izi da, Ka va fi, Mo cart, ãto sve go vo ri o to medo kle sve se man tiåki ta la si mo gu do pre ti i pro dre ti, alii o wiho vom po miwanom um reæ avawu i ulanå avawu.

I na kra ju, opet zbog do pu ne i po da tni jeg tu maåewaTo do ro viñevog pe sniãtva, tre ba po kuãati da sede mis ti fi ku je i na slov wego ve naj no vi je pe sniåke kwigei to auto ro vim reåima iz kwige o ko joj je reå („zas ta jesle pi pu tnik TRA GA LAC za sve ti liãtem te laQUBAV NIK ne po go de...”), ãto joã je dnom de tek tu jesadræaj wego vih pe sa ma taåni je wiho vu åul nost (reåi,da kle, kao „sve ti liãte te la”), kao i pe sni ko vu, veñna glaãenu, privræ enost i po sveñ enost pe sniãtvu(„qubav nik ne po go de”), bez ob zi ra na ærtvu i is kuãewa,ko je je zik izis ku je i ko je pe snik zduãno i sa za vi dnomener gi jom pri hva ta i to dos to jan stve no, ãto, mo rampri zna ti, ni je uvek bi lo poãto va no pra vi lo u srpskojkwiæ evnosti.

169

OSMIÃQENA„STE GNU TOST STI HA”

Tawa Kra gu je viñ, Sta kle na tra va, iza bra ne i no ve pe sme, AGO RA, Zrewanin, 2009

Tawa Kra gu je viñ (r. 1946), veñ osve doåena kao izu ze tnai s ra zlo gom uvaæava na pe sni kiwa, ese jis tkiwa iure dni ca, tek na kon viãe od åeti ri de ce ni je od wenogpe sniåkog prven ca Vra tio se Vo loœa (1966) ko jim jezav re di la Bran ko vu na gra du, i na kon se dam na est pe sniåkih kwiga, objavquje prvi izbor uz pe tna est do sa dane o bjavqenih pe sa ma. Izbor je saåinio kwiæev nik Ne nadÃ apowa poãtu juñi hro no lo gi ju objavqivawa kwiga izbir ki sti ho va Tawe Kra gu je viñ, ho teñi „da u suæenompros to ru pre doåi sli ku lir skih po ves ti i znaåewa”pe sni ka „ko ji ne pre ki dno ra di na se bi stal no uveñava juñiunu traãwe gra ni ce, odno sno po gle de iz sa svim ra slo je nogunu traãweg bit ka”. A ãto se, pak, tiåe zas tupqenos tiizbor nik u svom po go vo ru na vo di da je prve pe sniåke kwige Tawe Kra gu je viñ (wih åeti ri: Vra tio se Vo loœa;Ne san iz 1973; Stud iz 1978; Sa mi ca iz 1986) „pred sta viosa uku pno tek dva na est pe sa ma” i to u za je dniåkom ci klu suRa ne pe sme, åime se, na veñ po znat i odo mañen naåin,na glaãava wego va hro no loãka da tost, ali se i ime nom ibro jem pe sa ma na zi re wiho vo (ne)oprav da no po tis ki vaweu dru gi plan. Na ime, broj zas tupqenih pe sa ma iz prveåeti ri pe sniåke kwige je, åak, „mawi od po je di naånihizbo ra iz ne ko li ko no vi jih zbir ki” kao ãto su: Go di ne,pe sma (2002); Pi smo na koæi (2002); Wu tnov dre meæ (2004); Æena od pe sme (2006); Pla vi sneg (2008), ma da su i kwige uovom meœupros to ru objavqene (Osme jak omåice – 1993;Duãa trna – 1995; Osme jak pod straæom – 1995;Auto prtret, sa kri lom – 1995 i Slo voåuvar i slo voåuvar ka– 1998) izdaãno zas tupqene. Ra zlog za ova kav izborÃ apowa objaãwava svo jom pret pos tav kom da ñe upra vo ove Kra gu je viñki ne naj no vi je kwige „u bu duñnos ti odreœiva tinaãu pred sta vu o wenom pe sniåkom svetu”.

„Oteæava juña” izbor ni ko va okol nost u na me ri dare ali zu je i re pre zen ta tiv nost i ko he ren tnostim pe ra tiv nog izbo ra kao no ve pe sniåke kwige TaweKra gu je viñ jes te, da kle, ta ãto je pe sni kiwa u svom opu su

170

„iz kwige u kwigu mewala pe sniåke re gis tre, bi lo dapro dubquje ne ku od svo jih pos to jeñih ma tri ca, bi lo dara di kal no mewa po zi ci ju vlas ti tog je ziåkog ire cep cij skog pro pi ti vawa sve ta”. Meœutim, da ne bu deza bu ne i pre ne go bliæe odre di mo po me nu te pe sni kiwineot klo ne na ni vou je zi ka, sadræaja i pos tup ka, tre ba reñi da oni ne sa mo da ni su to li ko vrto gla vi, muwevi ti,dras tiåno ra zliåiti i u izve snoj opre ci u odno su napret ho dne i po towe, veñ su stro go kon tro li sa ni, veãtopla ni ra ni i osmiãqava ni, po prin ci pu ko rak po ko rak,de taq po detaq.

Ãto se tiåe pe sniåkog pos tup ka Tawa Kra gu je viñ se napoået ku svog pe sniãtva opre de li la za igri ve, im pul siv ne i re to riåke mi ni ja tu re. Je ziåka re duk ci ja iz „ra nihpe sa ma” da la je kri tiåari ma za pra vo da je pro gla seizdan kom vaænog i sloæenog ma gis tral nog kra ka srpskepo ezi je oliåenog u pe vawu Nas ta si je viña, Po pe iMi o dra ga Pav lo viña. U na re dnim pe sniåkim kwiga maTawe Kra gu je viñ u wenoj la pi dar nos ti kao bi tno pe sniåko sred stvo oæivqava ju se stil ske fi gu re po navqawa ira zno li ke igre reåima, na roåito u Osmej ku omåice iOsmej ku pod straæom, ali ne i sa mo u wima. Pe sni kiwais pi tu je svoj je zik, da juñi pre dnost je zi ko tvor stvu. Ta kavpe sniåki obra zac ju je pri bliæio naãem tzv. zvuånomsim bo li zmu. Izu ze tak je kwiga Divqi bu le var, ko ja osimka rak te ris tiåne gla snos ti i igri vos ti pov re me no uveãto or ga ni zo va nim pe sma ma udomquje na ra tiv nost,na roåito u spo ri jim i duæim sti ho vi ma i pe sma ma, ko jise po se bno uåes ta li je javqaju u wenim sle deñim kwiga ma:Auto por tret, sa kri lom i Pej zaæi ne vidqivog, dokhro no loãki ukqeãte na izmeœu wih kwiga Slo voåuvar islo voåuvar ka sadræi u se bi i na ra tiv nost i igri vosteko no miånog iskaza.

Na ra tiv nost, odno sno åes ta i ti ha veãti na gradwe ipriåawa pe sme odli ku je i kwigu Go di ne, pe sme. Meœutim,pos to ji izve sna ra zli ka izmeœu ove dve gru pe pe sniåkih kwiga ko je su po se gle za ova kvim dis kur som, uz na po me nuda su ga vre me nom mewale i is pi ti va le. Na ime, tadis tin kci ja se ogle da u to me ãto je tok na re dnih kwigabi vao bræi, sa viãe dra ma turãkih i dra ma tiånihza o kre ta i pre o kre ta, sve åeãñe za um nih, zaå udnih ina dre al nih. Åak su i sti ho vi pre lomqeni i pre dvo je ni, ito ve li kim slo vi ma umes to in ter pun kcij skih ozna ka, kaoãto su taåke i za pe te. Ima mo ih pra vo doæive ti kaoskla dnu kom po zi ci onu mik stu ru pret ho dna dva vi da

171

pe sniåkog pos tup ka. I u kwizi Æena od pe sme se nas tavqasim bi oza na ra ci je i viãepo te zne igri vos ti reåi i sli ka.Za je dniåko kwiga ma Æena od pe sme i Go di ne, pe sme jes teupo tre ba zaå etnog sti ha kao se man tiåki krov ne i svo dneza da tos ti, is pod ko jih sle de igri vi i aso ci ja tiv nito ko vi, na roåito u Æeni od pe sme, o ko joj sam ra ni jepiãuñi izdvo jio uti sak da veñina pe sa ma poåiwe sti hom,dis ti hom ili krat kom stro fom ko ja po se du je svo dnu iliizvo riãnu fun kci ju. Po ne kad to svoj stvo pre uzi ma i samna slov pe sme. Taj poåetni stih za pra vo odreœuje i am bi jent odno sno pros tor i reœe vre me pe sme. Iz wega svi sti ho vikreñu. On je svo jev rstan za je dniåki ime ni teq ilisadræalac åita ve pe sme. Znaåi, na kon „sle me na pe sme” uvi du na slo va ili poå etnog sti ha, niæu se brzisti ho vi-sli ke. Krat ki i sve de ni, obiåno. U sve ga ne ko li ko reåi, ali, efek tni i upeå atqivi, i no señi u na ruåjuemo ci je, señawa i pro miãqawa. Vaæno je, na ovom mes tu,pa ra fra zi ra ti i/ili ci ti ra ti za paæawa Iva na V. La liña, da se i ra ni je uoåena (od Muãke srme, mi slim) „sve de nost i sve sna ste gnu tost sti ha” Tawe Kra gu je viñ, åes to um reæavasa „ra zbo ko re nim bo gat stvom sli ka” ko je su u stal nompo kre tu. Na taj naåin, svo dni stih bi va „ka le idos kop ski”stoæer pe sme, is pod i oko ko ga se saæima i zguãwava biñe pe sme, pre ras ta juñi u „pros tor smi sle nih aso ci ja ci ja ãtoga sa me sli ke otva ra ju”. Tvo reñi ta ko po viãenustva ra laåku ten zi ju i ne op ho dnu tem pe ra tu ru ka zi vawa,ali i po sle diåni i oåeki va ni ima gi na tiv ni svet po ezi jeTawe Kra gu je viñ. Ne obiåno je i to, ka ko pe sni kiwa us pe vada vrlo ja sne reåi, wiho vim obrtom i no vimneoåeki va nim se man tiåkim ras po re dom, pre for mu liãe us izve snim na po rom ra zumqiv i na dre al ni tekst, åijapo en ta po se du je atri but svrhe i oprav dawa. Ci klus No vepe sme (wih pe tna est) gle, åuda, odli ku ju re duk ci ja,igri vost i muwevi te na dre al ne sli ke („Ako sus ti gnemtra jekt od sre bra./ Je dro me ta fo re na puåini.// Je ziåak.Je zik. Qubav dva ko pna.”), ãto na vo di na zakquåak da se neza tva ra krug ne go se rav ni pe sniåke spi ra le pov re me no, uprkos wiho vim ve li kim udaqavawima (vre men skim presve ga), do vo de u vrlo bli zak kon takt, aso ci ja tiv no liåeñije dan na dru gi, ne za visno od mesta i datuma.

I ka da je reå o pe sniåkom je zi ku oåigle dno je dape sni kiwa upor no zadræava odreœene svo je kquåne ido mi nan tne ter mi ne (me sec, tra va, ruæa, pra zni na, ra na,kap, san, åuvar ka, srma, zemqa, vo da (uglav nom krat kihmol skih reåi), od ko jih veñina sadræi u se bi i mi to loãke

172

i baj ko li ke na no se, po go to vo ar ha i zmi (iako ra zuœeni),ali i obo gañuje psi ho do mi nan ta ma da naãweg sve ta,po se bno u svo je dve naj no vi je kwige. Na pri mer, uoåqiva jeuåes ta la upo tre ba ter mi na, åeãñe, iz do me na mo der nete hniåke re vo lu ci je („boåice sa izo to pi ma, jo ni zo va nemi sli, la ser ska me seåina, vak ci na, lo ga ri tam, pro vaj der,saj ber, so ftver, fleãbek, sen zo ri, di gi tal na fas ci na ci ja, mi kro film, vi deo-za pis zaãti tni fil te ri, in te gra li,elek tron ske maåete”), a reœe iz na vi ka mer kan til nogdruãtva („blin di ra na vo zi la, uliåni ban ko ma ti,art-ka fe, re cep ti, kre di tna ra ta, po res ka pretwa,åetvo ro tak tni ga lop, sve tleña re kla ma, kris tal sva rov ski, par fem, fi li gra ni, ni tro lin gval”), ali i neoåeki va nira ri te ti sa fik tiv nih pu teães tvi ja („iglo, su mo rvaåi,pin gvi ni, åun, le pe za, rikãa”), ko ji ma svi ma sku pape sni kiwa oprav da no pruæa utoåiãte i da je le gi ti mi tet.Ma da ih izbor nik Ã apowa ni je uv rstio sra zmer nowiho voj znaåaj noj zas tupqenos ti u no vi jimKra gu je viñki nim pe sniåkim kwiga ma. Poãto ih u „no vimpe sma ma” i ne ma baã ta ko uåes ta lo, moæemo pri hva ti tita kvu odlu ku, ima juñi u vi du na znaåenu ide ju-vo diqu uoda bi ru onih pe sa ma, za ko je Ã apowa ve ru je ipret pos tavqa da ñe bi ti u sa gla sju sa naãim bu duñimpred sta va ma o pe sniåkom sve tu Tawe Kra gujeviñ.

Je dna od odli ka Kra gu je viñki ne po ezi je, ko ja zav reœujepo hva lu, jes te sli ko vi tost od wenih prvih pe sa ma pa donaj no vi jih. Sli ka je moñ wenog sti ha. Sli ka je wenpe sniåki je zik. Pov re me no mewa ka rak ter i odeædu, ali jesve pri su tna i pre po znatqiva. Ona je us peãan tran sferse man tiåkog na no sa u pe smi. Ona je u stawu da spa ja i oneras ce pe u pe smi za ko je se to ne bi oåeki va lo i ko ji sutre nu tak pre to ga izgle da li nes po ji vi i ne pre mos ti vi.Za to, ako da mo ãan su Tawi Kra gu je viñ da ona obja sni iwen pos tu pak i wenu pe smu i wen sadræaj on da su to, napri mer, sle deñi sti ho vi: „ume tnost tre nut ka” odno snojoã ubedqivi je – „fres ka tre nutka”.

Za pra vo, joã od prvih pe sniåkih kwiga TaweKra gu je viñ oåigle dno je da se kao stoæer wenog sti hana meñe za pi ta nost nad lir skim su bjek tom i nad reåimakao ekvi va len ti ma pe sniåkog biña, nad sud bi nomstva ra la ca, nad wiho vim (ne)moñima, nad pu ko ti na maizmeœu æeqa i mo guñnos ti, nad kquånim pi tawempos to jawa slo bo de izbo ra. Ali, lir ski su bjekt i wegovstih ni su izo lo va ni od druãtve ne (ne)po go de, veñ ak tiv no de le pros tor, vre me i smi sao ta kvog-ka kvog æivo ta, ãto

173

go vo ri ko li ki je te mat ski i se man tiåki ras ponpe sniãtva pred na ma, po go to vo ka da se uzmu u ob zir ipe sni kiwine ek skur zi je „me ri di di ja ni ma iupo re dni ci ma” van do suœenog joj pros to ra, pa i vre me na iu druãtvu sa broj nim pe sni ci ma (Kiã, Po pa, Mi o dragPav lo viñ, Alek san dar Ris to viñ, Raãa Li va da, Ivan V.La liñ, Pav le Ugri nov, Ãklov ski, Lundkvist).

Da kle, i po kre taå sti ho va i wihov sadræaj jes tepe sniåko biñe, sa svim svo jim svoj stvi ma, moñima,pi tawima i sno vi ma ko ji se ne is puwava ju uvek. Saerup ci jom emo ci ja („Oseñam blis kost pre ma tom åove ku/ko ji pri sno i po u zda no zna/ ono ãto ni je dna mo ja reå/ joãni je uzne la s te ra zi ja”), ali i sa nes hvatqivim i teãkopo dnoã qivim ha osom. U tom su kon tek stu uåes ta lepe sni kiwine me di ta ci je o fun kci ji reåi, kao i wihov odnos pre ma sadræini kao dru gom iliza je dniåkim-je dnom. Kao i reåi, i pe sniåko biñe izis ku jesvo ju re ali zo va nost. Ono ni je ne dos tu pno i poãto-po to usamqeno. Ono je nis kog pra ga na draæaja i po sle diånoizdaãno otvo re no za kon takt („Je dan åovek u me ni/ odlaæe moj pri bor za pi sawe/ odlaæe mo je oåi”). Ali, eg zis ti rapi tawe da li je je dno sa mo se bi do voqno. Da li je dvo jeza pra vo je dno („Uis ti nu/ tek to dvo je po tre bno je/ nebi smo li/ za ne pun tren// bi li je dno”). Da li je je dnomsuœeno da bu de dvo je ili je to sa mo naãa za blu da („Bu dim se je dna// spo je na/ u dva å vrsta slo ga/ svog ime na// Kao da ni jebi lo/ ve ja vi ce”). Ra zliåiti su i obli ci i vi do vi togdvoj stva u je dnom („Sta nu je mo u me ni/ mo ja tu ga i ja./ Uoåima mi tu ga/ åes to naœe pro zo re/ i gle da u svet ... Alitu ga neñe da se igra,/ ona hoñe kroz pro zo re/ da gle da usvet”). Ta kav za kon udva jawa i spa jawa, na po miwepe sni kiwa, vaæi i u pri ro di, meœu neæivim sve tom, åak i veånim ele men ti ma („Ka men uz ka men/ ve zu je me seåina”).

Po se bno je pi tawe da li pe sni kiwa, da nas i u svo joj zbiqi, kao i svi mi, moæe „po bos ti meœaã” i odre di tisvo ju so hu (kao ãto to u svo joj po ezi ji us pe va) ili nam sestal no izmiåe åvo riãte i sre diãte naãeg bi ti sawa.De li miåno i zbog to ga ãto je sa daãwi po je di nac (ni jeoprav da no iako je pri sil no i iznuœeno), udvo jen ira zdvo jen, o åemu sve doåe weni sle deñi sti ho vi: „Kao daBiñe i Ne biñe/ iona ko ne ra tu ju/ ile gal no. Pod mo jim/ime nom”; „Po svu da sam/ Nig de I ni ko”.

Na osno vu po nov nog upo zna vawa sa pe sniãtvom TaweKra gu je viñ (ovog pri go dom su mar no), oåito je dape sni kiwa veãto i upor no pri be ga va kon tras tu kao

174

je dnom od osnov nih pe sniåkih pos tu pa ka, ali i kaope sniåkim sred stvom ko je je pa ra di gma nas da nas.Meœutim, pe sni kiwa ne pro dubquje „bra zgo ti ne” svogkon tras ta, ne udaquje oba le, ne po ten ci ra opreånost, jerzna za Fu en te so vu „pu ko ti nu” odno sno „bra zgo ti nu bo jeur li ka” kroz ko ju „teåe ne i zbeæno ra zdva jawe reåi istva ri”. U pe smi Kap (mi sli se na „mleånu kap”)pro na la zi mo stro fu ko ja po put pra vog pe sni kiwinogma ni fes ta, iako je po vod bi za ran, po jaãwava ovajpre o braæeni se man tiåki pros tor ko jim se Kra gu je viñkinstih i inaåe bavi:

Ko me je namewenãñuñuren vekzaået izmeœu ne vidqivena pu kle usni ne borei ho ri zon ta nad ko jim pucaãumor no mo re reåi

Sto ga pe sniåki glas Tawe Kra gu je viñ tra jeli ni jom-gra ni com iznad ras ce pa i ras po na izmeœu„ot ku ca ja sve tlos ti i mra ka”, izmeœu „Biña i Ne biña”,izmeœu „niåeg i neåeg”, izmeœu „jes te i ni je”, izmeœu „ovogi onog trep ta ja”, izmeœu ovos tra nog i onos tra nog, izmeœu„onog ãto be jah i onog ãto je sam”, ali tra je i u dvoj stvu iudva jawu po lo va ko ji to i je su i ni su („Tu sam da ne bihbi la naœena./ Da pe vam a da to ne bu dem ja”; „dok si sene po miåan/ okre tao/ za onim/ ãto si veñ dav no/ podhla dnim ãiba ma/ po vi jen ne pro zi ran/ iz te be izmeãten/opros tio”).

175

„BES PO RE DAK”KAO NAÃA PA RA DI GMA

Ste van Ton tiñ, Sve to i pro kle to,Ma ti ca srpska, No vi Sad, 2009.

U ra ni jim kwiga ma pe sni ka Ste va na Ton tiña (r. 1946)mo gle su se izdvo ji ti kquåne te mat ske pre oku pa ci je iop se si je. Na ime, pe snik je veñ u svom prven cu odre dio„dra gu pra zni nu” kao ni hi lis tiåki sim bol tre nu tnogåove ko vog bi tisawa:

... dra ga praznino. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Po mi slio sam da se odma raã!Ni go vo ra: ra diã i na roåitim sjajemot kri vaã mi me ne samog.

Moæemo uoåiti i iro niåne, sa ti riåne i crno hu mor ne sti ho ve-mi sli: „Ja sa da vi dim ka ko je div na ova za je dni casa pra zni nom”, „Umi ru svi u ko ji ma pra zni na po put mo jeni je obi ta va la”.

U sle deñim kwiga ma, osim okruæewa ko je pred stavqaopãti „bes po re dak”, pe snik Ton tiñ pe va odno snoprev re dnu je sve oko wega, poåev od eg zis ten ci jal ne tes ko be i is kuãewa osa me, bo les ti na ci ona i pros to ra ko ji mape snik pri pa da, taj ni i bo lo va åla no va wego ve uæe i ãire po ro di ce, du hov nos ti u naãim (ne)ver nim uslo vi ma, neliãava juñi se, ni je dnog tre nut ka ne za vi sno od te me ko jomse ba vi, svog kri tiåkog, alu ziv nog, åak i sar kas tiånogsta va, pa i ne ret ko an ti pe sniåkog pos tup ka, pre bo ga togis kus tvom i re flek si jom. Meœutim, ka ko je pri me tioSlav ko Gor diñ, åes to „iz mo tiv ski an ti po et skih po bu da,nas tao je veñin ski broj him niåno-gro tes knih pe sa ma ...ko je zdruæuju bla gost i stra vu, na iv ni ton pra po ezi je iho ti miånu ãokan tnost ne kih vi do va avan gar dis tiåkebru tal ne po ezi je”.

No, ka da je reå o Ton tiñevom pe sniåkom pos tup ku,poæeqno je ci ti ra ti No vi cu Pet ko viña ko ji je uoåio daSte van Ton tiñ izgraœuje svo ju pe smu ta ko ãto ra za raobli ke tra di ci onal ne li ri ke. „Ti me se za is ta ot kri va juno ve mo guñnos ti pe vawa, us pos tavqaju se no vi odno si u

176

sis te mu po et skih kon ven ci ja. Sa mim tim je nuænapro me na i u unu tarwoj, du bin skoj struk tu ri po ezi je”.Ra ni jem Ton tiñevom pe sniãtvu bi la je po tre bna joã veña,teæa i te meqni ja qud ska dra ma od one ko ju je on do ta dapo zna vao i preæivqavao. Za pra vo, tek pret pos tav ka ina ja va apo ka lip se, tek po ezi ja pi sa na iz pa kla, tekpe sniåke reåi ko je kruæe iznad „æivih ra na” ko je strah ismrt os tavqaju u æivo tu kao svo jev rsni i ne i zbri si vioæiqak, svo jim sadræajem je pro dor no i ne pa te tiånodo pu ni la Ton tiñevu su bver ziv nu struk tu ru pe sa ma. Tre bana gla si ti da, iako je pe snik Ton tiñ i pre Sa ra jev skogru ko pi sa (1993) po tvrdio da je pra vi pe snik u pra vomsmi slu te sin ta gme, tek od we je usa glaãenahim niåno-gro tes kna struk tu ra sa za vi dnom spe ci fiånomteæinom Ton tiñevih po ru ka i promisli.

Kwiæev ni kri tiåar Mi haj lo Pan tiñ je piãuñi oTon tiñevim „sa ra jev skim ru ko pi si ma” na gla sio ka ko„ne ki viãi sti caj okol nos ti odno sno ne ka na dis to rij skavoqa bi ra i po zi va pe sni ka da je izre kne” i to pe sni ka sa„izoãtre nim slu hom osluãki vaåa je zi ka” i åove ko vogusu da, spo so bnih da u tom je zi ku i pro naœu pro roåkesklo po ve i sa gla sja, ka kav je to pri mer sa pe sni komSte va nom Ton tiñem. Za to su u wegov pe sniåki tekst„ba nu le” izraæaj ne sli ke uæasa, niãta vi la i pretweiãåeznuña po je din ca u hla dnoj bli zi ni smrti, kao i„pri zo ri ko je ne moæe za mi sli ti ni je dna po et skaima gi na ci ja, veñ ih do no si sam æivot”, ma da ih åita oci itu maåi oslovqava ju plo do vi ma pe sniåke uobraziqe.

Pe snik se, da kle, javqa iz „mjes ta ne i zbeæne po gi bi je”,„iz gra da u srcu pa kla”, u ko jem „se krv puãta dosam rlos ti, do be zna ni”, u ko jem „se me so ri je i crni duhpi je”, u ko jem se „gi ne od ra dos ti i hropñe od sreñe”. Ni jeteãko pret pos ta vi ti sta tus pe sni ka, usamqenog iza toåenog, u okruæewu is puwenom zlom, hla dnoñom,mra kom i be zna dom: „ja sje dim sad u ñeli ji ro ba ikaæweni ka,\ si lom za mo naãen”. Svo je sta niãte pe snikdo puwava daqim kon tras ti ma („U plit koj Ev ro pi, udu bo koj Azi ji,\ az je sam, az ni sam,\ bez plo do va quba vi, bezsve tih da ro va”). Osim oåigle dne i zas traãujuñe æivo tneugroæenos ti po je din ca („U kraqev stvu stra ha\ obo ren, ipos tiœen,\ ja – te ore ma ... avet ãto mje seåar ski ga zi”),pe snik se pro ti vi neoåeki va nom pre o braæaju åove ka („Jeråov jek je krik,\ i zvjer ski mu glas”) i wego vojani ma li za ci ji, uruãavawu svih sis te ma (ne)vre dnos ti(„Æes to ki anœeli sro jiñe se\ na ti hi sta na ra lik” i

177

„Do gaœaji, ta ko ri jet ki, ima ju stra ho vit znaåaj,\ izrawajuiz du bi ne po put udar ca u ar ka du”), kao i pre do señawublis ke apo ka lip se. Pe snik nas to ji, i u ta kvimokol nos ti ma, da saåuva ili od bra ni osnov na obe leæjaåove ka, ko ji „ne pris ta je da ga odreœuju ni mawom ni veñom me rom ne go ãto on jes te: åovek, sam, sa ime nom i sa moje dnim, ne po novqivim æivo tom u ha osu ra ta” (Ja smi naLu kiñ). U alu ziv no-iro niånoj pe smi Æivo tiwa od zla ta,na lik Po pi nim pe sma ma po sadræaju, pe snik Ton tiñilus tru je svo jev rsnu za blu du, pri mewivu na broj nese gmen te i sfe re, åak i na sve nas bli zu ili da le ko odpe sni ko vog „pa kla”. Ãta viãe, sas toj ci tog kul ta iliido la-stoæera su se izro di li u svo je su pro tnos ti, iakone pri meñene odmah, pa je i Ton tiñeva „æivo tiwa odzla ta” us tva ri „sve ti ca poæudni ca” i „ne be sna krvni ca”,kao pa ra di gma pe sni ko vog vre me na i pros to ra.Ilus tro van je i pe sni kov stih: „Ni kad, ni kad ovo li kimrak\ na to va ren na qude”.

Pe sni ku Ton tiñu bi le su do voqne i sa mo dve pe sme dadoåara ra tne stra ho te. To su pe sme sim bo liånih na slo vaSli ke i Gro za. Prva nam pe sma nu di ek spre siv ne ra tnestrahote:

Oåi is koåile u praãinu.Ras co pa na lo bawa na ras co pa noj kaldrmi.Ru ke i no ge leæe una oko lo, sa me se bi dovoqne,ne za vi sne, od sjeåene od bivãeg je din stve nog biñako je se ma zi lo ime nom „åov jek”.Crve na krvna zrnca ra zdvo je na od bijelih.Ure dno sloæene mi sli u mo zgu graœani na ra sule sepo ploåni ku bo je åelika.Ko ma di koæe leprãaju kao zas tavice.

Meœutim, u is toj pe smi, oåitu je mo da uprkosstvar nos ti tes ko be, os ku di ce i pus toãewa, pos to je izna ci sa oseñawa sa pri pa dni ci ma dru gih na ro da, kao iod sus tva mræwe, na roåito meœuna ci onal ne unu taris to ime nih sukoba:

Mo dre se srbi u potoku.Po ze leweli hrva ti na spræenom pro planku.Crni se usi re na krv mu sli ma na u uåioni ci osnov ne

ãkole.

178

Tro del na pe sma Gro za pri pa da na bra ja liåkim for ma ma u ko joj se reåi „ra zlu pa na”, „smrska na” i „us pla hi re na”po navqaju, sva ka u svom se gmen tu pe sme, po dva pu ta uis tom sti hu. Na pri mer, prvi deo pe sme poåiwe sle deñimsti hom: „Ra zlu pa ne uli ce. Ra zlu pa ni ko ra ci”, dru gi deoza poåiwe ova ko: „Smrska na lo bawa na smrska noj kiåmi”, aprvi stih treñeg de la je „Us pla hi re ne zvi je ri uus pla hi re nim sklo niãti ma” i ta ko redom.

Da bi ve ro dos toj no na ri so vao po loæaj po ten ci jal nihi ko la te ral nih ærta va i vre me na u ko jem se za teåenipe snik pri se tio sredwove kov nog taåni je hi lan dar skogbol nog is kus tva ko je je Su rep oæivo tvo rio i ko ji gla si:„vre me kad su æivi za vi de li mrtvi ma”, ãto uoåava mo uPi smu Vas ku Po pi u ko jem kwiæev ni pod tekst åine upra voPo pi ni sti ho vi („Ka ko je do bro ãto si um ro, ne um rli ...Ov dje se ne ro je påele, ra do snim na pje vom ne po je,\ ov dje jenoæ pro pje vao, pri ja teq na ro da, mio po bra tim ... Kuñi seni ko ne vraña viãe, ni mla diñ ni las ta,\ tek san dukza peåañen: poqubac åelom da pri mi ... Ne sno sno je bi tiov dje a ne bi ti po gubqen\ s onim ãto mu, na tvo je oåi,zla tnu uzimqu gla vu”).

Ne obiåna je i iro niåna pe sma ja snog ime na Ev ro pa,da nas i odu vi jek, ko ju je ini ci ra lo li ce mer je moñni ka ko jiis tov re me no i obeñava ju ev rop sku bu duñnost za rañenimna ro di ma (pa i srpskom) ali i wego ve pri pa dni ke(na roåito srpskog na ci ona) oslovqava ju „ubi ca ma ivar va ri ma”, „niãti teqima i gro ba ri ma”,„po lu zvi je ri ma”, „hor da ma”:

A duh Ev ro pe tajni, stva ra laåki, ve liåaj ni? E pa, ne sjediskrãte nih ru ku! Taj stva ra!Iz vje kov nog ãqama, ja da i gadaev rop skih naroda,iz je ze i gro ze ev rop ske is torije,taj ne umor no pre raœuje, maj stor ski des ti liãe,po ezi ju, fi lo zo fi ju i dru ge ne po trebne,åis te stvari,ko je su, puãeñi se s ev rop skog œubriãta,za lu di le i dru ge kra je ve planete.

I kwiga Bla go slov izgnan stva (2001) za poåiwe saizraæaj nim pej zaæima ra tnih stra dawa i is kuãewa(„Sjak ti se noæ zav je ta u pla ve ti,\ zemqom ga ca avet doave ti”), kao i pre do señawima na kna dnih ra sa pa biña

179

po je di naåno („U ni je moj tiãini so be\ u tvo me se ti je lu\ni je mi kri ci le gu.\\ Pro bi ju li se iz za tvo ra,\ u zi do ve seza ri va ju,\ æes to ko u pla fon tu ku.\\ Kad su naj jaåi tre su\kre vet sa tvo jim ti je lom,\ lu pa ju pro zor ska sta kla,\sa mo tnog ãetaåa pre pa da ju.\\ Ka da na po kon zas piã,\gro zdo vi ni je mih kri ko va\ vi se nad to bom u mra ku\ po putsli je pih miãeva”).

Doæivqaj tra giånog usu da pe sni ko vog za viåaja izEle gi je za pre kla nog pjev ca åiji je mo to pe sma Boæja ru ka usve tu je ne sa mo ubedqiv i ade kva tan („Pred sta va ‘Smaksvi je ta’ igra se utro je\ u ovom Va vi lo nu, åiji je zi ci\ uje dnoj se åor bi ku va ju i liæu\ i naj mawe se Bo ga bo je”), veñma ni fes tu je i odnos izgubqene i oåaj ne je din ke pre maBo gu, ãto se na roåito nas tavqa u na slov noj pe smi Anœeomi ba nu kroz reãetke:

Anœeo mi ba nu kroz reãetkei reåe (svje tlost po me ni linu):To ãto si spo znao mu ke pakla,proãao kroz strah, ãibe i met ke – pri mi ko dar, mi lost i sudbinu: sa ma te Boæija ru ka takla.

Naj zad si zreo: æivo si niãta,oslo boœen æeqa, åul nih stega,oslo boœen bliæwih i ogwiãta,gro zne ma gi je ro dnog brijega.

Pe snik je uve ren da se åovek moæe sklo ni ti od bli zi ne ha osa i smrti, ali i da se is tov re me no udaqava od svogiden ti te ta, od svog mes ta spo koj stva, od svog pos to jawa,ãto je pre toåeno u, iako pov re me no, pa te tiåne ali iuverqive sli ke i pri zo re pro gna ni ka, izgna ni ka ili ka koveñ bi lo. Pe snik je, na pus tivãi „i rod i grad”, pos tao„kraq pus tiwe” za toåen u „ne pro boj nom car stvu sa moñe”,ko ji „is paãta u srcu pus tiwe, zav je to van ne bu i smrti”,ãto sve objaãwava ko li ko je sam na slov kwige Bla go slovizgnan stva iro niåan. Je di nu za pra vo, ra dost, gle åuda,do no si si novqev „mi nut gla sa s be o grad skog noñnogte le fo na”, ãto je do voqno da „ber lin ski pro zo ri si nu” a„sav æivot åist ko su za,\ sud bi nom gna nih oba sjan”.

Ova kav i sliåni pri su tni pri me ri uka zu ju na je dnu odka rak te ris ti ka Ton tiñevog pe sniãtva. Na ime, iako jewego va po ezi ja ute meqena u sop stve nom is kus tvu bo la,goråine, ne moñi i be znaœa, „ona os tavqa vrlo ma lo

180

pros to ra za neãto ãto bi ima lo izves tan ka tar ziåan iliis ku pi teqski kva li tet”, jer „pe snik po se du je re dak dar dane pa tvo re nom, van re dnom pe sniåkom re to ri kom iza vi dnim ste pe nom ima gi na tiv nos ti ipak po sve doåi iune se traåak smi sle nos ti i di vi ni za ci je u to iãåaãenovre me” (A. Beãiñ).

Po me nu ti sti ho vi iz pe sme Bla go slov izgnan stvataåni je taj ma gij ski „mi nut gla sa s be o grad skog noñnogte le fo na” svo jom okre nu toãñu ka ma lim stva ri ma ko jeima ju ve li ki znaåaj i do da tnu ubeœenost u osmiãqenost,åes to za ne ma re nu i za magqenu. Za pra vo, ne tom po miwanape sni ko va za gle da nost u ono po je di naåno i liåno,wego vom pra vom mes tu u vre dno snom sis te mu, suãti na mako je su u wima na ta loæene, is tov re me no su i pra va spo nasa pe sma ma u kwizi Sve to i pro kleto.

I u tuœini pe snik Ton tiñ uoåava da su zlo i mraksvu da pri su tni, mawe ili viãe, i da od wih po je di nacuopãte ne moæe po beñi („Zrak je mi ri sao na nov zloåin”). Pe snik, pret pos tavqivo je, pre po zna je ãta dru go do, wemublis ku, bol po sle smrti ukuñana („Ja sam iz smrti po bje gao–\ Pa sad vaqa da joj kliåem”). Iako pe snik i u tuœiniuoåava ma sov ne gro bni ce „na to-stra tiãta” u ovoj kwizipra vi ot klon od ko lek tiv ne smrti i doåara va smrtpo je din ca, ne na sil nu i ne pri ro dnu, sa niãta mawe patwei oæiqaka u skrha nom qud skom biñu.

Pe snik uoåava sve to ve po deqenih i na dru gimko or di na ta ma izvan wego vog za viåaja, åak i na sve timmes ti ma („Gos ti smo se sti hom, sta rim vi nom,\ Zi domplaåa, u Je ru sa li ma oba”), ãto je, meœutim, na po miwepe snik, baã oso be no za taj pros tor, uko li ko se sa mopri se ti mo is to ri je („U Je ru sa li mu, u ze maqsko me,\ko raåam uzbuœen a sav lo man – \ obreh se ov dje gnan,be zdo man,\ Al’ ko je ikad svoj na svo me”). Tra giånois kus tvo je omo guñilo pe sni ku da iz dru gog ugla po sma trawiho vu mræwu i uza lu dnost, da ih kom pa ri ra ne sa mo saonim iz naãeg vre me na i prostora.

Izmeãten iz bal kan skog pa kla pe snik Ton tiñdo puwuje svoj ra ni je za poået odnos pre ma si la ma ko jeusme ra va ju naãa tra jawa i utiåu na to ko ve naãegze maqskog pos to jawa. Dok u pe smi Hva la Ti, Gos po depe snik se iro niåno i crno hu mor no odno si i apo kri fnode kla riãe:

Hva la Ti, Gos po de, ãto me oslijepi(i tu si os tao jak)

181

jer ãta bih ja o sve mu znaobez ovog po gle da s dru ge strane(iza za uvi jek spuãte nih tre pavica)iz svo ga u svjet ski mrak?

Mi slio bih da æivim meœu svojtom,moæda i sa mim anœelima,da raj skim se baãta ma ãetam,a ova ko znamna åemu sam.

Hva la Ti ãto najzad miotvo ri oåipri je no ãto Ti duãu predam.

u pe smi Bog u Vla se ni ci ilus tru je ve ro dos toj nu sli ku„dru ge stra ne” odno sno na glaãava sim bol ne dovrãenos tii ne dos toj nos ti da ro va te pro zi va ne i kri ti ko va ne moñi:

TEÃKO BO GU SA NAMAKA KVI SMO

U pov rat ku obiånim i æivo tnim stva ri ma i po ja va mape snik je is pi sao i po emu Po hva la quba vi, sve doåeñi da jequbav sa mo je dna od moñnih epi fa nij skih pred sta va ko ja„i nev jer ni ka vraña vje ri” odno sno i æivo tu i voqi zaæivot ka kav god da je, jer u sva kom ima (ne)do voqnora zlo ga i za za do voqstvo, ãto ilus tru je po red pod señawana tre nut ke po jav nos ti nad stvar nih moñi, kao i naenor mne sim bo liåke po ten ci ja le sva ko dnev nog, uz, ka kotvrdi veñ ci ti ra ni kwiæev ni kri tiåar Alen Beãiñ, iåul nu pu noñu i suãt liånosti.

182

SO NE TI IZ PR(A)VOG,A NE DRU GOG SVETA

Slo bo dan Zu ba no viñ, So ne ti sa se la, Za vod zauxbe ni ke, Be o grad, 2009

Sam na slov naj no vi je kwige sti ho va pe sni kaSlo bo da na Zu ba no viña (r. 1947) je pra vo izne naœewe. Nezbog na javqene pe sniåke for me, jer su so ne ti, i uopãteve za ni stih, i ra ni je znaåaj no odreœiva li Zu ba no viñevostva ra laãtvo. Ono ãto je po se bno zaåudi lo Zu ba no viñeveåita oce i tu maåe jes te, iz sa mog na slo va kwige, na ja va se lakao mo guñeg pe sniåkog pros to ra, poãto se wego vodo sa daãwe pe sniãtvo odva ja lo i pre po zna va lo kaopa ra di gma ur ba ne po ezi je. I to sa mo svoj na i ne obiånoupor na, us pe va juñi ne sa mo da odra zi naã za je dniåki buntpre ma tre nu tnom, veñ i da saåuva pe sniåki je zik i une pe sniåkom ambijentu.

Vaæno je na gla si ti da struk tu ru kwige So ne ti sa se laza pra vo åine tri kwige u kwizi: Doœosmo ne ka da, Reå mi jeizma kla i Po pa da le æute kruãke. Vaæno je pri me ti ti dasva ka od tri kwige sadræi po åeti ri ci klu sa unu tar ko jihras po red i broj pe sa ma na li ku je na for mu so ne ta ko ji jeupra vo zas tupqen u po me nu toj od tri kwige. Na pri mer, u prvoj (Doœosmo ne ka da) i treñoj kwizi (Po pa da le æutekruãke) u Zu ba no viñevim „so ne ti ma sa se la” prva dvaci klu sa bro je po åeti ri pe sme a treñi i å etvrti ci klus po tri pe sme (ãto znaåi „pe trar kis tiåka” struk tu ra so ne ta4+4+3+3), dok u dru goj kwizi (Reå mi je izma kla) ras po redpe sa ma po ci klu si ma je na lik na „ãek spi rov ski” so net uwima – 4+4+4+2. Na ime, kad se, na sa mom kra ju kwige,po gle da „sadræaj so ne ta sa se la” (ako izu zme mo na slo veci klu sa i ce li na) na slo vi pe sa ma po svom izgle du åineza pra vo tri so ne ta: prvi – 4+4+3+3, dru gi – 4+4+4+2 itreñi – 4+4+3+3. (Vaæno je na po me nu ti da broj vo ka la uso ne ti ma slo bo dno va ri ra od sti ha do sti ha). Za tim,Zu ba no viñevi So ne ti sa se la sadræe i uvo dni – Tri da nana se lu i zakquåni so net – Trak tat treñeg do ba, iz åega semoæe na zre ti upo zo rewe o pre ci znoj i pla ni ra nojin te gral noj or ga ni za ci ji åita ve kwige, ali i even tu al noizvo riãte (treñe do ba) pe sni ko vog do bro voqnog izgo naiz ne pri ja teqskog i ne pri hvatqivog mu grad skog

183

am bi jen ta („Ve triñ vrsta lis to ve no vi na,\\ pet-am ba laæui ke se duæ pru ge”) i „ru so ov skog” pov rat ka pri ro di,rav noj sim bo lu su pro tnog po la, su pro tnog li ca – taåni jenaãe za je dniåke prvo li kos ti, ali i pov ra tak „maj cipri ro di”, svu da pri su tnoj i uoå qivoj oko nas. Da li toznaåi i pov ra tak pe sni ku (åitaj – se bi), za timza je dniåkim nam ko re ni ma i izvo ri ma, proãlos ti, ali ibu duñnos ti, pre svega, pretpostavqam.

Moæda se od go vor na ovo pi tawe moæe pro nañi upo jaãwewu za miãqene ar hi tek tu re „so ne ta sa se la”?

Prvu kwigu u kwizi Doœosmo ne ka da åine pe sme po putek fra ziånih „pre no sa” doæ ivqaja i izgle da ru ral nog miqea, o åijoj ne po sre dnos ti do voqno ilus tru ju i sa mina slo vi po je di nih pe sa ma kao ãto su: Srem ski go blen, Podsen kom F. Go re, Priåa iz dvo riãta, Ju tarwa pe sma,Gle da juñi pqusak, Odoh po drva. Za pra vo, prvu kwigu åineprvi pe sni ko vi utis ci to kom bo rav ka-pov rat ka udru gaåijem po dnebqu, ali i „å eprkawe po us po me na ma” uko ji ma ka ko pe snik tvrdi: „Niãta ne naœoh na roåito\no vo, ãto do tad ni sam di ro.\\ Ãetao sam po na vi ci, du go.\ Ko ne ka da, deåak kad sam bio”.

Na kon sli ko vi to pre toåenih se os kih pej zaæa iutiãane sva ko dne vi ce dru ga ce li na u kwizi (Reå mi jeizma kla) do no si pe sni ko va nas to jawa da ope smo tvo ri sveãto za tiåe i (po no vo) upo zna je oko se be. U wenom prvomci klu su, po put Vas ka Po pe, pe sni kov pre dmet je osnov nooruœe za rad na se lu, ãto sve doåe ime na wego vih sle deñihpe sa ma: O kram pu, Akt o mo ti ci, Pi tawe za aãov, Stav ome tli. Pe snik Zu ba no viñ pe va i o sa moj zemqora dniåkojde la tnos ti (So net o ra du, So net o umo ru), ali i odo gaœaji ma na se lu, kao ãto to åini u pe smi Na pu tu zase os ko grobqe. Pri su tni su u po je di nim pe sma ma i saåuva ni na no si pa gan ske mi to lo gi je („U po noñ pro ma knu avet,dos ta se da.\ Zu ba ne ma, ru ku ne ma – a opet uje da”), kao ino vo za ve tni za pi si („Sve, nadæiveñe sen i san vi ti.\ Onoãto smo (odav no) ja i ti”), ko ji, inaåe, um reæeni isin kre tiåni, vas krsa va ju uz du ge se os ke zim ske ra zgo vo re.Na ime, kroz vre men ski ogra niåenu sli ku ru ral nog sve ta,kao ãto je to u pe sma ma Se dmi me sec, Treñi me sec, Po no vozi ma, pe snik nam ek fra ziåki doåara va vrlo blis kuodreœ enost æivo ta na se lu, ali ne sa mo za teåenu, veñ i onupro puãte nu-na sluñenu kroz pret ho dno (stvar no iliza miãqeno, sve je dno) is kustvo o woj.

Treñi se gment (Po pa da le æute kruãke) Zu ba no viñevih„so ne ta sa se la” i daqe åini pe sniåki glas pov rat ka

184

prvo li kos ti i pri ro di kao is kon skim vre dno ta ma, ali jeobo gañen i obe leæen no vo na me tnu tim. Na ime, pe snikZu ba no viñ, za svo je kon trol ni ke i gra niåni ke ko ris tisvo je uzo re i pret ho dni ke (Ho ra ci ja, na pri mer), kao isvo je sav re me ni ke, sa ko ji ma je obiåno u sa gla sju. Po se bnose Zu ba no viñ oslo nio na ne dav no i ra no pre mi nu logpe sni ka Raãu Li va du, na roåito u ci klu su Me seåina, u ko joj se je dna pe sma, åak, zo ve Di ja log s li va dom (åitaj – Di ja log sLi va dom). U is toj fun kci ji su i sti ho vi u dru gom ci klu suis te kwige sa tran spa ren tnim na slo vom Za je dniåka le ja.No, da kon kre ti zu je mo ka ko to Zu ba no viñ åini, na pri mer, u pe smi „Li va di nog” na slo va U zno ju ka zaqki. Pe smaza poåiwe ci ta tom i pa ra fra zom: „Vo leo bih da na piãempe smu\ du bo ku ko duh proãlos ti,\ reåe, joã dav no, drugmoj\ i nes ta ko lik u snu”, dok kraj is te pe sme („Ka kvepo sle di ce ce zu ra vi je\\ opa log lis ta: pus toã ne ma.\ Ali,ne znam – ãta ñe se zbi ti\ kad ho ri zont se be po kri je”),za pra vo oznaåava, mu ziåkim æar go nom po pu lar no reåeno – obra du odno sno kon tek stu ali za ci ju Li va di nih zakquåujuñih sti ho va („A Li va da kaæe/ Liãñe opa da,ho ri zon ti se ãire”). Da kle, sti ho vi na ko je se Zu ba no viñ,ovom pri go dom, veãto po zi va u fun kci ji su kwiæev nogpod tek sta i kon tek sta. Ãta viãe, i u ne obiåno igri vom ise man tiåki ra zgra na tom su me ta tek stu al nom spo ju idi ja lo gu, ãto je pe sni ku omo guñilo pri hvatqivi je ipri jemåivi je pre o braæaje wego vih, inaåe du bo kihpro miãqawa u efek tne i osmiãqene me di ta ci je, ko ji mase obiåno okonåava ju pe sme iz „treñe kwige” So ne ta sasela.

Na kon sa gle da vawa pe sniåkog sadræaja „so ne ta sa se la”na meñe se uti sak da nam pe snik po ruåuje da su wego vara zmiãqawa uslovqena is kus tvom bo rav ka na se lu i na tajnaåin ve ro va tno i izmewena. Kao da nam pe snik sa opãta va da se on ne javqa åita oci ma iz se la i pri ro de kaosu pro tnog sve ta i mes ta æ ivqewa, veñ i iz sve ga onogna sluñenog i po sre dno pre po zna tog sve ta señawa (i naãegi tuœeg), iako je, do duãe, tre nu tno za bo ravqen i\ili pakpo ti snut u drugi plan.

Ne obiåno je vaæno po kuãati da ti od go vor i na pi tawe ka kav je ne po sre dan pe sni kov odnos pre ma se lu, pri ro di,is ko ni ma, „maj ci zemqi”, ma da se on moæda i na zi re iz dosa da ci ti ra nih Zu ba no viñevih sti ho va. Na ime, pe snik nije dnog tre nut ka se ne pred stavqa åita oci ma kao pe snikpri ro de, kao pe snik se la, kao pe snik naãe prve za je dniåke kuñe. Zu ba no viñ ta kvu svo ju po zi ci oni ra nost ja sno

185

ilus tru je, iako pod seña da se on pri seña ta kvog am bi jen ta,da pre po zna je ne ke wego ve ele men te i da ih pot pu nopri sva ja. Ãta viãe, pe snik Zu ba no viñ, svoj pov ra takwego vim i naãim is ko ni ma obe leæavais po ve dno-ka ja liåkim bo ja ma i emo ci ja ma izve snogpri zna vawa veñ uå iwene greãke (ne sa mo po je di naåne, veñi ko lek tiv ne) zbog ne o prav da nog udaqavawa od svo jepri ro de, od svog po re kla, od svog pr(a)vog ipos ta sa.Pos to ji joã ne ko li ko atri bu ta ko ji po u zda no odreœujuZu ba no viñev doæ ivqaj se la od ko jih tre ba izdvo ji tine po sre dnost, blis kost i smi re nost pe sni ko ve re cep ci jese la i pri ro de. U dva nav ra ta pe snik sa opãta va „da je nati” i sa no vim pe sniåkim pros to rom, iako opreånim sara ni jim grad skim mrakom.

Pe snik je pre po znao pretwu pe sniåkom pos tup ku ko jumo gu do ne ti uåes ta li ja des krip ci ja i sli ko vi tost ko jesle de iz pe sme u pe smu i na taj naåin mo gu do ves ti domo no to ni je i od sus tva åitaoåevog emo tiv nog od go vo ra nako ji pe snik ne obiåno raåuna, kao i u pret ho dnim kwiga maiz wego ve tzv. ur ba ne fa ze. Pe snik Zu ba no viñ je ta kvumo guñnost pre du pre dio upo tre bom vi gil nih aso ci ja ci ja,me ta fo ra i po reœewa sa opãtim, veånim, is kon skimka te go ri ja ma i za ko ni tos ti ma, pa i sa pri ro dnim, ma da,naæ alost, da nas skraj nu tim. Ova kav efe kat je na roåitozas tupqen u treñoj kwizi u kwizi – Po pa da le æutekruãke.

Ve ro va tno se pred sva kim åita ocem Zu ba no viñevihpe sniåkih kwiga pos tavqa joã je dno pi tawe, a to je, ãta se de si lo sa iro ni jom kao je dnim od osnov nih pe sniåkihsred sta va. Oåito da iro ni ja u ova kvom kon tek stu ni jemo gla saåuva ti do sa daãwu uåes ta lost u Zu ba no viñevimsti ho vi ma, ali ni je ni pot pu no iãåezla. Iro ni ja ine po sre dan kri tiåki stav us tu pi li su svo je mes tosmi re noj in to na ci ji, ele gi ji i me lan ho li ji, ãto do li ku jepe sni ko voj po ru ci i upo zo rewu da svet se la i pri ro de ni je su pro tno odno sno ne ko dru go i ne po zna to li ce æivo ta,veñ ono pr(a)vo, uvek pri su tno u na ma, ko je sa mo tre bauoåiti i ko jem se tre ba is kre no pre pustiti.

186

LA ZIÑKIN „DE MONANA LO GI JE” I IRONIJE

Ra dmi la La ziñ, Ma gno li ja nam cve ta itd, Edi ci ja Is tok-za pad, Ma tiåna bi bli ote ka

„Sve to zar Mar ko viñ”, Za jeåar, 2009

Ni je izne naœewe da u pe sniåkim kwiga ma Ra dmi leLa ziñ (r. 1949) åita oci mo gu ose ti ti izves tan ot por, bunt, ne po mirqiv stav i iro niåan ot klon pre ma tre nu tnimdruãtve no pri hvañenim nor ma ma i kon ven ci ja ma,ne dos toj nim da naãweg åove ka i pe sni ka. Na ime,kwiæev na kri ti ka je veñ pri me ti la La ziñkin znaåajantra giåki na boj ilu zi ja na ovov re me nu otuœ enost i izgubqenost, vi hor nu opus teã enost i osi ro maã enostduãe i æ ivqewa, kao i weno ne pris ta jawe na sve ãto jemawe od pu nog æivo ta, u pra vom smi slu te reåi, sa svimwego vim ne u kro ti vim sa mo bi tnos ti ma i mno go li kos ti ma. Ta kav je sluåaj i sa wenom naj no vi jom kwigom, ne obiånogna slo va, Ma gno li ja nam cve ta itd, åija je kquåna reå, a iwena sadræaj na soha – pesnik.

Veñ u prvom ci klu su, opet neoåeki va nog, alije zgro vi tog i oprav da nog ime na, Po ro diåni ci klus,pe sni kiwa Ra dmi la La ziñ ve ris tiåko-iro ni zo va noilus tru je po raæava juñi i za ne ma ru juñi sta tus pe sni ka, nani vou mi nor nos ti, ãto se oåitu je iz za ne obiåenih, inaåe,poå etnih sti ho va: „Boqe je bi ti mrtav pe snik ne go æiv.\Æivog pe sni ka naj viãe vo li on sam.\ Mrtvog pe sni ka vo le svi.\\ Ka da pos ta ne mrtav pe snik,\ Mno gi tek on da sa zna ju\Da je uopãte bio pe snik”, kao i iz mo ta pe sme odno snopre uze te iro niåne me di ta ci je Jo si fa Brod skog („ Mrtavpe snik je naj boqi pre dmet quba vi”). Sva ka ko dape sni kiwa ni je za bo ra vi la ni po zi ci oni ra nostdo bro voqne sa moñe spi sa teqica („Zar je to pe sni kiwa –\Ta obiåna æena,\ Ãto quba zno se javqa?!\ Zar ne bi tre ba lo da je veñ mrtva,\ I da je u åitan ka ma?!\ Ne go te gli te tor be,\ Za ku ca va ek se re.\ Usi sa va po ce lu noñ,\ Åeka juñi Odi se ja da se vra ti”). Pe sni kiwa u æiæu svog pe vawa stavqali ce mer je okruæewa (åitaj – åita vog druãtva), po re meñeni opre dmeñen sis tem vre dnos ti, bez slu ha i po tre be zaume tnoãñu, uopãte. I za piscima:

187

Ni kad æivqi pesnikNe go kad je mrtav.

Ka da um re pesnikPriåa se o wemu kao da je æiv,Tek za ma kao za ugao.„Bi tan ga”, „skri bo man” i „de be ovac”,Sad je uklet i nes hvañen, patriota,„ne sreñnik”.

Dvo liåje naãeg i pe sni kiwinog pros to ra i vre me na se po se bno oåita va u nas to jawu da svi is ko ris te pe sni ko vusmrt („O mrtvog pe sni ka\ Svi se oti ma ju ... Ni ko se ni jeodre kao mrtvog pe sni ka.\ Sva ki grad i se lo bi da jeza viåaj\ Mrtvom pe sni ku.\ Ta ko ñe uñi u is to ri ju ...Do bi ti do na ci je, ma ni fes ta ci je”). I oni ko ji ga ni suni ka da upo zna li. I oni ko ji su bi li u wego voj sen ci. Ioni ko ji su æive li sa wim. I oni ko ji su na vlas ti. I oniko ji su u opo zi ci ji. Odje dnom svi su na pra sno pos ta liqubi teqi kwiæev nos ti i kwiæev ni ka. Utrku ju se ko ñe to viãe i dirqivi je is poqiti. Ali, ta ko je, sve do ci smo, isa smrñu dru gih po zna tih i za sluænih qudi. Pe sni ci susa mo pa ra di gma svih tih „ne sreñni ka” ko ji, ãto jene obiåno sim bo liåno, poånu da æive tek po sle smrti.

Oprav dawe za na slov po me nu tog poå etnog ci klu sa da junam sle deñe pe sme: Æene pe sni ka, Udo vi ce kwiæev nos ti,Muæevi kwiæev ni ca, Leã u or ma ru, åiji ak te ri ni supoãteœeni od sar ka zma, crnog hu mo ra i pod sme ha. Na ovajnaåin, pe sni kiwa nam pri bliæava i po jaãwava i broj nepro pra tne kwiæev ne i pa rakwiæev ne fe no me ne, ko ji suoåigle dni i na slu ti vi iz sa mih na slo va pro zva nih pe sa ma. Ta ko su pri ka za ni i pred stavqeni da ih åita oci i tu maåimo gu pre po zna ti i doæive ti kao pot pu no re al ne i mo guñe,a veñ na glaãava ni iro niåan dis kurs moæemo po dves tipod atri but ve ris tiåkog naåina pri ka zi vawa, jer niãtane moæe bi ti to li ko vir tu el no, na dre al no, nes tvar no,na opa ko, lu do i iro niåno, kao ãto to moæe bi ti po nuœena nam re al nost i stvar nost, naæ alost.

Meœutim, ono ãto za tva ra i za o kruæava sadræajnaj no vi je La ziñki ne kwige jes te i nas to jawe da se i likpe sni ka ra zvi je, pa i doåara ona wiho va dru ga stra name daqe, ko ja se odmah na kon smrti za bo ravqa i praãta.Pe sni kiwa to ni je do zvo li la, veñ su i pe sni ci ipe sni kiwe stavqene pod lu pu, opet oprav da ne, iro ni je.

188

Ni su ide ali zo va ni, uprkos wiho voj ovo ze maqskojpo niæenos ti. Ãtaviãe.

Ovoj se te mi pe sni kiwa vraña i u zavrãnom å etvrtomci klu su De mon ana lo gi je, åiji je na slov pre uze la od sa mogSte fa na Ma lar mea. Na ime, na sa mom kra ju kwige su pe smePo ezi ja, Sa ve ti mla dom pe sni ku, Ma gno li ja nam cve ta itd(åiji bi ra dni na slov mo gao gla si ti kao „sa ve ti mla dojpe sni kiwi”). U wima pe sni kiwa, iako sa dos tapo drugqivos ti, ipak pro go va ra do bro na mer no iz svogis kus tva, i to na ne po sre dan i sli ko vit naåin, æeleñi dapro naœe onu ra zli ku izmeœu stvar nog i pri vi da stvar nog,ko ju ni je la ko i uvek do kuåiti:

O, mla da pe snikiwo,Ne moj otrovomPo ruæama ocvalim.

Joã men stru ira ju gospe.

Ne puj daj pse na æutu lunu,Pro bi svetku.

Ne moj no gom u vrå s mlekom.

Stiñiñe te zlo ko bne uspomeneSta re ga du re poezije.Ras trgnuñe te kao lane.

Uslov no i treñi ci klus je bli zak pe sni ci ma ipe sni ko vawima, jer su åes to so po ti La ziñki nih pe sa maupra vo sti ho vi, in ter vjui, ko men ta ri spi sa teqa iliwiho vih æivo tnih sa pu tni ka (na pri mer, Isi do raSe ku liñ, Adam Za ga jev ski, Do ris Le sing, Eva Lip ska, ali iTed Hjuz – su prug Sil vi je Plat), iako ni su nuæno ve za ni za stva ra laãtvo ili za sta tus stva ra la ca. Sto ga u is tomci klu su pe sni kiwa ot kri va da je pe smu nad gra di la nakliãira nim, pa i ne is kre nim prav dawima „ano nim nihæena” ko je su sreñemo sva ki dan u svo joj oko li ni. I to u tri pe sme: Boqa, Os tavqena, Ras ta nak unu tar pod ci klu saci niåno i tran spa ren tno ime no va nog Iz Pe pequgi neza os tavãti ne. U pi tawu su pe sni kiwine uglav nompod smeh-po le mi ke sa broj nim i uåes ta lim pre dra su da ma,ko je smo svi sku pa mo gli da åuje mo, proåita mo, vi di mo.Znaåi, sa svim onim ãto je ni je os ta vi lo i ãto je neos tavqa rav no duãnom.

189

Pe sni kiwin „de mon ana lo gi je” i pre uzi mawe izja va,ko men ta ra i sti ho va, za sluæio je i kva li fi ka tivkon tek sta i me ta tek sta, na roåito u onim sti ho vi ma uko ji ma dru gi (ne ci ti ra ni) sti ho vi i na slo vi pos ta juana lo zi i po reœewa po put se man tiåkih ra zi gra nih ta la sa,ãto je i ra ni je bi la odli ka La ziñki nih stihova.

I pre os ta le La ziñki ne pe sme u kwizi Ma gno li ja namcve ta itd re agu ju kri tiåno i bes kom pro mi sno napo je di ne druãtve ne de vi ja ci je, na vi ke, pre dra su de,li ce mer je, laænu so li dar nost, do gaœaje i po ja ve izsva ko dne vi ce, åak i bi zar ne. Sto ga su ak te ri wenih pe sa ma i „da vawe krvi” i „kuñni qubim ci” (obo je u ne ga tiv nomkon tek stu, sva ka ko), za tim sar kas tiåna „po se taoæaloãñeni ma”, æ iteqi „dræave Al chaj mer Mor bus”,„mo dri ce is pod oka”, kao i kon trast osi ro maãene æeneko joj „iz us ta vi re krwat ci” i „iza we no vo sa graœena crkva” sa pe sni kiwinim za ve to li kim gro tes knim zakquånim sti hom-ko men ta rom-mo li tvo: „O, iãti te idañe vam se”. Ali, sve wene pe sme su ske ni rawe tih do gaœaja i po ja va u sa mo je dnoj se kun di, u sa mo je dnoj sli ci, ali navrlo ana li tiåan i sve obu hva tan pos tu pak, sa izdva jawimaonih ka rak te ris ti ka ko je i åita oci pre po zna ju na osno vusvog znawa i is kus tva. Za je dniå arewe La ziñki nogpe sniåkog tek sta sa åita oci ma i tu maåima je oso be nost i kwige pred na ma. Ta kvim pos tup kom, pe sni kiwa dos tiæe i oprav da nost i pri jemå ivost i podrãku svo jim kri tiåkim strelicama.

I iz do sa da ci ti ra nih La ziñki nih sti ho va i izdo sa daãwih im pre si ja o wenim sta vo vi ma je oåigle dno daje wen pe sniåki je zik is tov re me no kri tiåan i iro niåan,ali i ne po sre dan, bri tak, ubrzan, iz je dnog da ha, pu nimpluñima ska zan, bez zadrãke, faj ter ski i na prvu lop tu,re kli bi spor tskim æar go nom. No, vrto gla vost i vrca vost pe sniåke ma ti ce, ãto se i mo glo oåeki va ti, ne uno sini ma lo za bu ne u doæ ivqaj pe sme. Ãta viãe, ubrzan tem pope sme, ka kav je pred åita oci ma, ni je dnog tre na ne ome tapri jem pe sme i ne do vo di åita oca u di le mu. Tuosmiãqava juñu i spa ja juñu fun kci ju pre uzi mape sni kiwina is kre nost u ko ju smo pri mo ra ni da ve ru je mo. Is kre nost je ko he zi oni me di jum izmeœu pe sni kiwe iåita la ca. Upra vo is kre nost ko je je sve mawe i u æivo tu i upo ezi ji. A ta ko na suãne svima nama.

Is kre nost izvi re i iz pa ra dok sa lir skog su ko ba åije je izvo riãte u ras ko ra ku izmeœu æ eqenog i stvar nog, izmeœu nor mal nog i vir tu el nog, izmeœu ne ga ci je i afir ma ci je,

190

izmeœu al ter na ti ve i im pro vi za ci je, ko je åita oci mo gupri svo ji ti i po de li ti sa pe sni kiwinom ot po rom pre masve mu ãto ni je pri ro dno, ra zum no, zdra vo, nor mal no,izvor no i prvo li ko, ali i sa o braæeno sa po tre ba mapo je din ca bi lo kog porekla.

Ne obiåan je i po da tak da åita oci u je dnom ma hupri hva ta ju i doæivqava ju La ziñki ne pe sme. Gle, åuda ian ti ci pa ci je, jer i sa ma pe sni kiwa pre po ruåuje da pe smuAuto bus ke æene tre ba „åita ti ubrza no, za di ha no”. I nesa mo ovu pe smu, si gu ran sam, za go va ra pe sni kiwa Ra dmi laLa ziñ.

Ipak, pe sni kiwina uæur ba nost i ne za grcnu tostliãile su åita oce uåes ta li jih i igri vi jih me di ta ci ja isen ten ci (ko li ko god bi le zaåudne i teãko dos tu pne),po put ove („Æivot ko ji to ni je\ Smrt je ko ja to ni je”) upe smi Opla ki vawe, åemu bi se i åita oci ra do va li, ali ido ne li oåeki va nu (ne)si gur nost, pa i kon tras tnudvo smi sle nost u åitqivos ti i re cep ci ji. Je di ni mo guñira zlog wiho vog izos tan ka, pret pos tavqam, jes te opa snostod us po ra vawa pe sniåke bu ji ce, ali to ni je i pra vooprav dawe. Uåes ta lost, a ne po nuœena ra zuœ enostLa ziñki nih me di ta ci ja, sa mo bi do pu ni la uku pan uti sakkod åita la ca, u ãta su se veñ ima li pri go de uve ri ti u wenim ra ni jim pe sniåkim kwigama.

Ovom su pri li kom izos ta le oåeki va ne La ziñki nepe sme-mi ni ja tu re (po put zavrãne Auto por tret sma ka za ma), ko je su, señamo se, efek tne i odje ki ve. Na ime,one su us pe va le da se odræe na ni vou evo ka tiv nih i obiåno gor kih sli ka, sa ili bez me ta mor fo ze i pre o smiã qavawapo vo da pesme.

Sve do ci smo da pe sni kiwa svo je sli ko ka ze po boqãavaveãti nom ime no vawa svo jih pe sa ma, po åijem prin ci puna slov pe sme je se man tiåki svod ili stoæer pe sme i na tajnaåin wegov ne op ho dan sas tav ni deo, i kao ko rek tiv i kaopo tre bno po jaãwewe.

La ziñki ni fra gmen tu usme re ni sti ho vi oåito je da supred sta va i oæ ivqavawe doæ ivqaja wenog i naãegko lek tiv nog usu da i ude sa, po mo de lu fi gu ra tiv nogpo i gra vawa i one obiå avawa os ta ta ka wenog is kus tva. Onaus pe va da ve ris tiåki kon ci pi ra ne odlom ke iz svogokruæewa na iro niåan, crno hu mo ran, go rak, pa ipo drugqiv, ãto da ne, naåin, me ta fo riåno stavqa podlu pu åita la ca. Pe sni kiwinim in ter ven ci ja ma ustvar nos ti do bi ja se u pe sma ma ka ri ka tu ra no ve

191

stvar nos ti, ko ja je ipak, obli ko va na po uzo ru na sli kunaãe pojavnosti.

192

KA KO I KU DA „BEZ ILU ZI JA,PRA VA I REÅI”

Bo jan Jo va no viñ, Go vor pro zorqivog, Druãtvo„Is toånik”, 4h, Bi bli ote ka åaso pi sa Po ezi ja,

Be o grad, 2009

Moæda ñe åita oce i tu maåe izne na di ti po da tak da jeGo vor pro zorqivog pe sni ka i etnop si ho lo ga Bo ja naJo va no viña (r. 1950), za pra vo wego va veñ, ve ro va li ili ne,de se ta pe sniåka kwiga. Izda vaå je is ti (kao i u pret ho dnojpri go di) – druãtvo „Is toånik” u svo joj edi ci ji 4håaso pi sa Po ezi ja. Ako ne is ta, jer je to ne mo guñe, a ono barsliåna jes te i osnov na emo ci onal na in to na ci ja po me nu teJo va no viñeve kwige – se ta i „ma gla me lan ho li je”, uslovqene svim onim su mor nim pretwama ko je pe snikda no noñno i u svom okruæewu preæ ivqava i svim onimopa snos ti ma o ko ji ma pe snik upor no ñuti i bo lu je. I svimi za jedno sa wim.

Za tim i sam naåin gradwe pe sa ma je, iako izmewen,ipak pre po znatqiv kao oso be na i veãta pe sniåka lo zin kaBo ja na Jo va no viña. Na ime, pe sme su po put mir nih mor skih ta la sa ko ji na ma ho ve ri tmiåki do pi ru do tu maåa iåita la ca, i to za ra zli ku od pret ho dne kwige, za vi dnobis tre i tran spa ren tne. Uz to – osmiãqene i pre dviœene,ali i pre po zna te i pri hvatqive, jer u ko naånomdoæ ivqaju Jo va no viñevih pe sa ma ne ma po se bno bi tnihod stu pawa, ali kon tro li sa nih i osmiãqava nih svakakoda.

Moæemo uslov no pro nañi joã je dnu ana lo gi ju iaso ci ja tiv nost izmeœu ove i pret ho dne Jo va no viñeve kwige. I ona se tiåe na slo va naj no vi je kwige, jer smo uSen ka ma u ta mi åita li pe smu åiji je na slov Zas tu pnikpro zir nog. Za tim tu su i sen ke izmeœu ko ri ca naj no vi je kwige, a u pret ho dnoj i na na slov nici kwige.

Ãto se pak, tiåe te mat skog odre diãta „go vo rapro zorqivog” i on je sro dan ra ni jim Jo va no viñevimpe sniåkim os tva rewima, iako znaåaj no do puwen iproãiren. Taåni je, u naj no vi joj pe sniåkoj kwizi Bo ja naJo va no viña u cen tru pe sni ko ve paæwe je da naãwi åovek ido suœeno mu okruæewe sa svim na sleœenim ino vo kom po no va nim druãtve nim bo les ti ma kao ãto su

193

ne snaœ enost, izgubqenost, ugroæ enost, os ku di ca, tes ko ba,opre dmeñ enost, otuœ enost i vir tu el nost bi ti sawa. Sana po me nom da su sva po bro ja na da naãwa is kuãewapre po zna ta i pri su tna i meœu na ma, ali, kao i do sa da,pre zen to va na na smi ren i utiãan iro niåno-opo miwuñinaåin.

Pe snik Jo va no viñ ne dvo smi sle no de tek tu je svo jeokruæewe, po se bno na glaãava juñi svo ju mi nor nost ine mo guñnost da utiåe na izme nu ni de la sve ga ono ga saåime se ne slaæe („Utvrœena gra ni ca\ i bez mo je voqe\ne pres ta no se po me ra”). Pa ra di gma tiåne su pe sniåkesli ke vaæeñeg i pri hvañenog ap sur da i ha osa na te mequuza jam nog ne ra zu me vawa („U me ni ne vi de onog ko ji jes te,\ u wima gle dam one ko ji ni su”). Zas traãuje sli ka pot pu neotuœenos ti i udva jawa sop stve nos ti („Sve mawe vi dim izovog te la”). Oåito da je pe sni ku do deqen svet nes tva ran ida u wemu vla da pri vid, pri vid stvar nos ti, pri vidvre dnos ti, pri vid sno va, åak i pri vid spa sewa u vi dunes ta jawa ãto ilus tru ju sle deñi sti ho vi: „Oåigle dnopri vid je\ u ko me spa so no sno nes ta jem”. Pe snik, uprkospro tivqewu, ni je u stawu da „uma kne ko naånom zbi ru”ni ti da se do ko pa „mes ta gde bi tre ba lo da bu de” i saæ aqewem uoåava da su mu „najæivqa señawa na ono ãto seni je do go di lo”. Ono ãto je æivot i stvar nost, i ãto jene tra gom nestalo.

Re zul tat da nas vaæeñih druãtve nih kon ven ci ja je su nesa mo usamqenost, ãto se oåitu je u na re dnom sti hu:„Pov laåim se u se be”, veñ u ta kvoj obe smiãqenos ti ide zo ri jen ta ci ji moæe se na me tnu ti po dva jawe i po je din cai ko lek ti va („Po dvo ji li smo se”), kao i bli zi nasim bi otiåkog pod zem nog sve ta mrtvih izmeœu an tiåkihpred sta va i hriãñan skih sli ka pa kla („Po li ven ka tra nom i uvaqen u per je\ kroz dowe sam le teo sno ve”) na ko ji sveviãe na li ku je naãe sa daãwe sta niãte. Sto ga je pe snikza bri nut pred na le tom sve bliæe izme ne sop stve nos tirav ne na ja vi apo ka lip se („Pos te pe no jaåaju pri li ke\ zadru gaåiji is hod do gaœaja\ ko ji na go veãta va ju vra ne” upe smi Zna mewe i „Prve vra ne pro no se crni nu\ iznadne dovrãene\ ku po le hra ma” u pe smi Krst). Pe snik jeuplaãen i za mo guñu pro me nu svog pamñewa, svo jeproãlos ti, svog i na ci onal nog ko da, a ta ko i svo jesa mo bi tnos ti u señawu za pre te ne i joã uvek saåuva ne, iako nam ne izgle da ta ko. (Pe snik, inaåe, „pro me ne” zo ve„obma na ma”.) Je dna od opa snos ti pred ko ji ma se moæemopro me ni ti odno sno pre va ri ti je su de mon ske si le mra ka i

194

zla, kao ãto je to oåigle dno u pe smi Azbuånik(„Su pro tnim sno vi ma zaåete\ pre li va ju se so ton ske bo je.\\U ras kvaãen hleb\ za tu ra se gol gota”).

Doæ ivqaj pe sni ko vog i naãeg okruæewa sve doåe isli ke kon tej ne ra, ke sa za œubre, grad skih pa sa, gla dnihgo di na, me teæa, kao i pe sni ko ve uåes ta le is po ve di da namje sve vre dno is pod ruãevi na. Is pod ruãevi na su „naãele gen de”, kao i prvo bi tni ipostas.

Pe snik, da kle, opãtim atri bu ti ma da je peåat naãeg ida naãweg, ba veñi se i sli ka ma da naãwe vlas ti i vlas ti iz blis ke proãlos ti, iza ko jih nam pre os ta ju sa mo gor kaizne ve re na oåeki vawa („Trg je pre plavqen na ro dom\ izko jeg se izdva ja ju oni\ ko ji ne æele da mu se vra te”).Na roåito je in te re san tan fe no men voœe. U pe smi Osno va uko joj su ak te ri „be li ma go vi” i „taj ne sluæbe”, pe snik nu di kon trast izmeœu opo miwuñeg i naæ alost, ne pre po zna tog amo guñeg is ho da („Pra zno je pos toqe\ åeka lo no ve ido le.\\Onaj ãto nas gle da\ moæe bi ti i ta osno va\ na ko joj se mewaju fi gu re.\\ I å ekawe ono ga ãto je veñ sti glo”) i onenaãe pras ta re za blu de ne po greãivog izbo ra po greãneoso be za voœu, na pri mer u pe smi Us ta: „Pre da va li mu se\ i do pus ti li da nas po ve de\ pre ko sop stve nog dna.\\ Sle po gapra ti li\ dok se ni smo obre li\ iza wego vih zu ba”, ãtoaso ci ra i na Do ma no viñevu sli ko vi tu pred sta vu „Voœe” uis to ime noj priåi. Pe snik Jo va no viñ apos tro fi ra juñinaã na ci onal ni usud da pre po zna mo me si ju ko ji to ni je,pro go va ra i o naãem ko lek tiv nom uåeãñu u tom åinupri viœawa i izmiãqawa ne pos to jeñih vre dnos ti(„Izgo vo re na pa ra\ pro glaãena du hom\ uveñava la jeza nos”). Iako pe snik lo giåno i ver no objaãwava ta kavnaã stav ko ji ve ko vi ma po navqamo, ne moæemo traæitiam nes ti ju za ta kvu greãku i za blu du. U pro tiv nom –„po navqañemo se do nes ta jawa”, sa ra zlo gom nas gor koupo zo ra va pesnik.

„Veñ viœena” po se bnost pe sniåkog pos tup ka jes teupo tre ba ovom pri li kom ne na metqive eru di ci je ko jom sedos tiæe kva li tet dis kre tnog me ta tek sta i kon tek sta, dotran svre men skog i tran spros tor nog ko ji bi va ju pra vime di jum za pro miãqajuñe pe sni ko ve sta vo ve sa ko ji maåita oci brzo i la ko us pos tavqaju di ja log. Ta kva jean to lo gij ska su bli ma ci ja mit skih pred sta va i liånihza paæawa åije su izvo riãte naãa tre nu tna ogra niåewa upe smi Pe tao:

Bez da tog znaka

195

poåela je da po vi ja se zastavai dvo gla vi uzleñe orao.

Uzne mi ri li su se su se dni duhovii us ko vi tla le pri zem ne strasti.

Ve tar ni je suãio veã,ru ka ve koãuqa ve zi vao je na leœa.

No sio je ras paråanu, izmrvqenu zemqu.

Prah domovineba cao u oåi.

Du vao je ka ko je hteo,pra zne ko vi tlao reåi.

Hla dan vazduhstru jao je kroz kosti.

Iz me sa izvlaåio maglui u dru ga uno sio tela.

Iz oxaka åujem ku kurikawe. Javqa se petaouzi dan u te meqe kuñe.

Odle te log do zi va orla.

U tom i ta kvom Jo va no viñem ti ho ra zi gra nom to kupe sme sadræaj se oprav da no, ne na glaãeno i sa me romobo gañuje uåes ta lim du hov nim i dru gim ana lo gnimmo ti vi ma, poåev od pa gan skih na iv nih i æivo pi snihve ro vawa, pa pre ko no vo za ve tnih le gen di, do sav re me nefi lo zo fi je i psi ho lo gi je, upor no nas to jeñi da se ne udaqi od se man tiåkog stoæera poå etnog so po ta i na bo ja. U prvom pla nu pe sni ko vog kom po no vawa pe sa ma ka men te meqac jestih pun sim bo li ke i znaåewa, u „go vo ru pro zorqivog”, zara zli ku od po je di nih ra ni jih kwiga, ret ko za pre te nog ine dos tu pnog. Jo va no viñ, za pra vo, æeli da us pos ta vise man tiåku uza jam nu ve zu izmeœu svo jih sti ho va, i to åinisli ka ma i aso ci ja ci ja ma ko je se pro duæava ju je dna u dru gu,i ko je se, do vo de u izves tan sta tus po dra zu me vawapret ho dnih i sle deñih sli ka, pred sta va i asocijacija.

196

No, nuæno je reñi da po me nu ta sadræaj na okre nu tostproãlos ti i is to ri ji, ma da, po navqam, u naj no vi jojJo va no viñevoj kwizi u odno su na pret ho dne vi dnora zuœena, ne ma sa mo ovu fun kci ju u smi slu se man tiåkever ti ka li za ci je pe sme, veñ upra vo kon tek stu al nieg zem pla ri su pa ra di gme svo jev rsnog kon tras ta pre maovom naãem pri zem nom sve tu. Uglav nom sli ko vi teilus tra ci je eru di ci je na ko ju se oslawaju Jo va no viñevisti ho vi su uzo ri i ide ali do ko jih mi da nas ne moæemodo se gnu ti, jer se u koãma ru u ko jem æivi mo da nas i ov de ine na zi ru do voqno ja sno obri si li ko va ko je tre ba sle di ti. Oko nas je, po reåima pe sni ka Jo va no viña, na mer noiza zva ni ha os („Æ eqeni se ne us pos tavqa red\ jer wimeskri ve ni po re dak vla da”) u ko jem se po je di nac ne moæesnañi, po go to vo ne pe snik u sis te mu po re meñenih ina opa ko okre nu tih vre dnos ti („U meœusve tu sam\ gde dru givla da ju za ko ni.\\ Stal no mewajuñi smer\ vre me skri va znawe o si li\ ãto go ni me na ovaj put”).

197

PI SMA NA MA, OD NAS KO JITO NISMO

Bra ti slav R. Mi la no viñ, Pi sma iz pras ta rebu duñnos ti, Za vod za uxbe ni ke, Be o grad, 2009

Izvo riãte do sa daãwih ãest (ra zuœenih) pe sniåkih kwiga (Je len u pro zo ru, 1975; Kla tno, 1980; Ne man, 1987;Bal kan ski pe vaå, 1995; Vra ta u poqu, 1999. i Si la zak, 2004)Bra ti sla va R. Mi la no viña (r. 1950) jes te liåna iko lek tiv na eg zis ten ci jal na ugroæ enost, a pe sniåka odo raodno sno for ma pe sniåkog pos tup ka, izve de nog izne za do voqstva vre me nom i uslo vi ma u ko ji ma pe snik, kaopred stav nik svog pros to ra i vre me na, obi ta va i/ilistra da, uglav nom je u vi du kon tras ta i du ali zma.Pe sni ko va eg zis ten ci jal na ugroæ enost u prvim kwiga mavre men ski i pros tor no smeãte na je unu tar ko or di na tape sni ko ve sva ko dne vi ce taåni je u am bi jen tu so be-kuñe doku wego vim na re dnim kwiga ma, zbog uåes ta log po javqivawais to rij skih liånos ti, le gen di, re li gij skih obre da,mi to va, upamñene tra di ci je, prem reæava ne sa moproãlost, veñ i di vi na ci ra bu duñnost i sud bi nu åove ka, a ãto se tiåe pros to ra, svi se kon ti nen ti i ci vi li za ci jesu sreñu i kon cen triãu na pros to ru Bal ka na, ko ji je, kaonig de na pla ne ti i u wenoj is to ri ji, pa ra di gma tra gi ke,ra to va, su ko ba i ra znih obli ka umi rawa i stradawa.

Pe snik je sves tan da je efe kat ne po go da i wenihpo sle di ca merqiv kroz taåku do di ra ko ja se ucrta va napleña usamqenog åove ka. Sto ga je pe snik Mi la no viñ sapo se bnom paæwom u za je dniåkom nam i do deqenom do bueg zis ten ci jal ne ugroæenos ti kao kon stan te, doåarao sta tus po je din ca, de zo ri jen ti sa nog u vre me nu i pros to ru,zas traãenog, izgubqenog i ne snaœenog. Iz stra ha rav nommo guñim i re al nim opa snos ti ma i upo zo rewima da,ko li ko veñ su tra, ne bi smo „pro la zi li uli com mla de smrti” i da ne bi naãa „kuña opet na lo maåi” bi la, pe snik sa ve tu je i pre po ruåuje i se bi i åita oci ma („Ot pu to va ti semo ra/ da le ko izvan ã upqina zvo na/ u ko ju nas lo ve”), ãtoje is tov re mo i pre dviœawe ono ga ãto se de si lo kra jemproãlog ve ka (ma sov no iseqavawe mla dih), taåni je bo lani ne na do kna div odla zak iz sop stve nos ti, ali i opo me na da

198

ne kad mo ra mo na pus ti ti se be da bi smo shva ti li svoje sopstvo.

Nuæno je na po me nu ti da je sva ka no va Mi la no viñevape sniåka kwiga do no si la joã je dan se man tiåki is ko rak ido pu nu veñ ap sol vi ra nog te mat skog odre diãta u vi duuna pred za miã qenih ta la sa i odje ka. Pe snik je to,po navqam, åinio kon tro li sa no i pla ni ra no, na pri mer,od bun ta mla dog åove ka ne za do voqnog pos to jeñim stawem,pre ko na ja ve apo ka lip se i za lu da, pa do za pi ta nos ti usmi sao pos to jawa uopãte i do stra ha od mo guñnos ti iis traæ ivawa umor-åasa kroz du ali zam traj nog ipro la znog, pra vog i kri vog, is ti ni tog i laænog, ausa glaãenih sa eg zis ten ci jal nom ugroæenoãñu da nas iovde.

I u naj no vi joj Mi la no viñevoj pe sniåkoj kwizi Pi smaiz pras ta re bu duñnos ti åita oci ima ju pra vo da oåeku juna znaåene igro ka ze oseñawa i sli ka, ali pe snik je, os ta juñi ve ran svo joj se man tiåkoj so hi, ipak us peo da ih vi dnoizne na di, ne sa mo for mom, veñ i sadræajem naj no vi jih stihovawa.

Ãto se tiåe or ga ni za ci je i struk tu re kwige do mi ni rapo de la pe sa ma u åeti ri ci klu sa, ko ji bro je po de set pe sa ma. Pe sme prva tri ci klu sa (O pov rat ku; O nes po ko ju; Osno vi ma) sadræe po pet stro fa sa po åeti ri duæa sti ha, aizmeœu å etvrte i pe te stro fe je usamqen je danre fre no li ki stih-me di ta ci ja ko ji va ri ra i de li miånomewa svo ju odo ru od pe sme do pe sme (na pri mer: „U tvo mepros to ru, du ga je joã uvek du ga”; „Ta mo, kod te be, sve tlostje joã sve tlost”; „Ta mo, kod te be, spo koj je joã uvekspo koj”), ko ji je is tov re me no i kon trast izmeœu dvavre me na, ali i ko he zi ono sred stvo pe sme. Ãta viãe, ovisti ho vi pos ta ju i spoj ni ce å etvrtog ci klu sa (Bruj), a na taj naåin i åita ve mreæoli ke Mi la no viñeve kwige. Na ime,ovih tri de set re fre no li kih „po navqali ca” ugraœeno je usvih de set pe sa ma zavrãnog ci klu sa. Sva ka od wih de set sesas to ji od po tri stro fe sa pet duæih sti ho va, åiji pe tistih je za pra vo ova po miwana de li miåno izmewena,uni for mna me di ta ci ja, i to po stro gom re do sle du javqawa u ra ni jim ci klu si ma. Na pri mer, u prvu pe smu (od tristro fe) su uti snu te prve tri „po navqali ce” i ta ko re dom.U dru gu pe smu zavrãnog ci klu sa su ugraœenestih-me di ta ci je iz å etvrte, pe te i ães te pe sme iz prvogci klu sa. I ta ko do kra ja kwige. U zavrãnu de se tu pe smuzavrãnog ci klu sa pe ti stih sva ke od tri stro fe åine usamqeni sti ho vi- zakquåci iz zavrãne tri pe sme treñeg

199

ci klu sa ( XXVIII; XXIX; XXX). In te re san tno je da ti is tisti ho vi u pe sma ma prva tri ci klu sa oznaåava ju izve snosmi rewe i us po rewe to ka pe sme, dok u zavrãnom ci klu suoni ima ju pri zvuk to po ta i izve snog dram skog tem papo miwanih pe sa ma. Ipak, s ob zi rom da je reå o tri de setsen ten ci, pri su tna je wiho va odreœena is crpqenost iza morqivost odno sno sveæina sti ha je mes ti miånoizble de la. Na roåito je oteæana wiho va in te gra ci ja, nebaã uvek skla dna i pri jemåiva, u pe sma ma å etvrtogci klu sa. Na roåito ne po jaãwava juña i ne do smiãqava juña,ka kva bi, pre do señam, trebala da bude.

Ka da je reå o ta uto loãkim fi gu ra ma po navqawa tre bana gla si ti i da sve pe sme iz zavrãnog ci klu sa poåiwuana for mno li kim sti hom åije su prve tri reåi is te(„Izdva jam te iz”) i ko ji gla se, na pri mer, prve tri pe smepoåiwu upra vo ova ko: „Izdva jam te iz ovog vre me na u ko mese\ sve uje dnaåava”; „Izdva jam te iz ovog je zi ka ãto setawi\ i dru gaåije izgo va ra”; „Izdva jam te iz ovog gra daãto posrñe”, ãto je svo jev rsna sa me rom i smi slom izmewiva „reœali ca” u fun kci ji daqih znaå ewskihproæ imawa i ukrãtawa.

Sem to ga, i zavrãni sti ho vi pe sa ma iz prva trici klu sa poåiwu sa is tom ili is to znaå ewskom reåju,uslov no reåeno ana for mno i dnom. Na pri mer: „I poæelim da me tvoj glas ne na pus ti ni kad”; „I poæelim da mesa svim pre ure di tvoj san”; „I poæelim da ni kad neizgu bim na du”; „I poæelim da ti sve viãwi sat zam rsipu te ve”.

Ipak, bi tna struk tu ral na odli ka naj no vi jeMi la no viñeve kwige ko ja se oåitu je u wenom, sa mo na prvom po gle du dvo smi sle nom, ime nu (Pi sma iz pras ta rebu duñnos ti) jes te epis to lar na for ma. Pe snik piãetaåni je nas tavqa ne na pi sa no (moæda za poåeto) pi smo voqenoj oso bi od pre tri de set-åetrde set go di na, uzi ma juñi u ob zir po me nu tu vre men sku dis tan cu i sve ãto je tajpros tor, u meœuv re me nu, naæ alost, na se li lo ide for mi sa lo. Zbog obiqa igri vos ti i po navqawa åita oci i tu maåi stiåu uti sak da je pred wima je dna po ema, je dnadu ga pe sma, je dno du go pi smo. I to qubav nopi smo-pe sma-po ema, ka kvi su, naæ alost, sve reœi usav re me noj srpskoj poeziji.

Da kle, pe snik Mi la no viñ se i u ovoj i u ova kvojum reæenoj struk tu ri pe sniåke kwige opre de lio zaopro ba ni pos tu pak. A to su kon trast kao pe sniåkipos tu pak i stal ni du ali zam u pe sma ma. U pi tawu je

200

kon trast izmeœu dva vre me na (pe snik kaæe izmeœu dvave ka) odno sno izmeœu da nas i da na ka da je pi smo tre ba lona pi sa ti. Izmeœu ne kad i ni kad. U pi tawu je kon trastizmeœu dva sve ta iz is tog ko re na. U pi tawu je kon trastizmeœu oso be ko joj se piãe pi smo (pe sma) i naãegokruæewa i nas, u meœuv re me nu, pre o brañenih ipre o braæenih u neæ eqeni ipostas.

Sli ka pe sni ko vog i naãeg okruæewa je upeå atqiva:„ov de stva ri ima ju\ ra pa ve ivi ce, sa wih je dav no od be gaosjaj,\ va tra se za ga si la, za mu ti le se vo de ... Kad bi vi de laka ko su se zgu ri li\ gra do vi, ka ko su pod stre ha ma sus ta lepti ce” – pe sma V; „Na ovom mes tu pre su dni toåak se vrti\una zad i vuåe me u ne vi de li cu” – pe sma VI; „Ov de je vre meos ta lo usred mrtve priåe\ ãto je za gu bi la poåetak, a kraj se ne na zi re” – pe sma X. Doæ ivqaj kon tra pun kta izmeœupe sni ko vog i naãeg okruæewa i onog ko je pri pa dape sni ko voj dra goj oso bi odno sno ko je smo mi na pus ti li zaove tri-åeti ri de ce ni je oåitu je pe sma XXI: „Sve os ta lo je zagrqaj\ sve tlos ti i ta me na fo to gra fi ji po zo riãta\sen ki u kom su, pre du go, ulo ge igra li\ lu di lo, izda ja ipo raz; i strah i ne plo dan bol.\\ Ta mo, kod te be, ve ra je joãuvek vera”.

Iako pe snik u prva dva ci klu sa pri vi dno na glaãavaweno od sus tvo („Znam: neñu te vi de ti”; „da le ko su reåi\ko je mo gu da ime nu ju tvo je od sus tvo”), on ipak us pe va da sepod se ti broj nih za je dniåkos ti, doæ ivqaja iz mla dos ti(„na volã ebnom brdu, gde smo je dnim da hom,\ obo je, to pi lisa to ve i ma gno li je bu di li\ u pro leñe, le to, je sen i zi mu” –pe sma II), pre dme ta i vre me na ko ji su de li li pe snik ioso ba ko joj je upuñeno pi smo-pe sma pred na ma. Po se bno jesnaæna u pe smi XIII: „Pri bi ram mi sli pod drveñem,æutim,\ a na me ne pa da liãñe na lik tvo joj ru ci\ ãto je namo joj koæi drhtu ri la, je dnom,\ dok sam bio æiv: i bu de semoñi iz ne ke\\ proãle priåe”. Po pe sni ko voj vi zi ji ona(po me nu ta oso ba) je upo re dnik i kon trol nik naãegvre me na i okruæewa („pre su dnom me rom me riã smi sao\sva kog mog po kre ta ov de”). Ona, pret pos tavqa pe snik,po se du je moñ rav nu hi per bo li: „Kad pro go vo riã, ta moda le ko, tvoj glas\ u mo me vre me nu po ma kne sve ãto ze na\moæe da pri mi a um da shva ti”. Ona je i mo guñe spa seweda naãwih izgubqenih i ne snaœenih po je di na ca („iot pu zim ka te bi ... Sa mo ta ko ñu opet u se be da sepre o bra zim”).

Dok u prva dva ci klu sa pe snik bo lu je ne sa mo od sus tvo voqene oso be, veñ i izme nu naãih æivo tnih pros to ra i

201

naãih æivo ta, u treñem ci klu su åiji je na slov O sno vi maweno pri sus tvo se iãåeku je, slu ti, sno viœa, åak i uneoåeki va nim si tu aci ja ma („Kat kad mi se åini da uso vi nom hu kawu\ åujem te be ka ko do di ru jeã veånost dokgo vo riã\ o quba vi za pre te noj u sve mu ãto kli ja”; „ti si uovoj so bi, i svu da gde se use cam u va zduh”; „po sma tram\ ka ko se mo je reåi u hiqade du bo kih\ zrca la pre tva ra ju, go to vo da odlu ta ju\ do tvog utoåiãta”).

U å etvrtom pak ci klu su ona je tu, oæivo tvo re na iope smo tvo re na, po red pe sni ka, po red nas, u pe smi, u sa mom zaået ku pe sme: „Izdva jam te iz je se ni sa ko jom si se sli la”.Pe snik je u ne po sre dnom i igri vom di ja lo gu sa wom.Sve doåi o wenom pri sus tvu i wenim åudi ma i moñima(„pre la ziã iz je dnog obli ka u dru gi\ i otva raã, u po noñ ipo dne, ka pi je svih gra do va”). Oso bi to wenom obi to vawuta mo i ov de, na gra ni ci „izmeœu dva sve ta”, ko ji ma onamoæe „us tro ji ti rav no teæu”, ali ne moæe izbri sa tira zli ke izmeœu ono ga ãto je tre ba lo bi ti i ovo ga ãtoni je. Upra vo taj mi to loãki i mis tiåni pro cep izmeœureåi, sve to va i æivo ta jes te i mo guñe i æ eqeno mes todo di ra izmeœu pe sni ka i voqene, a ve ko vi ma udaqeneoso be: „Mo ji um i voqa sad su na ra zi ni\ sa ko je se la kopre la zi iz je dnog u dru gi svet\ i za to mi se åini da sisa svim bli zu.\ I poæelim da te, na po kon, dodirnem”.

Pe snik je uplaãen za wen ula zak u naãe okruæewe,pre vas ho dno zbog wene ne pri vi knu tos ti na „izme neuna zad” ko je smo mi preæive li ili bar mi sli mo da smopreæive li: „Ne do la zi: kad se za us ta viã na ovom hu mu\ –to neñeã bi ti ti, no ne ko obliåje, sa pe nom\ od ba de ma uosme hu, ãto æivi u tvo me ime nu”, kao ãto, slu ti pe snik,ne ka dru ga biña, a ne mi prvo tni, bo ra ve u naãim ime ni ma i telima.

Sto ga ovo Mi la no viñevo pi smo-pe smu „iz pras ta rebu duñnos ti” moæemo doæive ti i kao pi smo na maos tavqenim ta mo da le ko od nas ko ji to odav no veñ nismo.

202

PI SAWEM „DO TAÑI SVO JENES TA JAWE”

Bla go je Sa viñ, Zakquåaj prah, iza bra ne i no vepe sme, NIJP „Pa no ra ma”, Priãti na-Ko sov ska

Mi tro vi ca, 2009.

Pe snik Bla go je Sa viñ (r. 1951) i daqe op sta ja va u svomza viåaju. U Sta roj Srbi ji, pra vil ni je je reñi. I to ra deñiu je dnom gwilan skom se lu, a æiveñi na sa mom obo du svogza viåaja u Vrawu. Po sledwih de set go di na oåito da su joãviãe udaqili pe sni ka Bla go ja Sa viña od svo je pe sniåkema ti ce – sav re me nog srpskog pe sniãtva. I sa ra ni jimå itawem Sa viñevih sti ho va je be zma lo is ti sta tus, ma da jepo lo vi na wego vih kwiga objavqena u be o grad skimizda vaåkim kuñama kao ãto su Pro sve ta, No lit, BIGZ, Radi Na ro dna kwiga, i to u pe ri odu wihovog procvata.

Sa æ aqewem se moæe zakquåiti da pe snik Sa viñ,upor no ve ran Ko so vu (ka ko vo le pe sni ci reñi zbogve za nos ti za ko sov ski mit izni kao na Ko so vu Poqu) ni jeus peo ili se ni je do voqno tru dio da se izbo ri zapri pa dnost svo joj ge ne ra ci ji, van ge o gra fskih meœa srpskog pe sniãtva na Ko so vu. A wego va ko sov skage ne ra ci ja je na kon pro gro ma 1999. go di ne si lom pri li kavrto gla vo nes ta la u ra se jawu. Skraj nu tost od svo jege ne ra ci je i pe sniåke pres to ni ce re zul to va la je dape sniãtvo Bla go ja Sa viña ko je ni je na graœeno ni je dnompe sniåkom na gra dom van Ko so va i Me to hi je (ovo je veñadmi nis tra tiv ni ter min), ni ti je uvrãte no, ko li ko jeza sluæilo, u ne ke od izbo ra, an to lo gi ja i pa no ra ma.Pri li ka je pod se ti ti da su i os ta li pe sni ci sa togpros to ra ne o prav da no i ne pra ve dno za ne ma ri va ni, poåevod upo ko je nog La za ra Vuåko viña i wego vog sav re me ni kaRa do sla va Zla ta no viña, pa pre ko Slo bo da na Vu ka no viña do Mi lo ra da Iviña i mlaœih pe sni ka. Sta tus re la tiv neizdvo je nos ti pe sniåkih gla so va ko ji obeñava ju odno snoko ji su obeñava li uti cañe i os po riñe ili je veñ uti cao ios po rio wihov ra zvoj do mo guñih i oåeki va nih razmera.

Nes por no da je i odlu ka ili pri nu da pe sni ka da os ta neu za viåaju uti ca la na joã veñi ne dos tup do åita la ca,an to lo giåara, åla no va æiri ja, pro ce ni teqa i tu maåapo eti ke Bla go ja Sa viña.

203

Sto ga je wego va kwiga iza bra nih sti ho va Zakquåaj prahna kon de set sa mos tal nih pe sniåkih zbir ki ( Izviweweciqu, 1975; Go vo rim po dru gi put, 1978; Is to mle ko, 1982;Veåe u plas tiånoj san da li, 1987; Crni rep, 1989; Izmor nik,1994; Priåest u poqu, 1995; Me zra, 1999; Po jawe å etvrtogda na, 2004; Po me re ni svet, 2006) viãe ne go po tre bna, ka daje u pi tawu nas to jawe po boqãawa wego ve (ne)åita nos ti ipo zi ci oni ra nos ti na srpskoj kwiæev noj ma pi, na ko joj jeodav no zav re dio mes to. Ipak, os ta je pi tawe, da li je to u stawu da ura di kwiga objavqena u izdawu priãtin skog(odne dav no plus ko sov sko-mi tro viåkog) izda vaåa –Pa no ra me, iako u pres tiænoj i do sa da ne zlo upo trebqenojbi bli ote ci Iza bra na po ezi ja, ali u ti raæu od sa mo 300pri me ra ka, i sa, uzgred bu di reåeno, broj nim, taåni jepreåes tim, ãtam par skim greãkama.

Ra zlog za oprav da nu odlu ku da auto ru u izbo rusa ve to dav no po mo gne i uz to saåini pred go vor SaãaRa dojåiñ, i pe snik i kri tiåar, moæe se pro nañi u je dnomne dav nom in ter vjuu pe sni ka Sa viña, u ko jem na glaãava dakri tiåari uglav nom pri la ze tu maåewu po ezi je stro gome to do loãki, pre viãe for ma lis tiåki, po uput stvu, bezsna ge i moñi da svo ju mi sao uveæu sa onim tre nom ka da jepe snik za mi slio i za poåeo svo ju pe smu. Sa mo onikri tiåari, ko ji i piãu po ezi ju, spo so bni su da do kuåe ipre po zna ju ko ji to pe snik u sva koj pe smi ærtvu je i nu dice log se be. Sa mo oni zna ju i oseñaju pro blem ñ utawa kaoizvo riãta stihova.

Ali, ta kva Sa viñeva odlu ka ima i dru gi ne obiånovaæan efe kat, a to je da akri biåni i ana li tiåni esej SaãeRa dojåiña po se du je i moñ svo jev rsnog uvo dni ka ipre po ru ke za å itawe, re cep ci ju i tu maåewe Sa viñevihsti ho va. A to je ne op ho dno, jer je Sa viñeva pre sve ga,izvor na i sa mo svoj na po eti ka smeãte na izmeœu ne ko li kouglo va i di ja lo ga na po dlo zi na dre al ne igre sli ka ma ireåima. Oåito da su Sa viñevi uzo ri Vas ko Po pa, Mi lu tinPe tro viñ, Bran ko Miqko viñ i La zar Vuåko viñ. Sa viñevne obiåan, zaåudan i osmiãqen stih je gla goqivi ji odPo pi nog i Pe tro viñevog, sve de ni ji je od Miqko viñevog, a sli ko vi ti ji i bo ga ti ji sim bo li ma i He ra kli to vimveånim ele men ti ma je od po me nu te tro ji ce, po ugle du naLa za ra Vuåko viña, a uslovqen zemqom i pri ro dom po putZla ta no viñeve is kon ske za vi snos ti od wih. Iako je veñina Sa viñevih sti ho va za sno va na na tra di ci ji, i to ko sov skojtra di ci ji, ni je neoåeki va na ana lo gi ja i aso ci ja ci ja sa miqeom pe sniãtva No vi ce Ta diña, na roåito u kwizi

204

Crni rep, ali i ne sa mo u woj. Ipak, Sa viñ je nas to jao dauni ver za li zu je lo kal no kao i da svoj stih uåini å itqivimi dos tu pnim na svim meridijanima.

Na kon iãåita vawa Sa viñevih iza bra nih pe sa mana meñe se za je dniåkost kao bi tna odli ka svih wego vihsti ho va i kwiga, ko ju je i Ra dojåiñ izdvo jio i na gla sio.Za pra vo, reå je o pe sniåkom sadræaju Sa viñevih pe sa ma,ko ji ko li ko god se mewao, pe snik se ni je odri cao izve snihte meqnih za je dniåkih ime ni teqa. Nuæna je i na po me na dape sniåki pros tor Sa viñevih sti ho va, ne za vi sno ko li ko ika ko se pre o braæavao, uvek je u se bi sadræao i pe sniåkisu bjekt, åiji su lik i oblik va ri ra li pod „otis kom” idoæ ivqajem pros to ra i vre me na pe sme. Oni su, za pra vo, une ras ki di vom je din stvu i go vo ri ti o pe sniåkom pros to ru, znaåi go vo ri ti i o lir skom su bjek tu, i obratno.

Veñ u svom prven cu Sa viñ de tek tu je svoj pe sniåkipros tor – ro dni am bi jent sa is kon skim vre dnos ti ma. Upe smi Ciq po sveñenoj ocu pe snik pri zna je: „I wemu ime ni\ zemqa je naj veña bo lest”. U is toj kwizi u pe smi Li raåita mo stih: „mes to ko je ni kad ne za bo ravqa” ãto aso ci rana Sa viñev doæ ivqaj za viåaja i iz proãlos ti, ko ja nasva kom ko ra ku pro go va ra. Pe snik je da kle, u svoj pe sniåkipros tor uti snuo svo pamñewe svog za viåaja, a ono je za is taim po zan tno, jer je Ko so vo u sredwem ve ku bi lo epi cen tar srpskog na ci ona. Pe snik Sa viñ nam se is po ve da da on ho da po svo joj za viåaj noj zemqi a da us tva ri ho da po pra hu imoãti ma svo jih pre da ka, ali i po pamñewu i po je din ca iko lek ti va. Sva ka ko da i u dru gim pre de li ma da naãwiæ iteqi ho da ju iznad ili po red svo jih pre da ka, ali sadræaj ko sov ske zemqe je bo ga ti ji ne za bo ra vom i za je dniåkim namko re ni ma. U ova kvom do slu hu tre ba i doæive ti pe sni kovna slov iza bra nih pe sa ma pred na ma. Za pra vo, u ime nu Zakquåaj prah dru ga reå je si no nim pre da ka i onog ãto jeos ta lo od wih, na ci onal nog pamñewa, ali i sop stva, dokprva reå aso ci ra na ve kov ni obiåaj da onaj ko ji na puãtasvo ju kuñu, na duæe vre me, mo ra je i zakquåati, jer se u daqoj i bliæoj proãlos ti srpske kuñe ni su zakquåava le.Ne ki su to ura di li, pe snik Sa viñ, pak, to ni je ni mo gao,ni ti je hteo, ali je to pre dviœao de ce ni ja ma ra ni je kao u pesmi Bekstvo:

Ni sam se ise lio iz svog ro dnog mestani sam ni po miãqao na toæiveñi kroz one gre ho ve ãto os tavqaju otisakæ ednih i ne ka za nih imena

205

ko ja mi re koãe:ve ruj mes tu i åupaj mla du tra vu iz sna –si lo vi te mi sli os tavqaju trag – tu moæeã biti

po no vo roœen

Pe snik ni je sa mo za viåaj proæeo vre me nom ipros to rom ko ji du go pam te, veñ je svom æiliãtu dao iver ti kal nu i to du hov nu ko no ta ci ju, ko ja je do duãe bi la isas tav ni deo naãe proãlos ti. Meœutim, sa po se bnimopre zom tre ba pri hva ti ti po jam ne ba kao sim bo la togdu hov nog na no sa i pri sus tva, jer je ovaj po jam po se bnoznaåajan za naã na ci onal ni kod i za je dniåku ærtvu odnas tan ka ko sov skog mi ta. Za pra vo, kao da mi po se du je modva ne ba – je dno nad na ma, ko jem odu vek teæimo, a dru go,gro bno, izmeœu naãih pre da ka, pod zemqom, ko je nam jesuœeno. Ova kvom ipos ta su Sa viñevog za viåaja okruæenogvre me ni ma i ne bi ma, kao da naj viãe pri liåi na slovprven ca kwiæev ni ka Go ra na Pe tro viña – Atlas opi san nebom.

Da kle, kquåni i esen ci jal ni sas to jak Sa viñevogpe sniãtva, znaåi i wego vog za viåaja i pe sniåkog tki va,jes te tra di ci ja. U tra di ci ji je pe snik pro naãao svene op ho dno za svo je pe vawe. Pre sve ga, mo tiv i mit, za timkwiæev ne obras ce i stil ska sred stva, ali i neãto mno govaæni je od to ga, a to je da upra vo tra di ci ja obe zbeœuje okvir unu tar ko jeg se moæe ra zu me ti ak tu el no kwiæev node lo, ka ko tvrdi Saãa Ra dojåiñ. U po ezi ji Bla go ja Sa viñatra di ci ja ni je sa mo pre po znatqiv znak pri pa dnos tine ko me i neåemu (a ãto pe snik ni je dnog tre na ne sme, a uovom pri me ru i ne moæe za bo ra vi ti), veñ je is tov re me no i ko mu ni ka tiv na mo guñnost izve snog sta niãta. Tra di ci jaodreœuje i moñi i åuda kwiæev nog je zi ka. Ãta viãe,tra di ci ja je upo re do i kre aci ja pre toåena u stro gooda bra ne i vre me nu pri la goœene reåi, ali i pre du slovra zu me vawa ta kvog kwiæev nog go vo ra i de la. Pod uslo vomda autor ne pos ta ne suæaw tra di ci je, åemu smo åes tosve do ci, veñ da, kao pe snik Bla go je Sa viñ uåini is ko rakiz okvi ra pre uze te proãlos ti, pamñewa i\ili is to ri je, ata kvim pos tup kom, uz dru ga pe sniåka tvo raåka sred stva, isa ma tra di ci ja doæ ivqava no ve pre o braæaje i mo guñnos ti. Tu je i taåka po de le izmeœu tra di ci ona lis ta imo der nis ta, jer su tra di ci ona lis ti oni ko ji ne is ko raåuju van åeãñe za miãqene, ne go stvar ne tra di ci je, dok meœumo der nis te moæemo s ra zlo gom uv rsti ti i pe sni ke po putBla go ja Sa viña, ko ji su u ne za bo ra vu pro naãli na suãnu

206

po ten ci ju da bi åuva juñi pre va zi la zi li svo ju saåuva nuproãlost i stvo ri li mo de ran i sa mo svo jan pe sniåki glas,ra zumqiv i pri hvatqiv, åak i ka da je zaåudan, na dre alan,za ne obiåen i neoåeki van, kao ãto je na stra ni ca ma kwige Zakquåaj prah, uko rewene u pe sni kov i naã vre meãni rodni kraj.

Ãto se tiåe bliæe spo zna je pe sni ko vog za viåaja uSa viñevom pe sniãtvu tre ba reñi da je joã u wego voj prvoj kwizi za poåeto odreœ ivawe i uo bliå avawe pros to rape sme, unu tar po me nu tog kon tras ta i je din stva ne ba i zemqe, stvar nog i nad stvar nog, quba vi i stra ha, za ve ta ikle tve, fa ka ta i pre dawa, æivo ta i smrti. Ali i unu taræivog di ja lo ga izmeœu pe sni ko ve nad gradwe i pred sta vene ba, tra di ci je i pros to ra i wih sa mih u naãojstvar nos ti i proãlos ti. Pe snik, na ime, svo je sti ho vene pres ta no za ne obiåava, zaåuœuje, åini na dre al nim,ima gi nar nim, gra niånim, ru bnim. „Pe snik se uglav nom oslawa na efek te na dre al nih i fan tas tiånih sli ka, apo kat kad i na pa ra dok se, åeãñe na mi sa onoj, ne go naje ziåkoj rav ni” (S. Ra dojåiñ). U ovu svrhu znaåajando pri nos je dao i pe sni kov (auto)iro nij sko-aso ci ja tiv nii me ta fo riåno- igriv dis kurs, upra vo u pre le ti ma izmeœuvre me na i pros to ra, izmeœu sna i ja ve, izmeœu fik ci je i zbiqe, i iznad svih meœa i gra ni ca. Ova kvim pos tup kompe snik je joã je dnom po tvrdio da je Ko so vo (åitaj – Sta raSrbi ja) stvar no ma gij ski pros tor, ni ma lo se biåan,ãta viãe – po da tan i izdaãan, ve ko vi ma do ka zu juñi topri me rom da sva kom onom ko je stu pio na wego vo tlo, ne ma pov rat ka i\ili odlas ka iz ko sov skog sve ta ma gi je, ko ja jeiako åes to po greãno ko riãñena i troãena, ipak,pre tvo re na u mi sao ko ja oprav da va sva ku su zu, uzdah, bol,ærtvu, smrt...

Meœutim ono ãto je omo guñilo pe sni ku ova kavis ko rak i pre o braæaj wego vog i naãeg za viåaja una dre al ni i mis tiåni are al jes te pe sni kov po kuãajbek stva od pa te ti ke, kao i od ko sov skog bo la, od ko jih jeinaåe ne mo guñe po beñi i ne mo guñe ih je is ti snu ti ma kariz sfe ra pod sve snog i ne sve snog. Pe snik je us peo dako sov ski ne pre bol zadræi u ra zme ra ma ko ji ma neop te reñuje sti ho ve, ne go ih joã viãe one obiåava inad stvar no is poqava.

Na sli ku ta kvog vir tu el nog Sa viñevog sve ta uti cao je i „po me re ni svet”, ov de i da nas. Na dre al nost ineoåeki va nost pe sniåkog pros to ra u sa gla sju je sa da nasvaæeñim i pri hvañenim ha osom, pa ra dok som, ap sur dom,

207

ok si mo ro nom, ne snaœenim i izgubqenim po je din cem iko lek ti vom. Ne sus tiåu li se kon tu re ove naãe da naãweizvi to pe re ne i su mor ne vir tu el ne stvar nos ti sana dre al nim i opo rim Sa viñevim pe sniåkim sve tom, sako jim se åita oci brzo i la ko po is to veñuju.

Na pri hvatqivu, iako na dre al nu sli ku naãe zbiqe ipe sniåkog pros to ra, znaåajan uti caj ima lo je pe sni ko voot kriñe go to vo ve ro vawe da se sve ne vi di i ne pri ka zu je.Da pos to ji svet ne vidqivih stva ri i po ja va („poåiwe vidqivost stva ri”), ãto je omo guñilo joã åeãñuaso ci ja tiv nost, zaåudnu sli ko vi tost i nes tvar nost sve gaoko nas, i da nas i ne kad. Pe snik je ubeœen da pos to ji svetko ji se kri je od nas („Do onog señawa ko je se joã kri je odnas”). Naãa je ulo ga da ih uoåimo, pre po zna mo („U se lusam, u sla mi, naãao ogle da lo i vi deo sve vas”). Usu pro tnom, ni sop stve nost neñemo us pe ti pra vil no iver no da oformimo.

Po navqam, lir ski su bjekt je ne ras ki div deo pe sniåkogpros to ra. I ne sa mo to. On je sve pri su tan u Sa viñevojpo ezi ji. On je åes to ekvi va lent i pe sniåkom pros to ru. Åak i ka da Sa viñeve kwige u na slo vu sadræe reåi kao ãto su„dru gi” i „å etvrti”, prvi glas bez ika ka ve sumwe pri pa dalir skom su bjek tu, da kle i pe sniåkom pros to ru. Ali, sob zi rom da lir ski su bjekt i utoåiãte pe sme de leza je dniåki usud i udes, i lir ski su bje kat je ras pet iras trzan. Na la zi se u svo jev rsnom meœupros to ru i raskrãñu, ne o dluåan dok ne moñan i po raæen po sma trasvet oko se be. U Sa viñevim pe sma ma, de lim Ra dojåiñevopro miãqawe, odi gra va se u is tom ma hu i pov laåewelir skog su bjek ta u sve de ni pri va tni pros tor sa je dne, ira zvi jawe ima gi nar nog pros to ra sa dru ge stra ne. Na taj senaåin, pe sniåki pros tor i pe sniåko ja proæima ju,do puwuju i nastavqaju.

Pri sus tvo kon tras ta i udvo je nos ti pe sni ka i wego vogpe sniåkog pros to ra evi den ti ra no je, po navqam, veñ uwego vim prvim kwiga ma. Pe snik Sa viñ, oslawajuñi se natra di ci ju, na roåito na one kwiæev ne sredwove kov neuzo re, kao i pa gan ska pre dawa, ba jawa i le gen de, ipak ni jeizos ta vio i pre vi deo su ro ve uslo ve op stan ka u za viåaju,kao i bo ja zan od apo ka lip se, ko ja se, eto, kra jem proãlogve ka i mi le ni ju ma, naæ alost, i os tva ri la, i to ustraãni joj for mi ne go ãto su je za miãqali pe si mis ti. Upe smi Po se ta pe snik opo miwe na re al ne opa snos ti ko jenas po la ko okruæuju i nat kriquju: „Nad na ma nev re meca ru je\ Uo kvi re no sa ra zlo gom\ Da nas ne de lo moæe

208

sus tiñi”, kao i u pe smi Si la zak u ãumu: „Dok sve tlostras te u osi pawu pra zni ne\ I po kre tom pro ve ra va bu dne\ Uñ utawu\ Do di ru ju se\ Qubav i smrt\ Pa ko zna\ Da li je qubav snaæni ja”. U is tom je kon tek stu i pe sni ko vaima gi nar na sli ka do deqene nam stvar nos ti u prvoj stro fi pe sme Stvar no: „Stvar no je ta ma\ kre tawe neåega\ ãtostal no åezne\ daqe od nas”.

Pa ra di gma tiåna sli ka pe sni ko ve ugroæenos ti jes te ipre uze ti po zna ti stih-sli ka: „Åovek u sta kle noj bo ci” uis to ime noj pe smi, kao i zaåetna dva sti ha pe sme Te sna zemqa: „Po tre bno je os ta ti tu\ Na ivi ci po srnuña”, åimese slu te i po jaãwava i dru gaåiji ali meœuso bno-uza ja man odnos izmeœu pe sni ka i wego vog za viåaja odno sno dasud bi na po je din ca, u sti ho vi ma pred na ma, pred stavqa ili na go veãta va sud bi nu na ci ona i pe sniåkog tki va, ãto je iSa viñev naåin da od liånog i lo kal nog, sa mo na prvipo gled, stvo ri uni ver zal no i shvatqivo svuda.

Od kwige do kwige, u ko ji ma se pe sniåki pros tormewa, kon ti nu itet sje diwavawa pe sniåkog ja i wego vogna dvre men skog sta niãta bi tna je ka rak te ris ti kaSa viñevog pe sniãtva. Oni su zbra timqeni i u kwiga mako je su uslovqene is kon skim vre dnos ti ma, i sve tomna ci onal ne fan tas ti ke i de mo no lo gi je, i ka da se„priåeãñuje u poqu”, i ka da se „po je å etvrtog da na”, i ka dase za bri nut pe snik ne po sre dno obraña Bo gu, i upred sta va ma pe sni ko vog za viåaja ko ji moæe bi ti ito po nim „izmor nik”, i u stra hu od „po me re nog sve ta”, alii ka da pe snik pe va o reåima, ãto inaåe åes to åini. Da kle,svi se Sa viñevi sti ho vi pro no se lir skim su bjek tom upe sniåkom pros to ru, ko ji su, sva ka ko, izmewivi, a ipak, uãirem smi slu reåi – is ti, ne za vi sno od ci klu sa ili kwige iz ko jih potiåu.

Za rad pra vil ne spo zna je pe sniåkog pos tup ka vaæno jena po me nu ti pe sni ko vo ve ro vawe u reåi, poãto i onepo se du ju svo ju taj no vi tost i svo je skriv ni ce dru gihsmi slo va i sve to va, dos tu pnih sa mo pri vi le go va ni ma.Za to su one åes to ak te ri Sa viñevih pe sa ma, bi va juñisup sti tu jen tom lir skog su bjek ta, a po sre dno i åita vogna ci onal nog kor pu sa i pamñewa. Moæda je upu tni jepa ra fra zi ra ti pe sni kov auto po etiåni tekst o reåima, apot krepqiva ti ga ci ti rawem wego vih sti ho va (po eti kaBla go ja Sa viña ta kav neoåeki van is ko rak i obrtkri tiåara, pret pos tavqam, do zvoqava). Na ime, pe snik jeubeœen da ñe uvek sli ku pred stavqati reå, i to pe sniåkareå, jer je ona bi tni ja od vre me na, a ne sa mo od na znaåenog

209

tre nut ka pe sme. Reåi se obi la to nu de kao pro duæetak sve gaza poåetog („Reå ñe doñi\ da spa se sve nas”). Reåi u ovom iova kvom gla sov nom smi slu, odu vek su bi le ra zumqive, ata ko ñe bi ti i daqe. Ali, i iza reåi os ta je i ono joãne i zgo vo re no („Ono ãto je os ta lo iza reåi\ uvek i uvekne o svo ji vo”), kao ãto i veåiti kon trast vidqivog ine vidqivog pos to ji u sli ka ma. Pe snik za go va ra da upra voono ãto se ni je åulo i ono ãto je os ta lo ne vidqivoodno sno taj na reåi i sli ka je u stva ri tek na go veãtajstvar no snog, dok u onom ãto se åuje i vi di niãta ni jeka ko se pri ka zu je („u sva koj reåi svet je nes tva ran”).Upra vo ta mis tiånost reåi i wiho vog ore ola i pri mo ra vaåita oca da na kna dno pro miãqa, da stiåe pra vo i dado smiãqava i pre o smiãqava svo ju im pre si ju na konproåita ne kwige, pe sme... Pe snik mo ra po nu di ti taåni jena slu ti ti åita ocu ono ne i zgo vo re no i ne vidqivo kao novsi gnal, kao no vo ot kri ve nu is ti nu, kao nov pu to kaz naåinara zmiãqawa i biv stvo vawa, kao sim bol vre dno snihpo me rawa. U su pro tnom, pu ka reå os ta je na ni vou sa moje dnog kri ka, je dne gla sov ne po ja ve i naæ alost pro puãte ne i\ili ne is ko riãñene mo guñ nosti.

Upra vo u tom tra gawu za neåuj nim, za ne vidqivim, zanad stvar nim, za za pre te nim, za snom, za sno hva ti com, zasmi sa onim pro na la zi mo za da tu ulo gu pe sniåkog obras caBla go ja Sa viña, a u ne obiånom i zaå udnom ci ti ra nomna slo vu ovog utis ka ot kri va mo i te mat sku za da tost, a to jeda se „pi sawem do ta kne svo je nes ta jawe”, ko ji od go va raosnov nom to nu wego vog pe vawa, uopãte. Ali i upo zo ra vasve nas na tre nu tni sta tus po je din ca i za je dni ce, ne sa mo uSta roj Srbi ji, veñ svuda.

Oåito da je stva rawe ova kvog pe sniåkog pros to ra isve ta izu ze tno teæak po sao, ko ji je una pred mo gao i mo raopo dra zu me va ti broj ne opa snos ti. Pri hvatqiva igri vost uova kvom na dre al nom i tran svre men skom pros to ru,na roåito unu tar bi nom ne po la ri za ci je pri su tne to komåita ve kwige i Sa viñevog pe sniãtva uos ta lom, ni je usva koj pe smi pro fun kci oni sa la u za miã qenim okvi ri ma, veñ je åes to bi va la za grcnu ta u svo joj ne obu zda nos ti ito li ko ne lo giåna (viãe ok si mo ron) da je ni ovo zaåudno i za ne obiåeno pe sniåko tki vo ni je mo glo skla dno ipo dnoãqivo udo mi ti. Ne ret ko je pe snik pre fa vo ri zo vaoi pre te ri vao u odræ avawu neoåeki va nos ti iizne na dnos ti, kao ka rak te ris ti ke wego vog sti ho tvor stva.Na roåito u struk tu ri pe sa ma ko je åine reœali ce po ti puje dan stih-je dna reåeni ca-je dna mi sao, sud ili sli ka,

210

ne do voqno se man tiåki po ve za nih. U pri log to me, sa mo dapod se tim, i ra ni je je kwiæev na kri ti ka uoåava la da jeSa viñev stih ubedqivi ji ka da dis ci pli nu i mo tiv skupre ci znost sta vi is pred æeqe da se uvek bu de nov,dru gaåiji, ne obiåni ji. Pre dnost se moæe da ti pe sma ma,ko je se, uprkos pri pa dnos ti za je dniåkos ti unu tar åita vih kwiga, gra de oko je dne smi sa one ver ti ka le, ne go kad semo zaiånost pre li je u ras pli nu tu ne omeœ enost (Å.Mir ko viñ). No, sve iznuœene i po bro ja ne mawka vos tiunu tar Sa viñevog pe sniåkog obras ca, sve su ra zuœeni je uwego vim no vi jim pe sniåkim kwiga ma, ne mo gu ugro zi tiko naåan sud da je Sa viñev pe sniåki glas ubedqiv iauten tiåan, kao i wegov pe sniåki svet.

Joã je dna ne obiånost Sa viñeve kwige iza bra nih ino vih pe sa ma Zakquåaj prah jes te da je od uku pnosto dva de set i osam pe sa ma sa mo u zavrãnom ci klu su No vepe sme je objavqeno åita vih dva de set i ãest pe sa ma iz no vog pe sniåkog ru ko pi sa Trn na prvom gro bu, ko je sepri bliæava ju da naãwem tre nu i wego vim dos ti gnuñima,åak i onim iz do me ta te hni ke, ãto se åini neoåeki va nimi u ovom tre nut ku mawe pri hvatqivim, ali, da nepre ju di ci ra mo, saåekañemo da vi di mo ka ko ñe to pe snikko naåno uo bliåiti i re ali zo va ti. Na osno vu vre dno vawado sa daãweg Sa viñevog pe sniåkog opu sa ne tre ba gu bi tipo ve rewe u wego ve mo guñnos ti u pri bliæ avawu ipre pli tawu ra zliåitih vre men skih „zo na”. No, ono ãtone za hte va odla gawe jes te da se po vo dom po me nu togzavrãnog ci klu sa, kao uos ta lom i po vo dom åita ve kwigeiza bra nih pe sa ma, moæe zakquåiti da je izos ta lane op ho dna briæqivi ja se lek ci ja pe sa ma, ako se veñ ni jepris tu pi lo dru gaåijoj ar hi tek tu ri izbo ra, od ovoghro no loãki po nuœenog i ne do voqno oktroisanog.

211

PE SNIK „U SOP STVE NOJ DAQINI”

Ve ro slav Ste fa no viñ, Po sed go di na, Na ro dnabi bli ote ka „Ste fan Prvo venåani”, Edi ci ja

Po veqa, Kraqevo, 2009

Da pe snik Ve ro slav Ste fa no viñ (r. 1951) ne gu jeza vi dnu akri bi ju u or ga ni za ci ji naj no vi je pe sniåke kwigeuoåava mo iz na slo va kwige (Po sed go di na) i na slo va isadræaja uvo dne pe sme (Po sed), ko je moæemo pri hva ti tikao svo dnik(e) åita ve kwige na pla nu wene te mat skeza da tos ti. Na ime, sim bo li ku na slo va ko ji u se bi sadræispo zna ju „go di na” pro duæava i Ste fa no viñev stih: „Mes to mi je na kra ju imawa” alu di ra juñi na svoj bu duñi sta tus upros to ru i vre me nu, a sti ho vi: „Is ti na u ko ju sa mo jave ru jem,\ Je di ni je moj po sed;\ Ili je to za blu da u pre de lu\Nad ko jim pti ce pro leñu\ I nes ta ju u åis toj krvi ne ba”do da tno po jaãwava ju na slov kwige, dok sti ho vi, pak:„Pre po zna jem se be u sva kom ko ra ku,\ U pre de lu sva kom\Na la zim zna ne æeœi,\ Nauåene pu to ka ze” i „ Voqan sam daoko pa vam cve klu\ Iz ko je otiåem ka se bi” ne sa mo dafa vo ri zu je po miwanu sta ro snu odre dni cu, veñ ina znaåava ju sadræaj kwige pred nama.

Da kle, pe snik ne sa mo da ve ru je u veånost pov rat ka i ure ala tiv nost i ci kliåne „me ne” sve ga ãto vi di mo ioseñamo (na pri mer: „Paw ko ji sto ji us prav no\ Spre ma seda izras te\ U no vo sta blo”), ne go izno si i svo ju dvoj bu iza pi ta nost u ve zi iden ti te ta, sa gle da va nog kroz vre me,zbog åega bi va mo sve do ci ma izve snog vre me plo va, ili ka ko bi to pe snik oslo vio kao mo guñnost bo rav ka „u sop stve noj daqini”. U tom du hu su i zavrãna dva sti ha pe smePre puwena kor pa: „I da pre po zna ne znan ca,\ U se biodra slog, pu nog za bo ra va”, opo miwuñi na po raæava juñupra zni nu zbog gu bit ka pamñewa i bri sawa sa stra ni cais to ri je i op stan ka. Ali, pe snik ne æali za sta rimvre me nom sa mo za to ãto su sve do ci wego ve mla dos ti (znaon da je „izni klo trwe i u señawu”), veñ la men ti ra nadpra vim i pro ve re nim vre dnos ti ma tog do ba ko ja ti ho isi gur no nes ta ju. Za nimqivo je da pe snik iako ga ji izve snu„æal” za proãloãñu, ni je dnog åasa ne do vo di je u ve zu i ne

212

po ten ci ra je u kon tra pun ktu sa da naãwim be smi slom,pra zni nom i be zna dom, ko ji ma smo odav no veñ ogrlatili.

Pe snik, iako ne po seæe ni za onim ep skim iis to rij skim ko lek tiv nim iden ti te tom (pod uslo vom daza ne ma ri mo da i duh ro dnog po dnebqa moæe po se do va ti tui ta kvu ko no ta ci ju), ipak, uoåava mo da in sis ti ra i nais kon skim ka te go ri ja ma ko je su i sas tav ni deo za viåaja,na roåito su ugraœene u pot pun doæ ivqaj ro dnog kra jo li kai do ma kao svo jev rsnih i ne za bo rav nih i prvih uopãtemi kro ko smo sa sva kog po je din ca („Sta doh pred ve li kimka me nom.\ Po meãah ve tar, vo du i zemqu ... Na loæih va tru,\ Za me sih hleb i se doh”). Na tre nu tak, pe snik poæeli dapro duæi svo je tra jawe u pre po znatqivoj bi blij skojpred sta vi: „Da i ja ... bu dem ãaka se me na, da i ov deis kli jam”. Pe snik se, åak, i po is to veñuje sa, na pri mer, zemqom, kao sim bo lom i is ko na i za viåaja („za gle dan u zemqu ko ja je sam”). Ovi sti ho vi ne sa mo da an ti ci pi ra jubliæu bu duñnost i mo guñnost sva kog od nas, veñ i ma gij ski i is kon ski znaåaj ko ji maj ka-pri ro da u se bi sadræi ista tus po je din ca u tom ci kliånom kru gu, gle da no iz ugla vremena.

Po se ban je tre tman vre me na odno sno moñ pe sni ka da nesa mo gle da u proãlost, veñ da i iz proãlos ti gle da usa daãwost i bu duñnost. Sto ga ne åude ni sle deñiSte fa no viñevi sti ho vi kao ko men tar gle dawa izble de lefo to gra fi je „iz hiqadu de vet sto ãezde set i prve”:

Sve sam mawi na poæute loj slici;Ko pni sjaj iz oåiju,Pos tra dao sam od stvarnostiU ko joj me nema.

Moj lik sawa umes to mene.

U is tom kon tek stu, mo gli bi reñi pov re me no podFo jer ba ho vim kro vom, su i sti ho vi iz pe sme Su ton:„Ni ka ko da svi knem\ Na svo ju sen ku”, kao i po kuãaj da se,po sma tra juñi deåiju igru, vra ti u svet de tiwstva iz ko jegbi spo znao se be i svo je vreme:

Neñe ni proñi, to podne,Za lu ta lo u tra gawu za mnomKo ji ga se pri señam, golog,Da bih i sam video Ogoqenog sebe.

213

Za to je, po navqam, pe sni ku omo guñeno ne sa mo da gle dase be kao deåaka, veñ i da se be odra slog vi di oåima togdeåaka. Broj ni su ra zlo zi zaãto baã deåijim oåima izaãto ta kav tok vre me na pro ti van sme ru okre tawa naåasov ni ku naãeg usu da i ude sa. I na ko ji smo inaåena vi kli. No, ne tre ba pro pus ti ti pri go du da se do zo ve upo moñ Bo dri ja ro vo za go va rawe da je sa svim mo guñeudva jawe liånos ti. Åak i sa mog se be. Ko li ko to god zvuåalo ne mo guñe. I pe snik Ste fa no viñ nam to svo jim pe sniåkimvre me plo vom u proãlost i obra tno, vrlo su ges tiv nosve doåi.

Ipak, bi tno je de tek to va ti kom plek snost iden ti te ta,van ove vre men ske dis tan ce i opre ke. Pe snik Ste fa no viñne kri je auto bi o gra fiånost svog pe sniåkog tek sta, pa, kaoãto nam ci ti ra ni sti ho vi go vo re, åita mo wego va señawa.Da ih su mi ra mo, tu su, pre sve ga, pe sniåki poåeci i svet kwige, Mo ra va, æivo pi sni pej zaæi za viåaja, ro di teqi,brat, æena, de te, dru ge oso be, jer sve emo ci je upuñene odpe sni ka ka wima, za pra vo åine i obli ku ju pe sniåko biñe iiden ti tet. Tu je kquå spo zna je i Ste fa no viñevogpe sniãtva i Ste fa no viñevog iden ti te ta. Sto ga, ovupe sniåku kwigu moæemo doæive ti i kao hra bru, is kre nu iis po ve dnu le gi ti ma ci ju pe sniåkog biña Ve ro sla vaSte fa no viña.

Svi se ovi te ma ti mo gu i ci ti ra ti po na osob i do da tno pri bliæiti åita oci ma: ar he tip li ka maj ke („I kao daopet maj ka umi re,\ Da bi za uvek bi la æiva”); kom plek san odnos izmeœu oca i si na („Otac viåe sa pra ga:\ Vra ti se,vra ti.\\ Izmeœu quba vi ro di teqa\ I oånog pri tis ka\ Nemo gu da izdræim”; „Otac viåe, ni je za do voqan gradwom.\Po pus tim li, niãta od kuñe”); za viåaj ni oæivo tvo re nipej zaæi („Sa mo je Mo ra va uvek tu;\ Vaqa se lewa vo da\ Usve tlo snom pri zi vawu.\\ Is to ñe ime ima ti sa moña\ Ika da po sledwi zrak\ U re ci zga sne”); æena; de te („Pre tinam na sleœe bes kra ja\ U tek pro buœenom de te tu”); ro dnidom („Zar je mo guñe da niãta ni je os ta lo –\ Ma kar zakrpqen opa nak\ Ili uga rak ogwiãta, bra te”); svet kwige („na stra ni ca ma zadræan dah, kao u za se di”). Ne tre baza bo ra vi ti ni doæ ivqaj sen ke kao sim bo la sa moñe ko jiuåes ta lo tra je to kom åita ve kwige stihova.

Ãto se tiåe pe sniåkog pos tup ka vaæno je reñi da jeSte fa no viñ pro naãao svoj pe sniåki dis kurs u na ra tiv noj for mi sti ha, sa sklo noãñu da se pe sni kov glas upor nopro duæava, da pov re me no zas ta ne, a on da nas ta vi svoj tok,

214

po put mir ne rav niåar ske re ke odno sno za viåaj ne Mo ra ve.Na ime, u pi tawu je pridræ avawe svim ver si fi ka tor skimka no ni ma i u wego vim pe sma ma ne ma su viãnih reåi isli ka. Ali ni je sa mo u pi tawu pe sni ko va briæ qivost ipoãto vawe pri hvañenih pe smo na zo ra, jer, upra vo naova kav naåin, pe snik us pe va da stih do pu ni dru gim(ne)oåeki va nim znaå ewskim na no si ma i pre li je ih usle deñe sti ho ve. Stiåe se uti sak kao da sva ki stih izvi reiz pret ho dnog, a is to ga se åasa veñ pre li va u na re dni. Ita ko re dom. Ti ho i ne na metqivo, ali oprav da no i prihvatqivo.

Ret ke su neãto vi gil ni je i bræe pe sme, åiji jepe sniåki i dram ski tok znaåaj no suæen i omeœen, aaso ci ja ci je se man tiåki zgu snu te, kao ãto su to pe smeSa lon kwiga i Otuœeni, ko je im po nu ju kao pu za vi ce okose man tiåkog upo riãta. Ipak, u obe va ri jan te sti ho vawa,oåigle dno da je prven stvo da to znaå ewskim odre dni ca mape sme, ko je nam pe snik æeli sa opãti ti i pri bliæiti.Odno sno ko je nam pe snik do zvoqava da „od sawamo umes towega”, na ãto nam pre po znatqivost i pri hvatqivostpe sni ko vih sli ka i po ru ka da ju pra vo i pri vi le gi ju nata kav doæ ivqaj.

Ova kav Ste fa no viñev pe sniåki pos tu pak ni je liãioåita oce ni sli ko vi tos ti sti ha. Na pro tiv. Tih i spor tokpe sme, uz nas tavqajuñe ge ni tiv ne me ta fo re i sin ta gme,omo guñio je i auten tiåne pe sniåke sli ke, ne sa moaso ci ja tiv ne, veñ åes to i na dre al ne, ãto znaåi da jepe snik, ipak pro naãao „od go vo re na pi tawa\ ko ji ma bimo gao pro gle da ti”, ka ko se na sa mom poået ku kwigeza bri nu to pitao.

Pe snik Ste fa no viñ nam do ka zu je da se i u ta kvojutiãanoj i us po re noj for mi sti ho vawa moæepro go vo ri ti erup tiv no, kao na pri mer u pe smi Slutwa,gde je miqko viñev ski stih: „Do go re va dan iza tvo ga ho da”.Za tim, u pri li ci smo da åita mo i sti ho ve ko ji se os tva ru ju u odje ku, ko je åita oci ra do zadræava ju i proæ ivqavaju.

215

DOK SMO „SVE DAQE ODPLA ME NA”

Mi li ca Je fti mi je viñ Li liñ, Odvi jawe svit ka,sa bra ne i no ve pe sme, Kwiæev no druãtvo Ko so va i

Me to hi je – Ko sov ska Mi tro vi ca; Raãka ãko la –Be o grad, 2009

Ras paråena uæ qebqujem se u stihod æivo ta preåi.

Mi li ca Je fti mi je viñ Li liñ,Oda ziv reåi

Iako se i u svo joj ra noj mla dos ti ozbiqno ba vi lakwiæev nim ra dom, ãto sve doåi, na pri mer, i da tum jav nog pu bli ko vawa (1976, god), prve pe sme u kwizi, pe sni kiwa ikwiæev na kri tiåar ka Mi li ca Je fti mi je viñ Li liñ (r.1953) se re la tiv no ka sni je ja vi la svo jim prven cem uobli ku kwige pe sa ma (Mrak, izbavqewe, 1995) i odmahpred sta vi la svo jom ne po sre dnoãñu, hra broãñu iod go vor noãñu. Sle di le su joã tri kwige pe sa ma(Hi ber na ci ja, 1998; Pu to pis koæe, 2003; po ema Å arawe,2008), kwiga priåa (Siæe sluåaja, 2002) i kwiga kri ti ka(Po eti ka slutwe, 2004), ko ji ma je zav re di la ne ko li kope sniåkih na gra da, zas tupqenost u ne ko li ko an to lo gi ja, uz pre voœewe i pe sa ma i kwiæev nih im pre si ja na rus ki,en gles ki, fran cus ki, ne maåki, ita li jan ski, poqski,ãved ski je zik. Pred åita oci ma je i Odvi jawe svit ka, iz2009. go di ne ko ja sadræi ce lo vi te wene prve tri pe sniåke kwige, dok je iz å etvrte (Å arawe) pre uze to sa mo de vetpo glavqa. Na kra ju kwige je i ci klus O Ko so vu opet (no vepe sme), i to wih åer de set i dve, kao ce lo vi ta nova neobjavqena kwiga.

Veñ u svo joj prvoj kwizi pe sni kiwa ot kri va svo jaupo riãta ko ja is tra ja va ju i da nas u wenim sti ho vi ma, a tosu za viåaj, proãlost, qubav, du hov nost, reå, ali ko ji su uizve snoj za neuobiåaje noj po zi ci ji i za je dniåkos ti. Na ime, kao ãto je i autor pred go vo ra Slo bo dan Ra ki tiñpri me tio, izvo riãta Li liñki nih sti ho va su um reæena usup til nom „pre pli tawu, proæ imawu ili ukrãta wu”.Pov re me no åita lac dok tu maåi pe smu mo ti vi sa nu

216

qubavqu, u je dnom od sti ho va, zbog veãtog se man tiåkogpre li vawa unu tar pe sme, uoåava åak i do mi ni ra juñepri sus tvo ro dnog mes ta, tra di ci je, po ezi je, po je di naånoili sku pa, i obra tno, u svim dru gim i mo guñim sme ro vi ma, ãto sve doåi o znaå ewskoj viãeslo je vi tos ti ne sa mo wenog uku pnog pe sniãtva, veñ i veñine wenih pe sa ma. Ta ko da jepi sac pred go vo ra oprav da no i po se bno izdvo jio svo juim pre si ju da su u Li liñki nom pe sniãtvu „u is toj rav nistvar no i me ta fi ziåko, is to rij sko i mit sko, mo der no itra di ci onal no”. Slo bo dan sam da po mi slim ka kora zreãewe na ve de nog utis ka jes te u doæ ivqaju svih tihsadræaj nih ele me na ta, pre sve ga kao ak tiv nih i sas tav nihuåesni ka pe sni kiwinog biña, jer izmeœu pe sni ka i åove ka,u pri me ru Mi li ce Je fti mi je viñ Li liñ, ne ma ra zli ke,ni ti za zo ra, ni ti bi lo ka kvog od stu pawa. Ta kvape sni kiwina si tu ira nost i da je od go vor na wenuotvo re nost i sme lost pre ma za je dniåkoj nam stvar nos ti,ko ja u se bi sadræi i tra di ci ju, i greãke iz proãlos tiko je se ne o gra niåeno po navqaju, i qubav, i æivot i smrt, i pod señajuñu epi fa ni ju oso bi to u tre nu ci ma bo la i oåaja, ipi tawe o(p)stan ka, i liåne i ko lek tiv ne mu dros ti, i moñreåi poåev od no vo za ve tnih za pi sa. Naã da naãwi, i nesa mo da naãwi, veñ i proãlo ve kov ni ple men ski usud iudes, da ju pe sni kiwi pra vo na igriv i ci kliånivre me plov od nas u proãlost i iz proãlos ti do nas,za teåenih po red veåitih i ne po miånih sve do ka naãegpos to jawa, åak i u naãem od sus tvu, ka kav je, na pri mer,„ka men” kao is kon ska i sud bo no sna ka te go ri ja uis to ime noj pe smi, koja u celosti glasi:

Ba ca mo se to bom je dni na druge Pakosni.Ne sti go smo ni da se odmo ri mo –Veñ pod kamenom.Lo mi mo te, sklawamo se u tebe.Plo vi mo stihijom.Ba ca mo se iz mi nu log u do la zeñe.Sto ji stameno.Bes kraj no reåiti muk. Kamen.Glu hnu za lu dne reåi.Bes pov ra tni –Izras ta mo iz kamena.

217

Ipak, pe sni kiwa pri zna je da se to deãava i pod sve sno,pri nu dno, ne moæe mu se odo le ti, ali ge ne ral no jepri hvatqivo: „Ko to u me ni pri ta je no tuæi,\ Ko sepo mam no ra dos ti ma da je\ Ko me vo di u dav ni ne,\ Une po zna to”.

Nuæno je, sto ga, pret pos ta vi ti da moñ pe sni kiwinogdi ja lo ga sa vre me nom po tiåe iz wenog oseñawa ro dnogam bi jen ta, jer je pe sni kiwin za viåaj is tov re me no iza viåaj na ro da ko jem pri pa da. Ka men sta nac i dræavi, ipi sme nos ti, i svim ume tnos ti ma, uopãte. Za pra vo,pe sni kiwu su u de tiwstvu i mla dos ti okruæiva lipre dme ti, spo me ni ci, tra go vi, za pi si, brda, poqa,kli su re, pla ni ne, ko je sa pu nim pra vom moæemo oslo vi tikao mit sku i is to rij sku to po gra fi ju. Sem viãeslo je vi togsadræaja ko ji oni po se du ju, niãta mawe ni je znaåaj na iwiho va auten tiåna fas ci na ci ja vre me nom i du bi nompamñewa. Za pra vo, ne mo guñe je go vo ri ti i\ili pe va ti one koj po ja vi ili to po ni mu a igno ri sa ti weno tra jawe ivre men sku kom po nen tu, ko ji su veñ sadræani u suãti nu, na pri mer, Go leãa, Si tni ce, Ne ro dim ke, Ko so va poqa,Vuå itrna, ko sov skog boæura, gavrana...

U is to vre me sva zbi vawa na ko sov skom tlu po putar hi tek ton skih po kre ta do pi ra li su i do os ta lih re gi jagde je priv re me no ras po reœen srpski na ci onal ni kor pus.Ta ko, po bu na i na kna dni rat na Ko so vu kra jem proãlogve ka, iza zi va juñi po grom sta ro se de la ca, za pra vo su itra giånost åita vog srpskog na ro da, gde se god onina la zi li. A upra vo to je i pre dmet sti ho vawa i po kuãajope smo tvo rewa Mi li ce Je fti mi je viñ Li liñ, ko japo sle di ce po me nu tog liånog i ko lek tiv nog ra sa padoæ ivqava kao ve li ku rav no del ni cu – kao „meœu proãlogi no vog æivo ta”. Iako sadræaj no uje diweno, ipak je ta ko ira zdeqeno weno pe sniãtvo, pa wene prve dve pe sniåke kwige po tiåu „iz proãlog æivo ta”, a dru ge dve „iz no vogæivo ta” – iz ra se jawa, ma da pe sni kiwa is po ve dnosa opãta va da je ta kva pot pu na ra zdel ba ne mo guñaza hvaqujuñi pamñewu, vre me nu i pri pa dnos ti svo jimko re ni ma: „Ali, na dnu me ne za svag da\ os tañe les bivãegæivo ta” i „Mo gu se opet ro di ti iz le sa\ kad po di gnu se rawena nebesa”.

Kquåne reåi ko je pro ro ku juñi opi su ju pe sni kiwinza viåaj pre 1999. go di ne je su „pre va ra, var ka na vi di ku,ne muãto zbo rewe, utva re, hi ber na ci ja, pa to loãka do ba”.Za nimqivo je i pe sni kiwino ve ro vawe da je ne mo guñede fi ni tiv no izgu bi ti svo je mes to roœewa i sa zre vawa, åak

218

i ka da to izgle da ne mi nov no, kao u pe smi Usu du („Ãto me dubqe uko pa vaã,\ Ãto me quñom sabqom seåeã,\ Buj ni ja iæeãña niåem – \ Ne be sni ja zemqom otiåem”). Pe sni kiwa u ovom ka tre nu otva ra dva ve li ka pi tawa bi tna za srpskina rod i wego vu proãlost. Prva je de tek ci japoj ma-fe tiãa-za blu de – „ne bes ki na rod” kroz oåigle dnusli ku da je naãe ne bo (ko sov sko) odav no is pod zemqe, a dasu ko sov ski boæuri izdan ci „ne bes kog na ro da”. Dru gi,moæe se reñi, naã na ci onal ni usud jes te moñ da se sveizgu bi tek ka da se do bi je, kao ãto je i bio sluåaj saKo so vom. Ali i obra tno, da se do bi je tek kad se izgu bi.Na kon pet-ãest ve ko va gu bit ka slo bo de, ni je dan vekni smo us pe li da ga saåuva mo. Ipak, ova nam opo me na i da jeizve snu ute hu da ñe naãi po tom ci moæda bi ti u si tu aci jida pov ra te ote ti srpski za viåaj. Na da mo se, definitivno.

Pro gon sa Ko so va do no si joã veñe eg zis ten ci jal nene dañe, ali pe sni kiwa ne doæ ivqava ta kav sta tus kaoizne ve ra vawe, veñ tu gu je i za za viåajem, i za dru gimpro gna ni ci ma, obe zdomqenim, obes ko rewenim iobe zliåenim, u meœuv re me nu znaåaj no pro mewenim („Ubek stvu obe zliåismo se, odroœeni,\ neåis te krvi de capos ta smo”). Joã uvek ne re al na åeæwa da se sve vra ti uprvo bi tno stawe („Ve li ki Oåe\ Evo Te opet po diæemo ...Da nas vrañaã\ U ne os tavqeno\ U se be ne os kvrnu te”),stvo re na u slutwi od pre dviœanog bri sawa sa ge o gra fskema pe za viåaja („Gde ni smo – ni je nas ni bi lo”), pre tva ra sedaqe u su viãna prav dawa i griæu sa ves ti zbog iznuœenogna puãtawa za viåaja („poñi il æivom bla tu se da ti,\ ãtone umi tno do vra ta nam stiæe”) i strah od gu bit kaiden ti te ta, i po je di naånog i za je dniåkog („Ako te otuœe,Ko so vo,\ ni ka da viãe neñemo\ bi ti svo ji, ce li”).Pe sni kiwa, iako, s ra zlo gom, izdva ja sve kriv ce za gu bi tak na ci onal nog ogwiãta, kao ãto smo, i iz veñ ci ti ra nihsti ho va, mo gli na slu ti ti, po se bno uka zu je na sop stvenigreh:

Sen ka smo prvih otaca,na liåje dana.

Iznu tra ra zbi je ni mrkli nom, pucamoi ne ma ãava da nas opet spoji.

U do slu hu je i stih: „Ka tas tro fa ko naåno stiæe iznas”.

219

Ka da je u pi tawu odnos pre ma is to ri ji pe sni kiwaLi liñ za go va ra dru gaåiji odnos od da naãweg hor skogodje ka, jer se za laæe, na roåito u po emi Å arawe, da se odis to ri je moæe uåiti, ali ta ko da za blu de i greãkeve ko vi ma å iwene, po sledwi je åas, ne po navqamo ubu duñe i da ne ke svo je re ak ci je pre is pi ta mo i pri la go di movre me nu i pros to ru. Na ime, sa svo jom se is to ri jommoæemo diåiti, ali izve sni weni se gmen ti ni su namda nas pri ja teqi, veñ udes i usud, ãto smo, ko naåno, iis ku si li u blis koj proãlos ti åiji smo sve do ci, uåesni ci, za toåeni ci i stra dal ni ci, svi sku pa i po je di naåno.

Dok su pe sni kiwini uzo ri u te ma ti ma ve za nim zaro dno tlo bi li De san ka Mak si mo viñ i Da rin ka Jev riñ, usti ho vi ma po sveñenim stva ra laãtvu, po ezi ji idu hov nos ti pe sni kiwa Li liñ us pe va da us pos ta vi i vo didi ja log sa broj nim pis ci ma i mi sli oci ma, pre sve ga, saIva nom V. La liñem, Ste va nom Raiåko viñem, Vas komPo pom, Pe so om, Pa ve ze om, Dil ta jem, Bor he som i dru gimis to rij skim liånos ti ma i mi to vi ma, ali i sasredwove kov nim ma nas ti ri ma na tlu Ko so va i Me to hi je.Kao ãto i u mo tu ove im pre si je (inaåe Li liñki ni sti ho vi iz kwige Pu to pis koæe) na glaãava znaåaj wenogkwiæev nog ra da kao svo jev rsne ute he i spa sewa, is to toåine i sti ho vi iz, do ove kwige, ne o bjavqenih pe sa ma:„Vrañam se se bi\ ko pu tnik s du ge plo vidbe”.

Ne tre ba ovom pri li kom za bo ra vi ti pe sniåki je zikMi li ce Je fti mi je viñ Li liñ ko ji je i po zvu ku i po ko re nu reåi pri la goœen vre me nu i emo ci ja ma sva kog sti ha, uzumeñe da se osnov na se man tiåko-reåita nit sti ha neizgu bi. Po se bno je pri su tna stal na pe sni kiwina na ka na da svoj is kaz do da tno oje zi ko tvo ri na roåito igrom reåima iko va ni ca ma, ko je su, pre sve ga, bi le u fun kci jipo jaãwewa.

Na kra ju, stiåe se uti sak, da je na opa snost s poået kapred go vo ra („Sa po etiåkog sta no viãta, pos tavqa sepi tawe, mo gu li se ve li ke tra ge di je i na ci onal ni po lo mitran spo no va ti u kwiæev no de lo”), pe sni kiwa veñ sa maod go vo ri la sti hom iz pe sme For ma opiqaka duãe, jer jeuis ti nu us pe la da „uja sni pra zni nu, mi sao, zbiqu”, ãto jei odre dni ca wenog pe sniãtva.

220

BLUZ KAO NAÅINRA ZMIÃQAWA I Æ IVOTA

Mi o drag Raiåeviñ, Dlan & lo pa ta, Kul tur nicen tar No vi Sad, No vi Sad, 2009.

Prva im pre si ja, ko ja se na meñe åita ocu na koniãåita vawa naj no vi je pe sniåke kwige Dlan & lo pa taMi o dra ga Raiåeviña (r. 1955), jes te pre dviœawe i bo ja zanda wego vo pe sniãtvo (ne) doæivi sud bi nu Vi na ve ro ve poetike.

Moæda tre ba po ja sni ti zaãto bo ja zan i da li je upi tawu bo ja zan, uopãte, uko li ko ne kog pe sni ka ili neåijepe sniãtvo do vo di mo u ve zu sa Vi na ve ro vim sti ho vi ma.Za pra vo, reå je o sa sma ne o prav da noj i odo mañenoj veñna vi ci, da je Vi na ve ro va po ezi ja ne ka ko skraj nu ta,za ne ma re na, po dreœena dru gim wego vim kwiæev nimde li ma, ne do voqno uze ta ozbiqno od stra ne kwiæev nekri ti ke. Kad god po me ne mo Vi na ve ra prve aso ci ja ci je owemu su kao o veãtom an to lo giåaru-pa ro diåaru,even tu al no o Vi na ve ru ese jis ti, ali ne i o wego voj po ezi ji, ko ja to si gur no za sluæuje. Vi na ve rov hu mor, iro ni ja isa ti ra, kao i je zi ko tvor stvo, iako sas tav ni deo i wego vihi tuœih, mawe ili viãe pre o bli ko va nih sti ho va, veñu supaæwu pri vu kli u „Pan to lo gi ji no vi je srpskepe len gi ri ke” i sliånim pa ro diånim os tva rewima.Is to ve tan je i sta tus hu mo ra i iro ni je u Raiåeviñevimzre lim i ozbiqnim pe sniåkim i pro znim ra do vi ma.Gla sni ji, sa veñom am pli tu dom, ma da ne o prav da no, u onimkwiæev nim obras ci ma, ko ji ma su odre dni ce – pa ro di ja,do bro na me ran pod smeh, do set ka, crni hu mor, satira...

I mu zi kal nost sti ho va je wiho va za je dniåkaodre dni ca, ne sa mo u ci ti ra nim i pa ra fra zi ra nimsti ho vi ma ili reåeni ca ma, veñ i u wiho vim an gaæova nimi ava na gra dnim pe sniåkim os tva rewima. Nuæno je, ipak,na gla si ti di gre si ju zvu ka izmeœu Vi na ve ro vog iRaiåeviñevog sti ha. Vi na ver je teæio ve za nom i krañemsti hu, åak i od sa mo åeti ri slo ga, ãto znaåi da je wegovstih bio gla san, brz, igriv i jam pski-zvuåan, dok seRaiåeviñ, na roåito u kwizi pred na ma, opre de lio zame di ta ti van i us po ren zvuk, ka kav je odli ko vao i odli ku je

221

tekst i zvuk blu za, ko ji je i okvir i so ha kwige Dlan & lopata.

Na ime, za bluz kao har mo nij sku se ku lar nu mu ziåkufor mu odno sno za ovaj spe ci fiåni sin kre tiåniafro ame riåki fol klor ni mu ziåki se tni i åeæwiviigro kaz oseñawa i sli ka, suãti na i ka rak te ris ti ke su reåi zvuk, kao i me lan ho li ja, nos tal gi ja, tu ga i bol. Oåito dase pe snik opre de lio za la ment nad blu zom tek saãkogru ral nog æivqa ko ji je us pos ta vio svo jev rsnu lir sku iin stru men tal nu tra di ci ju i u ko jem åes to fi gu ri ra jumo du la ci je sliåne go vo ru i di ja lo gu, uz oba ve znu pratwugi ta re. Sem to ga, u wemu je bi la do zvoqiva, poæeqna ina da sve us peãna i sa ma liåna in ter pre ta ci ja, pa iim pro vizacija.

Upo riãte ova kvom zakquåku o spo ji vos ti naj no vi jeRaiåeviñeve pe sniåke kwige sa blu zom u del tiMi si si pi ja, na la zi se i u åiweni ci da su reåi – gi ta ra ibluz (uz – bej bi), inaåe kquåne i do mi nan tne reåi u ovoj kwizi i uåes ta lo zas tupqene i u sa mim na slo vi ma pe sa ma(u dva de set i ãest od ãezde set i je dnog na slo va pe sa ma),dok je i po me nu ta ame riåka re ka pri su tna u kwizi Dlan &lo pa ta. Tre ba reñi da su gi ta ra i bluz, ovom pri go dom,Raiåeviñeve psi ho do mi nan te, åak. Na roåito bluz, ko ji je, uzgred bu di reåeno, po sluæio kao te meq za xez, rok... Ade vi za ovog dru go-po me nu tog mu ziåkog po kre ta jes te da rok ni je sa mo mu zi ka ne go i pa ra di gma i naåin pro miãqawa i æ ivota.

Mo guñi ra zlog za ova kav Raiåeviñev neoåeki van izletu bluz jes te i wego va osnov na emo ci onal na bo ja, shvatqivai blis ka na ma, naãem obiånom åove ku, ko jem sune dos tu pni uti ca ji ne sa mo na druãtve ne to ko ve, veñ i nasop stve ni æivot, te mu je bluz ili neãto wemu sliåno,vrlo pri jemåivo i pri hvatqivo i za je dniåko. Na taj naåin (odlas kom u proãli i pret proãli vek i na tlo Ame ri ke),pe snik Raiåeviñ je svom do deqenom tre nut ku i mes tuæ ivqewa dao ka rak ter tran svre me nos ti itran spros tor nos ti, i uni ver zal nos ti. Da kle, pe snik seopre de lio za vre men sku i pros tor nu di slo ci ra nost, zara zli ku od do ma no viñev skog odlas ka u svet fik tiv nog ivir tu el nog, pre sve ga, zbog sta tu sa po je din ca blis kogoseñawu ne snaœenog, izgubqenog, usamqenog i ne moñnog.

Pe snik u prvom ne ime no va nom ci klu su, uprkosana lo gi ji naãeg vre me na i okruæewa sa pro zi va nomdu hov nom fol klor nom mu zi kom, ne da je pre dnostpri me ri ma iz wego vog i naãeg druãtve nog tre nut ka, veñ

222

nas to ji da po ja sni znaåaj i fun kci ju blu za („Al kad si ro tiåova os ta ne bez ogwiãta,\ On da bluz sve je onom ko ji ne maniãta”; „Bluz je ono\ åemu se stal no vrañam ... jer od onihsam ko ji ne ma ju kud da odu i kad bi hte li”; „Bluz je kad nemi sliã ni na ãto dru go\ osim na me ne, a ja ni sam tu”), kao mo guñnos ti ka ko da se pre va ziœe sve ruæno oko nas.Ãta viãe, pe snik tvrdi da je izvoœaå blu za, ve ru jem i wegov uæiva lac, pa i za vi snik, u stawu da „sa mo noñu\ ka da se zve zde ras po re de, sawa na gi ta ri”. Ali, se åita lac nemoæe ote ti utis ku ko li ko je da nas i ov de na suãna po tre baza ta kvim obli ci ma ute he i za bo ra va tre nu tnih imor bi dnih op te reñewa. (Vi na ver se u svo joj „pan to lo gi ji”, inaåe, sa dos ta alu zi je, za la gao za „pi to mo gle dawe na svet” oko sebe.)

O ta kom znaåaju blu za sve doåe broj ne Raiåeviñevepe sme åiji je mo tiv qubav, i to qubav obiånih,si ro maãnih, bes po sle nih, be zdom nih po je di na ca. I to qubav åija ka rak te ris ti ka ni su do sle dnost i stal nost(„...ne moj\ zakquåava ti svo je srce:\ moæda me je dne veåeri\ne ki ve tar ko ji mi sli na te be\ do ne se pred tvo ja vra ta” upe smi Bluz praã wavih ci pe la). Qubav o ko joj pe snik pe vaje sli ka i pa ra di gma naãih æivo ta, te je tre nu tna,pro la zna, bez oba ve za, uko li ko je uopãte ima. Kao ãto je to „kiãa” ko ja „uvek pa da po åove ku ko ji ne zna ku da da kre ne” (pe sma Kad bi bio ta ko do bar da doœeã kuñi).

Iako pe snik vi na ver ski za go va ra druãtve nopri hvatqiv od go vor po je din ca („Sreña je vo le ti ono ãtoimaã, a ne mrze ti ono ãto ne maã”), ne za bo ravqajuñi onusuãtu ulo gu blu za sliånoj pra voj le vi ta ci ji do åega bluzza is ta i moæe do ves ti izvoœaåa i uæiva oca („Kad svi rambluz, to je kao da ho dam u snu,\ a znam da se ni kad neñupro bu di ti”), ipak su vrlo uåes ta li pri me ri iro ni je,sa ti re i crno hu mor nos ti, kao ãto je to u fik tiv nojbi o gra fi ji uåesni ka i sve do ka blu za, sa so ci jal nim statusom:

Bluz je ko lev ka u ko joj su me quqali ne us peãno.Maj ka, kaæem ti, ni kad ni je bi la kod kuñe,otac se i ne seña da je imao po sla s wom.De da je mno go pio: uvek sam se bojaoda mu ne is pa dnem ...

Am bi jent prvog ci klu sa, na se man tiåkom ni vou,do puwuju paæqivo oda bra ni i pre uze ti re fre ni, sti ho vii na slo vi (najåeãñe na en gles kom je zi ku), kao i ne ko li ko

223

mo toa-ci ta ta, jer Raiåeviñevi sti ho vi, na taj naåin,po pri ma ju znaåaj kon tek sta i me ta tek sta, åime sve viãeza do bi ja ju pra vo i moñ da se odno se i na naã æivo tnipros tor. I ne sa mo naã i pe sni kov. Pe snik, åak, pre no sina slov mu ziåke pe sme iz svo je mla dos ti – „Ula zak u ha rem”u za viåaj i kon tekst blu za. Ne åini to sa mo ovimna slo vom, veñ i pe sma ma Zadwi voz za Åaåak, Po gle daj ga,ne ver ni ce... Znaåi, ni je uvek i sa mo obrnut smer do las ka izproãlos ti. Is tu ulo gu ima ju i upamñene kul tne fil mskesli ke iz do ba blu za, kao ãto je „pla vi ka mi onet”.Na roåitu i po ten ci ra juñu ulo gu ima zvuk Raiåeviñevihsti ho va ko ji je ne obiåno bli zak zvu ku i tek stu bluz-pe sa ma, ali is tov re me no i pri la goœen i ade kva tan naãemdruãtve nom statusu.

Pos to ji joã ne ko li ko ana lo gi ja izmeœu Raiåeviñevihsti ho va i blu za. Na pri mer, ne go vawe di ja loãkih tek sto va unu tar pe sme, ko je u kwizi Dlan & lo pa ta pre po zna je mo uupo tre bi oba gla sa – i muãkog i æen skog. I re fre ni suodli ka izvor nih ka no na bluza.

U dru gom ci klu su Black on the black do mi ni ra ju crnaåkaobrañawa Gos po du kroz po je di naåne priåe, sud bi ne iusu de. Iako su pov re me no iro niåna na ra snoj po dlo zi ine je dna kos ti: „Stvo rio si i zemqu, i be log åove ka,\ on mistal no go vo ri ãta da ra dim.\ A ko ji je on da tvoj po sao,Gos po de?\\ Ipak, hva la ti ãto si mi dao bluz,\ kad mi ni jelakãe, bar da mi ne bu de teæe”. Eko nom sku pro pastpo ro di ce i po je din ca na bla go-iro niåan naåin na roåitoje efek tan u svo joj oåeki va noj na iv nos ti u pe smi Bluz le ve cipele:

Niåeg ne ma boqeg na svetu,ne go ãto je par do brih cipela.Kad su obe tu, åovek se nekakooseña ceo, bez ob zi ra da li je,crn ili beo.Tre nu tno mi ne dos ta je leva,al’ kad si crn to se po dra zumeva.

Da su i sti ho vi, kao i pe sni ko vo okruæewe, ap sur dni,za ne obiåeni i sa ti riåni, tvrde nam zavrãni sti ho vipe sme So ut hern com fort blu es: „Ve ruj, sa mo se na sta rom Ju gune åude\ kad Crnac plaåe dok o sreñi pe va”.

Mo guñu po ve za nost i uzroånost za viåaja blu za i naãihdruãtve nih li mi ta i meœa sve doåi i treñi zavrãnici klus Bo o tleg. Tu za je dniåkost pre zen tu je naãa skraj nu ta,

224

za ne ma re na, oma lo vaæena, pot cewena i ugroæena mawina,ko ju åine Ro mi u svo joj ma te ri jal noj i sva koj dru gojos ku di ci. A ogle da se u wiho vom po imawu æivo ta, uigno ri sawu po teãkoña, u pre puãtawu mu zi ci, quba vi ipiñu, ali i u ne pri hva tawu bi lo ka kvih oba ve za. Za is ta jene obiåno ko li ko u ta kvim okol nos ti ma za do voqstvo isreñu mo gu do ne ti kom pen za ci oni i sus psti tu ci oniele men ti, kao ãto je to u pe smi Sa kam skop sko taåni je uza pi sa noj pe smi pri la goœenoj je zi ku i po imawu izvoœaåa:

Uvek kad se napijemse tim se tebe.

Uvek kad se se tim tebe,na pi jem se.

Ne znamkad mi je lepãe.

Osim sti ho va, sas tav ni deo pe sniåke kwige Mi o dra gaRaiåeviña Dlan & lo pa ta je su i efek tne, ja sne, ali ine ret ko iro niåne crno-be le fo to gra fi je Duãana Mi tiñaCa ra (wih tri de set uku pno, sa fo to gra fi ja ma na ko ri ca ma kwige). Za wih, kao rav no prav nog gra div nog ele men ta kwige, tre ba reñi da su is tov re me no i kwiga u kwiziodno sno kwiga za se be, ali i sa naj mawim za je dniåkimsadræajem u odno su na Raiåeviñeve pe sme. Na ime,fo to do ku men ti uliånih mu ziåara (veñinom de ca i Ro mi),bes kuñni ka, pro sja ka, sta ra ca, ra zi gra ne i go liãave(taåni je ne obuåene) rom ske de ce ima ju svo ju se man tiåkunit i kopåu, pre sve ga, sa treñim ci klu som kwige Dlan &lo pa ta, a na kna dno i sa ak te ri ma i zvu ci ma blu za, ko je je„drvo na ko me ras tu reåi ute he” odno sno „je dro ko je sena di ma od plaåa”.

Us po re nost ko ja odli ku je bluz za hte va la je i odRaiåeviñeva ana lo gan go vor i in to na ci ju, a to jena ra tiv na me di ta ci ja, uz na ivan, za ne obiåen i iro niåanis kaz, ko je je pe snik veãto uo bliåavao, ozvuåavao ido smiã qavao, opo miwuñi nas, u isti mah.

225

PO TRE BA ZA IDEN TITETOMKROZ DRU GAÅIJE PO IMAWE

Æ IVOTA

Zvon ko Ka ra no viñ, Box set, sa bra ne pe sme, LOM, Be o grad, 2009

Pri nuœen sad da im pre si ju o kwizi sa bra nih pe sa maBox set kwiæev ni ka Zvon ka Ka ra no viña (r. 1959) za poånemsa osvrtom na ne ke po dat ke u ure dni ko vom ko men ta ru.Na ime, za rad sadræaja kwige, Ka ra no viñev prve nac isa mi zdat Blit zkri eg, ra ne pe sme 1980-1985, inaåe, objavqene1990, ko ji je ure dnik Fla vio Ri go nat lo ci rao kao zavrãni kwigu-ci klus (oprav da no zbog izve snih es tet skih ra zlo gai pe sni ko vog dis kur sa), ali je ta kav ras po red ure dnikobja snio po dat kom da se po me nu ta kwiga ne moæe oslo vi ti kao Ka ra no viñev prve nac jer „ni ka da ni je zva niåno objavqena ... iako ju je autor uvek vo dio kao svo ju prvu kwigu”, ãto se uoåava iz wego ve bi o gra fi je i na kla pniove kwige. I u dru gim kwiga ma je to åinio.

Pos to ji joã je dna neoåeki va nost ko ja se la ko moæepre toåiti u una pred pre dviœenu li mi ti ra nostKa ra no viñevog pe sniåkog gla sa, ãto åudi od ure dni ka ko ji je u svo joj inaåe za vi dnoj bi bli ote ci i uv rstio wego vesa bra ne pe sme. Na ime, u æeqi da sa ma lo reåioka rak te riãe Ka ra no viñev pe sniåki opus ure dnikRi go nat u po go vor nom, ne obiåno krat kom, povrãnom ine ana li tiåkom tek stu „o pis cu i de lu” pod na zi vom„Fe no men Zvon ko Ka ra no viñ” to ova ko de fi niãe: „Kaope snik izra zi te ur ba ne oseñaj nos ti, ko ji je stva rao poduti ca jem pop-kul tu re, bit-po ezi je i no vog ne maåkogsu bjek ti vi zma, la ko se naãao na su pro tnoj stra ni oddo mi nan tne vla da juñe po et ske ma tri ce na ci onal nekwiæev nos ti, i to je sva ka ko bio ra zlog wego veskraj nu tos ti od glav nih to ko va”. Teãko se mo gu sloæitida je kwiæev nik, pa i ciqano pe snik Ka ra no viñ„skraj nut”. Ako se mi sli na kwiæev ne na gra de – da, ali,ni je niãta viãe ne proåitan ne go os ta li srpski pis ci,ãta viãe. Ni je ni preñut ki van. Ni je ni znaåaj no mawepre voœen. Na åita nost srpskih pe sni ka uz kwige kao ãtoje na pri mer ova, le po opremqena i objavqena kod do brog i pro birqivog izda vaåa, ne dos ta ju i ana li tiåki tek sto vi,

226

ko ji ñe ako ne veñi broj åita la ca, a ono bar kwiæev nekri tiåare upu ti ti na no vo å itawe pe sniãtva, na pri merZvon ka Ka ra no viña, ãto on i za sluæuje, i ãto ñe u blis kojbu duñnos ti i doæ iveti.

Oseñam, za pra vo, po tre bu da oce nim ka ko stva ra laãtvo „pod uti ca jem pop-kul tu re i bit-po ezi je” ne sa mo da ne sme i ne moæe ima ti ne ki mawe vaæan pred znak od os ta lihpe sniãtva ko ja se oslawaju na tra di ci ju, du hov nost,fi lo zo fi ju, ume tnost, is to ri ju, veñ je i pot pu nole gi ti man pe sniåki pos tu pak, i kod nas i svu da u sve tu. Ni „ur ba na oseñaj nost” ni je ne poæeqna. Na pro tiv, pis cisliånih vo ka ci ja ovenåani su i vaænim kwiæev nimna gra da ma. I Zvon ko Ka ra no viñ ñe, si gu ran sam. Strpqewa sa mo. A kad doœe prva, tu su i os ta le (ta ko je to kod nas –ka da åla no vi æiri ja ni su si gur ni ko me na gra du, on dapro ve re nim, znaåi na graœiva nim, pis ci ma). Ne sme moza ne ma ri ti da je „po et ska ma tri ca na ci onal nekwiæev nos ti” bi la vrlo krat ko vre me do mi nan tna iza gluãujuña, i to u po li tiåkim i huãkaåkim kruæoci ma,ali ne i u kwiæev nim kru go vi ma, gde se pre vas ho dnoce nio kva li tet, pa i hva li sav i su bver zi van stav, iar haiåan i mo de ran is kaz, i mit ski i stvar nos tan sadræaj, i ve za ni i slo bo dan stih, i mlad i star pe snik. Zailus tra ci ju, po gle daj mo, ka da je reå o pe sniåkimna gra da ma, evo i „Æiåku hri so vuqu” zav re di li su No vi caTa diñ i Bra ti slav Mi la no viñ, ko je ne moæemo ubro ji ti utu vrstu pe sni ka. Pre sam miãqewa da je ve ro va tnoin ten ziv ni je bavqewe pro zom po sledwih pet go di na,uåini lo da pe snik Ka ra no viñ u meœuv re me nu ne pos ta nepe sniåki laureat.

Za sve pe sniåke kwige Zvon ka Ka ra no viña (Blit zkri eg,1990; Sre brni sur fer, 1991; Ma ma me lan ho li ja, 1996;Extra va gan za, 1997; Tam na ma gis tra la, 2001; Svlaåewe, 2004) moæemo zakquåiti da su odraz proæ ivqenog tre nut ka, kaoi pe sni ko vog i naãeg za je dniåkog okruæewa. Wego ve su kwige bi le na tra gu ka kvog ta kvog bi ti sawa, go to vo bezvre men ske dis tan ce izmeœu æivo ta i stihova.

Za to ni je bio neoåeki van sadræaj prvih kwiga mla dogpi sa ca. Na ime, prve nac-sa mi zdat åine pe sme-tre nu cine kog do gaœaja, pro miãqawa. Ne ret ko su u pi tawu sti ho vi na gra ni ci do set ke, ok si mo ro na, pa i ho ti miånogin fan til nog is ka za. Pri su tna su ge ne ra cij skane ra zu me vawa. Meœutim, pe snik fak tiåki ne uåes tvu jeak tiv no u svom okruæewu, on je igno riãe i po dreœujedru gim svo jim in te re so vawima, tvo reñi dva sve ta – svoj,

227

pa ra le lan veñ pos to jeñem. Prve nac je, pre ci zni je, odraztre nut ka pred ula zak u æivot odno sno ka ko sam pe snikkaæe – „na po la pu ta do sreñe”. U ovoj je kwizi pe sni kovis kaz kra tak, u vi du me di ta ci ja i pro miãqawa ko ji ma seæeli oprav da ti sop stve ni izbor, ne go vo reñi pre viãe opo nuœenom mu okruæewu i trenutku.

Sadræaj Sre brnog sur fe ra, dru ge Ka ra no viñevepe sniåke kwige jes te, veñ ak tiv no uåeãñe lir skog ju na ka uæivo tu, i to u tro u glu dro ga-seks-mu zi ka, ko ji se ne sa mopre pliñu i ukrãta ju, veñ i do puwuju. Pe snik us pe va daam bi jent pe sme i pe sniåki je zik pri la go di stawima ka kvasu ha lu ci na ci je, psi ho de li ja, tu ro bna sno viœewa,ne kri tiånost i ne re al nost. Oprav dan je i mo tiv smrti(„obla ci su mes to gde se skupqaju\ svi usamqeni ka ubo ji\ta mo le tu ju\ sve de voj ke ko je vo liã”; „ka ko si prko sioæivo tu\ su lu dim sur fom\ na ta la su he ro in ske ute he”),na kon åega i ot kri va mo sim bo li ku na slo va kwige.Uoåava ju se ne sa mo uåes ta li æen ski gla so vi u fun kci jina ra to ra, veñ i sumwiå avost u do sa daãwe pe sni ko vove ro vawe i opre deqewe za mu zi ku, seks i dro gu: „Ti siner vo zna ur ba na olu pi na\ za ko pa na u œubre tu pop kul tu re\\ ume tnost je neãto sa åime moæeã po beñi\ ali to je sa mo izlet s ko ga se\ mo raã vra ti ti”. I u ovoj kwizi pe snikigno riãe „ovaj ne savrãen svet”, ali mu je is kazna preg tnut, zgu snut, dug, ali i igriv i ubrzan.

Sam na slov sle deñe Ka ra no viñeve kwige Ma mame lan ho li ja pret pos tavqa ge ne ra cij ski ot por ime lan ho li ju kao bo lest naãeg vre me na. Na pri mer, u pe smi Ta ko la ko se za bo ravqa („sen ke su osvo ji le so be\ de vo ja ka\ko je su od bi le da odras tu\ ma to ri ... pos ta li sta tue\hi pno ti sa ne\ sli ka ma s TV ekra na\ sve je dno\ dok pu niãus ta pi lu la ma\ i æmu riã\ ni kad im neñeã opros ti ti”).Iz ovog ci ta ta uoåava mo da je pri hva tawe smrti u ta kvimuslo vi ma bi ti sawa re al nost, te ne åudi ãto je smrtoåeki va na, ni je tra giåna, dra ma tiåna, pa te tiåna i rav na je tiãini. Meœutim, ovaj nam ci tat do no si i pe sni ko vuza pi ta nost i za bri nu tost za iden ti te tom svog lir skogju na ka („hoñemo li ika da odras ti” u pe smi Bubwevi i æice, auto put i noñ). U do slu hu su i is po ve dni sti ho vi u pe smiObeãeni o Me sec: „i joã uvek se traæim\ imao sam po tre buda ot pu tu jem\ izaãao sam iz je dne liånos ti\ i poãao kadru goj”, kao i sti ho vi iz kwige Tam na ma gis tra la: „i sveãto sam shva tio jes te da ni ka da do kra ja\ neñu upo zna tise be”, sve doåeñi da je pi tawe iden ti te ta za je dniåko zace lo ku pno Ka ra no viñevo pe sniãtvo. I to pi tawe

228

iden ti te ta kroz pra vo na dru gaåije miãqewe, a ve za samu zi kom je oåeki va na jer je i rok naåin miãqewa i naåinæivo ta ko ji se ni je ukla pao u pos to jeñe do go vo re nosi vi lo. Pe sni kov ju nak joã ni je si gu ran u svoj iden ti tet aveñ oseña pretwu stra ha od vre me na i sta ros ti („hrli usta rost\ i os tavqa me\ u ovoj\ mla dos ti\ ko ja ne pro la zi”;„ku da je otiãla sva ta naãa za je dniåka proãlost”).Ãta viãe, lir ski ju nak je sve ne si gur ni ji, sumwiåavi ji,sprem ni ji za pre is pi ti vawe ãto je oåito i u pro za idiElek triåni bluz:

Muåio sam se s tekstom:„Rok je naåin po bu ne pro tiv ma lo graœan skog us troj stva

sva ko dne vi ce. Naj boqa rok mu zi ka u se bi no si bunt ipo tre bu za ve ri fi ka ci jom iden ti te ta kroz dru gaåijinaåin po imawa æivo ta”.

U is tom kon tek stu je veåito stih-pi tawe: „zaãtois kus tvo uvek na dvla da mla dost” u pe smi Ima ti a ne ma tiiz å etvrte Ka ra no viñeve kwige pe sa ma Extra va gan za, u ko joj pe snik os ta je po sveñen i privræen quba vi pre ma æeni, papo sle diåno i sa mom æivo tu, ãto na go veãta va da selir ski ju nak ob znawuje kao ak ti van ålan i uå esnikza da to gog mu tre nut ka i miqea, iako joã uvek ne za do voqani izne ve ren svo jim ne po sre dnim okruæewem. Igruvre me ni ma kao re la ti van po raz sve doåe sle deñi sti ho vi iz je dne od Ka ra no viñevih pe sa ma-ba la da: „za grli me\ ja samtvo ja je di na bu duñnost\ moæda sa mo tvo ja proãlost\ paipak\ vre me je ot pu to va lo bez nas”. I daqe je oko li nane za sluæena i ne pri ja teqska. Pe snik, za pra vo, æivi „upres to ni ci Niãta vi la”, „u be ton skim ku ti ja masva ko dne vi ce”, u ko ji ma vla da „ilu zi ja stvar nos ti”. Idaqe je is kaz sliåan, za ni jan su utiãani ji i smi re ni ji. Idaqe je me lan ho li ja pre ov la da va juña emocija.

Prva pe sma Ve li ki umor Ka ra no viñeve pe te kwigesti ho va Tam na ma gis tra la je ma ni fest pret ho dnihwego vih kwiga:

a viza o kruæite NEza o kruæite ka ko vam se kaæea po sle na zad u beduu slivnikeu gu me ne cipeleu kar ne val tur bo folk transa

229

a za pra vo je reå o sti ho vi ma o gla sawu na Re fe run du muo ce lo vi tos ti Srbi je (sa Ko so vom) ko ji nas je sve viãepri bliæavao ra tu sa åita vim sve tom, ko ji je i bi tan iveñin ski sadræaj ni sas to jak po me nu te kwige. I ne sa mowe, veñ i Ka ra no viñeve pro zne tri lo gi je, re ali zo va ne od2004. do 2009. go di ne, pret pos tavqam zbog te mat skepe sni ko ve an gaæova nos ti. Pe snik us pos tavqauzroåno-po sle diånu ve zu, jer smo prvo „bu duñnostos ta vi li da åeka na sle pom ko lo se ku” a ka sni je smoproæivqava li sle deñu sli ku: „a da nas\ sa mo bom be itu ma rawe kroz pla ni nu”. Ade kva tna i auten tiåna, ma dairo niåna ilus tra ci ja ra tnih stra ho ta i am bi jen ta „ka daumi reã hiqadu pu ta za veåe” i „ka da si po mi ren sa smrñupre smrti”, kao i po zi ci oni ra nost po je din ca u ta kvimuslo vi ma, mo gu se pre po zna ti u na slov noj po emi: „iuåini lo mi se da smo ... go mi la lu da ka izbaåena izauto bu sa\ dok igra mo bas ket izmeœu\ dva min ska poqa\ dveuzbu ne\ dva na le ta bom bar de ra\ jer ovo ni je rat veñ za ba vaza umor ne i bo ga te”; „i svi ti uplaãeni qudi u uni for mi\ ko ji liåe je dni na dru ge\ u svo joj ne moñi\ ja sno oseñaju\ dasu ula zni cu za veånost izgu bi li neg de\ us put\ is podsta kle nih va go na\ iz ko jih izleñu kao gli ne ni go lu bovi”.

Po red su sre ta sa smrñu i iznuœenog pris tan ka æivo tasa wenom bli zi nom u naj no vi joj je Ka ra no viñevojpe sniåkoj kwizi Svlaåewe, ãto potvrœuju i sa mi na slo vipo je di nih pe sa ma (Re kvi jem, Mrtva straæa, Venåawe u crnom, Psi ho de liåno krzno, Noæ u vo di). Odo mañuju se idru ga emo tiv na stawa lir skog su bjek ta. Na ime, po reddo sa daãwe do bro voqne izopãte nos ti i bun tauzro ko va nih ne pri hva tawem sve ga oko lo i na roåito na kon na sil nog izla gawa smrti, pre ov la da va ju sa moña ipra zni na, ne moñ i izve snost kra ja, kao u pe smiPsi ho de liåno krzno: „bu duñnost je sve tla i ne po dnoãqiva\ dok pu zim uz zi do ve sa moñe” i u pe smi Ãezde set mostova:

Pro leñe jei opet je qubav veña od æ ivotane ra dim niãtajer pre ma lo je vremenaza ozbiqne stvari

pos tao sam paukko ji iz kre ve ta posmatrasvet ko ji prolazi

230

ne ra deñi niãtaåeka juñi dvojnikas peåatom na åelu

a tizar ñeã i ti voletimo ju bes po moñnost

U Ka ra no viñevom pe sniãtvu ne obiåno su pri su tniwego vi mu ziåki uzo ri, kquåni sti ho vi-po ru ke, ko je je autor veãto se man tiåki i ne po sre dno aso ci ja tiv no uzglobqavao u svoj ur ba ni svet ko jem se opi rao. Ni sudos ti gli, taåni je ni je im ni bi la ni do suœena, niza miãqena, ulo ga kwiæev nog pod tek sta, jer oni ni suum reæava ni po znaåewu, po emo ci ja ma, po kon tras tu. Alisu do voqno ubedqivo us pe va li, na roåito pa ra fra za mata daãwih mu ziåkih po ru ka, da do pu ne pe sni ko vuubeœ enost da je ro ken rol – naåin æivo ta i naåinpro miãqawa, ali i put do svog iden ti te ta i do svo jeslo bo de, ãto se, åita juñi Ka ra no viñevu kwigu sa bra nihpe sa ma, ni je dnog tre na ne moæe ni de si ti. Po se bno tre bapo me nu ti i dva uåes ta lo zas tupqena pe sni ko va uzo ra(El vis i Åe), kao svo jev rsni sim bo li bun ta, ot po ra,ne mi rewa sa pos to jeñim (ne za bo ra vi mo onu po buwenuœavol sku ener gi ju ko ju je po se do vao rok). Wiho vo jepri sus tvo pak omo guñava lo me ta tek stu al nostKa ra no viñevih pe sa ma, ko ju je pov re me no mas ki rao igriv i zgu snut pe sniåki iskaz.

I na kra ju utis ka na kon proåita nih sa bra nih pe sa maZvon ka Ka ra no viña nuæno je od go vo ri ti ka ko je i ãta je to wego vo pe sniãtvo uåini lo mno go ãirim ipri hvatqivi jim poj mom ili odre dni com ne go ãto je napri mer ur ba na po ezi ja naãeg tre nut ka. Upra vo su uti cajpop-kul tu re i bit-po ezi je, kao i pro zi va ni mu ziåki uzo ri pe sni ko ve mla dos ti, pos ta li ono po tre bno ko he zi onosred stvo ko je je ovoj po ezi ji da lo mo guñnost pri sva jawa oddru gih åita la ca, åak i ra zliåite ge ne ra cij skepri pa dnos ti. Poåetni pe sni kov bunt ko ji se du go opi raore ali zo vao se, na taj naåin, u spo so bnos ti åita la ca sadru gih pros to ra i dru gih go diãta, da pri hva te naãebroj ne i maãto vi te ne lo giånos ti, åak i rat. Za tim, oåitoda su i Ka ra no viñevi pre dviœeni sadræaj no-se man tiåkipo ma ci i pre o braæaji iz kwige u kwigu, omo guñiliwego vu stal nu ak tu el nost i do sluh sti ho va sa æivo tom ivre me nom I wiho va pra teña emo tiv na stawa, uslovqena

231

is kus tvom æivo ta, åes to i ne pre dvidqivog, ima la suznaåaj nu ulo gu. Ipak, po se ban do pri nos, kao i sve åeãñise man tiåki na nos, omo guñili su i po miwaneza je dniåkos ti kao ãto su po tra ga za iden ti te tom krozpra vo na ra zliåito po imawe æivo ta, za tim,o(be)smiã qenost pos to jawa uopãte, pi tawe æivo ta i smrti kroz pri zmu naãih broj nih greãaka ko je ne æeli mopre uze ti, kao i po sle diåna, i po je di naåna i ko lek tiv na,za bri nu tost i za pi ta nost jer su du hov ni, mo ral ni ive kov ni „pu to ka zi pres ta li da vaæe”.

232

ME DI TA TIV NA NARACIJA

Æivo rad Ne deqko viñ, Ovaj svet, Ar hi pe lag,Be o grad, 2009

Pos to ji ne sla gawe u kwiæev noj te ori ji i prak si ka daje reå o upo tre bi emo ci onal nih na bo ja, is kre nos ti, pa ipa te ti ke u kwiæev nim os tva rewima. Na ime, kri tiåariza hte va ju izve snu dis tan cu, ma da pe sni ci, na pri mer, samBo dler, tvrde ka ko ne ma ve li kog os tva rewa bez is kre nog ihra brog pred stavqawa auto ro vih emo tiv nih so po ta, ãtosve doåi i pe sniãtvo Æivo ra da Ne deqko viña (r. 1959). Ito ne sa mo naj no vi jom kwigom ( osmom po re du objavqivawa), veñ je to åinio i ra ni je. Pod se ti mo se sa mone kih tran spa ren tnih ime na wego vih pe sniåkih kwiga(Maj ka, Tu tin i joã pe de set pe sa ma, Je zik uve li ko), bezima lo æeqe da se sa kri ju pe sniåki sadræaj i izvor. Iwego vu pret ho dnu kwigu (Dru gi ne ko) obe leæila je no vate mat ska za da nost, ko ja se nas tavqa i ovom pri go dom(pot pu no oprav da no). A reå je o znaåaj nom pri sus tvumo ti va si na, uglav nom u dru gom od pet ci klu sa. To jera zlog da se za pi ta mo ni je li i na slov Ne deqko viñevenaj no vi je kwige (Ovaj svet) svo jev rsna aso ci ja ci ja naZma jev stih – „ala je lep ovaj svet”, ali sa na po me nom da je u ovoj kwizi, sa ra zlo gom, kri tiåan doæ ivqaj sve ta iokruæewa. No, iako se pe snik, ka ko je okva li fi ko va no odstra ne kwiæev ne kri ti ke, pre da je svo jim emo ci ja ma ide lo vi ma wego vog æivo ta, ipak je vaæno na po me nu ti da jeto joã je dna odli ka do sa daãweg Ne deqko viñevogpe sniãtva, pa i ove naj no vi je za je dni ce sti ho va, a to jeor ga ni za ci ja i kom po zi ci ja kwiga po za nimqivomprin ci pu struk tu re za o kruæene od poået ka do kra ja. Ta koda onaj is kre ni, in tim ni, ali i ini ci jal ni se gmentpe sniãtva spon ta no pre ras ta u ko he zi ono sred stvo kwige, jer pe snik taj emo tiv ni „ka pi tal” daqe nad graœuje,pre o bli ku je u daqe me di ta ci je, ne ret ko ih zaåuœava juñi,liãava juñi izvor nih pros tor nih i vre men skih li mi ta, izadræava juñi im pre po znatqivost i oåevi dnost iako su umeœuv re me nu odno sno odav no pres ta le da budu samo to.

Za pra vo, ne obiåan je, iako veñ po znat i do sa dako riãñen pe sni kov pos tu pak ko ji od sva ko dnev nihpri zo ra, señawa, is to rij skih fa ka ta i sli ka iz li te ra tu re omo guñava i odla zak u proãlost i veånost, ali i obra tno -

233

pov ra tak u re al nost, sa daãwost i pro la znost izproãlos ti. Na pri mer, u pe smi Se me pe snik do vo di uaso ci ja tiv ni kon takt ve ve ri cu i fa bri ku smrti ukonc-lo go ri ma. Za tim, pe sma Moåva ra za poåiwepod señawem na Mhe ra, ju na ka jer men skog spe va a zavrãavasa sli kom sop stve nog okruæewa i znaåewa po ezi je. Upe smi Upo tre ba pe snik os tva ru je aso ci ja ci ju izmeœusu mor ne sli ke æele zniåke sta ni ce i „za maãñenih va go nako ji su dav no u da le koj dræavi izbaåeni iz upo tre be” saspo zna jom „od ba ci vawa ... qudi izbaåenih iz pra vogæivo ta ... åim ne is pu ne stan dar de ko je ne ko va zdapro pi su je”. Poåetni sti ho vi pe sme Pre vod le po te do no seim pre si ju je se ni („zaæare se kroãwe s je se ni.\ Pre ne goãto zga sne na po da tnom tlu,\ Liãñe nam po da ri pre obiqele po te”), a wen dru gi se gment izne na da do no si kon trast uneoåeki va nim pros tor nim i vre men skim odre dni ca ma, sapri me sa ma pi tawa op stan ka i veñ viœenog ego i zma ibes ti jal nos ti åove ka, da nas i juåe, ov de i tamo:

In di jan ci su, opå iweni vlastitimSim bo li ma i opi je ni va tre nom vodomI œinœuva ma, po la ko nes tajali,Jer je is tin ski lo vac vi deo samoWiho vu krv, ne ma reñi za liãñe,Sen ke kroãwi, pti ce u wima.Vi deo je daqinu, daqinu, i na obzorjuSvo je triåavo pra vo na svetove.

Ta ko su i ov de odvaj ka da lovciBo ji li ne moñno tlo qud skom krvqu.

I ni je da ni je bilo:Pla me nom teånoãñu be ja smo opijeni.Naj jaåe on da ka da je iz naãih æilaLip ta la i prska la nebo,Da nam se ni ka da otu da ne vrati.

Za to ne åudi, iako neoåeki va na, ana lo gi ja izmeœu sli ke si na („Moj deåak je ne ot po ran i åist”) i doæ ivqaja sve ta(„I svet je pre ne is ka zi vo mno go vre me na\ Ne zaãtiñen ine ot po ran bio,\ A, opet, po mi slim, bio je savrãen,\Izu zme mo li iz opi sa kli mat ske me ne\ I srxbu zve ri”).Ova Ne deqko viñeva kwiga upra vo po pri ma tu di men zi jupo reœewa åove ka, okruæewa i ci kliånog vre me na. Toilus tru je i uti sak da pe snik, iz sop stve nog i naãeg

234

is kus tva, u an to lo gij skoj pe smi Lu ka sve doåi uti ca juis to rij skih to ko va i tre nu tnih za ko ni tos ti napo ro diåni sta tus i op sta nak ugroæava juñi je na svimni vo ima. Ugroæava i ne sa mo po ro di cu. U prvom de lupe sme pe snik Ne deqko viñ, inaåe po znat kao ne na metqivali „ ozbiqan li riåar sva ko dne vi ce” (V. Pav ko viñ),sa mo iro niåno de tek tu je da „ne vidqivi nas ta la si”is tov re me no i „zapqus ku ju i uzno se”, ipak us pe va juñi da seizdvo ji iz ko lek tiv nog je dno umqa i sa izve sne dis tan ceuoåi re al ne pre teñe opa snos ti oko svih nas:

Uis ti nu, nig de ni sam odlazio,Sa mo sam se, odus ta juñi od za bo ra va, vrañao:U laæi po raæenih,U tre pet po niæenih i izbe zumqenih,U je zu i bol u mir nim is ka zi ma fo ren ziåara.Ta da le pa is kuãewa æivo ta be hu bezmaloSa trve na pe pe lom ili pqus kom smrti.

Da, smrt ima sve: i va tru i vo du, i vazduhI ovo moje tlo

a u nas tav ku pe sme se, uprkos spo zna toj „suãti niuæasa,” na da saåuva nom po ro diånom miru:

Å avrqa mo ja æena dræeñi me za ruku,Ra do sna zbog troãewa ili bi lo ko je moñi.I ona do bro zna da smo suãti nu uæasaMo gli da do ta kne mo ni ku da ne odla zeñi,Ne vrañajuñi se ni ot kud; u sebi.

I do ta kli smo je, i sa bi li sræ, tu, u je dnom kutku.Di ra ti je ne sme mo: ne ka je, ne ka je u nama.Tek da za no vo pris ta jawe ne bu de mesta.

Iako je pe snik izdaãno pred sta vio po vod po ko jem bise mo glo i daqe na bra ja ti ne ko li ko sliånih iza ne obiåenih aso ci ja tiv nih um reæenos ti, iza ko jih seuoåava izve sna se man tiåka uje dnaå enost, ipaksvrsis ho dni je de lu je ba vi ti se pa ra di gmat skim te mat skimza da tos ti ma, a ne sa mo ini ci jal nim so po ti ma, uzna po me nu da je wiho va broj nost i va ri ja bil nost oåita, kao i wiho va ek skur ziv nost od se man tiåke so he, te bi lo ka kvase lek ci ja od stra ne åita oca ili tu maåa ne mo ra uvek bi tii ap so lu tno sve obu hva tna, ubedqiva i re pre zentativna.

235

U prvom ci klu su reå je o po hva li pri ro de, pti ca, biqaka, kao sim bo la veånos ti i smi re nos ti, ko ji susvo jev rstan kon tra punkt da naãwem åove ku, udaqenom i odpri ro de i od svog prvo li kog ipos ta sa. Ta kva jeiro ni zo va na dis tin kci ja izmeœu bi oloãke odli ke pti ceko li bri ja („Srce ko li bri ja\ Za pre ma pe ti nu te la\ Tenaj mawe pti ce na sve tu”) i å oveka:

To li ko da ima srce,Da li bi åovekLeb deo i usisavaoZla tni prahIz la ti ca zvezdaÅije srce ne dir nu to treperi,

Ili bi ki di sao u tamuDa mrak uåini joã veñim?

Sto ga je oåeki va na pe sni ko va æeqa zapo is to veñ ivawem sa pri ro dom i wenim veånimele men ti ma („Znam da taj ka men\ Po ko me ho dam\ Is to jeãto i ja”), kao i ru so ov ski pov ra tak pri ro di (ma kar natre nu tak odno sno u pe sma ma: Ime tak, Plo do vi, Ri tu alpri laæewa, Gra na, Plen, Pu ko ti na), os tva ren u dru gomci klu su. U tom do slu hu je i pe sni ko va na tu ral na sli kape sniåkog biña u ne to pro zi va noj pe smi Gra na („ Obiqereåi\ Ko je ra zmewujeã i da ru jeã.\\ Ra zgra na la se gra na ute bi,\ Pu poqak je izvi rio”).

No, sve do ci smo, u sre diãnom ci klu suNe deqko viñevog „sve ta”, sa svim dru gog, su pro tnogpe sni ko vog viœewa svog okruæewa, åiji su gos po da rimræwa, zlo, smrt, na siqe, ra za rawa, na roåito rat. Åovek,za pra vo moæe bi ti „ satrt, ma sa kri ran, muåen” aliis tov re me no i onaj „ko ji je klao, åereåio,\ Pra vio oruœa iupo trebqavao ih.\ On sve moæe da izdræi.\\ Inaåe ne bismiãqao sve no ve\ Naåine pro ve re, ne bi tra gao\ Zane po dnoã qivim bo lom u tuœem po se du.\ A u sva ko me od nas pos to ji ta kav bol\ I odis ta je la ko oæive ti ga.” Iakope sma Ka tom mla zu sve tlos ti nu di åita oci ma sli kune dav no viœene, iz stra ha na sluñene i veñ su tra ve ro va tnoope to va ne po zi ci oni ra nos ti („Mræwa i pre zir ñesi gur no sruãiti\ Joã mno go gra do va, a od wego vihuda ra ca\ U bu duñim ve ko vi ma joã ñe mno go krvi po teñi”),ipak, pe snik nas, na kra ju pe sme, sve sku pa upo zo ra va ipo kuãava otrezniti:

236

I od me ne za vi si da li ñe seSvet izba vi ti. Od me ne, od Tebe,Od svih æivih. Od svih mrtvih.I me ne i Te be i sve æiveOvaj oba ve zu je svet.

Sin ta gmu „umor ne zemqe” pe snik Ne deqko viñme di ta tiv no i pro miãqajuñe objaãwava u po miwanojpe smi Moåva ra („ Zemqi je, po miãqam, dos ta ju na ka.\ Onanaj boqe zna ãta su ta kvi od we\ Na pra vi li, a ãta tek oniku kav ni”), ali i pro mo viãe reãewe na ko je smo dav noza bo ra vi li, a ko jem se mo ra mo, kad-tad, vra ti ti („Onatraæi ma lo, be zmer no ma lo:\ Da strpqivo sa mi uveñava mo\ Sva ko svo je zrno i sjaj”). U å etvrtom ci klu su kwige Ovajsvet pe snik Ne deqko viñ pra gma tiåno doæ ivqava nuæni„zla tni prah za bo ra va” („Kao da niãta ni je bi lo.\\ Iza is ta: ni je.\ Sve ñe tek bi ti.\ Zla tni prah i pre koza bo ra va ve je”). Ot klon od si vi la zbiqe omo guñava ju pra vei is kon ske vre dnos ti, ma kar „pre le pa ... dos tu pna ... mrvasve ta ... a weni sas toj ci ne do kuåivi i uto li kodra goceniji”:

U stva ri, sve ãto postojiStal no me opo miwe da se ne okreñemOd le po te, jer znam da weNi ka da ni je dosta.

Da ka ko, ja znam da niåega ni kad ni je dostaI znam da tu poåiwe go vor o smislu.

Za pra vo, po Ne deqko viñevom pro miãqawu ve ro vaweodno sno pos to jawe baj ke ko ja ne gu je do bro tu, qubav i na dujes te i sa mo me ri lo åove ko vog op stan ka („ne ka se ...po di gne bar za krat ko åis ti ton quba vi da bi smo ... mo glislo bo dno da oda hne mo ... i da bi oni ko ji u bu duñnos ti bu du preæivqava li\ Is to ãto i mi sa da mo gli u åasu pro pas ti\ Da oæive svo ju na du”).

Zavrãni ci klus kwige, ko ji se mo gao zva ti i „tuænapriåa o nes ta jawu”, odli ku ju mo ti vi pro la znos ti,odla za ka, pa i smrti, ãto ilus tru ju i sa mi na slo vi pe sa ma: Åeka juñi pad, Onaj æivot, Izmeœu dve va tre. Pe snikzaåuœava tekst pe sme Roœewe sa pri vi dnom in ver zi jomæivo ta i smrti, poået ka i kra ja („oseñam da me ne ma,\ Kaoda ñu se tek ro di ti”). Sto ga je pri hvatqivo, pa i

237

oåeki va no pe sni ko vo viœewe sop stve ne i uopãte åove ko ve mi nor nos ti, kao i sa znawa da åovek ni je sve mo guñ (napri mer u pe smi Drznik), iako po ne kad po mi sli da je tomo guñe, kao ãto je pri li kom osva jawa i pro na laãtva. Uta kvim tre nu ci ma pe snik pri zi va Tvor ca, ko jem se to komove kwige pe snik Ne deqko viñ åes to obraña:

Ve ru jem ipak da je sve mo rao znati.

A naj pre sve o ono me ko ji se drznuoDa ga opo naãa,Sa tvo rivãi i taj be ton, tra jan kao kamen.O dvo noãcu sve je znao; i on da kad ga je vajao,I uda hnuo mu æivot; i uvek posle.I sa da sve zna.I ãta ñe sve drznik znati,Ãta ñe nauåiti, a ãta ni kad neñe.

I sreñan je zbog toga,Mo ra bi ti da je mno go sreñan.

Ali, ov de se ne zavrãava sadræaj na za da tostNe deqko viñeve pe sniåke kwige. Na ime, na znaåene te ma te(iako ni su svi po bro ja ni) pe snik um reæava, pro ve ra va,su pros tavqa to kom åita ve kwige sa psi ho do mi nan ta ma ikquånim reåima, kao ãto su kon tras ti izmeœu znawa ine znawa („Sa zna jem da ono ãto znam\ Ne znam uvek”, „lewavo da pri pi je na uz ko lo sek\ Ne zna da je re ka ... Ka ko je le po\ I ne dos tiæno to ne znawe”), pri vi da i stvar nos ti,suãti ne i efe mer nos ti, gra ni ca i ra zdel ni ca, ali i krozsim bo li ku usamqene „krvi ko ja” pov re me no pro ka pa.Sva ka ko, da su pri su tni i mit ski i bi blij ski na no si ãtope snik sve doåi na vo deñi da je po je di ne pe sme „na pi sao naosno vu tek sto va pro fe so ra Alek san dra Lo me”, ali i na konproåita ne kwige Pti ce boæja stvo rewa. U ta kvom se,uslov no reåeno, za meãateqas tvu pe snik veãto sna la zi isva ku aso ci ja ci ju pro duæava ili do vo di u pi tawe,po jaãwava ili åini ne do kuåivom, i pri mo ra va åita ocada ra zmi sli o svom sve tu na naåin na ko ji to do sa da ni jeåinio. U ta kvoj ulanåanoj aso ci ja tiv nos ti, oåito dape snik nad zi re spo rost pe sniåke re ke i gibqivostviãesmi sa onog pe sniåkog tek sta re ali zu juñi za miãqenuar hi tek tu ru svo je pe sniåke kwige od poået ka do kra ja, odte meqa do kro va. Na ime, åita mo utiãane i spo re sti ho ve u ko ji ma se ukrãta ju po ten tni i ra zliåiti se man tiåki

238

ni voi, neoåeki va ni, i na prvi po gled opreåni, åak ipri vi dno nes po je vi. Za to je doæ ivqaj Ne deqko viñevihsti ho va po put reã avawa ukrãte ni ce ko ja (iako izgle da)ni je po da tna i moæe åita oca na ves ti na „po greãnupro gno zu”. Ak tiv nim åita oci ma, ova kwiga nu di joã je dnu po go dnost a to je i dru go å itawe i dru go tu maåewe,ra zliåito od prvog, a moæda i od pra vog. In te re san tna jejoã je dna ukrãte nost Ne deqko viñevog pe sniãtva, ko ja seogle da u to me da pe snik pret pos tavqa kao mo guñe reãeweåove ko vog op stan ka i za hte va od åita la ca strpqivost,smi re nost, upor nost, ve ro vawe u is kon ske i du hov nevre dnos ti, ãto je i poæeqan pri ruånik za å itawe itu maåewe Ne deqko viñevih stihova.

Za miã qenoj or ga ni za ci ji pe sniåke kwige, ka kva jeOvaj svet, na roåito je po go do va la i auto ro va me di ta tiv nana ra ci ja ko ja je veñ pos ta la pre po znatqiv znak pe sniãtvaÆivo ra da Ne deqko viña.

239

„ÆUDWA ZA ... LI CEMPRA VIH STVA RI”

Mi lan Or liñ, Æudwa za ce li nom, Ma li Ne mo, Panåevo, 2009

Sva ka ko da na slov naj no vi je pe sniåke kwige Æudwa zace li nom Mi la na Or liña (r. 1962), pre sve ga, ot kri vafi lo zo fa u pe sni ku i na go veãta va po et ski sadræaj iauto ro va tra gawa za suãti nom i sve obu hva tom ipos ta sasve ga i u sve mu ãto nam je da nas dos tu pno, sa ili bezilu zi ja o bivãoj uto pi ji ili izgubqenom ra ju (D. Reœep).Ona je, da kle, re zul tat is traæ ivawa duãev nih i du hov nihne do umi ca, mo ral nih i in te lek tu al nih pi tawa ko ja sesa gle da va ju i iz sav re me ne ur ba ne i iz van vre me neper spek ti ve (M. Sto ja no viñ).

Ali, na slov pe te po re du kwige Mi la na Or liña(Æudwa za ce li nom) tiåe se is tov re me no i wene sa mekom po zi ci je i ar hi tek tu re, ko ju moæemo ilus tro va tipo me nu tim ime nom kwige. Ne sa mo da se ci klu si veãtopre li va ju, do puwuju i nas tavqaju iz je dnog u dru gi, ne go ihi po je di ni sim bo li (na pri mer – las te) do da tnoum reæava ju i ulanåava ju, åemu je po go do va la is tanå anostpe sniåkog pos tup ka, na roåito me di ta tiv ne i us po re ne naracije.

Poå etnim sti ho vi ma uvo dne pe sme Ako las te: „ako selas te ika da\ viãe vra te\ u ovaj Grad, za teñiñe za ne me lequde” is tov re me no oznaåava po la zno pe sni ko vo mes to ivre me, ali i wego vu eko loãku ugroæ enost, ko ja je sa moje dna od mo guñih ugroæenos ti i pre teñihapo ka lip tiånos ti po je di na ca da nas. I to ne sa mo u nas.Or liñeve Roœen dan ske pe sme (wih je da na est uku pno) seza is ta pro duæava ju iz je dne u dru gu (åak i uslovqenedo mi nan tnim i uåes ta lim poj mom – „go di ne”), ãtosve doåe i igrom bro je va iza bra ni roœen da ni (je da na es ti,dva de set dru gi, tri de set treñi, åetrde set å etvrti, pe de setpe ti i ta ko re dom do sto tog, bez ime no vawa (no, ipak, sapri sus tvom) osam de set osmog i de ve de set de ve tog, ali sazavrãnim, na kon sto tog, ko ja no si na ziv Bla go je go vo rioHa ron – de mon pod zemqa, ko ji pre ko re ka pre vo zi se ni mrtvih do vra ta Ha da). Meœuso bnu spo ji vost„roœen dan skih pe sa ma” potvrœuje i spo ra diåno po navqawe

240

izve snih re fre na, sa ili bez mewawa osnov nog smi sla.Ovaj ci klus dug je dan vek obo gañen je broj nimme di ta ci ja ma („Sa dva de set dve, mo gu sve”; „U tri de settreñoj,\ ne umoqivom tre nut ku\ is ti ne, umes to stvar nos tioseñawa, ko naåno se\ pre puãtam oseñawu za stvar nost”;„åetrde set å etvrta ... po meãan sa sen ka ma od su tnihgos ti ju”; „umes to u oseñawu za stvar nost,\ do mi le voqe semoæe\ uæiva ti u stvar nos ti traj nih i ne po troãenihoseñawa” i „joã uvek ni sam\ ne do voqno mlad\ da ne bihbio ono ãto is kre no mo gu da bu dem” – za pe de set pe tiroœen dan; „Ãezde set\ mi je ães ta i moæda baã zbog to ga,sva ki\ po gled na ne bu\ izma mi mi osmeh na li cu i ogre jesrce mo je”; „ma ko li ko se osvrtao, put je uvek bio kra tak\ avre me iro niåno saæeto ... ne mam viãe vre me na da use dam de set se dmoj o to me mi slim”; „ne pos to ji\ niãta ãto joã ni sam sa znao: o se bi i sve tu,\izu zev åasa u ko jem ñe seza me ne sve za uvek uga si ti” – ve ro va tno za osam de set osamgo di na; „za to sam stao pred\ ogle da lo svog\ æivo ta i vi deoda se sve veñ dav no, odav no\ do go di lo i da\ ni ko me o to mene mo gu niãta da kaæem” pret pos tavqam za de ve de setde ve ti roœen dan; „Pri zna jem da su åula, moæda, po ma lootu pe la. Ali su za to señawa æiva” u pe smi Prvih stogo di na...; „i sa da,\ dok spo koj no se dim u ovom åunu i pu nogsrca\ pre la zim\ na dru gu stra nu” u zavrãnoj, veñpo miwanoj pe smi Bla go je go vo rio Ha ron). Oåito da supe sni ko va pro miãqawa gra da tiv na, su bli mi sa na ipri me re na roœen da nu o ko jem je reå, uz to i pri hvatqiva ipre po znatqiva od wego vih tu maåa i å italaca.

Dru gi ci klus Veånost i je dan dan, osim veñpri hvañenog dra ma turãko-se man tiåkog i igri vogpre li vawa pe sme u pe smu, ka rak te riãe pe sni ko vaeru di ci ja, ko ja je zaæive la i u prvom ci klu su, ali ne uova kvom in ten zi te tu, jer pe snik sa da u is tu pe smu uvo di ipo ne ko li ko is to rij skih liånos ti, uglav nom bi blij skihli ko va, an tiåkih fi lo zo fa, kwiæev ni ka. Sa po je di ni maod wih pe snik us pe va da se po is to ve ti ili bar poåne datu maåi wiho ve za pre te ne mi sli i bi o gra fske fak te (je danod na slo va pe sa ma gla si Ta da, bio sam joã Bor hes), ma da su u izve snim pe sma ma po dvrgnu ti iro ni ji i crnom hu mo ru (na pri mer U Bar to voj apo te ci po miwu se: „Ho me ro ve ... ka piza oåi”, „Aris to te lo va mi me zis po ma da”, „Ãek spi ro vabo go javqen ska vo di ca ... kao lak sa tiv”, „Na bo kovqevepi pe te”, „Bor he so ve re tor te”). Ali ono ãto oveme ta tek stu al ne pe sme-ese je, iro niåne ili ne, na roåitoodli ku je jes te znaåaj fi lo zo fi je, kwiæev nos ti, ume tnos ti

241

uopãte, ãto i ni je teãko na slu ti ti uzi ma juñi u ob zirpo zna te ak te re Or liñevih pe sa ma, ali i svo dno imeci klu sa Veånost i je dan dan. Sadræaj na po se bnost seogle da u sti ho vi ma ko ji se ba ve ne sa mo åinom pi sawa, veñi ma gi jom ili za lu dom å itawa i tu maåewa kwiæev nos ti,ali i „ogrom noj mawini, sreñnoj mawini” åita la ca, kaoãto je i u okonåava juñim slo bo dnim spo ros pla va reñimsti ho vi ma zavrãne pe sme ci klu sa – Pi smo ne po zna tojå itateqki:

Tvo je å itawe,vit ki prsti ãto grle te lo pe sme, na stihovima

smi re ni pogledãto odma ra, na sluñ ivawe je ve li kog blaga u

taj nim odajama kwige. U tre nut ku prvog sa znawa. Sve ozbiqno

u pe smi, poåivau Tvom po sveñenom å itawu. I za miãqawu

tog bla gostawa.Je di no moæda joã Ti znaã put do Pros perovog

os trva i bi blioteke.

I sle deñi ci klus Åuva ri va tre taåni je gra da ci je ipo reœewa na znaåene sin ta gme – „åuva ri va tre”, „åuva ripo ezi je” i „åuva ri veåno æive va tre” sve doåe o Or liñevom doæ ivqaju i znaåaju po ezi je, kao ãto to, uos ta lom åini ipre uze ta pa ra fra za: „Ã eling je, kaæem, znao da je po ezi ja,evo baã, baã, ovaj oke an u ko ji se uli va sve ãto pos to ji”. A sa mog pe sni ka, bi lo ko jeg, pred stavqaju „ka pi u oke anupo ezi je”. Ra ni je na glaãenu izmewivost odreœenih re fre na odno sno re fre no ida uoåava mo u okvi ri ma is te pe sme, ko ji po tiåe iz ra zliåitih uglo va i vre men skog odno sa uspo zna ju spi sa teqstva. Na ime, prvi stih pe sme Åuvarva tre: pro kle to le pi za nat spi sa teqski gla si: „Ta ko jebi lo: za nat spi sa teqski pro kle to lep” dok su wenazavrãna dva sti ha: „spi sa teqski za nat viãe ni je lep:\sa mo je pro klet”. Ra zlog ovoj pro me ni sta va uslovqen je ine dañama ko je pra te kwiæev ni svet, oliåen u Or liñevojuoåenoj sli ci („na dme tawe kwiæev nih grba va ca”), ko ja iiza zi va iro ni ju i ot por. U tom kon tek stu je i pe sni kovzaåudan sa vet i iro niåan ko men tar viœenog:

A kadaza pli va mo, malo

daqe od oba le, on objaãwava: vi diã, ovako se

242

dos to janstvenopli va kroz pe sniåko bla to i kal, åak iako su

stvar no le koviti,sa uzdi gnu tom gla vom: æus trim, ali, naravno,

gos pod stve nim za masima.

Ipak, na ume sno pi tawe ko ji je za da tak i ulo gasav re me nih pi sa ca, na kon to li ko i ta kvih kla si ka ine dos tiænih „ge ni ja” („do Zam ka ... ni sa ma pom pu ta ...Ka fki nom ... ne us pe vam da do prem”) pe snik Mi lan Or liñod go va ra na sle deñi naåin: „Sve je veñ reåeno pre nas:me ni je os ta lo\ da opi su jem:\ pre os ta lo, da kle, niãta. Je dva neãto”. Da kle, „je dva neãto” i „sve o åemu joã niãta ni jedo voqno ... reåeno”. Ali to „je dva neãto” i ono „o åemuni je do voqno reåeno” pe snik, u „æudwi za ce li nom” isuãti nom, i za miãqa kao „sa mo li ce stva ri” od ko jih je„nas ta lo sko ro ili baã sve” ili kao „po sledwi dan” uko jem se „sa zna je sve: ãto se ni ka da ni je mo glo zna ti”.Inaåe, „li ce sa mih stva ri” u å etvrtom ci klu su po re du kwige pred na ma op sta je kao kquåna sin ta gma ipsi ho do mi nan ta, åak. Ali i obe leæava ono bi tno iis ti ni to kao is kuãewe i ciq u æivo tu sva kog åove ka, a ne sa mo pe sni ka, da nas i ov de, jer je mno go pri vi da i mas kioko nas.

Pe sme iz plu ta juñih bo ca su pa ra di gma mo guñnos tistva ra laåkog åina kroz vre me – od proãlos ti dobu duñnos ti, uz svu mis te ri ju i ma gi ju ko ju pe sma no si use bi. Reå je o onim upamñenim sli ka ma iz de tiwstva opi smi ma upuñenim (ne)po zna tim oso ba ma, pa pre kokom pju ter ske pre pis ke („je di no ãto nas po ve zu je ine se biåno udruæuje\ je su dva kra ja is te\ usamqenos ti”), pado onih ne proåita nih, a upuñenih, ve ro va li ili ne,Ti ta ni ku, Atlantidi.

Zavrãnim ci klu som Go di na ma, opet i epi loãkompe smom Moæda, las te pe snik Mi lan Or liñ se vraña napoåetak kwige, taåni je na do ve zu je na pro loãku Ako las te.Ali, pe snik ne za tva ra krug, veñ stva ra kruænu spi ra luko ja po put Or liñevih „las ta” leb di tik iznad gla va svihnas. Na ime, pe snik nas vraña na poåetnu sli ku gra da predna puãtawe uz za pi ta nost da li ñe las te nas ta ni ti naãaseñawa i naãe snove:

Dok smo kao jedanna puãta li Grad, sva ki pre plaãeni lepet

kri la wihovih,

243

opus te lim je grad skim trgo vi ma odjekivao.I du bo ko urastao,

ure zi vao se u naãa señawa, u naãe snove

ili ñe, po put nas, na pus ti ti tiãinu i pros tor is podkro vo va naãih ne tom os tavqenih do mo va i za viåaja:

dok smobez gla sa na puãta li grad, po gnu te glave

... las te su, u is ti mah,kao po ne muãtom

ne kom do go vo ru, po le te le iz tiãine nastaweneis pod krovova

naãih bivãih kuña ...

ali, i da odle te iz naãih señawa i naãih sno va, u ãtado ne dav no ni smo mo gli ni po mi sli ti, a tek po ve rovati:

Je dnog su jutra,ipak, a da to ni slu ti li ni smo, odletele

iz naãih señawai sno va. I ta da, tek ta da sam po mi slio da se

ni ka da, onakouplaãene, ni ka da viãe neñe vra ti ti: moæda

ni ka da neñevra ti ti u naãa señawa, u naãe sno ve. U naã

pus to os trvski Grad.

Meœuso bnu uza jam nost i in te rak tiv nost izmeœu pe sa ma i ci klu sa u kwizi Æudwa za ce li nom potvrœuje pri sus tvoi dru gih kquånih reåi (na pri mer, go di ne, li ce, lep tir,Ju da, brat...) ko ji pri sus tvu ju u broj nim Or liñevimpe sma ma, sve u na me ri da se do kuåi pra vo li ce stva ri, ãtoje za is ta teãko uåini ti, ali nam je i to li ko po tre bno,go to vo na suãno. I na to nas pe snik Mi lan Or liñ, ifi lo zof u wemu, sa pu no ra zlo ga, opomiwe.

244

REÅI KAO OBLIKIN TIMNOSTI

Dra gan Ra do vanåeviñ, Gla gol in tim nos ti, KOV, Vrãac, 2009

Gla gol in tim nos ti je dru ga kwiga pe sni ka Dra ga naRa do vanåeviña (r. 1979). Woj je pret ho di la zbir ka sti ho vaKla tno se bo ji le tewa, pre po zna ta na kon kur su „Mla diDis”, åija se na gra da, izmeœu os ta log, sas to ja la i uãtam pawu po me nu tog pe sniåkog prven ca. Na kon åega jeRa do vanåeviñev prve nac za sluæio i na gra du Bran koRa diåeviñ za naj boqu prvu kwigu po ezi je na srpskomje zi ku. Sto ga dru gu pe sniåku kwigu, na kon na graœenogprven ca, odu vek sa nes trpqewem iãåeku je kwiæev nakri ti ka, ra di spo zna je da li ñe pre po zna ta pe sniåkada ro vi tost bi ti pre toåena u sa znawe da je srpskope sniãtvo do bi lo joã je dan zreo pe sniåki glas. Ovompri go dom po zi ti van od go vor se moæe do pu ni ti i zakquåkom da je u pi tawu za is ta auten tiåno pe sniãtvo,ko je ple ni åita laåku paæwu.

O sadræaju pe sniåke kwige pred na ma, kao i ope sniåkom pos tup ku zas tupqenom u woj, mo gu seupo tre bi ti ci ta ti iz auto bi o gra fske be leãke pis ca i izne ve li kog izvo da iz re cen zi je Div ne Vuk sa no viñ, ko ji suãtam pa ni na tzv. kla pna ma kwige. Na ime, sam pe snikpri zna je da „traæi taåku oslon ca u niãta vi lu”, dokre cen zen tkiwa doæ ivqava Ra do vanåeviñev „gla golin tim nos ti” kao „ stawe u ko me se za te kla da naãwapo ezi ja” i „kao pu ki re fleks sve ta pro gna nog u sa muunu traãwost biña” uz na po me nu da pe sni ko va „upor na isis te ma tiåna po tra ga za od go va ra juñim gla go li ma ipoæ eqnim reåeni ca ma ko je joã ni su izgu bi le svoj smi saoi znaåewe, pre tva ra se u suæenu vi zu ru is ka za saå iwenogod je ziåkih krhotina”.

Pe snik (ne sa mo on) zaåuœen onim ãto vi di i oseña, zatre nu tak, po mi sli da neãto ni je u re du sa wego vim vi domi opaæawem („ka ta rak ta izje da pe ri fer ni vid,\ acen tral ni suæava na sve tlost i ta mu”). U ta kvom pri vi du,naæ alost, zakquåuje pe snik, da je je di no moñna pe sma ko jaje pos ta la „mit ski ko no pac:\ po dje dna ko za veãawe ideãifro vawe”. Sem to ga, pe snik na vo di mo guñnost da bi

245

bi la „re ti na deãifro va na” nuæno je da „oko se bena pus ti”, alu di ra juñi na odla zak iz okruæewa da bi sepov ra tio vid odno sno ka ko bi po je di nac bio u stawu da sve sa gle da dru gaåije (åitaj – ver ni je) od pri vi dnog i laænogli ka u is krivqenom ogle da lu. U is tom kon tek stu pe snikapos tro fi ra znaåaj reåi i sti ho tvor stva kao mo guñihsve do ka i zagrqaja veånos ti i odla gawa pro ce sapro la znos ti i zaborava:

Pos toj, dok postojim,pos toj, a kad ko naåno izbledimizgo vo ri gla gol ko ji ñe da me oæivi.

Kon trast izmeœu za miã qenog i pos to jeñeg, izmeœureåenog i vir tu el nog, izmeœu obeñanog i laæno-stvar nog,uoåava mo na ne ko li ko se man tiåkih ni voa. Na pri mer,sa ve tu iz pe sme Oh, da: „nauåi da spo jiã qubav i æivot, toje ume tnost” pe snik su pros tavqa tre nu tnu sli ku una slov noj pe smi Gla gol ume tnosti:

Svet je pos tao kao naãa tela:as tma tiåan i pospan,a qubav izmiåe kao he li jum ski baloniz ne veãte deåje ruke.

Za tim, u pe smi sim bo liånog ime na Eti ka, od sli kepra poået ka i doæ ivqaja åove ka i sa mog Bo ga („naåelo,prin cip, ono\ ãto åove ka åini åove kom – odnos pre maIs ti ni ... bo go vi ma, ko ji ta ko liåe na qude”) do oseñajaizne ve re nos ti i ra zoåara nos ti („Mræwa tvor ca pre matvo re vi ni”).

Osim uåes ta log ni hi li zma („Ko cept u åove ku ima svojkan cer”), ap sur da („di vi mo se ra di ja ci ji\ i traæimooduãak u ka zni”), be zna da („ske le te po sma tra mo kao ski cubu duñeg biña”) u sre diãtu kwige je udvo je nost ne sa mope sniåkog su bjek ta, ne go i svih nas, pa i do deqenog nampros to ra i vre me na: „Niãta viãe ne liåi na me ne” –pe sma Ob scu ra ob scu ri ora fa ce re, „ono ta mo,\ da le ko od te be,\to mo ra bi ti da sam\ ja” – pe sma Izgubqeno mes to, „Da li jeda, ili je ne” – pe sma Ara bi an Lul laby. Do da tni oseñajblis kog ne ute ha do no si i tre nu tni sta tus po ezi je ipe sni ka. Na ime, is ti je usud i sa slo vi ma „ko ji ma neizgo va ra mo ono ãto” åuje mo i oseñamo u pe smi Stra te gi je po niãta vawa:

246

Za gle daj te se u slova:viãe liåe na svo je odra ze ne go na sebe.Mo ram da vas laæem – kroz vaãa señawa

ãto se moæe pri hva ti ti i kao de fi ni ci ja da naãweume tnos ti i wenih do go ve re nih postulata.

Uti sak ko ji åita lac moæe steñi na kon iãåita vawa„gla go la in tim nos ti” ipak je da Ra do vanåeviñ u svomnaj no vi jem „obrañawu gutqaji ma ra zu ma, u ko ji ma stre pemo guñnos ti” za pra vo, pre sve ga, is traæuje je zik ipe sniåki pos tu pak, stavqajuñi, uslov no za paæajuñi, udru gi plan ra zlo ge svog i naãeg ne za do voqstva pos to jeñim okruæewem.

U toj za mi sli pe snik Ra do vanåeviñ ne sa mo da po seæeza igrom reåima („Moj bog i sam vo li da igra”), veñ ive liåa znaåaj igre reåima i sli ka ma kao le gi tim nogpe sniåkog pos tup ka („Lu dost i sve tlost su je dno” – pe smaThe Bard Told). Da kle, i sa mog pe sni ka – ho mo lu den sa isa mog ra zi gra nog pe vawa, ãto se oåitu je u poå etnomdis ti hu ne tom pro zi va ne pe sme Mi lon ga: „Dok igram, ja sam do bro,\ dok igram, ja znam ko sam”, kao i je di na lu ka spa saka da je iden ti tet u pi tawu. Ma da se ne sme pre ne breñi dase pov re me no deãava igra reåima, åak i na uãtrbznaå ewskog u pesmi.

Za tim, pe snik Dra gan Ra do vanåeviñ, po sveñen i privræen is traæ ivawu i se be i pe sme, po seæe, s vre me nana vre me, i za igri vom di ja loãkom for mom („Jes te liov la da li?\ Je dva so bom.\ To znaåi da je si la savrãeni ja?\Po ne kad nas plaãi”), za ne obiå avawem dram skog to kado vo deñi ga ho ti miåno i do sta tu sa anar hiånog, ãtoilus tru je i po miwani na slov-ci tat Ob scu ra ob scu ri orafa ce re, ko ji u pre vo du znaåi: „Ãto je ne ja sno åini ti joãne ja sni jim”.

Ovaj de taq na po miwe da je i ne ret ko pre uzi maweci ta ta kao sas tav ni deo pe sme ili wen mo to joã su viãeusloæwava li dram ski tok pe sme, otva ra li wenume ta tek stu al nost, ali i pla ni ra no i osmiãqenoone obiåava li sadræaj sti ho va. Po se ban je po svo jojan ti ci pa ci ji i da naãwoj ak tu el nos ti mo to pe smeMo der no do ba: „Ne kri vi vre me kad si sam se bi uzrok bo la”.

Za tim, Ra do vanåeviñevi sti ho vi kao da uåes ta lopres kaåu je ziåku i pe sniåku po dra zu me va juñu radwu (kao uma te ma ti ci) uvo deñi pe smu, pre sve ga svo jimza ne obiå avawem i zaåuœ avawem, u, veñ po miwanu,ho ti miånu za grcnu tost i anar hiånost.

247

Po se bno tre ba izdvo ji ti, da to kom åita ve za je dni cesti ho va, pe snik nas to ji da izgra di pe sniåki je zik i odne po et ske je ziåke graœe, ãto na pri mer sve doåe reåiupo trebqene u sa mo je dnoj pe smi: kon struk ti vi zam,ire ver zi bi lan, agnos tik, ma pi rawe, asi mi lo vawe,sa o brañawe.

Od stra ne tu maåa na glaãena Ra do vanåeviñevastva ra laåka i is traæivaåka gro zniå avost je ne sa mohra brost mla dog pe sni ka, veñ je i dos ti gnu ti i obeñava juñi kva li tet, ubeœuje nas wego va naj no vi ja kwiga sti ho vaGla gol in tim nosti.

248

Be leãka o kwizi

Pri ka zi i ese ji sa bra ni u kwizi Dnev nik gla so vanas tali su u ras po nu od dve go di ne (2008-2009) a po vo domobjavqivawa kwiga sav re me nih srpskih pe sni ka, ko je suobe leæile pe sniåku pro duk ci ju 2008 i 2009. go di ne,nas ta vak je kwige Dnev nik reåi: kwiæev ni pri ka zi i ese jipe sniåke pro duk ci je 2006-2007.

Na ovaj ko rak sa ve tom da su i ova kve kwige po tre bnesrpskoj kwiæev nos ti ube dio me je kwiæev nik Saãa HaxiTanåiñ.

Za hvaqujuñi su sretqivos ti ure dni ka åaso pi sa,li s to va, no vi na, zbor ni ka veñina tek sto va je veñ objavqena u kwiæev noj pe ri odi ci. U Le to pi su sam pred sta vio kwige Vla di mi ra Ko pi cla, Raj ka Lu kaåa, Dra ga na Jo va no viñaDa ni lo va, De ja na Iliña, Ota Hor va ta, De ja na Alek siña,Qubo mi ra Si mo viña, Boæida ra Ãuji ce, Mi roqubaTo do ro viña, Bo ja na Jo va no viña, Bra ti sla va R.Mi la no viña, Zvon ka Ka ra no viña i Æivo ra daNe deqko viña. U Tra gu Raj ka Pe tro va No ga, u Bag da liDra go mi ra Braj ko viña, u Gra di ni Duãka No va ko viña,Ne bojãe De ve ta ka, Ni ko le Vujåiña, Go ra na Stan ko viña,Do bro sla va Smiqaniña, Ra dmi le La ziñ, Mi o dra gaRaiåeviña i Bla go ja Sa viña, u Kwiæev nom ma ga zi nu No v i ce Ta diña, u Poqima Zla te Ko ciñ, Tawe Kra gu je viñ iVe ro sla va Ste fa no viña, u Po veqi Mi la na Œorœeviña,Ni ko le Vujåiña, Zo ra na Peãiña Si gme i Dra ga naRa do vanåeviña, u Bdewima Œorœa Sla do ja, u Bra niåevuVla di mi ra Ja gliåiña i u Kwiæev nom lis tu Dra ga naKo lunxiju i Iva na Ras te gor ca. U vi du pred go vo ra suobjavqeni ese ji o pe sniãtvu Iva na Ras te gor ca i Mi lo ra da Iviña, a u zbor ni ci ma ili åaso pi si ma po sveñenimoda bra nim auto ri ma ãtam pa ne su im pre si je o kwiga maNo v i ce Ta diñ, Zla te Ko ciñ, Ni ko le Vujåiñ i Æivo ra daNe deqko viña. Pri ka zi na kwige Sto ja na Ton tiña, Mi li ce Je fti mi je viñ Li liñ i Mi la na Or liña se pre mi jer nopojavquju.

Uglav nom su tek sto vi u Dnev ni ku gla so va pre ne ti uobli ku i obi mu u ko me su prvo bi tno objavqeni, dok supo je di ni tek sto vi, zbog ogra niåewa pros to rom lis ta ilino vi ne ra ni je odãtam pa ni u “ok tro isa nom” obliku.

Ni je reå o kwiga ma me ni omiqenih pe sni ka, ni ti jereå o tek sto vi ma za ko je sma tram da su do bro sroåeni, veñ

249

je u pi tawu izbor pri ka za i ese ja o kwiga ma ko je za sluæujuda se izdvo je iz mnoãtva pu bli ko va nih pe sniåkih kwigato kom na ve de ne dve godine.

250

Be leãka o piscu

Alek san dar B. La ko viñ (1955, Peñ) pe snik, kri tiåar i esejista.

Obja vio je sle deñe kwige pe sa ma: Noñi (1992), Za se da(1994), Pov ra tak u Hi lan dar (1996, 1998), Drvo sle poggav ra na (1997), Dok nam krov pro kiãwava (1999), Ko da namvra ti li ca us put izgubqena (2004), Neñeã u pe smu (2011) i kwige ese ja: Od to te ma do sro dni ka: Mi to loãki svetSlo ve na u srpskoj kwiæev nos ti (2000), To ko vi van to ko va:Auten tiåni pe sniåki pos tup ci u sav re me noj srpskojpo ezi ji (2004), Je zi ko tvor ci: Gon go ri zam u srpskoj po ezi ji(2006) i Dnev nik reåi: Pri ka zi i ese ji pe sniåke srpskepro duk ci je 2006\07 (2008), kao i kwigu pu to pi sne pro zeHi lan dar ski pu to kazi (2002).

Pri re dio za ãtam pu Ko de rov mi to loãki reånik (2006)Boæa Vu ka di no viña i an to lo gi ju pe sa ma o Hi lan da ruHi lan dar je (2004).

Kwiga sti ho va Pov ra tak u Hi lan dar je pre ve de na naen gles ki je zik i objavqena pod na slo vom Re turn toChi lan dar (1998).

Ålan je re dak ci je åaso pi sa KO RA CI od 2002. godine.Æivi u Kra gujevcu.

251

.

SADRÆAJ

O KWIGA MA KAO MO GUÑNOSTIMA . . . . . . . . . . 5

2008.

EPI GRA FI O NAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Raj ko Pe trov No go, Ne ti kaj u me,Za vod za uxbe ni ke, Be o grad, 2008

KWIGE U KWIZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Dra go mir Braj ko viñ, Pe sma u pe smi, SKZ, Be o grad, 2008

KWIGA NE PRISTAJAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Duãko No va ko viñ, Klu pe ne na graœenih,Treñi trg, Be o grad, 2008

KO PI CLOV VIÃE- SMISAO . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Vla di mir Ko picl, Pro maãaji, Na ro dna bi bli ote ka „Ste fan Prvo venåani”,Edi ci ja Po veqa, Kraqevo, 2008; So vin izbor,Na ro dna bi bli ote ka „Vla di slav Pet ko viñ Dis”,Edi ci ja Di so vo pro leñe, Åaåak, 2008

IZMEŒU ŒAVO LA I BOGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Po vo dom kwige Œavo lov drug pe sni ka No vi ce Ta diña

„VO DOÅAÃÑE” ZLA TE KO CIÑ ili VE RO VAWE U SVETLOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Zla ta Ko ciñ, Me lod na vo di, Za vod za uxbe ni ke,Be o grad, 2008

VRE ME PLOV LU KAÅEVOG OVIÃESMIÃ QENOG RE TO RIÅKOG OTPORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Raj ko Lu kaå, Trpe za ili sto iza bra nih pje sa ma,Gra ma tik, Be o grad, 2008

253

„REÅI OS TA JU KAO ÆAR I TO PLI DAH” . . . . . . 60Mi lan Œorœeviñ, Ra dost, Na ro dna bi bli ote ka„Ste fan Prvo venåani”, Edi ci ja Po veqa, Kraqevo, 2008

MO LI TVA I OPROST „ÆIÅKOG BAÃTO VA NA”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Œorœo Sla do je, Ma nas tir ski baãto van, SKZ,Be o grad, 2008

GOR KI „ÅASO VI SA MOS PO ZNA JE” . . . . . . . . . . . 70Ne bojãa De ve tak, Uza lud traæeñi, SKD Pro svje ta, Za greb, 2008

VUJÅIÑEV SIS TEM SPO JE NIH STIHOVA. . . . . 75Ni ko la Vujåiñ, Zvuk tiãine, iza bra ne pe sme,Na ro dna bi bli ote ka „Ste fan Prvo venåani”, Kraqevo, 2008; Ni ko la Vujåiñ, No vi pri lo zi zaauto bi o gra fi ju, Kwiæev no druãtvo „Sve ti Sa va”,Be o grad, 2008

PE SME O SMI REWU PRED ODLAZAK . . . . . . . . . . 86Go ran Stan ko viñ, Li ta ni je, Na ro dna bi bli ote ka„Ste fan Prvo venåani”, Edi ci ja Po veqa, Kraqevo, 2008

IZMEŒU GLA SNIH I PREÑUTA NIH REÅI . . . . 92Dra gan Jo va no viñ Da ni lov, Me mo ari pes ka, Za vodza uxbe ni ke, Be o grad, 2008

DA LI JE REÅ „MOÑNA DA NA SLI KA TUGURA ZA PE TU NA OBE STRA NE VRE ME NA” . . . . . . . . 98

Zo ran Peãiñ Si gma, Voz za je dnog pu tni ka,Ma tiåna bi bli ote ka „Sve to zar Mar ko viñ”,Edi ci ja Is tok-Za pad, Za jeåar, 2008

POS TO JI LI MES TO KO JEM PRIPADAMO. . . 103De jan Iliñ, Iz vi ken da, Na ro dna bi bli ote ka„Sre fan Prvo venåani”, Kraqevo,Edi ci ja Po veqa, 2008

LA KOÑA STI HO VAWA, I MNO GO VIÃE OD TOGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Vla di mir Ja gliåiñ, Ju tra, Za vod za uxbe ni ke,Be o grad, 2008

254

„ODVO JE NOST OD TLA I VRE ME NA”ili „KAD TRA GAWE ZA SMI SLOM IZGU BISVA KI SMI SAO”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Mi lo rad Iviñ, Neãto do la zi,Vrawske no vi ne, Vrawe, 2008

EK FRA ZA KAO KWIÆEV NA KO MU NI KA CI JA I ME TA KO MU NIKACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

Oto Hor vat, Pu to va ti u Ol mo, Na ro dnabil bi ote ka „Ste fan Prvo venåani”, Edi ci jaPo veqa, Kraqevo, 2008

„OD SU TNI ... SE SLAÆU/ U SE DI MEN TESMI SLA, U RE DO SLEŒA STRO GA”. . . . . . . . . . . . 123

De jan Alek siñ, Do voqno, Ma tiåna bi bli ote ka „Sve to zar Mar ko viñ”,Edi ci ja Is tok-Za pad, Za jeåar, 2008

2009.

OPE SMO TVO REWE SEÑAWA. . . . . . . . . . . . . . . . . 131Do bro slav Smiqaniñ, Is kuãewa u ne vi diqivom,iza bra ne i no ve pe sme, Edi ci ja Po veqa, Na ro dnabi bli ote ka „Ste fan Prvo venåani”, Kraqevo, 2009

KA KO PRO NAÑI „TAÅKU U KO JOJ POÅIWEI ZAVRÃAVA SE” SVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Qubo mir Si mo viñ, Pla ne ta Du nav,Stu bo vi kul tu re, Be o grad, 2009

I DAQE OPRAV DA NA „NE GA CI JA STAWAOKO SE BE”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

Boæidar Ãuji ca, Krv dra gog ka me na, No lit, Be o grad, 2009

ZA TVO RE NIK U RUÆI, NE GO ÃTA! . . . . . . . . . . 149Dra gan Ko lunxija: Iza bra ne pe sme, SKZ, Be o grad, 2009

PO EZI JA, MOÑNA NE MOÑ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155Po vo dom kwige iza bra nih pe sa ma Gla va Iva na Rastegorca

255

„U ZAÅARA NOM KRU GU JE ZI KA”. . . . . . . . . . . . . . 165Mi roqub To do ro viñ, Qubav nik ne po go de, Na ro dna bi bli ote ka „Ste fan Prvo venåani”,Edi ci ja Po veqa, Kraqevo, 2009

OSMIÃQENA „STE GNU TOST STI HA” . . . . . . . 170Tawa Kra gu je viñ, Sta kle na tra va, iza bra ne i no vepe sme, AGO RA, Zrewanin, 2009

„BES PO RE DAK” KAO NAÃA PA RA DI GMA . . . . 176Ste van Ton tiñ, Sve to i pro kle to,Ma ti ca srpska, No vi Sad, 2009.

SO NE TI IZ PR(A)VOG, A NE DRU GOG SVETA . . 183Slo bo dan Zu ba no viñ, So ne ti sa se la, Za vod zauxbe ni ke, Be o grad, 2009

LA ZIÑKIN „DE MON ANA LO GI JE” I IRONIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187

Ra dmi la La ziñ, Ma gno li ja nam cve ta itd, Edi ci ja Is tok-za pad, Ma tiåna bi bli ote ka„Sve to zar Mar ko viñ”, Za jeåar, 2009

KA KO I KU DA „BEZ ILU ZI JA, PRA VA I REÅI”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

Bo jan Jo va no viñ, Go vor pro zorqivog, Druãtvo„Is toånik”, 4h, Bi bli ote ka åaso pi sa Po ezi ja,Be o grad, 2009

PI SMA NA MA, OD NAS KO JI TO NISMO . . . . 198Bra ti slav R. Mi la no viñ, Pi sma iz pras ta rebu duñnos ti, Za vod za uxbe ni ke, Be o grad, 2009

PI SAWEM „DO TAÑI SVO JE NES TA JAWE” . . . 203Bla go je Sa viñ, Zakquåaj prah, iza bra ne i no ve pe sme, NIJP „Pa no ra ma”, Priãti na-Ko sov skaMi tro vi ca, 2009.

PE SNIK „U SOP STVE NOJ DAQINI”. . . . . . . . . 212Ve ro slav Ste fa no viñ, Po sed go di na, Na ro dnabi bli ote ka „Ste fan Prvo venåani”, Edi ci jaPo veqa, Kraqevo, 2009

256

DOK SMO „SVE DAQE OD PLA ME NA”. . . . . . . . . 216Mi li ca Je fti mi je viñ Li liñ, Odvi jawe svit ka,sa bra ne i no ve pe sme, Kwiæev no druãtvo Ko so va iMe to hi je – Ko sov ska Mi tro vi ca; Raãka ãko la –Be o grad, 2009

BLUZ KAO NAÅIN RA ZMIÃQAWA I Æ IVOTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

Mi o drag Raiåeviñ, Dlan & lo pa ta, Kul tur nicen tar No vi Sad, No vi Sad, 2009.

PO TRE BA ZA IDEN TITETOM KROZ DRU GAÅIJE PO IMAWE Æ IVOTA . . . . . . . . . . . . 226

Zvon ko Ka ra no viñ, Box set, sa bra ne pe sme, LOM, Be o grad, 2009

ME DI TA TIV NA NARACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233Æivo rad Ne deqko viñ, Ovaj svet, Ar hi pe lag,Be o grad, 2009

„ÆUDWA ZA ... LI CEM PRA VIH STVA RI” . . . . 240Mi lan Or liñ, Æudwa za ce li nom, Ma li Ne mo, Panåevo, 2009

REÅI KAO OBLIK IN TIMNOSTI . . . . . . . . . . . 245Dra gan Ra do vanåeviñ, Gla gol in tim nos ti, KOV, Vrãac, 2009

Be leãka o kwizi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Be leãka o piscu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

257

Aleksandar Lakoviñ

DNEVNIK GLASOVAPrvo izdawe

2011.

Urednik i recenzentNenad Ãapowa

LektorVuk Dragoviñ

KorektorMarija Mejiñ

Priprema za ãtampuSaãa Peãiñ

PlasmanKwiæara AGORA

tel. 023-526-738 i 063-758-822

IzdavaåA G O R A

Zrewanin, Koåe Kolarova 12 Ae-mail: [email protected]; www.agora-books.co.rs

Za izdavaåaDragoslava Æivkov Ãapowa

ÃtampaBuduñnost, Novi Sad, Ãumadijska 12

Izdavaå zahvaquje Skupãtini grada Kragujevca, koji jeobezbedio deo sredstava za ãtampawe ove kwige.

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

821.163.41-14.09''20''821.163.41.4

LAKOVIÑ, Aleksandar Dnevnik glasova : ese ji i pri ka zi srpske pe sniåke pro duk ci je 2008-2009. / AleksandarLakoviñ. – 1. izd. – Zrewanin: Agora, 2011 (Novi Sad ;Buduñnost). – 255 str. ; 20 cm – (Biblioteka Ogledalo ;kw.15)

Tiraæ 500. – Beleãka o autoru str. 259.

ISBN 978-86-6053-081-5

a) Poezija -21. v.

COBISS.SR-ID 265096711

Documents

Biblioteka Ogledalo kwiga 15 · 2020. 4. 16. · Biblioteka Ogledalo kwiga 15. ... emo ti v no i crno h u mor no, dok Ra j ko Lu k aå spa j a mi to v e i le gen de iz da le ke i