VISOKA TEHNIKA MAINSKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA TRSTENIK

PROJEKTNI RADBEZBEDNOST U TEHNOLOKIM SISTEMIMA I PROCENA RIZIKA

Mentor: Student: Prof. Dr Aleksandar Mari Milan Stojanov br. indeksa: s25/2014

Trstenik, 2015.

1. Tehnoloki proces i radne aktivnostiBruenje ili abrazivna obrada, je postupak skidanja strugotine koji ima sledee karakteritike: brusna zrna nedefinisane geometrije vre rezanje materijala, strugotina je vrlo sitna, brzine rezanja su velike, dubine rezanja su male.

Bruenje je jedna od najznaajnijih proizvodnih operacija zavrne obrade, jer obezbeuje visoku tanost mera i visok kvalitet obraene povrine. Koristi se kao gruba obrada odlivaka, otkovaka i zavarenih spojeva i kao fina obrada delova posle termike obrade. Bruenjem se obrauju svi rezni alati, a vri se i otrenje alata u eksploataciji. Bruenjem se mogu obraivati sve vrste metala i legura. Obrauju se ravne povrine, rotacione i profilne povrine, spoljanje ili unutranje. Mogu se obraivati navoji, zupanici i sl.Raspored glavnog i pomonog kretanja zavisi od vrste proizvodne operacije i alata.Glavno kretanje je obrtno kretanje alata (brusne ploe) definisano brzinom rezanja Vt, (m/s), odnosno brojem obrta tocila nt, (o/min). Pomono kretanje je obrtno i pravolinijsko (kod krunog) ili pravolinijsko kretanje predmeta obrade ili alata (kod ravnog bruenja). Obrtno i pravolinijsko pomono kretanje je odreeno brzinom Vr, (m/min) odnosno brojem obrta nr, (o/min) i brojem hodova nL, (hod/min) kod krunog bruenja. Kod ravnog bruenja pomono pravolinijsko kretanje predmeta obrade ili alata odreeno je aksijalnim i radijalnim korakom (Sa ili Sr, mm/o).

Osnovne proizvodne operacije bruenja su proizvodne operacije: krunog bruenja, ravnog bruenja, bruenja bez iljaka i bruenja sloenih povrina. Najfinija obrada bruenjem, povrina kvaliteta N1 - N3, se postie specijalnim postupcima bruenja poznatim pod nazivom glaanje. Postupci spoljanjeg I unutranjeg glaanja se razvrstavaju na: lepovanje, superfini, honovanje i poliranje.Kruno bruenje moe biti spoljanje, unutranje i bruenje eonih povrina.Spoljanje kruno bruenje je bruenje spoljanjih povrina najee aksijalno nepominim tocilom i spoljanje radijalno bruenje povrina.Unutranje bruenje se izvodi tocilima sa drkom i moe biti klasino ili planetarno. Planetarno bruenje se izvodi kod tekih i velikih predmeta. Predmeti obrade, privreni na radni sto, ne izvode nikakva kretanja, dok tocilo izvodi sva potrebna kretanja u skladu sa emom na slici a.eono bruenje se najee ostvaruje lonastim tocilima.

Ravno bruenje se moe izvesti koturastim tocilima ili lonastim tocilima.

Bruenje bez iljaka je bruenje kod koga je predmet obrade naslonjen na podupira i postavljen izmeu radnog i vodeeg tocila. Radno tocilo ostvaruje proces obrade, a vodee voenje (obrtanje) predmeta obrade. Aksijalno pomono kretanje seostvaruje naginjanjem vodeeg tocila za ugao .Proizvodne operacije bruenja sloenih povrina spadaju proizvodne operacije zavrne obrade (u novije vreme i izrade) navoja, zupanika, bruenja oljebljenih vratila, otrenja alata, seenja materijala i sl.

Alati u obradi bruenjem - brusne ploe ili tocila se mogu razvrstati prema obliku i nameni.

Prema obliku tocila se dele na: koturasta, lonasta, konina, tanjirasta, tocila sa drkom ili navrtkom i segmentna - viedelna.

Prema nameni tocila se dele na tocila za: spoljanje kruno bruenje (koturasta, lonasta i sl.),unutranje bruenje (nasadna ili sa drkom), ravno bruenje (koturasta ili lonasta), seenje, otrenje alata, bruenje glodala, bruenje navoja, bruenje zupanika itd.

Osim obrade bruenjem, u primeni su i drugi postupci najfinije abarazivne obrade, kao to je glaanje (glaanje unutranjih povrina, odnosno honovanje i glaanje spoljanjih povrina, odnosno lepovanje), superfini i poliranje.

2. Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radu

Radno mesto, sadraj rada i aktivnosti - postojece stanje:Poslovi na ovom radnom mestu obavljaju se pretenu stojecem poloaju tela. Zaposleniobavlja obradu metala sa mainama za bruenje odnosno izraduje delove . Povremeno se obavljaju i drugi poslovi - obrade metala , elektro lucno zavarivanje ,buenje i slino.Rad se moe okvalifikovati kao fizicki rad sa srednjim fizickim opterecenjem pri radu namaini, odravanju opreme za rad u radionici, prenoenju delova i materijala .Psihicka opterecenja manjeg do srednjeg inteziteta zbog odgovornosti za podeavanjaprograma maina, za pravilnu mainsku obradu delova u zahtevanom stepenu tacnosti, kvalitetobavljenih poslova i funkcionalnost opreme za rad.

Oprema za rad na radnom mestuNa ovom radnom mestu koriste maine za obradu metala bruenjem.(stubne brusilice, prenosive brusilice), odgovarajuci radni stolovi, police i ormari za odlaganje alata i delova.Oprema za rad koja se koristi na ovom radnom mestu prikazana je u sledecoj tabeli:R.b.Naziv opreme za radPoseduje propisanu dokumentacijuPodlee pregledu i ispitivanju

1.Pokretna kolicaNeNe

2.Radni stoNeNe

3.Runi alatNeNe

R.b.Naziv sredstva -opreme za linu zatituStandardPoseduje dokumentacijuKoristi se pri obavljanju poslovaNain uvanja i odravanja

1.Radna odela ili mantiliNe

Pri radu u radionicama U garderobi

2.Radne cipeleNePri radu u radionicama

3.Zatitne rukavice

NePri radu u radionicama

4.Zatitne naoareNePri radu u radionici

Sredstva i oprema za linu zatitu na radnom mestu

2.1. Prepoznavanje,utvrivanje i grupisanje opasnosti i tetnosti i utvrivanje mera za bezbedan i zdrav radU postupku procene rizika na ovom radnom mestu, na osnovu svih napred navedenih podataka prikupljenim u postupcima analize radnog procesa i sredstava za rad, snimanja organizacije rada i analize postojeceg stanja bezbednosti i zdravlja na radu, izvreno je prepoznavanje I utvrdivanje opasnosti i tetnosti, kao i njihovo grupisanje prema vrsti i svojoj prirodi i za svaku opasnost i tetnost date odgovarajuce preventivne mere i nacini kojima se rizici sprecavaju, otklanjaju ili smanjuju na najmanju mogucu meru.U sledecoj tabeli data je lista prepoznatih i utvrdenih opasnosti i tetnosti i mere zabezbedan i zdrav rad:

Tabela 1.: Prikaz moguih opasnosti, tetnosti i mere za bezbedan rad na brusiliciIFRA OPASNOSTI

BRUSILICA - LISTA OPASNOSTI I TETNOSTI

MEHANIKE OPASNOSTI PROUZROKOVANE OPREMOM ZA RAD

01

Opasnost od povreda rotirajuim tocilom stubnih i ugaonih prenosivih brusilica

02/1

Opasnost od povreda oiju ili delova tela od razletanja strugotine i praine nastale pri radu sa tocilom runom i mehanizovanom brusilicom

02/2

Opasnost od povreda koje mogu nastati naglim povlaenjem ili odbacivanjem predmeta obrade pri rezanju i bruenju runom brusilicom

02/3

Opasnost od povreda koje mogu nastati pucanjem i razletanjem tocila (rezne i brusne ploe) runih prenosivih brusilica

02/4

Opasnost od povreda oiju ili delova tela koje mogu nastati pucanjem i razletanjem tocila stubnih brusilica - otrilice

02/5

Opasnost od povreda stopala ili delova tela koje mogu nastati padom materijala, predmeta obrade pri podizanju, prenoenju ili postavljanju na radni sto, opremu za rad ili drugu radnu podlogu

06/1

Opasnosti od povreda koje mogu nastati pri ienju, podeavanju, odravanju i otklanjanju kvarova i zastoja na opremi za rad

06/2

Opasnost od povreda koje mogu nastati pri nepravilnoj upotrebi opreme za rad

OPASNOSTI U VEZI SA KARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA

14

Opasnost od opekotina dodirom zagrejanih povrina metala bruenjem

OPASNOSTI ZBOG KORIENJA ELEKTRINE ENERGIJE

16

Opasnost od povrede koja moe nastati indirektnim naponom dodira na metalnim delovima opreme za rad

ETNOSTI U PROCESU RADA

21

tetnost opasnost od oboljenja disajnih i drugih organa zbog udisanja metalne praine nastale postupkom suvog bruenja

PSIHOFIZIOLOKE I PSIHIKE TETNOSTI

30

Opasnosti od oboljenja kotano miinog tkiva usled fizikog naprezanja pri obavljanju poslova, podizanju, prenoenju i odlaganju materijala i delova

31

Opasnosti od oboljenja kotano miinog tkiva usled nefiziolokog poloaja tela vezanih za dugotrajno stajanje pored opreme za rad i radnih stolova pri obavljanju poslova

IFRA OPASNOSTI

BRUSILICA- MERE I NAINI ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI SPREAVANJE RIZIKA

01

- Upotreba standardizovane radne odee uz telo, za rad sa rotirajuim delovima- Upotreba propisanih zatitnih oklopa rotiraih tocila na stubnim i runim prenosivim brusilicama

02/1

- Upotreba propisanih sredstava za linu zatitu na radu (zatitne naoare sa bonom zatitom ili titnik za oi i lice)

02/2

- Upotreba odgovarajuih stega za dranje predmeta obrade zabrana dranja predmeta rukama u postupku bruenja

02/3

- Brusilice (stabilne i rune) moraju biti snabdevene propisanim zatitnim okvirom - Pravilno pritezanje tocila pri montai- Pravilan izbor tocila prema ugaonoj brzini brusilice- Zabrana prekomernog pritiska predmetom obrade na tocilo i udaranja predmetom odrade u tocilo- Rashodovanje napuklih i oteenih tocila- Predmet obrade mora biti obezbeen od pomeranja pri rezanju

02/4

- Upotreba propisanog zatitnog oklopa tocila najvie 1/3 obima tocila moe biti slobodna- Pravilno pritezanje tocila pri montai- Pravilan izbor tocila prema ugaonoj brzini brusilice- Zabrana prekomernog pritiska predmetom obrade na tocilo i udaranja predmetom obrade u tocilo- Rashodovanje napuklih i oteenih tocila

02/5

- Odlaganje materijala na radne stolove i police tako da ne postoji opasnost od pada usled pada sa stolova, polica i drugih radnih povrina- Upotreba zatitnih cipela sa elinom kapom, kao sredstva za linu zatitu na radu

06/1

- ienje, podeavanje, odravanje i otklanjanje kvarova i zastoja na opremi za rad moe se obavljati samo kada je oprema iskljuena sa napajanja elektrinom energijom, a mesto uspostavljanja napajanja obezbeeno od pristupa drugih lica zakljuavanjem ili na drugi adekvatan nain- ienje, podeavanje, odravanje i otklanjanje kvarova i zastoja na opremi za rad mogu da vre samo struno osposobljena lica

06/2

- Opremom za rad mogu da rukuju samo struno osposobljena lica

14

- Upotreba propisanih sredstava za linu zatitu na radu (zatitne kone rukavice) - Zagrejane povrine metala ne dodirivati rukama

16

- Pravilno i propisno izvedena zatita od napona dodira na elektrinim instalacijama i opremi za rad- Redovno odravanje elektrinih instalacija u ispravnom stanju i redovna provera njihove ispravnosti- Preventivni i periodini pregledi i ispitivanja elektrinih instalacija

21

- Obezbediti stalnu funkcionalnost i redovno odravati sistem za otpraivanje u odeljenju bruenja

30

- Runo podizanje i prenoenje tereta smanjiti na najmanju moguu meru upotrebom baterijskog viljukara, runog viljukara, runih kolica i dr.- Dosledna primena mera za pravilno podizanje tereta koje se daju prilogu ovog Akta - Zabrana samostalnog prenoenja tereta veih teina

31

- ei kratko trajni odmori u toku rada- Organizovanje rada sa eom zamenom zaposlenih na statinim i dinaminim poslovima

3. Metoda za procenu rizika

Usvojen je metod za procenu rizika 5x5 (strana 1.)

4. Lista opasnosti i tetnosti (prepoznavanje,utvrivanje I grupisanje opasnosti I tetnosti) Procena rizika i utvrivanje mera za bezbedan i zdrav radGRUPA,VRSTA I OPIS OPASNOSTI I TETNOSTI

UTVRIVANJE NIVOA RIZIKAMERE I NAIN ZA OTLANJANJE,SMANJENJE ILI SPREAVANJE RIZIKA

Verovatnoa nastankaTeina poslediceNivo rizika

1.MEHANIKE OPASNOSTI(opasnosti od opreme za radI opasnosti u vezi sa Karakteristikama radnogMesta)

1/1Opasnost od povreda rotirajuim tocilom stubnih i ugaonih prenosivih brusilica

3 26- Upotreba standardizovane radne odee uz telo, za rad sa rotirajuim delovima- Upotreba propisanih zatitnih oklopa rotiraih tocila na stubnim i runim prenosivim brusilicama

2/1Opasnost od povreda oiju ili delova tela od razletanja strugotine i praine nastale pri radu sa tocilom runom i mehanizovanom brusilicom

326- Upotreba propisanih sredstava za linu zatitu na radu (zatitne naoare sa bonom zatitom ili titnik za oi i lice)

2/3Opasnost od povreda koje mogu nastati pucanjem i razletanjem tocila (rezne i brusne ploe) runih prenosivih brusilica 326- Brusilice (stabilne i rune) moraju biti snabdevene propisanim zatitnim okvirom - Pravilno pritezanje tocila pri montai- Pravilan izbor tocila prema ugaonoj brzini brusilice- Zabrana prekomernog pritiska predmetom obrade na tocilo i udaranja predmetom odrade u tocilo- Rashodovanje napuklih i oteenih tocila- Predmet obrade mora biti obezbeen od pomeranja pri rezanju

2/4Opasnost od povreda oiju ili delova tela koje mogu nastati pucanjem i razletanjem tocila stubnih brusilica - otrilice

326- Upotreba propisanog zatitnog oklopa tocila najvie 1/3 obima tocila moe biti slobodna- Pravilno pritezanje tocila pri montai- Pravilan izbor tocila prema ugaonoj brzini brusilice- Zabrana prekomernog pritiska predmetom obrade na tocilo i udaranja predmetom obrade u tocilo- Rashodovanje napuklih i oteenih tocila

2/5Opasnost od povreda stopala ili delova tela koje mogu nastati padom materijala, predmeta obrade pri podizanju, prenoenju ili postavljanju na radni sto, opremu za rad ili drugu radnu podlogu

326- Odlaganje materijala na radne stolove i police tako da ne postoji opasnost od pada usled pada sa stolova, polica i drugih radnih povrina- Upotreba zatitnih cipela sa elinom kapom, kao sredstva za linu zatitu na radu

6/1Opasnosti od povreda koje mogu nastati pri ienju, podeavanju, odravanju i otklanjanju kvarova i zastoja na opremi za rad

326- ienje, podeavanje, odravanje i otklanjanje kvarova i zastoja na opremi za rad moe se obavljati samo kada je oprema iskljuena sa napajanja elektrinom energijom, a mesto uspostavljanja napajanja obezbeeno od pristupa drugih lica zakljuavanjem ili na drugi adekvatan nain- ienje, podeavanje, odravanje i otklanjanje kvarova i zastoja na opremi za rad mogu da vre samo struno osposobljena lica

6/2Opasnost od povreda koje mogu nastati pri nepravilnoj upotrebi opreme za rad

326- Opremom za rad mogu da rukuju samo struno osposobljena lica

2. OPASNOSTI U VEZI SA KARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA

14Opasnost od opekotina dodirom zagrejanih povrina metala bruenjem

212- Upotreba propisanih sredstava za linu zatitu na radu (zatitne kone rukavice) - Zagrejane povrine metala ne dodirivati rukama

3. OPASNOSTI ZBOG KORIENJA ELEKTRINE ENERGIJE

16Opasnost od povrede koja moe nastati indirektnim naponom dodira na metalnim delovima opreme za rad

212- Pravilno i propisno izvedena zatita od napona dodira na elektrinim instalacijama i opremi za rad- Redovno odravanje elektrinih instalacija u ispravnom stanju i redovna provera njihove ispravnosti- Preventivni i periodini pregledi i ispitivanja elektrinih instalacija

4. ETNOSTI U PROCESU RADA

21tetnost opasnost od oboljenja disajnih i drugih organa zbog udisanja metalne praine nastale postupkom suvog bruenja

313- Obezbediti stalnu funkcionalnost i redovno odravati sistem za otpraivanje u odeljenju bruenja

5. PSIHOFIZIOLOKE I PSIHIKE TETNOSTI

30Opasnosti od oboljenja kotano miinog tkiva usled fizikog naprezanja pri obavljanju poslova, podizanju, prenoenju i odlaganju materijala i delova

313- Runo podizanje i prenoenje tereta smanjiti na najmanju moguu meru upotrebom baterijskog viljukara, runog viljukara, runih kolica i dr.- Dosledna primena mera za pravilno podizanje tereta koje se daju prilogu ovog Akta - Zabrana samostalnog prenoenja tereta veih teina

31Opasnosti od oboljenja kotano miinog tkiva usled nefiziolokog poloaja tela vezanih za dugotrajno stajanje pored opreme za rad i radnih stolova pri obavljanju poslova

313- ei kratko trajni odmori u toku rada- Organizovanje rada sa eom zamenom zaposlenih na statinim i dinaminim poslovima

6.OSTALE OPASNOSTI I TETNOSTI

6/1Opta opasnosti od povreda kojemogu nastati u poaru

326- Obuka iz oblasti zatite od poara u skladu saZakonom o zatiti od poara- Zabranjeno je prinositi i odlagati zapaljivimaterijal u radionici- Postavljanje, redovan servis i odravanje aparataza gaenje poara sa suvim prahom

Rezultat procene rizika

Procenom rizika u mainskoj radionici-radno mesto ,,stubna brusilica,, I prenosiva brusilica utvrdeno je da se rizici nalaze u nivou nizak,i srednji.Rizik okarakterisan kao nizak iziskuje potrebu za odreenom vrstom opreza i reava seredovnim procedurama, radnim uputstvima, odnosno uputstvima za bezbedan rad.Rizik okarakterisan kao srednji iziskuje potrebu dosledne primene utvrenihmera za otklanjanje i smanjenje rizika i namece odgovornost, odnosno obavezu direktora daobezbedi kontrolu i primenu utvrdenih preventivnih mera.Opasnosti i tetnosti i opte karakteristike poslova u radionici namecu zakljucak dadosledno sprovedene mere za bezbednost i zdravlje na radu mogu spreciti povrede na radu ioboljenje zaposlenih.