Rizik od udesa 1

Dr Nenad Živković, red.prof.Fakulteta zaštite na radu u Nišu

PROCESI I SISTEMI UPRAVLJANJA RIZIKOM U UDESIMA

Rizik od udesa 2

Upravljanje u krizama ili vanrednim situacijama (emergency management) spada među najsloženije poslove sigurnosnog i državnog interesa svake kompanije. Ono zahtijeva izuzetno mnogo znanja i vještina od humanističkih, prirodoslovnih do tehničkih. Uz to se moraju uvažavati privredne zakonitosti kao i zahtjevi uže i šire društvene zajednice. To podrazumijeva definiranje konkretnih aktivnosti i mera kako bi se osigurao što veći stepen sigurnosti u funkcioniranju temeljne delatnosti i u otežanim okolnostima rada.

Rizik od udesa 3

.....

Da bi menadžment kompanije bio uspješan i odgovorio na moguće zahteve u kriznim ili vanrednim situacijama potrebno je voditi kvalitetnu sigurnosnu politiku. U realizaciji toga cilja posebnu pozornost treba posvetiti izboru stručnih kadrova, uspostavi efikasne organizacije, sprovođenju kvalitetnog planiranja, edukacije i uvežbavanja. Uz to se podrazumijeva profesionalan odnos u izvršenju svakodnevnih zadataka, uspešno rukovođenje i permanentan nadzor što je preduslov za uspešan rad preduzeća i u krizama ili vanrednim situacijama. Na taj način stvara se veći stepen sigurnosti uz ublažavanje posledica.

Rizik od udesa 4

Funkcionisanje sistema upravljanja udesima odlikuje se time da udesna situacija odnosno problem nastaje iznenada i neočekivano. Takva novonastala situacija zadaje sistemu upravljanja nove zadatke koji ne odgovaraju normalnom-stacinarnom režimu rada i zahteva od sistema da na vreme donese odgovarajuće kontramere i rešenja kako bi neutralisali novonstalu kriznu situaciju.

Rizik od udesa 5

Novonastala situacija dovodi do toga da postojeći planovi rada ne odgovaraju novoj situaciji, a takođe ona može dovesti i do toga da rukovodioci nižeg nivoa rukovođenja na reaguju na vreme, da se uspaniče i takvim svojim postupcima dovedu do još komplikovanijih problema. Takođe karateristika sistema upravljanja u udesnim situacijama je da one obuhvataju ceo skup problema koji proizilaze iz kriznih situacija. Da bi sistem upravljanja u kriznim situacijama uspešno izvršavao sve zadatke koje pred njega postavi novonastala situacija on treba da funkcioniše u četiri režima:A.režim stacionarnog funkcionisanja,B.režim aktivne pripreme i realizacije preventivnih mera,C.režim dejstva u kriznim situacijama,D.režim likvidacije posledica kriznih situacija,. 

Rizik od udesa 6

U toku formiranja i anlize razvoja krizne situacije prisutne su sledeće osnovne etape:

Prva etapa je etapa u kojoj se formira registar potencijalno opasnih objekata Takođe se fotmira i banka podataka o postojećim organima upravljanja snagama i sredstvima materijalnim, finansijskim, tehničkim i drugim vidivina resursa, transportnoj mreži itd. Na osnovu podataka iz registra izarđuju se formalizovane tabele kriznih situacija na nivou objekta. Nakon toga se formiraju spiskovi objekta i faktora rizika, a zatim se ukazuje na prvi(osnovni) i ostale izvore krizne situacije a takođe i ma uzročno posledične veze između njih.

Rizik od udesa 7

Druga etapa je etapa u kojoj se formira matrica žarišta.

Traženje žarišnih struktura na matrici rizika ostvaruje se uz pomoć tipskog algoritma. Utvrđene žarišne strukture se predstavljaju kao skupovi strukturnih jedinica i faktora rizika između kojih je međužarišni interfejs minimalan. U tom slučaju izdvajanje optimalnog skupa žaršnih situacija svodi se na zadatak pronalaženja metode razbijanja skupova vrhova znakovnih grafova na poskupove koji bi mogli obezbediti minimalnu količinu uzročno posledičnih veza između struktura koje se izdvajaju. Tako dobijena žarišna struktura predstavlja osnovu za formiranja modela razvoja krizne situacije. 

Rizik od udesa 8

Trećoj etapa je etapa u kojoj se formiraju scenariji razvoja kriznih situacija na osnovu ispitivanja ponašanja ranije navedenog modela pri različitim spoljašnjim uslovima.

Pod scenarijem razvoja krizne situacije podrazumeva se model procesa izmene situacije vezane za nastanak i razvitak krizne situacije koji se određuje u diskretnom vremenskom prostranstvu sa zadatim vremenskim korakom. Po redu veličina krizne situacije scenariji mogu biti lokalni i regionalni. U odnosu na režim funkcionisanja organa upravljanja u uslovima kriznih situacija scenariji se dele na preventivne i operativne. Scenariji se mogu predstavljati o obliku tekstualne, tablične i grafičke forme.

Rizik od udesa 9

Četvrta etapa je etapa u kojoj se ostvaruje formiranje baznih planova sprečavanja i likvidacije posledica krizne situacije kao rezultat analize scenarija njenog razvitka dobijenih u predhodnoj etapi. Na osnovu razrađenih baznih planova formiraiu se operativni pianovi likvidacije posledica konkretnih kriznih situcaija. Veoma važan i specifičan problem u sistemu operativnog upravljanja kriznom situacijom je ocena efektivnosti i funkcionisanja sistema a koja se ocenjuje uticajnošću i rezultativnošću.

Rizik od udesa 10

Funkcionalna struktura upravljanja preventivom rizičnih situacija i dejstvom u u rizičnim situacijama (sistem upravljanja rizičnim događajima) treba da obuhvati uticaj na krug problema koji se dodiruju sa rizičnim događajima ukuljučujući i etape njihove prognoze, preventiva i osposobljavanje za funkcionisanje u uslovima rizičnog događaja, a takođe i neutralizacija njegovih posledica. Na osnovu toga sistem upravljanja rizičnim događajima treba da funkcioniše u sledeća 4 režima:

Režim svakodnevne aktivnosti (stacionarno funkcionisanje), Režim povišene gotovosti (aktiviranje priprema i ostvarivanje preventivnih

koraka), Rizični režim (dejstvo u rizičnom događaju), Postrizični režim (odstranjivanje dugoročnih posledica rizičnog događaja).

Rizik od udesa 11

Uporedo sa sinergičkim i atraktivnim možemo podeliti i druge osobine scenarija od kojih ukazujemo na sledeće:po obimu obuhvaćenih događaja

lokalna scenarija, satavljena posebno po svakom potencijalno važnom objektu za izučavanje režima njegovog funkcionisanja i predstavljaju osnovu za dobijanje rešenja koje odgovara lokalnom sistemu upravljanja;međuobjektni scenario, sastavlja se posebno za neke grupe potencijalno važnih objekata ili režima zajedničkog funkcionisanja i predstavljaju osnovu za dobijanje rešenja koje odgovara raspodeli sistema međuobjektnog upravljanja. On uključuje pregled potencijalno važnih objekata, njihove lokalne scenarije i mere posle izmene uslova funkcionisanja u slučaju pojave i razvoja neželjenih situacija. Ovde se pokazuju rezultati realizacije sastavljenih korekcionih planova dejstava lokalnih i raspoređenih sistema međuobjektnog upravljanja, po tom planu ostvaruje se kontrola njihovog ispunjenja i analiza odstupanja na osnovu rezultata kontrole primenjuju se i rešenja LDR;regionalni scenario, sastavljen je za izučavanje regiona u celosti i predstavlja osnovu za dobijanje rešenja saglasno regionalnom sistemu upravljanja;

Rizik od udesa 12

po osobinama režima funkcionisanjapreventivni, dobijeni u režimu celodnevnog dejsta i povišene gotovosti,operativni, primenjuje se u rizičnom režimu,ekspres-scenario, koristi se u slučaju odsustva preventivnih scenarija upravljanja.

Rizik od udesa 13

Upravljanje udesnim situacijama zahteva identifikaciju mogućih udesnih događaja, formiranje scenarija razvoja ovih događaja, analizu međusobne uslovljenosti događaja i posledica, analizu uticaja različitih faktora opasnosti iz okruženja (npr. analiza opasnih objekata iz okruženja), kao i preduzimanje odgovarajućih preventivnih mera za minimizaciju ili eliminisanje mogućnosti njihove pojave, odnosno operativnih mera i mera sanacije u slučaju realizacije ovih događaja.

Faktori opasnosti iz okruženja su od izuzetne važnosti za uspešno upravljanje udesnim situacijama zato što mogu da povećaju negativne posledice udesnih situacija (napr. požar u blizini skladišta opasanih i zapaljivih materija i sl).

Rizik od udesa 14

Tipični proces upravljanja udesnom situacijom uključuje sledeće faze: planiranje (planning), smanjivanje, minimizacija rizika (mitigation), priprema – planiranje odgovora (preparedness), odgovor na udes (response) i oporavak sistema (recovery)

Rizik od udesa 15

Faze upravljanja rizicima su:

Pristup i procena - Organizacije svih tipova su dužne da ispitaju sopstvena područja, aktivnosti, sopstvenu odgovornost, procene rizik, donesu mere za zaštitu od potencijalnih pretnji I nesreća. One moraju znati i sa kojim drugim sluţbama će delovati u okviru lokalne zajednice u slučaju masovne nesreće.

Rizik od udesa 16

Prevencija - Određene vrste aktivnosti nose poznati rizik i subjekat su zakonske regulative za donošenje preventivnih mera čiji je cilj da eleminišu, izoloju ili redukuju ove rizike u meri u kojoj je to maksimalno moguće.

Rizik od udesa 17

.....

Priprema - Pripreme uključuju planiranje, uveţbavanje i zajednicke veţbe. Plan mora da omogući osnovu za efektivni udruţeni odgovor za masovnu nesreću bez obzira da li su iznenadne ili proizilaze iz već poznatog rizika. Plan mora dati jasan i prihvatljiv okvir u kome će organizacije, sluţbe i pojedinci moći adekvatno da sagledaju svoju ulogu.

Rizik od udesa 18

Zbrinjavanje (reagovanje) - Počinje odmah po izbijanju nesreće. Saradnja, koordinacija i komunikacija meĎu sluţbama su od vitalnog značaja. Prve koje reaguju su sluţbe od posebnog značaja, profesionalne sluţbe čije je svakodnevno delovanje slično sa delovanjem u masovnim nesrećama. Ostale sluţbe, lokalna zajednica u celini i volonterske organizacije uključuju se kasnije po unapred odreĎenom planu. Hitne intervencije kao faza ciklusa upravljanja rizicima

.....

Rizik od udesa 19

.....

Oporavak (sanacija) - Ova aktivnost se odnosi na oporavak u materijalnoj, socijalnoj, psihološkoj, političkoj i finansijskoj sferi od posledica masovnih nesreća. PredviĎanje posledica masovne nesreće i odgovarajući plan za oporavak moraju biti sprovedeni već od samog početka akcije zbrinjavanja masovne nesreće.

Oporavak (sanacija) - Ova aktivnost se odnosi na oporavak u materijalnoj, socijalnoj, psihološkoj, političkoj i finansijskoj sferi od posledica masovnih nesreća. PredviĎanje posledica masovne nesreće i odgovarajući plan za oporavak moraju biti sprovedeni već od samog početka akcije zbrinjavanja masovne nesreće.

Rizik od udesa 20

Konkretizacija pojedinih aktivnosti i mera koje se preduzimaju u okviru ovih faza, dovodi nas, zapravo do sledećih koraka/faza koje čine ciklus upravljanja udesima:Upravljanje rizicima (Risk Management) – procena rizika;Ublažavanje (Mitigation) – minimiziranje efekata opasnosti;Priprema (Preparedness) - planiranje odgovora u vanrednim situacijama;Odgovor (Response) – minimiziranje posledica vanrednih situacija;Oporavak (Recovery) – povratak društva u normalan život.

.....

Rizik od udesa 21

.....

Упозорење / евакуација

Заштита људи

Обезбеђењенепосреднепомоћи

Процена штете

Непосредна помоћ

Реконструкција инфраструктуре

Реконструкција/

расељавање

Економски исоцијалниопоравак

Непосреднеактивностиразвоја

Процена ризика/ублажавање/превенција

ФокусмедијаКатастрофа

Припрема

Ублажавање/превенција

Процена ризика

3 степена управљања укатастрофама

ПРЕ КАТАСТРОФЕ

•Процена ризика

•Ублажавање/Превенција

•Припрема

ОДГОВОР

•Упозорење/евакуација

•Заштита људи

•Обезбеђење непосреднепомоћи

•Процена штете

НАКОН КАТАСТРОФЕ

•Непосредна помоћ

•Реконструкцијаинфраструктуре

•Реконструкција/расељавање

•Економски и социјалниопоравак

•Непосредне активностиразвоја

•Процена ризика/ ублажавање / превенција

Rizik od udesa 22

Generalno posmatrano, mogu se izdvojiti odnosno sumirati aktivnosti u okviru pojedinih faza ovog procesa: identifikacija rizika (odgovarajućim praćenjem stanja, analitičkim tehnikama kojim se prate svi relevantni podaci i njihovi međusobni odnosi, moguće je utvrditi elemente neizvesnosti kroz direktnu ili indirektnu izloženost riziku, sagledati izloženost stanovništva određenim rizicima i odrediti rizike koji mogu da se spreče i kontrolišu);

.....

Rizik od udesa 23

.....

procena rizika (određivanje očekivanog stepena ugroženosti na osnovu verovatnoće da se rizik ostvari (uključuje procenjivanje kolike su šanse za nastanak rizika) i moguć uticaj rizika ukoliko se javi (procenu direktnih i indirektnih efekata na populaciju i prirodu u regionu) kao i predviđanje mogućih rešenja za umanjenje efekata vanredne situacije); kontrola rizika predstavlja skup metoda i aktivnosti kojima se obezbeđuje smanjivanje, minimiziranje, otklanjanje ili prihvatanje rizika (podrazumeva sprovođenje programa kontrole rizika koji obuhvata aktivnosti na razvijanju organizacionih, kadrovskih, materijalnih resursa, sprovođenju kontrolnih, nadzornih, verifikacionih, inspekcijskih radnji; sprovođenju mera pripravnosti, efikasnom reagovanju i merama za oporavak idr.) 

Rizik od udesa 24

.....

procenjena vrednost unosa materije ID ( intake dose), izraženo u jedinicama mg ili kg, dan−1 ili vrednost izlaganja materije EEV (estimated exposure value), koja se može izraziti u istim jedinicama. Takođe, potrebno je proceniti vremenski interval izlaganja, načine izlaganja, je li izlaganje kontinuirano ili diskontinuirano, trajanje životnog ciklusa receptora te često, interval neizvesnosti, tj. interval u kojem se može kretati eventualna pogreška kod procene. Određivanje karakterizacije izloženosti, kao najvažnije faze, prikazuje se dijagramom sa slike 15. Izraz koji povezuje koncentraciju i doze izloženosti je:

U fazi ublažavanja (mitigation) preduzimaju se aktivnosti koje eliminišu ili smanjuju verovatnoću pojave opasnosti, ili minimiziraju (ublažavaju) efekte opasnosti. Efikasnost ove faze zavisi od stepena ugradnje odgovarajućih mera u nacionalne i regionalne razvojne planove, razvijenosti baze podataka (informacije o hazardima, rizicima od vanrednih situacija idr.), preduzetih preventivnih aktivnosti idr.

Rizik od udesa 25

.....

U fazi pripreme (preparedness) aktivnosti se preduzimaju s ciljem da se postigne zadovoljavajući nivo spremnosti za odgovor na svaku vanrednu situaciju. Efikasnost ove faze, u velikoj meri, zavisi od razvijenosti planova i programa koji treba da ''ojačaju'' tehničke i upravljačke kapacitete uprava, organizacija i zajednica, ali i spremnost svakog pojedinca da na odgovarajući način reaguje u vanrednoj situaciji (utvrđivanje i uvežbavanje procedura za odgovor, razvijanje strategija (npr. za obezbeđenje hrane, vode, lekova i dr.), treninzi/vežbe i edukacija, razvoj sistema upozorenja, informisanje i razvoj sistema za komunikaciju u vanrednoj situaciji, razvoj baze podataka i dostupnost informacija o hazardima, rizicima i preduzetim kontramerama, priprema planova za evakuaciju, potrebnih resursa, sporazuma o pomoći i dr.). Od krucijalnog značaja je priprema pripadnika nadležnih Kao i u prethodnoj fazi, neophodna je inkorporisanost odgovarajućih mera (pripreme) u nacionalne i regionalne razvojne planove.

Rizik od udesa 26

.....

Faza odgovora (Response) podrazumeva skup mera i aktivnosti koje se preduzimaju s ciljem da se:obezbedi neposredna i trenutna pomoć za održanje života, poboljša zdravlje i moral ugroženog stanovništva (pomoć izbeglima u transportu, obezbeđivanje privremenih skloništa i hrane ili formiranje privremenih naselja u kampovima ili drugim lokacijama i dr.), izoluju, zaustave ili ograniče sekundarni ili naknadni efekti vanrednog događaja (hazarda, akcidenta, udesa i dr.), kao i da se minimiziraju posledice nastale vanredne situacije.Ova faza počinje onog trenutka kada se dobiju prve informacije o vanrednom događaju, a odvija se u skladu sa planovima i programima utvrđenim u fazi pripreme i u skladu sa situacijom na terenu. Brzina i efikasnost odgovora podrazumeva prethodno utvrđene procedure i definisane učesnike/subjekte odgovora na vanrednu situaciju.

Rizik od udesa 27

.....

Faza oporavka (Recovery) podrazumeva skup aktivnosti koje se usmeravaju ka uklanjanju posledica vanredne situacije i ponovnom uspostavljanju infrastrukture i života ugroženog stanovništva. Ove aktivnosti se nastavljaju sve dok se ceo sistem ponovo ne vrati u normalu. Mere oporavka, kratkoročne i dugoročne, uključuju i povratak vitalnih sistema za održavanje života do minimalnih operativnih standarda, privremene stambene objekte, javno informisanje, zdravstvenu i bezbednosnu edukaciju, rekonstrukciju, programe savetovanja i ekonomske studije U ovoj fazi su, takođe, na temelju iskustva i naučenih lekcija, aktuelni zadaci i aktivnosti u vezi sa poboljšanjem prevencije i pripreme radi smanjivanja ''ranjivosti''.

Rizik od udesa 28

HVALA NA PAŽNJIHVALA NA PAŽNJI