Finansijski pojmovnik1

IZVORI FINANSIRANJA

Unutrašnji izvori Spoljni izvori

Finansiranje prodajom udela u vlasništvu

• Venture Capital• Crowdfunding• Fondovi za investiranje

u nekretnine (REIT)• Tržište kapitala (akcije)

• • Smanjenje zaliha• Prodaja dela imovine

preduzeća

• Banke• Mikrokreditne institucije• Kreditne unije• Korporativne obveznice• Finansijski lizing• Tržište kapitala (obveznice)

Finansiranje pozajmljivanjem

Izvori finansiranja Kako bi jedno preduzeće proširilo svoje poslovanje neophodno je da za tu namenu obezbedi novac. U ovoj situaciji, preduzeće ima dva izbora: da novac obezbedi iz sopstvenih sredstava (na primer iz ili smanjenjem zaliha) ili da potreban novac pozajmi sa strane. To su, dakle, izvori -siranja – unutrašnji (ako je novac nabavljen iz sredstava koje poseduje samo preduzeće) ili spoljni (ukoliko novac dolazi van preduzeća).

Kada se novac za razvoj obezbeđuje sa strane, preduzeće opet ima dve mogućnosti – da poten-cijalnim proda deo vlasništva u zamenu za novac ili da novac pozajmi, najčešće uz kamatu. Ovo su u isto vreme i dve osnovne podele iz spoljnih izvora – -ranje prodajom udela u vlasništvu i pozajmicom.

2

Finansiranje prodajom udela u vlasništvu Kada preduzeće odluči da nabavi novac spolja, to može učiniti tako što će potencijalnim -sijerima prodati deo svog preduzeća. Ukoliko izabere ovu opciju, preduzeće može prodati svo-je akcije ili čitave delove preduzeća. U oba slu-čaja potreban novac preduzeću stiže od trećih lica – pravnih ili U tom slučaju, vlasnik preduzeća dobija potreban novac bez kamate, ali se njegov udeo u vlasništvu smanjuje.

Finansiranje pozajmljivanjem Preduzeće koje želi da se razvija i raste može sredstva za tu namenu obezbediti i pozajmicom. Novac se za preduzeće može pozajmiti na tri načina. Najčešće se pozajmljuje od banaka, potom od institucija koje zovemo nebankarske (kakve su na primer mikrokreditne institucije), dok je treća opcija prodaja obveznica. U sva tri slučaja vlasnik preduzeća najčešće plaća kamatu na pozajmljena sredstva, ali zadržava potpunu kontrolu nad preduzećem.

Finansijski pojmovnik3

Alternativni izvori finansiranja Svi izvori koji potiču od institucija koje nisu

banke smatraju se alternativnim izvorima -nansiranja. Ove institucije mogu da sarađuju sa pravnim i licima, kao i sa preduzećima različitih veličina. U alternativne izvore -siranja spadaju dva tipa institucija. Prvo, to su institucije koje daju pozajmice (kakve su na pri-mer mikrokreditne institucije ili lizing kuće), najčešće uz kamatu. U drugu grupu pripadaju one institucije koje daju novac, ali ne na kamatu, već u zamenu za udeo u vlasništvu preduzeća kojem daju novac. U ovoj grupi institucija nalaze se predominantno investicioni fondovi u koje spadaju i tzv. „venture capital“ fondovi.

Finans�ski leveridž od eng. leaver – poluga koja se koristi za pomeranje objekata Leveridž je jedan od brojnih načina za uvećanje a podra-zumeva kombinaciju sopstvenih i pozajmljenih sredstava pri investiranju. Termin leveridž po-zajmljen je iz koja je još davno utrvrdila da čovek može podići veći teret ukoliko se posluži polugom (leaver) i tačkom oslonca, te da se težina tereta koju čovek može podići povećava dužinom poluge. U koristi sopstvena sredstva kao oslonac, a pozajmljena kao polugu i to da bi podigla veći teret, odnosno ostvarila veći Recimo, ako jedno preduzeće ulo-ži 400.000 u investiciju, npr. u kupovinu zemlje, i dođe do rasta cene te zemlje za 25%,

4 Finansijski pojmovnik

tada će ono imati prinos na uloženi novac (od-nosno stopu od 25% (100.000 / 400.000). Međutim, preduzeće odluči da iskoristi 100.000

sopstvenih sredstava, i pozajmi 300.000 od banke, tada će ono isto uložiti 400.000 u kupovinu zemlje. Razlika je u tome što u ovom slučaju, ako preduzeće proda zemlju po 25% višoj ceni, sada ima prinos na uloženi novac od čak 91%. Kako? U drugom slučaju preduzeće je ulo-žilo 100.000 sopstvenih sredstava i 300.000

pozajmice i ostvarilo od 100.000 . Nakon što plati kamatu na uložena sredstva, koja je recimo 10.000 , preduzeće ostvaruje čak 91% prinosa na uloženi novac (100.000 / 100.000 + 10.000). Pritom, treba napomenuti da u ovoj situaciji, ako preduzeće uloži samo 100.000 od 400.000 sopstvenih sredstava, koliko uku-pno ima, tada ono može sa ostatkom od 300.000

da plati tekuće troškove – odnosno ostaje mu više raspoložive gotovine za druge aktivnosti.

Prinos na uloženi novac (�opa prinosa) Stopa prinosa pokazuje zaradu od investiranja novca u neku poslovnu aktivnost (kupovinu opreme, proširenje posla, i sl). Stopa prinosa na uloženi novac se računa tako što se dobitak od investicije podeli sa uloženim novcem. Primer izračunavanja stope prinosa na uloženi novac je prikazan kroz primer efekta leveridža.

5

Finans�ski lizing Finansijski lizing je spoljni izvor i to pozajmicom koja omo-gućava pravnim i licima da predmet ugovora o lizingu koji im je potreban – pokret-nost ili nepokretnost – dobije na „pozajmicu“ od lizing kuće. Lizing kućama se za sve vreme trajanja ugovora plaća de facto najam. U praksi to znači da lizing kompanija kupuje predmet ugovora – na primer automobil, radnu mašinu ili poslovni prostor – koji potom izdaje klijentu uz nadoknadu određenu ugovorom, zadržavaju-ći vlasništvo nad tim predmetom. Po isteku tog ugovora, korisnik može otkupiti predmet ili ga vratiti lizing kompaniji.

Tržište korporativnih obveznica Korpora-tivne obveznice su spoljni izvor i to pozajmicom koji omogućava preduzećima da nabave preko potreban novac. Kao dužničke hartije od vrednosti, korporativne obveznice obavezuju preduzeće koje ih je izdalo da svom investitoru (pravnom ili licu) isplati iznos koji je naveden na obveznici u momentu kada ona dođe na naplatu. Uz celokupni iznos

6 Finansijski pojmovnik

obveznice, preduzeće je dužno da svom investi-toru plati i pripadajuću kamatu. Obveznice su dobar instrument iz nekoliko razloga, pre svega jer investitor ne stiče nikakvo učešće u vlasniš-tvu preduzeća. tržište korporativnih obveznica jača konkurenciju u domenu -ranja pozajmljivanjem, što opet pozitivno utiče na smanjenje prosečnih kamatnih stopa i pro-duženje rokova za celu privredu.

Preduzetnički (venture) kapital od eng. venture – usuditi se; od iste reči potiče i eng. reč „adventure“ odnosno avantura. Venture kapital je spolj-ni izvor i to metodom prodaje vlasničkog udela u preduzeću. Tek osnovana preduzeća često nemaju pristup klasičnim izvorima (npr. bankama) bez obzira na to što u budućnosti potencijalno nude veoma visoku stopu Pošto banke pružaju pozajmice pre svega na osnovu novca koji pribavljaju od svojih klijenata, one nisu sklone velikim rizicima – ne žele da riziku-ju novac svojih klijenata ulažući ga u ovakve

Na taj su rizik spremni „hrabri“ to jest „venčr“ investitori, po čemu su i dobili ime. U jednom od bukvalnijih prevoda ventrue kapital bi se mogao prevesti kao „odvažan kapital“ – to jest onaj kapital koji ide glavom tamo gde drugi ne bi nogom i koji zbog toga zarađuje više uz veći rizik.

Finansijski pojmovnik7

Kreditne un�e Do formiranja kreditnih unija dolazi kada više privrednih subjekata udruži svoj novac u novi poslovni entitet – uniju – čiji su istovremeno i suvlasnici. Ovakve organizaci-je nemaju kao glavni cilj svog udruživanja već rade prvenstveno sa ciljem da članovima unije pruže one usluge koje im trebaju – na primer razvojne kredite sa nižim kamatnim stopama ili štednju sa višim kamat-nim stopama od tržišnih.

Inve�icioni fond za ulaganje u nekretnine (REIT), skraćenica od engleske fraze real estate investment fund, vrsta je kompanije koja omogućava i malim investitorima da udruže sredstva sa velikim investitorima i sa njima učestvuju u vlasništvu ili izgradnje komercijalnih nekretnina, te u podeli koji nekretnina ostvari. Ovakve REIT kompani-je omogućavaju malim preduzećima koja imaju nekretnine da ih prodaju REIT-u, a da potom od tog REIT-a iznajmljuju tu istu nekretninu i tako dođu do novca potrebnog za poslovanje. Ovo se u poslovanju naziva „lease back“ odnosno u bukvalnom prevodu povratno iznajmljivanje.

Crowd-funding od eng. crowd – masa ljudi. Kraudfanding je spoljni izvor i to pozajmicom koji omogućava preduzećima da novac koji im je potreban za poslovanje nabave pozajmljivanjem od velikog broja ljudi (zbog toga

8

i ime crowd) najčešće u malim iznosima. Razvoj ovog metoda olakšan je razvojem interneta i elektronskih sredstava plaćanja jer se prikupljanje novca obično vrši preko namenskih internet stranica tzv. „Crowd-funding platformi“. Na ovim platformama se preduzeća i preduzet-nici takmiče svojim poslovnim idejama za novac individualnih koji ga ulažu u zamenu za proizvod koji ili deo

Mikrokreditiranje Mikrokreditne institucije su alternativne institucije koje daju pozajmice onim preduzećima i licima koji inače ne bi mogli da dobiju pozajmicu od banke kao klasične institucije. Mikrokreditne institucije, kao što im ime samo govori (micro grč. malo), orijentisane su pre svega na male kompanije, koje često nemaju šta da založe kod banke da bi od nje dobile kredit ili se bankama prosto ne isplati da im daju pozajmice. Takođe, mikrokreditne institucije češće opslužuju svo-jim pozajmicama tzv. „start-up“ (tek pokrenuta) preduzeća i preduzetnike koji imaju dobru poslovnu ideju za čiju je realizaciju potrebno

$

Finansijski pojmovnik9

malo novca ili je njihov procenjeni budući suviše nizak da bi zainteresovali „venture

capital“ fondove. Kao i u slučaju „venture capital“ fondova, mikrokreditne institucije se pojavljuju kao alternative opreznim bankama pošto su spremne da preuzmu rizik najma-njih poslovnih poduhvata.

Koefic�ent ela�ično�i ulaganja Ovaj pokazuje kako se menja bruto domaći proizvod ( ) jedne zemlje sa prome-nom ulaganja. Tako, na primer, ulaganjem 100 miliona dinara u mikro, mala i srednja preuze-ća iz nebankarskih izvora stvara se 150 miliona dinara -a.

Izrada ovog pojmovnika omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj

pojmovnika ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.

www.bep.rs