POJMOVNIK KULTURNO KOMPETENTNE PRAKSE

ПројекатфинансираЕвропскаунија

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА

POJMOVNIK KULTURNOKOMPETENTNE PRAKSE

Nevenka ŽegaracAleksej KišjuhasIvana Koprivica

Autori:

• ProfdrNevenkaŽegarac,redovanprofesornaFakultetuPolitičkihNaukauBeogradu,odsekzasocijalnirad

• Doc.drAleksejKišjuhas,odsekzasociologiju,FilozofskiFakultetuNovomSadu

• IvanaKoprivica,masterpsihološkinja,direktorkaCentrazaporodičnismeštajiusvojenjeNoviSad

CIP-KatalogizacijaupublikacijiBibliotekaMaticesrpske,NoviSad

341.231.14-053.2(497.11)

ŽEGARAC,NevenkaPojmovnikkulturno-kompetentneprakse/[NevenkaŽegarac,AleksejKišjuhas,IvanaKoprivica].-NoviSad:Pokrajinskizavodzasocijalnuzaštitu,2016(Užice:Grafičar).-62str.;24cm

Tiraž500.-Bibliografija.

ISBN978-86-89563-08-51.Kišjuhas,Aleksej2.Koprivica,Ivanaa)Socijalnazaštita-Pravadeteta-SrbijaCOBISS.SR-ID310902535

ПројекатфинансираЕвропскаунија

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ

Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА

IzdavačPOKRAJINSKIZAVODZASOCIJALNUZAŠTITU

BulevarMihajlaPupina25,NoviSadwww.pzsz.gov.rs

Koordinatorkeprojekta:TatijanaGrnčarski,diplomiranasocijalnaradnica

MajaDumnić,diplomiranapsihološkinja

Zaizdavača:TatijanaGrnčarskiv.d.direktoraPZSZ

Lekturaikorektura:DraganPopović

TehničkiurednikRadomirBogdanović

ŠtampaGrafičar

Tiraž500

NoviSad,2016

ISBN978-86-89563-08-5

Svakoumnožavanje,kopiranje,preštampavanjeilismeštanjenabilokakavmedijpodležeprethodnomodobrenjuodstraneizdavača.

PublikacijaPOJMOVNIKKULTURNOKOMPETENTNEPRAKSEjepripremljenaiodštampa-nauokviruprojekta:„Razvojsrodničkoghraniteljstva,podeljenebrigezadecusasmetn-jamaurazvojuikulturnokompetentneprakseusocijalnomradu“kojiPokrajinskizavodzasocijalnuzaštiturealizujeuokviruširegprojekta„Unapređenjepravadetetakrozjačan-jesistemapravosuđa isocijalnezaštiteuSrbiji“koji finansiraEvropskaunija,asprovo-diUNICEFupartnerstvusaMinistarstvompravdeiMinistarstvomzarad,zapošljavanje,boračkaisocijalnapitanja.SadržajistavoviiznetiuovojpublikacijineizražavajunužnostavoveUNICEF-a,Evropskeunije,MinistarstvapravdeiliMinistarstvazarad,zapošljavan-je,boračkaisocijalnapitanja.

SADRŽAJ

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Pojam kulture. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7KULTURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Šta su sve različitosti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9DIVERZITETiKULTURNERAZLIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9ETNICITET. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10RASA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11KULTURNIIDENTITET. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12KULTURNIRELATIVIZAM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12MANJINSKEGRUPE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13POLiROD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13POTKULTURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14KONTRAKULTURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

Kako se ljudi odnose prema različitostima?. . . . . . . . . . . . . . . . . .15AKULTURACIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15ASIMIILACIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16DISKRIMINACIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17ETNOCENTRIZAM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18HETEROSEKSIZAMIHOMOFOBIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18KOLONIJALIZAM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19KSENOFOBIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19KULTURNIIMPERIJALIZAM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20KULTURNOSLEPILO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20ETIKETIRANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21MARGINALIZACIJAiliSOCIJALNOISKLJUČIVANJE . . . . . . . . . . .21NACIONALIZAM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22POTČINJAVANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22RASIZAM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23SEKSIZAMiMIZOGINIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24STEREOTIPIiPREDRASUDE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24STIGMATIZACIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

5

Kako nastaje promena? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25DRUŠTVENAINTEGRACIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25DRUŠTVENAINKLUZIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26DRUŠTVENAKOHEZIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26INTERKULTURALIZAMiMULTIKULTURALIZAM. . . . . . . . . . . . .27JEDNAKEMOGUĆNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28KROSKULTURNIPRISTUPiKROSKULTURNA

KOMUNIKACIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28KULTURNADIFUZIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29KULTURNAIMERZIJA(STAPANJE). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29KULTURNAKOMPETENTNOST. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29KULTURNOKOMPETENTNAPRAKSAUSOCIJALNOMRADU.30KULTURNOKOMPETENTNAORGANIZACIJA. . . . . . . . . . . . . . . . .31KULTURNASENZITIVNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32KULTURNASVESNOST. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32KULTURNEUNIVERZALIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33KULTURNIKAPITAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33MULTIKULTURALIZAM......................................34MULTIKULTURNAPRAKSASOCIJALNOGRADA. . . . . . . . . . . . . .34VREDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36

6

Uvod

„Pojmovnikkulturnokompetentneprakse“sačinjenjetokomradana „Vodičuzakulturnokompetentnupraksuu socijalnoj zaštiti“ ipredstavljanjegovsastavnideo.

„Vodič za kulturno kompetentnu praksu“ i „Pojmovnik kulturnokompetentneprakse“nastalisuuokviruprojekta„Razvojsrodničk-og hraniteljstva, podeljene brige za decu sa smetnjamau razvojui kulturno kompetentne prakse u socijalnom radu“, koji realizujePokrajinskizavodzasocijalnuzaštituupartnerstvusaUNICEF-om.

Projekatkoji realizujePokrajinskizavoddeo ješiregprojekta IPA2013 „Unapređenje prava deteta kroz jačanje sistema pravosuđai sistema socijalne zaštite u Srbiji“ a koji u partnerstvu realizujuUNICEF,Ministarstvo pravde iMinistarstvo za rad, zapošljavanje,boračkaisocijalnapitanjauzfinansijskupodrškuEvropskeunije.

Ovaj „Pojmovnik“,kao i „Vodičzakulturnokompetentnupraksuusocijalnojzaštiti“namenjenjesvimstručnimradnicimausistemusocijalnezaštite:stručnimradnicimaucentrimazasocijalnirad,ucentrimazaporodičnismeštaj iusvojenje,ustanovamazasmeštajkorisnikaisvimdrugimpružaocimauslugasocijalnezaštite,kaoikreatorimapolitika,zastupnicimaisamimkorisnicima.

Sobziromdajeuoblastisocijalnezaštitevrlomalostručnelitera-tureiradovakojisebavekulturnokompetentnompraksom,idajeovaoblastradanedovoljnopoznatastručnimradnicimausistemusocijalnezaštite,smatramodajeodizuzetnevažnostiponuditiimjedansveobuhvatanrečnikkojiosvetljavapitanjakultureusocijal-nojzaštiti.

Koordinatorkenaprojektu

7

Pojam kulture

KULTURA

Kultura unajopštijemsmislupredstavljanačinnakojiljudistupajuukontaktsadrugimljudimaisasvetomokosebe.Onajekumula-tivnirezultatiskustva,vrednosti,uverenja,stavova,značenja,znan-ja,socijalnihorganizacija,procedura,uloga,prostornihodnosa,kon-ceptauniverzuma,materijalnihobjekata,kojisutokomgeneracijaobezbeđeniilistečenikrozindividualneiligrupnenaporeiinterak-cije.Osposobljavaljudedazajednoživeudruštvuuokviruzadatoggeografskogokruženja,udatojdržavikojasenalazinaodređenomstupnjutehničkograzvoja,uodređenomvremenskomperiodu.Kul-turapredstavljaskupznanja,vrednosti,ponašanjaiizražavanjakojijezajedničkizaodređenugrupuljudi.Tiljudisezatimmeđusobnoidentifikujukaopripadnicijednekulture–iliihkaotakveidentifi-kujudrugi.

Karakteristikekojenajčešćeodlikujupripadnikeistekulturesuza-jedničkoporeklo,jezik,tradicija,etnicitet,vera,aliikarakteristikekojeseodnosenadimenzijezajedničke istorije igeografije,pola iroda, socioekonomskog statusa, telesnihkarakteristika ili invalid-iteta, seksualne orijentacije, zanimanja ili profesije itd. Neki ljudise(be)smatrajupripadnicimaistekultureupravozatoštoimajuistiekonomski status („kultura siromaštva“), profesionalni angažman(„akademska kultura“) ili seksualnu orijentaciju („gej kultura“).Tipičnezabludeuvezisapojmomkultureodnosesenaizjednača-vanje, odnosnomešanjekulture sa „visokomkulturom“ ili „umet-nošću“(npr.sadržajiiz„kulture“umedijimaobičnopodrazumevajuizveštajesaumetničkihmanifestacija),kaoinamešanjekulturesa„pristojnim“ ili „lepim“ponašanjem (gde se nepristojne individuenazivaju„nekulturnim“).

8

Kultura je način ponašanja i način života određene grupe ljudi uodređenom društvu. Ona se ogleda u znanjima i verovanjima, umoralu i normama, umitovima, književnosti i umetnosti, kao i uobičajima,navikamaipogledimanasvet,akojipostojeuodređenojsrediniiuodređenovreme.Onaje„načinnakojiseradestvari“,akojismonajčešćesteklivaspitanjemiživotomunekomdruštvu,itoupogledu:

• ličneidentifikacije(rasa,etnicitet,pol,uzrast,klasa,državl-janstvo,religija,seksualnaorijentacija),

• načinamišljenja(ideje,misli,predrasude),• načina ponašanja (obrasci ponašanja, načini snalaženja,

običaji,rituali,tradicije)• načina izražavanja (umetnost,muzika, ples, književnost i

komunikacija),• načinaživota (porodičneuloge, socijalni i ekonomski sta-

tus,obrazovanje,privređivanje,zaposlenost),• načinainterakcija(unutarporodice,uširojporodici,sused-

stvu, lokalnojzajednici,udruštvenimorganizacijamai in-stitucijama).

Kulturučinestandardi(najčešćeimplicitni)ipravila(najčešćene-pisana)kojiusmeravajuponašanje.Na„površini“kultureobičnosenalazenjenividljiviizrazi–materijalnikulturniproizvodi,ritualiiobičaji,odnosnojezik,mitovi,književnadela,muzika,ples,praznici,narodnenošnjeitd.,doksenešto„dublje“nalazeverovanja,norme,stavovi.Na„dubljem“nivoukultureobičnosunačini,stiloviipravi-lakomunikacije (facijalne ekspresije, kontaktočima, ličniprostor,dodirivanje,govortela,tonglasaitd.), idejeoprijateljstvu,skrom-nosti,čistoći,lepoti,moralnosti,prikladnostiitd.,konceptivremena,prostora,(ne)pravde,ulogauvezisapolom,godinama,prijateljst-vom, liderstvom,porodicom,kaoistavovipremastarijima,mladi-ma,pravilima,radu,autoritetu,saradnji,grehu,smrti,braku,religiji,odgajanjudece,donošenjuodluka,rešavanjuproblemaitomeslič-no.Kulturaikonkretnikulturniobrasciseusvajajusocijalizacijom,abrojnifundamentalniaspektikulturesuverovatnourođeniizajed-ničkiljudskomrodu.

9

Važnojerazumetipetvažnihčinjenicaokulturi:

1) Svako ima kulturu.Onajeusuštiniidentiteta,ponašanjaipredstavao tomekakav trebadabudesvet.Svizapravoživeuokvirurazličitihkulturnihsfera:etničkih,religijskih,jezičkih, klasnih i drugih.Moguće je steći i novu kulturu,usled,naprimer,migracija,promeneekonomskogstatusailisticanjeminvaliditeta.

2) Unutar kultura postoje diverziteti. Pogrešno je pret-postavitidasusvipripadnicijednekultureisti.Unutargru-pa sumogućeveomarazličitekulturnenorme,uverenja iprakse.

3) Kulture nisu statične.Onesemenjajuirazvijajuususre-tu sa novim okolnostima, izazovima ili prilikama. Susre-ti različitih kultura posebno podstičumeđusobni razvoj ipromene.

4) Kultura nije determinativna. Različite osobe na različitnačinuvažavajukulturnenorme iočekivanja.Pogrešno jepretpostavitidaćesepojedinacponašatinaodređennačinsamo na osnovu specifičnog aspekta njegovog kulturnogiskustvaiidentiteta.

5) Kulturne razlike se usložnjavaju usled razlika u statusu i moći raznih kultura.Kadanekakulturnagrupaposedu-jevećumoćiboljistatus,tadanormetekultureprožimajusvedruštveneinstitucijekao„ispravne“.Kulturekojeima-jumanjemoći i niži status tada se vide kao „druge“, kaoneadekvatneilidevijantne.

Šta su sve različitosti?

DIVERZITET i KULTURNE RAZLIKE

Kulturni diverzitet (ili kulturni pluralizam) označava postojanjerazličitihkulturnihzajednicaigrupauokviruistogdruštva,odnos-

10

nodruštvenusituacijuukojojkoegzistirajukulturne razlike.Kul-turnidiverzitetodlikujedruštvaukojimapostojekulturnerazlike,tj. različiti jezici, običaji, tradicije, a i kulturne razlike u pogledurodnihuloga,moralnihnormi,seksualnogponašanja itd.Kulturnerazlikeizmeđurazličitihkulturaseusložnjavajuusledrazlikausta-tusuimoći.Kadajednakulturnagrupaimavećistatusilimoć,njenenormeprožimajudruštveneinstitucijeinamećustavilimišljenjedajenjenspecifičannačin„jediniispravan“.Kulturekojeimajumanjudruštvenumoćilistatustadasevideko„druge“,„drugačije“,„infe-riorne”,„devijantne“ili„neadekvatne“. Kulturnidiverzitetiliplural-izamsusuprotstavljeni idejiokulturnojuniformnosti ipraksamakulturne asimilacije.Suštinski,nemadruštvauistorijiukojemnepostojibarodređenistepenkulturnogdiverziteta.Usvimdruštvi-ma,odpočetkapisaneistorijedodanas,postojalisuipostojeljudikojipripadajurazličitimetnicitetimaiveroispovestima,kojigovorerazličitim(maternjim)jezicima,kojiimajurazličitekulturneobrasceiponašanja,isl.Stogajeznačajnoutvrditidalisekulturnerazlikeikulturnidiverzitetnekogdruštva

• prostopriznajuiprihvataju,• ohrabrujui„proslavljaju“,• negirajuizanemaruju,ilise• aktivnoograničavaju,gušeisprečavaju.

Ovevarijanteodnosapremakulturnomdiverzitetumoguseposma-tratinastrukturnomilisistemskomnivou(odstranedržaveijavnihpolitika)ilinaindividualnomiliinterakcijskomnivou(odstranepo-jedinačnihgrađanakojipripadajuvećinskojkulturi).Stogakulturnidiverzitet ikulturnipluralizamoznačavajupostojanjemanjihkul-turnihgrupauokviruširegdruštva,aliistanjeukojemovegrupeuspešnoodržavajusvojespecifičnekulturneidentitete,vrednostiiprakse.

ETNICITET

Etnicitetilietnička pripadnostjeoznakazagrupuljudičijisepri-padnicimeđusobnoprepoznajukaopripadniciistognarodailietno-sa,naosnovuzajedničkogporeklainasleđa,srodstva,jezika,religije,

11

kulture,itd.Upitanjujestatuskojisenasleđujenaosnovukulturnihkategorijakaoštosustvarniilipercipiranizajednički„preci“,odnos-no zajednička istorija, država,mitologija i tome slično. Pripadnicijednog etniciteta obično ističuda suonipotomcinekekonkretneistorijskepopulacije,aponekadtvrdeidaimajunekezajedničkebi-ološkeiligenetskekarakteristike(štonijeutemeljenounauci).

Etničku grupu njenipripadnici (i oni koji su izvannje) razlikujuprvenstveno na osnovu kulturnih, subjektivno odabranih i društ-venokonstruisanihkarakteristika. Stogaetničkegrupe (tvrdeda)delezajedničkoporekloukontinuitetuvremenailiistorije,uprkostome što to najčešće ne odgovara stvarnosti. Etnicitet ili etničkupripadnost ne trebamešati sa „nacijom“, jer se nacija odnosi napripadnostmodernompolitičkomentitetukaošto jedržava.Takopripadnicinpr.francuske,švedskeiliameričkenacijemogubitiljudirazličitihetniciteta(uključujućimigrante izraznihperiodakojisudobilidržavljanstvonpr.Francuske,ŠvedskeiliSjedinjenihDržava).

RASA

Rasa jebiološkikonstruktukomese,naosnovujednogodantro-pološkihpristupa,ljudiklasifikujupremafizičkimkarakteristikamakaoštojebojakožeiočiju,oblikglaveicrtelica.Terminkojiseko-ristizapodeluljudipremaosobinamakojesu(navodno)nasledneidovoljnospecifičnedateljudeokarakterišukaorazličite„tipove“,tj.odnosisenagrupeljudisavidljivoprepoznatljivimkarakteristika-ma,kaoštojebojakože.Madaodsvihljudskihgenasamonekolikonjihutičenabojukože,oblikusana,nosa ikosu,rasisti,odnosnoosobekojekarakteristikekoje sevezujuzaodređenerasekoristekao osnovu za diskriminaciju, koreliraju ove očigledne razlike sarazlikama u urođenim i nasleđenimmentalnim karakteristikama.Upitanjujeizbunjujućiterminkojisečestokoristiučetirisasvimrazličitaznačenja,kao

• sinonimzabiološkuvrstu(„ljudskarasa“),• sinonimzabiološkupodvrstu(„belarasa“),• sinonimzanacijuilietničkugrupu(„nemačkarasa“),

12

• terminzagrupuzakojusesmatradajebiološkapodvrstaunekomdruštvu

• („jevrejskarasa“unacističkojNemačkoj).

Svaznačenjaosimprvog(kojejemetaforično)suproblematičnailispornaunaučnomsmislu.

KULTURNI IDENTITET

Kulturni identitetoznačavaintimnoisnažnoosećanjepripadno-stinekojkulturnojgrupi,tj.osećajbliskeidentifikacijeidruštvenekohezije sa tomgrupom.Upitanju susvest, znanje iosećanjeos-obe o tome da je član neke polne, odnosno rodne, generacijske,jezičke, rasne, etničke, verske, lokalne (susedske), seksualne ilidruge grupacije, što čini značajni deo socijalnog identiteta osobekaodruštvenogbića.

Kulturniidentitetosobeodgovaranafundamentalnapitanja„Kosamja?“,„Štasamja?“satvrdnjom„Ovosampravi/aja“.Madasekulturniidentitetneretkouzimazdravozagotovo,upitanjujekarakteristi-kaipojedinacaidruštvenihikulturnihgrupakojimaonipripada-ju.Uprkos zanemarivanju, kultura je izuzetno značajan ili čakos-novni„rezervoar“zapružanjeodgovoranapitanjaidentitetaosobeudruštvenomsmislu.Snažankulturniidentitetmožepredstavljatipreprekuzakooperacijuiliintegracijusapripadnicimadrugihkul-tura,zaučenjeodrugimkulturamaizakulturnukompetentnost.

KULTURNI RELATIVIZAM

Kulturni relativizam je stanovište prema kojem se verovanjai ponašanjenekogpojedinca ili grupemoraju razumeti i tumačitisamouokvirimakulturetogpojedincailigrupe,anedrugihkultura.Upitanjujeistavdasusvekulture(injihovaverovanja,prakse,vred-nostiitd.)međusobnoravnopravneilijednakolegitimneivredne,tj.da sedrugekulturenesmejuposmatrati ili analizirati sapozicijasopstvene(običnozapadneilievropske)kulture.Sastanovištakul-turnogrelativizma,običajepoput„kišnogplesa“,„krvneosvete“ ili

13

„kupovinemlade“trebatumačitiizpozicijadrugekultureotomeštaizazivakišu,kakoserešavajukonfliktiilikakvitrebadabudubračniodnosi. Stoga su predstave o „dobrom“ i „lošem“, „normalnom“ i„nenormalnom“relativneipovezanesaobičajimaidruštvenimkon-tekstomspecifičnekulture,inemoguseposmatratiiliprocenjiva-ti izsopstvene(kulturne)perspektive.Ovo jedanas idominantnaperspektivailiprincipkadajerečoposmatranju(drugih)kulturaudruštvenimnaukama.Kulturnirelativizamnetrebadasepretvoriunihilizamislepilozapotencijalnoilistvarnoštetnekulturneprakse(npr.praksagenitalnemutilacije).Vrednostikulturnogrelativizmapredstavljaju osnovu na kojoj počivaju konceptimultikulturaliz-ma,kulturne svesnostiikulturne kompetentnosti.

MANJINSKE GRUPE

Termin manjinske grupeoznačavarazličite„osetljive“,„ugrožene“ili„marginalizovane“grupestanovništvakojepredstavljajukultur-numanjinuunekomdruštvu,odnosnogrupukojaječesto,madaneuvek,umanjiniuodnosunaostatakpopulacije.Marginalizovane grupekaoterminukazujunačinjenicudasukulturnemanjinesk-rajnutenadruštvenumarginu,aneretkosenazivaju i „osetljivim“ili„ranjivim“,poštosupodložn(ij)enejednakomtretmanuodstranedominantnekulture,jerimajuograničenumoćdakoristedruštvenadobraisl.Istovremeno,ovegrupesuneretkoizloženedruštvenoj,političkojikulturnojdiskriminaciji.Nepostojiuniverzalnopravilopo kojemneke grupe „postaju”manjinske – ista populacijamožebitimanjinska iliugroženau jednom,avećinska ilidominantnaudrugomdruštvenomkontekstu.Najčešćesuupitanjuetničke,rasne,verskeiseksualnemanjine.Oženamasetakođemožegovoritikaoomarginalizovanojdruštvenojgrupiuvelikombrojudruštava,iakobrojčanonepredstavljajumanjinuupopulaciji..

POL i ROD

Razlikovanjepola iroda je idejapremakojoj konceptpolapred-stavljabiološki sistemreproduktivneanatomije (genitalija) indiv-idue,dokkonceptrodaoznačavadruštveniiliživotnistilindividue

14

kojijeuvezisapolomikojisenajčešćeučiuokvirunekekulture.Pol seodnosinabiološke,anatomskeilifiziološkerazlikemeđuljudima,arododnosinarazlikekojesudruštveneilikulturne.Rododgovaranapitanještaznačibitimuškaraciliženaunekomdruštvuikultu-ri.Ovo je izuzetno složenopitanje, jermnoganaučna istraživanjaukazujunatodapolnerazlikemeđuindividuamautičunanjihovoponašanje,samimtiminaodređenekarakteristikeroda.Brojnifem-inističkiautoriističudarodnijenužnouvezisapolom.Omodernojupotrebi(oddrugepolovine20.veka)konceptrodasekoristikaokorektnijaoznakazapolnekogljudskogbića,odnosno,tojekonceptkojiimplicitnonaglašavadruštveneikulturne,anesamobiološkerazlikemeđupolovima.Rod dakle označavadruštvenukonstrukcijupolnihrazlika,kojeseizražavajuprekokonceptamuževnostiižen-stvenosti (maskulinosti i femininosti).Rodnerazlike,kojesukon-struisanenatradicionalannačin,predstavljajusastavnideokulturedominacije,kojasezasnivanaasimetrijimoći.Maskulinostjekon-struisanakaomoćna,agresivna,kontrolišuća,afemininostkaoinfe-riorna,slaba,potčinjena,kaoonakojaslužidrugimaili(pozitivnije)kaobrižnainegujuća.

Koncept rodnog identiteta označava lični osećaj ili subjektiv-no iskustvo sopstvenog roda, odnosno unutrašnji osećaj bivanjamuškarcem,ženomilitransrodnomosobom.Svekultureposedujuodređeneskupoverodnihkategorijakojeslužekaoosnova formi-ranjarodnogkaodeladruštvenogidentitetaRodniidentitetpočinjedaseformiraokotrećegodineživota,iakopostojebrojnedebateuvezistimštagasvesačinjavaikojijeuticajkulture,akojibiologije,kadajerečiorodu,iopolu.

POTKULTURA

Potkultura (ili subkultura) označava kulturu pojedinaca i grupa,kojasenalaziunutarvećinskeilidominantnekulture.Potkulturaserazlikujeodvećinskekulturekojojpripada,aliistovremenozadrža-vanekenjeneosnovnekarakteristike.Ovojetipičnozakulturumla-dihosoba,tj.zaomladinskepotkulture,čijesuvrednosti,ponašanja,kulturniobrasciitd.drugačijioddominantnekulture(odraslihoso-

15

ba),aliipakzadržavajunekenjeneodlike.Mnogiteoretičaridanasodbacujutermin„potkultura“iradijegovoreo„ko-kulturi“,aludira-jućidaupitanjunijekulturakojaje„ispod“većinskekultureilikojajojjeinferiorna,većdajeravnopravna.

KONTRAKULTURA

Kontrakultura označavakulture ili potkulture koje su implicitnoilieksplicitnosuprotstavljenedominantnojkulturiunekomdrušt-vu.Kontrakulturaobičnoizražavanekeželjeiliaspiracijeodređenihdruštvenihgrupaukonkretnomistorijskomilisociopolitičkomkon-tekstu,nakončegamogudadoprinesukulturnimpromenama.Naprimer,mogućejegovoritioromantizmukaoosvojevrsnojkontr-akulturiuevropskojistoriji.Tipičniprimernovijekontrakulturejebilahipikontrakultura1960-ihi1970-ihgodina,kojajezagovaralavrednostipacifizma,seksualnihsloboda,upotrebuilegalnihnarko-tikaitd.,suprotstavljajućisedominantnojkulturirataikonzervativ-nog(seksualnog)morala.

Kako se ljudi odnose prema različitostima?

AKULTURACIJA

Akulturacijajeprocespribližavanjailistupanjaukontaktmeđusob-noodvojenihilirazdvojenihkultura.Tonijeprocespukeapsorpcijeiliasimilacije,većprocessloženekulturneinterakcije,adaptacijeiliprilagođavanja,iuzajamnog„pozajmljivanja“različitihkulturnihsa-držajaljudiizdvajuilivišekultura.Običnojerezultatsvesneodlukeodstranepojedincailigrupekojapristupanekojdrugojikulturnorazličitojindividuiiligrupi.Procesakulturaciječestopratiiodređe-nistepenprinude,posebnoakosuukontaktuvećinskaimanjinskakultura.Rasneietničkemanjine,kaoimigrantskepopulacije,čestoosećajudirektniiliindirektnipritisakkojiihvodiupravcuakultura-

16

cije,odnosnoprilagođavanjanormamavećinskeilidominantnekul-ture.Akulturacijajesloženproceskojimožebitipraćeninkluzijom,aliiekskluzijomdrugihidrugačijih.Naindividualnomnivou,predizazovimaakulturacijepojedincimoguda

• prihvatedominantnukulturuinapustesopstvenuiliizvor-nukulturu,

• odbijajudominantnukulturuiočuvajusopstvenuiliizvor-nukulturui

• adaptirajusenadominantnukulturu,alinastojedazadržeelementesopstveneiliizvornekulture.

Upitanju sukulturne i psihološkepromenekoje su rezultat kon-taktaizmeđukultura,vidljiveuoblastimakaoštosujezik,običaji,odevanje, rodne uloge, hrana itd. Akulturaciju ne trebamešati saenkulturacijom,procesomputemkogaosobaučizahtevekulturekojomjeokružena,stičevrednostiiponašasenanačinkojisesma-traprikladnimilineophodnimzatukulturu(uspešnaenkulturacijaobuhvatausvajanjejezika,vrednosti,normi,ritualaitd.kultureuko-jojjepojedinacrođen).Putemakulturacije,ljudinajčešćezadržava-juodređeneaspektesopstveneizvornekulture,aistovremenoučeodominantnomilivećinskomjeziku,vrednostimaipraksama.Doksuprocesiasimilacijenajčešćerazmatraniputemmetaforeo„lon-cuzastapanje(ilipretapanje)“(melting pot),prakseakulturacijeseupoređujusametaforom„činijezasalatu“–ukojojaspektirazličitihkulturakoegzistirajuimeđusobnoserazlikujuuipakjedinstvenojcelini.

ASIMIILACIJA

Asimilacija je proces utapanjamanjinskih grupa u većinsku kul-turu, odnosnoproceskoji označava gubitakodređenogkulturnogidentitetausledprisustvadrugekulture.Upostupkuasimilacije,po-jedinciiligrupeprihvatajutuđu(većinsku)kulturukaosopstvenu,njenjezik,običaje,društvenenorme,oblačenje,hranuitd.Naprim-er,mnogepopulacijesutokomvladavineiširenjaRimskogcarstvaprihvatilelatinskijezik,rimskeobičajeinorme,rimskuumetnostiarhitekturuitd.Takosuimnogiitalijanski,nemački,poljski,jevrejs-

17

kiitd.imigrantiuSjedinjenimDržavamakrajem19.ipočetkom20.vekaprihvatiliengleskijezikiameričkukulturu.Sličnotome,mnogipripadnici romske populacije, u strahu od diskriminacije, nastojedaseasimilujuuvećinskukulturuukojojžive(srpsku,mađarsku,rumunsku,italijanskuitd.),usvajajućinjenjezik,običaje,identitetiobrasceponašanja.Procesasimilacijemožebitisporipostepen,amožesedesitiinagloilibrzo,kaonpr.uslučajuizbeglicailimigra-natakojisnažnonastojedaostanuudržaviukojusudošliisamimtimsebrzoasimilujuuvećinskukulturu.Asimilacijamožebitispon-tanaidobrovoljna,amožebitiiobavezujućailiprinudna(npr.kadase za sticanje državljanstva kao uslov postavlja učenje većinskogjezika).Svedo1960-ihgodina,asimilacijajeudruštvenimnaukamasmatranazapoželjni ideal ibila jedominantna idejaotomekakomanjinske grupe „treba“da seponašajuuokvirimavećinskekul-ture,asvetozaraddruštvenestabilnosti,kohezijeiharmonije.Tazamisaojedanasodbačenaudruštvenimnaukama,aliidaljeopsta-jeiliistrajavameđumnogimgrađanima,aliiprofesionalcima.

DISKRIMINACIJA

Diskriminacijajeprocesstvaranjapozitivnihilinegativnihrazlikaizmeđuljudiistvari.Ukolikojeosobatretirananepravednoinasvo-juštetuzatoštoimaodređeneosobineilipripadaodređenojgrupiljudi ili kulturi, u pitanju jenegativna diskriminacija. Diskrimi-nacjija stvaranejedenakost ipodređenostkada seodređenimpo-jedincima ili grupamaoduzimajupolitička, obrazovna, društvena,ekonomskaikulturnaprava

Diskriminacijanepravednoopterećujeilioduzimamogućnostipo-jedincimailigrupamanaosnovugodina,porekla,rase,nacijeiet-ničkogporekla,porodičnogibračnogstatusailipakkarakteristikakaoštosufizičkiilimentalniinvaliditet,političkauverenja,pol,re-ligija,seksualnaorijentacija.Diskriminacijaimamnogooblikainemorauvekbitiuočljivailijasna.Direktnadiskriminacijajekažnjivazakonom.Indirektnadiskriminacijajeveomarasprostranjena,alijeljudičestonisunisvesni.

18

ETNOCENTRIZAM

Etnocentrizamjepraksaukojojsedrugakulturaidrugietnicite-tiprocenjuju ilipercipiraju izuglasopstvenekulture ilietniciteta,aposebnosopstvenogjezika,običaja,religije,ponašanja,isl.Ljudirođeniuokviruodređenogetnicitetaikultureneretkovremenomrazvijajupoglednasvetkojisopstvenietnicitetikulturusmatrajuzastandard,normuilipravilo,kaoneštoštoje„prikladno“ili„normal-no“.Pojamoznačavastavpojedinacaigrupapremakojemsuoniinjimaslični„centar“svegaili„merilo“zasveostalepojedince,grupe,zajedniceilikulture.Etnocentričnipojedincikoristesopstvenukul-turuzaprocenudrugihkulturatakoštosopstvenukulturusmatra-junajboljominajvrednijom.Etnocentrizamobičnopodrazumevaitežnjudasedrugekulturemenjaju,asimilujuilimodifikujuuskladusasopstvenom,većinskomilidominantnomkulturom.Suprotnostetnocentrizmusuprakseivrednostikulturnog relativizma.

Tipičnaverzijaetnocentrizmajeevropocentrizam,premakojemseevropskekultureposmatrajukaomeriloilistandardzarasuđivan-jeodrugimkulturama.Najzad,etnička diskriminacija označavanepravedantretmanosoba,kojijezasnovannanjihovometnicitetuili etničkomporeklu, na stavu ilimišljenjuda konkretan etnicitetsasobomnosiinferiornostilisuperiornost(kaoštosu,naprimer,stavovi tipa „Srbi sunebeskinarod“ ili „nadmoćnaarijevskarasa“itd.)

HETEROSEKSIZAM I HOMOFOBIJA

Heteroseksizam je sistem stavova, predrasuda, pristrasnosti idiskriminacijeukoristheteroseksualnihodnosaiosoba.Njimeseoznačavaju ideje da su heteroseksualni odnosi i ponašanje jedininormalni, zdravi ilimoralni („prirodni“), te da su superiorniji odhomoseksualnihilibiseksualnihodnosaiponašanja.Zasnivasenaverovanjudasuosobesaseksualnimorijentacijamakojajedrugači-jaodheteroseksualnedevijantne,abnormalneiinferiorneuodnosunaheteroseksualce,usledčegaovajsistemstavovapodsećanarasi-zam.

19

Na temeljuheteroseksizmaobično izrastahomofobija,kaostrah,prezir ilimržnjaorijentisanapremahomoseksualcima, ikao izrazsnažnihnegativnihosećanjapremahomoseksualnosti i homosek-sualcima.Homofobijajenajčešćezasnovananastereotipimaipre-drasudama,kao ina iracionalnomstrahu,anekada jeuvezi i sareligijskimipolitičkimuverenjima.Homofobijamožedaodvedeudiskriminacijuinasiljepremaneheteroseksualnimpojedincima,amogućejegovoritiiostrukturnojiliinstitucionalizovanojhomofo-bijikojapodsećanastrukturniiliinstitucionalni rasizam.

KOLONIJALIZAM

Kolonijalizam u širem smislu označava odnos dominacije jednekultureidruštvanaddrugomkulturomidruštvom,običnokulturnemanjinenadvećinom.Uužemsmislu,kolonijalizam jepraksaus-postavljanja,održanjaiširenjakolonijananekojteritorijiodstranepojedinacakojidolazesadrugeteritorije(kojasenazivakolonijal-nomsilom).KolonijalističkimrazdobljemusvetskojistorijiobičnosesmatraepohaodotkrićaAmerike(1492.godine)dokrajaDrugogsvetskograta(1945.godine).

Kolonijalizam treba razlikovati od kolonizacije, kao procesanaseljavanjaodređenogpodručja.Upitanju jeodnospokoravanjaipotčinjavanjauodređenojzajednici,aukojojznačajneodlukezaživotdonosikulturnamanjina(tipičnobelihizapadnih)kolonijalnihgospodara.Osnovakolonijalizmasurasizamietnocentrizam,stavdasuljudidrugačijekultureibojekožeprirodnoinferiorni,tj.dasu„beli” ljudi saZapadakulturno i rasnosuperiorni.Neokolonijali-zamseodnosinaindirektnepolitičkeidruštveneuticajenazemljeurazvojuputemtrgovine,vojskeikultureusavremenomdobu.

KSENOFOBIJA

Ksenofobijaoznačavamržnju,prezirilistrahodsvegaštojestranoilineobično,mržnjupremadrugimaidrugačijima,premastranimi drugačijimkulturama, pojedincima, grupama i zajednicama.Oni

20

kojiosećajuksenofobijunajčeščeverujuutodasuobjektinjihovogstrahailimržnjenanekinačin„strani“,asamimtimiopasni.Kse-nofobijaseobično izražavapremastrancima,grupamaskorašnjihdoseljenikaietničkihmanjina,aliiprema„stranim“rečima,pismi-ma,umetničkimdelimaidrugimkulturnimsadržajima.Ksenofobijajeubliskojvezisaetnocentrizmom,rasizmominacionalizmom, ačestogenerišeiagresivneinasilnereakcije.

KULTURNI IMPERIJALIZAM

Kulturni imperijalizam (ili kulturna hegemonija) je praksaodržavanjanejednakihodnosameđudruštvimainejednakihodno-sameđukulturamaujednomdruštvu.Ubliskojjevezisaasimilaci-jom,iakomožedaznačiiprostousklađivanjesopstvenekulturesanekimdrugimkulturama(tzv.kulturna sinhronizacija).Najčešćejeupitanjugubljenjekulturnogidentitetaikulturnihrazlika,običnoputemsredstavamasovnihkomunikacija.Processemožeodnositinaprinudnuakulturacijuiliasimilacijunekogstanovništva,aliirel-ativnodobrovoljnoprihvatanjestranekulture.Kulturnahegemonijaseodnosi inakulturnudominacijuvladajućekulture ilivladajućeklase u određenom kulturno raznovrsnom društvu. Naime, tvrdisedavladajućaklasa injenadominantnakulturamanipulišukul-turomnekogdruštva, njegovimverovanjima, idejama, percepcija-ma,vrednostima imoralom.Samimtim,poglednasvetvladajućeklasepostajedominantnipoglednasvet,odnosnokulturnanormailivladajućaideologija.Onapopraviluopravdavadruštveni,politič-ki i ekonomski status quo kaoprirodan ineizbežan,odnosnokaoporedakkojijekoristanzasve,iakozapravokoristisamovladajućojklasi.Uširemsmislu,kulturnahegemonijaoznačavakulturnudom-inacijuodređenedržave ilidruštva(najčešćekolonijalnesile)naddrugimdruštvimaikulturama.

KULTURNO SLEPILO

Kulturno slepilooznačavanesposobnostpojedinacadashvate iliprihvatenačinnakoji određene situacije vide ili doživljavajupri-padnici drugih i drugačijih kultura, prvenstveno usled preterane

21

privrženosti sopstvenoj kulturi i pogledima na svet. Može da seodnosinaprakseiuverenjapremakojimakulturnekarakteristike(uključujući pol, rod, rasu, etnicitet, klasu, seksualnu orijentaciju,itd.)neigrajuznačajnuuloguuličnomidruštvenomživotu,odnos-nodasuoverazlike(postale)nebitne.Tipičnistavovikojiproizilazeizkulturnogslepilasuprividno„progresivni“stavovipremakojimasu„sviljudiisti“,premakojimaje„važnojedinokojekakavčovek“i tome slično, a koji implicitno negiraju kulturne razlike, Time sezanemarujei isključujevažnadimenzija ljudskogiskustva, itopr-venstvenonaštetumanjinskihgrupairazličitosti.

ETIKETIRANJE

Etiketiranjejepraksapripisivanja„etiketa“ilispecifičnih(najčešćenegativnih)društvenihreakcijanaodređenuličnost,grupu,karakter-istikuilifenomen,aposebnouslučajevimatzv.devijantnog,asocijal-nogilisocijalno-patološkogponašanja.Individuekojesuetiketiranekao„kriminalci“,„devijanti“isl.timepostajustigmatizovane,mar-ginalizovaneiliizolovaneizdruštva,štoihzapravododatnonavodinakriminalno ilidevijantnoponašanje.Etiketiranjeneproizilazi izobjektivnogponašanja„devijanata“,većizmoćidominantnegrupedaponašanjekojenijeuskladusadominantnimvrednostimainačinimaponašanjadefiniše(etiketira)kaokriminalnoilidevijantno.

MARGINALIZACIJA ili SOCIJALNO ISKLJUČIVANJE

Marginalizacija ili socijalna ekskluzija (isključivanje ili isk-ljučenost) suprocesiunutarkojih sepojedincima, grupama ili či-tavim zajednicama i kulturama negiraju različita prava, prilike ilidruštveniresursi.Uprocesumarginalizacije iliekskluzije, ljudisenasistematskinačinsprečavajudaučestvujuuravnopravnomfunk-cionisanju nekog društva ili kulture, uključujući tu i obrazovanje,stanovanje,zapošljavanje,zdravstvenuzaštitu,političkiangažman.Predmet marginalizacije ili ekskluzije najčešće su rasne, etničke,verske ili seksualnemanjine, kao i osobe sa invaliditetom, osobekoje su boravile u zatvoru, osobe koje koriste opojne droge itd.Možesegovoritiiosistematskojmarginalizaciji iliekskluzijiženaurazličitimdruštvenimsferama(politika,ekonomijaitd.).Tipičan

22

primermarginalizacije ili ekskluzijeubrojnimevropskimzemlja-mačiniodnospremapripadnicimaromskepopulacije,kojimasenasistematskinačinneretkouskraćujuravnopravneprilikezastano-vanje,zaposlenjeilizdravstvenuzaštitu.

NACIONALIZAM

Nacionalizam ili etnonacionalizam je verovanje, doktrina ilipolitička ideologijakojukarakterišeprivrženost ilipojačana iden-tifikacija pojedinca sa sopstvenomdržavom i/ili nacijom.Kod et-nonacionalizma,rečjeoprivrženostiiidentifikacijisasopstvenimetnicitetom.Etnonacionalizamodlikujeiuverenjedanacija,defini-sanauokvirimaetničkepripadnostiilietniciteta,imapravodakon-stituišedržavu–nezavisnuisuverenupolitičkuzajednicu.Naciona-lizamobičnokarakterišeiuverenjedainteressopstvenenacijeimaprioritetnadinteresimadrugihnacija.

Nacionalizam je nastao i paralelno sa formiranjem jedinstvenihnacionalnihjezikaimešanjemmnogihlokalnihtradicija,štojere-zultiralo u stvaranju većih grupa ljudi relativno iste kulture. Na-cionalistiverujuutodaječovečanstvoprirodnoizdeljenonaskupnacijaodkojihsvakaposedujespecifičankarakterizasebankultur-ni identitet,zanemarujućiostale(generacijske,klasne,rodne,sek-sualne,kulturne)razlike– iako jeovakavstavproizvod19.veka ispecifičnog„nacionalnog“društvenoginženjeringa,odnosnoasimi-lacijeiakulturacije.Nacionalistiprvenstvenoverujuunacijukaouprirodnuiorganskuzajednicu,pričemunacijailietnicitetzahtevajuveću lojalnost idubljipolitički,društveni ikulturniznačajodbilokojedrugedruštvenegrupeilikolektiviteta.

POTČINJAVANJE

Potčinjavanjeoznačavadruštvenestruktureiodnosekojiobuhvata-judominacijuieksploatacijupojedinaca,grupa,klasaizajednicaudruštvu.Dominacijainstitucionalizujeekonomsku,socijalnu,psi-hološkuikulturnueksploatacijuradiuspostavljanjaprivilegovanihuslovaiživotazaodređeneklaseigrupe.Dominacijaieksploatacija

23

sečestoinicirajunasiljem,dabisezatimodržavalesocijalizacijom,ideologijomiindoktrinacijom.Vremenom,iuzustanovljenemeha-nizmesocijalnekontrole,dolazidointernalizacijeperspektiveikul-turedominantnegrupe,odnosnodousvajanjastatusapotčinjenostiodstranepojedinacaigrupa.Naovajnačinseodržavajuistabilizujudruštvenehijerarhijeiodnosidruštvenenejednakosti.

RASIZAM

Rasizam jepolitička ideologija i svakodnevnapraksakojasezas-nivana ideji o rasnojnejednakosti, odnosnokoja zagovaradrušt-venudominacijuljudijednebojekožeilietnicitetanadljudidrugebojekože ili etniciteta.Rasizamoznačava stavpremakojemnekeod„rasa“imajusuperiornekarakteristikeuodnosunadruge–onesupametnije,sposobnije,moralnije,viševredeitd.Tojeideologijakojasetemeljinapogrešniminenaučnimidejamaorasnimrazlika-mameđupojedincimakaorezultatimaljudskebiologijeilinasleđa.Rasizamjefenomenkojijedoprineonebrojenimrasnomotivisan-imzločinima,kaoštosuzločinipodokriljemnacizma,kolonijaliz-ma,trgovinerobljemitd.Upitanjujeidejakojajenaučnoneistinita,društvenonepravednaiopasna,kaoimoralnoneodrživa.Ipak,ras-nadiskriminacijajeprevalentnaigotovosveprisutnaiusavremen-omsvetuimabrojneprikriveneiotvoreneforme.Strukturniiliinstitucionalni rasizam jefenomenkojijeprisutanu društvenim i političkim institucijama kao što su škole, bolnice,sudovi, fakulteti,ministarstva, centri za socijalni rad.Upitanju jepojavadaseljudirazličitebojekoženainstitucionalanilisistems-ki način diskriminišu, razdvajaju i degradiraju formalnim zakoni-ma ili (danas češće)neformalnimnormama,pravilima inačinimaponašanja.Institucionalnirasizamseogledauprocesima,stavovi-maiponašanjimakojivodediskriminacijinaosnovusvesnihilines-vesnihpredrasuda,neznanja,nepromišljenostiirasističkihstereo-tipakojistavljajuosobuunepovoljanpoložaj.

Kulturni rasizam označava ideju da su određene kulture (a nerase),tj.kulturniobrasci,sistemivrednostiilikulturnetradicijesu-periornijiodnekihdrugih.Ova formarasizmanajčešćepočivana

24

stereotipimaoodređenimkulturnimilietničkimgrupama,alimožesenaćiimeđuljubiteljimamasovne,odnosnopopularnekulture.

SEKSIZAM i MIZOGINIJA

Seksizam predstavlja diskriminaciju, stereotipe i predrasude uodnosunapolilirodnekeosobe.Iakosemožeodnositinabilokojipol ili rod, češćepogađa žene.Nalikna rasizam,upitanju je stavpremakojemjejedan(muški)poldruštvenoznačajniji,vredniji,in-teligentniji,snažniji,sposobnijiitd.oddrugog(ženskog)pola.Sek-sizamobičnopočivanarodnim stereotipima,nastereotipnimuv-erenjimaokarakteristikamai(prikladnom)ponašanjumuškaracaižena.Kulturniobrascivećinedruštavanasvetuimplicirajudasumuškarcidruštvenorelevantniji ikompetentnijipolodžena,ain-stitucionalni ili strukturni seksizamsemožeprimetitiiujeziku,uobrazovanju,ekonomiji,politiciimnogimdrugimoblastimauko-jimasuženediskriminisane.

Cisseksizam jeoblikseksizmakojisezasnivanaizražavanjupolnogirodnog identiteta ioznačavadiskriminacijupojedinacakojisebepredstavljajuiliseidentifikujusapolomilirodomkojijedrugačijiodonogkojiimjepripisanprilikomrođenja,uzistovremenoprivi-legovanjeosobakojesebepredstavljajuiliseidentifikujusapolomilirodomkojiimjepripisanprilikomrođenja.

Mizoginijapredstavljamržnjuiprezirpremaženamaiubliskojjevezisaseksizmom,apočivanarodnimstereotipimaipredrasuda-ma,nastavudasuženeudruštvenom,kulturnom,političkom,emo-cionalnom, intelektualnom itd. smislu inferiornije od muškaraca(mržnjapremamuškarcimanazivasemizandrija).Seksizamimizo-ginijamogudovestidoopravdanjačinovaseksualnogzlostavljanja,silovanjaidrugihoblikaseksualnognasilja.

STEREOTIPI i PREDRASUDE

Stereotipi i predrasude su sredstva za održavanje negativnediskriminacijeinejednakostiudruštvu.Imatistereotipeznačisma-

25

tratidaćesesvipripadniciodređenegrupeponašatinaistinačiniliimatiisteosobinezakojeseverujedaihimaju.Imatipredrasudeznačiimatistav,mišljenjeiliprocenukojinisuzasnovaninačinjeni-cama,poznavanjustvariiliozbiljnompromišljanju.Uzrocipredra-sudasuneznanje,moć,ranjivost,strah,vaspitanje ikonformizam,aliinekeurođenekarakteristikeljudskoguma(sklonostgrupisanjuipojednostavljivanju,odbacivanje„autsajdera”,raznelogičkegreškei pristrasnosti). Poseban društveni problem predstavljaju nega-tivne predrasude,kaoverovanjeimišljenjekojejezasnovanonanegativnimstavovimaoodređenimetničkim, rasnim,društvenim,verskimiliseksualnimgrupama,odnosnonastereotipimadasusvipripadniciovihgrupameđusobnoidentični.

STIGMATIZACIJA

Stigmatizacijajestepraksapripisivanja„stigme“,„belega“ili„žiga“iliekstremnogneslaganjasaodređenomosobomiligrupomnaosn-ovunjenihpercipiranihdruštvenihkarakteristika.Najčešćesestig-matizujuosobesafizičkimimentalnimdeformitetima,bolestimaili„nedostacima“(invaliditet,gluvonemeiHIVpozitivneosobe,aliios-obesauočljivimožiljcima,gojazneosobeitd.)iosobesa„nedostaci-ma“u karakteru (duševnooboleli, počinioci krivičnihdela, osobeoboleleodbolestizavisnosti,političkiradikali),anekadipripadniciodređenihrasa,nacija,religijaitd.Stigmasenajčešćepripisujepo-jedincimačijiseizgled,identitetiliponašanjeupadljivorazlikujuoddominantnihkulturnihnormi.

Kako nastaje promena?

DRUŠTVENA INTEGRACIJA

Društvena integracijajestanjeiprocesukojemsusvičlanovidrušt-va relativno ravnopravno integrisani i uključeni u funkcionisanjedruštvailikulture.Ovapojavaserazlikujeod(prinudne)asimilaci-

26

je,asuprotnajedruštvenoj izolaciji.Onaobuhvataiuključenostiliinkluzijurazličitihpojedinaca,grupaikulturaurazličitedruštveneprocese.Društvasavisokimnivoomdruštveneintegracijeodlikujemeđusobnatolerancija,miroljubivakoegzistencija,saradnjaidrušt-venakohezija.Putemdruštveneintegraciječlanovimanjinskihgru-pa ili kulturaostvaruju svojapravanaobrazovanje, rad,političkuparticipaciju,itd.Dokdruštvenaintegracijaoznačavaprilagođavan-je pojedinca društvu, društvena inkluzija u komplementarnomsmisluoznačavaprilagođavanjedruštvapojedincu.

DRUŠTVENA INKLUZIJA

Društvena ili socijalna inkluzija (uključivanje)označavaproceskojiobezbeđujedaonikojimapretiopasnostodsiromaštvaisoci-jalnogisključivanja(ekskluzije)steknumogućnostiiresursekojisuimneophodnidabiupunojmerimoglidaučestvujuudruštvenomživotu,tedauživajustandardživotaidobrobitkojisesmatrajuuo-bičajenimaudruštvuukomežive.Obuhvataivećuparticipacijuuodlukamakoje ihse tiču iboljipristuposnovnimpravima.Društ-vokoje je socijalno inkluzivno jeonodruštvoukome ljudi imajudoživljajdasuuvaženi,dasenjihoverazlikepoštuju,dasunjihoveosnovnepotrebezadovoljene,idamogudaživedostojanstveno,bezuklapanja i prilagođavanja većini. Inkluzija podrazumeva aktivnouključivanjepojedinacaigrupaudruštveniživotzajednicenasvimnivoima, čime se oni potvrđuju kao neodvojivi i ravnopravni deodruštvenestvarnosti.Aktivna inkluzijaoznačavapolitikeiprakseuosposobljavanjusvihpripadnikadruštva,posebnoonihkojisunaju-groženijiikojimapretiopasnostodsocijalnogisključivanjazapunoučešćeudruštvu.Podrškaobuhvataadekvatnunovčanupomoć,po-moćunalaženjuposla,inkluzivnotržišterada,pristupkvalitetnimuslugamaipunuparticipacijuudruštvenom(političkom,ekonoms-kom,obrazovnom,kulturnomitd.)životu.

DRUŠTVENA KOHEZIJA

Društvenailigrupna kohezija(povezanost)označavastanjeuko-jem postoje značajne veze između pripadnika određene grupe ili

27

pripadnikaširegdruštva.Običnosegovoriovećojilimanjojdrušt-venojkohezijimeđupripadnicimaodređenogsusedstva,odeljenjauškoli,zaposlenihukompaniji,članovasportskogtima,zatimmeđupripadnicimaodređenevojnejediniceitd.Možesegovoritiiodrušt-venojkohezijiuširemsmislu,nanivoukultureilikultura.Pojedincikojisurazvilidoživljajdruštvenekohezijesuistovremenoskloni(ji)međusobnojsaradnji, izvršavanjuzadataka,kaoipozitivnimemo-cijama. Zato je značajna izgradnja veza ili osnaživanje društvenekohezijepripadnikamanjinskihkulturasavećinskomilidominant-nomkulturom,iobrnuto.

INTERKULTURALIZAM i MULTIKULTURALIZAM

Interkulturalizamjeperspektivakojaoznačavakorisnuiliplodnudruštvenurazmenu izmeđukultura.Označavapraksuukojojkul-tureučejedneodrugimaijedneoddrugih,preplićuseidopunjujunaraznekreativnenačine.Multikulturalizampredstavljaprvikor-akka interkulturalizmukojioznačava idijalog i aktivnoučenje, anesamopasivnoprihvatanjemultikulturalizmakaočinjeniceilida-tosti.Multikulturalizammožedaodvedeusegregacijuiliizolovanjerazličitihkultura,odnosnounaglašavanjekulturnihrazlikaumes-tosličnosti imeđusobnogprihvatanja. Interkulturalizamohrabru-jekritičkidijalogiprožimanjekultura,društvoukojempojedinciigrupenisusamokulturnosenzitivnipremarazličitim(manjinskim)kulturama, već građane koji su aktivni, angažovani i obogaćeniiskustvomstupanjauinterakcijusadrugimkulturamaiučenjaodnjih.Interkulturalizamohrabrujekulturnidijalogidruštvenuinte-gracijurazličitihkulturanatemeljunjihovihmeđusobnihsličnostiilikulturnih univerzalija.

Interkulturno učenjejeaktivnoiproživljenoiskustvodejstvovanjaunepoznatomkulturnomokruženju, iprihvatanjaodređenihkul-turnihobrazacakaokorisnihivrednih.Pojamblizakpojmuinterkul-turnog učenja je transkulturalizam koji označava prevazilaženjetradicionalnihkultura.Zarazlikuodmultikulturalizma(zasnovanognamnogimodvojenimkulturnim identitetima), transkulturalizamzagovaranapuštanjegranicasopstvenogidentitetaikulture.

28

JEDNAKE MOGUĆNOSTI

Pojam jednakih mogućnosti jepojamkojioznačavapolitiku,prin-cipeimerekojesesprovodedabisesvimčlanovimadruštvaomo-gućila ravnopravnost u svim oblastima života. Podrazumevaju ipostojanjemerakojesunazvanepozitivnom diskriminacijomiliafirmativnom akcijom.Upitanjujerazvojmeraipravilaonačin-imanakojisetretirajuosobekojesumarginalizovaneidiskrimini-sane ili impakpretiopasnostdabudumarginalizovane.Osnovnopolazište je stav da su određene kulturne i društvenemanjine ustartu diskriminisane ili marginalizovane, zbog čega je neophod-nouvođenjepodsticajnih,„pozitivnih“i„afirmativnih“merakojebiovimpopulacijamaotvorileilistvorilejednakešanseimogućnostikakveimajuipripadnicidominantnekulture.

KROSKULTURNI PRISTUP i KROSKULTURNA KOMUNIKACIJA

Kroskulturni pristupoznačavanameruilisklonostdaserazličitimfenomenimailidruštvenojstvarnostiucelinipristupaizuglaneko-likorazličitihkultura,anesamojedne(najčešće,kultureZapada).Naglašavakreativnuinterakcijuilirazmenuizmeđurazličitihkultu-rakojaprevazilazigranicejednekulture(nprkulturenaučnika,is-traživačaisl).Kroskulturnipristupjeneophodnousvojitiuradukojipodrazumevakontakt sadrugimkulturama,kakobi seprevazišlorazumevanjepotreba,ponašanjaiuverenjaisključivoizperspektivesopstvene(ilivećinske,dominantne)kulture.

Kroskulturna komunikacija znači primenu kroskulturnog pris-tupanadomenkomunikacije,gdeseususretusadrugimkultura-mauvažavajukulturnapravilainormekomunikacijedrugekulture(kada se govori, šta se govori, neverbalna komunikacija, kakva jeintonacija,jačinatona,pauzeugovoruitd.)iučenjeodtihkulturakakobikomunikacijabilauspešna.

29

KULTURNA DIFUZIJA

Kulturna difuzijaoznačavaširenjekultureizjedneoblastiudru-gu, aposebnospecifičnihaspekatakulturekao što su jezik, ideje,tehnologijaitd.Nijenužnodasvakaposebnapopulacija(plemeilinacija) sama dolazi do elemenata sopstvene kulture i sopstvenihkulturnihizuma.Sobziromnakulturnekontakteisredstvakomu-nikacije,kulturni izumisa jednogmestaputujunadrugo, takodaonepopulacijekoježivenakomunikacijskimraskršćimamoguvrlobrzodanapredujuakodobijajuizumesaraznihizvora.Kulturnadi-fuzijajedobroistraženfenomen,npr.praksapoljoprivredesezah-valjujućikulturnojdifuzijiproširilasaBliskogistokapocelojEvropiiAziji.Nasličannačinjemogućeposmatratiiširenjeupotrebeauto-mobilailiposlovnihodela,aliiengleskogjezikau20.veku.

KULTURNA IMERZIJA (STAPANJE)

Kulturna imerzija, „kulturno stapanje“ ili „uranjanje“ označavaprocesdruštvene integracije, aktivneparticipacije i učenja odru-gojkulturinaneposredannačin.Upitanjujeidoslovno„uranjanje“udrugezajednice,interakcijasalokalnimstanovništvom,kaoira-zumevanjenačinanakojidrugiljudiživeishvatajusvetokosebe.Okulturnojimerzijisečestogovoriukontekstuturističkihputovanjailistudiranjauinostranstvu,gdesepojedincipodstičunakulturnuimerziju,odnosnonaaktivnoučenjeodrugimkulturama(ishranaulokalnimrestoranima,odlazakulokalnekafane,razgovorsaljudimanauliciiliuprevozuitd.).Kulturnaimerzijamožedaseodnosiinaprakseupoznavanjaili„uranjanja“ukultureusopstvenomdruštvu,poputučenjajezikasredine,participacijeufestivalimaidrugimkul-turnimsadržajimamanjinskihkulturaitomeslično.

KULTURNA KOMPETENTNOST

Kulturna kompetentnostobuhvataskupznanja,stavova,veština,ponašanjaisposobnostizaefikasnostupanjeuinterakcijuikomu-nikacijusa ljudimakojidolaze izrazličitihkultura.Kulturnekom-petencijeobuhvatajuisposobnostuspešneinterakcijenesamosa

30

ljudima različite etničkepripadnosti ili veroispovesti, već i sa lju-dimarazličitogsocioekonomskogstatusa(posebnosiromašnima),seksualnogopredeljenja(posebnoseksualnimmanjinama)itd.Kul-turne kompetencije obuhvataju razumevanje i prihvatanje razlikauširokoshvaćenojkulturi–razlikeuponašanju,načinumišljenja,pretpostavkamaivrednostimaukulturnomešovitimokruženjima.Podrazumevajunapuštanje obrazacamišljenja i ponašanja premakojimajesopstvena(ilidominantnaivećinska)kulturaonakojaje„prirodna“,„ispravna“,„dobra“ili„normalna“(aposebno„superior-na“)uodnosunadruge.Prvikorakukulturnojkompetentnosti jerefleksivnorazumevanjesopstvenihkulturnihvrednostiikulturnihpretpostavkinakojimapočivasopstvenoponašanje.

Kulturnakompetentnostobuhvatakompetencijekojesetičuznanja,veštinaisposobnostizarazumevanjekulturnihobrazacamanjina,aposebnoizazovaiproblemasakojimaseovemanjinesuočavaju.Osnovneelementekulturnokompetentnogponašanjačine:vredno-vanjekulturnogdiverziteta,kulturnusvesnost,znanjeosopstvenojidrugimkulturama,kaoispremnostzaučenjeonjima.Posredijesposobnostpojedincadarazumeidapoštujevrednostidrugekul-ture,kaoidadelujeuskladusatimrazumevanjemipoštovanjem,beznametanjasopstvenihkulturnihvrednostiiperspektiva.Kultur-nakompetentnost jeod izuzetnogznačajauoblastimakaoštosuobrazovanje,zdravstvenaisocijalnazaštita,aliiukontekstuživotaumultikulturnomokruženjuucelini.Kulturnokompetentnapraksapredstavljaprimenukulturnekompetentnostiilikulturnihkompe-tencijausopstvenojprofesionalnojpraksi.

KULTURNO KOMPETENTNA PRAKSA U SOCIJALNOM RADU

Kulturno kompetentna praksa u socijalnom radujesposobnostsistema,službiiprofesionalacadanadelotvoraniuvažavajućinačinpružeuslugeljudimarazličitihkultura,klasa,rasa,etniciteta,religi-jskogiliseksualnogopredeljenja,nanačinkojiprepoznaje,podstičeiuvažavavrednostpojednaca,porodica,izajednica,štitiičuvanji-hovodostojanstvo.Podrazumevaupotrebuznanjaikulturne sves-

31

nostiukreiranjuintervencijakojepodržavajuproduktivneaspekteklijentovogfunkcionisanjauodgovarajućemkulturnomkontekstu,i pružanje usluga koje se sa stanovišta korisnika iz različitih kul-turnihgrupasmatrajuadekvatnimnačinomzadovoljavanjapotrebairešavanjaproblema.

Specifičnemetode kojesekoristeuokvirukulturnokompetentneprakse suetnografskiintervju,kulturogramikulturnigenogram. Et-nografski intervjuprikupljainformacijekojeopisujuuticajkulturenanačinživota,običaje,ponašanjaiočekivanjaodređeneporodiceilipojedinca.Upotrebaovemetodologijeintervjuisanjapodrazume-va otvorenost za druge kulture i izgrađen odnos prema vlastitoj,napuštanje unapred usvojenih predrasuda, stereotipa, vrednos-nih sudova i interpretacija. Socijalni radnik je ovde prvenstveno‘’učenik’’,apotom‘’pomagač’‘.Kulturogram jesredstvozavizuel-nuprezentacijuipomoćzaistraživanjeuticajakulturenarazličiteaspekteživotadeteta iporodice.Kombinujeelementeeko-mape igenograma,mapirajućiodnosečlanovaporodicesaokruženjemnanačinnakojisetočinikrozeko-mapu.Kulturni genogramupro-ceniporodiceistražujenjenaaktuelnaitransgeneracijskakulturnauverenjaiprakse.

Kulturno kompetentan socijalni radnikimasposobnostdasvojeprofesionalnezadatkeobavljauskladusaočekivanjimakojapripad-nicirazličitihkulturaprepoznajukaoodgovarajućenačinepružanjapomoći.Toobuhvatarazvojveštinaiznanjazausvajanjemultikul-turnihiinterkulturnihperspektiva,radirazumevanjasličnostiira-zlikameđukulturamaudruštvu. Intervencijenastojedapodstičudelovanjakojasuuskladusavrednostimaodređenekulture,tejevažnoprepoznatinačinnakojiovevrednostiutičunaponašanjeko-risnika.

KULTURNO KOMPETENTNA ORGANIZACIJA

Kulturno kompetentna organizacija je ona koja aktivno stvaraipreispitujepolitike ipraksekojeomogućavajudauslugebuduunajvećojmeri dostupne različitimpopulacijama, i koja obezbeđu-

32

je odgovarajuće i delotvorne usluge u kroskulturnim situacijama.Ovakvaorganizacijanadelotvorannačinzastuparazvojnovihteori-ja,prakse,politikaiorganizacionihstrukturakojesuresponzivnijenarazličitegrupe.

KULTURNA SENZITIVNOST

Kulturna senzitivnost (ilikroskulturna senzitivnost)označavatoleranciju, poštovanje ili osetljivost premakulturnimnormama ipravilimadrugihkultura.Podrazumevaskupznanjaiveštinaputemkojih se ostvaruje razumevanje i učenje o kulturama koje su ra-zličiteodsopstveneilivećinskekulture.Ususretusapripadnicimadrugihkultura,ljudiimajusklonostdasopstvenevrednosti,normeponašanja ili običaje smatraju za „vrednije“, „ispravnije“ ili „nor-malnije“negonekedruge.Kulturnasenzitivnostpredstavljaodba-civanjeovakvihsklonostiukoristdubljegrazumevanja,poštovanja,saosećanjaiprihvatanjadrugihidrugačijih,bezimplicitnogiliek-splicitnognametanjavrednostiinormisopstvenekulture.Upraksisocijalnogradaisocijalnezaštite,kulturnasenzitivnost,poredra-zumevanjavrednostikultureuoblikovanjuidentitetaidoživljavan-jaintervencijasocijalnihslužbi,obuhvatainedvosmislenorazume-vanjezakonskih,stručnihimoralnihodgovornostiprofesionalacauzaštitiugroženedeceiodraslih.

KULTURNA SVESNOST

Kulturna svesnostjepojamkojioznačavasvestosopstvenimkul-turnimvrednostima,verovanjimaipercepcijamanakojimapočivanašeponašanjeirazumevanjerazlikaisličnostiizmeđusopstvenekultureidrugihkultura.Upitanjujesvestodređeneosobeotomezaštoseponašanaodređennačin,zaštoimaodređenestavoveiuv-erenja,posmatrasvetilireagujenaodređeninačin.Bezsvestiosop-stvenojkulturi,nijemogućestećistavove,veštineiznanjakojasuuvezisakulturnomkompetentnošću.Kulturnosvesneosobeznajukakoljudističusvojukulturu,kaoitokolikojekulturavažnauraz-vojuidentiteta,načinaživota,verovanjaiponašanja.Kulturnasves-nost i kulturna samosvest obezbeđuju znanje o načinimana koje

33

kulturaoblikujepercepcije,štovodivećojkulturnoj senzitivnostii tolerancijipremakulturnim razlikama (diverzitetu).

KULTURNE UNIVERZALIJE

Kulturne univerzalijeoznačavajukarakteristikekojesuzajedničkesvimkulturama,zarazlikuodkulturnog relativizma,kojiukazujenanepomirljiverazlikemeđuosobamakojepripadajurazličitimkul-turama.Kulturneuniverzalijepovezujuljudeusvimkulturama,štomožebitiosnovazadruštvenu kohezijuidruštvenu integraciju.Danassegovoriovišestotinakulturnihuniverzalija,međukojimasuimenice,glagoli,kultura,muzika,brak,mitovi,kuvanje,ples,igra,ponos,tabui,podelarada,medicina,verovanjauvezisabolestima,staranjeodeci,klasifikacije(srodstva,flore,faune,boja,delovatelaitd.),dečjistrahodstranacaiglasnihzvukova,ličnaimena,empatija,obećanja,snoviinjihovotumačenje,vlasništvo,zavist,pravilalepogponašanja,higijena,magija,deljenjehrane,planiranjebudućnosti,seksualna ljubomora, kooperacija, seksualni odnosi u privatnosti,trgovina,alati,oružja,davanjedarova,stid,neodobravanješkrtosti,društvenastruktura,trači interesovanjezaseksualnost,golicanje,frizure,šaleiviceviimnogedruge.

KULTURNI KAPITAL

Kulturni kapitalseodnosinaznanje,obrazovanje,jezik,načingov-ora, oblačenje, izgled itd., pojedinca. Svojoj deci roditelji najčešćeobezbeđuju određeni kulturni kapital, prenoseći stavove i znanjakojasuimneophodnadabiuspelaudruštvu.Upitanjususviobliciznanja,veštinaiobrazovanjakojenekaosobaposedujeinaosnovukojihmožedaostvariodređendruštvenistatus.Radiseonefinan-sijskoj,kulturnojiintelektualnojimovinipojedinca.Sopstvenikul-turnikapitalpojedinacmožedapretvoriufinansijskikapital,štosenajčešćeostvarujeputemobrazovanja,aliinamnogedrugenačine.

34

MULTIKULTURALIZAM

Multikulturalizamjepolitičkipokret,ideologijailisocijalno-politič-kapraksakojasugerišeiprepoznajedasedruštvosastojiodrazliči-tihkulturnihgrupakojeimajuilitrebadaimajuistidruštvenistatus.Multikulturalizamkritikujeprakseodbacivanjakulturnih razlikaiverovanjeusuperiornostdominantnekultureunekomdruštvu,aoznačavaprihvatanje,poštovanjeisvojevrsnu„proslavu“kulturnihrazlika među ljudima. Multikulturalizam je i građansko i ljudskopravokulturnihgrupakojejeukorenjenouljudskomdostojanstvuiverovanjuufundamentalnujednakostrazličitihkultura,odnosnouprihvatanjukulturnog diverzitetaikulurnog relativizma.Obič-no počiva na prihvatanju i ohrabrivanju pluralnosti jezika, običa-ja, tradicija,normi,veština,perspektiva, životnihstilova ipogledana svet u nekom društvu.Multikulturalizam insistira na tome damanjinskedruštvenegrupeizajednicenemorajudaodustanuodsvogidentitetailidaseasimilujuuskladusavećinskimnormamaipravilimaponašanja.Obuhvataikulturnerazlikekojesetičurase,etniciteta,verskepripadnosti,veštinaisposobnosti,roda,seksual-nosti,ekonomskogidruštvenogpoložajaitd.

Uužemsmislu,multikulturalizamjedruštveniipolitičkipokretčijijeciljdaprepoznaiafirmišerazličitaetnička,verskairasnaporeklapripadnikaodređenogdruštva,odnosnopravoindividuadazadržesvojukulturuparalelnosaravnopravnimučešćemudruštvuukomežive.Odnosinaprihvatanje,poštovanjeipromocijumnogihkulturauokvirujednogdruštva,aliiuokvirurazličitihorganizacionihjedi-nicapoputškola,kompanija,susedstva,gradovaitd.Terminmožedaseodnosiinapojedincekojekarakteriševišeodjednogkulturnogidentiteta.Upolitičkomkontekstu,običnoseodnosinazagovaranjeravnopravnogstatusazarazličiteetničkeireligijskegrupe,odnosnonasuprotstavljanjepraksiasimilacijekulture.

MULTIKULTURNA PRAKSA SOCIJALNOG RADA

Multikulturna praksa socijalnog radajeistovremenoispecifičnapomagačkaulogaisvojevrstanproceskojipraktikujeintervencijei

35

određujenjihoveciljeveuskladusaživotnimiskustvomikulturnimvrednostima korisnika. Ovakva praksa prepoznaje da klijentovidentitetiliidentitetiobuhvatajuindividualne,grupneiuniverzalnedimenzije.Ona zastupakorišćenjekulturnouniverzalnih i kultur-nospecifičnihstrategijaiulogaupomagačkomprocesu,ibalansiraizmeđuvažnostiindividualizmaikolektivizmauproceni,planiran-ju,pružanjuuslugairešavanjuproblemakorisnikaiklijenata.

VREDNOSTI

Konceptilipojam vrednosti,posebnokulturnih vrednosti,govoriotomečemuljuditrebadatežeikakodaseponašaju.Vrednostisemoguokarakterisatiikaoidealkomepojedinci,organizacije,insti-tucijeilicelodruštvoteže,idealkojimožedausmeričitavonjihovoponašanjeisveakcijekojepreduzimaju.Vrednostisupovezanesapotrebamaideosumotivacionogciklusa,kadapredstavljajuciljevečijeostvarenjedovodidozadovoljenjapotreba.Pojamvrednostisekoristiizapojašnjenjeterminaživotnihciljevaiinteresnihorijent-acija.Postojeiodređenjakojaseodnosenapreferencije,poželjnostodređenihobjekata,situacija,ponašanja–doživljavanjenečegakaodobrog ili lošeg, ispravnog ili neispravnog, poželjnog ili nepožel-jnog.Vrednostiinterpretirajuponašanjeistanjekometrebatežiti.Naprimer,pojedinacnenastojida„postigne“vrednostpravednosti,većje„pravednost”onakojausmeravanjegovoponašanje.Vredno-stiodređujukojiobliciponašanja imajuzapojedincauodređenojsituacijipozitivan,akojinegativanpredznak.

U socijalnom radu, vrednosti su konstitutivni deo profesije uzznanja,metodeiveštine,ielementkojiihpovezujeuskladnucelinu.Vrednostinisukonkretniciljeveprakse,većsukriterijumipokojimaseciljevibiraju,ipredstavljajuaktuelniilipotencijalniemocionalnipokretačzapraksusocijalnograda.PremaKodeksuprofesionalneetikestručnihradnikasocijalnezaštiteuSrbiji,osnovnevrednostisocijalnezaštitekojeseoperacionalizujuuprincipeetičkepraksesupoštovanje ljudskih prava (promovisanjedostojanstvaidobro-biti, samoopredeljenje,participacija, celoviti tretman i razvoj sna-ga),socijalna pravda (suprotstavljanjediskriminaciji,uvažavanje

36

različitosti, raspodela i razvoj resursa, suprotstavljanje nepraved-nimpolitikamaipraksamaisl)iprofesionalni integritet(časnost,pouzdanost, zasnovano mišljenje, održavanje profesionalnihgranica,celoživotnoučenjeiusavršavanjeitd).

Literatura

Abercrombie,N.,S.HillandB.S.Turner(eds.)(2006).The Penguin Dictionary of Sociology.FifthEdition.London:PenguinBooks.

Borgatta,E.F.andR.J.V.Montgomery(eds.)(2000).Encyclopedia of Sociology.SecondEdition.NewYork:MacmillanReference.

Boudon,R.andF.Bourricaud(eds.)(1989).A Critical Dictionary of Sociology.SecondEdition.London:Routledge.

Bruce, S. andS.Yearley (2006).The SAGE Dictionary of Sociology.LondonandThousandOaks:SAGEPublications.

Congress,E.(1994).Theuseofculturagramstoassess andempowerculturallydiversefamilies.Families in Society,75(9),531–540.

Congress,E.andKung,W.(2005).UsingtheCulturagramtoAssessand Empower Culturally Diverse Families, in E. P. CongressandM. J. Gonzales (eds)Multicultural Perspectives In Social Work Practice with Families,3rdedition1-20

CouncilofEuropeanUnion(2004).JointreportbytheCommissionandtheCouncilonsocialinclusion, 7101/04,Brussels.http://ec.europa.eu/employment_social/soc-prot/soc-incl/final_joint_inclusion_report_2003_en.pdf,pristupljeno28.05.2016.

37

Feng,A.,M.ByramandM.Fleming(eds.) (2009).Becoming Inter-culturally Competent through Education and Training.Bristol:MultilingualMatters.

Giddens,A.(2009).Sociology.SixthEdition.London:Polity.

Hardy,K.V.AndLasloffy(1995).Theculturalgenogram:keytotrain-ingculturallycompetentfamilytherapists.JournalofMariralandFamilyTherapy,21,3:227-237.

Milosavljević,M.iJugović,A.(2009).Izvan granice društva: Savre-meno društvo i marginalizovane grupe. Beograd: Fakultet zaspecijalnuedukacijuirehabilitaciju.

Moore,C.J.(2004).In Other Words: A Language Lover’s Guide to the Most Intriguing Words Around the World. NewYork:LevingerPress.

Ritzer, G. (ed.) (2005). Encyclopedia of Social Theory. ThousandOaks:SAGEPublications.

Ritzer,G.(ed.)(2007).The Blackwell Encyclopedia of Sociology.Ox-ford:BlackwellPublishing.

Scott,J.(ed.)(2006).Sociology: The Key Concepts.LondonandNewYork:Routledge.

SueD.W.(2006).MulticulturalSocialWorkPractice,Hoboken.NewJersey:JohnWiley&Sons,Inc.

Škorić,M.iA.Kišjuhas(2015).Vodič kroz ideologije II.NoviSad:Al-ternativnakulturnaorganizacija.

Škorić,M.,A.KišjuhasiJ.Škorić(2015).Značajkulturnekompetent-nostizasocijalnirad.Godišnjak Filozofskog fakulteta 40:189-207.

38

Žegarac,N. (2004).Deca koja čekaju – izazovi i trendovi profesio-nalne prakse u zaštiti dece od zlostavljanja.Beograd,SavethechildrenUK,Centarzapravadeteta.

Žegarac,N.iDžamonjaIgnjatović,T.(2010).Instrumenti procene u socijalnoj zaštiti – upitnici, skale i tehnike.(AssessmentIstru-mentsinSocialWelfare–Questioniers,ScalesandTechics).Beograd:Centarzaprimenjenupsihologiju.