Click here to load reader

BELA KNJIGA parkova i rezervata prirode mikroregije Dunav

  • View
    234

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of BELA KNJIGA parkova i rezervata prirode mikroregije Dunav

CUPRINS

BELA KNJIGA parkova i rezervata prirode mikroregije Dunav - Nera - Kara

Novembar - 2007

SADRAJ

I. Kontekst prekogranine saradnje namenjen odrivom razvoju mikroregije Dunav Nera Kara ( str.3 ). II. Kratak opis mikroregije Dunav Nera Kara ( str.4 ).2.1. Geografske karakteristike ( str.4 ).2.2. Glavna naselja mikroregije Dunav Nera Kara ( str. ).Moldova Nou (NOVA MOLDAVA) ( str.4 ).

Veliko Gradite ( str. 5 ).

Bela Crkva ( str. 6).

Oravia (ORAVICA) ( str.6 ).

Vrac ( str.7 ).

Bozovici (BOZOVICI) ( str.8 ).III. Zastiena prirodna dobra prekogranine zone mikroregije

Dunav Nera Kara ( str.9 ).3.1. Opti podaci ( str.9 ).3.2. Prikaz glavnih zatienih prirodnih dobara mikroregije

Dunav Nera Kara ( str.9 ). Nacionalni park Cheile Nerei -Beunia (Klisura Nere Beunica) (str.10) Park prirode Porile de Fier (jerdap) ( str.12 ). Nacionalni park jerdap ( str.14 ). Specijalni rezervat prirode Deliblatska peara ( str.17 ). Predeo izuzetnih odlika Vrake planine ( str.18 ).I. Kontekst prekogranine saradnje namenjen odrivom razvoju mikroregije Dunav Nera - Kara

Prekogranina saradnja naselja Rumunije i Srbije, smetena u zoni slivova Dunava i Nere rezultat je inicijative Ekoloke grupe za saradnju Nera implementirane u partnerstvu sa lokalnim savetima Nove Moldave, Poeene, Sokolovca, Bele Crkve i Velikog Gradita, sa Ekolokom asocijacijom EKO BREG Vrac i sa Regionalnim Studijom Radio Temivara.

2006. godine partnerstvu je pristupila Asocijacia KOLA PLUS Dositej Obradovi Bela Crkva.

Ova inicijativa konkretizovana je zajednickim akcijama u periodu 2005 2007 godine. Dva projekta prekogranicne saradnje koju je finansirala EU preko programa PHARE 2003 -Zajednicki fond malih projekata Rumunija Srbija & Crna Gora i PHARE 2004 -2006 Susedski Program Rumunija I Srbija.

U okviru mikroregije aktivnosti projekta odnosile su se iskljuivo na probleme - od zajednikog interesa za obe zemlje koje se nalaze u pograninoj zoni na tokovima reka Dunav i Nera.

Svrha projekta je da prui lokalnim akterima ukljuenim u zatitu ivotne sredine i grupama graana iz mikroregije Dunav Nera - Kara organizacijsku osnovu i neophodne mehanizme za razvoj kapaciteta prekogranine saradnje, primenom zajednikih projekata za odrivi razvoj.

Cilj grupe kljuni su faktori odluke koji pripadaju lokalnim vlastima odgovornim za zatitu ivotne sredine (institucije javne lokalne uprave, vlasti odgovorne za zatitu ivotne sredine decentralizovanih institucija) ONG, ekonomski faktori teko prilagodljivi zatiti ivotne sredine, grupe mladih volontera angaovanih u konkretnim graanskim aktivnostima za zatitu ivotne sredine.

Aktivnosti dva projekta finansirali su se sa sledecim rezultatima :

-Stvaranje asocije DUNCA COOPERATION namenjena odrivom razvoju mikroregije Dunav Nera Kara (MRDNK)

-Stvaranje zejednickog informativnog centra za zatiena prirodna dobra pogranine zone mikroregije Dunav Nera Kara u okviru kojeg su bila realizovana razna izdanja (informativni bilten, prospekti, broure, izvetaji o stanju faktora sredine i bioraznovrsnosti, itd) namenjene informisanju ciljnih grupa i promotivnih emisija na javnim kanalima radija i televizije Rumunije i Srbije.

- Stvaranje zajednickog volonterskog centra mikroregije Dunav Nera Kara

- Lokalni plan zatite ivotne sredine (PLAM) pogranine zone mokroregije Dunav Nera Kara

-Plan menadmenta prekogranicnog rezervata prirode Labudovo okno & Balta Nera Dunare

-Prekogranicni ekoturistiki program Nezaboravna tura u udesnom svetu parkova prirode mikroregije Dunav Nera Kara.

II. Kratak opis mikroregije

Dunav Nera Kara

2.1. Geografske karakteristikeU Rumuniji, mikroregija Dunav Nera Kara obuhvata pogranicnu zonu sa Srbijom, koja se nalazi na administrativnoj teritoriji upanije Kara Severin, ukljuivi gradove Oravica i Nova Moldava kao i optine Berzaska, Sikevica, Koronini, Poeena, Sokolovac, Najda, Saska Montana, Karbunari, Sopotu Nou, Lapuniku Mare, Bania, Dalbosec, Bozovici.

U Srbiji mikroregija obuhvata pograninu zonu sa administrativne teritorije optina Golubac, Veliko Gradite, Bela Crkva, i Vrac.

Mikroregija Dunav Nera Kara nalazi se u donjem toku Nere i Karaa i srednjem toku Dunava. U Rumuniji teritorija mikroregije presecaju reice Minis, Valea Mare, Berzaska, Radimna, Oravica, Bej, iklova i Vicinik, a u Srbiji teritoriju mikroregije preseca reka Pek, kanal Dunav Tisa Dunav i reica Mesic.

U blizini sela Sokolovac (Rumunija) reka Nera se uliva u Dunav stvarajui rit Nere, kako na teritoriji Rumunije tako i Srbije. Rit Nere proglaen je zatienim prirodnim pojasom u obe drave.

Nivo voda u Mikroregiji Dunav-Nera-Kara povisen je u poreenju sa ostalim tokom zbog brane na hidrocentrali erdap.

2.2. Glavna naselja mikroregije Dunav Nera - Kara

NOVA MOLDOVA (Moldova Noua)

Grad je smeten na jugu upanije Kara-Severin zona Kazana (tesnac Dunava), u podnoju planine Lokve. Glavno naselje opkoljeno je brdima na jugu i severu i ispresecano reicama koje sebi usecaju korito sputajui se u dolinu.

Po prvi put Nova Moldova se pominje u popisu stanovnitva 1677. godine, kada su zabeleene 32 kue i pripadala je palanakom distriktu pod nazivom POZNIAZI.

1723. godine nalazimo je na mapi sa izmenjenim imenom PESNAC. U XVIII veku na mapi pronaenoj u Beu zapisano je kao Bania Moldova, odnosno rudnik Moldova, a 1908. u imovnom registru upisana pod imenom NEU MOLDAVA, odnosno Nova Moldova.

Glavna zanimanja stanovnitva na teritoriji grada su: rudarstvo, drvna industrija i ribolov.

Glavni narodi su : Rumuni 14.708, Srbi 2. 490, Nemci 45, Maari 373, Ukrajinci - 17, Nemci- 1, esi 233, Bugari 6, Turci 7, Slovaci 20, Grci 2, Poljaci 1, angaji 5, Romi 292.

Turistike prednostisu Rudarski Hotel 100 leajeva, Kabana Dunav 20 leajeva, izleti na Dunav do Kalvarje (Calvarea) i Hajduka peina (Grota Haiduceasca).

Lokalne proslavesu Zavetina u Novoj Moldavi 21. maja, Car Konstantin i carica Jelena, Dan rudarstva, Zavetina u Moldovici 15. avgusta, Velika Gospojina, Zavetina Stara Moldova Uskrs.

Festivali i druge godinje kulturne manifestacijesu Nedelja kulture u prvoj polovini oktobra i Faanke.

VELIKO GRADITE

PRIVATEU podnoju Karpata i Homoljskih planina, na ulasku u erdapsku klisuru, u zagrljaju plavog Dunava i zlatonosnog Peka, nalazi se Veliko Gradite - nazvano predvorje erdapa.

Nastalo u vreme Rimljana, imalo je veoma dinaminu i lepu istoriju.

Pouzdano se ne zna otkuda gradu ovo ime. Uvaavajui i verujui da i ono moe da sadri zrnce istine, kazujemo, o imenu ovog grada, sauvanu legendu: U grad na uu Peka iz jednog od oblinjih sela svakodnevno je dolazila jedna dvokolica natovarena koom i drugom robom. Na pitanje da li mora svaki dan da ovako dolazi, stizao je odgovor: "Moram, veliki grad ite!". Tako je od ove dve rei, navodno, ostao naziv - Veliko Gradite.

Okosnicu privrednog razvoja optine ine poljoprivreda, turizam i industrijski kapaciteti za preradu uljarskih kultura. U strukturi privrede najznaajnije mesto ima poljoprivreda, pa se na, oko 22. 000 hektara oraninih povrina preteno gaje kukuruz, penica, industrijske kulture, voe i povre.

Stoer razvoja turizma ine reke Dunav i Pek, kao i Srebrno jezero, nastalo pregraivanjem rukavca Dunava, dugako 14 km, iroko oko 300 metara i duboko 28 metara, pored koga je izgraeno vikend naselje i turistiko-rekreativni kompleks Beli Bagrem.

Kulturni centar optine Veliko Gradite u svom sastavu ima folklornu, dramsku i muziki sekciju. Svake godine, u julu mesecu, odrava se Muziki festival violine Carevevi dani koji neguje tradicionalnu narodnu muziku u duhu Vlastimira Pavlovia - Carevca.

Optina ostvaruje meunarodnu saradnju - partnerstvo sa optinom Nova Moldava .Sa ovim pograninim susedom Veliko Gradite ima veoma bogatu i raznovrsnu saradnju izmeu optinskih delagacija i drutvenih, zadrunih javnih i privatnih preduzea, verskih zajednica i na polju obrazovanja i drutvene brige o deci, kulture, sporta, zdravstva i pravosua, koja na obostrano zadovoljstvo traje pune tri decenije.

Izmeu ova dva grada postoji i svakodnevna brodska veza.

BELA CRKVA Bela Crkva lei u lepoj i prostranoj dolini reke Nere, na krajnjem jugoistoku Vojvodine.Oiviena je ograncima Karpatskih planina, a otvorena prema zapadu ka Panonskoj niziji. Udaljena je od Beograda neto manje od 100 kilometara. U neposrednoj blizini grada nalaze se vodeni tokovi Dunava, Nere, Karaa, Kanala Dunav-Tisa-Dunav, kao i vie kristalno istih jezera, pa Belu Crkvu nazivaju jo i "Vojvoanska Venecija"PRIVATE "TYPE=PICT;ALT=Jezero1PS.jpg (11465 bytes)"Grad je dobio ime po jednoj staroj crkvici na koju su naili prvi naseljenici. Na samo 15 kilometara od grada nalazi se Delibatska peara, jedinstveni peani teren u Evropi, poznato izletite i lovite na krupnu divlja.

Bela Crkva poznata je kao turistiki grad koji svojom ivopisnom okolinom, predivnim jezerima, fasadama baroknog stila, parkovima, uvenim Karnevalom cvea, kvalitetnim vinima i voem privlai mnogobrojne turiste.

U samom gradu i okolini ne postoji "zagaivaka" industrija te se moe svrstati u ekoloki isto podruje.ORAVICA

Opti podaci

Studije arheolokih materijala otkrivenih na sadanjem gradskom ognjitu i okolini, pokazuju da je Oravica osnovana za vreme romanizacije Banata. Izmedu 1690 -1700. godine, zabelezeno je da Oravica pripada palanakom distriktu.

Naziv Oravica je slovenskog porekla izvedeno od reci hora (brdo) ili ohra (orah).

Oravica je smetena na raskrsnici puteva izmeu Nove Moldave Bozovica , Reice Anine, Bozovica Temivara.

U Oravici nailazimo na tri reljefna ob