Upload
milan-nedeljkovic
View
336
Download
4
Embed Size (px)
8/10/2019 baterija testova
1/160
UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godinamaster rad
Kandidat: Milica Rafailovi Prof.dr Boo Bokan, mentor_______________________
Prof. dr Dragoljub Vinji_______________________
Doc.prof. Sneana Radisavljevi-Jani_______________________
Beograd, 2013.
8/10/2019 baterija testova
2/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
2
SADRAJ
SADRAJ----------------------------------------------------------------------------------------------- 2
Saetak---------------------------------------------------------------------------------------------------- 6
Abstract-----------------------------------------------------------------------------------------------------7
1.UVOD--------------------------------------------------------------------------------------------------- 8
2. TEORIJSKI OKVIR RADA ------------------------------------------------------------------------10
2.1. Definisanje osnovnih pojmova ---------------------------------------------------------------10
2.1.1. Motorike sposobnosti --------------------------------------------------------------------10
2.1.1.1. Razvoj motorikih sposobnosti---------------------------------------------------------13
2.1.1.2. Etapnost razvoja motorikih sposobnosti ---------------------------------------------14
2.1.1.3. Faznost razvoja motorikih sposobnosti ----------------------------------------------14
2.1.1.4. Struktura motorikih sposobnosti -----------------------------------------------------15
2.1.1.5. Bazine motorike spsobnosti ---------------------------------------------------------20
2.1.2. Snaga -------------------------------------------------------------------------------------------21
2.1.3. Izdrljivost ------------------------------------------------------------------------------------24
2.1.4. Brzina ------------------------------------------------------------------------------------------27
2.1.5. Pokretljivost-----------------------------------------------------------------------------------30
2.1.6. Koordinacija ----------------------------------------------------------------------------------35
2.1.7. Ravnotea -------------------------------------------------------------------------------------40
2.1.8. Preciznost -------------------------------------------------------------------------------------44
2.1.9. Morfoloke karakteristike ------------------------------------------------------------------44
8/10/2019 baterija testova
3/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
3
3. MOTORIKE SPOSOBNOSTI DECE UZRASTA OD 7 DO 11 GODINA----------------47
4. MERENJE MOTORIKIH SPOSOBNOSTI DECE UZRASTA
OD 7 DO 11 GODINA ------------------------------------------------------------------------------48
5. ISTRAIVANJA ANTROPOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA I
MOTORIKIH SPOSOBNOSTI DECE UZRASTA OD 7 DO 11 GODINA---------------64
6.METOD ISTRAIVANJA---------------------------------------------------------------------------68
6.1.Metod istraivanja--------------------------------------------------------------------------------68
6.2. Predmet istraivanja------------------------------------------------------------------------------68
6.3.Cilj istraivanja------------------------------------------------------------------------------------68
6.4. Hipoteze--------------------------------------------------------------------------------------------68
6.5. Uzorak ---------------------------------------------------------------------------------------------69
6.6. Varijable-------------------------------------------------------------------------------------------69
6.7. Instrumenti u istraivanju -----------------------------------------------------------------------70
6.8. Postupak merenja i sprovoenjeistraivanja-------------------------------------------------71
6.9. Obrada podataka --------------------------------------------------------------------------------71
7. REZULTATI------------------------------------------------------------------------------------------73
7.1. Analiza antropometrijskih karakteistika dece uzrasta od 7 do 11 godina ---------------73
7.1.1. Deskriptivne karakteristike varijable voluminoznost tela -masa tela ------------ ---73
7.1.2. Deskriptivne karakteristike varijable longitudinalna dimenzionalnost-visina
tela----------------------------------------------------------------------------------------------76
7.1.3. Deskriptivne karakteristike telesno masenog indeksa (BMI) -------------------------78
7.2. Deskriptivne karakteristike distribucije varijabli motorikih sposobnosti uenika
od 7 do 11 godina -------------------------------------------------------------------------------81
7.2.1. Deskriptivne karakterstike distribucije varijable skok udalj iz mesta----------------81
8/10/2019 baterija testova
4/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
4
7.2.2. Deskriptivne karakteristike distribucije varijable gaanjehorizontalne -mete -----------------------------------------------------------------------------------------84
7.2.3. Deskriptivne karakteristike distribucije varijable unasto tranje 4x10m----------86
7.2.4. Deskriptivne karakterstike distribucije varijable tranje 6 minuta
redukovan Kuperov test ------------------------------------------------------------------88
7.2.5. Deskriptivne karakterstike distribucije varijable skakanje na dve noge na
udaljenosti od 7 metara -------------------------------------------------------------------89
7.2.6. Deskriptivne karakterstike distribucije varijable skakanje na jednoj nozi
na udaljenosti od 7 metara-----------------------------------------------------------------92
7.2.7. Deskriptivne karakterstike distribucije varijable bacanje medicinke udalj
sa obe ruke -----------------------------------------------------------------------------------95
7.2.8. Deskriptivne karakterstike distribucije varijable tranje 20 metarasa visokim startom --------------------------------------------------------------------------98
7.2.9. Deskriptivne karakteristike ukupnog rezultata test baterije ------------------------101
8.INTERNE METRIJSKE KARAKTERISTIKE--------------------------------------------------103
8.1. Ukupan rezultat test baterije ------------------------------------------------------------------103
8.2. Linearna korelacija ----------------------------------------------------------------------------104
9. POUZDANOST TEST BATERIJE--------------------------------------------------------------105
9.1. Pouzdanost varijable skok udalj -------------------------------------------------------------105
9.2. Pouzdanost varijable skakanje na dve noge na udaljenosti od 7 metara --------------106
9.3. Pouzdanost varijable skakanje na jednoj nozi na udaljenosti od 7 metara -------------108
9.4. Pouzdanost varijable bacanje medicinke udalj sa obe ruke ------------------------------109
9.5. Pouzdanost varijable tranje20 metara sa visokim startom -----------------------------110
9.6. Pouzdanost baterije testova -------------------------------------------------------------------112
9.6.1. Test- retest pouzdanost baterije testova---------------------------------------------------113
8/10/2019 baterija testova
5/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
5
10. EKSTERNE METRIJSKE KARAKTERISTIKE BATERIJE TESTOVA--------------114
10.1. Konstruktna validnost baterije testova-------------------------------------------------------114
11. RAZLIKE IZMEUGRUPA ISPITANIKA -------------------------------------------------115
11.1. Razlike izmeugrupa ispitanika u varijabli skok udalj----------------------------------115
11.2. Razlike izmeugrupa ispitanika u varijabli gaanjehorizontalne mete--------------117
11.3. Razlike izmeugrupa ispitanika u varijabli unasto tranje 4x10metara-------------119
11.4. Razlike izmeugrupa ispitanika u varijabli tranje 6 minuta- redukovan
Kuperov test-------------------------------------------------------------------------------------121
11.5.Razlike izmeugrupa ispitanika u varijabli skakanje na dve noge na udaljenosti
od 7 metara-------------------------------------------------------------------------------------123
11.6.Razlike izmeugrupa ispitanika u varijabli skakanje na jednoj nozi na udaljenosti
od 7 metara-------------------------------------------------------------------------------------125
11.7. Razlike izmeugrupa ispitanika u varijabli acanje medicinke udalj sa obe ruke---127
11.8. Razlike izmeugrupa ispitanika u varijabli tranje 20 metara sa visokim startom--129
11.9. Razlike izmeugrupa ispitanika u ukupnom rezultatu baterije testova----------------131
11.10. Razlike izmeugrupa ispitanika u voluminoznosti-masi tela-------------------------133
11.11. Razlike izmeugrupa ispitanika u longitudinalnoj dimenziji-visini tela------------136
11.12. Razlike izmeugrupa ispitanika u BMI--------------------------------------------------139
11.12.1. Multipla korelacija ----------------------------------------------------------------------142
12. DISKUSIJA-----------------------------------------------------------------------------------------143
13. ZAKLJUAK--------------------------------------------------------------------------------------145
14. LITERATURA-------------------------------------------------------------------------------------146
15. PRILOZI --------------------------------------------------------------------------------------------151
8/10/2019 baterija testova
6/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
6
Saetak
Cilj ovog istraivanja je procena izvodljivosti, unutranje doslednosti, konvergentno
konstruktne validnosti i test-retest pouzdanosti baterije testova za merenje fizikog razvoja i
motorikih sposobnosti dece uzrasta od 7 do 11 godina. Studija je transverzalni presek, opisno
istraivanje(survey) primene testova motorike sposobnosti na deci mlaegkolskog uzrasta.
Osam testova u bateriji sastoji se od sloenih motorikih aktivnosti koje predstavljaju razliite
kombinacije izdrljivosti, snage (sile proizvodnih kapaciteta), agilnosti, ravnotee i
koordinacije: skok udalj iz mesta, skakanje na jednoj nozi na udaljenosti od 7 metara,
skakanje na dve noge na udaljenosti od 7 metara, gaanjeu horizontalnu metu, bacanje lopte
medicinke udalj sa obe ruke, unasto tranje 4x10 metara, tranje 20 metara sa visokim
startom i tranje 6 minuta-redukovan Kuperov test tranja i dva testa za merenje morfolokih
karakteristika: telesne visine i telesne teine. Ovom baterijom testova testirano je 496 uenika
(uzrasta od 7 do 11 godina) osnovne kole Dr Dragia Miovi u aku. Dobijeni rezultati
pokazuju da su deca u svakoj starosnoj grupi mogla da izvedu sve testove, to ukazuje na
primerenost test baterije za decu mlaeg uzrasta od 7 godina starosti. Ukupan rezultat sepoboljava linearno, ukazujui na odgovarajuu osetljivost test baterije za starosne grupe
ispitivane dece. Ukupni rezultati su normalno distribuirani. Za istraivanje pouzdanosti
baterije dvadeset sedmoro dece (najblieprosene starosti celog uzorka) u jednom razredu je
ponovo testirano posle 3 meseca. Test-retest korelacije su visoke sa intraklasnim
koeficijentima korelacije izmeu testova u rasponu od 0,54 do 0,88. Dobijeni rezultati
ukazuju na potrebu daljeg razvoja test baterije, ukljuujuistandardizaciju i normativizaciju.
Kljune rei:
BATERIJA TESTOVA/TESTIRANJE/ MOTORIKE SPOSOBNOSTI / MORFOLOKE
KARAKTERISTIKE/UENICI MLAEGKOLSKOG UZRASTA/
8/10/2019 baterija testova
7/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
7
Abstract
The objective of this study was to estimate the feasibility, internal consistency,
convergent construct validity, and test-retest reliability of a test battery for measuring
children's motor skills and physical development aged 7 to 11 years. The study was a cross-
sectional descriptive survey. Each of the 8 items in the test battery consists of a compound
motor activity that recruits various combinations of endurance, strength (force-generatingcapacity), agility, balance, and motor coordination: standing broad jump, jumping a distance
of 7 m on 2 feet, jumping a distance of 7 m on one foot, pushing a medicine ball with 2 hands,
horizontal shooting targets, performing a 4 10 m shuttle run, running 20 m as fast as
possible, and performing a reduced Cooper test (6 minutes) and two tests for the measurement of
morphological characteristics: body height and body weight.The test battery was administered to
496 children (aged 711 years) from elementary school Dr DragiaMiovi in aak. Thechildren in each age group were able to perform all of the test items, indicating the suitability
of the test battery for children as young as 7 years of age. With increasing age, total scores
improved linearly, indicating the adequate sensitivity of the test battery for the age rangeexamined in this study. Total scores were normally distributed. For investigating the
reliability of the test battery, 27 children (closest to the average age of the entire sample) in
one class were retested 3 months later. Test-retest correlations were high, with intraclass
correlation coefficients for individual test items and total score ranging from 0,54 to 0,88.
These promising results warrant further development of the test battery, including
standardization and normalization.
Key words: TEST BATTERY/ MOTOR SKILLS /MORPHOLOGICAL
CHARACTERISTICS//MEASURING/CHILDREN AGED 7-11 YEARS
8/10/2019 baterija testova
8/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
8
1.UVOD
Stndrdi z krj obveznog obrzovnj z predmet fiziko vspitnje, koji se odnosen tri oblsti: osposobljenost u vetinm, znnj o fizikom vebnju i fizikom vspitnju ivrednovnje fizikog vebnj i fizikog vspitnj od strne uenik, izrdio je Zvod zvrednovnje kvlitet obrzovnj i vspitnj, 19. mj 2009.godine doneo Ncionlni
prosvetni svet Srbije. Oblst rzvoj motorikih sposobnosti nije posebno obuhvenstndrdim. Osnovne krkteristike stndrd su proverljivost, usmerenost n temeljnznnj, umenj i vetine, kumultivnost (sdrj ob ciklus osnovnog obrzovnj),diferencirn pristup uenicim, rzumljivost, izvodljivost, obveznost i mogunost postiznj
boljih efekt, povenje kvlitet nstve fizikog vspitnj, s kpcitetim kojimrspolemo.
Tekoe koje direktno utiu na ostvarenost standarda, su stagnacija ili opadanje
materijalno-tehnikih uslova rada, nedostatak prostora, nastavnih sredstava, broj uenika uodeljenju i kvalitetan struni kadar za rad sa uenicima mlaih razreda.Realizovanje nstvnihsadraja u okviru prvog ciklusa osnovnog obrazovanja direktno utie na ostvarenost standardaza kraj obaveznog obrazovanja. Nedovoljno ili nikakvo realizovanje programa u prvomciklusu obrazovanja je problem koji je u starijim razredima nemogue prevazii. Nizkompetencija uenika u prvom ciklusu nije ostvaren, to se odraava na kvalitet ishoda nakraju obaveznog obrazovanja. Rad u mlaim razredima je od neprocenjive vanosti. Zato senaglaava potreba donoenja standarda iz predmeta fiziko vaspitanje na kraju prvog ciklusaosnovnog obrazovanja. Neophodna je vertikana povezanost nastavnih sadraja i ishoda pociklusima. Pored toga, zbog nedostatka baterije testova prihvaene na nacionalnom nivou(uglavnom se koristi Eurofit baterija testova i testovi objavljeni u Slubenom Glsniku RS), uobzir nisu uzete krkteristike stnj i rzvoj motorikih sposobnosti uenik, to je ozbiljnnedosttk stndrd.
Struci predstoji formulisnje indiktor z oblst rzvoj i usvrvnje motorikihsposobnost, ko i indiktor kojim e se ustnoviti krkteristike drnj tel uenik. U tusvrhu, potrebno je izvriti istrivnj i predloiti testove z ncionlnu bteriju testov, i to ukolm koje imju dobre uslove z rd.
Tkoe, longitudinln istrivn odnos izmeu fizike ktivnosti, motorikihsposobnosti i zdrvlj je mlo, trnsverzlne studije nemju usglenerezultte. Jo uvekse pitmo kko uestlost, intenzitet i trjne fizike ktivnosti dece utie n nihovemotorike sposobnosti i kko smnene fizike ktivnosti moe biti u vezi s moguim
promenm u motorikim sposobnostim i s zdrvstvenim problemimksnije u ivotu,ko to su gojznost, dijbetes, osteoporoz, bol u leim, krdiovskulrne bolesti i kncer.
Z ovkv istrivn potrebni su pouzdni testovi koji mogu d vrednuju(kvlittivno i kvntittivno) motorike sposobnosti dece u optoj populciji stnovnitv.Iko je nekoliko testov z utvrivne motorikih sposobnosti kod odrslih n rspolgnu,
oni su generlno neprikldni z odreivne motorikih sposobnosti dece. Postojei testovi seobino fokusirju n izolovne fizioloke komponente, ko to su miin sng(snge z
8/10/2019 baterija testova
9/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
9
stvrne kpcitet) ili erobn izdrljivost, zhtevju vie ili mne nprednu tehnolokuopremu u kontrolisnim lbortorijskim uslovim.Uglvnom se zsnivju n test bteriji zodrsle i nepodobni su z testirne dece, jer postvljju visoke zhteve z izdrljivost ispremnost i sposobnost uesnik d prte stroge instrukcije. Ove krkteristike su prisutne
kod njpouzdnijih testov motorikih sposobnosti to ih ini neodgovrjuim ztestirne mle dece. Pored tog, lbortorijski testovi zsnovni n direktnim mermfizioloke promenljive su skupi i zhtevju visoko obuene eksperimenttore, tko d nijeizvodljivo koristiti ih z upotrebu s velikim grupm ispitnik. Dlje, nedosttk veine
postojeih testov je d oni pokuvju d podele sloene osobine u sstvne komponente id izmere svku komponentu odvojeno. Teorijski problem s ovim postupkom je distrivi ne znju tsu konstitutivne komponente sloene vetine ili kko oni zjednoine kompleksnu vetinu. Drugim reim, nepoznte su promenljive i nin izgrivnmotorike sposobnosti.
U ovom rdu pokuno je d se izgrdi novabterije koj moe d prui pouzdne,objektivnepokzteljemotorike sposobnosti i fizikog razvoja dece. Z rzliku od mnogihveih testov, nisu definisne, ztim izmerene konstitutivne komponente. Umesto tog,fokusje n sloenoj ktivnosti koj sdri rzne kombincije vie fktor, ko to su sng,izdrljivost, koordincij, rvnote i gilnost. Pored tog, test bterije se fokusir nsvkodnevne ktivnosti u koje su ukljuene vein dece. Smnene su kognitivnekomponente test,d bi se lke podstkl i odrl motivcij dece d uestvuju i izvodemotorne ktivnosti u skldu s svojim mogunostim.Lkje z primenu i obrdudobijenih
podtk, ne zhtev specijlizovnu obuku eksperimenttor ili opremu ( ne vie od onog
to je dostupno u veini kol). Prethodn ispitivn su bil podeljen u nekoliko strosnihgrups rzliitim testovim z svku strosnu grupu. Znilo bi d se koriste isti testovi zsve uzrste (7-11 godin) jer bi se omoguilo longitudinlno prene motorikihsposobnosti dece. Ov bterij testov motorikih sposobnosti omoguv prikupljne
pouzdnih longitudinlnih podtak n nivou populcije. Tkvi podci, zuzvrt, mogu dprue drgocene informcije o promenm ufizikom razvoju inivou motorike sposobnostidece tokom vremen. Osim tog, zdrvstveni kdr, ko to su fizioterpeut, mogu d koristete podtke z plnirne preventivne intervencije n nivou grupe ili z procenu efekt tihintervencij. Nstvnicim fizikog vspitn i profesorim rzredne nstve moeomoguiti lko i jednostvno dobijne podtk o longitudinlnom fizikom rzvoju irazvoju motorikih sposobnosti nihovih uenik, koji su sstvni deo svkog dobrog
portfolij uenik. Podci o fizikom razvoju i rzvoju motorikih sposobnosti n nivoupopulcije mogu doprineti kreirnu nstvnih plnov i progrm, iz predmet fizikogvspitn, ko i obrzovnih stndrd odnosno ishod n krju prvog ciklus obrzovn.Tkoe, u proceni zrelosti dece z polzk u kolu, nesumnivo d podci o fizikom rzvoju imotorikim sposobnostim dece imju svoj znj i teinu.
8/10/2019 baterija testova
10/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
10
2. TEORIJSKI OKVIR RADA
U radovima ove vrste i nivoa neophodno je odrediti sadraj osnovnih pojmovaempirijskog istraivanja. Izbor pojmova koji e biti definisani je uraen po uobiajenojmetodologiji.
2.1. Definisanje osnovnih pojmova
U okviru rada preciznije e se definisati sledei pojmovi, prevashodno iz oblastifizikograzvoja i motorikihsposobnosti:
-Motorike sposobnosti
-Snaga
-Brzina
-Izdrljivost
-Koordinacija
-Ravnotea
-Preciznost
-Morfolokekarakteristike
Definisanje izabranih pojmova doprineesagledavanju i lakempraenuproblematike,koja je predmet ovog teorijsko-empirijskog rada.
2.1.1. Motorikesposobnosti
Motorike sposobnosti su jedna od osnovnih i egzistencijalnih osobina ovekovelinosti. U literaturi susreemo upotrebu razliitihtermina kao tosu motorikesposobnosti,fizike sposobnosti, psihomotorne sposobnosti, psihomotorike sposobnosti, psihofizikesposobnosti, kineziolokesposobnosti i antropomotorikesposobnosti.
Pojam motorikih sposobnosti, najee preveden u termin fizike sposobnosti,pojavio se u radovima teoretiarafizikogvaspitanja, krajem XIX ipoetkomXX veka. Osimtermina "fizike sposobnosti", u upotrebi su bili i drugi, kao npr. "kretne osobine","fizikikvaliteti", "kretni kvaliteti" i drugi. U poslednje vreme, meutim, najee se primenjujetermin motorikesposobnosti, koji se, barem u eksperimentalnim istraivanjima, obinosvodina operacionalno definisane latentne dimenzije izvedene iz nekog sistema mernih
instrumenata.Sutini naziva motorikih sposobnosti moda je najprimerenija interpretacijaZaciorskog,V.M.(1969), koji motorikim sposobnostima smatra one aspekte motorikeaktivnosti koji se pojavljuju u kretnim strukturama koje se mogu opisati jednakim
parametarskim sistemom, izmeriti identinim skupom merila i u kojima nastupaju analogni
8/10/2019 baterija testova
11/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
11
fizioloki, biohemijski, kognitivni i konativni mehanizmi. Tako definisane motorikesposobnosti razlikuju se od motorikih navika i motorikih vetina, iako je, naravno,manifestacija motorikihsposobnosti moguasamo preko nekog konkretnog motorikogakta.
Pod sposobnou se podrazumeva ukupnost uroenih i steenih uslova, koji
omoguavajuvrenje(upranjavanje) neke aktivnosti (delatnosti).(Vinji,D.,2004).
Krsmanovi,B. i Berkovi,L. (1999) motorike (fizike) sposobnosti odreuju kaojednu stranu ovekovihkretnih mogunosti ili dimenzija linosti, koje uestvuju u reevanjumotorikihzadataka.
Kragujevi,G.(1991) smatra da se motorike (fizike i psihomotorne) sposobnostiodnose na skup priroenih i steenih sposobnosti koje omoguavaju uspeno obavljanjemotorikihaktivnosti.
Rao,I. i Malacko,J. (2004), motorikim sposobnostima nazivaju one sposobnostioveka koje uestvuju u reavanju motorikih zadataka i uslovljavaju uspeno kretanje,bezobzira na to da li su steenetreningom ili ne. Ispoljavaju se kroz dva prostora, i to: manifestni(koji se moe videti, oceniti, meriti) i latentni ( ne moe se jasno videti, ali se moe na
posredan nainproceniti i utvrditi).
Findak,V.(1999) definie motorike (fizike) sposobnosti kao latentne motorikestrukture koje odreujubeskonaanbroj manifestnih motorikihreakcija, i mogu se opisati iizmeriti.
Kukolj,M. (2006) zakljuuje da su motorike sposobnosti posledica kompleksnihmogunosti oveka za manifestaciju motorikih struktura u odreenim aktivnostima, kojeobjedinjujupsihikekarakteristike, biohemijske procese i funkcionalne promene.
Prema Kureliu,N.(1975) motorikasposobnost je deo opepsihofizikesposobnostiovekakoji se odnosi na odreeninivo razvijenosti osnovnih latentnih dimenzija ovekakojiuslovljavaju uspenoizvrenjekretanja bez obzira da li su te sposobnosti steenetreningom iline.
Harre,D. (1973) istie da su motorike sposobnosti kompleksne osobine koje
podrazumevaju odstupanje od proseka, ostvarene promene pod uticajem vebanjai stabilnostpostignutih rezultata.
Opavski,P.(1975) smatra da se termini psihofizike sposobnosti i motorikedimenzije treba zameniti terminom biomotorikedimenzije.
Kukolj,M. (2006) smatra da se antropomotorike sposobnosti odnose na motorikesposobnosti oveka, bez obzira na uzrast i pol, ali u odnosu na odreene vrste aktivnosti ukojima je uspenostpostignuta naprezanjem miia, ili u vezi sa naprezanjem miia.
orevi,D. (1989) koristi termin antropomotorikosvojstvo kojim objedinjuje one
strane motorike oveka koje se ispoljavaju u jednakim parametrima pokreta i mere na isti
8/10/2019 baterija testova
12/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
12
nain, imaju zajedniki metar i analogne fizioloke i biohemijske mehanizme i zahtevajuslinatehnikasvojstva.
Amarin,V.A.(1990) fizike sposobnosti definie kao relativno stabilne uroene isteene funkcionalne sposobnosti organa i sistema organizma od ije saradnje zavisiefikasnost motorne delatnosti.
Ivi,S.(2001) daje sledeu definiciju motorikih (fizikih) sposobnosti: Sposobnostioveka da sopstvenim aparatom za kretanje savlada kretne i prostorne zahteve, prirodno ilivetaki nametnute, uz sadejstvo vlastite brzine, snage, izdrljivosti, vitosti, okretnosti,spretnosti i preciznosti, saetonazivamo fizikimsposobnostima.
U ovakvom pristupu potrebno je napraviti razliku izmeu motorne i fizikesposobnosti. Motorne mogunosti oveka su uroene, latentne, rezultat biolokog razvojaoveka, postojane su i menjaju se jedino pod uticajem biolokog razvoja, nisu merljive
metodama, sredstvima i instrumentima fizike kulture, za njihovo ispoljavanje i razvojpsiholoki faktor je beznaajan, egzistencijalne su i predstavljaju potencijal koji je genetskiodreen i ogranien. Nasuprot njima fizike sposobnosti su steene, manifestne, stiu sesistematskim treniranjem, trenutne su i podlone uticajima, menjaju se odgovarajuimtrenanim postupcima, lako su merljive metodama, sredstvima i instrumentima fizikekulture, psiholoki faktor je vaan za njihovo ispoljavanje i razvoj, slue manifestnim
potrebama oveka i funkcija centralnog nervnog sistema je znaajna onoliko koliko jeneophodno ueeostalih delova morfo-funkcionalnog statusa oveka.
injenica koja ukazuje na bitne razlike izmeu motorikih i fizikih sposobnosti jepsiholokifaktor koji je od naroitogznaajakod testiranja i postizanja vrhunskih rezultata.Kada su u pitanju motorikesposobnosti,psiholokifaktor je od najmanjeg znaaja. O ovomenaroitotreba voditi raunaprilikom definisanja predmeta istraivanja, interpretacije rezultatai donoenja relevantnih zakljuaka. Zbog napred navedenih razloga u ovom radu koristi setermin motorikesposobnosti.
Bez obzira na razliita shvatanja pojma motorike sposobnosti i brojnost razliitihtermina koji se koriste u strunojliteraturi sigurno je da nivo fizikihsposobnosti je veliinakoja karakteriefizike(motorike) mogunostiodreenogorganizma(Arunovi,D.1992).
8/10/2019 baterija testova
13/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
13
2.1.1.1. Razvoj motorikihsposobnosti
U razvoju motorikih sposobnosti uoava se neravnomernost, raznovrsnost,heterohronost. Tempo i karakteristike promena u pojedinim periodima ontogenetskog razvoja
su razliiti. U razliitim fazama razvoja morfo-funkcionalne promene su razliite. U morfo-funkcionalnom razvoju postoje faze ubrzanog rasta i razvoja, koje se smenjuju sa fazama
usporenijeg rasta i razvoja. Isto se deavai u razvoju motorikihsposobnosti.
Sa aspekta strukture motorikihsposobnosti karakteristini su periodi sa poveanomosetljivou razvoja i periodi koje ne bi trebalo propustiti ukoliko se elipostii razvojodreenih motorikih sposobnosti. Periodi sa visokim tempom prirasta motorikihsposobnosti nazivaju se senzitivni periodi. Karakteristinisu po najveemstepenu reakcijeorganizma na uticaje koji podstiu razvoj motorikih sposobnosti i efikasnost motorikogdejstva.
Etape razvoja u kojima se deavaju znaajne promene u fizikom razvoju imotorikim sposobnostima nazivaju se kritikim periodima razvoja organizma. (Vinji,D.,Jovanovi,A.,Mileti,K.,2004,s.85).Kritini periodi su faze najvie realizacije potencijalaorganizma u ontogenezi ili periodi u kojima specifino delovanje na organizam izazivaodreenupovienu reakciju, pri emu faze u kojima se mogu postii optimalni rezultatitakvog delovanja predstavljaju senzitivne periode. (Karsaevskaja,T.V.,1970., citirano
prema:Vinji,D., Jovanovi,A.,Mileti,K.,2004,s.85).
Gualovski,A.A.,1984., citirano prema:Rodi,N.,2000.) kao senzibilne periode urazvoju motorikihsposobnosti navodi sledeevremenske intervale:
a) maksimalna snaga: 13-14; 16-17(m) 10-11; 16-17(),b) statikasila: 14-15; 16-17(m) 11-12; 14-15(),c) repetitivna snaga: 11-12; 15-16(m) 11-12; 12-13(),d) eksplozivna snaga: 13-15(m) 10-12(),e) brzina: 7-10; 14-15(m) 7-11; 13-14(),f) izdrljivost, koordinacija, preciznost: stalno,g) ravnotea: 9-10; 14-17(m) 8-9; 11-12(),h) gipkost: stalno, 9-10; 13-16(m) 14-17().
U okviru senzitivnog perioda postoji kritina faza razvoja u kojoj mora dadoe do podsticanja razvoja odreenih motorikih sposobnosti, kako bi eljeni efekat bio
postignut.
Faze naroitogpojaanjadinamike razvoja date osobine Gualovski,A.A., je nazvaokritinim fazama(Gualovski,A.A.,1984., citirano prema: Vinji,D.,Jovanovi,A.,Mileti,K.,2004,s.85).
Neophodno je napraviti razliku izmeu senzitivnog i kritikog perioda razvojamotorikihsposobnosti. Svaka senzitivna faza ne inikritiku fazu, ali kritikafaza je uveksenzitivna. Senzitivna faza oznaava vremenski interval koji je podobniji za delovanjaspoljanjihnadraaja, nego drugi intervali razvoja. Kritiki period oznaava vreme u kome
8/10/2019 baterija testova
14/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
14
mora doi do stimulacije ukoliko elimo da postignemo razvojne promene. On oznaavazadnji trenutak ili rok u kome jejouvek moguepostiinajveiefekat vebanja.
2.1.1.2. Etapnost razvoja motorikihsposobnosti
Optereenja koja se due vreme koriste u procesu razvoja motorikih sposobnostivremenom postaju neproduktivna, odnosno ne utiu na dalji razvoj odreene motorikesposobnosti. U ovim situacijama potrebno je menjati optereenje promenom obima iliinteziteta vebanja. Razlikuju se tri etape u procesu razvoja motorikihsposobnosti:
1. Etapapoetnogdelovanja na razvoj motorikihsposobnosti koja ima svestrani uticajna organizam. Uz razvoj jedne sposobnosti ispoljava se uticaj i na ostale sposobnosti.
Organizam neadekvatno reaguje na primenjeno optereenje uz neekonominost uradu.
2.
Etapa produbljenoh delovanja u kojoj izvoenjem vebi iste jaine objedinjuje sedelovanje na odreenu sposobnost, tako da dolazi do razvoja komponenti motorikesposobnosti koju elimo da razvijemo. Organizam se prilagoava uz veuekonominostu radu.
3. Etapa neusaglaenostioptereenjasa funkcionalnim mogunostimaorganizma u kojojse organizam adaptirao na optereenjatako da se odreenamotorikasposobnost daljene razvija. Dalje vebanje sa istim optereenjem je u funkciji odravanja motorikesposobnosti. Za dalji razvoj motorike sposobnosti potrebno je poveati intezitetvebanja, obim vebanjaili oteavanjeuslova vebanja.
2.1.1.3. Faznost razvoja motorikihsposobnosti
Razvoj motorikihsposobnosti je usmeren proces delovanja u osnovnoj,pojedinanoj,elementarnoj jedinici vebanja. Stanje radnih sposobnosti organizma u pojedinim fazamavebanja utie na nivo razvijenosti motorike sposobnosti. Identifikovane su etiri faze ilistanja radne sposobnosti organizma u toku vebanja:
1. Faza postepenog poveavanja radne sposobnosti (zagrevanje). Javlja se na poetkurada. Organi i sistemi ne dostiu u isto vreme neophodan funkcionalni nivo toonemoguavausmereno delovanje u pravcu razvoja motorikesposobnosti.
2.
Faza relativne stabilizacije (normalizacije) radne sposobnosti,u kojoj se rad odreenoginteziteta nesmetano odvija, ime je omoguen usmereni razvoj odgovarajuemotorikesposobnosti.
3. Faza privremenog sniavanja (opadanja) radne sposobnosti, usled pojave zamora.
Javlja se u toku ili neposredno po zavretku vebanja. Treba voditi rauna o vrsti
8/10/2019 baterija testova
15/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
15
motorike sposobnosti, jer se neke motorike sposobnosti kao to su snaga iizdrljivostvierazvijaju u stanju zamorenosti organa i sistema.
4. Faza poveenja radne sposobnosti (superkompezacija) u periodu neposredno poslevebanja kada se organizam oporavlja da bi nastavio vebanje na viem nivou. Uovom periodu dolazi do obnavljanja potencijala organizma i njegovog uveanja-nadkompezacije. Izlaganje organizma novom optereenju u fazi nadkompezacijedovodi do razvoja odgovarajuemotorikesposobnosti. Mehanizam nadkompezacije
je reakcija organizma na napor kroz koji se nadoknauje i uveavaizgubljena energijau radu. Ukoliko je vei razmak izmeupotronje i nadoknade energije, utoliko je
proces nadkompezacije intezivniji. Dakle, rezultat delovanja razvijanja neke
motorike sposobnosti zavisi od veliine optereenja u vebanju ali i od intervala ukojima se ponavlja. Bitan momenat u razvoju motorikih sposobnosti je uestalostnadraaja. Razvoj motorikesposobnosti moese postiijedino ako se novi nadraaj
odnosi na tragove prethodnog nadraaja. Potrebno je da se jedinice vebanjaponavljaju u razmacima, tako da nova poinje u trenutku kad se organizam nije upotpunosti oslobodio uticaja prethodne jedinice vebanja.
2.1.1.4.Struktura motorikihsposobnosti
Motorike sposobnosti poseduje svaki ovek, ali na razliitomnivou. Nivo ispoljavanjamotorikih sposobnosti zavisi od niza faktora kao tosu: naslee, pol, uzrast, treniranost..
Kada govorimo o motorikog prostoru razlikujemo dve vrste motorikog prostora:manifestni i latentni.Manifestni prostor, podrazumeva kretno ispoljavanje ovekadostupnovizuelnim receptorima, neposrednom merenju i ocenjivanju.Latentni prostor, podrazumeva
izvesne dimenzije i fizika svojstva nedostupne direktnom merenju ali koje je mogueindirektno meriti.
Latentni motorikiprostor obuhvata motorike sposobnosti oveka koje uestvuju ureavanju motorikih zadataka i koje uslovljavaju uspeno kretanje. Sloen je kompleksantropolokihdimenzija. Sastoji se od viefaktora koji egzistiraju u strukturi ljudske motorikei koji su i veojili manjoj vezi meusobnozavisni. Osnovni problem istraivaa je definisanje
broja latentnih dimenzija (motorikihsposobnosti). Razlozi su nesavrenimerni instrumenti,ispoljavanje uvek zavisi od velikog broja faktora (ne samo jedne motorike sposobnosti),telesne kompozicije, psiholokih faktora kao to je motivacija ispitanika u ostvarivanjudobrog rezultata. Na primer, u motorikim testovima meri se uvek izlaz na koji direktan uticajimapsiholokiprofil ispitanika- dakle testom se ne meri samo motorika sposobnost vejoneto tooteava interpretaciju. Takoe latentna struktura motorikih sposobnosti zavisi iod uzorka ispitanika, odnosno njihovog uzrasta, pola i nivoa fizike aktivnosti. Primer za ovoimamo da na uzorku vrhunskih sportista pojavljuju se neke latentne dimenzije kojih
jednostavno nema na uzorku standardne populacije. Poznato je da tosu sportisti kvalitetniji-
sloenijaim je motorika struktura.
8/10/2019 baterija testova
16/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
16
U dosadanjim istraivanjima latentnog prostora motorike otkriveno je postojanjeodreenog broja bazinih i specifinih motorikih sposobnosti. Veina autora se slae da ulatentnom prostoru motorike ovekaegzistira sedambazinih, motorikihsposobnosti: snaga,
brzina, koordinacija, gipkost, preciznist, ravnoteai izdrljivost. Ovo ne znaida je ispitivani
prostor ogranien na navedene sposobnosti, jer, istraivanjima se moda moe dokazatipostojanje jo nekih latentnih sposobnosti. Isto tako, egzistencija navedenih faktora nepodrazumeva da se oni odnose na sve uzraste, nego za period kada je ovekovamotorika veformirana i potpuno diferencirana.
Poeci utvrdivanja strukture motorikih sposobnosti datiraju od 40-ih i 50-ih godinaprologveka. Zasnivali su se na velikim masovnim testiranjima dece,omladine i vojske.
Zaciorski,V.M. (1975) najuticajniji autoritet iz oblasti sportske nauke i teorije sporta,
glavni konsultant olimpijskog komiteta SSSR za pitanja kondicioniranja sportista, jedan od
rodonaelnika teorije sportskog treninga predlae teorijski model motorikih sposobnosti ukome je izdvojio 7 esencijalnih fizikih svojstava oveka: snagu, brzinu, izdrljivost,koordinaciju, ravnoteu, preciznost i pokretljivost.
Ova fizika svojstva je klasifikovao po kriterijumu tipa miine kontrakcije (snage)na dinamiku snagu sa dva osnovna vida: miometrijska (koncentrina), pliometrijska(ekscentrina, amortizujua), izometrijsku silu i repetitivnu snagu. Razlikuje tri tipa brzine:
brzina motorne reakcije, brzina pojedinanog pokreta i brzina tranja (zavisi od duine ifrekvencije koraka; dva tipa izdrljivosti: opta (kardiovaskularna) izdrljivost i lokalna(miina) izdrljivost; tri manifestacije koordinacije: koordinacija kao sposobnost preciznog
(tanog) izvodenja brzih pokreta, koordinacija kao sposobnost brzog uenja pokreta ikoordinacija kao sposobnost motornog transfera u srodnim i nesrodnim pokretima; dva tipa
ravnotee: sposobnost uspostavljanja ravnotee-vanau sportskim dostignuima (dinamikaravnotea) i sposobnost zadravanja ravnotenogpoloaja (statika ravnotea); dva tipa
preciznosti: preciznost bacanja (gaanja) i preciznost voenja predmeta; dva tipa gipkosti(pokretljivosti, fleksibilnosti): statika (pasivna) i dinamika (aktivna).
Podela motorikih sposobnosti koju je predstavio Zaciorki,V.M., ula je duboko usportsku praksu i vedecenijama se sportski radnici njom koriste, iako nije proistekla ni iz
jednog eksperimentalnog istraivanja.
U okviru iste koledat je drugaiji pristup. Tudor Bompa - jedan od rodonaelnikaperiodizacije treninga smatra da strukturu motorikih sposobnosti ine esencijalnesposobnosti: snaga, brzina, izdrljivost, koordinacija i fleksibilnost. Ostale sposobnosti( eksplozivna snaga, brzinska izdrljivost...) predstavljaju razliit meuodnos esencijalnihsposobnosti u datoj motorikoj aktivnosti. Smatra da svaki sport ima svoj specifican odnosesencijalnih motorikih sposobnosti.
Za razliku od istonih modela osnovna specifinost zapadnog modela jepojednostavljenje strukture motorikih sposobnosti. Generalni princip zapadnih civilizacija je
prikazivanje motorike sposobnosti na jednostavan i lak nain.
8/10/2019 baterija testova
17/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
17
Osnovni fiziki kvaliteti su: sila (strength), snaga (power), gipkost, brzina, miinaizdrljivost, kardiovaskularna izdrljivost. U razradi pominju se jo i agilnost, pliometrija i
brzinska izdrljivost. Dakle, pojavljuju se novodefinisane sposobnosti to je praktinoneophodno ako se eli na zadovoljavajuci nain definisati sloenost motorikog
funkcionisanja. Interesantno da se ne pominje koordincija kao znaajna motorikasposobnost, iako znaajan obim kondicione pripreme u savremenom sportskom treningupripada upravo razvoju ove sposobnosti. Sa druge strane planete prisutno je dosta kompleksno
sagledavanje motorikih sposobnosti. Definisane su esencijalne sposobnosti ali i njihovmeuodnos iji spoj definienove karakteristike kretnih kvaliteta (Bompa,T.,2009).
Takoe utvrivanje karakteristika miine aktivnosti u razliitim reimima radadovelo je do definisanja niza novih termina koji su modakomplikovani ali bliski realnosti.
Na primer, Verhoanski,J., koristi termin specifina snaga u sportu za ono to se uzapadnoj literaturi definie kao power odnosno, snaga u nesporim pokretima. Definie
nekoliko razliitih motorikih kvaliteta-sposobnosti kao to su brzinska snaga pokreta samalim optereenjem i eksplozivna snaga pokreta sa velikim optereenjem. Ove dvesposobnosti su praktino nezavisne. Startna snaga je sposobnost miicaza brzi razvoj radnognapora u poetku naprezanja. Ubrzavajua snaga je brzi porast radnog napora u uslovima
poetnekontrakcije. Uoavase da u zapadnoj literaturi koja se bavi praktinim problemimadominira istona terminologija.
U literaturi sreemo podelu motorikih sposobnosti na uroene i steene. Uroenemotorike sposobnosti su potencijal svakog oveka iz koga proizilaze egzistencijalne itrenane motorike sposobnosti, menjaju se pod uticajem fizikih aktivnosti i predstavljaju
trenutno stanje. Steenemotorikesposobnosti su one sposobnosti sa kojima ovek trenutnoraspolae, a posledica su fizikihaktivnosti i trenanihpostupaka oveka.
Motorike sposobnosti su struktuirane od sposobnosti: snage,brzine,izdrljivosti,okretnosti, spretnosti i vitosti (pokretljivost+gipkost)(Vinji,D.,Jovanovi,A.,Mileti,K.,2004).
Istraivanja motorikih dimenzija ukazuju na mogunost postojanja bazinihmotorikihsposobnosti na primarnom nivou i specifinihmotorikihsposobnosti. Gredelj,M.i saradnici (1975) na primarnom nivou razlikuju 21 sposobnost: koordinacija ruku,
koordinacija nogu, koordinacija celog tela, brzina izvoenja kompleksnih motorikihzadataka, reorganizacija stereotipa gibanja, agilnost, koordinacija u ritmu, motorikaedukabilnost, fleksibilnost, ravnoteaotvorenih oiju, ravnoteazatvorenih oiju, preciznostciljanjem, preciznost gaanjem, eksplozivna snaga, sila merena dinamometrom, repetitivnasnaga ruku i ramenog pojasa, repetitivna snaga trupa, repetitivna snaga nogu, statika silaruku i ramenog pojasa, statikasila trupa i statikasila nogu.
Metiko,D. i saradnici (1982) definiu10 motorikih sposobnosti i to: koordinacija,realizacija ritmikih struktura, ravnotea, frekvencija pokreta, brzina pokreta, preciznost,fleksibilnost (gipkost), sila, eksplozivna snaga i telesna snaga.
8/10/2019 baterija testova
18/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
18
Bompa,T. (1999) razvija strukturu motorikih sposobnosti iz funkcija sile, snage iizdrljivosti. Na osnovu povezanosti izvodi modalitete sile-snage-brzine (skokovi, bacanja,dizanja, ubrzanja, usporenja), sila-izdrljivost (miina izdrljivost, izdrljivost kratkog,srednjeg i dugog trajanja), brzina-izdrljivost (brzina, brzinska itdrljivost i izdrljivost).
Uoava se tekoaobjanjavanjasloenih struktura motorike na osnovu samo tri motorikasvojstva, tako da isti autor naglaava razvijenu formu motorikih sposobnosti u kojojrazlikuje silu, izdrljivost-aerobnu i anaerobnu, brzinu, koordinaciju i gipkost, ali ne kaonezavisne elemente, ve kao relativno zavisne komponente motorikih sposobnosti. Jaina(sila) rezultiraju u izdrljivost u jaini (sili); izdrljivost i brzina u brzinsku izdrljivost;maksimalna jaina (sila) i maksimalna brzina rezultiraju u snagu, dok snaga, brzina,koordinacija i gipkost rezultiraju u agilnost. Agilnost kao posledica brzine, snage i gipkosti i
naglaenimkoordinaciono sloenimaktivnosti daje mobilnost.
Kompleksnost motorikih sposobnosti uoava se u strukturi u kojoj Starosta (1998)
razlikuje koordinacione sposobnosti (brzina reakcije, ritam, ravnotea, orijentacija u prostoru ikinetika diferencijacija) i druge motorike sposobnosti (skonost, tanost i skladnostkretanja, brzina i oseajvremena).
eljaskov,C. (2004) navodi silu, izdrljivost, brzinu, koordinaciju i gipkost kaostrukturne elemente motorikihsposobnosti.
U strukturi motorikih sposobnosti Farfelj,V.S. (1960) istie brzinu, snagu,izdrljivosti gipkost.
Kod Kurelia,N. (1967) motorike sposobnosti su struktuirane od brzine, snage,izdrljivosti, gipkosti i okretnosti.
Zaciorski,V.M.(1975) kao strukturne elemente motorike sposobnosti navodi snagu,brzinu, izdrljivost, okretnost, gipkost, oseaj ravnotee, vetinu oputanja miia, oseajvremena i prostora.
Opavski,P.(1983) silu, brzinu i izdrljivostnavodi kao strukturne elemente motorikesposobnosti a Platonov,V.N. (1984) dodaje okretnost (koordinaciju) i gipkost.
Treba navesti aktuelizovanu potrebu da seplastinostprihvati kao motorikosvojstvo,
odnosno kao aspekt ispoljavanja koordinacije. Berntaj,E. (1947) je meuprvima predloioovu ideju a Lou,M. (1984) upotrebljava termin plavnost za koji smatra da je posledica
dinamike forme, izraena kontrola, ravnotea i oseaj vremena. Komponente plastikostikoja predstavlja lik i ritam kretanja oveka, koji odraavaduhovni i duevnimir, su tanostkretanja u prostoru, tanost amplitude, visine, naprezanje i snaga kretanja, gracioznostkretanja, skladnost jaine i lepote, kontrasnost, sloboda i mekoa pokreta i kretanja, kao ikontakt sa gledaocima. Oiglednoje da su pojmoviplastinosti plavnost kompleksna svojstva
povezana sa estetikom kretanja, ali koja obuhvataju jainu, snagu, brzinu, gipkost ikoordinaciju, u funkciji izazivanja emotivnih stanja kod izvoaaiposmatraa.
Uoavase da jedan od osnovnih problema u kineziologiji predstavlja definisanje brojai vrste motorikih sposobnosti, odnosno definisanje stabilnih modela. Problem definisanja
8/10/2019 baterija testova
19/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
19
strukture motorikogprostora komplikuje se i injenicom da razliitiistraivai iste latentnedimenzije tumae razliitimpojmovima, pa se struktura nepotrebno komplikuje. Do sada seizdvojilo nekoliko tumaenjastrukture motorikihsposobnosti.
U fiziolokom tumaenju kao temelj ovekove sposobnosti uzeta je sposobnost
miia. Prema sposobnosti miia nastaje prva podela motorikih sposobnosti oveka na:snagu, brzinu i izdrljivost, jer su te sposobnosti kao fizikalne veliine i bile utvrene namiiu. Kasnije, u Sovjetskom Savezu dodaju se gibljivost (fleksibilnost) i spretnost ovimosnovnim motorikim osobinama. Ova koncepcija polazi od pretpostavke da je izlaznemotorike manifestacije mogue utvrditi samo na fiziolokim osnovama perifernogefektorskog (miino-kotanog) sistema.
U fenomenolokom tumaenju za utvrivanje strukture motorikih sposobnostikoriena je eksplorativna metoda faktorske analize. Definisani su faktori akcionog tipa:snaga, brzina, fleksibilnost, koordinacija, ravnotea i preciznost. Akcioni faktori dalje surazlueni u specifine akcione dimenzije, kao npr. snaga-repetitivna i statika; eksplozivnasnaga-relativnog, apsolutnog i brzinskog tipa; preciznost-ciljanjem i gaanjem; ravnotea-otvorenim i zatvorenim oima. proirena su saznanja i na topolokom planu. Izdvojeni sufaktori ueg opsega, kao to su snaga ruku i ramenog pojasa, snaga trupa, snaga nogu ilikoordinacija celog tela, ruku, nogu itd. Posledica ovog tumaenja je izuzetno veliki brojfaktora motorikihsposobnosti sa razliitim, tekoprepoznatljivim identitetom.
Funkcionalni pristup nastoji proniknuti u funkcionalne mehanizme centralnog nervnog
sistema koji upravlja motorikom. Faza funkcionalnog usmerenja zapoeta je kod nasistraivanjima Kurelia.N., Momirovia,M., Stojanovia,M., turma, J.,Radojevia,., iViski - talecove,N., zapoetim 1971. godine, koji su 1975. godine objavili monografijukojom su dokazali hijerarhijsku strukturu prostora motorikih sposobnosti. Naalost, jouvekima mnogo nepoznanica i taj model je predmet pomnog istraivanja. Dosadanja istraivanjahijerarhijskog funkcionalnog modela pokazuju da su hipotetski faktori fenomenolokogmodela u osnovici (u prostoru prvog reda) tog modela, a da su u prostoru drugog reda:
1) mehanizam za strukturiranje kretanja (odgovoran za varijabilitet dimenzija koordinacije);
2) mehanizam za regulaciju tonusa i sinergijsku regulaciju (odgovoran za varijabilitet
fleksibilnosti, delimino i brzine frekvencije jednostavnih pokreta i preciznosti);3) mehanizam za regulaciju intenziteta ekscitacije (odgovoran za varijabilitet dimenzije
eksplozivne snage) i 4) mehanizam za regulaciju trajanja ekscitacije u motorikim zonama
centralnog nervnog sistema (odgovoran za varijabilitet dimenzija repetitivne - dinamike istatike snage). U prostoru treeg reda su tzv. tercijarni faktori, kao dva hijerarhijski najviaregulativna mehanizma, i to: (1) mehanizam za regulaciju kretanja - informacijska
komponenta kretanja (dominira u svim onim aktivnostima u kojima se odvijaju procesi
strukturiranja, kontrole i regulacije) i (2) mehanizam za energetsku regulaciju - energetska
komponenta kretanja (dominira u svim onim aktivnostima koja zahtevaju energetsku
produkciju i potronju). Uprkos pokuajima da se model eksperimentalno potvrdi(Gredelj,M.,Metiko,D., Hoek,A. i Momirovi,K., 1975), sa detaljno kolekcionisanimmernim instrumentima, velikim i reprezentativnim uzorkom ispitanika i vrlo egzaktnim
faktorskim postupcima (po Hoek,A. - Momirovi,K., 1981) on je i dalje ostao u granicamahipoteze. Dobijeni rezultati ne potvruju hipoteze formirane na temelju hijerarhijskog modela
motorikih sposobnosti i, to je jo gore, egzistenciju primarnih faktora izolovanih umnogobrojnim istraivanjima. Na osnovu ovog istraivanja gotovo je nemogue postaviti
8/10/2019 baterija testova
20/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
20
hipotezu o nainu funkcionisanja strukture centralnog nervnog sistema, lociranju"mehanizma" odgovornih za izvoenje motorikih zadataka, kao i svih drugih voljnih pokreta.U osnovi je mogue izvriti podelu dimenzija prvenstveno s obzirom na injenicu da li uregulacionim procesima sudeluje kora mozga ila ne. Najvea slabost funkcionalnog modela jenjegova suvie logina (po A. Hoek-Momirovi,K.) i pojednostavljena struktura. Naime,
toliko se ini jednostavnim i prihvatljivim da praktino ne dozvoljava razmiljanje u makojem drugom pravcu. Posebno zbog toga to su se pojavili dokazi da funkcionalni model imazajednikih karakteristika sa klasinim fenomenolokim i da ga ukljuuje u sebe kao primarninivo hijerarhijske funkcionalne strukture.
Strukturno usmerenje je nova koncepcija o strukturi motorikihsposobnosti kojepredstavlja kompromis izmeutradicionalnog, klasinogi relativno kibernetskog pristupa.Zapoeto je istraivanjem (Metiko,D., Prot, F.,Horvat, V.,Kule,B. i Hofman, E.,1982) ukojem je dokazana egzistencija 11 latentnih dimenzija, i to: (1) koordinacija, (2) ritam, (3)
brzina pokreta, (4) frekvencija pokreta, (5) preciznost, (6) ravnotea, (7) fleksibilnost, (8)dinamometrijska sila, (9) eksplozivna snaga - regulisana sila, (10) snaga i (11) izdrljivost.
2.1.1.5. Bazinemotorikesposobnosti
Pod pojmom bazine motorike sposobnosti podrazumevamo osnovnemotorikesposobnosti oveka, dok pod pojmom specifinemotorikesposobnosti smatramoone sposobnosti koje su steene kao rezultat specifinih treninga u pojedinim sportovima.Opte motorike sposobnosti pojedinca predstavljaju osnovu za sve ostale specifinemotorike sposobnosti koje su, sa tog aspekta, dominante za procenu osposobljenosti
pojedinca.
Bazine motorike sposobnosti poseduje svaki ovek, ali na razliitom nivou.Genetski mogu biti manje ili vieodreene. Neke motorikesposobnosti, kao toje brzina, suvienasledne, te se na njih ne moeizvritiveliki uticaj treningom, dok su druge, kao tojesnaga, manje genetski odreene, pa su podlone znatno veim promenama. Bazinesposobnosti su elementarne, fundamentalne, kao to im ime govori, i zabeleene su ugenetskom kodu svakog oveka. Veliki broj faktora utie na razvoj navedenih sposobnostitokom ivota. Bazine motorike sposobnosti se ispoljavaju i dolaze do izraaja iskljuivo
putem motorikogfunkcionisanja, a od kvaliteta i kvantiteta motorne aktivnosti zavisi i njihovnivo. Bez obzira na dobru genetsku predispoziciju, ni brzina, ni snaga nee se razviti, ilidostii neki zavidni nivo ukoliko jedinka koja nosi genetski potencijal nije podvrgnutakvalitetnom i dovoljno uestalom treningu. Ovo je samo jedan, ali najznaajniji, faktor koji
utie na nivo ispoljavanja bazinih motorikih sposobnosti. Bazine motorike sposobnostiineosnovu za razvijanje specifinihsposobnosti. Od nivoa razvijenosti bazinihmotorikihsposobnosti zavisiebrzina i kvalitet formiranja i razvoja specifinihmotorikihsposobnosti,ali i formiranje motorikihnavika.
Najeeprihvaenapodela (Zaciorski,V.M.,1961, Matveev,A.T., 1964, Kureli,N. isaradnici, 1975, Platonov, V.N.,1984, orevi,A., 1989, Kukolj,M., 1996) bazinihmotorikih sposobnosti je podela koja obuhvata snagu, izdrljivost, brzinu, fleksibilnost,
preciznost i ravnoteu.Svaka od navedenih bazinih motorikih sposobnosti ima nekoliko svojih
manifestacija (prema akcionom i topolokom kriteriju podele), tako da je, u stvari, brojbazinihmotorikihsposobnosti i njihovih dimenzija mnogo veiod nabrojanih.
8/10/2019 baterija testova
21/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
21
U latentnom prostoru motorike kod veine istraivaa definisane su, po akcionomkriterijumu podele sledeebazinemotorikesposobnosti: snaga, izdrljivost,brzina, gipkost,koordinacija, ravnotea, preciznost.
2.1.2 Snaga
Snaga se smatra jednom od osnovnih osobina motorikesposobnosti. Sama injenicada se nijedan pokret ne moe izvesti bez ukljuivanja odreene koliine snage opravdavagledite to se snaga smatra osnovnom osobinom motorike sposobnosti. Osim toga, snagaigra znaajnu ulogu gotovo u svim sportskim disciplinama, a i od znaajnog je uticaja urazvijanju drugihpsihofizikihosobina na primer brzine, okretnosti i izdrljivosti.
Svaki ovek poseduje odreenu veliinu snage, neko veu, neko manju. Za optudelatnost oveka, za svakodnevne pokrete potrebna je opta snaga, dok je za pojedine
profesije potrebna i specifinasnaga. Takoeje i u sportu pored opteneophodna i specifina
snaga (brzinska, eksplozivna ...).
Snaga je motorika sposobnost savladavanja unutranjih i spoljanjih sila miinomsilom oveka.
U fizici snaga je definisana kao svaki uzrok koji je u stanju da izmeni stanja mirovanja
ili ravnomernog kretanja tela.
U fiziologiji se smatra da snaga predstavlja maksimalno naprezanje koje jedan miimoeda razvije kada je iz stanja mirovanja pobuenomaksimalnim podsticajem. Takoese
odreuje i kao mogunostsavladavanja optereenjaputem kontrakcije miia, odnosno kaomogunostvrenjarada putem transformacije energije.
Fizika snaga je nervnomiina sposobnost razvijanja sile za savladavanje otpora ujednojpojedinanojkontrakciji (teorijski) neogranienogtrajanja. (Vinji,D.,2004).
Snaga je komponenta fizike sposobnosti koja se ogleda u savladavanju otpora.(Ivani, S.,1996).
Zaciorski ,V.M.(1975) snagu odreuje kao sposobnost oveka da savlada spoljanjiotpor ili da deluje protiv otpora na raunmiinognaprezanja.
Snaga je sposobnost organizma, a naroito miia da efikasnije odolevaju veimotporima. Ona je zavisna od sposobnosti miia da se kontrahuju i od veliinepovrinemiinogpreseka (Reindell, Roskmann, Gerschler).
Barov,H. (1975) snagu definiekao sposobnost pojedinca da razvija silu miia.
Opavski pod silom podrazumeva: Sposobnost da se miino naprezanje u sastavumotornih jedinica transformie u kinetiki ili potencijalni oblik mehanike energije(Opavski, P.,1975,s.53).
8/10/2019 baterija testova
22/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
22
Kureli,N. i saradnici smatraju da je :Sila sposobnost za razvijanje miine sile usvrhu savladavanja nekog otpora(Kureli,N. i sar.1975,s.10).
Definiuipojam snage neophodno je spomenuti konstataciju Gajieveda je: Snagaoveka sposobnost suprostavljanja otporu, ili savladavanje spoljanjeg otpora, pri emu
miinonaprezanje ima vodeuulogu(Gaji,M.,1985,s.84).
Jari i Kukolj navode da su snaga i sila dve razliite i relativno nezavisne fizikesposobnosti. Po njima sila (jaina) je: Sposobnost miia da razvije veliku silu uizometrijskim uslovima, ili protiv spoljanjegotpora, pri malim brzinama skraenja(Jari,S. iKukolj,M., 1996,s.18).
Isti autori snagu definiukao:Sposobnost miiada deluje relativno velikim silamaprotiv manjeg spoljanjegoptereenja, pri velikim brzinama skraenja(Jari,S. i Kukolj,M.,1996,s.13).
Struktura faktora snage je do sada najvie i najee izuavanopodrujemotorikihsposobnosti. Autori su pored generalnog faktora, ustanovili postojanje akcionih i topolokihfaktora sile i snage. Varou,H.M. i Mec Gi,R., navode: Snaga je sposobnost da se primenisila, ili Snaga moe biti definisana kao kapacitet jedinke, da moe da napregne miinumasu( Varou,H.M. i Mec Gi, R.,1975,s.92).
Miii mogu da ispoljavaju snagu bez promene svoje duine (statiki, izometrijskireim), uz skraenje svoje duine (savlaujui, miometrijski reim) i uz svoje izduivanje(ustupajui, pliometrijski reim). Savlaujui i ustupajui reim ulaze u pojam dinamiki
reim.
Veliina napora koju ispoljava mii zavisi od impulsa koje mii prima odmotoneurona prednjih rogova kimene modine, reaktivnosti samog miia koja zavisi odfiziolokogpreseka, kao i duinemiiau datom momentu.
Gradacija napora miia se vri ukljuivanjem razliitog broja motornih jedinica ipromenom frekvencije primarnih impulsa (od 5-6 /sec do 45-50, uz maksimalni napor).
Sutinabilo koje snage se odreujekao sposobnost za razvijanje sile miiasa ciljem
savladavanja otpora koji moebiti teinavlastitog tela, pojedinih delova tela ili grupe delovatela, teinasprave, tereta ili teinatela druge osobe, gustina fluida itd.
U odnosu na karakteristike otpora koji treba savladati razvijanje (ispoljavanje) snage
se javlja u tri akciona vida: eksplozivna, repetitivna i statikasnaga.
Eksplozivna snaga je sposobnost maksimalnog ubrzanja u razvijanju maksimalne
snage miia. Ona je sposobnost kratkotrajne maksimalne mobilizacije miinih sila radiubrzanja kretanja, pomeranja tela ili delova tela na predmete u okolini. Esplozivna snaga je
sposobnost da se maksimum energije uloi u jedan eksplozivan pokret. Zaciorski,V.M.,smatra da je najbolji pokazatelj eksplozivne snage gradijent snage koji odreujekao odnosmaksimalne snage i vremena za koji je ona postignuta.
8/10/2019 baterija testova
23/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
23
Repetitivna (ponavljajua) snaga je sposobnost razvijanja sile produenog trajanja uuslovima ponavljanja odreenogpokreta, za kojipojedinanonije potrebna velika sila. Ona jesposobnost grupe miia da u zadatom vremenu i zahtevima proizvedu to vei broj
ponavljanja.
Statikasnaga je sposobnost zadravanjaodreenihpoloajauprkos dejstvu spoljnihsila. Ova vrsta razvijanja miinesile ima oblik izometrijskog (statikog) naprezanja pri komene dolazi do rada u mehanikomsmislu. Nema kontrakcije miiaa savlaujese otpor.
Ove vrste akcione snage neki istraivai nazivaju primarni faktori snage. Umehanikomsmislu statikasnaga je najbliapojmu sile, eksplozivna snaga pojmu energije arepetitivna pojmu energije i moi(Mati, R.,1978).
Prema kriterijumu odnosa veliine razvijene sile miia i mase tela razlikuju seapsolutna i relativna snaga.
Apsolutna snaga je maksimalna miinasila koju organizam ovekamoeda razvije upozitivnoj korelaciji sa koliinom miine mase, odnosno sa faktorom cirkularnedimenzionalnosti tela i telesnom masom. Vea je od maksimalne i rezultat je vrednostimaksimalne i rezervne snage oveka, grupe ili jednog miia.
Relativna snaga je koliina sile koju osoba moeda razvije na svaki kilogram svojeteine. Ona je najvea mogua snaga koju ovek moe proizvesti u odnosu na sopstvenuteinu. Odluujuaje u veiniljudskih pokreta, jer dolazi do izraajaupremetanjimacelogtela sa mesta na mesto i izdrajimasa i bez optereenja.
Prema topolokomkriterijumu razlikujemo snagu ruku i ramenog pojasa, snagu trupa isnagu nogu.
U literaturi susreemo optusnagu kao sposobnost savladavanja raznih vrsta otporaangaovanjemsvih najveihmiinih grupa; specijalnu snagu kao sposobnost savladavanjaotpora pri pojedinim sportskim disciplinama, za koje treba ojaatispecifinemiiei miinegrupe; brzinsku snagu kao izrazitu dinamiku snagu za koju je karakteristina eksplozivnakontrakcija miia; snagu u izdrljivosti (izdrljivost u snazi) kao otpornost organizma nazamor u dugotrajnim sportskim aktivnostima i amortizujuu snagu koja se ispoljava u svim
vrstama doskoka i za koju je karakteristinoda se prilikom njenog ispoljavanja miiirasteu.
Miinasnaga zavisi od miinemase. Od etvrtedo tridesete godine ivotamiinamasa se u proseku uvea7 do 9 puta, a snaga pojedinih miinihgrupa 9 do 14 puta. Koddeteta uzrasta 8 godina miina masa ini 1/3 ukupne mase tela, da bi na uzrastu 17 i 18godina udeo miinemase u ukupnoj masi tela iznosio 40%.
Razvoj snage kod deakai devojicase razlikuje. Do 8. godine razvoj snage je jednakkod deakai devojica, da bi posle ovog perioda deacipostajali snaniji. Razvoj snage koddeakaje naroitointezivan pred kraj puberteta, i razlika u razvoju snage u odnosu na pol je
najizraenijau 17. godini. Snaga kod deakase naravnomerno razvija od 10 do 17 godina. Od9. do 11. godine poveanje snage je neznatno. Intezivniji razvoj poinje od 12-13 do 16
8/10/2019 baterija testova
24/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
24
godine.Najveabrzinapoveanjasnage je od 15 do 16 godina. Kod devojica neravnomeranrazvoj snage je u periodu od 9. do 15. godine. Naintezivniji razvoj snage je u periodu od 11 do
13 i od 14 do 15 godina.
Relativna snaga naroitoraste u 9 do 11 i u 13 do 14 godina ivota.Maksimalna snaga najintezivnije raste u 13 do 14 i 16 do 17 godina ivota.Relativna snaga najviitempo razvojabeleiod 6 do 7 i od 13 do 14 godina.
Procena eksplozivne snagerelativne (skok u dalj iz mesta) sa 7god.iznosioko121cm(m)i oko 112cm();sa 8 godina oko126cm(m)i oko116cm();sa 9 godinaoko137cm(m)i oko127cm();sa 10 godina oko 145cm(m)i oko136cm();sa 11 godina oko152cm(m)i oko144cm().
Procena eksplozivne snageapsolutne (bacanje medicinke) sa 7god. iznosi oko255cm(m)i oko 213cm();sa 8 godina oko 270cm(m)i oko 228cm();sa 9 godina oko327cm(m)i oko 280cm();sa 10 godina oko 380cm(m) i oko 330cm();te sa11godina oko425cm(m)i oko 375cm().
Procena eksplozivne snagesprinterske (tranjena30m) sa 7god. je oko 6,8sek.(m) ioko7,1sek(); sa 8 godina oko 6,7sek.(m) i oko 7,0sek.(); sa 9 godina oko 6,4sek.(m)i oko6,7sek.();sa 10 godina oko6,2sek.(m)i oko 6,5sek();te deaci sa 11godina oko 5,9sek., adevojiceoko 6,2sekunde.
Utvrene su znaajne razlike u nivou i razvoju eksplozivne snage uenika niihrazreda osnovne koleprema polu i uzrastu i pozitivan trend razvoja sva tri tipa eksplozivnesnage; najizraenije razlike prema uzrastu su u 9.godini ivota uenika, to bi se moglosmatrati kritinimperiodom razvoja eksplozivne snage dece mlaegkolskogdoba.
Procena statikesnage ruku i ramenog pojasa (izdraj) deacisa 7 godina oko 21sek.,a devojiceoko 16 sek; deacisa 8 godina oko 24sek., a devojiceoko 19 sek; deacisa 9
godina oko 30sek., a devojiceoko 23 sek; deacisa 10 godina oko 35sek., a devojiceoko26 sek; te deacisa 11 godina oko 38sek., a devojiceoko 29 sekundi.
Nedostatak snage je jedna od osnovnih slabih taaka savremenog oveka. Zato jepoklanjanjepanjerazvoju snage od velikog znaajaupsihofizikom razvoju dece.
2.1.3.Izdrljivost
Izdrljivost je osnovni element fizike radne sposobnosti i merilo funkcionalnesposobnosti srano-sudovnog sistema organizma.
Izdrljivost je sposobnost vrenja rada unapred zadatim intezitetom, bez smanjenjaefikasnosti, a osnovna neergonomska karakteristika u ispoljavanju izdrljivostiodnosi se nasuprostavljanje zamoru (Kukolj,M.,2006,s.130).
Izdrljivost je sposobnost organizma za savladavnje zamora u toku dugotrajnihfizikih optereenja. U optem smislu izdrljivost je sposobnost suprostavljanja umoru unekoj delatnosti. Fizika izdrljivost je ukupnost pojava, koje nastaju radi obezbeenjaravnoteebiolokihprocesa kod duihtelesnih optereenja(Vinji,D.,2004,s.111).
Izdrljivostje motorikasposobnost koju karakterieistrajavanje u radu ili odupiranje
zamoru (Rodi,N.,2002).
8/10/2019 baterija testova
25/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
25
Zamor je privremeno smanjenje radne sposobnosti tokom rada. Razlikujemo umni,
senzibilni, emocionalni i fiziki zamor. U svakoj aktivnosti prisutne su sve vrste zamora.Fiziki zamor je izazvan miinim radom. Ispoljava se pojavom tekoa i na krajunemogunou da se rad nastavi. U kretanjima izdrljivosti razlikuju se faze poetnog,
produbljenog (kompezovanog-rad se nastavlja naprezanjem volje) i faza zamora visokogstepena koja dovodi do smanjenja efikasnosti i do prekida rada.
Prema obimu miinihgrupa koje uestvujuu radu razlikuje se lokalni i optizamor.Kod lokalnog zamora nije povean rad srano-sudovnog i disajnog sistema, ve dolazi dozamora nervno-miinog sistema u kojima se neposredno obezbeuje izvoenje pokreta. Ukretanjima gde je angaovano2/3 miiatelapotronjaenergije je velika touslovljava velikoangaovanje sistema energetskog metabolizma, disajnih organa u sadejstvu sa krvotokom.Radna sposobnost je smanjena ukoliko je nedovoljna funkcionalna sposobnost ovih sistema.
Sagledavanje strukture izdrljivostizahteva razumevanje, karakteristika biohemijskih ifiziolokih procesa kojima se obezbeuje brzina mobilizacije (intezitet) i kapacitetdominantnih izvora energije, od kojih zavisi obim i intezitet izvrenograda. Mahlo,P., (1984)razlikuje specifine definicije izdrljivosti prema ueu alaktatnih, laktatnih i aerobnihmehanizama u obezbeivanjuenergije za rad miia(Kukolj,M.,2006,s.130).
Prema uticaju na organizam koji ima razlikuje se optai specijalna izdrljivost. Optaizdrljivost je sposobnost dugotrajnog miinog naprezanja umerenog inteziteta(Kukolj,M.,2006,s.130). Ima univerzalan karakter jer se zasniva na efikasnosti funkcionisanja,
pre svega kardiovaskularnog i disajnog sistema. Ona odreuje preko 85% uspenosti.
Znaajno je istai mogunost prenosa pozitivnog uticaja efikasnosti (transfer izdrljivosti)izmeuaktivnosti srodnih po strukturi kretanja (intezitet, trajanje, reimrada miia, ritam...).
Svaka aktivnost ima svoj tip izdrljivosti. Specijalna izdrljivost je izdrljivost upogledu jedne odreeneaktivnosti izabrane za predmet specijalizacije (Vinji,D.,2004).
Specijalna izdrljivost je sposobnost za vrenje intezivnog miinognaprezanja, kojaje, u zavisnosti od inteziteta i trajanja rada, uslovljena anaerobnim mogunostimaorganizma(Kukolj,M.,2006,s.132).
U zavisnosti od potronje kiseonika pri radu razlikuje se: aerobna i anaerobna
izdrljivost. Kod aerobne(kiseonike) izdrljivosti intezitet naprezanja miia pokriven jekiseonikim potrebama iz udahnutog vazduha, potrebna energija se oslobaa aerobnim-kiseonikim putem. Sistematskim optereenjem tipa izdrljivosti postie se poboljanjesposobnosti organizma za apsorbovanje kiseonika i razmenu energije.
Anaerobna (bezkiseonika) se javlja u radu visokog inteziteta uz deficit u snabdevanjukiseonika. Mii radi u bezkiseonikim uslovima stvarajui kiseoniki dug koji senadoknauje po zavrenom naporu, u fazi odmora. Izvor energije su fosforna jedinjena umiiima.
Direktan pokazatelj opte (aerobne) izdrljivosti je maksimalna potronja kiseonikakoju osoba ostvari radom maksimalno mogueg inteziteta u toku jednog minuta. Vea
8/10/2019 baterija testova
26/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
26
potronjakiseonika ukazuje da je iskorienaveakoliinaenergije iz kojeproistieveirad.Koliinu utroenog kiseonika odreuju minutni volumen srca (ukljuuje udarni volumen ifrekvenciju srca), brzina krvotoka, kapacitetplua, iskorienostkiseonika u eliji. Apsolutni
pokazatelj izdrljivosti moe biti postignut rezultat na odreenoj deonici ili za odreeno
vreme i izvrenrad u jedinici vremena ili u toduemperiodu vremena.U sutini, intezitet rada odreuje nain korienja energije u miiima, a utroenu
energiju je moguepratiti preko utroenogkiseonika u toku rada odreenoginteziteta. Potrebaza kiseonikom je mala kod rada malog inteziteta, dok kod rada velikog inteziteta potreba za
kiseonikom moebiti jednakapotronji, i taj intezitet rada se naziva kritini. Ukoliko potrebeza kiseonikom prevazilaze mogunosti organizma intezitet rada se naziva nadkritinim. Uovoj fazi rada stvara se kiseonikidug koji moedostii14 do 18 litara uz poveanjemlenekiseline i kiselosti krvi. Granine vrednosti kiseonikog duga i kapacitet razgradnjemetabolikihprodukata su ograniavajuifaktori koji mogu dovesti do smanjenja radne moi
i prekida rada.
U odnosu na nain procenjivanja izdrljivosti razlikuje se izdrljivost izmerena ulaboratorijskim uslovima i izdrljivost izmerena u terenskim uslovima. U laboratorijskimuslovima izdrljivost se procenjuje praenjem rada sa zadatim maksimalnim ilisubmaksimalnim intezitetom, dok u terenskim uslovima procena se vrina osnovupreenog
puta za odreenovreme.
U zavisnosti od karaktera rada u kome se ispoljava, deli se na: izdrljivost uaktivnostima snage, izdrljivost u aktivnostima brzinskog karaktera, izdrljivost u
dugotrajnim aktivnostima, izdrljivost u aktivnostima srednje duine trajanja i izdrljivostukratkotrajnim aktivnostima.
Mnogi autori izdrljivost smatraju funkcionalnom, a ne motorikomsposobnou. Sobzirom na visoku korelaciju funkcionalnih sposobnosti i izdrljivosti ovo tumaenje jedelimino ispravno, pa se moe rei da se izdrljivost kao motorika sposobnost razvijauporedo i u zavisnosti od funkcionalnih sposobnosti organizma svakog pojedinca.
Izdrljivost neravnomerno raste sa uzrastom. Izdrljivost u aktivnostimasubmaksimalnog inteziteta na uzrastu 8-10 godina je mala i jednaka kod deaka i devojica.
Na uzrastu 8-11 godina najveu izdrljivost imaju miii opruai kimenog stuba iekstenzori podlaktice. Znatnija porast izdrljivostije od 12-14 godina. Izdrljivostdeaka jeznatno veaod izdrljivostidevojicai najvearazlika je u 15-toj godini. U periodu od 9 do10 godina ivotabolju aerobnuizdrljivostimaju deaci, a anaerobnuizdrljivostdevojice.Generalno, u 14. godini izdrljivost iznosi 70% izdrljivosti odrasle osobe a u 16. godini80%.Za isti rad zamorljivost je 2,5 odnosno 2 puta veanego kod odraslih osoba. Razlozi sunesposobnost srano-sudovnog sistema da odgovori zahtevimaproduenemiineaktivnosti.Uoavaju se dva perioda izrazitog poveanja izdrljivosti. Od 13-14 i 16-17 godina koduenika. Kod uenica intezivan razvoj se deavado 14 godina. Najveiporasti odgovarajuuzrastima od 9 do 10 i od 12 do 13 godina. Optimalni period za razvoj specijalne izdrljivosti
je od 17. do 21. godine.
8/10/2019 baterija testova
27/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
27
Znaaj izdrljivosti za efikasnost rada u nekoj delatnosti moe biti direktan uaktivnostima u kojima rezultat neposredno zavisi od izdrljivostii indirektan u aktivnostima ukojima izdrljivost ima posredan uticaj na efikasnost rada, tako to omoguava primenuodgovarajue taktike. Generalno posmatrano, efikasnost rada zavisi od kvaliteta sistema za
kretanje, ekonominosti tehnike kretanja, psihikihkarakteristika za podnoenjenelagodnih,pa i bolnih stanja.
2.1.4.Brzina
Pod brzinom se najeepodrazumijeva sposobnost ovekada neko kretanje izvrizanajkraevreme ili da jedan pokret izvede toje moguebreu datim uslovima. Svaki pokretse moeizvesti odreenombrzinom, koja moebiti u rasponu od male do maksimalne. Pokretse moeizvesti samo jednim segmentom tela ili celim telom. U sluajupokreta koji se izvodi
segmentom tela moese govoriti o brzinipojedinanogpokreta, dok se u sluajupokreta kojise izvodi celim telom moegovoriti o brzini lokomocije.Brzina je komponenta fizikesposobnosti oveka, koja mu omoguavada jedan prost
pokret, sloeno kretanje ili itavu radnju izvri u najkraem moguem vremenu(Ivani,S.,1996,s.67).
Zaciorski,V.M. (1975) brzinu definie kao fiziko svojstvo, sposobnost oveka daizvede pokrete za najkraevreme u datim uslovima, uz pretpostaku da izvrenjezadatka netraje dugo i da ne dolazi do zamora.
Brzina je motorika sposobnost izvrenja pokreta, ili kretanja, za najkrae moguevreme.
Brzina kao sloeno svojstvo ima razliite oblike ispoljavanja. Zaciorski,V.M.(1975)ukazuje na tri oblika ispoljavanja brzine: latentno vreme motorne reakcije, brzina
pojedinanihpokreta (pri malom spoljanjemotporu) i frekvencija pokreta.
Mnoga istraivanjasu pokazala postojanje i drugih pojavnih oblika ispoljavanja brzinetokom sloenihmotorikihzadataka, i to:-sposobnost maksimalnog ubrzanja pri lokomociji,
-maksimalna brzina lokomocije,
-sposobnost maksimalnog usporenja pri lokomociji,-sposobnost promene brzine promene pravca kretanja,
-sposobnost maksimalno brzog izvoenjakompleksnih kretanja,-sposobnost maksimalne frekvencije pokreta.
Elementarni faktori od kojih zavisi brzina, kao motorikosvojstvo ljudi, u velikoj sumeri nezavisni jedni od drugih. Drugim reima, brza reakcija nije uslov za brzo izvoenje
pojedinanog pokreta, kao to ni brz pojedinaan pokret, kao takav, nije uslov za brzulokomociju, odnosno izvoenje neprekidnog niza pojedinanih pokreta ija je posledicakretanje tela u prostoru.To ukazuje na injenicu da optimalna kombinacija uvebanosti iusklaenosti sva tri osnovna faktora ispoljavanja brzine uslovljava i dobro razvijenu
generalnu motoriku sposobnost (sposobnost brzog ispoljavanja kompleksnih pokreta ilikretnji).
8/10/2019 baterija testova
28/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
28
Funkcionalnu strukturu brzine, po Verhonanski,V., (1986) inekomponente razvojakoje su karakteristine za svaki elementarni pokret a to su: vreme reagovanja, trajanje
pojedinanogpokreta, uestalost(frekvencija) ipoetnabrzina pokreta.
Ivani,S.(1996) razlikuje brzinupojedinanogpokreta, tempo kretanja, brzinu nervno-
miinereakcije, brzinsku snagu i brzinsku izdrljivost.
Prema topolokomkriterijumu razlikuje se brzina ruku i brzina nogu.
U literaturi se estosreupojmovi lokomotorna brzina i brzinska izdrljivost, koji seodnose na ciklinepokrete. Ako postoji brzina u ciklinimpokretina onda znaida postoji i
brzina kod aciklinihpokreta. Znaimoese govoriti o postojanju ciklinei aciklinebrzine.Za brzinu u aciklinim kretanjima upotrebljavaju se termini: osnovna brzina, maksimalna
brzina, brzinska izdrljivost. Za aciklina kretanja koriste se termini brzinska reakcija ibrzinska snaga. Mada termin maksimalna brzina upotrebljava se kod obe vrste kretanja
(cikliai aciklina).
Vinji,D., Jovanovi,A.,Mileti,K., (2004) govore o brzini tranja, brzini izvoenjajednog pojedinanog pokreta, segmentarnoj brzini i brzini promene pravca, odnosno smera(agilnost). Autori smatraju da je brzina pokreta dela tela u jednom pravcu jedan od faktora
brzine zato toje pojedinanabrzina pokreta sadranau svim kretanjima tipa brzine. Postojislinostali i razlika sa eksplozivnom snagom. Eksplozivna snaga se vezuje za brzo izvoenje
pokreta celog tela ili pojedinih delova tela. Znaisavlaujese otpor sopstvenog dela tela ilisprave. Kod brzine pojedinanog pokreta nema otpora. Uzima se samo brzina promene
poloajadela tela iz jedne do druge takeu istoj ravni. Ova vrsta brzine se razlikuje od brzinereakcije na vizuelne i akustikenadraaje.
Segmentarna brzina je sposobnost brzog ponavljanja pokreta rukom ili nogom u istoj
amplitudi. U velikoj meri je povezana sa koordinacijom.
Ne postoji jasan konsenzus oko toga ta se podrazumeva pod agilnou. Prvaznaajno citirana definicija (50-ih godina 20-og veka) definieagilnost kao brzinu promene
pravca kretanja. Ova definicija bila je manje vieaktuelna do sredine 90-ih godina. Razliitiautori drugaije definiu agilnost. Agilnost je sposobnost brze promene pravca i brzinekretanja bez gubitka ravnotee. Dakle, ovako shvaena , agilnost u sebi sadri , ubrzanje,
promenu pravca kretanja, ali i deceleraciju ( relativno ili apsolutno zaustavljanje) sa
nastupajuom akceleracijom.
Brzina promene pravca ili agilnost je sposobnost brzog pomicanja tela po tlu tranjemuz promenu pravca kretanja ili smera kretanja na istom pravcu. Pretravanjeizmeudve linijenapred i nazad. (Vinji,D., Jovanovi,A.,Mileti,K.,2004,s.120).
Poseban problem prilikom definisanja agilnosti predstavlja i postojanje slinihpojmova u praksiquickness ( hitrost). Hitrost je sposobnost koja podrazumeva reaktivnost,akceleraciju i eksplozivnost (Moreno, R., 1995). Ovako definisana predstavlja komponentu
agilnosti, s obzirom da podrazumeva samo ubrzanje a ne i deceleraciju.
8/10/2019 baterija testova
29/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
29
Young,W.B., James,R.i Montgomery,I.(2002) predstavili su definiciju agilnosti po
kojoj znaajno mesto zauzimaju i kognitivni faktori. Agilnost je kompleks kvaliteta kojiomoguava sportisti da reaguje na stimulans,brzo i efikasno, da se pokrene u odreenom
pravcu, da je spreman da promeni pravac i brzo se zaustavi.
Young,W.B.(2006) agilnost odreuje kao sposobnost brzog pokretanja telapromenljive brzine i smera kretanja koja nastaje kao odgovor na spoljanjistimulus.
Dakle, postoje dve osnovne komponente agilnosti : brzina promene pravca kretanja
(ono toje podrazumevala stara definicija) i kognitivni faktori (percepcija).
Postoji dilema da li agilnost posmatrati kao posebnu motoriku sposobnost.
Rezultati istraivanja pokazuju relativno nisku zavisnost od razliitih motorikihkvaliteta. Izmeu sprinterske brzine i agilnosti naena je niska do umerena korelacija
( Young, W.B. ,1996). Izmeusnage nogu i agilnosti utvrena je niska korelacija ( Young,W.B.,1996) a izmeu reaktivne snage i agilnosti umerena do visoka korelacija. Praktinotreba trenirati sve sposobnosti od kojih zavisi agilnost, ali po hijerarhijskom redu. Dakle,
trening reaktivne snage ima prioritet prilikom razvoja agilnosti.
Pokazano je da rezultati u dva razliita testa agilnosti ostvaruju nisku korelaciju iakose radi o testovima gde je broj pretranih metara identian. Zakljuak je da je agilnost veomaspecifina sposobnost , da zavisi znaajno od strukture kretanja. Treba je razvijati u strukturikretanja kakva se sree u takmiarskoj aktivnosti.
Ono toje bitno a to je da ono tose do skora nije spominjalo ni u naunoj literaturi ato je znaaj kognitivnih sposobnosti u ispoljavanju agilnosti predstavlja esto kljuni faktoruspenostina terenu.
Sve komponente brzine mogu se svesti na: brzinu reagovanja, brzinu akcije i brzinu
uestalostipokreta.
Najprihvaenijapodela brzine je na brzinu pojedinanihpokreta i brzinu frekventnihpokreta.
Fizioloku osnovu brzine ine: mehanizmi kontrole i regulacije brzine prenosaimpulsa, mogunost pobuivanja to veeg broja miinih vlakana, posebna mobilnostmiinih nervnih procesa, visok procenat brzih miinih vlakana, visoka sposobnostnapinjanja i oputanja (miia agonista i antagonista), visok sadraj adenozin tri fosfata iodgovarajuarezerva glikogena kao energenta za brzo stvaranje energije.
Brzina je visokim procentom uroena, a period njenog razvoja je relativno kratak.Brzina je genetski limitirana. Ona je takva uslovna sposobnost koja se najtee razvija.
Naroito teko se popravljaju brzina reagovanja i uestalost pokreta koji su ipak manjeodreeninasleem. Senzitivni period za uticanje na brzinu je na uzrastu od 7-8 i 12-13 godina(Harre,R.,1982,s.173). Smatra se da ukoliko se propusti ovaj period, nastalo zaostajanje je
8/10/2019 baterija testova
30/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
30
vrlo tekonadoknaditi kasnije. Mada Kuznecova,V.R., 1977,citirano prema: Rodi,N.,2000.)smatra da je sticanje brzine moguedo 15-16 godina starosti.
U ranom dejemuzrastu nema razlike u brzini kretanja donjih i gornjih ekstremiteta,da bi kasnije brzina donjih ekstremiteta postala vea. Brzina pojedinanog pokreta najvieraste od 10 do 13. godine, brzina tranjaod 10 do 14 godina a maksimalna brzina tranjasedostie od 20 do 22 godine. Brzina provoenja nervnog impulsa dostie vrednost odraslihosoba ve na uzrastu od 6 do 7 godina. Najvei godinji porast frekvencije pokreta je nauzrastu od 4 do 6 i od 7 do 9 godina.Najveepoveanjefrekvencije pokreta je na uzrastu od 9do 11 godina.
Treba imati u vidu da vebanjebrzine ima uticaja na poboljanjedrugih motorikihsposobnosti (transfer). Brzina tranja se moe unaprediti poboljanjem tehnike pokreta,
brzinskim treningom i treningom snage. Snaga ima pozitivno dejstvo na razvoj brzine do
odreene granice. Prekomeran razvoj snage negativno utie na razvoj brzine, odnosno nakoordinaciju pokreta i tehniku njihovog izvoenja i brzinsku izdrljivost. Gipkost takoe
povoljno utiena razvoj brzine, jer prethodno rastegnut miibolje se kontrahuje. U razvojubrzine treba voditi raunao dobroj savladanosti tehnike pokreta, da je organizam odmoran, dasu vebemanjeg inteziteta i ee(metod ponavljanja).
Na izvrenje pokreta utie (kod svakog kretanja) latentno vreme reakcije, kojepredstavlja fiziolokiproces protoka informacija od receptora do centralnog nervnog sistema,a nakon toga od centralnog nervnog sistema do efektora. Smatra se da se na latentno vreme
reakcije ne moeuticati (barem ne dozvoljenim sredstvima).
2.1.5.Pokretljivost
U naem jeziku koristimo vie sinonima za oznaku iste motorike sposobnosti,gipkost, gibljivost, savitljivost, vitost. U engleskom jeziku koristi se termin Flexibiliti,
nemakomBeweglichkeit, ruskompodvinost.
U strunoj literaturi kao sinonimi za gipkost susreuse pored pojmova pokretljivost ifleksibilnost i sintagme zglobna amplituda, obim pokreta, zglobno-miinimodalitet. Pojmovi
pokretljivost i fleksibilnost kao odreene amplitude pokreta mogu biti ostvareni i usituacijama odsustva aktivne uloge miinog sistema, koji mogu nastati usled prekida veze
miia i centralnog nervnog sistema, odnosno mogu nastati u denervisanom miino-zglobnom sistemu, ali pod uticajem spoljanje sile. Dakle, pod pojmom gipkost moe bitishvaenojedino amplituda pokreta u kojoj odreenuulogu (aktivnu ili pasivnu) ima miinisistem.
Postoji potreba razgranienja izmeuestokorienihpojmova gipkost, savitljivost,rastezanje i istezanje. Savitljivost se odnosi na kontinualna, a ne zglobna tela kao to jekotano-zglobni sistem oveka. Pojmovima istezanje i rastezanje opisuju se promene duinemiia, tetiva i zglobnih veza, u okviru sistematskog vebanja usmerenog na produenje
miia, tetiva i zglobnih veza, odnosno poveanje amplitude pokreta u zglobovima, tj.poveanje gipkosti. U praktinom smislu pojmovi rastezanje i istezanje imaju znaenje
8/10/2019 baterija testova
31/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
31
sinonima. Isti efekti se postiu rastezanjem i istezanjem. Razliito je rodno poreklo ovihpojmova. Rastezanje je elastine prirode (elastina deformacija), a istezanje plastine(plastinadeformacija). Posle rastezanja miiprirodno teida se vrati na prvobitnu duinu.Prekomerno rastezanje miia i veza predstavlja neprirodno (nasilno) produenje, odnosno
stanje istegnutosti koje je praenobolom, otokom, oteavanjemfunkcije, nekada crvenilom.Ovo je stanje koje opisujemo kao povredu. Preterana istegnutost je potencijalna opasnost zajo tee povrede (naprsnue i potpuni prekid tkiva). Dakle, rastezanje je u funkciji ciljaneposledice strunog delovanja usmerenog na poveanje amplitude pokreta (gipkosti), aistezanje je neeljeni tok poveanja amplitude pokreta i bolna posledica ije je praenje isaniranje u oblasti rada medicinske prakse.
Gipkost je kompleksno svojstvo i egzistira prevashodno kao posledica duineaktuelnih miia i stepena pokretljivosti pripadajuih zglobova, a ispoljava se amplitudom
pokreta. U ekstremnim oblicima ispoljavanja gipkosti prisutan je mali tonus miia i velika
pokretljivost u zglobovima, dok se gipkost ispoljava u uslovima poveanog tonusa miia ismanjene pokretljivosti u zglobovima. Ekstremno mali tonus miia predstavlja mlitavost,dok ekstremno veliki tonus miiapredstavlja rigidnost.
Fleksibilnost je sposobnost izvoenja pokreta velikih amplituda (Vinji,D.,Jovanovi,A.,Mileti,K.,2004,s.107).Pokretljivost je sposobnost za izvoenje pokreta u
pojedinim zglobovima u znatno veim amlitudama od onih koje se sreu u svakodnevnojivotnoji radnoj motornoj praksi oveka(Mati, M.,1978).
Gipkost je komponenta fizike sposobnosti koja oznaava stepen kretanja u
zglobovima (Vinji, D., Jovanovi,A.,Mileti,K.,2004, s. 108).
U zavisnosti od reimarada deli se na dinamikui statikugipkost, a u zavisnosti odsila koje uestvujuu ostvarenju kretanja razlikuje se aktivna (unutranjimsilama organizma) i
pasivna (spoljanjim silama) gipkost. Topoloki posmatrano razlikuje se gipkost ruku iramenog pojasa, gipkost trupa i gipkost karlinogpojasa i nogu.
Prema Holandu,N. (Holland,N.,1968) fleksibilnost je slobodni opseg pokreta u jednom
ili vie zglobova. Jedna od osnovnih karakteristika fleksibilnosti je njena specifinost. tj.opseg pokreta je razliit za svaki zglob, a fleksibilnost takoe zavisi i od pokreta (statika,dinamika).
Razliite vrste fleksibilnosti proizlaze iz razliitih vrsta aktivnosti. Aktivnosti kojeukljuuju kretanje nazivaju se dinamike a one kod kojih nema kretnji zovu se statikeaktivnosti.
Dinamika fleksibilnost je sposobnost za izvoenje dinamikih pokreta kroz puniopseg pokreta u odreenomzglobu.
Statika-aktivna fleksibilnost je sposobnost postizanja i zadravanja ispruenepozicije u odreenom zglobu (ili vienjih) koristeipri tom samo rad agonista i sinergista,dok je antagonistikagrupa miiaistegnuta.
8/10/2019 baterija testova
32/160
Baterija testova za decu uzrasta od 7 do 11 godina
32
Statika-pasivna fleksibilnost je sposobnost postizanja i zadravanja ispruenepozicije u odreenom zglobu (ili vie njih) koristei teinu tela, vlastite ekstremitete iliodreenu spravu. Dakle, zadravanje ispruene pozicije ne osiguravaju miii kao kodstatikeaktivne fleksibilnosti.
Istraivanja (Iashvill,A.,1982,citirano prema: Rodi,N.,2000.) pokazuju da aktivnafleksibilnost ima veu povezanost sa nivoom sportskog postignua (r=0,81) od pasivnefleksibilnosti (r=0,69). Aktivnu fleksibilnost je tee razviti od pasivne jer je pasivnafleksibilnost preduslov razvoja aktivne fleksibilnosti. Aktivna fleksibilnost zahteva i
odgovarajuusnagu miinihgrupa koje su povezane sa izvoenjemodreenogpokreta, kakobi zadralepostignutu ispruenupoziciju.
Zaciorski,V.M.(1975) aktivnu gipkost odreujekao sposobnost da se postigne velikaamplituda pokreta u nekom zglobu aktivnoumiinihgrupa koje prelaze preko tog zgloba.Pasivnu gipkost definiekao najveuamplitudu koja sepostiedelovanjem spoljanjihsila.
Kukolj,M.(2006,s.158) smatra da je mera gipkosti amplituda pokreta ostvarena u
nekom zglobu. S obziroma na ulogu miia u aktuelnim zglobovima razlikuje aktivnu ipasivnu gipkost. Aktivna gipkost oznaavaamplitudu pokreta realizovanu pod neposrednimuticajem aktuelnih miia(izvrioci, agonisti) u aktuelnim zglobovima, dok pasivna gipkost jeodreenaamplitudom pokreta u zglobu, koja je postignuta pod uticajem spoljanjihsila, daklesila koje su generisane izvan aktuelnog zglobnog sistema.
Sila miiakoji ima aktivnu ulogu u izvoenjupokreta u aktuelnom zglobu moebitimanja od spoljanje sile, pa se miii vie rasteu ali i suprostavljaju pokretu, tako da je
pasivna gipkost manja od aktivne gipkosti. Razlika izmeuamplituda pokreta ostvarenih uaktivnim i pasivnim uslovima naziva se deficit gipkosti (Zaciorski,V.M.,1982,
Godik,M.,1988, Kukolj,M.2006). Nazivi rezerva gipkosti i rezervna gipkost su se ranije
koristili za deficit gipkosti.
Faktori koji utiu na ispoljavanje gipkosti su rastegljivost miia, miotatiki reflekskoji ograniava amplitudu pokreta i koji ne dozvoljava istezanje preko fiziolokogmaksimuma, spoljanjatemperatura i temperatura miia(veaspoljanjatemperatura dovodido veepokretljivosti kao i vebezagrevanja), doba dana (najmanja je u jutarnjim asovima,najvea u periodu od 10-18 asova), uzrast (sa godinama miino i tetivno tkivo imatendenciju smanjenja elastinosti), pol (ene imaju veu gipkost i postiu isti efekat u
poveanjugipkosti sa 10-15% manjim obimom rada), fizikaaktivnost (vebejaine, snage,brzine, izdrljivosti i koordinacije mogu uticati na smanjenje gipkosti, a vebe rastezanja na
njeno poveanje), mehanika konstrukcija zglobova i psihika napetost koja utie napoveanjemiinog tonusa a time na smanjenje gipkosti. Biofidbek, meditacija, analgetici imiinirelaksanti smanjuju miinitonus i na taj nainpovoljno utiuna gipkost.
Gipkost je odreenapokretljivouzglobova i elastinoumiia.Sama konstrukcijazgloba, zglobnih aura, zglobnih povrina kostiju koje se zglobljavaju, limitiraju iliomoguavajupokretljivost svakog ponaosob zgloba. Bez obzira na anatomsku slinost istihzglobova kod ljudi, pokretljivost zgloba je individualna (male razlik