of 22 /22
SPORTSKA AKADEMIJA BEOGRAD Predmet:Osnove stručnog rada trenera BATERIJE TESTOVA ZA MERENJE U FUDBALU SEMINARSKI RAD Profesor: Student:

Baterija Testova Za Merenje u Fudbalu Veljko

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Fudbal, Sport

Text of Baterija Testova Za Merenje u Fudbalu Veljko

SPORTSKA AKADEMIJA BEOGRAD

Predmet:Osnove strunog rada trenera

BATERIJE TESTOVA ZA MERENJE U FUDBALU SEMINARSKI RAD

Profesor: Student:Prof.dr Pavle Rubin Uro Anelkovi 29Beograd, 2015.

SADRAJ

1. UVOD31.1 Pristupna razmatranja32. BATERIJE TESTOVA53. ZAKLJUAK134. LITERATURA14

1. UVOD Fudbal (engl. football, od rei (engl. foot) stopalo, i (engl. ball) lopta) ili nogomet kolektivni je sport koji se igra izmeu dve ekipe, sastavljene od po jedanaest igraa. Fudbal je trenutno najpopularniji sport na svetu. Igra se u preko 200 zemalja. Mogu ga igrati ljudi svih godita i oba pola. esto se o fudbalu govori kao o najvanijoj sporednoj stvari na svetu. Cilj igre je ubaciti loptu u protivniki gol bilo kojim delom tela osim rukom. Jedino golman moe u ogranienom prostoru, takozvanom kaznenom prostoru, igrati rukom. Pobednik utakmice je ekipa koja na kraju utakmice postigne vie golova (pogodaka). Fudbal se igra po propisima koji se nazivaju pravila fudbalske igre. Svi igrai, 22 igraa, ine sve saglasno s pravilima igre da zadre loptu u posedu svoje ekipe i da je sprovedu u protivniki gol. Ekipa koja postigne vie pogodaka na kraju utakmice je pobednik, a ako obe ekipe imaju jednak broj postignutih pogodaka, ili nijedna ekipa ne postigne pogodak, utakmica je nereena.Osnovno je pravilo da nijedan igra osim golmana ne sme namerno da dodirne loptu dlanom ili bilo kojim delom ruke, osim ramenom. Meutim, igrai moraju izvesti aut upravo rukom, bolje reeno sa obe ruke, jer izvoenje auta jednom rukom znai automatsku dodelu lopte protivnikoj ekipi. Iako se igrai najvie koriste nogom, doputeno je igranje bilo kojim delom tela osim ruke. Igrai pokuavaju da se priblie protivnikom golu s loptom na razne naine: individualnom kontrolom poput driblinga, dodavanjem lopte saigrau ili udarcem prema golu to protivniki golman treba da odbrani. Protivnika ekipa nastoji da osvoji loptu presecanjem dodavanja ili uklizavanjem prema protivniku koji ima loptu. Uklizavanje je ogranieno; ako doe do kontakta izmeu igraa koji uklizava i onog koji ima loptu, dosuuje se prekraj, a lopta se daje ekipi iji je igra vodio loptu.Savremena fudbalska igra razvila se u Engleskoj posle stvaranja prvog fudbalskog saveza 1863. godine. Prva pravila datiraju iz iste godine, a sa manjim promenama odrala su se i do danas. Najvie fudbalsko telo je FIFA (Fdration Internationale de Football Association). FIFA organizuje Svetsko prvenstvo u fudbalu, najprestinije sportsko takmienje uopte.

1.1 Pristupna razmatranjaU okviru rada su definisani sledei pojmovi: motorike sposobnosti, snaga, brzina, izdrljivost, ravnotea, preciznost, morfoloke karakteristike. Motorike sposobnosti predstavljaju jednu od osnovnih osobina ovekove linosti. U literaturi moemo videti upotrebu veoma razliitih termina kao to su: fizike sposobnosti, psihofizike sposobnosti. Motorike sposobnosti Kragujevi je definisao: Motorike sposobnosti se odnose na skup priroenih i steenih sposobnosti koje omoguavaju uspeno obavljanje motorikih aktivnosti. Berkovi i Krsmanovi navode kako motorike sposobnosti odreuju jednu stranu ovekovih kretnih mogunosti ili pak dimenzija linosti, koje uestvuju u reavanju motorikih zadataka. Kukolj je zakljuio da su motorike sposobnosti posledica kompleksnih mogunosti oveka za manifestaciju motorikih struktura u odreenim aktivnostima, koje objedinjuju psihike karakteristike, funkcionalne promene i biohemijske procese. [footnoteRef:1] [1: Prilagoeno prema Kukolju, M i sar (1993).]

Snaga je motorika sposobnost koja omoguuje savladavanje spoljanih i unutranjih sila miinom silom oveka. U fizici snaga je definisana kao svaki uzrok koji je u stanju da izmeni stanja mirovanja ili pak ravnomernog kretanja tela oveka. Takoe snaga se odreuje kao sposobnost oveka da savlada spoljanji otpor ili pak da deluje protiv pruanja otpora na raun miinog naprezanja. Snaga je sposobnost miia da efikasnije odolevaju nekim veim otporima. I ona je zavisna od sposobnosti miia da se kontrahuju i od veliine povrine miinog preseke.[footnoteRef:2] [2: Kukolj, M i sar (1993): Poreenje dve baterije testova JZFKMS i EUROFIT, za procenu fizikih sposobnosti uenika. Fizika kultura , str. 129. ]

Izdrljivost predstavlja osnovni element fizike radne sposobnosti i predstavlja merilo funkcionalne sposobnosti srano sudovnog sistema orgnaizma oveka. Izdrljivost predstavlja sposobnost izvrenja rada prema ve unapred zadatim intezitetom, bez smanjenja efikasnosti, a osnovna neergonomska karakteristika u ispoljavanju izdrljivosti se odnosi na suprostavljanju zamoru.[footnoteRef:3] Izdrljivost je motorika sposobnost koju karakterie istrajavanje u radu ili pak odupiranje zamoru. [footnoteRef:4] [3: Kukolj, M i sar (1993): Poreenje dve baterije testova JZFKMS i EUROFIT, za procenu fizikih sposobnosti uenika. Fizika kultura , str. 130] [4: Prilagoeno prema: Rodi, N (1997): Problem utvrivanja strukture motorikih sposobnosti. Norma, Beograd. ]

Brzina je komponenta fizike sposobnosti oveka koja mu omoguava da jedan najprostiji pokret, sloeno kretanje ii pak itavu radnju izvri u to kraem vremenskom roku.[footnoteRef:5] [5: Ivani, S (1996): Metodologija praenja fizikog razvoja i fizikih sposobnosti dece i omladine. Gradski sektretarijat za sport i omladinu, Beograd, str. 67]

Pokretljivost takoe je komponenta fizike sposobnosti koja oznaava stepen kretannja u zglobovima.[footnoteRef:6] Prema Holandu fleksibilnost je slobodni opseg pokreta u jednom ili pak vie zglobova. A jedna od osnovnih karakteristika fleksibilnosti jeste njena specifinost, odnosno ospeg pokreta je razliit za svaki zglob, a fleksibilnost zavisi i od samog pokreta. [footnoteRef:7] [6: Vinji, D, Jovanovi, A, Mileti, K (2004): Teorija i metodika fizikog vaspitanja. Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd, str. 108] [7: Ibidem, (2004), str. 110. ]

Ravnotea predstavlja sposobnost ouvanja stabilnog poloaja tela kod veoma razliitih pokreta.[footnoteRef:8] Ravnotea je sposobnost zadravanja tela u mehanikom poloaju, teitem iznad podnone povrine, pri emu profil poloaja tela moe biti veoma razliit.[footnoteRef:9] [8: Ibidem, (2004), str. 120. ] [9: Mati, M (1978): as telesnog vebanja. NIP PARTIZAN, Beograd, str. 65]

Preciznost predstavlja motoriku sposobnost tano usmerenih i doziranih kretanja i pokreta. Takoe preciznost se definie kao sposobnost da se aktivnostima gaanja ili pak ciljanjima pogodi odreni statini ili pokretan cilj koji se nalazi na odreenoj udaljenosti (npr. igra dad a gol).[footnoteRef:10] [10: Ibidem, (1978), str. 66. ]

Morfoloke karakteristike predstavljaju primarnu informaciju o psihosomatskom statusu oveka koje odreuje sistem osnovnih antropometrijskih latentnih dimenzija, bez obzira na to da li su razvijene pod uticajem spoljne sredine odnosno treninga ili ne. Morfoloke karakteristike strukture psihomotornog statusa oveka su sistem osnovnih antropometrijskih (latentnih dimenzija bez obzira na to da li su te dimenzije razvijene pod posebnim uticajima spoljne sredine (npr. odreenim treniranjem) ili ne.[footnoteRef:11] Predmet seminarskog rada je obrada baterija testova za merenje u fudbalu. Cilj rada je prikaz baterije testova kroz primere. Dakle u seminarskom radu je pokuano da se izgradi baterija testova za fudbalere starosti 15 godina koja moe da prui objektivne i pouzdane pokazatelje motorike sposobnosti, i zato je za potrebe rada odabrana baterija testova i izvrena analiza na uzroku od 10 igraa, rezultati su prikazani detaljno u radu. [11: Kureli, N i sar (1975): Struktura i razvoj morfolokih i motorikih dimenzija omladine. Fakultet za fiziko faspitanje (Institut za nauna istraivanja), Beograd, str. 8]

2. BATERIJE TESTOVATestiranje potie od latinskog naziva testor/testari a kada ih prevedemo imaju znaenje, dokazati ili posvedoiti. Testiranje predstavlja istraivaku tehnika kojom se dolazi do veoma pouzdanih kineziolokih informacija a instrument tehnike testiranja je test. Naime test predstavlja niz logino povezanih testova koji se odnosi na potpuno istu oblast i oni sainjavaju bateriju testova, tj. vie meusobno povezanih testova istog prostora testiranja[footnoteRef:12] i tako ine bateriju testova. Najee korieni funkcionalni testovi koji se upotrebljavaju u podruju sporta su motoriki testovi. Motoriki testovi procenjuju veoma razliite psiho fizioloke sposobnosti organizma koje su rezultat bio fiziolokog kapaciteta, psiholokih faktora i odreenim usvojenih motorikih znanja. [12: Morfo motor psiho. ]

Motoriki testovi predstavljaju pouzdane instrumente za merenje. Meutim osnovni problem ovih testova je injenica da objektivno izmeren rezultat (recimo vreme tranja na 60 metara) po pravilu integrie vie razliitih faktora. Meutim ukoliko se eli analizirati pojedinani faktori koji su kod nekog sportiste natproseni, onda se moraju koristiti baterije motorikih testova. Prednost motorikih testova se ogleda u njihovom brzom i relativnom jeftinom izvoenju, te su zato i pogodni za masovnu implementaciju pri emu njihova velika varijabilnost ne predstavlja smetnji. [footnoteRef:13] [13: Prilagoeno prema: Rodi, N (1997): Problem utvrivanja strukture motorikih sposobnosti. Norma, Beograd. ]

Baterija testova koja e omoguiti uvid u stanje specifine funkcionalne efikasnosti, po pravilu mora da obuhvati procenu sledeih sposobnosti: koordinacije, ravnotea, fleksibilnost, snaga, eksplozivne snage, brzine, i aerobne izdrljivosti.

Slika 1: Prikaz motorikih testova u kompleksnoj evaluaciji funkcionalnih sposobnosti[footnoteRef:14] [14: Fratri, F (2013): Motoriki testovi u dijagnostici. Zagreb, str. 4]

Sprint 30 metara sa prolaznim vremenom na 5 i 10 m je test za procenu akceleracije i maksimalne brzine.[footnoteRef:15] Prilikom merenja neophodna je upotreba foto elija (koja imaju tanost merenje od 1/100 sekunde, u svakom drugom sluaju se javljaju veoma visoke greke). Igra koji se testira iz poloaja visokog starta nakon vizuelnog signala ima zadatak da maksimalno pretri oznaenu udaljenost (videti sliku 2). Ovaj test se zavrava nakon dva ispravno izvedena sprinta, a odmor izmeu je 120 sekundi. [footnoteRef:16] [15: Ibidem, (2013), str. 9] [16: Ibidem, (2013), str. 9]

Slika 2: Izvoenje testa Spring 30 metara[footnoteRef:17] [17: Ibidem, (2013), str. 9]

Test CIK CAK tranje sa loptom i bez lopte se koristi za procenu agilnosti i vetine voenja lopte. Meutim prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto elija. Naime igra koji obavlja test iz poloaja visokog starta, nakon vizuelnog signala ima zadatak da maksimalno pretri postavljenu stazu koja je dugaka 20 metara.[footnoteRef:18] [18: Fratri, F (2013): Motoriki testovi u dijagnostici. Zagreb, str. 12]

Sada igra zauzima isti poloaj kao i u prethodnom navedenom sluaju, ali samo to sada igra ima loptu pored noge koja je blie startnoj liniji. On ponavlja prethodni zadatak sada samo uz pomo lopte, test se takoe ponavlja dva puta, sa odmorom od 1,5 minuta izmeu ponavljanja. [footnoteRef:19] [19: Ibidem, (2013), str. 12]

Slika 3: Izvoenje testa[footnoteRef:20] [20: Ibidem, (2013), str. 12]

Test za deake koji treniraju fudbal za uzrast od 15 godina, izabrana je baterija sa 5 testova. Start 5 metara start i startno ubzanje, Sprint 30 metara - mogunost ubrzanja, Kretanje sed za 10 sekundi brzinska snaga trupa, Troskok iz mesta eksplozivna snaga nogu, i Sedei pretklon fleksibilnost.

Testiranja su sprovedena u okviru kole fudbala na svojim terenima, i to prema sledeem rasporedu: 01.06. 05.08.Izmeu dva testiranja treba da proe minimum est nedelja. Uzorak ispitanika ini 10 deaka fudbalske kole fudbala. Uzrast deaka je od 15 godina. Deaci su odabrani prema kriterijumu prisutnosti na treninzima izmeu dva sprovedena testiranja.Naime selektivni su samo oni deaci koji su prisustvovali najmanje 95% svih odranih treninga. U daljem izlaganju je prikazan sadraj pojedinih treninga koji su odrani u pripremnom periodu. 1 trening: Datum treninga04.06

Poetak 10,00h

Mesto odravanjaTeren/napolje

Vremenski period trajanja treningaPredvieno je da traje 80 minuta

Cilj treninga Aerobni kapacitet obim 4500 m

Za uvodni deo treninga je predvieno 25 minuta, u okviru ovog dela predvieno je: 200 metara laganim ritmom, vebe oblikovanja u mestu, 300 metara laganim ritmom i istezanje. Za glavni deo treninga je predvieno 50 minuta: 1000+750+500+500+750+1000, 1:1 pauza. U zavrnom delu treninga je predvieno istezanje i to 5 minuta. Trening 2 Datum treninga05.06

Poetak 10,00h

Mesto odravanjaTeren/napolje

Vremenski period trajanja treningaPredvieno je da traje 90 minuta

Cilj treninga Aerobni kapacitet obim 5000 m

U uvodnom delu: tranje 300 metara laganim ritmom, igra u krugu 5 na 2 (dva puta po sedanm minuta), ravnotea na jednoj nozi i istezanje. Glavni deo (55 minuta): 1000+800+600+1000+800+800, pauza izmeu deonica je 1:1. I za zavrni deo koji traje 10 minuta je predvieno istezanje i vebe rastresanja.

Trening 3Datum treninga06.06

Poetak 10,00h

Mesto odravanjaNa vetakoj travi

Vremenski period trajanja treningaPredvieno je da traje 75 minuta

Cilj treninga snaga

Uvodni deo treninga: tranje 300 metara laganim ritmom, istezanje, 300 metara umerenim ritmom i na kraju opet istezanje.Glavni deo treninga (45 minuta): 11 stanica, parovi se nalaze na svakoj, 25 sekundi rad 35 sekundi pauza, zatim tri serije, pa pauza izmeu serija po 4 minuta, i na kraju glavnog dela: vebe: trbunjaci, skokovi, izdraji u partner, provlaenja, i na kraju 10 minuta istezanje. Trening 4 Datum treninga10.06

Poetak 09,00h

Mesto odravanjaTeren

Vremenski period trajanja treningaPredvieno je da traje 80 minuta

Cilj treninga Izdrljivost 640 m

Uvodni deo treninga traje 45 minuta i predviene su sledee vebe: Istezanje, ongliranje u kretanju, Prijemi iz ongliranja primena raznih varijanta, Istezanje, Dogrevanje. Glavni deo treninga (25 minuta): 8 x 80 m, Vreme rada na 80metara: 25 sekundi 27 sekundi, Pauza 90 sekundi izmeu ponavljanja, Intezutet submaksimalan (puls 186-192), Puls se spuva na 125 130 u trenutku kada igrai pauziraju.

Slika 2: Prikaz glavnog dela treninga[footnoteRef:21] [21: Aleksi, V, Jankovi, A (2006): Fudbal. Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd ]

U zavrnom delu treninga je predvieno lagano tranje 300 m oko terena sa poskocima i rastresanjem miia, i istezanje na samom kraju. Trening 5Datum treninga11.07

Poetak 09,00h

Mesto odravanjaVetaka trava

Vremenski period trajanja treningaPredvieno je da traje 75 minuta

Cilj treninga Aerobni kapacitet 2400 - snaga

Uvodni deo treninga: 1200 m lagani ritam, istezanje, 1200 m opet lagani ritam i istezanje. Glavni deo treninga. 11 stanica a parovi se nalaze na svakoj, 15 sekundi rada 30 sekundi pauza, 2 serije, pauza 3 minuta izmeu serija, to se tie veba predvieni su skokovi, trbunjaci, provlaenja, intezitet rada kod ovog treninga je malo bri. Na kraju treninga se radi istezanje. Rezultati sprovedenih testiranja[footnoteRef:22] [22: Sopstveno istraivanje autora. ]

Analiza promene starta i startnog ubrzanja Petkovi Milan test 1: 1,10, test 2: 1,7, promena: -0,6 Lazarevi Milan test 1: 0,97, test 2: 1,15, promena: -0,18 Nikoli Milo test 1: 1,16. test 2: 1,15, promena: 0,01 Aleksandar Pakai test 1: 1,13, test 2: 1,03, promena: 0,1 Borisavljevi Nikola test 1: 1,21, test 2: 1,23, promena: -0,02 Milainovi Darko test 1: 1,18, test 2: 1,18, promena: 0,0 Vukadinovi Stefan test 1: 2,14, test 2: 1,17, promena: 0,97 Karovi Vladeta test 1: 1,15, test 2: 1,15, promena: 0,0 Aleksi Vladan test 1: 1,13, test 2: 1,09, promena: 0,04 Mitrainovi Branislav test 1: 0,80, test 2: 1,5, promena: -0,7Startno ubzanje (maksimalna brzina tranja), pre svega zavisi od frekvencije i duine koraka kao i brzinske snage koja se ispoljava pri otiskivanju od podloge. Na osnovnu prikazanih podataka moemo zakljuiti kako su promene starta i startnog ubrzanja u rezultatima testiranja veoma male promene. Analiza promene agilnosti Petkovi Milan test 1: 20,01, test 19,14, promena: 0,87 Lazarevi Milan test 1: 19,35, test 2:17,25, promena: 2,1 Nikoli Milo test 1: 16,87. test 2: 16,45, promena: 0,42 Aleksandar Pakai test 1: 16,98, test 2: 16,72, promena: 0,26 Borisavljevi Nikola test 1: 15,14, test 2: 19,10, promena: -3,96 Milainovi Darko test 1: 11,8, test 2: 17,18, promena: -5,38 Vukadinovi Stefan test 1: 16,91, test 2: 16,83, promena: 0,08 Karovi Vladeta test 1: 14,15, test 2: 14,14, promena:0,01 Aleksi Vladan test 1: 17,84, test 2: 17,72, promena: 0,12 Mitrainovi Branislav test 1: 16,78, test 2: 16,84, promena: -0,06Iz priloenih rezultata moemo da zakljuiti da se rezultati u drugom u odnosu na prvo testiranje razlikuju i sada imamo bolji proseni rezultat to nam govori da su sportisti koji su testirani postigli znaajan napredak u ispoljavanju agilnosti. Promena brzinske snage trupa Ovaj test su izvodili samo ispitanici koji su navrili 15 godina. Od njih 5, dvoje su zabeleili vei broj trbunjaka na 10 sekundi na drugom testiranju. Dok su dvojica imali isti broj ponavljanja, a jedan je zabeleio neto slabiji rezultat u odnosu na prvi test. Petkovi Milan test 1: 12, test 2: 14, promena: -2 Nikoli Milo test 1: 10. test 2: 10, promena: 0,0 Aleksandar Pakai test 1: 1,12, test 2: 12, promena: 0,0 Borisavljevi Nikola test 1: 14, test 2: 13, promena: 1 Milainovi Darko test 1: 12, test 2: 11, promena: 1Promena eksplozivne snage nogu je testirana testom: troskok iz mesta. Naime ovo je i jedini test u kojem je u proseku i zabeleen slabiji rezultat na drugom testiranju. Ali ovaj rezultat se moe objasniti lokom tehnikom izvoenja postavljenog zadatka, zato to se veina deaka po prvi put susrela sa izvoenjem troskoka iz mesta. Petkovi Milan test 1: 6,6, test 7,08, promena: 0,48 Lazarevi Milan test 1: 7,57, test 2: 7,58, promena: 0,01 Nikoli Milo test 1: 6,94. test 2: 6,64, promena: -0,3 Aleksandar Pakai test 1: 6,64, test 2: 6,67, promena: 0,03 Borisavljevi Nikola test 1: 6,09, test 2: 6,25, promena: 0,16 Milainovi Darko test 1: 6,89, test 2: 7,07, promena: 0,18 Vukadinovi Stefan test 1: 6,26, test 2: 6,00 promena: 0,26 Karovi Vladeta test 1: 6,89, test 2: 6,02 promena: 0,69 Aleksi Vladan test 1: 5,36, test 2: 5,61, promena: 0,25 Mitrainovi Branislav test 1: 6,33, test 2: 6,67, promena: 0,34Fleksibilnost kod nje beleimo neto bolji rezultat na drugom testu. Petkovi Milan test 1: 23, test 2: 23, promena: 0 Lazarevi Milan test 1:25, test 2: 25, promena: 0 Nikoli Milo test 1:28. test 2: 28, promena: 0 Aleksandar Pakai test 1: 24, test 2: 25, promena: 1 Borisavljevi Nikola test 1: 23, test 2: 23, promena: 0 Milainovi Darko test 1: 18, test 2: 16, promena: -2 Vukadinovi Stefan test 1: 22, test 2: 28, promena: 6 Karovi Vladeta test 1: 21, test 2: 21, promena: 0 Aleksi Vladan test 1: 17, test 2: 16, promena: -1 Mitrainovi Branislav test 1: 27, test 2: 29, promena: 2

3. ZAKLJUAK Fudbal spada u sportove kompleksne motorike aktivnosti koja ima promenljiv karakter sa aerobnim i anarobnim obezbeenjem energije. Motorike sposobnosti se najee definiu kao indikatori nivoa razvijenosti osnonvih kretnih dimenzija oveka (sportista) koje uslovljavaju veoma uspenu realizaciju kretanja, bez razlike da li su to sposobnosti koje su steene treningom ili pak bez treninga. Osnovni cilj pripreme fudbalera jeste dovoenje istog i njegove ekipe u jednu formu u kojoj e moi da iskau svoje talente i ujedno dobrim rezultatima da potvrde na takmiarkom planu. Tokom utakmice fudbaleri podnose razna optereenja koja se mere i koja predstavljaju orjentaciju prilikom programiranja i planiranja programa optereenja fudbalera na treningu. U seminarskom radu su prikazane baterije testova na odabranom uzorku od 10 fudbalera starosti 15 godina. Baterija testova predstavlja povezanu grupu testova koja je namenjena istovremenom ispitivanju izvesne sloene pojave koja ima vie dimenzija i aspekata. Ova baterija testova omoguava longitudalno praenje fizikog razvoja i razvoja motorikih sposobnosti dece. Dobijeni podaci pruaju dragocene informacije o promenama u fizikom razvoju i nivou motorikih sposobnosti dece tokom vremena. Test ne moe biti validan ukoliko nije pouzdan. Rezultati ponovljenog testiranja iste dece treba da budu visoko uporedivi i ne bi treba da na njih utiu sluajni faktori, kao to su doba dana, motivacija, dosada ili umor. Cilj ovih testova se ogleda kroz pomo u ostvarivanju adekvatnog napretka, te pravilnog razvoja i ouvanja zdtavlja fudbalera. U radu su prikazane motorike baterije testova. Motorike baterije su: start i startno ubrzanje, mogunost ubrzanja, agilnost, izdrljivost u brzini, aciklina anaerobna izdrljvost, aciklina aerobna izdrljivost, izdrljivost u brzini, izdrljivost u brzinskoj snazi trupa, eksplozivna snaga nogu i fleksibilnost. Takoe, prikazani su rezultati testiranja prvog i drugog kao i promene fudbalera ponaosob. Na osnovu svega to je u radu izneto moe se slobodno rei kako su motorike sposobnosti veoma vane za fudbalere i da je potrebno iste trenirati i odravati uvek.

4. LITERATURA 1. Aleksi, V, Jankovi, A (2006): Fudbal. Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd. 2. Fratri, F (2013): Motoriki testovi u dijagnostici. Zagreb. 3. Ivani, S (1996): Metodologija praenja fizikog razvoja i fizikih sposobnosti dece i omladine. Gradski sektretarijat za sport i omladinu, Beograd. 4. Kukolj, M i sar (1993): Poreenje dve baterije testova JZFKMS i EUROFIT, za procenu fizikih sposobnosti uenika. Fizika kultura. 5. Kureli, N i sar (1975): Struktura i razvoj morfolokih i motorikih dimenzija omladine. Fakultet za fiziko faspitanje (Institut za nauna istraivanja), Beograd. 6. Mati, M (1978): as telesnog vebanja. NIP PARTIZAN, Beograd. 7. Rodi, N (1997): Problem utvrivanja strukture motorikih sposobnosti. Norma, Beograd. 8. Vinji, D, Jovanovi, A, Mileti, K (2004): Teorija i metodika fizikog vaspitanja. Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd.

2