Baterija Testova Za Merenje u Fudbalu Veljko

SPORTSKA AKADEMIJA BEOGRAD

Predmet:Osnove stručnog rada trenera

BATERIJE TESTOVA ZA MERENJE U

FUDBALU

SEMINARSKI RAD

Profesor: Student:

Prof.dr Pavle Rubin Uroš Anđelković 29

Beograd, 2015.

SADRŽAJ

1. UVOD....................................................................................................................................3

1.1 Pristupna razmatranja.......................................................................................................3

2. BATERIJE TESTOVA........................................................................................................5

3. ZAKLJUČAK.....................................................................................................................13

4. LITERATURA...................................................................................................................14

2

1. UVOD

Fudbal (engl. football, od reči (engl. foot) — stopalo, i (engl. ball) — lopta) ili nogomet

kolektivni je sport koji se igra između dve ekipe, sastavljene od po jedanaest igrača. Fudbal je

trenutno najpopularniji sport na svetu. Igra se u preko 200 zemalja. Mogu ga igrati ljudi svih

godišta i oba pola. Često se o fudbalu govori kao o „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“.

Cilj igre je ubaciti loptu u protivnički gol bilo kojim delom tela osim rukom. Jedino

golman može u ograničenom prostoru, takozvanom kaznenom prostoru, igrati rukom.

Pobednik utakmice je ekipa koja na kraju utakmice postigne više golova (pogodaka). Fudbal

se igra po propisima koji se nazivaju pravila fudbalske igre. Svi igrači, 22 igrača, čine sve

saglasno s pravilima igre da zadrže loptu u posedu svoje ekipe i da je sprovedu u protivnički

gol. Ekipa koja postigne više pogodaka na kraju utakmice je pobednik, a ako obe ekipe imaju

jednak broj postignutih pogodaka, ili nijedna ekipa ne postigne pogodak, utakmica je

nerešena.

Osnovno je pravilo da nijedan igrač osim golmana ne sme namerno da dodirne loptu

dlanom ili bilo kojim delom ruke, osim ramenom. Međutim, igrači moraju izvesti aut upravo

rukom, bolje rečeno sa obe ruke, jer izvođenje auta jednom rukom znači automatsku dodelu

lopte protivničkoj ekipi. Iako se igrači najviše koriste nogom, dopušteno je igranje bilo kojim

delom tela osim ruke. Igrači pokušavaju da se približe protivničkom golu s loptom na razne

načine: individualnom kontrolom poput driblinga, dodavanjem lopte saigraču ili udarcem

prema golu što protivnički golman treba da odbrani. Protivnička ekipa nastoji da osvoji loptu

presecanjem dodavanja ili uklizavanjem prema protivniku koji ima loptu. Uklizavanje je

ograničeno; ako dođe do kontakta između igrača koji uklizava i onog koji ima loptu,

dosuđuje se prekršaj, a lopta se daje ekipi čiji je igrač vodio loptu.

Savremena fudbalska igra razvila se u Engleskoj posle stvaranja prvog fudbalskog

saveza 1863. godine. Prva pravila datiraju iz iste godine, a sa manjim promenama održala su

se i do danas. Najviše fudbalsko telo je FIFA (Fédération Internationale de Football

Association). FIFA organizuje Svetsko prvenstvo u fudbalu, najprestižnije sportsko

takmičenje uopšte.

1.1 Pristupna razmatranja

3

U okviru rada su definisani sledeći pojmovi: motoričke sposobnosti, snaga, brzina,

izdržljivost, ravnoteža, preciznost, morfološke karakteristike.

Motoričke sposobnosti predstavljaju jednu od osnovnih osobina čovekove ličnosti. U

literaturi možemo videti upotrebu veoma različitih termina kao što su: fizičke sposobnosti,

psihofizičke sposobnosti…. Motoričke sposobnosti Kragujević je definisao: Motoričke

sposobnosti se odnose na skup prirođenih i stečenih sposobnosti koje omogućavaju uspešno

obavljanje motoričkih aktivnosti. Berković i Krsmanović navode kako motoričke

sposobnosti određuju jednu stranu čovekovih kretnih mogućnosti ili pak dimenzija ličnosti,

koje učestvuju u rešavanju motoričkih zadataka. Kukolj je zaključio da su motoričke

sposobnosti posledica kompleksnih mogućnosti čoveka za manifestaciju motoričkih struktura

u određenim aktivnostima, koje objedinjuju psihičke karakteristike, funkcionalne promene i

biohemijske procese. 1

Snaga je motorička sposobnost koja omogućuje savladavanje spoljašnih i unutrašnjih

sila mišićnom silom čoveka. U fizici snaga je definisana kao svaki uzrok koji je u stanju da

izmeni stanja mirovanja ili pak ravnomernog kretanja tela čoveka. Takođe snaga se određuje

kao sposobnost čoveka da savlada spoljašnji otpor ili pak da deluje protiv pružanja otpora na

račun mišićnog naprezanja. Snaga je sposobnost mišića da efikasnije odolevaju nekim većim

otporima. I ona je zavisna od sposobnosti mišića da se kontrahuju i od veličine površine

mišićnog preseke.2

Izdržljivost predstavlja osnovni element fizičke radne sposobnosti i predstavlja merilo

funkcionalne sposobnosti srčano sudovnog sistema orgnaizma čoveka. Izdržljivost

predstavlja sposobnost izvršenja rada prema već unapred zadatim intezitetom, bez smanjenja

efikasnosti, a osnovna neergonomska karakteristika u ispoljavanju izdržljivosti se odnosi na

suprostavljanju zamoru.3 Izdržljivost je motorička sposobnost koju karakteriše istrajavanje u

radu ili pak odupiranje zamoru. 4

1 Prilagođeno prema Kukolju, M i sar (1993).2 Kukolj, M i sar (1993): PoreĎenje dve baterije testova – JZFKMS i EUROFIT, za procenu fizičkih sposobnosti učenika. Fizička kultura , str. 129. 3 Kukolj, M i sar (1993): PoreĎenje dve baterije testova – JZFKMS i EUROFIT, za procenu fizičkih sposobnosti učenika. Fizička kultura , str. 1304 Prilagođeno prema: Rodić, N (1997): Problem utvrĎivanja strukture motoričkih sposobnosti. Norma, Beograd.

4

Brzina je komponenta fizičke sposobnosti čoveka koja mu omogućava da jedan

najprostiji pokret, složeno kretanje ii pak čitavu radnju izvrši u što kraćem vremenskom

roku.5

Pokretljivost takođe je komponenta fizičke sposobnosti koja označava stepen kretannja

u zglobovima.6 Prema Holandu fleksibilnost je slobodni opseg pokreta u jednom ili pak više

zglobova. A jedna od osnovnih karakteristika fleksibilnosti jeste njena specifičnost, odnosno

ospeg pokreta je različit za svaki zglob, a fleksibilnost zavisi i od samog pokreta. 7

Ravnoteža predstavlja sposobnost očuvanja stabilnog položaja tela kod veoma različitih

pokreta.8 Ravnoteža je sposobnost zadržavanja tela u mehaničkom položaju, težištem iznad

podnožne površine, pri čemu profil položaja tela može biti veoma različit.9

Preciznost predstavlja motoričku sposobnost tačno usmerenih i doziranih kretanja i

pokreta. Takođe preciznost se definiše kao sposobnost da se aktivnostima gađanja ili pak

ciljanjima pogodi određni statični ili pokretan cilj koji se nalazi na određenoj udaljenosti (npr.

igrač dad a gol).10

Morfološke karakteristike predstavljaju primarnu informaciju o psihosomatskom

statusu ĉoveka koje određuje sistem osnovnih antropometrijskih latentnih dimenzija, bez

obzira na to da li su razvijene pod uticajem spoljne sredine odnosno treninga ili ne.

„Morfološke karakteristike strukture psihomotornog statusa ĉoveka su sistem osnovnih

antropometrijskih (latentnih dimenzija bez obzira na to da li su te dimenzije razvijene pod

posebnim uticajima spoljne sredine (npr. određenim treniranjem) ili ne.11 Predmet

seminarskog rada je obrada baterija testova za merenje u fudbalu. Cilj rada je prikaz baterije

testova kroz primere. Dakle u seminarskom radu je pokušano da se izgradi baterija testova za

fudbalere starosti 15 godina koja može da pruži objektivne i pouzdane pokazatelje motoričke

sposobnosti, i zato je za potrebe rada odabrana baterija testova i izvršena analiza na uzroku

od 10 igrača, rezultati su prikazani detaljno u radu.

5 Ivanić, S (1996): Metodologija – praćenja fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti dece i omladine. Gradski sektretarijat za sport i omladinu, Beograd, str. 676 Višnjić, D, Jovanović, A, Miletić, K (2004): Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd, str. 1087 Ibidem, (2004), str. 110. 8 Ibidem, (2004), str. 120. 9 Matić, M (1978): Čas telesnog vežbanja. NIP “PARTIZAN”, Beograd, str. 6510 Ibidem, (1978), str. 66. 11 Kurelić, N i sar (1975): Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Fakultet za fizičko faspitanje (Institut za naučna istraživanja), Beograd, str. 8

5

2. BATERIJE TESTOVA

Testiranje potiče od latinskog naziva testor/testari a kada ih prevedemo imaju

značenje, dokazati ili posvedočiti. Testiranje predstavlja istraživačku tehnika kojom se dolazi

do veoma pouzdanih kinezioloških informacija a instrument tehnike testiranja je test. Naime

test predstavlja niz logično povezanih testova koji se odnosi na potpuno istu oblast i oni

sačinjavaju bateriju testova, tj. više međusobno povezanih testova istog prostora testiranja12 i

tako čine bateriju testova. Najčešće korišćeni funkcionalni testovi koji se upotrebljavaju u

području sporta su motorički testovi. Motorički testovi procenjuju veoma različite psiho

fiziološke sposobnosti organizma koje su rezultat bio fiziološkog kapaciteta, psiholoških

faktora i određenim usvojenih motoričkih znanja.

Motorički testovi predstavljaju pouzdane instrumente za merenje. Međutim osnovni

problem ovih testova je činjenica da objektivno izmeren rezultat (recimo vreme trčanja na 60

metara) po pravilu integriše više različitih faktora. Međutim ukoliko se želi analizirati

pojedinačni faktori koji su kod nekog sportiste natprosečni, onda se moraju koristiti baterije

motoričkih testova. Prednost motoričkih testova se ogleda u njihovom brzom i relativnom

jeftinom izvođenju, te su zato i pogodni za masovnu implementaciju pri čemu njihova velika

varijabilnost ne predstavlja smetnji. 13

Baterija testova koja će omogućiti uvid u stanje specifične funkcionalne efikasnosti, po

pravilu mora da obuhvati procenu sledećih sposobnosti:

koordinacije,

ravnoteža,

fleksibilnost,

snaga,

eksplozivne snage,

brzine, i

aerobne izdržljivosti.

12 Morfo – motor – psiho. 13 Prilagođeno prema: Rodić, N (1997): Problem utvrĎivanja strukture motoričkih sposobnosti. Norma, Beograd.

6

Slika 1: Prikaz motoričkih testova u kompleksnoj evaluaciji funkcionalnih sposobnosti14

Sprint 30 metara sa prolaznim vremenom na 5 i 10 m je test za procenu akceleracije i

maksimalne brzine.15 Prilikom merenja neophodna je upotreba foto ćelija (koja imaju tačnost

merenje od 1/100 sekunde, u svakom drugom slučaju se javljaju veoma visoke greške). Igrač

koji se testira iz položaja visokog starta nakon vizuelnog signala ima zadatak da maksimalno

pretrči označenu udaljenost (videti sliku 2). Ovaj test se završava nakon dva ispravno

izvedena sprinta, a odmor između je 120 sekundi. 16

14 Fratrić, F (2013): Motorički testovi u dijagnostici. Zagreb, str. 415 Ibidem, (2013), str. 916 Ibidem, (2013), str. 9

7

Slika 2: Izvođenje testa Spring 30 metara17

Test CIK CAK trčanje sa loptom i bez lopte se koristi za procenu agilnosti i veštine

vođenja lopte. Međutim prilikom merenja vremena neophodna je upotreba foto ćelija. Naime

igrač koji obavlja test iz položaja visokog starta, nakon vizuelnog signala ima zadatak da

maksimalno pretrči postavljenu stazu koja je dugačka 20 metara.18

Sada igrač zauzima isti položaj kao i u prethodnom navedenom slučaju, ali samo što

sada igrač ima loptu pored noge koja je bliže startnoj liniji. On ponavlja prethodni zadatak

sada samo uz pomoć lopte, test se takođe ponavlja dva puta, sa odmorom od 1,5 minuta

između ponavljanja. 19

Slika 3: Izvođenje testa20

Test za dečake koji treniraju fudbal za uzrast od 15 godina, izabrana je baterija sa 5 testova.

Start 5 metara – start i startno ubzanje,

Sprint 30 metara - mogućnost ubrzanja,

Kretanje sed za 10 sekundi – brzinska snaga trupa,

Troskok iz mesta – eksplozivna snaga nogu, i

Sedeći pretklon – fleksibilnost.

17 Ibidem, (2013), str. 918 Fratrić, F (2013): Motorički testovi u dijagnostici. Zagreb, str. 1219 Ibidem, (2013), str. 1220 Ibidem, (2013), str. 12

8

Testiranja su sprovedena u okviru škole fudbala na svojim terenima, i to prema

sledećem rasporedu:

01.06.

05.08.

Između dva testiranja treba da prođe minimum šest nedelja. Uzorak ispitanika čini 10

dečaka fudbalske škole fudbala. Uzrast dečaka je od 15 godina. Dečaci su odabrani prema

kriterijumu prisutnosti na treninzima između dva sprovedena testiranja.

Naime selektivni su samo oni dečaci koji su prisustvovali najmanje 95% svih održanih

treninga. U daljem izlaganju je prikazan sadržaj pojedinih treninga koji su održani u

pripremnom periodu.

1 trening:

Datum treninga 04.06

Početak 10,00h

Mesto održavanja Teren/napolje

Vremenski period trajanja treninga Predviđeno je da traje 80 minuta

Cilj treninga Aerobni kapacitet obim 4500 m

Za uvodni deo treninga je predviđeno 25 minuta, u okviru ovog dela predviđeno je: 200

metara laganim ritmom, vežbe oblikovanja u mestu, 300 metara laganim ritmom i istezanje.

Za glavni deo treninga je predviđeno 50 minuta: 1000+750+500+500+750+1000, 1:1 pauza.

U završnom delu treninga je predviđeno istezanje i to 5 minuta.

Trening 2


Početak 10,00h

Mesto održavanja Teren/napolje


Cilj treninga Aerobni kapacitet obim 5000 m

U uvodnom delu: trčanje 300 metara laganim ritmom, igra u krugu 5 na 2 (dva puta po

sedanm minuta), ravnoteža na jednoj nozi i istezanje. Glavni deo (55 minuta):

1000+800+600+1000+800+800, pauza između deonica je 1:1. I za završni deo koji traje 10

minuta je predviđeno istezanje i vežbe rastresanja.

9

Trening 3


Početak 10,00h

Mesto održavanja Na veštačkoj travi


Cilj treninga snaga

Uvodni deo treninga: trčanje 300 metara laganim ritmom, istezanje, 300 metara

umerenim ritmom i na kraju opet istezanje.

Glavni deo treninga (45 minuta): 11 stanica, parovi se nalaze na svakoj, 25 sekundi rad

35 sekundi pauza, zatim tri serije, pa pauza između serija po 4 minuta, i na kraju glavnog

dela: vežbe: trbušnjaci, skokovi, izdržaji u partner, provlačenja, i na kraju 10 minuta

istezanje.

Trening 4

Datum treninga 10.06Početak 09,00h

Mesto održavanja TerenVremenski period trajanja treninga Predviđeno je da traje 80 minuta

Cilj treninga Izdržljivost 640 m

Uvodni deo treninga traje 45 minuta i predviđene su sledeće vežbe:

Istezanje,

Žongliranje u kretanju,

Prijemi iz žongliranja primena raznih varijanta,

Istezanje,

Dogrevanje.

Glavni deo treninga (25 minuta):

8 x 80 m,

Vreme rada na 80metara: 25 sekundi – 27 sekundi,

Pauza 90 sekundi između ponavljanja,

Intezutet submaksimalan (puls 186-192),

Puls se spušva na 125 – 130 u trenutku kada igrači pauziraju.

10

Slika 2: Prikaz glavnog dela treninga21

U završnom delu treninga je predviđeno lagano trčanje 300 m oko terena sa poskocima

i rastresanjem mišića, i istezanje na samom kraju.

Trening 5

Datum treninga 11.07Početak 09,00h

Mesto održavanja Veštačka travaVremenski period trajanja treninga Predviđeno je da traje 75 minuta

Cilj treninga Aerobni kapacitet 2400 - snaga

Uvodni deo treninga: 1200 m lagani ritam, istezanje, 1200 m opet lagani ritam i

istezanje. Glavni deo treninga. 11 stanica a parovi se nalaze na svakoj, 15 sekundi rada 30

sekundi pauza, 2 serije, pauza 3 minuta između serija, što se tiče vežba predviđeni su

skokovi, trbušnjaci, provlačenja, intezitet rada kod ovog treninga je malo brži. Na kraju

treninga se radi istezanje.

Rezultati sprovedenih testiranja22

Analiza promene starta i startnog ubrzanja

Petković Milan test 1: 1,10, test 2: 1,7, promena: -0,6

Lazarević Milan test 1: 0,97, test 2: 1,15, promena: -0,18

Nikolić Miloš test 1: 1,16. test 2: 1,15, promena: 0,01

Aleksandar Pakai test 1: 1,13, test 2: 1,03, promena: 0,1

Borisavljević Nikola test 1: 1,21, test 2: 1,23, promena: -0,02

21 Aleksić, V, Janković, A (2006): Fudbal. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd 22 Sopstveno istraživanje autora.

11

Milašinović Darko test 1: 1,18, test 2: 1,18, promena: 0,0

Vukadinović Stefan test 1: 2,14, test 2: 1,17, promena: 0,97

Karović Vladeta test 1: 1,15, test 2: 1,15, promena: 0,0

Aleksić Vladan test 1: 1,13, test 2: 1,09, promena: 0,04

Mitrašinović Branislav test 1: 0,80, test 2: 1,5, promena: -0,7

Startno ubzanje (maksimalna brzina trčanja), pre svega zavisi od frekvencije i dužine

koraka kao i brzinske snage koja se ispoljava pri otiskivanju od podloge. Na osnovnu

prikazanih podataka možemo zaključiti kako su promene starta i startnog ubrzanja u

rezultatima testiranja veoma male promene.

Analiza promene agilnosti

Petković Milan test 1: 20,01, test 19,14, promena: 0,87

Lazarević Milan test 1: 19,35, test 2:17,25, promena: 2,1

Nikolić Miloš test 1: 16,87. test 2: 16,45, promena: 0,42


Borisavljević Nikola test 1: 15,14, test 2: 19,10, promena: -3,96

Milašinović Darko test 1: 11,8, test 2: 17,18, promena: -5,38

Vukadinović Stefan test 1: 16,91, test 2: 16,83, promena: 0,08

Karović Vladeta test 1: 14,15, test 2: 14,14, promena:0,01


Mitrašinović Branislav test 1: 16,78, test 2: 16,84, promena: -0,06

Iz priloženih rezultata možemo da zaključiti da se rezultati u drugom u odnosu na prvo

testiranje razlikuju i sada imamo bolji prosečni rezultat što nam govori da su sportisti koji su

testirani postigli značajan napredak u ispoljavanju agilnosti.

Promena brzinske snage trupa

Ovaj test su izvodili samo ispitanici koji su navršili 15 godina. Od njih 5, dvoje su

zabeležili veći broj trbušnjaka na 10 sekundi na drugom testiranju. Dok su dvojica imali isti

broj ponavljanja, a jedan je zabeležio nešto slabiji rezultat u odnosu na prvi test.

Petković Milan test 1: 12, test 2: 14, promena: -2

Nikolić Miloš test 1: 10. test 2: 10, promena: 0,0

Aleksandar Pakai test 1: 1,12, test 2: 12, promena: 0,0

Borisavljević Nikola test 1: 14, test 2: 13, promena: 1

Milašinović Darko test 1: 12, test 2: 11, promena: 1

12

Promena eksplozivne snage nogu je testirana testom: troskok iz mesta. Naime ovo je i

jedini test u kojem je u proseku i zabeležen slabiji rezultat na drugom testiranju. Ali ovaj

rezultat se može objasniti loškom tehnikom izvođenja postavljenog zadatka, zato što se

većina dečaka po prvi put susrela sa izvođenjem troskoka iz mesta.

Petković Milan test 1: 6,6, test 7,08, promena: 0,48

Lazarević Milan test 1: 7,57, test 2: 7,58, promena: 0,01

Nikolić Miloš test 1: 6,94. test 2: 6,64, promena: -0,3


Borisavljević Nikola test 1: 6,09, test 2: 6,25, promena: 0,16

Milašinović Darko test 1: 6,89, test 2: 7,07, promena: 0,18

Vukadinović Stefan test 1: 6,26, test 2: 6,00 promena: 0,26

Karović Vladeta test 1: 6,89, test 2: 6,02 promena: 0,69


Mitrašinović Branislav test 1: 6,33, test 2: 6,67, promena: 0,34

Fleksibilnost kod nje beležimo nešto bolji rezultat na drugom testu.

Petković Milan test 1: 23, test 2: 23, promena: 0

Lazarević Milan test 1:25, test 2: 25, promena: 0

Nikolić Miloš test 1:28. test 2: 28, promena: 0

Aleksandar Pakai test 1: 24, test 2: 25, promena: 1

Borisavljević Nikola test 1: 23, test 2: 23, promena: 0

Milašinović Darko test 1: 18, test 2: 16, promena: -2

Vukadinović Stefan test 1: 22, test 2: 28, promena: 6

Karović Vladeta test 1: 21, test 2: 21, promena: 0

Aleksić Vladan test 1: 17, test 2: 16, promena: -1

Mitrašinović Branislav test 1: 27, test 2: 29, promena: 2

13

3. ZAKLJUČAK

Fudbal spada u sportove kompleksne motoričke aktivnosti koja ima promenljiv karakter

sa aerobnim i anarobnim obezbeđenjem energije. Motoričke sposobnosti se najčešće definišu

kao indikatori nivoa razvijenosti osnonvih kretnih dimenzija čoveka (sportista) koje

uslovljavaju veoma uspešnu realizaciju kretanja, bez razlike da li su to sposobnosti koje su

stečene treningom ili pak bez treninga.

Osnovni cilj pripreme fudbalera jeste dovođenje istog i njegove ekipe u jednu formu u

kojoj će moći da iskažu svoje talente i ujedno dobrim rezultatima da potvrde na takmičarkom

planu. Tokom utakmice fudbaleri podnose razna opterećenja koja se mere i koja

predstavljaju orjentaciju prilikom programiranja i planiranja programa opterećenja fudbalera

na treningu. U seminarskom radu su prikazane baterije testova na odabranom uzorku od 10

fudbalera starosti 15 godina. Baterija testova predstavlja povezanu grupu testova koja je

namenjena istovremenom ispitivanju izvesne složene pojave koja ima više dimenzija i

aspekata.

Ova baterija testova omogućava longitudalno praćenje fizičkog razvoja i razvoja

motoričkih sposobnosti dece. Dobijeni podaci pružaju dragocene informacije o promenama u

fizičkom razvoju i nivou motoričkih sposobnosti dece tokom vremena. Test ne može biti

validan ukoliko nije pouzdan. Rezultati ponovljenog testiranja iste dece treba da budu visoko

uporedivi i ne bi treba da na njih utiču slučajni faktori, kao što su doba dana, motivacija,

dosada ili umor.

Cilj ovih testova se ogleda kroz pomoć u ostvarivanju adekvatnog napretka, te

pravilnog razvoja i očuvanja zdtavlja fudbalera. U radu su prikazane motoričke baterije

testova. Motoričke baterije su: start i startno ubrzanje, mogućnost ubrzanja, agilnost,

izdržljivost u brzini, aciklična anaerobna izdržljvost, aciklična aerobna izdržljivost,

izdržljivost u brzini, izdržljivost u brzinskoj snazi trupa, eksplozivna snaga nogu i

fleksibilnost. Takođe, prikazani su rezultati testiranja prvog i drugog kao i promene fudbalera

ponaosob. Na osnovu svega što je u radu izneto može se slobodno reći kako su motoričke

sposobnosti veoma važne za fudbalere i da je potrebno iste trenirati i održavati uvek.

14

4. LITERATURA

1. Aleksić, V, Janković, A (2006): Fudbal. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd.

2. Fratrić, F (2013): Motorički testovi u dijagnostici. Zagreb.

3. Ivanić, S (1996): Metodologija – praćenja fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti dece i

omladine. Gradski sektretarijat za sport i omladinu, Beograd.

4. Kukolj, M i sar (1993): Poređenje dve baterije testova – JZFKMS i EUROFIT, za

procenu fizičkih sposobnosti učenika. Fizička kultura.

5. Kurelić, N i sar (1975): Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine.

Fakultet za fizičko faspitanje (Institut za naučna istraživanja), Beograd.

6. Matić, M (1978): Čas telesnog vežbanja. NIP “PARTIZAN”, Beograd.

7. Rodić, N (1997): Problem utvrđivanja strukture motoričkih sposobnosti. Norma,

Beograd.

8. Višnjić, D, Jovanović, A, Miletić, K (2004): Teorija i metodika fizičkog vaspitanja.

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd.

15

Documents

Baterija Testova Za Merenje u Fudbalu Veljko