Anica Savic Rebac_ Anticka Demokratija i Socijalni Problemi

8/2/2019 Anica Savic Rebac_ Anticka Demokratija i Socijalni Problemi

1/12

Mi, ciji je zadatak ispitivanje ideolcgija na materijalu koji nam pruzaproslost, imamo, sasvirn razumijivo, gledanje na svet koje se ponekada cinisuprotno normalnome, onom koje je upravljeno pretezno na sadasnjost ibuducnosrCesto, i nehotice, mi projiciramo u proslost one beskrajne perspek-tive koje pripadaju buducnosti, trazimo u njoj puteve koji su bili upravljeninajvisem cilju, mogucnosti savrsenoga koje su ostale neostvarene. Videci kakonam svaki dan donosi na razne nacine nova saznanja 0 proslosti, mi smo uiskusenju da je smatramo neiscrpnom kao sto je buducnost; a sa gledista ispiti-vaca ona to ieste, jer je nikad necemo potpuno upoznati. Vise svih, takvo pro-jiciranje beskrajnih perspektiva ornogucuje nam pros lost starohelenska, zaistaneiscrpni izvor ideologija ibogato popriste ispunjenja. Pa ako ponekada i.do-punjujemo modernim elementima njene koncepcije i u zamisli dovrsavarnonjene strasne pokusaje ostvarenja, mi tu cinimo nesto potpuno suprotno zabludiSelejevog Satane, duha nazadnjastva, koji u svojoj okamenjenosti vidi samoproslost u onom sto dolazi - jer mi trazimo elemente buducnosti iU onom sto jebilo.

Tih klica ianticipacija buducnostibilo je u staroj Heladi vise nego iu je-dnom periodu proslosti. Nasuprot nekim naucnicima imnogim umetnicimakojima se ona prikazivaia kao jedan svet savrseno zasvoden iu sebi zaobijen,kao nesto slicno kosmosu Aristotelovu, bez neposredne veze sa ranijim ipozni-jim vremenima, ispitivaci kojima je zbiIja stalo do toga da rasvetle razvojcovecanstva injegovih ideologija vide u njoj vise svega najznacajniju vezuizmedu proslosti i sadasnjosti, zifu koja "spaja vrernena", iednu ad najotsu-dnijih prekretnica u istoriji covecanstva ..Zbog toga, sve sto joj je prethodilo, isve sto je doslo iza nje, gravitira u izvesnom smislu k njoj, isadrzajno, zbogvrtoglavog uspona ideoIogija na njenom tlu, a zatim istoriskom problematikom:stari orijent tesko resivim pitanjem koliko je ona od njega primila, svi pohelen-ski vekovi otvorenim ali jos nedovoljno rascitanim dokumentima 0 njenomneprekidnom i nepromerivom uticaju. Svi ispitivaci proslosti, biloda su se ba-vili njome ili starim orijentom ili evropskim srednjim inovim vekom, morali suimati prema njoj svoj odredeni idejni imoralni odnos. Taj odnos je bio u znakustrasne opredeljenosti, i kad je bio negativan, kao kod nekih orijentalista-semi-tologa, ili kod nekih prirodnjaka kao sto je bio B. Ostvald, neprijatelj, br. 1klasicnih studija, koji je pre pedesetak godina poveo protiv njih svoju cuvenukampanju; ali taj odnos je morae postojati jer je bio kicma istoriskog ispitiva-nja. Pa idanas, odnos ispitivaca prema staroj Heladi nije postao manje blizak nimanje znacajan, ma koliko da je promenjena perspektiva naseg gledanja.Ogromna je ta promena perspektive prema svakoj proslosti, pa i starohelenskoj,

117 _ProFeminabroj 25/26, prolece!leto 2001.


2/12

kod nas koji smo doziveli ostvarenje socijalistickog drustva bar u jednom delucovecanstva, onu prekretnicu u istoriji koja je novinom iznacajem dalekonatkrilila ne same politicka ostvarenja stare Helade nego premasila irevolucijukoju su izveli njeni mislioci, Ali ta promena perspektive nije ucinila Heladu ne-znatnijom zizorn u proslosti niti umanjila nase interesovanje za sve one zrakekoji se iz nje prostiru kroz vekove. Danas je ona sarno potpunije no ikad obuh-vacena novim metodom istoriskog ispitivanja; ona se sada jos plasticnije izdva-ja iz proslosti nego ranije jer nam je razvijena ibogata sadasnjost omogucilamnogo tacniji istoriski pogled i sud. Iveliki umovi-ranijih razdoblja cesto su jeposmatrali sa dobra postavljenog urnetnickog ifilozofskog gledista, a ponekadaisa dosta dobrim razumevanjem njenih ekonomskih isocijalnih baza, koje su zanas toliko manje- vidljive nego vrhunci njenih nadgradnja; neprekidni napor ipolet divljenja koji su joj bili posveceni od bezbrojnih generacija morali suuroditi plodom. Ali kao celina, sa svim cime je uslovljena i svim sto uslovljava,prikazuje se Helada tek ispitivacima danasnjeepohe, epohe koja ju je prevazislau sasvim drugom srnislu nego ranije, ne u pojedinostima nego u celini, sirokimosnovima organizaeije narodnog zivota i naucnorn doslednoscu svojih mislila-ca. Nasuprot istoriskom raeionalizmu kome se ceo razvoj drustva prikazivaodvodimenzionalno, a lik Helade gubio svoje osobene jedinstvene erte u jedno-licnim linijama povrsinske sherne; i nasuprot romanticnom istorizmu koji jezbog neiserpnog bogatstva osobenih crta gubio iz vida njihovu uslovljenostopstim tokom drustvenog razvoja injihov stvami odnos prema ranijim i pozni-jim epohama - stoji danasnje gledanje na Heladu, g1edanje epohe koja joj je idalja ibliza nego ijedna ranija: dalja kao kulminaeiona etapa neminovnograzvoja ekonomskih ipolitickih snaga, bliza po strasnoj usretsredenosti na cilj,i po nepostednoj borbi za nj. Jer uprkos dubokoj razlici kako u momentuistoriskog razvoja injegovim uslovima tako i u samom postavljanju socijalnogproblema injegovom konkretnom resenju, mnogi elementi one epohe koja jeprva od svih bila dernokratska, bar u principu iteznji, oziveli su danas. Da jejavni, driavni zivot celina koja se podjednako tice svakog njegovog clana; da jeked clanova u isti mah izelja ineizbezna duznost ziveti za celinu koja uslovlja-va i jemci srecu pojedinaca; da narod treba da bude jedini nosilac politickevlasti; da je sva ideoloska delatnost obuhvacena politickom, i da vice versa,prodire u politicku; da je ideoloska delatnost, naroeito umetnicka izraz narodnihmasa koju one istvaraju i apsorbuju: ti elementi ziveli su iu he1enskim gradovi-ma-drzavarna u doba cvetanja, i oni ih povezuju s nasim danasnjim teznjama iostvarenjima. A u ovu vezu ulazi jos i pomenuto novo razumevanje proslosti,koje nama olaksava prilazenje svim ranijim epohama. Jer vee u svome prvomvelikom otvaracu Marksu, nasa epoha je izradila metod koji je ispitivanjeproslosti ne samo oslobodio od nenaucnih elemenata nego je prevazisao svemogucnosti ranijih metoda. Burzoaski naucnici postavljali su ponekad kao kra-jni metcdoloski cilj sintezu metoda prirodnih tzv. duhovnih nauka, ne videci ili

- ~~:Fetnlna_ brc] 25/26, pro'lece/leto 2001 .


3/12

svesno previdajuci da je sinteza vee stvorena ida se sjajno primenjuje u delimakoja razvoj drustva i ideologija ispituju dijalekticki, A nama helenistimanarocito je zadovoljstvo da naglasimo da je Marks kao naucnik ifilozof po saood ispitivanja anticke Helade, i da ju je idalje stalno imao pred ocima ipriizradivanju metoda ipri njegovoj primeni na ispitivanje proslosti,

Sasvim je prirodno sto je za istoriski materijalizam i dijalekticki metodHelada veci problem no sto je bila ranije, jer tek za njega je vidljiva u svojojslozenosti, Neverovatno znacajna i sjajna politicka i ideoloska nadgradnja nabazi primitivnih ekonomskih isocijalnih odnosa, ropstva i robovlasnistva, trazisvakako utoliko intenzivnije udubljivanje iozbiljnije resavanje ukoliko jenaucnik svesniji znacaja te baze. Izuzetnu obdarenost starih Helena niko nespori; poznate su na pro reci Engelsove iz Antidiringa da im je ta univerzalnaobdarenost idelatnost osigurala u istoriji razvoja covecanstva takvo mesto nakakvo ne moze pretendovati nijedan drugi narod. Ta obdarenost je ipak sarnojedna komponenta, ali vanredno vazna, iona je ucinila plodnim cndan spletodnosa u helenskim gradovima, iizazvala onaj na izgled paradoksalni rezultatda je.nastanak prve politicke demokratije u istoriji bio uslovljen ropstvom, da jeprocvatjilozojije ponikao iz intezivnosti klasnih borbi. Ta obdarenost helenskognaroda i njegovo osobeno reagovanje izazvalo je nuznu vezu medu polovimadijalekticke skale. Ropstva je bilo ina orijentu, ikasnije u Italiji. Narocito uEgejskom Basenu one je, kao sto znamo, bilo prastaro; tu su svakako Fenicanibili prvi trgovci robljem, i, kao robovlasnici, prvi gradani polis a, grada-drzave.Fenicanske poleis medutim, stvorile su doduse dragocena oruda ekonomskogzivota iumnog rada ali ni demokratiju ni filozofiju; a ni Rim, ipored izvesnihdemokratskih elemenata svog ustava i politickih i socijalnih potresa u 2 i1 vekupre n. e., nije savladao aristokratsku plutokratiju, nego je s njorne uplovio ucarstvo. 1z pomenutih uslova nastala je samo jedna demokratija isarno jednafilozofija.

Helenska polis, toliko znacajnija od fenicanske isi1'okom nacionalnombazorn svog postojanja isjajem svojih nadgradnja, nema premca po svojojvaznosti za istorisko ispitivanje, Jedino u njoj mozemo da posmatramo kako jeropstvo, koje se bilo nametnulo kao uslov ekonomskoj i socijalnoj strukturihelenskog drustva, postalo iuslov njegove intezivne politicke aktivnosti. Bas uprvoj eposi revolucije, iu sledecoj, eposi najviseg politickog ikultumognapona, u 6 i 5 veku, vidimo kako je helenska demokratija, u prvom redu aten-ska, ujedno najznacajnija inajpoznatija, nastajala u vrlo slozenoj sredini kaodijalekticko prernoscenje isavladivanje dveju vekovnih inajvecih suprotnostitiranije bogatasa i bespravnosti robova, Slozenost socijalne situacije, zbog trifronta klasne borbe, bogatasa, slohodne sirotinje i robova, postojala je iu svimznacajnim drzavama starog orijenta; jedino je mozda u Heladi, zbog siromastvazemljista, bila najosetnija ekonomska beda, inarocito tezak polozaj slobodnogbezemljasa, Hesiodovog S~ aotKOc;-a koga ipesnik Nekije u Odiseju srnatra

119_ProFemlnabroj 25/26, ".olete/leto 2001. _


4/12

najbednijim stvorom. Ali u ostalim zemljama imali su sporadicni ustanci -pretezno robova u Fenikiji, pretezno slobodnih u Palestini, zajednicki, kako secini, u Egiptu- daleko neodredeniji karakter imanje znacajan rezultat nego prvarevolucija slobodne sirotinje u Heladi. Jedino su u Heladi anticki klasni sukobipostali znacajni za buduce drustvo, i nacinom borbe ipostignutim rezultatima, Itu je, i rnozda vise nego drugde, ekonomska beda blisko povezivala slobodninarod sa robovirna, iprelaz medu njima bio je vrlo mali, zbog teskih zivotnihuslova isvagda i za svakog pojedinca otvorenih mogucnosti da padne u ropstvo- dok je, dakako, iza svakog roba bila otvorena rnogucnost da postane slobo-dan, i cak punopravan gradanin. Ali u toj bliskosti bili su i vazni elementirazlaza jer su mase robova umanjivale mogucnost zarade slobodnoj sirotinji -kao nastanak rnasinske proizvodnje u 19 veku - a cesti uporedni rad obarao jojstandard zivota; zato je oko g. 600 pre n. e. Periandar, korintski tiranin koji seoslanjao na rnase, zabranio rad robova, izato je u manje razvijenim pokrajina-rna kao Lokridi iFokidi rad robova bio zabrajen do 4 v. pre n. e. Sem toga,teznje robova isle gU neizbezno sarno u jednom praveu, ka svome oslobodenjuiz ropstva. Tako je doslo da je slobodna sirotinja u tim stolecima bila glavna re-volucionarna klasa; a njene revolucionarne teznje rasle gU bas na pozadinirobovskih masa. Sarno postojanje tih masa imalo je, kako je istakao vee JakobBurkhart, kao nuznu posledicu zahtev za vlascu sviju slobodnih; a ovi su, svo-jom borbom za slobodu i jednakost, ekonomsku ipoliticku, bar principijelno iidejno postavili negaeiju tiranije irobovanja, ako ne ikonkretnog ropstva. To seodigralo u eposi u kojoj se ropstvo jos nije bilo izzivelo, au slobodnim masamajos nije bila razvijena klasna svest dovoljno siroka da bi tezila za oslobodenjemsviju, bez razlike medu slobodnim irobovima. Slobodne mase, udaljivsi se odrobova stupanjem u borbu, zadobile su pozadinu koja im je u onim vremenimabila nuzni postulat za osvajanje ciljeva, drugi pol dijalekticke skale koju je tre-balo premostiti. Istoriski znacaj pokreta helenskh slobodnih masa u tome je stosu one Uodnosu na tada jos nerevolucionarne robove dosle do svesti 0 svomeznacaju i tako nuzno potisnule mase robova. U toj svesti one su stvarale jednuspecificnu pojavu ipojam, postajale narod, demos, nosilac drzave,U borbu su posle, dakako, zbog neizdrzljivih ekonomskih prilika u koji-ma su se nalazile, posle su u borbu za svoju materijalnu egzistenciju. Ta borbamedu robovlasnicima, od kojih su mnogi to bili same nominalno, razvijala sevee tokom 7 v. pre n.e., prvo u ionskim kolonijama u Maloj Aziji, narocito uMiletu, pa u Megari, a zatim u Atici, gde nam je srazmerno najbolje poznata, igde je dovela do najznacajnijih rezultata. Aticki seljak je tada morao, umesto zarobu, sve vise i vise da menja svoje proizvode za novae, dok su cene zavisile odsila na koje on nije mogao da utice; on je video kako se oko njega razvija sveveci luksuz u krugovima zemljisnih aristokrata ibogatih trgovaca, a njemu sunedostajala osnovna sredstva za zivot, To je vazilo za celo helensko kopno, alivise svega za zemlju Atike, koju je, po recima Tukidida, njeno sirornastvo stiti-

120ProFemina_ broj 25/26, proleceJleto 2001.


5/12

1 0 u vremenu migracija, aliciju ekonomsku strukturu je sada trebalo staviti nadrugu bazu da bi mogla da zivi. To je i ucinjeno posle revolucije, kada su nasirokoj osnovi poceli da se grade brodovi, da se izvozi ulje i gmearija, da seiskoriscavaju rudnici srebra; ali one prelazno doba bilo je doba duboke bede. Nanju se mogio reagovati razlicito, regresivno iprogresivno, Regresivno su na nju

_ reagovali u predrevolueionamoj eposi orficari i donekle Hesiod. To regresivnoreagovanje gledalo je u savremenosti doba opadanja, isanjalo 0 povratku pri-mitivne jednakosti, tzv, zlatnog veka, milenarnog sna starog orijenta. I porednekih pozitivnih erta kao sto je slavljenje rada, to je glavna nota u Hesoida; apotogovu je orfika ekonomskom nezadovoljstvu masa pruzala misticke kom-pensacije: pored sna 0 zlatnom veku, mit 0 seobi dusa koja ima da popravinepravicnost zernaljske sudbine, I sam materijalist idemokrat Ernpedokle, pritome, dakako, pesnik i ekstremno osecajan, prihvatio je te eIemente, i uneo ih,dosta paradoksalno, u svoju mace materijalisticku ineteleolosku koncepciju,Popularni san 0zlatnom veku ziveo je i dalje u Heladi, i u sarnoj Atiei, kao nekasporedna struja; ali vee oko 600 g. pre n. e. aticki demos bio ga je uglavnomdaleko prevazisao. Na orijentu, medutim, on je ostao glavni element u socijal-nim pokretima. Od ovih, mi znamo najbolje jevrejski, po izlivima tzv. proroka,koji nam tumace borbu jevrejske slobodne sirotinje; u njoj mi vidimo nedo-voljnu odredenost iaktivnost, pa prema tome i izostanak svakog trajnijeg uspe-ha. Kod proroka, pored sve silovitosti tona, vlada maglovita koneepeija koja inije drugo do taj stari orijentalni san 0 jednakosti svih u bozansko-pastirskomkraljevstvu, i religiska vezanost, koja, sem u prvim etapama, nije odvelacovecanstvc ni koraka napred, Ako uporedimo literamo formulisanje drustvenihteznji na projednog Isaije sa politickim elegijarna Solonovim, biva nam odmahpotpuno jasno gde treba da trazimo stvarni politicki moment, cvrsto fiksiran uistoriskom razvoju. Razduzenje seljaka idelimicna nova podela zernljista, to jeumereni ekonomski program Solona, coveka za nas vidljivog ipoliticki iknjizevno. 0atickom revolucionarnom pokretu sem Solonovih stihova imamouglavnom sarno stedljive reci Aristotelove: .Posto je bilo takvo uredenje udrzavi iposto je masa robovala malobrojnima, podigao se narod protiv ari-stokrata, idoslo je do velikog ustanka." U nj je usao kao "primirivac" Solon, iizveo svoju ekonomsku reformu - skinuo, kako sam kaze, teret kamenihduznickih znakova sa erne zernlje, velike majke olimpiskih bogova. raj snazninarodni pokret, u kome je ustanovljen vee inarodni sud, heliaja, ostavio jeduboko iza sebe regresivne maglovite snove. Posle ovoga mi mozerno da po-smatramo kako je atenski narod, koji je bio posao u borbu za svoju ekonomskuegzistenciju, ubrzo uvideo da je ova nerazdruzno vezana za politicku vlast, ionse ujedno poceo boriti za svoju vlast, za demokratiju. Taj pry! korak bio je odpresudnog znacaja; u tome povezivanju borbe za ekonomsku egzistenciju saborbom za politicku vlast ieste ogromni razmak izmedu Helena isvih narodastarog orijenta.

prOFem~~! -broj 25/26, proletellelo 2001. _


6/12

Medutim, klasna neizgradenost demosa, koja je prouzrokovala nepot-punost njegovog revolucionarnog pokreta u odnosu na robove, prouzrokovala jeidrugu ogranicenost njegovog pokreta. Umesto da politicku vlast koju je poceoda zadobija nacini bazom svog punog oslobodenja, revolucionarni demos je vee.posle prvog kompromisa koji je nacinio sa imucnim gradskim krugovima, posleSolonove "seisabteje", prirnio saradnju. tih krugova, potrgovcene gradske ari-stokratije, idopustio da se teziste njegove borbe pomeri jednostrano na politickiteren. To je razumljivo, dakako, kad znamo da demos nije imao svoju sopstvenuizgradenu avangardu. Oni Kodridi iAlkmajonidi koji su mu, u 6 i5 veku, biliglavni rukovodioci, iskusni ljudi od akcije ijaki intelektualci, uvidali su svuprakticnu korist za drzavu od uzdizanja demosa, narocito od toga sto su senajsiri slojevi, njima najpotrebniji:. osoblje brodova ~ poceli osecati nosiocimadrzave. U tom "davanju drzave masi", kako kaze Aristotel, najotsudniji korak saforrnalno-politickog gledista ucinio je Kleisten, tako cudno povucen iskorobezlican prema briljantnim protagonistima Solomonu i Periklu. Od njega,umesto Iicnih erta, imamo osnovne linije atenskog ustava. Ovaj je, dakako, idalje bio stalno u pokretu, idok Aristotel smatra da je KI.eisten ustanoviodemokratiju, drugi Atenjani oko g ..400 srnatrali su da ni ona jos nije bila pravanarodna vee slicna Solonovoj. Poslednji od Alkmajonida, Perikle, dalje je razvi-jao, morae je, logicki, dalje da razvija mnoge elemente politicke demokratije, iolaksavao uces:ce u njoj najsirornasnijim slojevima robovlasnickog drustva. Nikada je vocstvo preslo radnom malogradanstvu, osnovni karakter "klasicne"robovlasnicke demokratije atenske, i pored svoga sve radikalnijeg pravca, ustvari se nije mnogo menjao. Istina je da je suverenost naroda rasla, i da je ucuvanju te suverenosti - glavne tekovine svojih revolucionarnih pokreta -demos bio beskompromisan. Da nije bilo toga, da nije zadobio i ocuvao svojupolitieku suverenost, injegove borbe prosli bi bez glasa iraga, kao pokreti na-roda na orijentu. Ovako, na idejno i dinarnicki beznacajnoj pozadini orijentalnedespotije i fenicanske oligarhije, oertava se ta helenska tvorevina u kojoj jedemos uspeo da sacuva svoj odredeni iaktivni lik. Perikle mu je govorio da jesreca u slobodi, da je ro w8a


7/12

delom bas od helenske reakcije, sve vise sputavala, inajzad, u vidu makedonskei rimske okupacije, paralisala revolucioname teznje atenskog demosa.

Zbog propasti helenisticke istoriografije i reakcionamosti krugova koji sustolecima upravljali cuvanjem antickih knjizevnih spomenika, mi znamo vrlomalo 0 klasnim sukobima Uostalim helenskim drzavicama; same slucajno, zbogIicno-anegdotske privlacnosti dogadaja, znamo nesto vise 0 Sparti. Tako razvojatenske demokratije ostaje za nas tipican; a po njoj vidimo da je bila uskoodredena vee nacinom .svog postanka, izbog njega dvostruko ogranicena: odo-zgo, jednostranim preovladivanjem politickog momenta, odozdo, ropstvom.Konkretno-politicki odnos helenske demokratije prema ropstvu bio je na tajnacin odreden samom tadasnjorn politickorn stvarnoscu i uslovima koji su iz njepoticali. Polis u svome naponu, i kao celina iu svojim proseenim pretstavnici-ma, u jednostranosti i sebicnosti vecine politickih ustanova, primala je ropstvokao neminovnost, a nosilac drzavne vlasti, demos, jos iu potsvesnom saznanjuda je ropstvo bile u izvesnoj meri uslov njegove politicke vlasti, iu svesnomsaznanju da mu one umanjuje mogucnosti zarade. Ekonomska slabost vecineclanova suverenog demosa, ceo teski zivotni teret koji je on imao da snosi, sveje to kod njega ometalo, umesto da ubrza, razvijanje sire klasne svesti. Kakoprimecuje Kovaljov, klasni interesi imaju svoju logiku: sto je bilo logicki pravil-no u teoriskom postavljanju, nije moglo svagda nab mesta u ustrojstvu helen-skog zivota 5 i4 veka, Time sto je demos bio postao klasa za sebe, nametnutasu mu ogranicenja koja je bilo vrlo tesko razbiti, ipored sve intelektualnedoslednosti helenskog naroda injegovog strasnog prenosenja ideja u pokrete.Mesto siroke klasne svesti koja bi ga ujedinila sa celim radnim narodom zauze1aje kod njega svest 0 njegovoj politickoj suverenosti, i kao na gore, premaekonornski povlastenima, ostajao je on i na dole njen zarobljenik. A, nota bene,oni nad kojima ga je izdizala njegova politicka suverenost nisu bili same robovi,vee stranci-naseljenici, izene Atenjanke, koji su svi, ite kako, spadali u radninarod atenski. Lisavajuci sve njih ucesca u javnom zivotu onje suzio, isve visesuzavao krug nosilaca drzave; i to je navelo neke ispitivace, na pro Kersta, dashvate anticku demokratiju kao prosirenje oligarhisko-aristokratskog principana sve slobodne gradane. To je svakako skroz pogresno; time se ignorisu ire-volucionarni pokreti iz kojih je proizisao demos kao glavna politicka Cinjenicaisvi socijalni potresi u razvoju helenskih demokratija. Anticka demokratijanastala je iz ljute nevolje iozbiljne klasne borbe, iova je idalje u njojzi posto-jala, Ali, kao sto sam vee naglasila, njena socijalna baza bila je uska: sernrobovlasnistva, nju su jos suzavali principi domorodnosti i patrijarhata. Zene,koje su klasno spadale u demos, ipo tradiciji nekada imale izvesna politickaprava, bile su iskljucene iz javnog zivota preovladivanjem patrijarhaJnog prin-cipa u drustvu ispecificnoscu atenske dernokratije, One su na to svakako reago-vale, ali njina rec nije dospela u javnost iu istoriju. U njihovo ime govorili suveliki atenski pesnici izrazajnim sredstvima svoje umetnosti: Aishil iEuripid u

prOFem~~! -bro] 25126, prolece/leto 2001. _


8/12

tragicnim mitskim likovima Klitaimnestre iMedeje, Aristofan u svojim bril-jantnim savremenim Atenjankama, u Lisistrati inarocito u Praksagori. U tomepostavljanju socijalnog problema zene sastajale su se na cudan nacin stareuspomene koje su jos zivele u kultu i mitu i istoriskim tradicijarna sa novimreformistickim teznjama, Takvog preplitanja starog inovog bilo je i u problemurobova jer i tu su postojale tradicije 0 vremenu kad nije bilo ropstva ili je barbilo blago kao homersko. Konkretna uspomena na ta vremena zivela je u Aticiu eleusinskim (i orfickirn) misterijama gde se nije znalo za razliku izmedu slo-bodnih irobova, domorodaca idoseljenika, rnuskaraca izena; isasvim prirod-no sto su takva secanja i takvi ostaci, mada su poticali iz jedne mnogo nerazvi-jenije epohe drustva, stvarali teznju da se obnove na novoj, savremenijoj inaprednijoj bazi. Danas se istice - Bidez, Piganiol, Dadli - uticaj sirskih kult-skih sredista, narocito suncanog kulta u sirskorn Heliopolisu, na robovskeustanke na Siciliji poslednjih decenija 2 v. pre n.e. kojima su rukovodiliSiroheleni. Te interakcije starog inovog bilo je i kasnije cesto u socijalnimpokretima pre naucnog socijalizma, a pogotovu je one razumljivo u antickodoba kad je staro zivelo u mnogim ostacima i ne suvise davnim secanjima,Medutim, dernokratija je isla svojm putem, a to je bio put koji je diktovalasavremena svakodnevna politicka stvamost. I u njojzi je bilo razvoja u praveurazbijanja soeijalnih okvira, iu doba cvetanja polisa, u 5 veku, kad je na pr. upoznatom ustanku na Kerkiri 0 kome prica Tukidid demos saradivao sa robovi-rna. Ta sporadicna saradnja produzavala se idalje, koliko mozemo da to vidimoiz nejasne dogadajne iideoloske slike.polisa posIe velike epohe; narocito oko iposle 200 g. pre n.e. saradnja robova i slobodne sirotinje postoje sve cesca, takoda dolazii do ukidanja ropstva u kratkotrajnirn drzavnim tvorevinama Nabisa iAristonika. Ali taj put vise nije bio otvoren helenskoj demokratiji: tokom 2 vekapropale su iposlednje helenske poleis. A tada pocinje iepoha masovnihrobovskih ustanaka na Siciliji, a kasnije u Italiji; irna da su, kaosto smo videli,

. bili delimicno nadahnuti vrlo starim tradicijama, oni nagovestavaju dolazakjednog novog vremena, kazuju da se ropstvo priblizavalo vrhuncu svog razvoja- jer taj je nastupio u 1 v. pre n.e. - a time isvome izzivljenju. I rna da ostajubez trajnijeg neposrednog uspeha, oni vee tada potresaju ropstvo u temeljima.

Tako je velika linija socijalnog razvoja najzad prosla mimo demokratskupolis. Njena trajna zasluga je u tome sto je postavila demokratiju kao princip ivisoku politicku vrednost; irna koliko da je ta demokratija bila jednostrana iogranicena, rna koliko da je domos bio zarobljenik istoriskih uslova svoguspona i svoje uske klasne logike, polis je bila bolja platforma za prosirenjedemokratskog principa ibolji teren za socijalne borbe nego ijedna ranija ivee ina kasnijih politickih tvorevina. Tako su iproblemi koji su vladali zivotompolisa postali integrirajuci deo celokupne ideoloske produkcije helenske,narocito one koja je najblize vezana za dijalektiku polisa, filozofije idrame, izadobili izvanrednu vaznost za razvoj politicke isocijalne misli kasnijih veko-

_124ProFem[na_ bro] 25/26, pro!ece/lelo 2001.


9/12

va; jer sa tom ideoloskorn replikom politickog zivota helenskog mogle suneposredno da opste i poznije generacije, I tu se odmah namece pitanje kolikoje politicki i socijalni problem bio jasno postavljen u toj knjizevnosti. DvostrukisocijaLni odnos polisa, odnos ekonomski neoslobodenog demosa prema boga-tasirna, i odnos robova prema celom robovlasnickorn drustvu, komplikovao je iotezavao njegovo praviLno postavljanje u starom veku - pored toga sto je prob-lem ropstva kao socijalne ustanove U one doba svog nastanka i razvoja biouopste tesko uocljiv za savremenike. Za doba patrijarhalnog ropstva karakte-risticno je sto u Odiseji, u kojoj je jednom kao kod Hesioda, slobodni sluga -bezernljas prikazan kao najbedniji stvor, nalazimo kao neku apoteozu plemeni-t ih. figura roba irobinje, Eumaja i Eurikleje, itime izvesnu anticipaciju isticanjajednake vrednosti slobodnog roba kod Euripida iu .movoj" komediji .. SamHesiod, pesnik sitnog radnog coveka, ciji se pravac tako malo svideo spartan-skoj i prospartanskoj aristokratiji da ga je Agesilaj nazvao pesnikom za robove,govori pretezno 0 slobodnoj sirotinji, ali u stvari jos nepolitieki, samo socijalno-eticki. Sasvim drugi vid dobija sukob sirornasnog demosa i aristokratije uknjizevnosti na prekretnici 7 i6 veka, idalje, u novoj politickoj aktuelnosti prverevolucionarne epohe helenske, u stihovima aristokrata Alkaja i Teognida iumerenog demokrate Solona; tu medutim, bar u oskudnim spomenicima kojemiimamo, ne ulazi ropstvo kao problem. To je potpuno razumljivo; a razumljivo jesto one ostaje u pozadini i u grandioznoj atickoj knjizevnoj produkciji 5 veka,kojom vladaju goruci problemi helenske demokratije: odnosi medu robovla-snicima. Oni ispunjavaju iskupstinsku govornicu i sudnicu ipozornicu, da biotuda opet prelazili u aktivan zivot, Spornenici iz ovog razdoblja, ma da mnogoobilniji nego iz 6 veka, relativno su isto toliko oskudni kad se uzme u obzirogromni porast knjizevne produkcije; oskudni su narocito u teoriskim delima 0drzavi, koja su bez sumnje postojala i pre Platona i Aristotela. U tim spomenici-rna javlja se vee i problem ropstva u novoj, aktuelnijoj fermi. Svakako ga jepostavila sofistika, a na tragicnoj pozornici fonnulisao ga je izraziti pretstavnikrobovlasnicke demokratije atenske, Euripid, ito, kao sto smo videli, u smislubitne eticke jednakosti slobodnog iroba. Pretstavnici konzervativnih rezima, isam reakcionarni Platon, bili su bar protiv robovanja Helena Helenima, koje jetako cesto nastajalo iz rneduhelenskih ratova; cak je i u praksi pnmetio taj prin-cip spartanski admiral Kalikratida. Mnogo slozenijima prikazuju se socijalniproblemi u skroz idirektno politickoj staroj kornediji; i veoma je znacajno zanjihovu aktueLnost u Ateni 5 veka sto ih je komedija tako cesto obradivala,Najstarija socijalna utopija koja nam je sacuvana, Aristofanove Eklesijazuse,iznosi citav sklop socijalnih problema, medusobno tesno povezanih; femi-nisticki, primitivno-komunisticki, problem rada, i u odnosu na nj problem rop-stva. Feministicki element obicno se smatra samo slucajnom propratnomburleskom - a to je skroz pogresno jer on je socijalno tesno povezan sa primi-tivno-komunistickim idealom; zato je Aristofan i dao veliki Iicni autoritet nje-

125ProFeminabroj 25/26, prolece/leto 2001. _


10/12

govoj inicijatorki Praksagori. Za ovu kornediju narocito je karakteristicnapomenuta interakcija starog inovog; samoje veoma cudnovato sto se Aristofanu tome zadrzao kod ropstva, iostavio ga na snazi u svojoj parodisticki-utopistickoj komediji, ispadajuci time iz stila cele slike. Da ga je ukinuo, to hiodgovaralo knjizevnoj praksi njegovih pre tho dnika-komedio grafa, Kratina iFerekrata, u cijim komedijama rad u utopistickorn drusrvu vrse automati, apogotovu staroj kultskoj praksi eleusinskih misterija ikronija, Ovako, on je -bar to se cini najverovatnije - hteo da dovede ad absurdum takvu tradicionalno-populamu "komunisticku" utopiju, iizlozi potsmehu izbegavanje rada. On je uEklesijazusama zadrzao ropstvo po svoj prilici sarno kao foliju problemu rada,koji ga je duboko zanimao; to vidimo ipo njegovoj iducoj kornediji, Plutosu.Hteo je da prikaze apsurdnim sanjani raj bez rada, itime je svakako naisao naodobravanje kod siromasnog demosa atenskog, koji je, po Aristotelu, smatraopravicnim sarno onog koji zivi od rada, io od rucnog rada. Jer odvratnost premaradu za zaradu bila je kod Helena sarno klasna a nikako nacionalna osobina. Uklasi privilegovanih bio se sreo ideal jedne primitivne proslosti sa novim ambi-cijama ideoloskog stvaranja, i tako dobio znatnu podrsku; za to je tipican zivot-ni ideal koji Platon u Politeji postavlja za filozofe i cuvare. Nasuprot njernu,Aristofan je prikazivao vecinom probleme bliske sirokim slojevima naroda, isagledista koje je zanimalo narod; da nije bilo tako, da ga mase atenske nisu sma-trale svojim prijate1jem, one ne bi decenijama trpele da pesnik izlaze kritici ismehu njegove najvaznije aktivnosti i teznje, To su mogli da cine Sarno odani.Tako su u Rimu pri triumfu najvemiji veterani pevali rugalice svom imperatoru- a to nije bilo sarno "od uroka".

Vidimo da je Aristofan, postavljajuci socijalne probleme sa gledistademosa, malo ulazio u problem ropstva. Na drugom politickorn iknjizevnornpolu, aristokratska, Hi bar pretezno aristokratska filozofska dela 0 drzavi izvelikog doba atenskog -jedina koja su nam ocuvana - bave se skoro iskljucivosukobom u samom drustvu robovlasnika. Kod izrazitog antidemokrate Platonazadrzavanje ropstva u drustvu Politeje i Zakona sasvim je prirodno. Aristotelobicno uzima ropstvo kao deo zivotne stvarnosti, inajdalje ide kad kaze da svimrobovima treba obecati slobodu kao nagradu; uostalom, u Retorici iPolitici onnavodi znatan broj pisaca koji spore opravdanost ropstva, te je jasno da je on biovise svestan eticke strane problema nego sto je pokazivao pri njegovoj Iicnojobradi. Osporavanje opravdanosti ropstva preovladivalo je medutim u 4 i3 vekuidalje, i u "novoj" komediji, i u socijalnoj filozofiji; same sto to osporavanjedobija u ranoj stoi nov karakter, isve vise prelazi iz sfere politicke stvarnosti uneku idealnu .Jcosmicku drzavu" u kojoj se bratstvo i jednakost odigravaju uokviru tzv. prirodnog prava. U stoickim injima bliskim utopijama nema viseropstva, ali jos uvek ima preplitanja starog i novog; prirodno pravo je zameniloideal zlatnog veka. To je razumljivo; a teoriski, proklamovanjem principa brat-stva iednakosti, te utopije svakako su oznacavale napredak. Nesreca je bila sto

- ~~:Femlna_ bro] 25/26, prolece/lelo 2001.


11/12

su se udaljavale od politicke stvarnosti, ili je primale u vidu monarhije, koja jesvagda kad je nastupala - sa Filipom i Oktavijanom - sarno poostravala rezimprema robovima ikoliko je mogla ogranicavala njihovo oslobadanje. U helen-skim demokratijama odnosi su hili komplikovani i sputavani klasnomsebicnoscu; pa ipak, samo u njima je mogla da nastupi evolucija ijos pre re-volucija, koja bi donela socijalni napredak u dornenu politicke stvamosti, dokjeu pravoliniskoj krutosti poznoantickih monarhija morale da dode do dubokihpromena u ekonomskim prilikarna i ustrojstvu drustva da bi ropstvo najzad bilozamenjeno kmetstvom.

Humanisti su iz anticke politicke i socijalne ideologije primili one sto imje bilo najblize, socijalnu utopiju, stvaranu u "bezvazdusnom prostoru", cestovee u atmosferi poznoanticke monarhije, jer ta utopija davala je opste isvimarazumljive linije. Zatim je francuska revolucija patosom borbe za slobodu i je-dnakost opet pornerila teziste na politicki moment inajvise njega naglasavala uantickoj tradiciji. Ovaj, koji je shvatan sve vise formalno, pretezno je istican idalje, iu prikazima helenske istorije, kod Grota, Kurcijusa iHolma, iu poli-tickorn zivotu, gde je pretstavnicima modeme burzoazije bilo stalo do toga dase zaklone za autoritet Perikla i Demostena. S druge strane, veliko poostrenjeklasnih borbi u 19 i20 veku i bogata socioloska knjizevnost koja je kulminovalau naucnorn postavljanju socijalizma idovela do oktobarske revolucije, stavilaje, sasvim prirodno, u zasenak oskudne podatke 0 klasnim borbama u Heladi ifragmente njihove socijalne filozofije. Necerno se cuditi ovoj jednostranosti uti-caja helenske demokratije u pojedinim periodima ako uzmemo u obzir kom-plikovane knjizevne puteve kojima je ona jedino i mogla da utice na modernisvet. Sarno Rimljani primali su njen utieaj bar donekle neposredno; ali oni su ga,i kad su mu bili naklonjeni - a to nije bilo cesto - vise zarnracili nego sto su gapredali poznijim periodima. Say ostali uticaj isao je kroz komplikovaniknjizevni aparat helenski, te je uvek bio pomesan sa pesnickim i filozofskim. Isam visoko politicki Tukidid suvise je literaran da bi bio lako pristupljiv, Sdruge strane, dakako, to je znacilo dragoceno upotpunjenje, jer ako je helenskapoliticka istoriografija bila mahom - ma da ne uvek, ne ked Polibija - previseliterama, cela njihova ostala ideoloska produkcija, ipcezija i filozofija, bila je,bar do izvesnog vremena, iintezivno politicka, izraz ipratilac javnog zivota,nosena istim ritmom dijalektike kao on. Sve ovo je ipak jos vise komplikovalolik Helade, koji je i inace tesko obuhvatiti u svem njegovom obilju, iomogucivalo je naucnicima, koji su uz to obicno isticali svoja najnovija otkricakao bitna, a pored njih knjizevnicima ipoliticarirna, da osvetle neki pojedinacniisecak toga lika, ida njega proglase najznacajnijim. Bilo je tako cak pisaca ipolitickih frakcija koji su u zernlji neprekidnih borbi demosa za pravicnost ie-dnakost isticali reakciju toj borbi kao bitnu, au dijalektici polisa videli pre svegaelernente politickog regresa. Ti pisci, od Nicea do Morasa iMonterlana, oslanja-li su se na to sto su pretstavnici helenske reakcije bili ponekada snazni mislioci

127_ProFeminabroj 25/26, prolei:e/leto 2001. _


12/12

koji su svoja uverenja iskazivali nacinom koji ulazi u visoku filozofsku literatu-lU. Ali to sve ipak nije prevarilo moderni svet ni onemogucilo istorisko sazna-nje da se dijalektika helenskefilozofije ne moze razumeti van dijalektike helen-skog polisa, da je isama helenska filozofija mogla ponici jedino iz suprotnostikoje su se radale iz klasne borbe i iz sukoba raznih politickih grupa. Na ovomora se nadovezati konstatacija da je znacajnost te filozofije za poznijecovecanstvo vezana za znacajnost he1enske demokratije. Bez svoje uloge udemokratijama Mileta iEfeza, Atene iAbdere, Akraganta iEleje, iHerakleit iEmpedokle; iDemokrit i Epikur znacili bi za nas jedva vise nego Jajnavalkijaili Sandilija, a njihova najozbiljnija otkrica kao Demokritov atom jedva visenego onaj do koga su dosli indiski mislioci. Nasuprot indiskoj kulturi, koja se,kao i starobabilonska, zadovoljavala , statickom responzijom, same mnogodubljom; responzijom rituala i filozofije, atmana ibrahman a, tj. mikrokozma imakrokozma, i socijalnom responzijom kasta, i Herakleit iDemokrit ponikIi suiz kulture koja je svagda trazila strasnu politicku iideolosku borbu .. Sasvimkonkretno receno, znacaj helenske demokratije, prvenstveno atenske, sjaj koji iznje prodire kroz vekove, odredivao je, mnogo vise nego su toga bile svesne ge-neracije obozavalaca, ivrednost helenske literature ifilozofije, rna kolikoizgledalo da je odnos obmut. Najznacajniji uticaj Helena polazio je ipolazi iznjihove borbe za demokratiju iiz naucnog pravca njihove filozofije, na koji senadovezala moderna nauka. To su u stvari dva zracenja iz jednog sredista, kojasu tako tesno povezana da se helenska filozofija idanas maze obuhvatiti poli-tickim a njihova politika filosofskim gledistem. Prema ovom sredistu ostali nji-hoy uticaj je periferan, cak i ogromni uticaj njihovog mita i poezije iplasitke -ma da to, dakako, ne umanjuje apsolutnu znacajnosttih njihovih delatnosti zakulturu covecanstva. One SU, rnedutim, mogle da uticu i na pozne generacijesasvim neposredno, dok je pravo cudo kako su Heleni kroz svu vremenskudaljinu ikroz svu slozenost svojih ideologija uspeli da najzad prenesu na tepozne generacije idinamicnost svog. politickog tvorastva, A uspeli su svakakozato sto nisu nikad stvarali same za sebe vee za covecanstvo. Narodi starog ori-jenta, na pr., stvarali su matematiku iastronomiju koja je bila samo njihova,tesno prilagodena njihovirn materijalnim potrebama, ietiku koja je bila prven-stveno same izraz njihovih socijalnih odnosa, bez izgradenije teznje da ih pre-vazide; isama ta tesna medusobna povezanost elemenata staroorijentalne kul-ture cinila ih je vrlo malo sposobnim za samostalnu pokretljivost i umanjivalamogucnosti njihovog uticaja. A i one sto je Rim imao pozitivnoga, imao je sameza sebe; sto je mogao da da pokorenim narodima, to su bili elementi helenskekulture. Jer Heleni su uvek davali covecartstvu, i direktno iindirektno, iu tomedavanju oni zive i danas.

(Iz Anica Savio Rebac: Studije i ogledi I-II)

_128 ProFemina_ bra] 25126, pralecelleto 2001.

Documents

Anica Savic Rebac_ Anticka Demokratija i Socijalni Problemi