7/29/2019 Anticka- 44

1/53

Uvod u prouavanje antike knjievnosti

Anti ka tradicija podrazumeva tekovine stare gr ke i rimske kulture

civilizacije. Termin antika iri je od pojma antika civilizacija (Atika-

poluostrvo i obuhvata jednu civilizacijsku tekovinu koja je trajala itavih

dvanaest vekova (a postojala je jo dugo posle pojave hrianstva). Prouavanje

antike kulture podrazumeva i upoznavanje sa odreenim istorijskim

kulturolokim podacima, prvenstveno iz oblasti grke i rimske mitologije

filozofije i istorije knji.

Iz antikog perioda sauvano je vrlo malo originalnih spisa i tek se u 19.veku

ozbiljnije pristupilo prouavanju antike tradicije (u delima priznatih

polihistora, koji su se bavili uporednim prouavanjima razliitih naunih kulturnih injenica).

Prve dokaze o postojanju antike civilizacije dala su limanova istraivanja u

Maloj Aziji, a zatim i Evansova iskopavanja na Kritu i Peloponezu (otkrivanje

kritsko-mikenske kulture - zlatne maske, velike zidane kapije sa lavljim

glavama). Razliite pretpostavke ticale su se pisma i jezika pronaenih pisanih

spomenika, koji su inili uglavnom spisi trgovakog karaktera. Izvesno je

meutim, da su stari Grci imali i svoj poseban jeziki izraz i stil, i to ne samo upisanom, ve i u govornom jeziku. Tragovi antike kulture prostirali su se i izvan

teritorije dananje Gr ke i obuhvatali su celo sredozem lje (Feni ane na

severu Afrike, Persijance, dorska i jonska grka plemena, etrurska plemena koja

su inila starosedeoce Apeninskog poluostrva).

Period antike kulture koji obuhvata itavih dvadeset stolea, moe se podeliti

na tri razdoblja:

1) predklasi ni period 6 . i 7. vek pre n.e obeleava ga Homerovo

stvarala tvo, ali i dela drugih grkih pesnika (melijska lirika , ljubavne i vinske

pesme , i horska lirika-(ode )) - Alkeja, Sapfe i Anakreonta. Razvoj doivljava

filozofija (Heraklit kao utemeljiva dijalektike) i druge nauke. Javljaju se i zaec

prozne knji. (Ezop i njegove basne).

1

7/29/2019 Anticka- 44

2/53

2) klasi ni period Periklovo doba nazvano zlatnim razdobljem antike

kulture. Zahvaljujui pobedama u Persijskim ratovima (bitke kod Maratona

Salamine), antika drava doivljava vrhunac svoje moi. Procvat drave

ogleda se na planu politike i dravnog ureenja (uspon demokratije) i na planu

umetnosti i nauke ( stvaralatvo grkih tragiara Eshila, Sofokla i Euripida),razvoj filozofske i naune misli).

3) helenisti ki period i rimska vladavina - vezuje se za osvajanja

Aleksandra Makedonskog (osnivanje Aleksandrije, grada sa najveom

bibliotekom na svetu).

U ovom periodu mo antike civilizacije opada, ali se i dalje belee znaajna

dostignua na polju nauke i filologije (prepisivanje i redigovanje rukopisa

prouavanje Homerovih epova i uspon antike komedije-(tradicija koja poinjeod Meandra, a najvea ostvarenja postie u Aristofanovim politikim

komedijama). Ovo je i period velikih filozofa i umetnika (Spis o uzvienom,

Eneida, neoplatonistike teorije). Zahvaljujui helenistikom periodu antika

tradicija je mogla da bude predata novom, hrianskom dobu i srednjovekovnoj

tradiciji.

Sadraj svih veih dela antike knji. odreuje mit. To je forma koja ima svoju

sadr inu , a ona je u poku aju da se objasni svet i njegove pojave i to na jedan

alegorijski na in (verbalnim putem ili preko ritualne, predstavljake forme). Mit

postoji kao sveta pria, predanje u koje se veruje, a iskazuje kolektivne

predstave naivne svesti. Prvobitni mit potie iz relativno nerazvijene svest

oveka, prvobitne zajednice. Svet bogova, heroja i drugih natprirodnih bia o

kome govore mitovi u stvari je slika me usobnih odnosa i te nji lanova .

Mit se shvata kao jedan vid simbolikog izraavanja gde se simboli ne razlikuju

od predmeta koje simbolizuju (slike od stvari, idealno od realnog). U tome je

razlika mita i religije - misaona forma mita je varijabilna, podlona promenama

a religija prua istine koje su kanonizovane, jednom ustanovljene. Mitska pria

nema pojedinane misaone forme, ona je istovremeno i moralni kodeks,

politiko - pravna povelja, i istorija i pesnika re - u njoj se proimaju

antropologija, etika i politika. Tipinost mitskih junaka kao nosilaca odreenih

2

7/29/2019 Anticka- 44

3/53

osobina, omoguava lanovima zajednice da se na njih ugledaju i sa njima se

emotivno poistoveuju. Izraziti primer tako dubokog, skoro mistikog

poistoveivanja (indentifikacije) pruaju obredi.

Mit je utemeljen u ritualu i predstavlja njegovo prepriavanje i podraavanje i to

najee putem neverbalnih oblika (npr. likovni elementi na keramikimvazama, na kojima su naslikane predstave vezane za razliite obrede).

Racionalistiku kritiku mitova zapoeli su grki filozofi u 6. veku pre n.e

(Ksenofan tvrdi da su bogovi zamiljeni po ljudskom liku, a Heraklit osuuje

pesnike zbog narodnih verovanja i izmiljanja).

Najraniji pokuaj da se mitovima nae opravdanje ini alegori ko tuma enje

mitov a (alegoreza) . Mitovi se mogu tumaiti u doslovnom, ali i u prenesenom

smislu. Brojni teolozi, filozofi i filolozi nastojali su da otkriju skrivene misli kojese nalaze iza onoga to se u mitu neposredno kazuje (npr. doslovni smisao mita

o Hronosu koji jede svoju decu, predstavljen je uzronim odnosom

nagovetenim rodbinskim vezama, a alegorijski smisao je izbegavanje

proroanstva koje kae da e Hronosa sa prestola zbaciti njegov potomak).

Mitove su tumaili i Platon i Aristotel (Platon - mit ima vaspitnu ulogu, a kako

se u njemu mnoge stvari prikazuju negativno, to i mit moe imati lo uticaj na

budue atinske dravnike). Sa pravnog stanovita mit je tumaio i Hegel, a

zatim i Frojd (psiholoka kritika mitova). Puteve mitske kritike u okviru

strukturalizma otvorio je Klod Levi Stros koji je dao antropoloku kritiku mita,

preko upoznavanja afrike kulture i civilizacije.

Veliki uticaj na razvoj mitske kritike izvrili su jo Frejzer (Zlatna grana), Jung

(paradigmatska, arhetipska i psiholoka razmatranja i mitoloke grae), Grejms

(istorijski pristup), Herber (istorijsko-filoloko shvatanje o povezanosti jezika

mita).

Mitovi crpu grau iz razliitih izvora - jedni su teogoniski (o postanku sveta),

drugi etioloki (ticanje porekla odreenih pojmova). Neki mitovi su povezani u

cikluse - npr. mitove vezane za odreene periode (o Trojanskom ratu), za

odreene geografske oblasti (npr. cikluse tebanskih mitova, ciklus kritskih

3

7/29/2019 Anticka- 44

4/53

mitova)-ili za odreene linosti (mitovi o Argonautima, o Heraklu, Tezeju i sl.)

Mitovi se uzajamno meaju, puni su anahronizma i podloni su izmenama.

Ne me njaju se samo oni mitovi koji su vezani za dvanaest olimpskih bogova

(bogova Partenona) Zevsa, Heru (boginju braka), Artemidu (boginju

lova), Atinu, Apolona (boga sunca i zatitnika umetnosti), Aresa (boga

rata), Afrodite, Hefesta, Hermesa (glasnika bogova i zatitnika lopova

varalica), Posejdona, Demetre (boginje zemljoradnje), i Heliosa (boga

sunca i svetlosti).

U mitovima, volja bogova, kao i odnos izmeu delanja, kazne i greha, potpuno

je proizvoljan. Nasuprot tome, u religiji je odnos oveka prema bogu i boga

prema oveku kanonizovan i strogo odreen.

Homer i homersko pitanje

Ilijada i Odiseja - struktura i sadraj Ilijade

Postoji niz Homerovih biografija i mnotvo filolokih rasprava o njegovom delu

U starijim spisima o Homerovom ivotu se samo usput govorilo - Hesiod u svom

spisu Poslovi i dani pripoveda o jednom pesnikom takmienju u Halkidi, pa je

neki nepoznati pesnik ispevao zanimljivu pesmu o tome kako su se Homer

Hesiod nadmetali na tom takmienju. Iz toga se zakljuuje da su oni bil

savremenici, ali se ipak o Homerovom ivotu ne moe saznati nita pouzdano.

drugi su se pesnici bavili pitanjima Homerovog ivota, postojanja (Lukijan

uveni vizantijski pisac iz 4. veka pre n.e. pisao je o susretu sa Homerom na

drugom svetu Borhes u Vavilonskoj biblioteci pie kako Homer traga za

besmrtnou i kako je i nalazi ali onda ponovo eli da postane smrtan).

Pitanje Homerovog ivota i dela aktuelno je i u savremenoj literaturi.

4

7/29/2019 Anticka- 44

5/53

Sedam gradova iz jonske i dorske tradicije otimalo se o Homerovo poreklo.

U jednom sauvanom epigramu kao mesta Homerovog roenja navode se

Rodos, Itaka. Raspravljalo se da li je Homer roen u jonskoj oblasti (Jonij

pripadaju Itaka i Peloponez) ili dorskoj oblasti (Atika i egejska ostrva). Ilijada

Odiseja nam pokazuju da je Homer vezan za obe ove tradicije, i da pripada jednoj i drugoj.

Kao vesti o zaviaju, tako su se razilazile vesti o Homerovom vremenu. Neke

od njih se orjentiu prema Trojanskom ratu (da je Homer iveo za vreme ovog

rata ili 100 godina posle njega), a neke prema Hesiodovom vremenu (da je

Hesiodov savremenik ili da je stariji ili mlai od njega).

Prouavaoci su se bavili i etimologijom Homerovog imena.

Antiki strunjaci smatraju da ono znai pratilac ili slepac, a noviji filolozsmatraju da Homer zna i sastav lja i da je to samo paradigma - fiktivni pojam

koji ne ukazuje na li no ime, nego na umetnika uop te (Milan Budimir)

Homerova tobo nja slepo a je zapravo, zajednika svim mitskim pevaima

vraevima (tip siromanog i slepog pesnika koji se potuca po svetu i ivi od

svog pevanja).

I na temu Homerovog pesnitva napisani su mnogi filoloki radovi. Stari su mu

osim Ilijade i Odiseje prepisivali sve herojske epopeje u kojima je obraen mit iz

kruga tebanskih mitova ili mitova o Trojanskom ratu, kao i neke aljive epove.

U moderno doba Homeru se posveuje velika panja (naroito od druge

polovine 18. veka, kada se filologija, na jedan poseban nain, konstituie u

posebnu disciplinu). Prouavanju Homera znatno je doprineo rad nemakog

filologa Volfa. Njegovi predhodnici bili su Italijan Viko i Englez Vud.

Viko smatra da Homer uopte nije postojao i da se iza njegovog imena krije

mnotvo pesnika koji su ispevali niz pojedinanih pesama koje je u 6. veku pre

n.e. Pizistrat objedinio u Ilijadu i Odiseju. Istu tezu zastupa i Vud, tvrdei da

Homer ne moe biti autor ovih velikih spevova. I benediktanski opat Odinjak je

tvrdio da nikad nije bilo pesnika koji se zvao Homer, ve je njegovo ime

paradigma za mnoge pesnike koji su napisali ova dela (o tome svedoi Ilijada

koja nema jedinstvene radnje ni glavnog junaka). Nemaki filolog Volf, u svojoj

5

7/29/2019 Anticka- 44

6/53

knjizi o Homeru postavlja problem postoja nja pisma u 7. v. pre n.e. (Heleni tada

nisu imali pismo, pa su Homerove pesme postale bez pisma i prenosile se

usmenim putem. Poto nema pisma onda ni ep nije fiksiran i podloan je

promenama, tako da se moe sumnjati u njegovu izvornu strukturu). Volf je

smatrao da je Homer samo zapo eo ove epove, ali su ih stari gr ki rapsodpro irili, tako da se Homer ne moe smatrati njihovim jedinim tvorcem. Volfova

tvrenja o helenskom pismu oborena su dokazima da je jonski alfabet postojao

ve oko 9. veka pre n.e. No, bez obzira na to, Volf je izvrio ogroman uticaj na

razvitak nau ne prepirke poznate kao homersko pita nje .

Do sada iznete razli ite teorije o postanku i razvitku Homerovih pesama: jedn

smatraju da je Ilijada postala od vi e kra ih samostaln ih pesama , koje su

ispevali razliiti pesnici i u razliito vreme, pa im je onda Pizistratova *redakcija*dala dananji oblik (Lakian).

Drugi misle da je Homer sastavio dve ma nje pesme o Ahilejevom gnevu

Odisejevom povratku, pa su onda one proirivane i doterivane. Stoga, treba

razlikovati jezgra ovih epova i odvojiti ono to je Homer prihvatio od prethodnih

pesnika (antehomerika), ono to pripada Homeru (homerika) i ono to su dodal

kasniji pesnici (posthomerika), Herman.

Trea je teorija da su Homerovi epovi oduvek postojali u onom obliku u kom su

danas, i to pokazuje njihovo organsko jedinstvo (unitarska teorija).

Posebnu varijantu teorije o jedinstvenoj pesnikoj obradi Ilijade dao je Milan

Budimir. On vidi jedinstvenost Ilijade i u epskoj tehnici, i u izra ajnim

sredstvima, i u kompoziciji i pesni kim pogledima na svet ljudi i bogova . Iz toga

sledi da je Ilijadu napisao samo jedan pesnik jasnim pesnikim planom

unutranjih karakteristika epova (o idejnoj strani i sadrini) i istie da je sve to

se dogaa u Ilijadi povezano uzrono-posledino i umetniki (dat je presek

nekoliko tipova ljubavi i mrnje, u ijem je centru Ahilej, glavni junak). On

smatra da je naziv dela trebalo da bude Ahilijada, kao to je Odiseja - nazvana

po glavnom junaku (a to je bila praksa i u kasnijim antikim i srednjovekovnim

delima - Eneida, Gargantua i Pantagruel).

6

7/29/2019 Anticka- 44

7/53

Specifinu teoriju ini P e ri-Lordova hipoteza o formulativnosti (formula grupa

rei u odreenim metrikim uslovima koja izraava osnovnu ideju teksta

pomona sredstva koja omoguavaju lake pamenje obilnog epskog dela). To

su npr. stih i stalni epiteti (izraajne formule), in medias res (u sredite radnje -

gnev kao osnovni pokretaki motiv radnje u Ilijadi). Zahvaljujui formulama iepskoj tehnici mogue je zapamtiti ovako obimno delo kao to je Ilijada.

Ilijada -Homer

Ilijada u centar svog zbiva nja stavlja Ahilejevu sr d bu. To je centraln

motiv oko koga se reaju scene borbe voene oko grada Troje ili Ilija

(pranaelnik Troje bio je bog sunca Hilios - Ilios, pa otuda naziv speva - Ilijada).Spev ima 1596 heksametara, a formalno je podeljen na 24 pevanja (knjige), to

nije zasluga Homera, ve kasnijih redaktora, koji su spev podelili prema 24

slova grkog alfabeta. Svako pevanje (osim jednog) sastoji se od 500 stihova.

Dogaaji koji se opevaju padaju u poslednju, desetu godinu Trojanskog rata

obuhvataju period od oko 50 dana. Istorijska utemeljenost ovog dogaaja

ustanovljena je posredstvom sekundarnih nauka (arheologije, geografije)

limanova istraivanja u Maloj Aziji i otkrie Troje, izmeu Evrope i Male Azije, u

Helepontu (spajao je Sredozemno i Crno more i bio valjan trgovaki put, pa zato

i meta mnogih osvajaa). Sa jaanjem grke moi, grka plemena sa

Balkanskog poluostrva ire se na zapad i dolaze u sukob sa narodom koji su se

tamo zatekli - sa Trojancima. Troja je mesto sa dugom istorijom, ali i mitolokom

tradicijom. Mit o Troji pripada kulturnoj batini grkog naroda, a obuhvata

pripadnike protivnikog tabora - Trojance. Zasnovan je na predanju o lepoj

Jeleni (etimologija imena Helena) to znai Grkinja, zbog koje se ilo u pohode

na Troju. Nju je oteo Paris - trojanski princ, i to je bio povod za izbijanje

Trojanskog rata. Ali mit o Troji jo je iri od ovog dogaaja i podrazumeva priu

o trojanskom vladaru Prijamu (Parisovom ocu). Sa Hekubom, svojom drugom

enom, Prijam je imao 50 sinova i 12 keri. Jedne noi Hekuba sanja da e rodit

medveda koji e upropastiti kraljevstvo. Kada se Paris rodio, roditelji ga

7

7/29/2019 Anticka- 44

8/53

ostavljaju u umi, gde ga odgajaju medvedi (Paris se nazivao i Aleksandar, to u

prevodu znai Meedovi.

Iz ove svere ljudi, mit zadire u sferu bogova - Zevs strahuje od proroanstva da

e ga sin svrgnuti sa prestola, pa dozvoljava svojoj eni Tetidi da se uda za

smrtnika Peleja. Kasnije se Pelej bori uz Ahileja i Patrokla u Troji. Poto nije bilapozvana na svadbu Peleja i Tetide, uvreena boginja svae Erida baca zlatnu

jabuku sa natpisom Najlepoj, Zevs ne eli da uestvuje u raspravi izmeu

Here, Atene i Afrodite i zato boginje alje na goru Idu, gde Prijamov izgubljeni

sin treba da presudi koja je boginja najlepa (tzv. Parisov sud). On presuuje u

ast boginje Afrodite, pa mu ona kao nagradu daje lepu Helenu, Menelajevu

enu.

Paris i njegov ro ak Eneja odlaze u Spartu, gde ih Menelaj gosti 9 dana. Ali seoni ogree o gostoprimstvo, opljakaju Menelaja i otmu Helenu (gr e h i kazna

kao moralni aspekt antikih dela). Trojanci su Helenu doekali oarani njenom

lepotom. Menelaj odlazi u Mikenu i moli svog brata Agamemnona da pokup

vojsku i povede je u pohod na Troju (poto su Trojanci odbili Menelajevu

Odisejevu ponudu za Helenin otkup). Za ovaj mit neposredno je vezana i pri a o

tome kako su se gr ki brodovi okupili kod ostrva Eubeje, ali zbog nepovo ljnog

vetra ne mogu da krenu ka Troji. Da bi umilostivio bogove Agamnenon rtvuje

svoju k er Ifigeniju, pa vojska kona no kre e u rat.

U Trojanskom ratu, i bo anske snage su se podelile u dva tabora . Na strani

Grka bile su boginje Hera i Atina, a na strani Trojanaca Afrodita,

Apolon i Ares. Hera i Atina su stale na stranu Grka jer su bile uvreene to je

Paris proglasio Afroditu za najleu boginju. Na putu za Troju, Ahajci su opljakal

Tebu i oteli Hrisejidu, erku Apolonovog svetenika Hrisa. Apolon odbija da vrat

sveteniku lepu robinjicu, i tako na grku vojsku navlai Apolonov gnev (Apolon

alje kugu na grku vojsku).

Mit o drvenom konju i padu Troje obraen je u Ilijadi i u Vergilijevoj Eneidi

Trojanski rat je odneo mnogo ljudskih rtava i veina grkih ratnika nesreno je

zavrilo - Agamemnon se vraa u Ark, gde ga ubija ena Klitemestra, Menelaj

8

7/29/2019 Anticka- 44

9/53

Helena ostaju bez poroda, Odisej je osuen na dugogodinje lutanje morima. Iz

Troje se sreno spasava Eneja, budui osniva rimskog carstva.

Fabula Ilijade obuhvata samo dogaaje iz poslednje godine Trojanskog rata al

se u spevu pominju i dogaaji koji su se dogodili pre, kao i oni koji e se

dogoditi posle onih u Ilijadi (npr. o prolosti Troje i o Ahilejevoj smrti). Bez obzirana mnotvo sporednih epizoda, radnja Ilijade ini jednu zaokruenu celinu, koja

je koherentna i zasnovana na uzrono - posledinoj povezanosti dogaaja, u

ijem centru stoji Ahilejeva srdba kao glavni pokretaki motiv.

Prema sadraju mogu se razlikovati tri, odnosno etiri dela Ilijade (u zavisnosti

od stanovita prouavalaca) u prvom delu peva se o tome kako se Ahilej

razgnevio to mu je vo a gr ke vojske, Agamemnon, oteo robinjicu Brisejidu

Shvativi to kao oduzima nje asti i dostojanstva , Ahilej odbija da pomaeAhejcima u borbi. Njegova mati Tetida ali se Zevsu na nepravdu koja je

uinjena njenom sinu, pa Zevs obeava da e mu pribaviti zadovoljenje. U

drugom delu prikazane su mnoge ratnike epizode sa prikazom grkih

trojanskih junaka. Prvo megdan dele Paris i Menelaj, ali Parisa iz borbe uklanja

Afrodita. Borba izmeu Grka i Trojanaca dugo ostaje nereena jer bogov

pomau i jednoj i drugoj strani (sukob Ajanta i Hektora, koji je ostao nereen, al

je doneo primirje, za vreme koga se sahranjuju mrtvi sa obe strane)

Agamnenon moli Ahileja da se vrati u borbu, ali srani Ahilej odbija. Zevs

pomae Trojancima, ali ga Hera uspavljuje svojim ljubavnim arolijama, kako b

Posejdon mogao da pomogne Ahejcima. Patroklo moli Ahileja da mu da svoje

oruje kako bi krenuo u pomo grkoj vojsci. Ali, Patrolka, uz Apolonovu pomo,

ubija Hektor, koji zatim sa mrtvog Patrokla skida Ahilejevo oruje. Potroklovom

smru menja se tok radnje u Ilijadi. U treem delu peva se kako se Ahilej

pomirio sa Agamemnonom i kako se vratio u borbu sa novim orujem, koje je

izradio Hefest na molbu Tetide. Grci sada potiskuju Trojance i ispod gradskih

zidina Ahilej se bori sa Hektorom (borbu posmatraju Hektorov otac Prijam i

Hektorova ljuba).

Uz Atininu pomo, Ahilej ubija Hektora i njegovo mrtvo telo vue kolima po

zemlji. Tek tada Patroklo biva sveano sahranjen. U etvrtom delu kazuje se

9

7/29/2019 Anticka- 44

10/53

kako je Prijam otkupio Hektorovo telo. Prijam moli Ahileja za telo mrtvog sina

(dirljiva scena kada starac nou dolazi u Ahilejev ador i kada Ahileja

preplavljuju uspomene na starog oca i mrtvog druga). Po Zevsovom nareenju

Ahilej predaje Hektorovo telo. Ova scena, zbog humanosti hrabrog Ahileja i

stiavanja njegovog gneva odudara od ostalih scena u epu. Radnja Ilijadezavrava se kada Brisejida i druge robinje oplakuju Patrokla, a sa njim i svoju

nesreu. U Homerovim sentencijama (poslovicama, gnomama), sadrana je

ivotna mudrost, mnogo vie ih ima u Odiseji nego u Ilijadi.

Druga vr s ta podele Ilijade, dramskog karaktera i izvrena je prema tome

kako se sudbina glavnog junaka i njegov karakter odra avaju na kompoziciju

speva , kada je na pozornici mog u no videti Ahileja, a kada ne ). Prvi deo bi

prema tome, obuhvatio prvih deset pevanja (kuga, sukob izmeu Ahileja Agamemnona, Ahilejeva srdba, razgovor sa majkom, odbijanje Ahileja da se

ukljui u borbu).

Drugi deo obuhvata od 10-17 pevanja (bitke i ono to je za njih vezano

povlaenje Ahejaca). Trei deo je od 17-24 pevanja (Ahilej kao ojaeni pobratim,

povratak u borbu i okonanje borbe).

Dogaaji u Ilijadi odreeni su Ahilejovom strau (patosom), bilo da je ona

pozitivna ili negativna. Unutranja povezanost radnje postignuta je motivom

srdbe, jer se oko nje odvijaju svi dogaaji u epu (ono to e se dogaati u 52

dana rata). Vei deo svih dana se samo spomene i preskoi, tako da sama

radnja ne traje due od dvadesetak dana. Ahilejev gnev ima svoje kretanje

(uspon i klimaks), tako da cela radnja tei ka koherentnosti. Linost Ahilejeva i

njegov gnev oivieni su dvema mr njama - prema Agamemnonu i prema

Patroklovom ubici Hektoru. Ta oseanja, dodue nisu iste prirode (jedno je

mr nja prema saplemeniku , a drugo prema neprijate lju ), ali obe pokreu

Ahilejevu strast. I ljubav koju Ahilej ose a, dvopolarna je - prema robinjic

Brisejidi i prema prijate lju Patroklu . Tek na kraju epa, u sceni sa starim

Prijamom, dolazi do neke vrste pomire nja suprotnosti izme u Ahilovih

ljubavi i mr nja. U toku noi, stari trojanski kralj dolazi potajno u Ahilejev ator

da otkupi telo sina. U dramatinom susretu slomljeni starac ljubi ruku ubice

10

7/29/2019 Anticka- 44

11/53

svoga sina. Ahilejev osvetni ki gnev pretvara se u suze i toplo ljudsko

saos eanje, pojedina na ljubav koju on ose a prema svom ostarelom ocu, iri se

na itavo ove anstvo.

Taj motiv u epu obogatio je karakterne crte Ahilejeve li nosti i ima

eti ki zna aj. Zahvaljujui gnevu junaka Ahileja, rad nja Ilijade i njenakompozicija jednostavne su, planski izgraene i ine vrsto povezanu celinu.

Uz Ahilejevu srdbu za povezanost motiva u Ilijadi vaan je i motiv Zevsove

odluke (na poetku epa). Zevs eli, bez obzira na sklonost prema Ahejcima, da

osveti Ahileja i zato pomae trojanskoj vojsci. Ali, u poslednjim pevanjima

potpuno se zaboravilo na Zevsovu odluku (Ahilejeva borbenost, posmrtna

sveanost u ast Patrokla, poputanje i predaja Hektorovog tela) - to je sada

uzviena pesma prijateljskoj vernosti, a ne Zevsova osveta. Po pita nju autorstvaIlijade (ko je napisao delo i da li je u pitanju jedan autor, homersko pita nje )

uoljivo je da je postojalo vie pojedinanih pesama, koje je kasnije neko

ujedinio u celinu. To se vidi u razvoju Ahilejeve sudbine i uopte razvoju epske

radnje, na poetku i na kraju Ilijade razvoj radnje je brz i direktan, a u sredin

indirektan i usporen. Mnogi umeci prekidaju jednolian narativni ritam

odgaaju radnju. Kada ona doe do kulminacije, pesnik odgaa razreenje

sredstvima retardacije (digresije, ponavljanja i poreenje). Digresija svojim

oblikom i raznolikou ponekad dostie razmere samostalne epske pesme

postaje posebna epizoda (npr. opis borbe izmeu Dioneda i Gloukona - oni se

prepoznaju i razmenjuju oruje i to je epizoda sa odreenim etikim znaenjem

rastanak Hektora i Andromahe, opis Ahilejevog tita sa opisima mirnodopskog

ratnikog ivota). Pesnik posebno opirno slika bojeve, i to one u kojima

uestvuju najvei grki i trojanski junaci (npr. pogibija Sarpedona, Zevsovog

sina. U znak alosti Zevs puta krvavu kiflu, a Sarpedonov le odnose San

Smrt, pogibija Patrokla - sramotan nain na koji ga Apolon razoruava, Euforb s

lea smrtno ranjava, a Hektor do kraja ubija, Hektorova pogibija).

Epska knji. predstavlja odraz totaliteta drutvene svesti (Hegel), sve ono to je

karakteristino za jedno drutvo u odreenom periodu i u odreenoj tradiciji. A

da bi sve to mogla da prikae, epska knji. mora da bude otvorena za sve teme

11

7/29/2019 Anticka- 44

12/53

(svakodnevne, ratne, erotske, obredne, obiajne, etike). Ilijada obuhvata sve

ono ime je drevni ovek bio preokupiran, i svakom ivotnom aspektu pristupa

etiki o tome svedoe i vrsto ocrtane linosti epa.

Svaki od junaka ima po jednu dominantnu osobinu (Ahilej tvrdoglavost

strastvenost, Odisej - lukavost, Hektor asnost, jer brani svoju otadbinu,Hektor je bio najbolje Prijamovo dete i zato je jo traginiji lik. Naroito je dirljiva

scena kad se Hektor oprata od svoje porodice. Andromaha ga moli da ne ide,

jer joj je on sve, i brat, i otac i majka. Ona u naruju dri sina koji se preplai od

naoruanog oca jer ga ne prepoznaje. Hektor se nasmeje dirnut detinjim

strahom).

Kao kontrast Hektoru, prikazan je kukaviki Paris (on bei pred Menelajem

Afrodita ga sklanja u Heleninu postelju) - to je prvi primer suprotnih karaktera,koje e kasnije izgraditi Sofoklo. U Ilijadi su prikazani i odnosi izme u

mu karaca i ena (AhilejTetida, Paris-Helena, Hektor-Andromaha).

Likovi Ilijade su idealizovani - oni su lepi i fiziki i duhovno, jer je takav bio

ideal primitivne grke lepote (princip - kalos kai agatos, izjednaenja fizike

duhovne lepote, o kome su kasnije govorili Platon i Aristotel). A kult lepote

blizak je i kultu dobrote, pa su Homerovi junaci dobri onoliko koliko su lepi. U

liku Ahileja saet je ratniki duh grkog naroda. On je junak najsurovijih

najnenijih oseanja, velik u ljubavi i u mrnji - kao takav, postao je uzor

vite kih vrlina , a podudarao se sa shvatanjem Grka o fizikoj snazi i hrabrost

kao glavnim osobinama savrenog junaka.

Ahilej sam bira svoj ivotni put - on mo e da pro ivi dug, ali beslavan ivot,

ili da ivi kratak, ali sadr ajan ivot. Bez obzira to zna da e umreti, pa

ak i kako e se to desiti, on bira ovo drugo. Ahilej je lep i hrabar kao to niko

nije, ali je i strasan i slavo ljubiv , pa ga to uvaljuje u nevolju. Njegova dva gneva

(prema Agamemnonu i Hektoru), uzrok su velikih stradanja, ali on poputa tek

onda kada ostane bez prijatelja. Ahilej je istovremeno i tragian lik.

O njegovoj smrti ne peva sama Ilijada, ali se ona nagovetava u 22 pevanju

kada mu to prorie Hektor na samrti (smrtno e ga raniti Hektorov brat - Paris).

12

7/29/2019 Anticka- 44

13/53

Homerovi bogovi slika su eolsko - jonske vlastele, koja je takoe

podreena vrhovnom vojnom stareini Zevsu. Zevsov odnos prema ostalim

bogovima je odnos plemenskog stareine prema lanovima plemena. Ostal

bogovi (Atena, Apolon, Posejdon, Hera) vre posredniku vezu izmeu vrhovnog

boga i ljudi, time to izvravaju njegova nareenja. Ali bogovi su podlonSudbini, kojoj se i sam Zevs pokorava. Bogovi se u Ilijadi ne razlikuju mnogo od

ljudi. Nad ljudima ih uzdie besmrtnost i vea fizika snaga, dok su ak u

moralnom pogledu gori od ljudi. Sva aju se, ljubomorni su i zavidni, a esto se

slu e i prevarom . Pomau junacima koje vole, a s mrnjom se odnose prema

onima koji su im neprijatelji. Ljudi znaju kakvi su bogovi, pa se prema njima

odnose s velikom diplomatijom i oprezom. U prekorima koje bogovi upuuju

jedni drugima i u prekorima koje im upuuju junaci vidi se pesnikova kritikamitova, i zaetak burleske na raun bogova.

Ilijada i Odiseja spevane su na starojonskom nareju na onom jeziku koji

nikad nije bio govorni, ve samo usmeni (kao to je jezik naih narodnih

pesama). Stihovi su formirani prema naelima versifikacije i to stvaranjem novih

ili upotrebom zastarelih rei (prema zahtevima stiha). Preinaavanje jezika, on

se uzdie iznad svakodnevnog i obinog i daje utisak dostojanstvenosti

uzvienosti. Jonski dijalekat, na kom je spevana Ilijada, sjedinio je u sebe odlike

svih drugih dijalekata (eolskog, atikog) nadiveo sam sebe i postao bitan sam

po sebi (mada nikad nije postao opti helenski jez. jer je imao suvie pesnike

osobine).

Uzvienost Homerove poezije postignuta je upotrebom odreenih stilskih

sredstava, pre svega heksametra (najstariji stih antikog pesntva, spojen od

dva razliita stiha, tetrametra i dimetra. Sastoji se od est stopa, pri emu su

prvih pet stopa daktili (-UU), a esta trohej (-U) ili spondej (--). Heksametar

predstavlja formulu koja odreuje obim i oblik stiha, a osim njega tu su i druge,

izraajne govorne formule (stajae rei ruoprsta zora, ograda zubna, kravooka

Hera, egidonoa Div, Peleju sin i opta mesta, retardacije, digresije, katalozi

nabrajanja, tipini brojevi 3, 7, 9, 12, 100, upravni govor kao sredstvo za ivlje

pripovedanje, proirena poreenja, epski opisi, realistinost). Tu su

13

7/29/2019 Anticka- 44

14/53

kompozicione formule inicijalne i finalne (retardacije, in medias res) - na

poetku se zadire u sadraj dela (prvi stih Ilijade), umetnute pesme (lirske

obredne, tubalice).

Odiseja-struktura i sadr aj

Odiseja je dobila ime po Odiseju, glavnom junaku epa. Za razliku od Ilijade,

koja je zamiljena kao spev o jednom istorijskom doga aju , Odiseja u centar

zbiva nja stav lja jednog heroja, ali je Odisej individualniji lik(zbog ega je

mit o njemu podloniji promenama) Ahilej je epski okamenjen lik, ije je delanje

mitoloki strogo odreeno.

14

7/29/2019 Anticka- 44

15/53

Odlike o Odiseju nalazimo u mnogim mitovima on je jedan od trojanskih

ratnika, vladar Itake. Otac njegov Laert i majka Antiklija boanskog su

porekla (potomci su Zevsa, vrhovnog boga i Hermesa - zatitnika govornika

lopova). Mit o Odiseju usko je vezan za mit o Troji - Odisej je bio jedan od

Heleninih prosaca, obavezan da posle udaje bude na usluzi Heleninom mu uMenelaju. Kada ga pozovu u rat, lukavi Odisej glumi ludilo, ali ga Palant prozre,

pa Odisej mora da poe. Pre nego to e poi u opsadu Troje, Odisej se eni

Penelopom i dobija sina Telemaha. Uee Odiseja u ratu prikazano je u Ilijadi

(Odisej kao mudri govornik i savetodavac), a njegov povratak kui opisuje

Odiseja. Odiseja opeva kako se Odisej, vo a Ita ana u Trojanskom ratu

posle propasti Troje deset godina potucao po svetu, a za to vreme prosc

njegove ene Penelope harili njegovu imovinu, i kako se naposletku vratio kui osvetio se drskim proscima. Mit o Odiseju je esto menjan, data su mnoga

tumaenja njegovog lika (npr. Dante pie o Odisejevoj nesmirenoj enji za

novim putovanjima).

Topografija mesta pomenutih u Odiseji bajkovita je (za razliku od Ilijade)

prilino uoptena, tako da obuhvata veliko prostranstvo (celo Sredozemno

more, sve obale, ostrva i poluostrva do severnoafrike obale. Pretpostavke su

ile ak tako daleko da se smatralo da i Odisejeva lutanja seu do ostrva M ljeta

u Jadranskom moru).

15

7/29/2019 Anticka- 44

16/53

Odiseja je za oko 3000 stihova kraa od Ilijade i ona je pisana u heksametru, a

podlona je formalnim podelama, kao Ilijada, podela na 24 pevanja, izvrena je

naknadno, mehaniki, i ne prati samu siejnu konstrukciju. Ep se moe podelit

na 3 strukturne celine: prvi deo obuhvata prva etiri pevanja, u kojima se

Odisej ne pojavljuje (dok on boravi kod boginje Kalipse, na njegovom dvoruPenelopini prosci svakodnevno gozbama rasturaju njegovo imanje). Da b

za titio o evinu Telemah na podsticaj boginje Atine kre e u potragu za ocem

On odlazi u Pil kod Nestora i u Spartu kod Menelaja i od njih dobija obavetenje

o Odiseju i svedoanstva o ostalim trojanskim ratnicima (o Agamemnonu

njegovom ubistvu i Orestovoj osveti nad Klitemnestrom i Egistom - ova epizoda

slui da pojaa kontrast, istie Penelopinu vernost, kao i vrednost moralnog

porodinog ivota.)Kako je ovaj deo speva najve im delom vezan za Telemaha, on se esto

naziva Telemahijom -prouavaoci smatraju da je Telemahija nastala kao

zaseban ep, pa je kasnije prikljuena celini. Drugi deo obuhvata prostor od 6-13

pevanja, u kojima se peva o Odiseju (on ivi sa nimfom Kalipsom na jednom

ostrvu. Uprkos enji za domovinom, Kalipsa ne da Odiseju da ide. Njegova

sudbina zavisi od volje bogova - Posejdon mu onemoguava povratak kui, ljut

je na Odiseja to mu je ranio sina Kiklopa. Odisej dospeva na ostrvo Feaana

(pretpostavlja se da su Feaani iveli na severnoafrikim obalama, o njima pie i

Vergilije u Eneidi u epizodi Eneinog susreta sa Didonom). Odisejeva sudbina nije

data pravolijniski, ve poiva na retrospektivi - na dvoru feakog kralja, dok

Demodok za trpezom peva svoju rapsodiju (o Afroditinoj prevari i dogaajima iz

Trojanskog rata). Odisej poinje da plae i pria o svojim dogaajima (ostrvo

Lotosa, Kiklopi, Kirka, Scila i Haribda, podzemni svet i zarobljenitvo kod

Kalipse).

16

7/29/2019 Anticka- 44

17/53

Trei deo speva moe se formalno podeliti na dva dela - jedan deo obuhvata

Odisejev povratak kui i osvetu proscima, a drugi deo niz prepoznavanja (kada

Odisej odlazi kui preruen i Penelopa ga prepoznaje). On se sveti proscima, a

onda sledi izmirenje sa njihovim porodicama. Tako se Odiseja zavrava sa

nagovetajem da se Odisej posle toga smirio u svom domu i iveo sreno saPenelopom.

Struktura Odiseje je slo enija nego struktura Ilijade. Aristotel u svojoj Poetic

naglaava da je rad nja Odiseje slo ena i puna peripetija, dok Ilijada ima

jednostavnu strukturu. Oba epa imaju neke zajenike strukturne osobine,

jedinstvenu poetiku koja se tie epske tehnike metra, siea, kataloga i slinih

izraajnih i kompozicionih formula. I Ilijada i Odiseja nas direktno uvode u radnju

(in medias res-u sredite radnje) i, na kraju oba epa je motiv pomirenja-utiavase tenzija i razreava se situacija postavljena na poetku (utoljen je Ahilejev

gnev, Odisej se vraa kui). Princip retrospekcije u Ilijadi dat je samo u

pojedinim epizodama, dok se u Odiseji odnosi na skoro sve epizode Odisejevog

lutanja. Svoju strukturu Odiseja gradi na kompozicionim retardacijama

usporavanjima (odlaganjima) radnje, dok su u Ilijadi retardacije date statino

uz detaljne opise pojedinih scena (npr. Ahilejev tit). U Odiseji su takva

odlaganja dinamina jer uestvuju u daljem toku radnje i vode junaka do cilja.

Struktura Odiseje poiva na isticanju karaktera i na prepoznavanju-to su glavn

pokretaki motivi epa.

Ono to je osnovno u epu je Odisejev povratak kui, ali ta stuktura nije

jedinstvena i nije jedina. Drugi strukturni nivo je otovren i odnosi se na priu o

Odisejevim lutanjima i sastavljen je od nekoliko epizoda koje nisu povezane

uzrono-posledinim vezama (ako se epizode premeste, struktura se nee bitno

menjati).

Motiv povratka ratnika je jednosmeran, zatvoren (junak ostvaruje svoj cilj i time

se struktura zaokruuje, dok je motiv avantura kroz koje prolazi glavni junak-

otvoren i omoguava da se na njega nadograuju i druge epizode (otvorena

stuktura je pogodna za istorijsku nadogradnju knji. vrste-tako su nastal

avanturistiki i viteki romani, kao i parodije na njih> Don Kihot, Kandid, Mrtve

17

7/29/2019 Anticka- 44

18/53

due (parodija je postupak koji podrazumeva kontekstualnu vezu izmeu dva

dela< ironija-kada se govori jedno, a misli drugo< postupak koji poiva na

humoru).

Za razliku od Ilijade junaci Odiseje su vie ljudi nego ratnici. Odisej je tip

inteligentnog i lukavog oveka koji strpljivo podnosi sve nevolje koje su gasnale i ne podlee ni jednom iskuenju. O tim njegovim osobinama pie jo

Ilijada (veliki heroji stalno podrazumevaju da e ih lukavi Odisej neim iznenadit

i na tren ih nadmudriti). U Odiseji on devet dana uva Meh sa Eolovim

vetrovima i nije rekao drugovima za njega. Desetog dana, kada Odisej zaspi

njegovi drugovi koriste priliku da i oni nadmudre svog lukavog vou. Iza te igre

uzajamnog nepoverenja i podozrenja stoji folklorni motiv o lukavom

prepredenjaku od koga okolina uvek zazire (u srpskoj tradiciji oso i Era). Odisejni malo tipian lik, od ostalih heroja homerskih epova izdvaja se po svojoj

radoznalosti i inteligenciji ( to je dalo povoda kasnijim interpretacijama

Odiseja-u svetskoj knji. on se javlja kao politiar, romantini ljubavnik, lukavi

pokvarenjak, avanturista i sl. Dante ga je prikazao kao oveka veito eljnog

novih saznanja i novih putovanja-u krugu Pakla u kome su grenici koji su davali

lukave savete i smiljali prevare.)

Dok su Ahilejev lik i gnev tipski izraz herojskog doba helenske mitologije,

Odisej je blii stradalniku i pobedniku iz bajke ija je avanturistika sudbina

preterana i nestvarna. Glavna vrednost njegovog karaktera lei u njegovoj

opreznosti i izvanrednom govornikom daru, koji su Heleni veoma cenili.

U Odiseji se preobraava boanski ideal-bogovi vie nisu samoivi

osvetoljubivi, nego su pravi zatitnici pravih i moralnih odnosa meu ljudima (to

se prvenstveno odnosi na Atinu, koja titi pravdoljubivog Telemaha).

Realno je ve da je struktura Odiseje sloena i puna peripetija, pa su u njoj

este retardacije koje se svode na prepoznavanja i preokrete (a sve to izaziva

dinamiku u razvoju radnje). Prepznavanja u Odiseji su mnogobrojna..

Trenutak prepoznavanja uvek je paradigmatian - starica Euriklija pere noge

Odiseju i prepoznaje ga po oiljku koji je zadobio kada je sa svojim dedom iao u

lov i kada ga je napao divlji vepar. Kada shvati da ga je dadilja prepoznnala

18

7/29/2019 Anticka- 44

19/53

Odisej mora brzo da reaguje. To je jedna od najdramatinijih scena u epu,

izmeu trenutka prepoznavanja i Odisejeve reakcije stoji 500 stihova u kojima

se opisuje dadiljino seanje na Odisejevo detinjstvo i kako je zadobio oiljak-

time se postie vea dramatinost. U opisu boja oigledan je umetniki realizam

Homerov, kojim se postie upeatljivost i slikovitost dogaaja (a to se vidi i potom to pesnik unosi mnotvo detalja iz svakodnevnog ivota i takvi su npr.

opisi gozbe kod Feaana ili goenje kod svinjara).

Kategorija vremena je dijahroniska (obuhvata i prolost i sadanjost

budunost), dok je u Ilijadi sinhronijska (dogaaji se iznose u hronolokom redu,

bez osvrta na ono to je prolo ili ono to e se tek dogoditi). Odiseja je

okrenuta svakodnevnim, stvarnim dogaajima (uobiajni opisi likova

situacija). Likovi u njoj nisu uzvieni heroji, ve obini ljudi iz nieg stalea(sluavke, svinjar, pas).

Eshatoloke predstave (o zagrobnom ivotu) date su u epizodi Odisejevog

silaska u podzemni svet. Ova epizoda ima svoje etiki, gnoseoloki, filozofski pa

ak i geografski znaaj. Podzemni svet je dole (jer se mrtvi zakopavaju). U

njega stie preko reke Stiks (vatrene reke), preko koje due umrlih prevozi laar

Haron. Na ulasku u Had je Kerber (troglavi pas sa repovima na ijem su kraju

zmijske glave), a zatim i vladar podzemnog sveta, Had i njegova ena Persefona

(Demetrina erka). U podzemnom svetu Odisej sree due umrlih-onih za koje

se ve zna da su mrti (mitoloki likovi-Tezej, Herakle, Fedra, Medeja, Hipolit) i

one koji su na izvestan nain bili Odisejevi savremenici (Ajant sa kojim se Odisej

borio oko Ahilejevog oruja, Ahilej, Patroklo i njegova majka).Susret Odiseja sa

majkom naroito je dirljiv-Antiklija, za koju sin nije znao da je umrla, pokuava

da prie sinu, ali on joj to ne dozvoljava, da mu ne bi popila krv.

Stari narodi su verovali u besmrtnost due-posle smrti ona je i dalje iva, ali

je njeno postojanje u podzemnom svetu nitavno (dua tu postoji samo kao

senka, provodi jednolian ivot, slaba i bleda ni srena ni nesrena). Za razliku

od smrti ivot je ono to je lepo i svetlo-sva ostvarenja postiu se u

ovozemaljskom ivotu (Ahilejeva dua kae Odiseju da bi radije bio i nadniar

drugima, nego vladar nad pokojnicima).

19

7/29/2019 Anticka- 44

20/53

Likovi Homerovih epova svesni su injenice da je ivot kratak i prolazan, da

zavisi od sudbine i bogova (to ga ini jo neizvesnijim) i da je smrt jedino

sigurna sa kojom sve prestaje. A smrt nastupa onda kada tri pletilje sudbine

preseku nit koja deli ovozemaljsko i onostrano.

Iz motiva Odisejevog silaska u Had, razvile su se samostalne eshatolokepredstave (sreemo ih jo u epu o Gilgameu i Knjizi o Jovu (Jov ne sme da zna

ta je to s one strane), u Vergilijevoj Eneidi, Aristofanovim abama

Danteovoj Boanstvenoj komediji, gde su okupljena sva prethodna znanja o

putu, koji dua ima kad pree na onozemaljskim svetu, u NJegoevoj Lui

mikrokozmi, Miltonovom Izgubljenom raju, Bodlerovoj zbirci Cvee zla i

Remboovom Pijanom brodu), motiv smti obrauje se u knji. svih vremena, a

preko njega se osvetljavaju i razliite filozofske misli o ivotu i njegovoj sutini..

Grka tragedija

Grka tragedija predstavlja najvei umetniki domet kulture staroog sveta

kao takva, ona ima ogroman znaaj za istoriju kulture i civilizacije uopte

Antika tragedija ima veliki broj prouavalaca (u 20. veku njome su se bavili>

Frojd (uveo je naziv Edipov kompleks, za odreenu psiholoku pojavu)< Jung

(teorija arhetipova), Levi Stros).

Promiljanjem antike tragedije bavili su se i Platon (Drava)< Aristote

(Poetika)< Horacije (Poslanica Pizonima) ali i rimski stvaraoci (Seneka koj

prerauje Euripidova dela, klasicistiki pisci (Rasin)< romantiari (Gete) i pisc

20. veka (kada se pojavljuju razliite redakcije Antigone). Antika tragedija je

iva i danas-svojim oblikom i sadrajem dala je obrasce dramske umetnosti i

odredila budunost drame kao knji. vrste.

Drama je predstavljaka (a ne pripvedaka) umetnost, koja je po svojoj prirod

sinkretina (ostvaruje se zvukom, slikom i govorom), a vezuje se za obredni

nain ponaanja (podrazumeva niz radnji koje se izvode namenski).

20

7/29/2019 Anticka- 44

21/53

Najstarije podatke o tragediji nalazimo u Aristotelovij Poetici. Nastala je od

ditiramba (strastvene pesme pevane u ast boga Dionisa, boga vina i plodnosti,

koju je pevao hor, a uz to i plesao).

Kult Dionisa sjedinjavao je u sebi i tune elemente i beskrajno veselje, pa su se

iz njega razvile tragedija i komedija. Sveanosti u ast Dionisa odravale su se u

vreme tzv. velikih Dionizija (gradskih igara koje je utemeljio Pizistrat u 6 v. pre

n.e.) za vreme praznika Leneja (kad su se prikazivale samo komedije) i vreme

Malih Dionizija (seoskih igara). Iz tih sveanosti i pesama koje su na njima

pevane, usavravanjem je nastala antika drama. Ona je uspon doivela na

Atikom poluostrvu, mada joj je poreklo sa Peloponeza (tamo su se u graduEleusini izvodile eleusinske misterije i druge umetnike forme).

Za osnivaa tragedije smatra se Tespid, koji je prvi u ditiramb uveo stvarnu

dramsku radnju i iz hora izdvojio jednog glumca. To vie nisu bila samo

predanja o Dionisu, ve se obrauju i mitovi o herojima. Ali to jo uvek nije bila

prava tragedija-vie je bila horska pesma (lirski element je preovlaivao nad

dijalogom i radnjom). Poetak tragedije vezuje se za predstavljake delatnosti,

kada su se uesnici obreda oblaili u jaree koe (tzv. satiri) i pevali ditiramb.

Uvoenje prvog glumca, koji se odvojio od hora satira (tragos-jarac), nastala je

satirska drama, ali ona jo uvek nije bila tragedija. Maske koje su satiri nosil

bile su ivotinjske, nakazne i imale su naglaene simoble raanja(foluse), to je

bilo povezano sa kultom plodnosti. Iz satirske drame koja je bila veselog

karaktera, razvila se tragedija tako to je naputen smean govor i poele da se

prikazuju i prie koje nisu bile u vezi sa Dionisom (otuda poslovica_Kakve to

veze ima sa Dionisom$). Pevanje poinje da biva zamenjeno govorom, ali se

zadravaju horske partije, dijalog postaje glavni oblik optenja meu uesnicima

u drami. Da se ne bi izgubila veza s prvobitnom prirodom ditiramba, satiri su se

i dalje zadrali, pa se u pozoritima prikazivala trilogija (tri tragedije) i satirska

igra-to je davalo tetralogiju.

21

7/29/2019 Anticka- 44

22/53

O prvoj tragediji moe se govoriti tek sa pojavom Eshila (uveo je drugog

glumca i stvorio celinu od tri drame (organsku trilogiju), umanjio je horske

partije). Sofokle uvodi 3 glumca, poveava broj uesnika u horu i menja

scenografiju, pie i neorganski povezane tragedije (nisu se nadovezivale jedna

na drugu). Grka tragedija vrhunac dostie u 5 v. pre n.e (posle Persijskihratova, Atina postaje lider trgovine na itavom mediteranu, i centar kulturnog

ivota. U dravi se uspostavlja demokratija (vladavina naroda) i u kulturnim

zbivanjima uestvuju svi slobodni graani (oni materijalno podravaju izvoenje

predstava). Posete pozoritu bile su dozovoljene svim graanima (osim

robovima)< pozorite je bilo optenarodnog karaktera, to je u skladu sa

demokratskim principima Atine. Predstave su se izvodile u Dionizijevom hramu,

pod otvorenim nebom.Centralna figura bilo je lice koje je istovremeno bilo i protagonista (glavn

glumac) i reditelj, i organizator. Glumili su samo mukarci i esto su pojedin

glumci igrali vie uloga, a obavezan glumaki element bile su maske i kostimi.

Bitnu ulogu igrao je i hor, koji je govorio primedbe ili odgovarao junacima-hor je

bio neka vrsta obeleja narodne mase.

Sa razvojem drame (Sofokle), hor uzima sve manje uea u dramskoj radnji.

Grka tragedija imala je ove delove> 1)prolog (deo pre ulaska hora, mogao se

sastojati od monologa ili dijaloga)< 2)parod (pesmu koju je pevao hor ulaze

na pozornici)< 3)epizodiji (razgovor glumaca i hora, dijaloke partije)< 4)stazim

(stajae pesme hora izmeu epizodija)< 5)eksod (zavrni deo drame).

Aristotel deli tragedije po spoljanjim i unutranjim naelima. Spoljanje merilo

je formalna strana tragedije (podela na inove, prolog i eksod)- ova merila su

podlona promenama i nisu stalna. Unutranja naela tragedije su stalna

podrazumevaju poetak, sredinu i kraj radnje koji su logiki povezani (putem

dogaaja). Svaka drama mora poeti zapletom (iznoenjem sutinskog

problema, sukob izmeu oprenih sila), zatim sledi razrada, pa peripetija

(preokret, najee dat u vidu prepoznavanja, kada nosilac radnje postaje

svestan svoje krivice-npr. Car Edip), kulminacija ili klimaks (vrhunac dramske

napetosti) i rasplet.

22

7/29/2019 Anticka- 44

23/53

Stih tragedije je dvojak-horske partije najee su u dorskom dijalektu

nestalnog su stiha (spondej, trohej, retko jamb), dijaloke partije su najee u

jambskom dvanaestercu ( tetrametru)-njime je svoje drame pisao Laza Kosti.

Sutinu tragedije ini mit- o bogovima i o drevnim herojima koji su prikazani kao

uzviena bia (boanstva, dostojanstvenici, vladari). Razumljivo je onda to je sam dogaaj u tragediji prikazan kao uzvien i dostojanstven. Kako mit nije

kanonski ustanovljen, njegova se sadrina mogla menjati.

Tragedija pripoveda o nesrenim i tunim dogaajima. Predmet njenog

ispitivanja je ljudska sudbina, ugroenost oveka na ovom svetu i nestalnost

ljudske sree. Naroita panja posveena je etikim vrednostima i ontolokim

pitanjima motivacija greha i kazne. Antika tragedija insistira na tome da

ovek nikad ne pati bez razloga, ve je ili kriv on sam, ili su se na njega svaliligresi predaka koje on mora da okaje. Tu se povezuju dve strane ovekove

prirode> oseajnost (ili po Aristotelu-saaljenje) i racionalnost (racio). Sukob

izmeu dve snage u oveku antike tragedije jeste univerzalni motiv i zato su

tragedije iz tog vremena i danas aktuelne.

Glumci u pozorinim predstavama mogli su biti samo slobodni graani. Od

glumaca se traio jak glas, i odlina dikcija, ali osim toga morao je da zna i da

peva, plee i gestikulira (pantomima, mimika bile su obavezni deo glumakog

repertoara). Glumci su bili veoma uvaeni i imali su velike povlastice

(osloboeni su od poreza i ratne slube, a bila im je zagarantovana lina i

imovinska sigurnost).

Publika je prisustvovala predstavama kao religioznom obredu, jer se

prikazivanje tragedija smatralo bogougodnim inom. Za predstave se brinula

drava, koja je narodu ak plaala ulaznice.

Kostimi su bili u skladu sa ulogama glumaca (koturne-cipele sa tiklom),

dugake toge, na glavi se nosio onkos (vrsta krune kojom se podie frizura), a

na licu su nosili maske koje odgovaraju ulozi.

Predstave su se organizovale u vidu takmienja. Ako je hteo uestvovati u

takmienju pesnik je javljao arhontu (lanu atinske vlade, Aeopaga), predavao

mu svoje drame i traio hor. Arhont je meu prijavljenim pesnicima birao one

23

7/29/2019 Anticka- 44

24/53

ije su mu se drame inile najbolje, pa im je rebom odreivao hor i glumce.

Predstave je ocenjivala komisija sainjena od deset atinskih graana, koja je

dodeljivala nagrade najboljima (prva nagrada bila je lovorov venac, Eshil je

pobedio ak 28 puta, od toga nekoliko puta posle svoje smrti).

Eshil-stvaralatvo

Eshil je jedan od najuvenijih pisaca svih vremena, rodonaelnik tragedije. iveo

je u zlatnom Periklovom dobu (5. v. pre n.e.), i esto se dovodi u hronoloku

vezu sa druga dva velika antika tragiara (Eshil je uestvovao u uvenoj bic

kod Salamine, Sofokle je kao 17-godinji deak pevao na elu hora pesmu u

ast pobede, a Euripid se rodio na dan bitke). Eshil se rodio u Eleusini naPeloponezu (grad uven po eleusinskim misterijama koje su negovale kult

boga Dionisa). iveo je u ono vreme kada je Atina prelazila iz tiranije

(autokratizma) u demokratiju-bio je aktivan uesnik vanih istorijskih zbivanja

kroz koja prolazi njegov narod. Bio je u dravnoj slubi, uestvovao u bitkama

kod Solamine i Maratona u kojima je njegov narod odbranio slobodu

nezavisnost od persijskog osvajaa. Putem likova svojih tragedija Eshil otkriva

istorijski sadraj tog presudnog razdoblja-on je pesnik atinske demokratije. Presvoje smrti insistirao je da se epitaf koji e biti isklesan na njegovoj nadgrobnoj

ploi odnosi na njegove ratnike, a ne knji. uspehe.

Na polju dramske umetosti Eshil je uinio veliki napredak-usavrio je dramsku

tehniku, uveo je drugog glumca (a kasnije od Sofokla preuzeo i treeg), pojaao

je dramski elemenat tragedije jer je proirio dijalog, a smanjio broj horskih

partija-o tome govori Aristotel u Poetici. Eshilov stvaralaki vek je oko 70 god.-

napisao je 100-nak tragedija. Od kojih je sauvano samo 7 (meu njima i jedna

organska trilogija Orest i niz fragmenata (citati sauvani u kasnijim delima)

Sauvane su tragedije Perisjanci, Sedmorica protiv Tebe, Okovani Prometej

Orestija, i Hikertide (Pribeglice), najstarije sauvana tragedija. Grau za svoje

tragedije on uzima iz mitologije (iz pria o bogovima i herojima). Predmet tih

trag. je ljudska sudbina nad kojom lebde srea i nesrea-njima upravlja naelo

24

7/29/2019 Anticka- 44

25/53

boanske pravde koja patnjama upuuje ljude da se pokore venim zakonima.

Volja bogova predstavlja neku vrstu etikog merila, prema kome treba da se

upravljaju pravednici. Na primerima iz herojskog vremena Eshil je svom narodu

objasnio krupna pitanja o bogu i oveku, o sudbini i slobodi, o ovekovom ivotu

i njegovom smislu. Osnovna Eshilova pretpostavka je teodikeja-on je nastojao,za razliku od Homera da bogove oisti od suvie ljudskih crta i da ih prikae kao

moralno savrene. Vrhovni bog je Div (Zevs), a svi drugi bogovi (Apolon, Atena,

Pravda), Zevsove su personifikacije.

Eshil izgrauje etika shvatanja, prikazivanjem motiva greha i pokajanja. Krivica

se zasniva na ovekovoj teomahiji, tj. pobuni protiv naroitih bojih

zakona.:ovek, ne vodei rauna o snazi objektivnog poretka, gazi u utvren

sistem ravnotee nastojei da ga srui. Tim on postaje borac protiv bogova njihove pravde i na sebe izaziva boanski gnev. Dramatino postavljanje takve

krivice i nunost njenog ispatanja predmet je svih Eshilovih tragedija. On

govori i o nasleenoj teomahiskoj krivici predaka (Orestija)-greh predaka se

prenosi na potomke, ali ne kao neki besmislen sluaj-uvek postoji i lina krivica

koja pokree nasleenu, a to izaziva nesreu kao ispatanje. Dakle, ovek sam

sebi stvara nesrenu sudbinu (da Agamemnon nije rtvovao svoju ker Ifigeniju,

po volji boginje Artemide, on ne bi stradao bez obzira na grehe svojih predaka,

Atrejia). Intervencija bogova ne pojavljuje se dok god je ovek moralno ist-

osveti bogova on se izlae tek svojim teomahijskim delovanjem. Uvek je ovek

taj koji izaziva krivicu, dok je bogovi samo podupiru i privode kraju, Eshi

propoveda naelo niega previe, nita preko mere-ovek treba da je

zadovoljan onim to mu je sudbina namenila, pregne li da gospodari onim to je

u bojoj, a ne u njegovoj nadlenosti, on postaje antikosmian i time razara

svoju sreu. Patnja kroz koju grenik prolazi ima za cilj da naui mudrosti

razboritosti (patnjama se mudrost stie). Delanjem ovek uini krivicu, svaka

krivica otklanja se patnjom, a plod te patnje je saznanje granica, proiavanje

od samovolje i nasilnitva (u skladu sa Aristotelovim pojmom katarze).

Struktura Eshilovih trag. je veoma jednostavna. Radnja je koncentrisana oko

jednog lika ili dogaaja, i tei raspletu koji je uvek snaan i sugestivan. Likovi su

25

mailto:mere@-;ovekmailto:mere@-;ovek

7/29/2019 Anticka- 44

26/53

jednostavni, dati u nekoliko poteza. Horske pesme imaju veliki znaaj-u njima

pesnik otkriva svoje duboke filozofske misli.

Okovani prometej

To je prvi savani deo trilogije o titanu Prometeju (ostala dva dela su Osloboen

Prometej i Prometej Vatronoa). Nosioci dramske radnje su mitska boanska

bia. Mit o Prometeju pre Eshila obradio je Hesiod u Teogoniji ( on pie o

izmenama vlasti na nebu. Kron je silom svrgnuo s vlasti oca Urana, a Zevs svog

oca Krona. Tako je Zevs postao suvereni vladar celog sveta, potedevi svog

oca Krona i oprostivi Titanima njihovu pobunu. Zevs je postao simbol pravde-

uei se na vlasti tim grekama on je shvatio da nad drugima moe vladatisamo onaj ko je sposoban da bude gospodar svojih strasti). Poto je uzeo vlast u

svoje ruke, Div je sve bogove obdario nekom slubom, samo se nije obazreo na

ljude (ne savreni ljudski rod, on je hteo da uniti i da stvori savrenije ljude koj

e odgovarati njegovom poretku u svetu. Toj Zevsovoj odluci otro se

suprostavlja Prometej i spasava ljudski rod darujui mu vatru, izvor zanatstva

blagostanja. Svojim prekomernim ovekoljubljem, samovoljom i prkosom protiv

vrhovnog boga, Prometej na sebe navlai teku i sramotnu kaznu- u pustom

kraju biva prikovan za stenu. Eshil je svome junaku pripisao i poznavanje vane

tajne-on zna ko e Zevsa sruiti sa vlasti (sin koga Zevs dobije sa Tetidom). Ali,

Prometeja nikakve pretnje ne mogu prisiliti da popusti i otkrije tajnu

Slobodoljubivi Prometej je predstavnik neobuzdane ovekove tenje za

napretkom, tenje koja ne prepoznaje prepreke i ne plai se nikakvih stradanja.

On je borac protiv svake sile koja hoe da zarobi ljudski duh. Mit o Prometeju

ima mnotvo interpretacija u svim knji. (naroito u delima Karla Marksa).

U Prometejevoj drami uestvuje ceo kosmos i bogovi i ljudi. Taj kosmos ima

svoju vertikalnu strukturu> vrh (sedite bogova) i nizinu (mesto izgnanstva i

kazne), u sredini je Zemlja, na kojoj se odigrava radnja. Takva vertikalna

struktura sveta ima svoju simboliku i jedan od optih arhetipova.

26

7/29/2019 Anticka- 44

27/53

Ija je jedina smrtna osoba od svih uesnika tragedije. Ona je rtva Zevsove

ljubavne strasti, erka Imahova (kamenitog potoka pored Arga). Kada je

ljubomorna Hera otkrila da je Ija bila Zevsova ljubavnica, pretvara je u kravu

nareuje udovitu Argu da je uva. Zevs alje Hermesa da svojim sviranjem

na flauti uspava Arka i da ga potom ubije. Ija je bila slobodna, ali je Hera poslalaljutog oboda koji Iju nemilosrdno bode i progoni je iz mesta u mesto. U tom

lutanju ona stie do okovanog Prometeja, koji joj objanjava ta je eka, sve do

poslednjeg mesta na kome e se zavriti njeno lutanje (u Egiptu, gde e joj Zevs

vratiti ljudsko telo. Ona e mu roditi sina Herakla, koji e ubiti orla koj

Prometeju kljuca plua i koji e Zevsa zbaciti s prestola. Ija mrzi Zevsa i za nju

je jedina nada to to je ula od Prometeja.

Hor Okeanida (keri Okeana) gine zajedno sa Prometejem, kada Zevs uz munje gromove rui stenu i zajedno s Prometejem survava u Tartar. Hor je najpre

savetovao pobunjenika da se se povinuje volji Zevsa< ali Prometej postepeno

otkriva gorku istinu o Zevsu i zato se hor povinuje Titanu.

Orestija

To je jedina sauvana organska trilogija u antikoj trag. Sastoji se iz trag

Agamemnon, Hoefore (Pokojnice) i Erinije (Eumenide). Naziv Orestija nije

izvorni, pridodat je kasnije, a odnosi se na mit vezan za Agamemnonovog sina

Oresta (re je o kobnoj sudbini Tanatalovih potomaka, o tragediji porodice

Atrejia. NJihova legendarna istorija, povezana je nizom stranih zloina, koji su

izazvali samo nove zloine. O njihovoj sudbini govorio je jo Homer).

Orestija je najpre imala i satirsku igru (zvala se Pratej, po mitol. biu koje stalno

menja svoj oblik), ali ona nije sauvana.

U svojoj trilogiji Eshil razmatra problem nasledne teomahijske krivice (pobune

protiv boanskog poretka i izazivanja boanskog gneva). Graa za trag

preuzeta je iz mita o Agamemnonu, ali Eshil taj mit proiruje-Agamemnon je

potomak porodice Atrejia, koja sa sobom vue nasleenu krivicu predaka

:ovek nije kadar da sam prekine lanac zloina, ve to moe uiniti samo bog

27

7/29/2019 Anticka- 44

28/53

(ovde je to Apolon). Krivica Atrejia poinje time to je Tantal svog sina Pelopa

skuvanog ponudio za ruak bogovima. Tantalova krivica se onda prenela na

Pelopove sinove, Atreja i Tijesta-Atrej ubija decu svog brata, tako to ih je

ispekao, a onda ih dao Tijestu da ih pojede. Tijestov sin je Egist, Klitemestrin

ljubavnik. Atrejevi sinovi, Agamemnon i Menelaj, ispataju grehe-Agamemnonaubija ena Klitemestra, a Menelaj ostaje bez poroda sa svojom enom Helenom,

Klitemestrinom sestrom. Agamemnon je uinio jo jedan greh da bi Artemida

poslala povoljan vetar ahejskoj vojsci koja je trebala da krene ka Troji, on je

rtvovao svoju ker Ilfigeniju (devicu), tako to je zaklao na oltaru (druga verzija

ovog mita je da je Artemida u poslednjem trenutku spasla Ifigeniju i umesto nje

na oltar stavila koutu (motiv slian onome iz Biblije, kada Avram rtvuje sina

Isaka)). Agamemnon je imao izbora-on nije morao da rtvuje ker (u krajnjojliniji, nije morao da uestvuje u Trojanskom ratu) i tu lei njegova krivica zbog

koje e kasnije biti kanjen. Agamemnon je izabrao svoju sudbinu.

U prvom delu Agamemnonu Klimetestra uz pomo ljubavnika Egista ubija mua

kada se on vratio iz Troje. To je najdui i najupeatljiviji deo ove trilogije, koj

nas uvodi u sr dramske radnje i otkriva dogaaje koji su neposredno vezani i za

preostala dva dela. Odmah na poetku stvara se atmosfera, puna nekakve

zloudnosti i strave (argejski starac koji oekije vesti iz Troje, on ve zna za

Klimnetestrinu nameru, zna da je ona poinila preljubu i da je suvereno

zavladala na dvoru). Hor sainjavaju argejske stareine (oni promiljaju

dogaaje koji e se zbivati na sceni i upuuju publiku na razumevanje sadraja

drame, predstavljaju neku vrstu zdravog razuma< horske pesme se sastoje iz

strofe (argumenta) i antistrofe (protivargumenta) koje stvaraju odreeni logik

poredak i dovode do zakljuka). Ve na poetku, hor upuuje na odnos greha i

kazne-greh je nasledan, ali svako ko ga poini mora da ga prelomi i kroz

sopstvenu volju. Iako bogovi determiniu oveka da poini greh, ipak ga ovek

ini sam, voljom svog izbora-boja volja i ovekovo htenje su isprepletani, al

kaznu izaziva sam ovek, a bogovi samo guraju njeno izvrenje. Kroz patnju

dolazi se do saznanja, do svesti o tome ta je dobro, a ta je loe, i time se

krivac oslobaa greha. O svemu tome govori hor u 1. stasimonu (stajaoj

28

7/29/2019 Anticka- 44

29/53

pesmi) i time se otkriva sutina, problem u tragediji. Atmosfera strave razvija

se kulminacijski. Prolog sadri izvestan misaoni moralizam i nagovetava ono

to e se desiti. Dok glasnik razgovara sa horom, pojavljuje se Klimetestra, koja

je ve smislila krvoloni plan (za razliku od verne Penelope, ona je ena

preljubnica-slinost sa Hamletovom majkom i ledi Makbet, krvoednomsuprugom). Za njen plan saznajemo iz dijaloga sa horom i glasnikom. Glasnik

donosi vesti o propasti Troje i njenom razorenju -Agamemnonov greh se time

jo vie pojaava. Agamemnon se vraa i vodi sa sobom mladu robinjicu

nalonicu, proproicu Kasandru (Prijamovu ker). Klimetestra je uvreena i kao

majka i kao ena. Kasandrin dolazak poveava njen bes i elju za ubistvom

mua. Pred njega ona prostire purpurni tepih (simbol kraljevske vlasti). On se

dvoumi da li da stane na tepih, jer misli da ga nije dostojan. Kasandra svevreme uti (tzv. reito utanje kojim Kasandra nosi svoju tragiku). Ona

progovara tek kada Klitemestra i Agamemnon uu u dvor-Kasandra vidi ta e

se desiti i poinje da jadikuje. NJenu tragiku poveava tragedija mlade ene

koja i sama mora da ide u smrt (proklinje svoj proroki dar). Ona svesno odlazi u

smrt. Agamemnon i Kasandra ubijeni su u dvoru. Klimetestra svoj zloin

opravdava svojim moranjem da ubije mua jer je on kriv za smrt njihove keri

Ifigenije. Ali na kraju, ona kae Egistu> A sada je naa vlast to otkriva tenju

za vlastoljubljem kao jedan od motiva njenog zloina.

U Hoeforama Orest prema Apolonovom nareenju osveuje oca ubistvom majke

i Egista. Devojke pokajnice izlivaju svoju rtvu na Agamemnonovom grobu

(poslala ih Klimetestra poto je sanjala staan san> ognjeni zmaj isisava krv iz

njene dojke). Elektra je meu devojkama< ona prepoznaje Orestov uvojak kose

i otisak stopala (tehnika prepoznavanja dovodi do preokreta). Pojavljuje se

Orest i dogovara se sa sestrom ta da uradi. Sa njim je i njegov drug Pilad (koj

na sceni progovara samo onda kada treba Oresta da podri u njegovoj odluci da

ubije majku). Trenutak Orestove nedoumice je jedan od kljunih moralnih

elemenata trag. Na dvoru se Orest predstavlja kao glasnik koji donosi vesti o

Orestovoj smrti. Dok dadilja iskreno jadikuje nad Orestovom sudbinom, majka

29

7/29/2019 Anticka- 44

30/53

proliva lane suze. Orestovu nedoumicu prekida Pilad, Orest najpre ubija Egista,

a zatim i majku. Gonjen griom savesti on odlazi iz dvora.

U Erminijama Oresta progone boginje osvete, Erminije. Od krivca ga oslobaa

vrhovni atinski sud_Aeropag. Tu se pria o tome kako je Orest izaao iz svog

greha i kako je prekinuo lanac naslednog greha. Gonjen od Erinija, Orest sesakriva u Apolonov hram, ali samo privremeno. Apolon ga vodi u Atinu, da mu

presudi Aeropag (skuptina koju ine slobodni atinski graani). Sukobljavaju se

stara i nova religija (erminije zastupaju krvno naelo, kome se suprostavljaju

Apolon i Atina (ona je roena samo od oca, a ne od majke). Orestija prikazuje

borbu izmeu matrinskog prava (materijarhata) koje nastaje i oinskog prava

(paterjarhata) koji se javlja. Orest se poziva na to da je Klitemestra izvrila

dvostruki zloin-ubila svog mua i njegovog oca. Ali Erminije smatraju daKlimetestra nije bila u krvnom srodstvu sa Agamemnonom i da se zato njen

greh moe okajati, ali Orestov zloin se ne moe oprostiti, jer je on ubijo majku.

Kad se glasanje sudija zavrilo, na svakoj strani je bio podjednak broj glasova

Atena kao presednik suda glasa za Oresta, i on je osloboen. Ona miri tamna

boanstva, Erminije sasvetlim boanstvom, Apolonom i Zevsom. Erminijama je

obeano svetilite, pa se one pokoravaju dravi kao nosiocu i izvriocu pravde

svoju osvetniku ulogu predaju Aeropagu. Svetenice se pretvaraju u milostive

zatitnice pojedinih oblasti dravnog i drutvenog ivota Atine (zemljoradnje,

stoarstva, ratarstva).

Orestija je istorijska, religiozna i politika tragedija (u to vreme, Atina tra

saveznike za rat sa Spartom, kada je drava oistila Oresta od greha, ona je

raunala na njegovu obavezu da e Arg biti saveznik Atine u svim ratovima sa

Spartom).

Temeljna problematika koju Eshil razvija u prikazivanju ljudske sudbine

patnje> sastoji se u tanom utvrivanju odnosa izmeu krivice i kazne, izmeu

boanske osvete i slobodne ljudske volje. Eshil veruje u neogranienu mo

boanskih sila i u putu zavisnosti oveka od sudbine. Bogovi koji nisu uvek dobr

i pravedni mogu usporiti, ali ne i spreiti ono to je odreeno sudbinom. U

30

7/29/2019 Anticka- 44

31/53

trilogiji Eshil analitiki preko mita, razmatra kako se od krivice putem patnje

dolazi do spoznaje.

Sofokle-stvaralatvo

Kao lan bogate porodice, Sofokle je stekao dobro gimnatiko i muziko

obrazovanje. Mada nije bio pravi politiar, obavljao je neke dravne slube (iao

je u mirovne misije i bio upravnik dravne blagajne). U svoju kuu je primio kip

Asklepija ( simbol medicine) i bio je svetenik nekog boanstva povezanog s

tim. Umro je 406. god< Atinjani su ga slavili kao heroja i prinosili mu svake

godine rtve.

Sofokle je bio pesnik koji je odgovarao duhu atinskog naroda, o emu svedoenjegove brojne pobede na dramskim takmienjima (oko 20 prvih nagrada)

Napisao je preko 100 dela (nisu svima utvreni nazivi)< do danas je sauvano

7, a sredinom 20. veka otkrivena je i jedna satirska igra. Lovaki psi. Najstarija

sauvana tragedija je Ajant u kojoj se obrauje tragina sudbina surovog

iskrenog ratnika Ajanta. Nakon Ahilejeve smrti Agamemnon i Menelaj njegovo

oruje dodeljuju Odiseju. Uvreen i ogoren, Ajant hoe da ih ubije, ali mu Atena

pomuti pamet, pa on pokolje ovce mislei da su ratnici. Doavi svesti, uvideo je

da se osramotio, pa se postien i oajan ubija.Ako ne mogu dostojanstveno da

ivim, onda bar mogu dostojno da umrem. Smrt je jedini nain da spasi svoju

ast. Tahivanke nose naziv po enama iz Tahina koje ine hor. Trag. sadri priu

o Dejaniri i Heraklu. Ona je verna i nena ena koja nehotice unitava voljenog

mua i sebe, a Heraklit je mu koji se prepustio strastima divljeg nagona i

razorio branu sreu. U elji da sauva ljubav nevernog mua, ona mu alje

arobnu koulju koja unitava Herakla. Oba lika su rtve slepe i bolne sudbine.

Elektra ima istu tematiku kao Eshilve Hoefore (Orestovu osvetu), ali je obrada

drugaija. Glavni lik je Elektra, koja uestvuje u ubistvu majke. Uvodi se i lik koj

se kod Eshila ne spominje-Orestova i Elektrina sestra (lik suprotan Elektri).

Filoktet je trag. o junaku koga su Grci polazei na Troju, zbog smrada njegove

rane, ostavili na ostvu Leinu. On ima Heraklov luk i strele, bez kojih se ne moe

31

mailto:ubija.@Akomailto:ubija.@Ako

7/29/2019 Anticka- 44

32/53

osvojiti Troja. Poto je 10 god. proveo sam na ostrvu, Filoktet je podivljao pun

mrnje-ni prevara, ni sila, ni uveravanje ne mogu ga navesti da poe pod Troju

Zato alju Odiseja i Neoptolona da ga po svaku cenu dovedu pod Troju. Zato se

deuh eh machina u ovoj drami izvanredno slae sa situacijom (Herakle

posreduje izmeu njih). Edip na Kolonu nastavak je Kralja Edipa- o Edipovojsmrti i njegovom preobraaju heroja. U pratnji Antogone on dolazi na Kolon, gde

je putem patnje doiveo proienje i naao smirenje. Na udnovat nain

nestaje.

Antika trag. pripisuje Sofoklu tri novine koje se tiu tehnike strane trag>

poveao se broj horeuta sa 12 na 15 (tako se hor mogao podeliti u dva poluhora

od 6 horeuta, svako sa po jednim pomonikom, koji je mogao intenzivnije

uestvovatio u dijalogu sa glumcima), uveo je treeg glumca (to je drami daloveu raznolikost i omoguavalo sloeniji razvoj radnje, kasnije je treeg glumca

preuzeo i Eshil-Orestija), prvi je poeo sastavljati trilogije i to neorganske.

Sofokove trag. pune su jakih kontrasta a radnja se koncentrie oko jednog lika,

kako bi se istakao njegov karakter. Naruito se razvija psiholoka struktura

likova i problem njihove tragine krivice. Struktura trag. je takva da se u

poetku drame vidi tano izgraen plan ponaanja glavnog junaka koji vrstom

voljom jami da e do kraja izvriti svoj zadatak.

Da bi to jae istakao glavnog junaka< Sofokle mu suprostavlja lice suprotnog

karaktera (Antigona Ismena, Edip-Kreont). Dogaaji menjaju svoj tok, tako da

se stie utisak da e se glavni junak ipak spasti propasti, a onda se radnja vraa

na predhodni tok (npr. Jokasta hoe da umiri Edipa, ali kada on uje kako je Laj

poginuo, njegova sumnja se samo poveava).

Posebnu panju Sofokle posveuje enskim likovima (to je tipino i za

Euripida). On svesno idealizuje svoje likove (Aristiotel je rekao da Sofokle

prikazuje ljude kakvi treba da budu, a ne kakvi jesu). Horske pesme hvale

oveka (a ne bogove, kao kod Eshila).

Sofokle je ostao veran religiji koja poiva na mitovima, ali vie nego Eshil nastoji

da ta stara helenska predanja povee sa ovekom i njegovim karakterom

NJegove tragedije sputene su iz sveta boanskog u svet ljudskog (ali jo uvek

32

7/29/2019 Anticka- 44

33/53

ne u toj meri kao kod Euripida). Kao i Eshil, Sofokle smatra da se ljudi ne smeju

otimati bojim nareenjima.

Da bi svoj ivot obezbedili od posrtanja i propadanja, oni svoj ivot (svoju

autonomiju) moraju da usklauju sa teonomijom (boanskim principima koj

imaju vrhoni moralni i etiki znaaj)i sa ontonomijom (zakonima bia)-tj. treba da bude svestan granice svoje

veliine i svojih mogunosti i da pazi da ne potcenjuje i da ne precenjuje snagu

ontologije, koja je jaa od njegove autonomije. Remeenje i gaenje ontonomije

(a ona je istovremeno i teonomija) je prekoraivanje odreenih granica, to je

hibris (osionost, bezuslovna gordost), koja vodi da bude i nesree. Sofokle sled

gnoseoloku parolu spoznaj samog sebe jer je poznavanje sopstvenih

mogunosti temelj za sreu (gnoseologija-filozofska disciplina, nauka osaznanju, iji su utemeljivai Anaksagora i Anaksimandar).

Mesto gde je Sofokle najsaetije izneo svoje shvatanje ljudskog ivota je prva

stajaa pesma-Antigone-u slavu ljudske kulture i civilizacije (niu se sve

pobede oveanstva< ovek plovi, ore, lovi, dobar je govornik i graditelj, on

je umno bie, humano i sposobno, ali i pred njim postoji neprekoraiva granica

-smrt). Sofokle se divi oveku kao gospodaru prirode, savlaivanju mora

zemlje i uopte njegovom razvitku i napretku. Po njemu, ovek je u svojoj istoriji

postepeno postajao sve savreniji, razvijao se od animalnosti do humanosti

neprestano se usavravao. Sofokle se divi kulturi, koju ovek moe izgraivati

unapreivati samo ako se pridrava-nepisanih bojih zakona i boje pravde. Na

taj nain drutveni poredak se odrava, razvija i unapreuje. Meutim, ba je u

tome to je ovek umom obdareno bie, lei njegova najvea veliina i snaga

ali i najvea opasnost za njega.

Sofokle za osnovu svojih trag. nije uzimao bogove, nego je boanskoj funkcij

smanjio znaaj i u prvi plan istakao oveka i ono to njemu pripada. Dok se kod

Eshila bogovi pojavljuju kao glavni inioci radnje i vrhovni gospodari, kod

Sofokla je njihova vlast slabija, tako da je tragika radnja sasvim ljudska, a

bogovi uestvuju samo u njenom raspletu.

33

7/29/2019 Anticka- 44

34/53

Osnova Sofoklove trag. radnje je slobodna ljudska volja i svedena je na

dogaaje koji koji se razvijaju iz same due junaka, iz sukoba u njima samima

(nastojanje da se odgonetne sutina ovekove due). Edipovo stradanje, npr

nije posledica nasleenog porkletstva, nego posledica njegove jake i strasne

ispitivake volje (na kraju, krivca i tekog grenika otkriva u sebi).Ono to obeleava njegovu dramu jeste karakter, i njega pesnik obrauje

psiholoki (ali ne onako realistiki kako je to inio Euripid). Sofokle ponire u

tajne ljudske volje kao osnove na kojoj se vri sudbina i psiholoka motivacija.

Sofokle je stvarao u mirnom periodu, onda kada je Atina cvetala, pa je on, u

odnosu na Eshila, u prouavanju svojih junaka pokazao vie analitinosti

tehnikih detalja.

U slikanju svojih likova Sofokle se usmeravao prema idealnim normama, pa sunjegovi junaci nosioci najviih vrlina. LJudska dua postaje ishodite svog

etikog ponaanja (vrlina kao duevna uoblienost)-dua je izvorite svog

ovekovog delovanja i ponaanja.

Car Edip

Jedna od najpopularnijih drama svih vremena (Aristotel u Poetici joj pridaje

najvie panje, preraivao ju je i Seneka, a njome su se bavili i Volter, iler,

Gete, openhauer, Nie, Frojd (edipov kompleks), etnolozi, istoriari, psiholozi).

Tema trag. je iz mita o Edipu, koji pripada ciklusu tebanskih mitova

Rodonaelnik u Tebi bio je izvesni Labdak, ija se krivica prenosi sa generacije u

generaciju. Pre Edipa, Tebom je vladao Laj. On se zamerio bogu svetlost

Apolonu, tako to je u njegovom svetilitu ubio koutu (simbol udnje za bogom

poznat i u hrianskoj tradiciji). Kao kaznu, Apolon prorie Laju da e ga njegov

potomak ubiti. Sa Jokastom dobija sina Edipa, ali ga zbog proroanstva predaje

jednom pastiru da ga odnese u umu i ubije. Pastir se saali na dete, i daje ga

drugom pastiru pa ga ovaj odnese u Korint, gde ga odgaji tadanji vladar. Edip

e posumnjati u svoj indentitet (na jednoj gozbi sluga ga nazove kopiletom) i

krene u Delfe. Istovremeno tamo kree i Laj i sretnu se na putu, pa kako nijedan

34

7/29/2019 Anticka- 44

35/53

nije hteo da se skloni, izbija sukob, Laj biem udara Edipa, ovaj se razbesni,

pobije Lajeve pratioce a zatim i Laja. Uspeva da pobegne samo jedan Lajev

sluga, Edip odlazi u Tebu, reava Sfinginu zagonetku i postaje vladar u Tebi,

eni se svojom majkom i sa njom izrodi decu> Antigonu, Ismenu, Eteokla i

Polinika. Time se i obistinilo Apolonovo proroanstvo.U Kralju Edipu, i nema tragine radnje, jer se ona dogodila ranije, cilj trag. nije

dogaanje same tragine radnje, nego prikazivanje njenih posledica, a to su

preokret i prepoznavanje razvija se iz samog junakovog karaktera. Sofokle

majstorski prikazuje kako postepeno izlazi na videlo uasna istina-Edipovo

oceubistvo i uzimanje roene majke za enu. Iako je pritisnut dubokom patnjom

i stranom m oralnom nevoljom Edip hrabro prima gorku sudbinu, izbode svoje

oi i ode u hodoasnike, a Jokasta se obesi.Radnja tragedije poinje scenom kada graani Tebe dolaze kod vladara Edipa

sa lovorovim granicama u rukama mole ga da ponovo spase Tebu-ovaj put od

kuge-kuga je istorijska injenica, jer je zaista zahvatila Tebu u vreme

Peloponeskog rata. Edip je ve poslao Kreonta, svog uraka u Delfe da pita kako

bi se grad mogao osloboditi od kuge. Kreont se vraa sa odgovorom. Apolon

prorokuje da e Teba biti spasena ako se pronae i kazni ubica predhodnog

vladara Laja. Edip ranije nita nije znao o Lajevoj smrti, ali odluuje da pomogne

gradu. Dolazi slepi vra Tiresija-on zna ubicu, ali nee da ga oda iz saaljenja

prema Edipu. Ali Edip navaljuje, pa Tiresija na kraju otkriva sve> da je on ubio

oca, oenio se majkom i da je u nevolji. Edip nije razumeo Tiresijeve rei, koje

su ustvari bile opomena.

On misli da je Tiresija protiv njega spremio neku zaveru. Jokasta, da bi umirila

Edipa govori da proroite lae (tu se vidi njena nerelegioznost)-proroite je

Laju proreklo da e ga ubiti sin, a njega su ustvari, navodno na putu ubil

razbojnici. Umesto da ga njene rei smire, on tada poinje da sumnja (preokret

radnje). Setio se davnog susreta sa jednim starcem, koga je ubio i sve mu

postaje jasno (da je ubio oca). Kada je doao pastir iz Korinta (igra vie uloga-on

je Edipa odneo korintskom kralju kao bebu i bio je svedok Lajevog ubistva)

poslednja Edipova nada se ugasila. Stie vest da je Polib, korintski kralj umro.

35

7/29/2019 Anticka- 44

36/53

Vrhunac tragine ironije je kada glasnik saoptava Edipu da on nije Polibov sin

nego da je kao beba donet. Glasnik je eleo da umiri Edipa (kao i Jokasta) a

desilo se suprotno. Jokasta prva shvata nesreu i odlazi u kuu da se smru

spase sramote. I Edip sve shvata pa i on utrava u kuu. Za to vreme hor peva

pesmu o nitavnosti ljudskog ivota, o Edipu koji je sa visine najvie sree pao uponor najvee sramote. Jokasta se obesila, a Edip izbode sebi o

(simbolino>da ni od tada ne vide nita kad nisu videle ni sa ooma istinu).

Slepi vra Tiresija video je jasnije nego otrovidi Edip. Nesreni kralj moli da

bude prognan, i sa erkom Antigonom naputa Tebu.

Sva radnja u drami svedena je na prepoznavanje-Edip prepoznaje samog sebe

kao ubicu oca i mua svoje majke. U samoj trag. on skoro da ne ini nita ime

bi zasluio ovako stranu kaznu-on je to uinio nehotice. Ali car Edip ipak nijetzv. tragedija sudbine, jer se Edip ipak ogreio o nepisane boje zakone, koji

su istovremeno i najvii moralni zakoni. On je bez premiljanja ubio putnika i

njegove pratioce, a zatim se mirno prepustio vladarskom poloaju, i ne

pomislivi vie na svoj zloin. Ko to je bio osion u susretu sa Lajem. Edip je

traio i krivca. Car Edip prikazuje traginost velike mudrosti, koja se usmerava

na svog nosioca, i dovodi ga do saznanja da su ljudska snaga i zemaljska srea

potpuno nitavni i nesigurni. Drama je izgraena na kontrastu i ukrtanju

stvarnosti i obmane, sree i ironije. To je prava analitika trag. koja pokazuje

kako se ovek zbog svog karaktera moe strmoglaviti s najvieg trona u

najironiniju provaliju.

Za Edipa kazna je samospoznaja, saznanje o grehu. Jokasta strada, ne zato to

je napustila dete, nego to ga je uopte rodila, a znala je za Apolonovo

proroanstvo. Ona ne veruje u boiju promisao, lakoverna je (tim svojim

osobinama kontrast je Edipu koji je principijalan). Edipu je njegova mudrost-

kazna (zbog osionosti, gordosti i neizdrljivosti u traganju za istinom, Edip rui

moralna naela, saznaje ono to ne eli i to ga poraava).

Antigona

36

7/29/2019 Anticka- 44

37/53

Jedna od najpopularnijih trag. svih vremena. Obrauje motiv naslednog

(porodinog) greha, ali drugaije od Eshila. Sofokle pie o Edipovoj i Jokastinoj

deci_Eteokle i Polinik se zavade oko prestola u Tebi (trebalo je da vladaju

naizmenino). Edip ih proklinje zbog njihove nezajaljljivosti. Polinik naputa

Tebu i odlazi u Arg ( na Peloponezu), a zatim sa vojskom iz Arga i jo sedamgradova napada Tebu (motiv obraen u Eshilovoj Sedmorici protiv Tebe). Braa

stradaju u meusobnom okraju. Kreont hoe da kazni one koji su napali Tebu,

izdaje surovo nareenje-da se Eteoklo sveano sahrani,a le Polinika da se

ostavi kao plen pticama i psima. Posmrtni obiaji kod Grka imali su posebn

znaaj (onaj ko se ne sahrani osuen je na veno prokletstvo-dua mu

nesmirena luta po onom svetu< npr. Odisej u Hadu sree svog saborca

Elpenora, ija dua ne moe da pree reku Aheront, jer mu telo nijesahranjeno). Od Edipovog roda ostale su jo Antigona i Ismena. Antigona je

svesna ta znai bratovo upokojenje, bez obzira na Kreontovu zabranu

naredbu da onaj ko sahrani Polinika e biti kanjen smru. Antigona simbolino

sahranjuje brata (umiva ga miriljavim uljima i posipa prah po njegovom telu).

Pre nego to e to uiniti, Antigona razgovara sa Ismenom (suprotnost Antigoni-

plaljiva i neodluna savetuje sestru da se povinuje jaem-Kreontu). Pojavom

Ismene kao suprotnog karaktera jo vie se pojaava doivljaj Antigonine

hrabrosti, ali i njene usamljenosti u odluci da dostojno sahrani Polinika. Na

pozornici se pojavljuje Kreont, a zatim i glasnik koji donosi vest o prekrenoj

naredbi. Gnevan Kreont nalae straaru da se krivac pronae. Nasluuju

tragediju hor, u prvoj stajaoj pesmi peva o moi i veliini, ali i o slabosti i

opasnosti ovekove prosvete (mudrost je ovekova i vrlina i mana, ona mu daje

ali i sve uzima). Straar dovodi Antigonu, koju je uhvatio da sahranjuje brata.

Dijalog izmeu Antigone i Kreonta. Svako od njih zastupa svoj pogled na svet

oboje su usamljeni u svojim ubeenjima.

Kad Kreont pita Antigonu kako se usudila da pogazi njegovo nareenje, ona mu

odgovara da je ona svoje delo izvrila po bojem nareenju, koje je vanije od

ljudskog nareenja. Ona iznosi svoju trvdnju i veru u to da bogovi zahtevaju da

sestra voli brata i da ona to vie potuje nego Kreontove vladarske naredbe.

37

7/29/2019 Anticka- 44

38/53

Sukob Antigone i Kreonta je sukob obiaja i dravnog prava-u toj raspravi su

oboje u pravu, ali su i oboje krivi (Antigona se suprostavlja dravnim, a Kreont

etikim principima). Kad ne moe dokazati da je Antigona pogreila Kreont se

poziva na svoju silu i vlast, pa izrie smrtnu presudu ne samo Antigoni nego i

nevinoj Ismeni. Iz ljubavi prema sestri, Isimena hoe s njom da podeli stranusudbinu, ali je Antigona otro odboja.

Znajui kakva je strana smrt eka (bie iva zazidana u grobnicu). Antigona u

monologu ali za svim onim to nee proiveti, za udajom i decom-ona nije

osetila nita o ivota, a ve ide u smrt. Obraajui se mrtvom bratu, ona

objanjava zato se ogluila o vladarsku naredbu (mu je zamenljiv, deca se

mogu ponovo roditi ali kako su joj roditelji umrli, ne moe dobiti drugog brata)-

krvno srodstvo kao primarni princip starih Grka, bitniji i od brane povezanosti od materinstva. Dok Antigonu vode u tamnicu pojavljuje se Hemon, Kreontov

sin i Antigonin verenik. On moli za Antigonin ivot istiui da Kreont jedini misli

da je Antigona zgreila, a da cela Teba oplakuje Antigonu to zbog svog

plemenitog dela mora da strada. Ali Kreont je neumoljiv, pa Hemon odlazi s

reima da ga otac vie nee videti.

Dolazi i vra Tiresija, da Kreonta u ime boje pravde, opomene da ini stran

greh (rtvena znamenja su rava, ptice raznose Polinikov le po Tebi-bogovi

protestuju protiv Kreontove naredbe da se Antigona lii ivota). :ak i hor mol

Kreonta da potedi Antigonu. Uplaen Tiresijevim reima da e i Hemon

stradati, Kreont povlai nareenje, ali ve je sve prekasno. Antigona se obesila,

Hemon se probo maem, Euridika utke odlazi u dvor i ubija se, poto je pre

toga proklela mua. Kreont ostaje sam, moralno poraen saznanjem ta je

uinio i da je neposredno odgovoran za svoju tragediju. Drama se zavrava

pesmom hora, razboritost je prvi uslov sree, svi moraju da slede zakon morala i

mere, da ne pokazuju obest i oholost, jer e ih za to stii kazna koja e ih u

starosti nauiti da budu trezveni.

Kreont je radikalno individualan, tvrdoglav i samovoljan, jer svoju veliinu

vrednost vidi samo u svojoj autokratskoj moi kao jedinom merilu drave i svih

38

7/29/2019 Anticka- 44

39/53

stvari, i sve druge odnose priznaje samo ako slue toj moi. On brani dravu i

zakone koje drava uspostavlja radi svoje koristi.

Ali naredba koju on izdaje nije zakon nego suvie otra mera koju on proizvoljno

na svoju ruku propisuje i koja nije izraz opte narodne volje zato on nije pravi

branilac dravnog principa. Svojim ponaanjem on otkriva da mu je najvie stalodo toga da pokae graanima s kim imaju posla i da ispita da li e se graani i

njemu pokoravati onako kao prema njegovom predhodniku (Edipu). NJegov

postupak, dakle, pokrenut je linim razlozima i u toj subjektivnosti i lei poreklo

njegove tragine krivice. Niko od graana se ne slae sa Kreontovom odlukom,

jer je ona protivrena starim i optim helenskim obiajima koji se tie

sahranjivanja mrtvih. Time Kreont postaje borac, protiv bogova (teomahos) dok

Antigona celim biem ostaje borac, za boanske zakone (promohos teon)Odbacivanjem religioznih institucija iz drave, Kreont ne samo to dravu ne

unapreuje, nego postaje njen neprijatelj i rui je. Antigona odbacuje proizvoljnu

i prolaznu naredbu dravnog poglavara i u vreme svetog obreda nad mrtvim

bratom poziva se na Diva i Pravdu (na objektivne religiozno-etike norme, na

nepisane boje zakone).

Te zakone ona potvruje rtvovanjem svoga ivota za njih, a Kreont, koji ih je

gazio, potpunim duhovinim stradanjem, pred kojim telesno postojanje ne zna

nita. To pokazuje da je ona prava graanka i pravi predstavnik dravnog

naela, a ne Kreont. Tu se ne sukobljavaju dve najvie moralne moi (kao to je

smatrao Hegel u Estetici), nego autokratska umnazaslepljenost (Kreont) i sve-

obuhvatni boanski princip (Antigona).

Sofoklovo etiko uenje sastoji se u sledeem> ovek ispunjava smisao svog

ivota ako svoju mo i precenjuje i ako svoje postojanje shvata kao zadatak da

odaje pravdu svim zakonima na koje ima pravo ovek zajednice, bio mrtav ili

iv. Sofokle razmatra problem odnosa izmeu politike i etike> oni koji uvaju

drutvenu zajednicu moraju budno bditi nad potovanjem socijalnih normi koj

obavezuju svakog pojedinca, i moraju strogo voditi rauna o tome da li se

graani pridravaju dravnih naredbi.

39

7/29/2019 Anticka- 44

40/53

Ali istovremeno moraju biti paziti da te naredbe ne sadre nita to bi vrealo

ljudsko dostojanstvo i da nikad ne protivree iskonskim etikim i moralnim

normama oveanstva uopte. Zakoni se moraju potovati, ali oni mogu

zastareti i time vreati pravno oseanje drutva (kao to je nareenje koje je

izdao Kreont na osnovu obiaja iz drevnih vremena). U takvim prilikama nijemerodavno ono to nareuje zakon, nego to pravno oseaju napredniji graani

(Platon, Aristotel).

Euripid-stvaralatvo

Euripid je roen oko 480. god. pre n.e< bio je izuzetno obrazovan i posedovaoje izuzetno vaspitanje (bio je rva i pesniar, kao i slikar, ali je ta interesovanja

brzo napustio. Mnogo se bavio starijom knji. (Homer, Solon, Eshil, Sofokle,

Hesiod, Pindar), imao je svoju biblioteku i mnogo je itao. On prvi postavlja

velika pitanja kulture, govori o etikim naelima, o religiji, o sutini bogova.

Surotan vedrom i drueljubivom Sofoklu, Euripida opisuju kao ozbiljnog

namrgoenog oveka, koji je najradije boravio kod svoje kue, ili u usam