Analiza finansijskih izveštaja

Analiza finansijskih izveštaja

n Analiza finansijskih izveštaja

n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti

n U analizu se uključuju poslovni prihodi i rashodi i finanijski prihodi i rashodi (finansijski rezultat iz redovnog poslovanja).

n Raščlanjavanje poslovnih rashoda na varijabilne i fiksne. Najpre se troškovi proizvodnje raščlanjavaju na varijabilnu i fiksnu komponentu, pa se srazmerno njihovoj proporciji vrši i razdvajanje rashoda u bilansu uspeha na varijabilnu i fiksnu komponentu.

n Razdvajanje troškova proizvodnje vrši se: metodom direktnog (subjektivnog) utvrđivanja varijabilnih i fiksnih troškova, matematičkim ili grafičkim metodama.


n Troškovi amortizacije su de facto fiksni troškovi, pa iznos fiksne komponente troškova treba da bude viši od troškova amortizacije za iznos fiksnog dela režijskih troškova.

n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata:

n Faktor poslovnog rizika: utvrđuje se iz odnosa marže pokrića i poslovnog rezultata. Pokazuje koliko se brže menja poslovni rezultat nego što se menja marža pokrića. Poželjno je da faktor poslovnog rizika bude niži.


n Na visinu faktora poslovnog rizika utiču:

n Visina prodajne cene;

n Visina obima proizvodnje i prodaje;

n Visina fizičkog utroška direktnog materijala, energije, usluga i direktnog rada po jedinici proizvoda;

n Visina ulaganja u osnovna sredstva i

n Visina drugih fiksnih troškova.


n Faktor finansijskog rizika: utvrđuje se iz odnosa poslovnog rezultata i bruto finansijskog rezultata (poslovni rezultat minus rashodi finansiranja).

n Pokazuje koliko se puta brže menja bruto finansijski rezultat kada se poslovni rezultat promeni za jedan procenat.

n Potrebno je da faktor finansijskog rizika bude što niži..


n Na visinu neto rashoda finansiranja utiču:

n Visina pozajmljenih izvora finansiranja na koje se plaća kamata;

n Visina kamatne stope;

n Visina uloženih sredstava u aktivu;

n Visine plasiranih sredstava u vidu finansijskih i robnih kredita i

n Visina kamatne stope na plasmane.


n Faktor ukupnog rizika (složeni faktor rizika): Dobija se množenjem faktora poslovnog rizika i faktora finansijskog rizika.

n Pokazuje koliko se puta brže menja bruto finansijski rezultat pri svakoj promeni marže pokrića.

n Potrebno je i da faktor ukupnog rizika bude što niži.

n Analiza donje tačke rentabilnosti:

n Tačka u kojoj se prihodi izjednačavaju sa rashodima.


n Tačka neutralnog poslovnog rezultata – tačka u kojoj se poslovni prihodi izjednačavaju sa fiksnim i pretežno fiksnim rashodima i delom varijabilnih troškova koji su sadržani u prihodu koji obezbeđuje neutralan poslovni rezultat.

n Tačka neutralnog bruto finansijskog rezultata – tačka u kojoj se poslovni prihodi izjednačavaju sa fisknim i pretežno fiksnim rashodima, neto rashodima finansiranja i delom varijabilnih rashoda koji su sadržani u prihodima koji obezbeđuju neutralan bruto finansijski rezultat.


n Tačka neutralnog poslovnog rezultata utvrđuje se stavljanjem u odnos izraza (Fiksni i pretežno fiksni rashodi x 100) sa procentom učešća marže pokrića u poslovnim prihodima.

n Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog rezultata utvrđuje se stavljanjem u odnos izraza (poslovni prihod – potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultata) x 100 sa poslovnim prihodom. Pokazuje za koliko se procenata može smanjiti poslovni prihod da bi poslovni rezultat pao na nulu.


n Tačka neutralnog bruto finansijskog rezultata utvrđuje se stavljanjem u odnos izraza (Fiksni i pretežno fiksni rashodi + neto rashodi finansiranja x 100) sa procentom učešća marže pokrića u poslovnim prihodima.

n Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog bruto finansijskog rezultata utvrđuje se stavljanjem u odnos izraza (poslovni prihod – potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata) x 100 sa poslovnim prihodom. Pokazuje za koliko se procenata može smanjiti poslovni prihod da bi bruto finansijski rezultat pao na nulu.

n Analiza finansijske moći

n Pokrivenost troškova kamata:

n Utvrđuje se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka sa troškovima kamata. Poslovni dobitak je jednak razlici između prihoda i zbira varijabilnih rashoda i fiksnih rashoda, bez troškova finansiranja.

n Pokazuje koliko puta je poslovni dobitak veći od troškovva kamata.

n Visina troškova kamata zavisi od ukupnog duga, ukupne aktive i visine kamatnih stopa.


n Pokrivenost fiksnih zaduženja:

n Kao fiksno zaduženje tretiraju se: tekući deo dugoročnog duga (dospela glavnica za plaćanje dugoročnog duga), troškovi zakupa i troškovi kamata.

n Utvrđuje se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka uvećanog za troškove zakupa sa fiksnim zaduženjima.

n Pokazuje koliko puta je poslovni dobitak uvećan za troškove zakupa veći od fiksnog zaduženja.


n Pokrivenost preferencijalne dividende:

n Preferencijalna dividenda predstavlja fiksnu obavezu za privredno društvo, a njena visina ne zavisi od ostvarenog finansijskog rezultata.

n Preferencijalna dividenda se uvećava za porez na finansijski rezulta koji otpada na nju, po obrascu: preferencijalna dividenda x 1 / (1 – poreska stopa na finansijski rezultat izražena decimalnim brojem).

n Pokrivenost preferencijalne dividende računa se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka uvećanog za troškove zakupa sa fiksnim zaduženjima uvećanim za preferencijalne devidende.


n Pokrivenost ukupnih fiksnih obaveza dobija se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka uvećanog za troškove zakupa sa ukupnim fiksnim zaduženjima (troškovi kamata, troškovi zakupa, dospela glavnica dugoročnog duga, preferencijalna dividenda i porez na finansijski rezultat).

n Poželjno je da odnos bude veći od 1.

n Kada je privredno društvo u finansijskim teškoćama može da odloži isplatu fiksne dividende i tada se fiksna dividenda akumulira kao obaveza za isplatu u narednim godinama. U tim slučajevima se u imenilac odnosa uključuje akumulirana fiksna dividenda.

n Analiza rentabilnosti

n Rentabilnost ukupnog kapitala:

n Rentabilnost ukupnog kapitala – javlja se u vidu bruto prinosa na ukupan kapital i neto prinosa na ukupan kapital

n Bruto prinos na ukupan kapital je poslovni dobitak. Izražava se stopom koja se dobija iz odnosa poslovnog dobitka i aktive pomnožene sa 100, ili množenjem stope poslovnog dobitka sa koeficijentom obrta.


n Neto prinos na ukupan kapital je zbir troškova finansiranja i neto dobitka.

n Stopa neto prinosa na ukupan kapital utvrđuje se stavljanjem u odnos izraza (neto dobitak + troškovi kamata) x 100 sa prosečnom aktivom (aktiva po bilansu otvaranja + aktiva po bilansu zatvaranja podeljena sa 2).

n Ušteda na porezu po osnovu kamata pri pozitivnom finansijskom rezultatu:



n Stopa neto prinosa na ukupan kapital varira na gore ili na dole i zbog različitih uticaja ušteda na porezu po osnovu troškova kamata.

n Isključivanje uticaja uštede u porezu po osnovu troškova kamata postiže se ako se stopa neto prinos na ukupan kapital utvrđuje stavljanjem u donos izraza (neto dobitak + troškovi kamata x (1 – poreska stopa na finansijski rezultat izražena decimalnim brojem) x 100 sa prosečnom aktivom.


n Rentabilnost investiranog kapitala – Investirani kapital ravan je zbiru sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza.

n Meri se stopom neto prinosa na investirani kapital, koja se dobija iz odnosa neto dobitka uvećanog za troškove kamata i prosečnog investiranog kapitala.

n Može se utvrđivati bez isključenja uticaja ušteda na porezu na finansijski rezultat po osnovu troškova kamata i sa isključenjem uticaja ušteda na porezu na finansijski rezultat po osnovu troškova kamata.


n Stopa bruto prinosa na investirani kapital (bez isključenja ušteda u porezu na finansijski rezultat) dobija se stavljanjem u odnos izraza (neto dobitak + troškovi kamata) x 100 sa prosečnim investiranim kapitalom (zbir sopstvenog kapitala i dugoročnih dugova po bilansu otvaranja i zatvaranja podeljen sa dva).

n Stopa bruto prinosa na investirani kapital (sa isključenjem ušteda u porezu na finansijski rezultat) dobija se stavljanjem u odnos izraza (neto dobitak + troškovi kamata) x (1 – poreska stopa na finansijski rezultat izražena decimalnim brojem) x 100 sa prosečnim investiranim kapitalom.


n Rentabilnost sopstvenog kapitala:

n Rentabilnost ukupnog sopstvenog kapitala – izražava se stopom rentabilnosti, koja se izračunava stavljanjem u odnos izraza neto dobitak x 100 sa prosečnim sopstvenim kapitalom.

n Viši neto dobitak pri datom sopstvenom kapitalu odbacuje veću stopu rentabilnosti sopstvenog kapitala, i obrnuto.

n Pri datom neto dobitku niži sopstveni kapital odbacuje višu stopu rentabilnosti sopstvenog kapitala, i obrnuto.


n Rentabilnost akcionarskog kapitala – izražava se stopom neto dobitka na akcionarski kapital ili putem apsolutnog iznosa neto dobitka po jednoj akciji.

n Stopa rentabilnosti akcionarskog kapitala izračunava se stavljanjem u odnos izraza neto dobitak x 100 sa prosečnim akcionarskim kapitalom.

n Kod akcionarskih društava stopa rentabilnosti akcionarskog kapitala je viša od stope rentabilnosti sopstvenog kapitala, zbog toga što sopstveni kapital obuhvata i rezerve, akumulirane dobitke za rast i razvoj, emisionu dobit i neraspoređene dobitke iz ranijih godina.


n Neto dobitak po jednoj akciji dobija se stavljanjem u odnos neto dobitka sa prosečnim brojem akcija.

n U okviru rentabilnosti sopstvenog kapitala računaju se i sledeći pokazatelji:

n Odnos tržišne cene po akciji i neto dobitka po akciji;

n Prinos od dividende po nominalnoj vrednosti akcija (stavljanjem u odnos izraza dividenda po jednoj akciji x 100 sa nominalnom vrednošću jedne akcije) i

n Prinos dividende na tržišnu vrednost akcija (stavljanjem u odnos izraza dividenda po jednoj akciji x 100 sa tržišnom vrednošću jedne akcije).


n Analiza finansijskih izveštaja

n Vertikalna i horizontalna racio analiza

n Rezultati analize finansijskih izveštaja koriste se kao podloga i za:

n Projektovanje biznis planova;

n Kratkoročno i srednjoročno planiranje;

n Planiranje investicionih projekata;

n Procenjivanje vrednosti kapitala;

n Planove spajanja i pripajanja ili podele;

n Procene vrednosti prilikom istupanja značajnih vlasnika kapitala iz privrednog društva;

n Planiranje izlaska privrednog društva iz zone gubitka,

n Ocenu finansijskog položaja i boniteta privrednog društva.

n Vertikalna i horizontalna racio analiza

n Analiza strukture finansijskih izveštaja (vertikalna analiza) – pokazuje koliki je procentualni udeo svake bilansne pozicije u ukupnoj aktivi, ukupnoj pasivi ili u ukupnom prihodu i

n Analiza dinamike finansijskih izveštaja (horizontalna analiza) – promene vrednosti bilansnih pozicija na dan prethodnog i tekućeg dana bilansiranja, koja se izražava indeksom ili koeficijentom. Formiranje vremenskih serija (korišćenje više uzastopnih finansijskih izveštaja) omogućuje korišćenje i korelacione analize, trenda, regresione analize, i sl.

n Racio pokazatelji za analizu finansijskih izveštaja

n Racio je broj koji se dobija stavljanjem u odnos dve međusobno povezane ili uslovljene veličine.

n Pokazatelji likvidnosti;

n Pokazatelji zaduženosti;

n Pokazatelji obrta;

n Pokazatelji ekonomičnosti;

n Pokazatelji profitabilnosti i

n Pokazatelji investiranja.

n Prve dve grupe pokazatelja su pokazatelji sigurnosti poslovanja, a ostale grupe pokazatelja su pokazatelji uspešnosti (efikasnosti) poslovanja.


n Pokazatelji likvidnosti:

n Koeficijent trenutne likvidnosti (novac i novčani ekvivalenti / kratkoročne obaveze);

n Koeficijent ubrzane likvidnosti (novac i novčani ekvivalenti + kratkoročna potraživanja / kratkoročne obaveze);

n Koeficijent tekuće likvidnosti (obrtna imovina / kratkoročne obaveze);

n Koeficijent finansijske stabilnosti (dugoročno vezana imovina / (kapital + dugoročne obaveze + dugoročna rezervisanja)) i

n Koeficijent solventnosti (poslovna imovina / ukupne obaveze).


n Pokazatelji zaduženosti:

n Koeficijent finansijskog leveridža (ukupne obaveze / ukupan kapital);

n Koeficijent vlastitog finansiranja (osnovni kapital / ukupna imovina) i

n Faktor zaduženosti (ukupne obaveze / (zadržana dobit + amortizacija).

n Pokazatelji obrta:

n Koeficijent obrta ukupne imovine (ukupan prihod / prosečna vrednost imovine);


n Koeficijent obrta obrtne imovine (prihod od prodaje / prosečna vrednost obrtne imovine);

n Koeficijent obrta potraživanja od kupaca (naplaćena potraživanja od kupaca / prosečna potraživanja od kupaca);

n Koeficijent obrta zaliha GP (troškovi prodatih GP / prosečna vrednost zaliha GP);

n Koeficijent obrta zaliha nedovršene proizvodnje (troškovi završene proizvodnje / prosečna vrednost zaliha NP);

n Koeficijent obrta zaliha materijala (troškovi materijala / prosečne zalihe materijala);


n Koeficijent obrta zaliha robe (nabavna vrednost prodate robe / prosečne zalihe robe);

n Koeficijent obrta obaveza prema dobavljačima (plaćene obaveze prema dobavljačima / prosečne obaveze prema dobavljačima) i

n Broj dana trajanja obrta (365 / koeficijent obrta).


n Pokazatelji ekonomičnosti:

n Ekonomičnost ukupnog poslovanja (ukupni prihodi / ukupni rashodi);

n Ekonomičnost redovnog poslovanja (prihodi iz redovnog poslovanja / rashodi iz redovnog poslovanja) i

n Ekonomičnost finansiranja (prihodi od finansiranja / rashodi finansiranja).

n Pokazatelji rentabilnosti:

n Stopa prinosa na ukupan kapital (poslovni dobitak / prosečna vrednost aktive) x 100;

n Rentabilnost sopstvenog kapitala (neto dobitak / prosečna vrednost kapitala) x 100.


n Pokazatelji profitabilnosti:

n Neto marža profita (neto dobit + kamate) / ukupan prihod;

n Bruto marža profita (dobit pre oporezivanja + kamate) / ukupan prihod,

n Neto rentabilnost imovine (neto dobit + kamate) / ukupna imovina;

n Rentabilnost osnovnog kapitala (neto dobit / osnovni kapital.


n Pokazatelji investiranja:

n Zarada po akciji (neto dobitak po akciji – EPS) (neto dobit / broj akcija);

n Dividenda po akciji (deo dobiti izdvojen za dividendu / broj akcija) i

n Rentabilnost akcija (dobit po akciji / tržišna cena akcija).

n Upoređivanje pokazatelja:

n Sa planiranim pokazateljima u privrednom društvu;

n Sa planiranim pokazateljima u okruženju;

n Sa ostvarenim pokazateljima i

n Sa prosečnim pokazateljima privrednih društava ili grane.

n Analiza prinosnog položaja (finansijskog rezultata)

n Vremensko upoređivanje – razvoj, napredovanje privrednog društva u ostvarivanju finansijskog rezultata.

n Prostorno upoređivanje – kako privredno društvo stoji u odnosu na konkurenciju.

n Problem izbora uporednog privrednog društva.

n Uporedno privredno društvo je najbolje konkurentsko privredno društvo ili

n Uporedna privredna društva su sva konkurentska privredna društva (privredna društva u struci ili delatnosti u kojoj se nalazi i analizirano privredno društvo).

n Analiza relativnih brojeva (procenata ili koeficijenata).

n Analiza strukture i rasporeda ukupnog prihoda

n Struktura ukupnog prihoda pokazuje po osnovu čega i koliko je ostvareno prihoda, a raspored ukupnog prihoda pokazuje njegovo opterećenje pojedinim vrstama rashoda i udeo finansijskog rezultata u ukupnom prihodu.

n Struktura ukupnog prihoda:

n Tipično privredno društvo treba da ima dominantan udeo poslovnih prihoda (preko 90%) u ukupnom prihodu:

n Tipično privredno društvo treba da ima relativno mali udeo prihoda finansiranja u ukupnom prihodu;

n Udeo neposlovnih i vanrednih prihoda u ukupnom prihodu kod tipičnog privrednog društva treba da bude minoran (manji od 1%).

n Analiza strukture i rasporeda ukupnog prihoda

n Struktura rasporeda ukupnog prihoda:

n Opterećenje ukupnog prihoda pojedinim vrstama rashoda.

n Najveći udeo u ukupnim rashodima treba da imaju poslovni rashodi.

n Opterećenje ukupnog prihoda rashodima finansiranja ne bi trebalo da pređe jednocifreni procenat i

n Udeo neposlovnih i vanrednih rashoda ne bi trebalo da bude veći od 1%.

n Udeo finansijskog rezultata u ukupnom prihodu:

n Koliko procenata ukupnog prihoda otpada na finansijski rezultat.

n Struktura i raspored ukupnog prihoda

n Analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda

n Analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda na osnovu podbilansa poslovnih prihoda i rashoda u okviru bilansa uspeha.

n Struktura poslovnog prihoda:

n Poslovni prihod čine prihodi od prodaje uvećani za povećanje vrednosti zaliha i/ili umanjeni za smanjenje vrednosti zaliha učinaka.

n Prihod od prodaje na domaćem i inostranom tržištu.

n Struktura rasporeda poslovnog prihoda:

n Opterećenje poslovnog prihoda pojedinim vrstama rashoda.

n Analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda

n Struktura i raspored poslovnog prihoda

n Analiza strukture bruto finansijskog rezultata

n Finansijski rezultat iz poslovnih prihoda (redovnog poslovanja);

n Finansijski rezultat finansiranja (za privredno društvo je normalno da razlika između prihoda od finansiranja i rashoda finansiranja bude negativna)i

n Finansijski rezultat iz neposlovnih i vanrednih prihoda.


n Analiza finansijskog rezultata iz finansiranja:

n Upoređivanje prosečnih kamatnih stopa pozajmljenih izvora finansiranja (odnos troškova kamate sa prosečno pozajmljenim izvorima finansiranja) sa stopom neto prinosa na ukupan kapital.

n Stopa neto prinosa na ukupan kapital je jednaka prosečnoj kamatnoj stopi na pozajmljene izvore finansiranja;

n Stopa neto prinosa na ukupan kapital je viša od prosečne kamatne stope na pozajmljene izvore finansiranja i

n Stopa neto prinosa na ukupan kapital je niža od prosečne kamatne stope na pozajmljene izvore finansiranja.


n Finansijski rezulta iz finansiranja je neutralan – stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala, stopa neto prinosa na ukupan kapital i prosečna kamatna stopa na pozajmljene izvore finansiranja su jednake,

n Finansijski rezultat iz finansiranja je pozitivan – stopa rentabilnost sopstvenog kapitala je viša od stope neto prinosa na ukupan kapital, dok je prosečna kamatna stopa na pozajmljene izvore finansiranja najniža i

n Finansijski rezultat iz finansiranja je negativan – najviša je prosečna kamatna stopa na pozajmljene izvore finansiranja, dok je najniža stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala.


n Finansijski rezultat iz finansiranja u apsolutnom iznosu se utvrđuje na sledeći način:

n FRF = PPIF x (SNPUK – PKSPIF)

n Gde je:

n FRF – finansijski rezultat finansiranja,

n PPIF – prosečno pozajmljeni izvori finansiranja;

n SNPUK – stopa neto prinosa na ukupan kapital i

n PKSPIF – prosečna kamatna stopa na pozajmljene izvore finansiranja.


n Teorija analize finansijskih izveštaja

n Pojam analize bilansa

n Statička i dinamička analiza.

n Statička analiza se bavi posledicama – kvantitativna nejednakost mobilizacije sredstava i dospeća obaveza.

n Dinamička analiza se bavi uzrocima.

n Deduktivni metod – polazi se od opšteg i putem raščlanjavanja se dolazi do pojedinačnog (stanje se raščlanjuje na pojave, a pojave na elemente)

n Induktivni metod – polazi od pojedinačnog, odnosno posebnog ka opštem. Potrebno je obratiti pažnju na izbor elemenata koji će biti predmet analize.


n Kada je analizom problem potpuno razjašnjen, putem sinteze se tada daju alternativna rešenja problema..

n Analiza je:

n Naučni metod objašnjenja stanja,

n Predmet analize mora da bude složen,

n Analiza može biti statička i dinamička,

n Analiza se služi deduktivnom i induktivnom metodom,

n Završava se sintezom, pri čemu se najpre definiše željeno stanje ili pojava, a potom uzimaju elementi koji će dovesti do željene pojave, odnosno pojave koje će dovesti do željenog stanja.


n Specifičnosti analize bilansa:

n Predmet analize stanje ili pojava iskazani su u istoj jedinici mere – olakšavajuća okolnost u analizi bilansa i

n Raščlanjavanje je otežano samim tim što su pojave odnosno elementi pojave iskazani vrednosno i što su usled dejstva inflacije i deflacije na vrednost novčane jedinice često stanje, pojave ili elementi izraženi novčanim jedinicama različite vrednosti – otežavajuća okolnost u analizi bilansa.

n Svrha analize bilansa

n Koncipiranje i vršenje analize u skladu sa svrhom ili namenom analize.

n Analiza bilansa u poslovne svrhe

n Predstavlja podlogu za donošenje poslovnih odluka. Razlikuje se pet faza (Peter Drucker):

n Definisanje problema – svrha, cilj i zadatak analize,

n Analiza problema,

n Sastavljanje predloga alternativnih (mogućih) rešenja

n Izbor najboljeg rešenja i

n Pretvaranje odluke u efikasnu akciju.


n Podela poslovnih odluka:

n Sa stanovišta donosilaca odluka – upravljačke i rukovodeće;

n Sa stanovišta akcije – odluke koje izazivaju nove akcije i odluke koje ne izazivaju nove akcije;

n Sa stanovišta vremena u kojem će se odluke realizovati – trenutne, kratkoročne, srednjoročne i dugoročne; i

n Sa stanovišta namene – odluke koje se odnose na: kapacitete, kadrove, snabdevanja, proizvodnju, prodaju, finansiranje, organizaciju, unutrašnje rezerve, obračun finansijskog rezultata i raspodelu finansijskog rezultata.


n Analiza bilansa u naučne svrhe

n Metod naučnog mišljenja (Dekart) – četiri pravila:

n Kao istina se može prihvatiti samo ono što je nepobitno dokazano da je takvo,

n Svaki problem treba raščlaniti na onoliko delova koliko je potrebno za njegovo rešenje,

n Idući od prostog ka složenijem izvršiti sintezu faktora utvrđenih analizom i

n Izvršiti potpuno nabrajanje i sačiniti opšti pregled da bi se ostvarila kontrola da u analizi i sintezi nije ništa izostavljeno.

n Ciljevi analize bilansa

n Ciljeve analize bilansa određuju subjekti za čije se potrebe analiza vrši.

n Opšti ciljevi analize bilansa su ocena finansijskog stanja i rentabiliteta.

n Finansijsko stanje (finansijska situacija, finansijska konstitucija) – struktura sredstava i izvora sredstava, iz koje se izvlače relacije odnosa sredstava po roku vezanosti i izvora sredstava (finansiranja) po roku raspoloživosti i odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja.

n Rentabilnost – prirast sopstvenog kapitala po osnovu finansijskog rezultata.

n Zadaci analize bilansa

n Konkretizacija poslova koji se moraju izvršiti kako bi se ostvario cilj analize.

n Zadaci za ostvarenje cilja ocene finansijskog rezultata

n Utvrditi: strukturu i promenu strukture ukupnog prihoda; strukturu i promenu strukture rasporeda prihoda u smislu pokrića pojedinih vrsta rashoda i udela finansijskog rezultata u prihodu; raščlaniti ukupan finansijski rezultat na izvore iz kojih on potiče; utvrditi visinu faktora rizika ostvarenja finansijskog rezultata; utvrditi donju granicu rentabilnosti; izmeriti rentabilnost i utvrditi kakav se finansijski rezultat ostvaruje po osnovu finansiranja.


n Zadaci za ostvarenje cilja ispitivanja mogućnosti izlaska iz zone gubitka

n Ispitati negativne uticaje na finansijski rezultat i sačiniti proračun mogućnosti izlaska iz zone gubitka.

n Zadaci za ostvarenje cilja ocene finansijskog položaja

n Utvrditi:stanje i razvoj dugoročne i kratkoročne finansijske ravnoteže; stanje i razvoj reprodukcione sposobnosti; stanje i razvoj zaduženosti i da li privredno društvo održava ili ne održava realnu vrednost sopstvenog kapitala.


n Zadaci za ispitivanje mogućnosti poboljšanja finansijskog položaja

n Utvrditi: skrivene gubitke; mogućnost poboljšanja dugoročne i kratkoročne finansijske ravnoteže putem promene strukture sredstava i izvora finansiranja; nedostatak kapitala za dovođenje finansijskog položaja na normalu i mogućnost ostvarenja finansijskog rezultata u visini nedostatka kapitala ili mogućnost pokrića kamata po osnovu dodatnog zaduženja u visini nedostajućeg kapitala za dovođenje finansijskog položaja na normalu.

n Metode analize

n Metod raščlanjavanja – upoznavanje kvalitativnog sastava analiziranog predmeta.

n Saldo računa HOV možemo raščlaniti na više različitih načina:

n Prema vrsti hartija od vrednosti;

n Prema stepenu sigurnosti unovčenja HOV;

n Prema vremenu ulaganja u HOV;

n Prema valuti u kojoj će biti unovčene HOV;

n Prema delatnosti trasata i

n Prema ostvarivanju prihoda po osnovu HOV.

n Metode analize

n Raščlanjavanje po predmetu – raščlanjavanje predmeta analize na predmete koji imaju iste karakteristike ili obeležja sa određene tačke gledišta (na pr. HOV prema vrsti).

n Raščlanjavanje po vremenu – na pr. HOV koje su unovčive u roku od mesec dana, dva meseca, tri meseca, i sl.

n Raščlanjavanje u prostoru – na pr. HOV unovčive u zemlji i HOV unovčive u inostranstvu.

n Metode analize

n Metod izbora jedinice mere – nepostojanje prirodne jedinice mere predstavlja problem.

n Jedinica mere i masa koja se meri moraju imati: ista obeležja; moraju biti izražene u istim jedinicama mere i jedinice mere moraju imati istu vrednost.

n Ista obeležja jedinice mere i mase koja se meri – visina zarada u konkretnom privrednom društvu (upoređivanje mase zarada, broja radnika, zarada po radniku, KV strukture radnika, uslovnih radnika).

n Ista jedinica mere i mase koja se meri – svođenje vrednosti izvoza na istu valutu (izvoz u SAD i izvoz u Nemačku).

n Metode analize

n Ista vrednost jedinice mere i mase koja se meri – ista vrednost novčanih jedinica (eliminisanje promene vrednosti novčane jedinice nastale pod uticajem inflacije ili deflacije).

n Upoređivanje zarada u dve uzastopne godine.

n Metod upoređivanja

n Vremensko upoređivanje – na pr. upoređivanje vrednosti ostvarene proizvodnje u tekućem i prethodnom mesecu (isti broj radnih dana, nema promena u tehnologiji proizvodnje i asortimanu proizvodnje, nema promena vrednosti novčane jedinice, ista vrednost cene koštanja ili prodajne cene, i sl.).

n Metode analize

n Upoređivanje u prostoru – upoređivanje dva privredna društva ili dva organizaciona dela istog privrednog društva.

n Vrsta proizvodnje,

n Veličina privrednog društva (veličina obima proizvodnje),

n Tehnička opremljenost (vrednost oruđa za rad po radniku),

n Kadrovska struktura (stepen kvalifikacije i vrsta struke),

n Prirodni uslovi i

n Položaj na tržištu (robno i finansijsko tržište).

n Metode analize

n Upoređivanje sa normom – plan ili standard sa kojim se vrši upoređivanje.

n Upoređivanje sa pravilom – upoređivanje sa teoremom koja je matematički dokazana da je istinita.

n Upoređivanje sa aksiomom – tumačenje pojave ili stanja u skladu sa aksiomom, odnosno sa logičnom pretpostavkom za koju nemamo matematičkog dokaza da će se logična pretpostavka i ostvariti (dužnik raspolaže novčanim sredstvima za isplatu dospelih obaveza, ali ne postoji matematički dokaz da će se obaveze isplatiti, već samo logička pretpostavka, zbog postojanja sredstava).

n Instrumenti analize

n Odnosi veličina – stavljanje u odnos ili upoređivanje jedne veličine sa drugom.

n Odnos između dve veličine koje imaju iste karakteristike u dva različita vremenska perioda ili

n Odnos između dve veličine koje imaju različite karakteristike, ali su međusobno zavisne (jedna uslovljava drugu).

n Razmera – dve ili više veličina koje su izražene apsolutnim brojem krate se istim brojevima sve do one mere kada više nema mogućnosti za skraćivanje (odnos imovine i sopstvenog kapitala, odnos obaveza i sopstvenog kapitala).


n Koeficijent (racio) – deljenje jedne veličine sa drugom (relativna veličina njihove uslovljenosti).

n Indeks – odnos dve veličine koji pokazuje njihovu relativnu promenu u određenom periodu. Bazni indeksi (veličina prvog vremenskog perioda se uzima za bazu svih narednih vremenskih perioda) ili lančani (veličina svakog prethodnog vremenskog perioda uzima se za bazu veličine narednog vremenskog perioda).

n Procenat –izražavanje relativne promene u procentima (za prethodni period je veličina 100).


n Matematičke metode

n Metode utvrđivanja međuzavisnosti:

n Korelacija – se bavi istraživanjem korelacionih veza varijabilnih – stohastičkih pojava. Pojave koje su u korelacionoj vezi su zavisno promenljive. Direktno slaganje - kada promena varijabile jedne pojave na više izaziva promenu varijabile na više druge pojave. Inverzno slaganje – promena varijabile jedne pojave na više izaziva pojavu varijabile druge pojave na niže. Stepen slaganja se izražava indeksom korelacije.


n Regresija – bavi se istraživanjem stohastičkih (verovatnih) zavisnih pojava, s tim što se uvek jedna pojava definiše kao zavisna promenljiva, a ostale kao nezavisna promenljiva.

n Metode kvantitativnog određivanja nepoznate veličine – primenom funkcija, jednačina, nejednačina i linearnog programiranja.

n Vrste analize

n Kvalitatitativna i kvantitativna analiza – kvalitativna analiza ispituje sastavne delove pojave ili stanja kako bi se utvrdile njihove karakteristike, odnosno obeležja, otkrile suprotnosti, prelazak kvantiteta u kvalitet i negacija negacije.

n Kvantitativna analiza se bavi merenjem i praćenjem kvantitativnog kretanja pojave ili stanja.

n Primer, jednakost troškova proizvodnje u dve uzastopne godine.

n Vrste analize

n Vrste analize

n Vrste analize

n Vrste analize

n Statička i dinamička analiza – statička analiza se bavi ispitivanjem pojave ili stanja u trenutku njihovog uočavanja (analiziranje trenutne likvidnosti upoređivanjem raspoloživih novčanih sredstava sa dospelim obavezama).

n Dinamička analiza ispituje pojave ili stanja u kretanju, odnosno ispitivanje se vrši u određenoj vremenskoj dimenziji. Duži vremenski interval analize daje pouzdanije rezultate.

n Vrste analize

n Kompleksna i parcijalna analiza – kompleksna analiza vrši raščlanjavanje svakog dela predmeta analize. Negativna strana ove analize je što zahteva duže vreme i više troškove analize.

n Parcijalna analiza ispituje samo deo predmeta analize. Objektivnost parcijalne analize može se ostvariti ako se zadatak jasno i detaljno postavi, uz uslov da se parcijalna analiza oslanja na kompleksnu analizu koja je izvršena u nekom ranijem periodu.Ne treba dozvoliti takvo vremensko udaljavanje kompleksne od parcijalne analize u kome bi kompleksna analiza zastarela i bila neupotrebljiva.

1.dolaze u obzir delovi iz zadatka koji se koriste kao odgovori u zadatku (npr.sta je pokrice troskova kamata)2.objasniti induktivni i deduktivni metod3.pojam analize4.svrha analize (u poslovne i naucne svrhe)5.sta je analiza bilansa u poslovne svrhe (5 faza, Piter Draker, poslovne odluke se mogu podeliti: pa npr sa stanovista vr.(moze doci u obzir i neka druga podela))6.analiza bilansa u naucne svrhe (definisati)7.ciljevi analize bilansa su... (odgovor je na kraju lekcije valjda)8. zadaci analize bilansa (samo sto je boldovano i italic)9. metode analiza (sta obuhvataju metode rasclanjivanja, za svaku po recenicu)10.metod izbora jedinice mere-da bi merenje bilo realno jedinice mere i mase moraju imati.....?11.metod uporedjivanja sta obuhvata (za svako po recenicu)12.instrumenti analize (sta je razmera, sta je koeficijent, index i procenat)13.matematicke metode (podela)14.vrste analize (kvantitat. i kvalitat.,sta je staticka sta dinamicka,sta je kompleksna sta parcijalna)PITANJA IZ III DELA15.vertikalna i horizontalana analiza16.sta pokazuje strukturu a sta raspored (poslovnih prihoda i ukupnih prihoda)17.sta pokazuje poslovna a sta finansijska i finansijski rizik (cime se meri)18.sta utice na visinu faktora poslovnog i finansijskog rizika19.tacka rentabilnosti,tacka neutralnog posl.rezultata.i tacka neutralnog ruto fin.rezultata.20.analiza finansijske moci21.pokrivenost kamata podrazumeva

od zadataka dolaze u obzir: ukupni prihodi, rezultat poslovnih prihoda, bruto fin.rezultat i tacke (rentabilnosti i ne znam koje jos imaju)...

Documents

Analiza finansijskih izveštaja