Analiza finansijskih izveštaja

Analiza finansijskih izveštaja

Osnove finansijskog izveštaja

Pojam i shvatanje finansijskog izveštaja

Za donošenje efektivnih i efikasnih poslovnih odluka potrebne se blagovremene, relevantne i pouzdane informacije.

Računovodstveni informacioni sistem (RIS) predstavlja najčešći izvor informacija. Svoju ulogu RIS ostvaruje prikupljanjem podataka, obradom ili procesiranjem podataka, upravljanjem bazom podataka i generisanjem izveštaja za različite namene.

Prezentiranje obrađenih informacija korisnicima koji pokazuju uspešnost odlučivanja i finansijski položaj preduzeća računovodstvo vrši u vidu bilansa ili finansijskog izveštaja.


Bilans potiče od latinskih reči bi i lanx, što se može prevesti kao vaga sa dva tasa. Bilans predstavlja dvostrani, brojčani finansijski iskaz o svemu čime privredno društvo raspolaže, sve što je rukovodstvo ostvarilo i sve što je vlasnicima stavljeno na raspolaganje.

U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat privrednog društva.

Harmonizacija forme i sadržaja bilansa putem MRS i MSFI.

MEDJUNARODNI RACUNOVODSTVENI STANDARDI - MRS:

MRS 1 - Prezentacija finansijskih izveštajaMRS 2 - Zalihe MRS 7 - Izveštaji o tokovima gotovineMRS 8 - Računovodsvene politike, promene računovodsvenih procena

i greške MRS 10 - Događaji posle izveštajnog perioda MRS 11 - Ugovori o izgradnji MRS 12 - Porez na dobitak MRS 17 - LizingMRS 18 - Prihodi MRS 19 - Primanja zaposlenih MRS 20 - Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanjedržavne pomoći MRS 21 - Efekti promena deviznih kurseva MRS 23 - Troškovi pozajmljivanja MRS 24 - Obelodanjivanje povezanih strana MRS 26 - Računovodstvo i izveštavanje planova penzijskihprimanja MRS 27 - Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji MRS 28 - Investicije u pridružene entiteteMRS 29 - Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama MRS 31 - Učešća u zajedničkim poduhvatimaMRS 32 - Finansijski instrumenti: prezentacija MRS 33 - Zarada po akciji MRS 34 - Periodično finansijskoizveštavanje MRS 36 - Umanjenje vrednosti imovine MRS 37 - Rezervisanja, potencijalne obaveze ipotencijalna imovina MRS 38 - Nematerijalna imovina MRS 39 - Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje MRS 40 - Investicione nekretnine MRS 41 - Poljoprivreda

MEDJUNARODNI STANDARDI FINANSIJSKOG IZVESTAVANJA - MSFI:

MSFI 1 - Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja MSFI 2 - Plaćanja akcijamaMSFI 3 - Poslovne kombinacijeMSFI 4 - Ugovori o osiguranju MSFI 5 - Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja MSFI 6 - Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa MSFI 7 - Finansijski instrumenti: obelodanjivanja MSFI 8 - Segmenti poslovanja


Prema MRS 1 – Prezentacija finansijskih izveštaja “finansijski izveštaji opšte namene su izveštaji namenjeni zadovoljenju potreba korisnika koji nisu u poziciji da zahtevaju od entiteta da sastavlja izveštaje namenjene njihovim određenim informacionim potrebama.”

Cilj finansijskih izveštaja je “da se obezbede informacije o finansijskoj poziciji, finansijskom uspehu i tokovima gotovine entiteta, koje su korisne za donošenje ekonomskih odluka šireg kruga korisnika. Finansijski izveštaji takođe pokazuju rezultate koje je ostvarilo rukovodstvo u upravljanju resursima koji su mu povereni.”


Zakon o računovodstvu (jul 2013.godine) propisuje obavezu sastavljanja sledećih finansijskih izveštaja: Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o tokovima gotovine, Izveštaj o promenama na kapitalu, Napomene uz finansijske izveštaje i Statistički aneks.


Finansijski izveštaj predstavlja istinit i pošten (fer) iskaz o finansijskom poslovanju i aktivnostima privrednog društva, jer se u postupku njegove izrade respektuju:

Načelo računovodstve opreznosti; Načelo nabavne vrednosti (istorijskog troška) za vrednovanje

bilansnih pozicija; Načelo pridržavanja pravila i postupaka (načelo obavezne

saglasnosti); Međuperiodična konzistentnost primene načela i Savesna primena računovodstvenih načela.

Korisnici finansijskih izveštaja

Eksterni a) drzava i njeni organi; b) zajmodavci (banke i druge finansijske

institucije, kao i druga preduzeca), v) poslovni partneri (dobavljaci i kupci), g) razne asocijacije preduzeca (privredne

komore, i sl.) i d) potencijalni investitori.

Korisnici finansijskih izveštaja

Interni: a) vlasnici kapitala, b) menadzment preduzeca, v) strucne sluzbe u preduzecu i g) zaposleni.

Osnovne pretpostavke za sastavljanje finansijskih izveštaja

Načelo uzročnosti prihoda i rashoda (Matching principle) – efekti transakcija se priznaju u periodu u kojem su se poslovne promene dogodile, a ne u periodima kada su se gotovina ili njeni ekvivalenti primili ili isplatili.

Načelo stalnosti poslovanja (Going concern principle) – privredno društvo je osnovano sa ciljem da posluje neograničeno dugo.

Načelo materijalnosti – svaka materijalno značajna grupa sličnih stavki treba da bude zasebno iskazana u finansijskom izveštaju. Stavka koja nije materijalno značajna treba da bude grupisana sa drugim stavkama ili prikazana u napomenama uz finansijske izveštaje.

Osnovne pretpostavke za sastavljanje finansijskih izveštaja

Nema međusobnog prebijanja pozicija – o svim pozicijam u finansijskim izveštajima izveštava se zasebno.

Period izveštavanja – prezentovanje kompletnog seta finansijskih izveštaja najmanje jednom godišnje.

Uporedne informacije – za sve stavke finansijskog izveštaja tekućeg perioda obelodanjuju se uporedne informacije prethodnog perioda.

Doslednost – način prezentiranja i klasifikovanja stavki u finansijskim izveštajima zadržava se u više uzastopnih izveštajnih perioda.

Kvalitativne karakteristike finansijskih izveštaja

Cilj finansijskih izveštaja je da obezbede informacije o finansijskoj poziciji, performansama i promenama finansijske pozicije entiteta (poslovne jedinice) koje koriste velikom broju korisnika pri donošenju ekonomskih odluka.

Da bi informacija koja se nalazi u finansijskim izveštajima bila upotrebljiva za korisnike (interne i eksterne) ona mora da ima sledeće kvalitativne karakteristike:

Razumljivost; Relevantnost; Pouzdanost i Uporedivost.

Razumljivost

Informacije u finansijskim izveštajima treba da budu lako razumljive za potencijalne korisnike.

Pretpostavlja se da su korisnici finansijskih izveštaja, sa svoje strane, u razumnoj meri upoznati sa poslovnim i ekonomskim aktivnostima i računovodstvom, kao i da su voljni da proučavaju informacije sa razumnom pažnjom.

Relevantnost (Važnost)

Informacija može da bude od koristi za potencijalne korisnike samo ako im pomaže da procene prošle, sadašnje i buduće događaje, ili time što potvrđuje ili ispravlja prethodne procene korisnika.

Materijalnost (Značajnost)

Informacija je materijalno značajna ako njeno izostavljanje ili pogrešno formulisanje može uticati na ekonomske odluke korisnika donete na osnovu finansijskih izveštaja.

Pouzdanost

Informacija je pouzdana kada ne sadrži materijalno značajne greške i predrasude i kada se korisnici mogu na nju osloniti da verno predstave ono što ta informacija predstavlja ili što bi moglo da se očekuje da predstavlja.

Verno predstavljanje i Suština iznad forme.

Neutralnost

Informacija treba da bude neutralna, tj. oslobođena predrasuda.

Finansijski izveštaji nisu neutralni ako izborom ili predstavljanjem informacije utiču na donošenje odluka ili sudova u cilju postizanja unapred zamišljenog rezultata ili ishoda.

Opreznost

Uključivanje određenog stepena opreza pri donošenju sudova potrebnih za procenjivanje koje zahtevaju uslovi neizvesnosti, tako da imovina ili prihodi nisu preuveličani, a obaveze ili troškovi nisu umanjeni.

Potpunost

Informacija u finansijskim izveštajima mora da bude potpuna u okviru granica materijalnosti i troška.

Izostavljanje može prouzrokovati da informacija bude lažna ili obmanjujuća i, na taj način, nepouzdana i manjkava kada je reč o relevantnosti.

Uporedivost

Korisnici moraju da budu u mogućnosti da uporede finansijske izveštaje nekog entiteta kako bi utvrdili trendove u njegovoj finansijskoj poziciji i performansama.

Korisnici moraju da budu u mogućnosti i da uporede finansijske izveštaje različitih entiteta kako bi procenili njihove relativne finansijske pozicije, performanse i promene finansijske pozicije.

Ograničenja relevantnih i pouzdanih informacija

Blagovremenost – neopravdanim odlaganjem u izveštavanju, informacija može izgubiti svoju relevantnost;

Ravnoteža između koristi i troškova – koristi koje se dobijaju od informacije, treba da budu veće od troškova njenog pribavljanja; i

Ravnoteža između kvalitativnih karakteristika – postizanje odgovarajuće ravnoteže između karakteristika kako bi se zadovoljili ciljevi finansijskih izveštaja..

Informacije koje treba obelodaniti u finansijskom izveštaju

Bilans stanja: U bilansu stanja se iskazuju: stalna i obrtna imovina,

dugoročne i kratkoročne obaveze i sopstveni kapital privrednog društva.

Bilans uspeha: U bilansu uspeha se iskazuju rashodi, prihodi i rezultat

ostvaren u određenom izveštajnom periodu. Prikazivanje rashoda u bilansu uspeha po metodi prirode

(grupisanje po prirodnim vrstama troškova) ili po funkciji rashoda (po metodi troškova prodaje), kada se deo rashoda uključuje u troškove prodaje i administracije.


Izveštaj o promenama na kapitalu: Promene na kapitalu zbog dodatnog ulaganja ili

povlacenja kapitala od strane vlasnika; Promene na kapitalu zbog ostvarivanja prihoda i

rashoda; Promene na kapitalu nastale raspodelom dobiti ili

pokricem gubitka; Promene na kapitalu nastale prevrednovanjem sredstava

koja se mere po fer vrednosti i Promene na kapitalu nastale zbog priznavanja efekata

promena racunovodstvenih politika i ispravkom materijalno znacajnih gresaka.


Izveštaj o novčanim tokovima: Sastavlja se sa ciljem da korisnicima finansijskih

izvestaja pruzi informacije o izvorima gotovine i nacinu njihove upotrebe.

Tokovi gotovine po osnovu poslovnih aktivnosti; Tokovi gotovine po osnovu investicionih

aktivnosti i Tokovi gotovine po osnovu finansijskih

aktivnosti.


Tokovi gotovine po osnovu poslovnih aktivnosti obuhvataju: primanja gotovine od prodatih učinaka; primanja gotovine od tantijema, naknada, provizija i drugih prihoda;isplatu gotovine dobavljačima; isplatu gotovine zaposlenima; primanja ili izdavanja gotovine osiguravajućim društvima; plaćanja ili povraćaj poreza i primanja ili izdavanja gotovine po stavrima koja se drže radi prodaje.


Tokovi gotovine po osnovu investicionih aktivnosti obuhvataju: isplate gotovine za nabavku nekretnina, postrojenja i opreme; primanja gotovine od prodaje nekretnina, postrojenja i opreme; isplate gotovine za sticanje učešća u zakedničkim poduhvatima; primanja gotovina od prodaje učešća u zajedničkim poduhvatima; date avanse; gotovinske isplate za terminske ugovore i gotovinska primanja od fjučersa.


Tokovi gotovine po osnovu finansijskih aktivnosti obuhvataju: prilive gotovine od prodaje emitovanih akcija; isplate gotovine vlasnicima akcija; prilive gotovine od emitovanja i prodaje kratkoročnih i dugoročnih hartija od vrednosti; isplate gotovine po osnovu otplate pozajmljenih sredstava i isplate gotovine za izmirivanje obaveza po osnovu lizinga.

Izveštaj o tokovima gotovine može da bude sastavljen po osnovu dva metoda:

Direktan metod i Indirektan metod.


Napomene uz finansijske izveštaje: Pruzaju informacije o osnovama za pripremu

finansijskih izvestaja i o specificnim racunovodstvenim politikama;

Pruzaju informacije koje se zahtevaju prema MSFI, a koje nisu prikazane u nekom od obrazaca finansijskih izvestaja i

Pruzaju dodatne informacije koje nisu prikazane u obrascima finansijskih izvestaja, ako su relevantne za njihovo razumevanje.

Finansijski izveštaji Carnex, 2009. godina

Harmonizacija i standardizacija finansijskih izveštaja

Cilj harmonizacije je da se donosiocima poslovnih odluka obezbede finansijski izveštaji kji po sadržini i formi prevazilaze okvire državnih granica i lokalnih propisa.

IV i VII direktiva Evropske unije. Smernice i odluke relevantnih međunarodnih institucija

(OECD, Svetska banka). Međunarodni računovodstveni standardi (MRS) i

Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI).


Prednosti: Transparentnost finansijskih izveštaja; Olakšavanje praćenja poslovanja komapnija koje imaju

filijale u drugim državama; Podsticaji za povezivanje tržišta i Obezbeđivanje pouzdanih informacija u vezi donošenja

odluka o investiranju.


Nedostaci: Teškoće u vezi sa ugradnjom standarda u domicilnu

regulativu, pojednostavljena ili složena rešenja iz standarda za neke situacije su neprimerena;

Uticaj domicilnih poreskih propisa; Česte izmene i dopune standarda; Problemi sa interpretacijom (tumačenjem) standarda i Spore ili nikakve promene kulture pojedinih zemalja, česte

izmene su povezane sa teškoćama primene, pitanje da li svi subjekti bez obzira na organizaciju i veličinu treba da primenjuju standarde.


Ograničavajući faktori: Domicilni zakonski propisi; Dostignuti nivo ekonomskog razvoja; Transformacija privrede i njenih subjekata; Propisana ili nepropisana forma finansijskih izveštaja; Rokovi čuvanja izveštaja; Način i forme obelodanjivanja uz finansijske izveštaje; Pravila tržišta kapitala; Poreski propisi; Različite valute izveštavanja, jezik izveštavanja; i sl.

Documents

Analiza finansijskih izveštaja