MR - Analiza finansijskih izveštaja korporativnog preduzeća i finansijsko planiranje -

8/13/2019 MR - Analiza finansijskih izvetaja korporativnog preduzea i finansijsko planiranje -

1/118

1

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DDeeppaarrttmmaannzzaappoosslleeddiipplloommsskkeessttuuddiijjee

MASTER RAD

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA KORPORATIVNOGPREDUZEA I FINANSIJSKO PLANIRANJE

INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKE-

MMeennttoorr:: KKaannddiiddaatt::

Doc. Dr. Zoran Jovi PPeettaarrKKaassaavviiccaa440000001111//22000099

Beograd, 2010 godina


2/118

2

SADRAJ

UVOD Uvod 0

Uvod (uvodna razmatranja) 0

PRVI DEO Analiza finansijskih izvetaja preduzea1. Analiza finansijskih izvetaja preduzea 1

1.1. Pojam 11.2. Ciljevi analize finansijskih izvetaja korporativnih

preduzea1

1.3. Vrste analize finansijskih izvetaja 11.3.1. Kriterijum korisnika informacija 11.3.2. Kriterijum predmeta analize 11.3.3. Kriterijum vremena posmatranja 11.3.4. Kriterijum instrumenata analize 1

1.4. Korisnici analize finansijskih izvetaja 1

DRUGI DEO Instrumenti finansijsko raunovodstvenogizvetavanja o stanju i uspehu korporativnog

preduzea (godinji zakljuak godinji rauni) ifinansijsko izvetavanje poslovne banke

Drugi deo (naslovna) 12. Instrumenti finansijsko raunovodstvenog

izvetavanja o stanju i uspehu korporativnogpreduzea (godinji zakljuak godinjirauni) i finansijsko izvetavanje poslovnebanke

1

2.1. Instrumenti finansijsko raunovodstvenogizvetavanja o stanju i uspehu korporativnog

preduzea (godinji zakljuak godinji rauni)

1

2.2. Finansijsko izvetavanje poslovne banke 22.2.1. Bilans stanja 22.2.2. Bilans uspeha 22.2.3. Izvetaj o tokovima sredstava 22.2.4. Revizija finansijskih izvetaja poslovnih Banaka 2

TREI DEO Racio analiza i njena interpretacija sa stanovitaposlovne Banke

Trei deo (naslovna) 23. Raco Analiza 3

3.1. Pokazatelji likvidnosti 33.1.1. Opti raco likvidnosti 3

3.1.2. Rigorozni raco likvidnosti 33.1.3. Perspektivna (budua) likvidnost 3

3.1.4. Optimalna likvidnost 33.1.5. Neto obrtna sredstva (neto obrtni fond) 3

3.2. Raco pokazatelji aktivnosti 33.2.1. Koeficijent obrta kupaca 33.2.2. Koeficijent obrta zaliha 43.2.3. Koeficijent obrta dobavljaa 43.2.4. Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava 43.2.5. Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava 43.2.6. Koeficijent obrtan fiksnih sredstava 4


3/118

3

3.2.7. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava 43.2.8. Koeficijent obrta sopstvenih sredstava 4

3.3. Pokazatelji finansijske strukture 53.3.1 Odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim

izvorima finansiranja5

3.3.2. Koeficijent pokria rashoda na ime kamate 53.3.3.

Koeficijent pokria ukupnog duga 53.4. Pokazatelji rentabilnosti 5

3.4.1. Parcijalni pokazatelji rentabilnosti 53.4.2. Globalni (sintetiki) pokazatelji 5

3.5. Pokazatelji trine vrednosti 53.5.1. Neto dobitak po akciji 53.5.2. Odnos trine cene po akciji i neto dobitka po

akciji5

3.5.3. Dividenda po akciji 53.5.4. Raco isplate dividende 53.5.5. Raco trine i knjigovodstvene vrednosti akcija 6

3.6 Pokazatelji ekonominosti 63.6.1. Raco poslovne ekonominosti 63.6.2. Raco ukupne ekonominosti 6

ETVRTI DEO Poslovni, finansijski i kombinovani leverageetvrti deo (naslovna) 6

4. Poslovni, finansijski i kombinovani leverage 64.1. Pojam i vrste rizika i dejstvo leverage - a 64.2. Poslovni rizik i poslovni leverage 64.3. Finansijski rizik i finansijski leverage 64.4. Totalni i kombinovani leverage 7

PETI DEO Izvetaji o tokovima finansijskih sredstavaPeti deo (naslovna) 7

5. Izvetaji o tokovima finansijskih sredstavakorporativnog preduzea

7

5.1. Uvod 75.2. Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava 75.3. Izvetaj o tokovima neto obrtnih sredstava 75.4. Izvetaj o tokovima novanih sredstava - gotovine 8

ESTI DEO Finansijsko planiranje

esti deo (naslovna) 96. Finansijsko planiranje 9

6.1. Plan obima prihoda od prodaje 96.2. Plan proizvodnje i zaliha 96.3. Plan trokova proizvodnje i nabavke 9

6.3.1. Plan trokova direktnog materijala 9

6.3.2. Plan trokova direktnog rada 96.3.3. Plan optih trokova proizvodnje 96.3.4. Plan prosenih ukupnih i varijabilnih trokova 9

6.4. Plan trokova prodaje 106.5. Plan trokova uprave i administracije 106.6. Plan kapitalnih ulaganja 106.7. Plan novanih tokova 106.8. Planirani bilans uspeha 106.9. Planirani bilans stanja 10


4/118

4

6.10. Znaaj finansijskog planiranja sa stanovitaposlovne banke

1

Zakljuak (naslovna) 1Zakljuak (razmatranja) 1

Literatura(nazivi izvora i autori izvora) 1


5/118

5

UVOD

Predmet istraivanja

Predmet istraivanja u okviru naeg rada je analiza finansijskih izvetajakorporativnog preduzea (raco analiza, leverage analiza, izvetaji o tokovimafinansijskih sredstava) i finansijsko planiranje (planirani bilans stanja u bilansuspeha), kao i interpretacija sa stanovita poslovne banke.

U okviru analize finansijskih izvetaja predmet istraivanja su raco pokazatelji,leverage , izvetaji o tokovima finansijskih sredstava i finansijsko planiranje.

Raco pokazatelji predstavljaju proizvod razliitih finansijskih izvetaja, a njihov

znaaj se ogleda prvenstveno u tome to sumira kljune odnose i rezultate koji ukazuju nafinansijske performanse preduzea. Odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj, izraenu prostoj matematikoj formuli predstavlja u osnovi, raco pokazatelj.

Izloenost preduzea poslovnom i finansijskom riziku, pretpostavlja ineophodnost iznalaenja adekvatnih metoda za njihovo merenje i kvantitativnoizraavanje. Jedna od tih metoda jeste poslovni odnosno finansijski leverage.

Izvetaji o tokovima finansijskih sredstava namenjeni su analizi dinamikefinansijskih tokova u okviru korporativnog preduzea odnosno analizi izvora i upotrebefinansijskih sredstava unutar pojedinanih obraunskih perioda odnosno fiskalnih perioda

koji su pokriveni bilansom uspeha.

Finansijsko planiranje ima za zadatak da izradi i prezentira organima upravljanjasveobuhvatan i koordiniran plan aktivnosti preduzea i njegovih potreba za poslovnimsredstvima i izvorima finansiranja za odreeni period vremena koji je izraen umonetarnoj formi.

Problem istraivanja

Problem istraivanja su finansijski izvetaji preduzea (bilans stanja , bilansuspeh i izvetaj o novanim tokovima).Preduzee je u obavezi da u cilju transparentnosti

poslovanja na godinjem nivou (kalendarska godina) izdaje finansijske izvetaje i da ihpredaje Narodnoj Banci Srbije na pregled i overavanje. Takvi izvetaji (overeni)predstavljaju zvanine pokazatelje o stanju finansijske stabilnosti odnosno sredstava iizvora preduzea na dan (bilans stanja), kao i tokovima novanih sredstava u preduzeu iiz preduzea, odnosno o rashodima , prihodima i rezultatima (bilans uspeha).

Na bazi tih zvaninih pokazatelja, kao i na bazi periodinih finansijsko raunovodstvenih izvetaja vre se analize kretanja pokazatelja bilansa stanja i bilansa


6/118

6

uspeha, kao i komparacija pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha (raco brojevi i leverageindikatori), a sve u cilju informacione podrke procesu donoenja odluka internih ilieksternih korisnika.

Kao to smo napomenuli problem istraivanja su i izvetaji o tokovima

finansijskih sredstava korporativnog preduzea koji ukazuju na izvore i upotrebu netoobrtnih sredstava , ukupnih poslovnih sredstava i novanih sredstava korporativnogpreduzea i predstavljaju znaajan segment analize finansijskog poloaja preduzea kaopodnosioca zahteva za proizvodom poslovne Banke.

Takoe, problem istraivanja naeg rada je i finansijsko planiranje bilansa stanja iuspeha i znaaj za poslovnu banku u okviru procesa donoenja odluka o dugoronomfinansiranju privrednih subjekata.

Metode istraivanja

Osnovne (posebne) naune metode istraivanja koje smo koristili u naemistraivakom radu su sledee metode: indukcije, dedukcije, analize, sinteze, apstrakcije,

generalizacije, analize sadraja i metodu klasifikacije.

Opte naune metode istraivanja koje smo koristili u naem istraivakom radusledee metode: statistika metoda, metoda modelovanja i analitiko deduktivnametoda.

Tehnike prikupljanja podataka:

U okviru tehnika prikupljanja podataka, koristili smo sledee tehnike: analiza

naune dokumentacije, studije slu

aja, tehniku uzorka.

Znaaj i aktuelnost istraivanja

Znaaj naeg istraivanja je u bliem razumevanju interpretacije racopokazatelja, leverage pokazatelja, izvetaja o tokovima finansijskih sredstava ifinansijskog planiranja (planiranog bilansa stanja i bilansa uspeha) korporativnogpreduzea sa stanovita poslovne banke, a u cilju donoenja kvalitetne odluke ostupanju u poslovne i finansijske odnose sa istim. Istraivanje ima znaaj i u tome toukazuje na adekvatnu kombinaciju raco pokazatelja i leverage indikatorakorporativnog preduzea kako bi se istom ocenilirelevantni segmenti poslovanja

ciljnog korporativnog preduzea.

Aktuelnost istraivanja lei u injenici da je na sceni trenutna svetskaekonomska kriza koja je prirodno prouzrokovala regionalnu, ali i globalnu optu,trinu nelikvidnost, te je i sama potreba za finansijskim sredstvima sve izraenija. Uloga poslovne Banke, a i sam predmet naeg istraivanja, dobijaju na znaaju u ovommomentu, jer kvalitetna interpretacija raco pokazatelja, leverage pokazatelja, izvetaja otokovima finansijskih sredstava, kao i finansijskog planiranja, prua mogunost odabira


7/118

7

kvalitetnih korporativnih preduzea kao potencijalnih dunika banke. Kada govorimo okvalitetnim korporativnim preduzeima mislimo na ona koja imaju izvanrednu slikutekue likvidnosti, i na ona kojima dodatno finansiranje nee naruiti strukturu bilansastanja, te i na ona koja su u stanju i koja e biti u stanju da sve obaveze izmiruju orokovima dospea, kako ne bi doprinela dodatnom naruavanju likvidnosti privrede, kako

regionalne, tako i globalne.

Ciljevi istraivanja

Nauni cilj naeg istraivanja je ukazivanje na znaaj finansijskog izvetavanjakorporativnog preduzea, odnosa pozicija finansijskih izvetaja (raco indikatora),leverage indikatora i finansijskog planiranja, sa stanovita donoenja odluka poslovnebanke po pitanju stupanja u poslovne i finansijske odnose sa korporativnimpreduzeem.

Drutveni cilj naeg istraivanja jeste izraunavanje i interpretacija racio

indikatora, leverage indikatora i planiranih bilansnih pozicija sa stanovita poslovnebanke, a u svrsi podrke procesu donoenja odluke o stupanju u kreditne i drugefinansijske odnose sa korporativnim preduzeem.Dakle, koristili smo primer poslovnebanke i njenih internih procedura u domenu interpretacije finansijskih pokazateljakorporativnog preduzea. Proces, kvalitetne interpretacije finansijskih izvetajakorporativnog preduzea ima i svoj drutveni znaaj, a u smislu finansijske podrkeprivredi drave. Naime, poslovna Banka na osnovu procedure interpretacije finansijskihizvetaja ne samo da prua finansijsku podrku kvalitetnim korporativnim preduzeimadonoenjem pozitivnih odluka po pitanju kreditnih aranmana, ve je tu i da vrisavetodavnu funkciju i predlae preduzeima ta im je u momentu podnoenja zahteva zauspostavljanje poslovnog odnosa najbolje da uine. Poslovna Banka je naravno tu da i u

cilju zatite sopstvenog interesa kroz odbijanje kreditne saradnje sa preduzeima koja sunpr. na taki prezaduenosti, a mogu da ponude veoma kvalitetan instrument

obezbeenja, zatiti i interes tog korporativnog preduzea od potencijalnog steaja, ali iinteres nacionalne privrede (spreavanje domino efekta koji bi nastao nemogunoukorporativnog preduzea da odri kvalitet pozicije tekue likvidnosti, narastanjemobaveza i time ugrozi poslovanje sopstvenih poverilaca dobavljaa).

Hipoteze istraivanja

Generalna hipoteza:

Finansijski izvetaji korporativnog preduze

a, njihova analiza (raco brojevi,leverage indikatori), finansijsko planiranje buduih pozicija bilansa uspeha, kao i

njihova interpretacija sa stanovita poslovne banke predstavljaju znaajansegment procesa donoenja odluke poslovne banke o potencijalnom stupanju uposlovne i finansijerske odnose sa tim korporativnim preduzeem.


8/118

8

Posebne hipoteze:

Najrasprostranjenija podela raco pokazatelja je sledea: (raco pokazateljilikvidnosti, raco pokazatelji aktivnosti, raco pokazatelji finansijske strukture, raco

pokazatelji rentabilnosti, raco pokazatelji trine vrednosti, raco pokazateljiekonominosti).

Pokazatelji likvidnosti imaju za cilj da pokau sposobnost preduzea da plaadospele obaveze, uz odravanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava iouvanje dobrog kreditnog boniteta.

Pokazatelji aktivnosti preduzea obuhvataju sve relativne odnose izmeu prihodai trokova, s jedne i pojedinanih i ukupnih ulaganja u poslovna sredstva, sa drugestrane, koji se u strunoj literaturi nazivaju koeficijentima obrta poslovnihsredstava.

Pokazatelji finansijske strukture ukazuju na odnos izmeu pozajmljenih isopstvenih izvora finansiranja, a odnose se na pasivu bilansa stanja preduzea.

Racia rentabilnosti su pogodna za kontrolu jednog od kljunih parametara iciljeva poslovanja preduzea maksimizacija dobitka na dug period.

Racia trine vrednosti karakteristina su za akcionarska preduzea, pa se estonazivaju i pokazatelji vlasnitva.

Ekonominost je u sutini ekonomsko naelo koje podrazumeva maksimiziranjevrednosti proizvodnje ili usluga uz minimizaciju trokova sva tri elementaproizvodnje: rada, predmeta rada i sredstava za rad. Predmetne odnose u najboljojmeri odslikavaju racia ekonominosti.

Izloenost preduzea poslovnom i finansijskom riziku, pretpostavlja ineophodnost iznalaenja adekvatnih metoda za njihovo merenje i kvantitativnoizraavanje. Jedna od tih metoda jeste poslovni odnosno finansijski leverage.

Poslovni leverage procenjuje efekte proreivanja sa fiksnim trokovimaposlovanja.

Finansijski leverage kvantificira dodatni rizik zbog fiksnih finansijskih rashoda. Kombinovani leverage odraava efekte totalnog rizika (kombinovano dejstvo

poslovnog i finansijskog leverage a na neto dobitak i stopu prinosa na sopstvenaposlovna sredstva)

Izvetaji o tokovima finansijskih sredstava namenjeni su analizi dinamikefinansijskih tokova u okviru korporativnog preduzea odnosno analizi izvora i


9/118

9

upotrebe finansijskih sredstava unutar pojedinanih obraunskih perioda odnosnofiskalnih perioda koji su pokriveni bilansom uspeha.

Izvetaj o tokovima neto obrtnih sredstava treba da sistematizuje i objasni izvore iupotrebu neto obrtnih sredstava u odreenom vremenskom periodu.

Izvetaj o tokovima gotovinskih sredstava treba da sistematizuje i objasni izvore iupotrebu gotovinskih sredstava u odreenom vremenskom periodu.

Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava treba da sistematizuje i objasniizvore i upotrebu ukupnih poslovnih sredstava u odreenom vremenskom periodu.

Finansijsko planiranje ima za zadatak da izradi i prezentira organima upravljanjasveobuhvatan i koordiniran plan aktivnosti preduzea i njegovih potreba zaposlovnim sredstvima i izvorima finansiranja za odreeni period vremena koji jeizraen u monetarnoj formi.


10/118

10

I DEO


11/118

11

1. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA PREDUZEA

1.1. POJAM

Finansijska analiza se bavi istraivanjem i kvantificiranjem funkcionalnihodnosa koji postoje izmeu bilansnih pozicija, stanja i uspeha, sa ciljem da se omoguiverodostojna ocena finansijskog poloaja i aktivnosti preduzea. Moe se rei da jefinansijska analiza zapravo skup, metoda, postupaka i instrumenata otkrivanja,pokazivanja i interpretacije informacija o stanju i uspehu preduzea na osnovunjegovih finansijskih izvetaja.1

1.2. CILJEVI ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA KORPORATIVNIHPREDUZEA

Uopteno govorei, cilj analize finansijskih izvetaja preduzea jeste ocenaprolih ostvarenja preduzea i predvianje buduih ostvarenja u funkciji informacionepodrke procesu donoenja odluka koje su u sutini finansijske odluke.

Ciljevi finansijske analize se razlikuju i prema vrsti korisnika predmetnih analiza.

Postojee i potencijalne investitore (posednike i potencijalne kupce akcija)interesuje ukupna poslovno finansijska sudbina preduzea. Budui da su oni investitoririziko kapitala, odnosno da njima pripadaju sva neto uveanja neto imovine preduzea,kao i da oni podnose sve gubitke preduzea u toku poslovanja i u sluaju likvidacije, oniujedno zahtevaju i najire i najobuhvatnija ciljeve analize finansijskih izvetaja. Njih

naravno interesuje , pored trenutne i budue finansijske sigurnosti i trenutna i budualikvidnost, ali i profitabilnost preduzea. Najznaajnije za akcionare jeste pre svegainformacija o trenutnoj zaraivakoj moi , kako i projekcija budue zaraivake moipreduzea ije akcije poseduje, odnosno ije e akcije potencijalno kupiti.

Interesi poverilaca su razliiti u odnosu na prethodno opisane zahteve akcionara.Dugoroni poverioci su kupci obveznica i davaoci dugoronih kredita. Zajedniko zakupce obveznica i davaoce dugoronih kredita jeste to da su njihova potraivanjadugorono vezana u preduzeu , odnosno da su pod dugoronom otplatom od stranepreduzea. Imajui u vidu njihov poloaj, osnovi ciljevi finansijske analize koji su njimaod znaaja su za razliku od ciljeva akcionara najvie okrenuti pokazateljima dugorone

finansijske sigurnosti preduzea i predvianjima tokova sredstava.

1Dr Krasulja Dragan i Dr IvanieviMilorad: Poslovne Finansije, Ekonomski fakultet u Beogradu,Beograd, 2001. godine


12/118

12

Kratkoroni poverioci su kratkoroni kreditori preduzea, dobavljai i drugikratkoroni poverioci (poverioci ija su potraivanja vezana u preduzeu do godinudana).

Cilj finansijske analize koji prevashodno njih interesuje jeste pre svegakratkorona finansijska sigurnost preduzea od koga potrauju. Prethodno, s toga to

kratkoroni poverioci oekuju da u roku do godinu dana naplate svoja potraivanja uzpripadajue kamate. Postoje naravno i drugi eksterni korisnici analize finansijskihizvetaja sa razliitim zahtevima od analize. Sindikat, na primer, zanima dugoronasigurnost zaposlenja radnika, dugorono odranje , rast i razvoj preduzea, visina zarada isl. Vladu interesuju globalne informacije od dosadanjem napretku preduzea, o stanjupreduzea i bilansima na dan i sl.

1.3. VRSTE ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA

Postoje razliiti kriterijumi za razlikovanje vrsta analize finansijskih izvetaja.Glavni kriterijumi su:

Kriterijum korisnika informacija analize Kriterijum predmeta analize Kriterijum vremena posmatranja Kriterijum instrumenata analize finansijskih izvetaja2

1.3.1. KRITERIJUM KORISNIKA INFORMACIJA

Prema kriterijumu korisnika informacija analize, treba razlikovati dve vrsteanalize:

Internu analizu Eksternu analizu

Eksterna analiza je usmerena na informaciono opsluivanje eksternih korisnikafinansijsko raunovodstvenih informacija o preduzeu.

Interna analiza godinjih rauna okrenuta je informisanju menadmentapreduzea.

1.3.2. KRITERIJUM PREDMETA ANALIZE

Prema kriterijumu predmeta analize potrebno je razlikovati:

Analizu bilansa stanja2Dr Stevanovi Nikola i Dr Malini Dejan, Upravljako Raunovodstvo, Ekonomski fakultet u

Beogradu, Beograd, 2003. godine


13/118

13

Analizu bilansa uspeha Kombinovanu analizu osnovnih finansijsko raunovodstvenih izvetaja

Analiza bilansa stanja kao izvetaja o finansijskom poloaju preduzea naodreeni dan, usmerena je prevashodno na pribavljanje informacija o stanju solventnosti i

likvidnosti preduzea na odreeni bilansni dan. U okviru analize bilansa stanja imamopodelu na:3

Vertikalna analiza bilansa stanja Horizontalna analiza bilansa stanja

Vertikalna analiza bilansa stanja , odnosno analiza strukture ulaganja na jednoj iizvora finansiranja na drugoj strani i meusobna komparacija pomenutih elemenata,usmerena je na informacije o finansijskoj sigurnosti (na primer sopstveni kapital premadugoronim obavezama i sl.).

Horizontalna analiza bilansa stanja usmerena je pre svega na ispitivanje odnosaizmeu ulaganja i izvora u nizu godina, na ispitivanje o pokrivenosti kratkoronihobaveza dovoljno likvidnim sredstvima, adekvatnosti finansiranja dugoronih ulaganja isl.

Analiza bilansa uspeha kao izvetaja o tokovima vrednosti , prihodima, rashodimai rezultatima za obuhvaeni period (kalendarsku godinu), bavi se ueem trokova,odnosno karakteristinih grupa trokova u prihodu i saglasno tome analizom ueapojedinih nivoa rezultata u prihodu. Cilj je prikupljanje podataka o rentabilitetu , odnosnozaraivakoj moi preduzea.4

Kombinovana analiza bilansa stanja i bilansa uspeha odvija se racionalnimpovezivanjem podataka jednog i drugog izvetaja u cilju dobijanja relevantnijih ipouzdanijih informacija o finansijskoj stabilnosti i sigurnosti preduzea, kao i ozaraivakoj sposobnosti preduzea. Kombinovana analiza obuhvata dve vrste analize;5

Analiza obrta Analiza rentabilnosti preduzea

3Dr Ivani Marko: Uvod u korporativne finansije i tehnike upravljanja korporativnim finansijama,Univerzitet Singidunum, , Beograd, Dr Stevanovi Nikola i Dr Malini Dejan, Upravljako

Raunovodstvo,Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2003. godine

4Dr Ivani Marko: Uvod u korporativne finansije i tehnike upravljanja korporativnim finansijama,Univerzitet Singidunum, , Beograd, Dr Stevanovi Nikola i Dr Malini Dejan, Upravljako

Raunovodstvo,Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2003. godine

5Dr Ivani Marko: Uvod u korporativne finansije i tehnike upravljanja korporativnim finansijama,Univerzitet Singidunum, , Beograd,


14/118

14

Analiza obrta se odnosi na analizu efikasnosti upravljanja ulaganjima i izvorima

finansiranja.

Analiza rentabilnosti preduzea jeste analiza prinosa na ukupna ulaganja i

sopstveni kapital preduzea.

1.3.3. KRITERIJUM VREMENA POSMATRANJA

Prema kriterijumu vremena posmatranja treba razlikovati:

Statiku analizu Dinamiku analizu

Statika analiza se bavi bilansom stanja na jedan bilansni dan i bilansom uspehaza jedan izvetaji period (najee za kalendarsku godinu).

Dinamika analiza se bavi bilansima stanja i bilansima uspeha u nizu sukcesivnihperioda (recimo 3 do 5 godina kao est period dinamike analize).6

1.3.4. KRITERIJUM INSTRUMENATA ANALIZE

Prema kriterijumu instrumenata analize finansijskih izvetaja potrebno jerazlikovati:

Optu analizu godinjih rauna, odnosno analizu strukture finansijskihizvetaja

Racio analizufinansijskih izvetaja Analizu neto obrtnog kapitala Analizu tokova sredstava,prevashodno analizu novanih sredstava 7

Opta analiza finansijskih izvetaja preduzea moe da se podeli na:

Vertikalnu analizu, odnosno analizu strukture bilansa i rauna dobitka igubitka

Horizontalnu analizu, odnosno analizu razvoja (trenda) pozicija bilansa irauna dobitka i gubitka

Grafiku analizustrukture i razvoja bilansa stanja i bilansa uspeha

6Dr Stevanovi Nikola i Dr Malini Dejan, Upravljako Raunovodstvo, Ekonomski fakultet uBeogradu, Beograd, 2003. godine



15/118

15

Racio analiza finansijskih izvetaja se moe podeliti na:

Racio analizu likvidnosti Racio analizu aktivnosti Racio analizu finansijske strukture Racio analizu rentabilnosti Racio analizu ekonominosti Racio analizu trine vrednosti

Analiza neto obrtnog kapitala predstavlja pre svega analizu pasive, tanijefenomena pasive neto obrtnog kapitala. Neto obrtni kapital jeste u sutini onaj deoobrtne imovine koji nije finansiran kratkoronim izvorima finansiranja. U sutini to jerazlika izmeu ukupnih obrtnih sredstava i ukupnih kratkoronih obaveza.

Analiza novanih tokova veoma je bitna iz razloga to preduzee pre svega

gotovinom , a ne dobitkom niti prihodom, izmiruje sve svoje obaveze.

1.4. KORISNICI ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA

Korisnici analize finansijskih izvetaja mogu se podeliti na dve ire grupacije:

Interni korisnici Eksterni korisnici

Interni korisnici mogu se podeliti na:

Vlasnici kapitala insajderi Uprava preduzea Poslovodni organ Sindikat

Eksterni korisnici mogu se podeliti na:

Vlasnici kapitala autsajderi Poverioci Dravni organi

Statistiki zavodi Privredne komore i poslovna udruenja

Sindikat Konkurencija Privredna publicistika8



16/118

16

II DEO


17/118

17

2. INSTRUMENTI FINANSIJSKO RAUNOVODSTVENOGIZVETAVANJA O STANJU I USPEHU KORPORATIVNOG

PREDUZEA (GODINJI ZAKLJUAK GODINJI RAUNI) I

FINANSIJSKO IZVETAVANJE POSLOVNE BANKE

2.1. INSTRUMENTI FINANSIJSKO RAUNOVODSTVENOGIZVETAVANJA O STANJU I USPEHU KORPORATIVNOG PREDUZEA

(GODINJI ZAKLJUAK GODINJI RAUNI)

Osnovni finansijsko - raunovodstveni izvetaji koji slue potrebama eksternogizvetavanja su:

Bilans stanja Bilans uspeha Dodatni raunovodstveni izvetaj Aneks

Prethodni izvetaji su prema zakonu obaveza za sva pravna lica (preduzea,zadruge, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, berze iberzanske posrednike)

Bilans tokova gotovine (obaveza za srednja i velika preduzea, banke i drugefinansijske organizacije i organizacije za osiguranje)

Emitovanjem finansijsko raunovodstvenih izvetaja obezbeuje informacije o tribitne dimenzije preduzea:

Finansijski poloaj preduzea Zaraivaka mopreduzea Finansijski tokovi

Bilans stanja moe se definisati kao dvostrani vrednosni raun (prikaz, izvetaj)sredstava po nameni i porekla sredstava, sa oblikom formalne jednakosti (ravnotee).Kao opti naziv za sredstva po nameni koristi se izraz Aktiva, a za sredstva poporeklu Pasiva, iz ega proistie osnovna knjigovodstvena jednaina Aktiva =

Pasiva.Bilans stanja se moe definisati i kao dvostrani vrednosni prikaz imovine i

kapitala.9



18/118

18

Bilans stanja moemo prikazati na sledei nain:

Bilans uspeha predstavlja izdvojeni i osamostaljeni deo bilansa stanja, iji jezadatak da obrauna sve rashode i prihode u posmatranom obraunskom periodu i daiskae ostvareni periodini rezultat. 10

Bilans uspeha moemo prikazati na sledei nain:

Aneks , se naziva jo i dodatni raunovodstveni izvetaj i predstavlja jedan odetiri raunovodstvena izvetaja u setu godinjih rauna. On se ne ita samostalno veuvek uz bilans stanja, bilans uspeha, i izvetaj o promenama u finansijskom poloaju.Njegova svrha jeste i da poslui jasnijem , dubljem i irem osvetljavanju finansijskogpoloaja, zaraivake moi i promena finansijskog poloaja11.




19/118

19

Srednja i velika preduzea kod nas imaju zakonsku obavezu da sastavljaju ipodnose bilans tokova gotovine.

Kada govorimo o obavezi sastavljanja i podnoenja predmetnih finansijskihizvetaja, govorimo o obavezi podnoenja izvetaja Narodnoj Banci Srbije u cilju

overavanja istih i ispunjavanja zakonske regulative u svrhe transparentnosti poslovanja.Tokom perioda 2010 godine nadlenost po pitanju overe finansijskih izvetajapreduzea prelazi sa NBS na APR (Agencija za privredne subjekte). Agencija je i ta kojau svojoj bazi podataka (transparentna za sve tipove eksternih korisnika) pohranjujefinansijske izvetaje svih privrednih subjekata trita , odnosno privrede RepublikeSrbije.

Finansijsko knjigovodstvo funkcionie na bazi zvaninog, zakonskiobavezujueg, kontnog okvira, koji je razvijen po bilansnom principu, sa klasama o 0 do9. Klase (0,1,2) se odnose na aktivu bilansa stanja (0 neuplaeni upisani kapital i stalnaimovina, 1 zalihe, 2 potraivanja i gotovina. Klase (3,4) se odnose na pasivu bilansa

stanja (3 kapital, 4 obaveze). Klasa 5 se odnosi na rashode, a klasa 6 na prihode.Klasa 7 se odnosi na zakljuak glavne knjige finansijskog raunovodstva. Klasa 9 seodnosi na obraun trokova i uinaka.

Sa stanovita analize finansijskog poloaja , kao i ostalih parametara preduzeakoje podnosi zahtev za finansiranjem kod poslovne Banke, poslovnoj Banci su neophodnifinansijski izvetaji (komplet o kome smo govorili u prethodnim pasusima) overeni odstrane NBS a , za prethodna dva zaokruena kalendarska perioda, tj. poslovne godine.Prethodno u cilju sagledavanja tendencije poslovanja preduzea, komparacijomposlovnih perioda. Ukoliko preduzee podnosi izvetaj tokom odreene poslovne godine,potrebno je priloiti i periodini bilans stanja i uspeha za recimo prva tri meseca (ukoliko

je zahtev podnet u 4 mesecu). Prethodno u cilju sagledavanja tekueg poslovanja ikomparacije sa prva tri meseca prethodnog obraunskog perioda.

Poslovna Banka na osnovu zvaninih finansijskih izvetaja overenih od straneNBS za poslednji obraunski period, vri preliminarnu analizu, koja daje rejtingpreduzea u okviru poslovne Banke (rejting zavisi od kvaliteta finansijskih pokazatelja visina prihoda, profitne mare, neto rezultat, visina stane imovine, konfiguracije obrtneimovine i njene visine u odnosu na kratkorone obaveze, visine kapitala, nivoa obaveza isl.). Rejting u okviru poslovne Banke odreuje limite zaduivanja, prema nivouobezbeenja i nivou menadmenta koji odluuje o kreditnom zahtevu. Preliminarnaanaliza obezbeuje informacije i o rejtingovanju preduzea prema NBS. Primera radinegativni obrtni kapital (obrtna imovina - kratkorone obaveze) svrstava preduzee urang nie prema NBS kriterijumima.

U nastavku iznosimoprimerbilansa stanja i bilansa uspeha(zvanini finansijskiizvetaji preuzeti sa sajta Agencije za privredne registre prevedeni iz zvanine forme utabelarni prikaz), koji e biti korien u nastavku rada u cilju praktine interpretacijeRACIO Indikatora, ali i LEVERAGE pokazatelja.


20/118

20

BILANS USPEHA u periodu 01.01. do 31.12.2009. godine

Gruparakuna Pozicija AOP

Napomenabroj

Tekuagodina(2009)

Prethodnagodina(2008)

1 2 3 4 5 6A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOGPOSLOVANJA1. POSLOVNI PRIHODI (202 + 203 + 204 +205 + 206) 2.261.771 2.378.870

60 I 61 1. Prihodi od prodaje 2.216.816 2.330.656

62 2. Prihodi od aktiviranja uinaka I robe 43.549 43.724

630 3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka 1.512 4.256

631 4. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka 11.326 10.202

64 I 65 5. Ostali poslovni prihodi 11.220 10.436

IB. POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 2.039.931 2.329.802

50 1. Nabavna vrednost prodate robe 64.605 104.762

51 2. Trokovi materijala 1.553.189 1.910.012

523. Trokovi zarada, naknada zarada I ostalilini rashodi 147.019 98.508

54 4. Trokovi amortizacije I rezervisanja 104.226 57.730

53 I 55 5. Ostali poslovni rashodi 170.892 158.790

III. POSLOVNI DOBITAK (201-207) 221.840 49.068

IV. POSLOVNI GUBITAK (207-201) 0 0

66 V. FINANSIJSKI PRIHODI 21.051 100.171

56 VI. FINANSIJSKI RASHODI 118.040 115.231

67,68 VII. OSTALI PRIHODI 5.540 6.490

57,58 VIII. OSTALI RASHODI 4.196 512

IX. DOBITAK IZ REDOVNOGPOSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA

(213-214+215+216+217-218) 126.195 39.986

X. GUBITAK IZ REDOVNOGPOSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA(214-213-215+216-217+218) 0 0

69-59XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJESE OBUSTAVLJA 0 0

59-69XII. NETO GUBITAK POSLOVANJAKOJE SE OBUSTAVLJA 0 0

B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (219-220+221-222) 126.195 39.986

V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (220-219+222-221) 0 0

G. POREZ NA DOBITAK721 1. Poreski rashod perioda 6.739 563

722 2. Odloeni poreski rashodi perioda 4.777 0

722 3. Odloeni poreski prihodi perioda 0 4.785

723 D. Isplaena Lina primanja poslodavcu 0 0DJ. NETO DOBITAK (223-224-225-226+227-228) 114.679 44.208

E. NETO GUBITAK (224-223+225+226-227+228) 0 0


21/118

21

Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADAMANJINSKIM ULAGAIMA 0 0Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADAVLASNICIMA MATINOG PRAVNOG

LICA 0 0

I. ZARADA PO AKCIJI

1. Osnovna zarada po akciji 0 02. Umanjena zarada po akciji 0 0

BILANS STANJA na dan 31.12.2009.

Gruparauna Pozicija AOP

Napomenabroj

Tekucagodina(2009)

Prethodnagodina(2008)

1 2 3 4 5 6

AKTIVAA. STALNA IMOVINA(002+003+004+005+009) 1.199.496 1.109.505

0 I. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL 0 0

12 IB. GOODWILL 0 001 bez 012 III NEMATERIJALNA ULAGANJA 12.548 8.917

IV. NEKRETNINE, POSTROJENJA,OPREMA I BIOLOKA SREDSTVA 1.043.294 966.820

020,022,023,026,027deo, 028

deo 1. Nekretnine, postrojenja I oprema 1.043.294 966.820024,027deo, 028

deo 2. Investicione nekretnine 0 0

021,025,027,028 3. Bioloka sredstva 0 0

V. DUGORONI FINANSIJSKI

PLASMANI (010+011) 143.654 133.768030 do 032,039 (deo) 1. Uea u kapitalu 143.654 133.768

033 do 038,039 minus

0,37 2. Ostali dugoroni finansijski plasmani 0 0

B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015) 763.739 833.529

10 do 13,15 I. ZALIHE 138.867 184.346

14

II. STALNA SREDSTVA NAMENJENAPRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJAKOJE SE OBUSTAVLJA 0 0III. KRATKORONA POTRAIVANJA,PLASMANI I GOTOVINA

(016+017+018+019+020) 624.872 649.18320,21,22osim 223 1. Potraivanja 412.540 412.100

2232. Potraivanja za vise plaeni porez nadobitak 0 2.973

23 minus237 3. Kratkoroni finansijski plasmani 2.113 16.261

24 4. Gotovina I gotovinski ekvivalenti 14.312 41.813

27 I 28osim 288

5. Porez na dodatu vrednost I aktivnavremenska razgranienja 195.907 176.036


22/118

22

288 V. ODLOENA PORESKA SREDSTVA 8 4.785

G. POSLOVNA IMOVINA (001+012+021) 1.963.243 1.947.819

29 D. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 0 0

DJ. UKUPNA AKTIVA (022+023) 1.963.243 1.947.819

88 E. VANBILANSNA AKTIVA 0 0

PASIVAA. KAPITAL (102+103+104+105+106-107+108-109-110) 207.268 83.281

30 I OSNOVNI KAPITAL 13.513 4.206

31 II. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL 0 0

32 III. REZERVE 57 57

330 I 331 IV. REVALORIZACIONE REZERVE 33.872 33.872

332V. NEREALIZOVANI DOBICI POOSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI 0 0

333VI. NEREALIZOVANI GUBICI POOSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI 0 0

34 VII. NERASPOREDJENI DOBITAK 159.826 45.146

35 VIII. GUBITAK 0 0

037 I 237 IX. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE 0 0B. DUGORONA REZERVISANJA IOBAVEZE (112+113+116) 1.755.975 1.864.538

40 I. DUGORONA REZERVISANJA 0 0

41 II. DUGORONE OBAVEZE (114+115) 1.426.211 1.308.376

414, 415 1. Dugoroni krediti 1.002.484 822.190

41 bez 414I 415 2. Ostale dugorone obaveze 423.727 486.186

III. KRATKORONE OBAVEZE(117+118+119+120+121+122) 329.764 556.162

42 osim427 1. Kratkorone finansijske obaveze 136.653 148.775

427

2. Obaveze po osnovu sredstava namenjenihprodaji I sredstava poslovanja koje seobustavlja 0 0

43 I 44 3. Obaveze iz poslovanja 189.130 396.125

45 I 46 4. Ostale kratkorone obaveze 215 11.262

47,48 osim481 I 49osim 498

5. Obaveze po osnovu poreza na dodatuvrednost I ostalih javnih prihoda I pasivnavremenska razgranienja 0 0

481 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 3.766 0

498 V. ODLOENE PORESKE OBAVEZE 0 0

G. UKUPNA PASIVA 0 0

89 D. VANBILANSA PASIVA 1.963.243 1.947.81912

Budui da na konkretnom primeru preduze

a, odnosno bilansa stanja i uspehapreduzea za 2008 i 2009 godinu nastojimo interpretirati osnovne RACIO indikatore,

kao iLEVERAGE indikatore(u nastavku rada), moramo napomenuti da se ovde radi o:-proizvodnom preduzeu u oblasti proizvodnje stone hrane-preduzeu koje je formiralo sopstvene kapacitete i koje samim tim ima visok nivo stalneimovine

12www.apr.gov.rs agencija za privredne registre


23/118

23

-preduzeu koje je bredniralo sopstveni proizvod putem intenzivne marketinkekampanje-preduzeu koje je formiralo trite nabavke i prodaje-preduzeu koje ima veliki potencijal u oblasti poveanja korienja sopstvenihkapaciteta (70% - korienje)

-preduzeu koje je po parametrima NBS a , a od 2010 godine APR a, klasifikovanokao VELIKO preduzee (dva od tri uslova moraju biti ispunjena da bi preduzee biloklasifikovano kao VELIKO pravno lice broj zaposlenih, vrednost stalne imovine, visinaprihoda)

2.2. FINANSIJSKO IZVETAVANJE POSLOVNE BANKE

Od kvaliteta sprovoenja racio analize i prema tome prepoznavanja adekvatnihpartnera u vidu korporativnih preduzea kao komitenata zavisi i kvalitet finansijskihizvetaja poslovne Banke. Osnovni finansijski izvetaji Banaka su kao i kodkorporativnih preduzea, bilans stanja, bilans uspeha i izvetaj o tokovima novanih

sredstava.

2.2.1. BILANS STANJA

Bilans stanja je izraz finansijske situacije Banke. On pokazuje izvore fonda(novanih sredstava) i njihovo korienje, tj. obaveze i vlastiti kapital i imovinu Banke,na tano odreeni dan (na primer 31.12. tekue godine). Banka stie fondpozajmljivanjem novanih sredstava od drugih i formiranjem ostalih obaveza, kao to sudepoziti. Banka ovaj fond koristi za pribavljanje imovine, kao to su hartije od vrednosti,zajmovi, oprema i dr. Iz ostvarenih prihoda po osnovu vlastitih investicija u efekte i datihzajmova, banka pokriva trokove po osnovu zaduenja i ostvaruje izvestan profit (razlika

izmeu datih prihoda i trokova aktivne i pasivne kamate).13

Poslovna Banka ima znaajno razliitu strukturu bilansa stanja, tj. znaajnorazliitu strukturu aktive i pasive u odnosu na strukturu aktive i pasive proizvodnih itrgovinskih preduzea, kao i ostalih finansijskih institucija. Karakter poslovanja je osnovapomenute razlike.

Aktivu bilansa stanja poslovne Banke sainjavaju: rezerve, novani elementi uprocesu naplate, depoziti kod drugih Banaka, investicije (u hartije od vrednosti), zajmovii ostala aktiva (npr. fiziki kapital). 14

13Dr LukiRadojko: Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u


14Dr LukiRadojko: Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta uBeogradu, Beograd, 2005. godine


24/118

24

Rezerve predstavljaju deo izdvojenog depozita na raunu kod NBS. U rezervespada i tekui novac koji se dri u trezoru Banke, za potrebe manjih gotovinskih isplata.Postoje dve vrste rezervi:

Obavezne rezerve dre se iz zakonskih razloga Dopunske rezerve dre se iz razloga likvidnostiPo pitanju rezervi vesmo pisali u prethodnim poglavljima. Tada smo govorili o

nivou rezervi poslovne Banke prema NBS, po osnovu kreditiranja korporativnihpreduzea. Na nivo rezervisanja utiu kategorije neto obrtnog kapitala, kao i kategorijeneto novanog toka iz operativnih aktivnosti, i njegovog odnosa sa kratkoronimfinansijskim obavezama, a prema vaeoj klasifikaciji NBS.

Novani elementi u procesunaplate se pojavljuju u sluaju kada se kod Bankeizdaje ek (na naplatu) na teret rauna koji se vodi kod druge Banke.

Depoziti kod drugih Banakasu takvi depoziti koje male Banke dre kod velikihBanaka za potrebe pruanja raznih usluga, kao to su: naplata ekova, transakcije sadepozitima i pruanje pomoi prilikom kupovine efekata.

Efektisu znaajan deo imovine Banke, odnosno njen izvor prihoda. Klasifikuju sena:

dravne efekte efekte lokalnih vlasti ostale efekte

Zajmovipredstavljaju glavni izvor prihoda u vidu kamate banaka. Bankarskaimovina je oko 60% u obliku zajmova. Po osnovu njih Banke ostvaruju oko 80% prihodau vidu kamate. Zajam je za korisnika obaveza. Za poslovnu Banku, zajam, je imovina ipredstavlja izvor prihoda u vidu kamate.15

Ostala aktiva je fiziki kapital, kao to su: zgrade, kompjuteri i ostala oprema.Aktiva Banke moe biti klasifikovana na finansijsku aktivu i realnu aktivu. Finansijskaaktiva je izraena u obliku novca. Ona se naravno , pojavljuje u dva bilansa stanja, ubilansu stanja zajmodavca (aktiva) i bilansu stanja zajmoprimca (pasiva). Realna aktiva jeizraena u fizikom obliku i pojavljuje se samo u jednom bilansu stanja (na primerzgrada).16




25/118

25

Aktiva Banke se klasifikuje na kamatonosnu aktivui na nekamatonosnu aktivu.Kamatonosna aktiva je ona aktiva na koju se naplauje kamata. Nekamatonosna aktiva jeona aktiva koja ne donosi kamatu.17

Aktiva se po pitanju rizika naplate nominalnog iznosa i pripadajue kamate moe

podeliti i na rizinui nerizinu aktivu

Pasivu bilansa stanja ine razni izvori finansiranja:

Transakcioni depoziti Netransakcioni depoziti Zaduenja Kapital18Transakcioni depoziti(ekovni depoziti, depoziti po vienju) su: ekovni rauni,

tekui rauni, iro rauni i dr. kao znaajan izvor sredstava Banke. Transakcioni depoziti

su plativi po vienju.

Netransakcioni depoziti (oroeni depoziti) su primarni izvor sredstava Banke(oko 50% od ukupnih izvora finansiranja imovine). Karakteristini su po tome to nosekamatu i ne mogu se povui na zahtev vlasnika u svako vreme, pre roka dospea.

tedni depozitisu sve do nedavno predstavljali najvaniju vrstu netransakcionihdepozita. Teniki posmatrano oni su ne plativi po vienju, ali se njihovim vlasnicima,zbog meusobne konkurencije Banaka, dozvoljava da povlae sredstva bez odlaganja.

Oroeni depoziti male vrednostiimaju fiksni rok dospea od nekoliko meseci pa

do pet godina i ranijim povlaenjem ostvaruje se znaajan gubitak kamate.

Oroeni depoziti vee vrednosti, certifikantni depoziti, obino su u vlasnitvukorporacija i ostalih Banaka.

Banke pribavljaju izvore sredstava zaduenjem kod NBS, drugih Banaka ikorporacija. One takoe dnevne zajmove uzimaju na tritu novca.

2.2.2. BILANS USPEHA

Bilans uspeha se za razliku od bilansa stanja, koji se sastavlja na odreeni dan,

sastavlja za odreeni vremenski period, u ostalom kao kod korporativnih preduzea.19




26/118

26

On pokazuje ostvarene prihode i rashode i kao razliku izmeu njih profit ili

gubitak. Ukoliko su prihodi vei od rashoda ostvaruje se pozitivan periodini rezultat profit. Ukoliko su rashodi vei od prihoda ostvaruje se negativan periodini rezultat gubitak.

Razlika izmeu bilansa uspeha Banke i bilansa uspeha korporativnog preduzeajeste sama struktura prihoda i rashoda.

U prihode Banke spadaju:

Kamata Provizija Ostali prihodi20Prihodi od kamate su u uskoj vezi sa kamatonosnom aktivom bilansa stanja.

Vee Banke ostvaruju znaajnije prihode po osnovu kamata i provizija od zajma. Manje

Banke prihode ostvaruju od efekata i prodaje fonda (novca).

Provizija od depozita je daleko znaajniji izvor prihoda manjih nego veihBanaka (u strukturi pasive manjih Banaka depoziti uestvuju sa oko 90%, a kod veihBanaka sa oko 75%).

Ostali prihodi velikih Banaka, s obzirom na njihovu ulogu korespondentskeBanke, potiu od nedepozitnih aktivnosti. Uz naplatu odreene provizije pomau manjiminstitucijama u vezi sa kliringom na podlozi ekova, upravljanjem portfolijom irezervama.

U rashode Banke spadaju:

Kamata Trokovi nenaplaenog zajma Plate Beneficije zaposlenih Ostali nekamatonosni trokovi21

Od rashoda Banke dominantno mesto ima kamata, posebno na depozite.





27/118

27

Trokovi nenaplaenog zajma sa analogni trokovima od nenaplativih dugova ubilansu uspeha nefinansijskih firmi. Tekua svetska ekonomska kriza aktuelizovala jepitanje ovih trokova, usled permanentne nelikvidnosti korporativnih preduzea kaozajmoprimaca.

Plate i beneficije zaposlenihuestvuju sa visokim procentom u strukturi rashoda,kod malih Banaka. One su tradicionalno radno - intenzivne Banke.

Ostali nekamatonosni trokovi poslovanja obuhvataju trokove amortizacije,propagande i materijala i dr.

2.2.3. IZVETAJ O TOKOVIMA SREDSTAVA

Izvetaj o tokovima sredstava pokazuje izvore i upotrebu sredstava Banke zadati vremenski period.22

On se sastavlja na osnovu dva bilansa stanja (na primer 31.12.) za odreenuvremensku jedinicu (na primer , krajem 2000. i krajem 2001.).

Prilikom sastavljanja izvetaja o tokovima sredstava takoe se koriste i podacibilansa uspeha za dati vremenski period.

Izvori sredstava su:

Tekui prilivi Poveanje obaveza Smanjenje aktive23

Upotreba sredstava se sastoji iz:

Tekuih izdataka Poveanje aktive Smanjenje obaveza

2.2.4. REVIZIJA FINANSIJSKIH IZVETAJA POSLOVNIH BANAKA

Osnovni cilj revizije finansijskih izvetaja Banke, jeste da se utvrdi njihovarealnost i objektivnost kao pretpostavka za to precizniju ocenu boniteta Banaka. Revizija finansijskih izvetaja poslovnih Banaka vri se od strane:




28/118

28

Internih revizora Eksternih revizora Supervizor-a (Narodna Banka Srbije)24

Prilikom revizije finansijskih izvetaja Banaka ispituje se sledee:

kakva je raunovodstvena politika Banke procenjivanje elemenata finansijskih izvetaja i izdvajanja (rezervisanja)za potencijalne gubitke

kvalitet kreditnog portfolija stepen izloenosti Banke rizicima pokazatelji likvidnosti, profitabilnosti i adekvatnost kapitala adekvatnost sistema internih kontrola adekvatnost informacionog sistema ukupne , kao i uslovne obaveze25 usklaenost izvetaja sa zakonskim okvirima




29/118

29

III DEO


30/118

30

3. RACIO ANALIZA I NJENA INTERPRETACIJA SA

STANOVITA POSLOVNE BANKE

RACIO analiza predstavlja proizvod razliitih finansijskih izvetaja, a njenznaaj se ogleda prvenstveno u tome to sumira kljune odnose i rezultate koji ukazujuna finansijske performanse preduzea.26

Odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj, izraen u prostoj matematikojformuli predstavlja u osnovi, racio analizu.

Znaaj zamene apsolutnih vrednosti racio brojevima proistie iz potrebe da seutvrde i izmere one veze izmeu bilansnih pozicija koje osvetljavaju neki od finansijskirelevantnih aspekata poslovne aktivnosti preduzea.

Ukoliko posmatramo samo apsolutni iznos dobitka od npr. 1,0 ml. dinara , moese stvoriti iluzija sasvim zadovoljavajue rentabilnosti. Ukoliko bismo pak prethodnopomenuti dobitak stavili u odnos sa proseno angaovanim sredstvima od npr. 100,00 ml.dinara, stopa prinosa od 1% koja iz tog odnosa rezultira moe pokazati da je periodiniprirast ukupnih poslovnih sredstava apsolutno nedovoljan, pogotovo ako se uporedi sadrugim preduzeima iz iste privredne grane, ili sa raspoloivim alternativama zakorienje istih sredstava izvan preduzea.

Moramo napomenuti da ne postoji jedna jednobrazna podela racio brojeva, ali jejedna od rasprostranjenijih sledea:

RACIO POKAZATELJI LIKVIDNOSTI RACIO POKAZATELJI AKTIVNOSTI RACIO POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTURE RACIO POKAZATELJI RENTABILNOSTI RACIO POKAZATELJI TRINE VREDNOSTI RACIO POKAZATELJI EKONOMINOSTI27




31/118

31

3.1. RACIO POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

Likvidnost preduzea jeste sposobnost preduzea da o roku plaa svoje dospeleobaveze.

Statiki posmatrano likvidnost preduzea jeste odnos likvidne imovine ikratkoronih obaveza na bilansni dan.

Dinamiki posmatrano likvidnost preduzea se obezbeuje stalnom usklaenounovanih priliva preduzea i novanih odliva po osnovu isplate dospelih obaveza.

Racio pokazatelji likvidnosti imaju za cilj da pokau sposobnost preduzea daplaa dospele obaveze , uz odravanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava iouvanje dobrog kreditnog boniteta. Najvaniji od racio brojeva koji ukazuju na stepenlikvidnosti preduzea jesu: opti racio likvidnosti, rigorozni racio likvidnosti i neto obrtni

fond.

3.1.1. OPTI RACIO LIKVIDNOSTI

Opti racio likvidnosti dobija se podelom ukupnih obrtnih sredstava sa ukupnimkratkoronim obavezama.

OPTI RACIO LIKVIDNOSTI= Ukupna obrtna sredstva/Ukupne kratkorone obaveze28

Pod ukupnim obrtnim sredstvima u najirem kontekstu podrazumevamo: (zalihe +potraivanja + gotovina i gotovinski ekvivalenti).

Pod ukupnim kratkoronim obavezama u najirem kontekstu podrazumevamoobaveze iji je rok dospea do 12 meseci, a u koje spadaju: (kratkorone obaveze premadobavljaima + kratkorone obaveze prema finansijskim institucijama kao i po osnovupozajmica od drugih poslovnih entiteta).

U bukvalnoj interpretaciji, ovaj racio bi znaio sa koliko je dinara pokriven svakidinar kratkoronih obaveza, to se uzima kao prvi pokazatelj stepena zatite interesakratkoronih poverilaca.

Budui da je veoma teko pronai neki standardan odnos izmeu obrtnih

sredstava i kratkoronih obaveza koji bi vaio pod svim okolnostima teko je i izvritiadekvatnu interpretaciju predmetnog racia.


Dr Krasulja Dragan i Dr Ivanievi Milorad: Poslovne Finansije, Ekonomski fakultet u Beogradu,Beograd, 2001. godine


32/118

32

INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKE

Likvidnost preduzea koje je primera radi podnelo zahtev poslovnoj Banci zakreditiranjem na kratak ili dug rok , je veoma bitna kategorija sa stanovita poslovne

Banke kao potencijalnog kreditora. Trenutna , ali i budua perspektivna sposobnostpreduzea da plaa obaveze o roku njihovog dospea , dominantan je faktor odrednicesposobnosti preduzea da plaa potencijalna potraivanja poslovne Banke o rokovimanjihovog dospea.29

Sa stanovita poslovne Banke odnos 2/1, je odnos koji se posmatra kao normalan ipoeljan (svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven je sa 2 dinara obrtnih sredstava).Ipak potrebno je ovaj odnos prihvatiti sa krajnjom opreznou , a imajui u vidu velikibroj optih i specifinih faktora (vrsta i veliina preduzea, obim poslovne aktivnosti,vremensko vezivanje obrtnih sredstava u pojedinim fazama poslovnog ciklusa, uslovikreditiranja od strane dobavljaa u odnosu na uslove kreditiranja kupaca, efikasnost

naplate potraivanja, disciplina plaanja obaveza , sl.). Kada govorimo o uslovimakreditiranja kupaca u odnosu na kreditne uslove koji se dobijaju od strane dobavljaa,svakako je najbolja solucija da se kupci kreditiraju na relativno krae rokove u odnosu narokove kreditiranja preduzea do strane dobavljaa. Prethodno je odraz operativnelikvidnosti preduzea i injenice da preduzee iz priliva redovne poslovne aktivnostimoe da izmiruje tekue obaveze.

Kao opravdanje prethodne teze ukazujemo na injenicu da u situaciji kada ustrukturi preduzea prevladavaju zalihe sa relativno malim koeficijentom obrta, apreduzee ima obaveze koje dospevaju u relativno kratkom roku, opti racio od 3/1odraava stanje koje se opasno pribliava stanju nelikvidnosti. Takoe, racio koji

pokazuje odnos 1/1 , moe biti potpuno zadovoljavajui sa stanovita preduzea kojenajvee uee u obrtnoj imovini ima u vidu gotovine ili gotovinskih ekvivalenata, ijeobaveze dospevaju za nekoliko meseci, a redovno poslovanje mu je dovoljno sposobnoda obezbedi dodatni priliv gotovine do momenta njihove dospelosti.

Preciznija interpretacija predmetnog racia, kao i taniji uvid u kvalitet likvidnosnepozicije preduzea, mogli bi se dobiti izraunavanjem procentualnih uea zasebnihkategorija obrtnih sredstava u ukupnim obrtnim sredstvima. Naravno, imajui u viduprethodno reeno , u mnogo boljem poloaju sa stanovita likvidnosti nalaze se onapreduzea iji se najvei deo obrtnih sredstava nalazi u onim fazama poslovnog ciklusakoje su ujedno i najblie stadijumu gotovine. Za kvalitet precizne interpretacije

predmetnog racija definitivno bi veoma povoljan uticaj imala s jedne strane analiza obrtanpr. zaliha i kupaca (vreme potrebno da se ta ulaganja konvertuju u gotovinu), a s drugestrane analiza rokova dospea kratkoronih obaveza.

29Dr HadiMiroljub: Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd


33/118

33

PRAKTINA INTERPRETACIJA SA STANOVITA FINANSIJSKIH

IZVETAJA PREDUZEA IZNETIH U II ODELJKU MASTER RADA

period 2009 2008

ukupna obrtna sredstva 763.739 833.529

ukupne kratkorone obaveze 329.764 556.162

OPTI RACIO LIKVIDNOSTI 2,3 1,5

U prethodnoj tabeli koja sadri podatke iz finansijskih izvetaja prikazanih uodeljku II, opti racio likvidnosti za 2009. godinu belei rastui trend u odnosu na 2008.godinu. Prethodno ukazuje na poboljanje likvidnosne pozicije preduzea ije bilanseobuhvatamo analizom.

Opti racio likvidnosti za period 2009. godine ukazuje na injenicu da je svakidinar ukupnih kratkoronih obaveza pokriven sa 2,3 dinara ukupnih obrtnih sredstava.

Osnovni uzrok porastu vrednosti opteg racia likvidnosti lei na strani veegsmanjenja ukupnih kratkoronih obaveza u odnosu na smanjenje ukupnih obrtnihsredstava u 2009. godini u odnosu na prethodnu 2008. godinu.

Smanjenje na strani ukupnih kratkoronih obaveza prema informacijama koje suvidljive u pasivi bilansa stanja duguje se smanjenju obaveza prema dobavljaima, usledefikasnijeg plaanja, tj. usled smanjenja prosenog broja dana plaanja obaveza premadobavljaima.

Obaveze iz poslovanja:

period 2009 2008

obaveze iz poslovanja 189.130 396.125

Preduzee je tokom 2009. godine u odnosu na 2008. godinu smanjilo obimsaradnje sa individualnim farmama iji su operativni ciklusi dui u odnosu naoperativne cikluse veih sistema. Duina operativnog ciklusa kupaca, tj. individualnihfarmi, tokom perioda 2008. godine , bila je parametar za prilagoavanje perioda plaanjaobaveza te je preduzee iste moralo da, uz saglasnost dobavljaa, produi. injenica je daje operativni ciklus proizvoaa pilia, tj. farme pilia oko 90 dana (50 dana hranjenje +10 dana prodaja + 20 dana naplata potraivanja). Tom roku naplate farmi koje ineportfolio kupaca u odreenoj meri, mora da se prilagodi i period plaanja obaveza premadobavljaima. Sama injenica da je smanjen obim prometa sa farmama u toku 2009godine, pozitivno je uticala na smanjenje prosenog broja dana plaanja obaveza, te i nasmanjenje apsolutnog obima obaveza.


34/118

34

Kretanje prosenog broja dana plaanja obaveza, analiziranog preduzea,predstavljeno je u nastavku rada u odeljku indikatora aktivnosti.

3.1.2. RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI

Ovaj racio slui sloenijem testiranju likvidnosne pozicije poduzee, te je s toga iveoma koristan kao dopuna prethodno objanjenog racia. 30

Utvrivanje rigoroznog racia likvidnosti pretpostavlja podelu ukupnih obrtnihsredstava na dve skupine:

5) gotovina i relativno likvidna sredstva (potraivanja od kupaca i kratkoroniplasmani u hartije od vrednosti, sredstva koja neposredno stoje na raspolaganju ilie biti raspoloiva u relativno kratkom roku za isplatu tekuih obaveza preduzea)

6) manje likvidna sredstva (zalihe , unapred plaeni trokovi, sredstva koja zahtevajuneto due vreme da bi se konvertovala u novac)

Kada prvu skupinu obrtnih sredstava stavimo u proporciju sa kratkoronimobavezama dobijamo rigorozni racio likvidnosti.

RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI = Likvidna sredstva/Ukupne kratkoroneobaveze31

Ukoliko bi prethodno pomenuti racio pokazivao vrednost 1,5:1, to bi znailo daje svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven sa 1,5 dinara kratkorone likvidne imovine.

Zalihe preduzea izuzimamo iz kratkoro

nih likvidnih sredstava , a usled vremenakoje je potrebno da se roba i gotovi proizvodi realizuju, odnosno da se materijal i

nedovrena proizvodnja transformiu u gotove proizvode. Takoe, moramo napomenutida postoji stepen neizvesnosti da li e se zalihe uopte realizovati.

INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKEUkoliko rigorozni racio iznosi 1:1 , naelno se smatra da je stanje likvidnosti

preduzea relativno zadovoljavajue. Meutim, prethodno pomenutu proporciju ipaktreba uzeti sa dozom opreza, jer potraivanja od nekih kupaca mogu biti nelikvidna(nenaplativa), a raspoloiva gotovina nedovoljna za pokrie tekuih rashoda. Kljuna i

kritina ta

ka ovog racia su svakako potraivanja od kupaca, a ona se a priorisvrstavaju u likvidna sredstva.


31Dr Marko Ivani:Uvod u korporativne finansije i tehnike upravljanja korporativnim finansijama,Univerzitet Singidunum, , Beograd,


35/118

35

Potrebno je s toga utvrditi da li ona zaista predstavljaju likvidna sredstva, a to semoe utvrditi njihovom podelom prema rokovima dospea, kao i izraunavanjemkoeficijenta obrta potraivanja (koliko su puta u proseku godinje konvertuju u gotovinu).Prethodno se vri temeljnom analizom potraivanja od kupaca, u smislu pribavljanjafinansijskih izvetaja i iznalaenja finansijskog boniteta istih, provera istih na sajtu NBS

a u smislu eventualnih dana blokade tekuih rauna, provera kupaca u poslovnimkrugovima koristei mogue kanale komunikacije, sagledavanje nivoa obaveza kupaca iu skladu sa tim sagledavanje procentualnog uea potraivanja preduzea podnosiocakreditnog zahteva u tim obavezama i sl.

Predmetni racio u vreme trinih turbulencija (trenutna svetska ekonomska kriza)treba posebno analizirati usled permanentne nelikvidnosti velikog broja korporativnihpreduzea. Prethodno je potrebno naravno u situacijama o kojima smo govorili, kada jevrednost racia zadovoljavajua, a u likvidnim sredstvima preovlauju potraivanja odkupaca.

PRAKTINA INTERPRETACIJA SA STANOVITA FINANSIJSKIHIZVETAJA PREDUZEA IZNETIH U II ODELJKU MASTER RADAperiod 2009 2008

ukupna likvidna sredstva (gotovina + finansijski plasmani +potraivanja) 624.872 649.183


RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI 1,89 1,16

Prema tabeli u prilogu , a po osnovu zvaninih finansijskih pokazatelja za 2008.

godinu i 2009. godinu, preduzee ostvaruje bolju vrednost rigoroznog racia likvidnosti za2009. godinu. Tokom te godine svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven je sa 1,89dinara kratkorone likvidne imovine to predstavlja izuzetno dobru poziciju likvidnostipreduzea.

Na prethodno opisanu poziciju likvidnosti tokom 2009. godine najvei uticaj imasmanjenje nivoa ukupnih kratkoronih obaveza, uz zadravanje nivoa ukupne likvidneimovine na priblino istoj vrednosti. Smanjenje nivoa obaveza objanjeno je u odeljkuopisa opteg racia likvidnosti.

3.1.3. PERSPEKTIVNA (BUDUA) LIKVIDNOST

Predmetni racio pokazuje sposobnost preduzea da plati obaveze koje dospevajuu nekom odreenom vremenskom intervalu, npr. za 45 dana ili za 80 dana.


36/118

36

KOEFICIJENT PERSPEKTIVNE LIKVIDNOSTI = Novac na dan merenjalikvidnosti + Potraivanja i HOV koje e se unoviti / Dospele obaveze na dan merenjalikvidnosti + Obaveze koje dospevaju tokom posmatranog perioda32

INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKEVrednost racia 1 , ukazuje na zadovoljavajui nivo likvidnost.Vrednost racia manja od 1 , ukazuje na prisutnu nelikvidnost preduzea.Vrednost racia vea od 1 , ukazuje na prisutnu kvalitetnu poziciju likvidnosti

preduzea.

Racio perspektivne likvidnosti omoguava dinamiko merenje likvidnosnepozicije preduzea i svakako je veoma bitan pokazatelj za Banku koja namerava da ue uposlovni odnos sa preduzeem. Banka bi u sluaju kratkoronog kreditiranja preduzeaula u poslovni odnos sa istim za period narednih 12 meseci , te je u tom smislu za Bankubitna ne samo trenutna pozicija likvidnosti preduzea , ve i mnogo vanija budua

pozicija.

3.1.4. OPTIMALNA LIKVIDNOSTPredstavlja merilo ili standard koliki to racio perspektivne likvidnosti treba da

bude.

KOEFICIJENT OPTIMALNE LIKVIDNOSTI = 100 / 100 - % rizika unovavanjapotraivanja, HOV i nenovanih sredstava.33

Najsloeniji deo u prethodnoj formuli, svakako je utvrivanje % rizika

unovavanja nenov

anih sredstava.

INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKEPraksa je pokazala da je najbolji nain utvrivanja % rizika naplate kratkoronih

potraivanja i % rizika unovavanja HOV upravo procena putem empirijskog iskustva. Utom smislu veoma je bitno da u okviru poslovne Banke , u odeljenjima procene rizikarade pre svega iskusni radnici , u smislu da njihovo poslovno iskustvo predstavlja jedanod kljunih parametara odrednice preciznog, predmetnog pokazatelja. Odravanjepermanentne likvidnosti predstavlja pre svega sposobnost da se usklade rokovi i obimiimobilisanih sredstava sa rokovima i obimima izvora plasmana, kao i da se rizik

konvertovanja imobilisanih sredstava u novac svede na nulu.




37/118

37

3.1.5. NETO OBRTNA SREDSTVA (NETO OBRTNI FOND)

Odnos izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza , sadran u optem raciulikvidnosti, treba posmatrati i analizirati u neposrednoj uzronoj vezi sa neto obrtnimsredstvima. Neto obrtna sredstva predstavljaju apsolutnu razliku izmeu obrtnih

sredstava i kratkoronih obaveza, odnosno predstavljaju dugorone izvore finansiranjaobrtnih sredstava. Termin koji se takoe koristi za neto obrtna sredstva jeste i obrtnikapital.34

INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKETrenutna klasifikacija Narodne Banke Srbije, u smislu utvrivanja rejtinga

privrednih subjekata kao jedan od parametara uzima i vrednosti neto obrtnog fonda(obrtnog kapitala). Ukoliko je apsolutna vrednost neto obrtnog fonda (obrtnog kapitala)manja od nule , onda se i privredni subjekti , a u skladu sa direktivom NBS, klasifikujuniim rejting-om. Prethodno naravno , uslovljava i vei stepen nivoa rezervisanja koje na

sebe u sluaju kreditiranja predmetnih privrednih subjekata moraju da preuzmukomercijalne Banke. Osim to predmetni pokazatelj ukazuje na nivo rezervacija poslovneBanke, bitan je i po tome to bi njegova negativna vrednost znaila da preduzee mora dakoristi dugorone izvore finansiranja kako bi podmirilo kratkorone obaveze ili da jepreduzee kratkorone pozajmice koristilo za investicije u stalnu imovinu (obrtnaimovina je manja od kratkoronih obaveza). U takvim situacijama poslovna Bankaobino ne nalazi interes za finansiranjem takvog preduzea, tanije rizik ulaska ufinansijski aranman sa takvim preduzeem je vei. Preduzee u takvim situacijama nemaronu usklaenost bilansnih pozicija na kratak rok. Ukoliko bi preduzee imalodugoroni kapital manji u odnosu na dugoronu imovinu, preduzee bi bilo rono ne-usklaeno na dug rok, a po pitanju odnosa izmeu aktive i pasive bilansa stanja.

Preduzee koje ima vei stepen neto obrtni sredstava, uz istu brzinu konvertovanja zalihai potraivanja u gotovinu, istovremeno je i preduzee sa veim stepenom likvidnosti.Neto obrtna sredstva predstavljaju pokazatelj koji odreuje i perspektivnu likvidnost, sobzirom da ukazuje na sposobnost zaduivanja preduzea na kratak rok.

Poslovna, komercijalna Banka, prilikom sagledavanja rizika nekog novog,potencijalnog plasmana, ima interes da sazna opti racio likvidnosti preduzea jer se naosnovu njega moe utvrditi koliki e taj racio biti u uslovima da se preduzeu odobridodatni kredit.

Takoe, na osnovu poznavanja neto obrtnog fonda preduzea, moe se utvrditi

kolikae vrednost istog biti odobravanjem dodatnog kredita, i prema tome koliko suobrtna sredstva vea ili manja od kratkoronih obaveza. U narednoj tabeli prikazujemo

efekat dodatnog duga na stanje likvidnosti:



38/118

38

pokazatelj pre dodatnog duga posle dodatnog duga

obrtna sredstva (a) 80.000.000 90.000.000

kratkorone obaveze (b) 35.000.000 45.000.000

neto obrtna sredstva (a-b) 45.000.000 45.000.000

opti racio likvidnosti 2,29:1 2,0:1dugoroni izvori obrtnih sredstava

(a-b) : a 56,25% 50,00%

Prethodna tabela jasno prikazuje da je preuzimanjem dodatnog duga dolo doopadanja opteg racia likvidnosti, ali i do poveanja uea kratkoronih izvorafinansiranja u finansiranju ukupnih obrtnih sredstava, odnosno relativnog opadanja netoobrtnih sredstava. Prethodno pomenuto moe da bude opasno sa stanovita, perspektivnelikvidnosti preduzea, pogotovo ako je praeno takvim ulaganjem dodatnih sredstava izkredita koje usporava cirkulaciju novanih sredstava kroz poslovni ciklus. Usled togamoe doi do situacije da preduzee oslabljenim novanim prilivom nije u stanju da plati

srazmerno vee kratkorone obaveze u rokovima njihovog dospea.

PRAKTINA INTERPRETACIJA SA STANOVITA FINANSIJSKIHIZVETAJA PREDUZEA IZNETIH U II ODELJKU MASTER RADA

period 2009 2008

ukupna obrtna sredstava 763.739 833.529


NETO OBRTNA SREDSTVA (OBRTNI KAPITAL) 433.975 277.367

Preduzee tokom 2009. godine ostvaruje daleko veu vrednost neto obrtnihsredstava, odnosno obrtnog kapitala, to takoe ukazuje na daleko bolju poziciju tekuelikvidnosti. Nakon pokria kratkoronih obaveza izvora finansiranja koje u najveojmeri utiu na formiranje obrtne imovine, preduzeu na raspolaganju za tekui procesreprodukcije obrtnih sredstava u gotovinska sredstva ostaje slobodno 433.975 milionadinara obrtnih sredstava.

3.2.. RACIO POKAZATELJI AKTIVNOSTI

Preduzee ulae u fiksna i obrtna sredstva u cilju da ih efikasno koristi, tj da sesa to manjim ulaganjima ostvari vei obim poslovne aktivnosti. Finansijski

posmatrano taj obim poslovnih aktivnosti izraava se prihodima ili rashodima uperiodinom bilansu uspeha, koji odraava vrednosno koliinu i asortimanrealizovanih proizvoda po prodajnim cenama, odnosno nastalim trokovima. Imajui uvidu prethodno, pokazatelji aktivnosti preduzea obuhvataju sve relativne odnoseizmeu prihoda i trokova, s jedne i pojedinanih i ukupnih ulaganja u poslovnasredstva, sa druge strane. U strunoj literaturi nazivaju koeficijentima obrta poslovnihsredstava.Utvrivanje ovih koeficijenata i posebno njihova kontrola veoma su znaajni u


39/118

39

cilju adekvatnog finansijskog upravljanja, a imajui u vidu njihove implikacije na stanjelikvidnosti i poboljanja rentabilnosti poslovanja.

U nastavku navodimo podelu osnovnih racio pokazatelja aktivnosti:

KOEFICIJENT OBRTA KUPACA KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAA KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH OBRTNIH SREDSTAVA KOEFICIJENT OBRTA NETO OBRTNIH SREDSTAVA KOEFICIJENT OBRTA FIKSNIH SREDSTAVA KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA KOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENIH SREDSTAVA35

3.2.1. KOEFICIJENT OBRTA KUPACA

Iznos potraivanja od kupaca zavisi od obima realizacija, politike kreditiranjakupaca, kao i od efikasnosti naplate potraivanja.

Saldo kupaca treba da bude u razumnom funkcionalnom odnosu sa prihodimakoji su ostvareni prodajom na kredit. Taj odnos se utvruje podelom neto prihoda odrealizacije iz bilansa uspeha sa uporedivom vrednou potraivanja od kupaca. Pod tomuporedivom vrednou potraivanja od kupaca podrazumevamo pre svega proseanmeseni saldo kupaca u toku godine.

KOEFICIJENT OBRTA KUPACA = Neto prihodi od prodaje / Prosean saldokupaca36

INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKEUkoliko bi prethodno prikazani koeficijent iznosio 6, to bi znailo da se

potraivanja od kupaca naplauju proseno 6 puta godinje, odnosno da neto prihodi odrealizacije iznose 600% u odnosu na prosean saldo potraivanja od kupaca u tokugodine. Prethodno isto tako znai i da na svakih 6 dinara ostvarenih prihoda od realizacijeu toku godine 1 dinar ostaje nenaplaen u saldu potraivanja od kupaca na kraju godine.

Kada 360 (broj dana u godini) podelimo sa koeficijentom obrta kupaca dobijamopokazatelj koji se zove prosean period naplate potraivanja od kupaca.

PROSEAN PERIOD NAPLATE POTRAIVANJA OD KUPACA = 360 /Koeficijent obrta kupaca37

35Dr Ivani Marko:Uvod u korporativne finansije i tehnike upravljanja korporativnim finansijama,Univerzitet Singidunum, , Beograd,



40/118

40

Prethodna dva pokazatelja potrebno je posmatrati u kontekstu kreditnih uslova

koje preduzee uobiajeno nudi kupcima. Ukoliko ugovoreni kreditni period iznosi 30dana, a prosean period naplate potraivanja od kupaca 60 dana, prisutna je veoma slabaefikasnost naplate potraivanja. Napomenuto znai i poveanje prosenog salda

potraivanja od kupaca u odnosu na neto prihode od realizacije. Znai takva situacija jeveoma neprihvatljiva za poslovnu Banku jer ukoliko preduzee ima neefikasnu politikunaplate sopstvenih potraivanja, velika je verovatnoa da e i politika plaanjapotencijalnih obaveza prema Banci biti neefikasna.

Kako bismo utvrdili koje je vreme potrebno da se konaan saldo kupacakonvertuje u gotovinu, potrebno je utvrditi period njihove naplate koji pokazuje proseaniznos dnevnih prodaja u toku godine.

PROSEAN IZNOS DNEVNIH PRODAJA = Neto prihodi od prodaje / 36038

Prethodni pokazatelj nam je potreban u cilju izraunavanja perioda naplatepotraivanja.

PERIOD NAPLATE POTRAIVANJA = Saldo kupaca krajem godine / Proseaniznos dnevnih prodaja39

Ukoliko bi period naplate potraivanja iznosio 60 dana, to bi istovremeno znailoda prosean iznos dnevnih prodaja od 72 dana ostaje nenaplaen u saldu potraivanja nakraju godine.

Moramo ovom prilikom napomenuti i korelaciju izmeu koeficijenta obrta kupaca

i pokazatelja perioda naplate potraivanja sa pokazateljima likvidnosti i rentabilnosti.Naime, pokazatelji o kojima smo govorili, neophodni su kao provera tekueg irigoroznog racia likvidnosti merei pre svega brzinu konverzije potraivanja u gotovinukojima se jednino mogu izmiriti obaveze o rokovima dospea. Dakle, ponovo dolazimodo jedne od kljunih aktivnosti koje poslovne Banke, pogotovo u trenucima poremeajana tritu, koriste kod donoenja odluka o kreditiranju, a to je temeljna i sveobuhvatnaanaliza potraivanja o kupaca.

S druge strane, veoma je vana i korelacija sa pokazateljima rentabilnosti , usmislu da poveanje koeficijenta obrta kupaca i smanjenje prosenog perioda naplate





41/118

41

potraivanja znai i uveanje rentabilnosti (manja ulaganja u poslovna sredstva veiprihodi od realizacije).


period 2009 2008

potraivanja od kupaca 412.540 412.100

prihod iz poslovanja 2.261.771 2.378.870

PROSEAN PERIOD NAPLATE 66 63

Preduzee na priblino jednake rokove kreditira kupce tokom perioda 2008.godina 2009. godina. Blago produenje rokova naplate tokom 2009 godineprouzrokovano je permanentnom nelikvidnou privrednih subjekata na tritu Srbije,koja je posledica negativnih efekata svetske ekonomske krize. Taj efekat je bio doneklejai u odnosu na efekat smanjenja saradnje sa individualnim farmama, te je i broj dananaplate donekle dui.

Ugovoreni kreditni periodi preduzea sa kupcima su 60 dana, a imajui u viduprethodno pomenute prosene dane naplate potraivanja (2009 66 dana, 2008 63dana), kao i permanentnu nelikvidnost privrednih subjekata na tritu prouzrokovanunegativnim efektima svetske ekonomske krize, jasno je da je politika naplate potraivanjapreduzea veoma efikasna.

Predmetni pokazatelj veoma je bitan sa aspekta korelacije sa pokazateljomprosenog broja dana plaanja obaveza i u toj meri pozitivnog ili negativnog efekta na

neto novani tok iz operativnih aktivnosti.

3.2.2. KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA

Kao opteprihvaeni metod za testiranje konvertibilnosti zaliha u gotovinu, sluikoeficijent obrta zaliha, koji se dobija podelom cene kotanja realizovanih proizvoda saprosenom vrednou zaliha u toku godine.

KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA = Cena kotanja realizovanih proizvoda / Proseansaldo zaliha40

Ukoliko bi vrednost ovog koeficijenta bila 4, to bi znailo da se zalihe obrnu realizuju i reprodukuju, 4 puta proseno godinje. Takoe, prethodno znai i da rashodi

40Dr Ivani Marko: Uvod u korporativne finansije i tehnike upravljanja korporativnim finansijama,

Univerzitet Singidunum, , Beograd,

,


42/118

42

realizovanih proizvoda u toku godine, iznose 400% u odnosu na prosenu vrednostzaliha.

Ukoliko bismo broj dana u godini (360) podelili sa koeficijentom obrta zaliha,dobili bismo pokazatelj pod nazivom proseno vreme trajanja jednog obrta.

PROSENO VREME TRAJANJA JEDNOG OBRTA = 360 / Koeficijent obrtazaliha41

Ukoliko bi vrednost prethodnog racija bila 100, znailo bi da je prosena starostzaliha 100 dana. To je vreme koje proseno protekne od nabavke materijala za procesproizvodnje do konane prodaje gotovih proizvoda krajnjim kupcima. To proseno vremejednako je periodu potrebnom za realizaciju zaliha po zavrnom bilansu samo u sluajukada je prosean saldo zaliha u toku godine jednak konanom stanju zaliha. Ukolikoprethodno nije sluaj , potrebno je posebno utvrditi period prodaje konanih zaliha.

PERIOD PRODAJE ZALIHA = Saldo zaliha po zavrnom bilansu / Proseni trokovidnevnih prodaja42

Prethodni pokazatelj veoma je znaajan za utvrivanje perioda konverzije zaliha ugotovinu.

PERIOD KONVERZIJE ZALIHA U GOTOVINU = Period prodaje zaliha + Periodnaplate potraivanja43

INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKESamo po sebi je razumljivo da skraivanje i jednog i drugog perioda koji se nalazekao faktori formule PERIOD KONVERZIJE ZALIHA U GOTOVINU, znai i jaanje

likvidnosne pozicije preduzea, jer ubrzava cirkulaciju novca kroz poslovni ciklus.Takoe skraivanje oba perioda znai i jaanje rentabilnosti preduzea, budui dapretpostavlja srazmerno manje angaovanje sredstava za dati obim poslovne aktivnosti.Dakle , prethodno je veoma kvalitetan pokazatelj koji ide u pravcu realnog sagledavanjalikvidnosti , ali i rentabilnosti potencijalnog klijenta Banke.44




44Dr LukiRadojko: Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u



43/118

43

Potrebno je svakako naglasiti i da Banka treba da ima savetodavnu ulogu, a ista bise ogledala, na primer, u savetima proizvodnim preduzeima da ralanjuju koeficijenteobrta zaliha na parcijalne koeficijente obrta pojedinih vrsta zaliha kao to su materijal,nedovrena proizvodnja i gotovi proizvodi. Smisao prethodnog, nalazimo u tenji da seposredstvom parcijalnih koeficijenata obrta utie na vreme vezivanja obrtnih sredstava u

ukupnim zalihama, odnosno na poveanje opteg koeficijenta njihovog obrta.


period 2009 2008zalihe 138.867 184.346trokovi materijala 1.553.189 1.910.012KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA 11 10PROSENO VREME TRAJANJA 1 OBRTA 33 36

Koeficijent obrta zaliha, kao i proseno vreme trajanja jednog obrta zaliha,analiziranog preduzea, su na priblino istom nivou u periodu 2008 godina 2009godina.

Koeficijent obrta zaliha od 11 odnosno 10 znai da se zalihe obrnu realizuju ireprodukuju 11 odnosno 10 puta proseno u toku posmatranih perioda, poslovnih godina.

Prema indikatoru prosenog vremena trajanja 1 obrta, prosena starost zaliha je33 dana odnosno 36 dana. To je vreme koje je potrebno da proe od nabavke materijalaza proces proizvodnje do konane prodaje gotovih proizvoda krajnim kupcima.

Imajui u vidu da koeficijent obrta zaliha, kao i indikator prosenog vremenatrajanja jednog obrta zadravaju priblino jednake vrednosti, moe se zakljuiti da jepreduzee veoma stabilno po pitanju korienja zaliha odnosno upoljavanja kapaciteta iefikasnosti korienja istih. U preduzeu, period reprodukcije, tj. pretvaranja zaliha ugotove proizvode i period isporuke istih kupcima zadrava priblino jednake vrednosti.To ukazuje na injenicu da preduzee zadrava trino uee, ali i efikasnost upotrebezaliha.

3.2.3. KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAA

Jedna od najvanijih aktivnosti svakog privrednog subjekta jeste svakako

nabavka materijala i usluga za proces proizvodnje. Iz tih aktivnosti proizilaze obavezeprema dobavljaima za kupovine na odloeno plaanje. S tim u vezi veoma je vanoutvrditi proseno vreme u kome te obaveze dospevaju za naplatu u toku godine dana, ato vreme se dobija izraunavanjem koeficijenta obrta dobavljaa.


44/118

44

KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAA = Vrednost godinjih nabavki materijala iusluga na kredit / Prosean saldo dobavljaa u toku godine dana45

Ukoliko bi vrednost ovog racia bila na primer 5 , to bi znailo da se obavezeprema dobavljaima izmiruju u proseku 5 puta godinje. Predmetni pokazatelj slui i za

izraunavanje prosenog vremena plaanja ili starosti dobavljaa.

PROSENO VREME PLAANJA = 360 / Koeficijent obrta dobavljaa46

Broj dana koji se dobije izraunavanjem prethodnog koeficijenta pokazujeproseno vreme plaanja obaveza.

INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKESa stanovita poverilaca (poslovne banke) preduzea veoma je bitno da

predmetno preduzea ima politiku kreditiranja kupaca za prodate gotove proizvode koja

blisko korespondira sa politikom kreditiranja od strane dobavljaa za isporueni materijali usluge. Naime, preduzee jedino efikasnom naplatom sopstvenih potraivanja, moe daobezbedi efikasnu isplatu dospelih obaveza prema dobavljaima.


period 2009 2008

obaveze iz poslovanja 189.130 396.125

trokovi materijala 1.553.189 1.910.012

PROSEAN PERIOD PLAANJA OBAVEZA 44 74

Tokom perioda 2009. godine dolazi do drastinog smanjenja prosenog brojadana plaanja obaveza usled veeg smanjenja obaveza iz poslovanja u odnosu nasmanjenje trokova nabavke.

Preduzee na krae rokove plaa obaveze prema dobavljaima pre svega usledinjenice da je politika plaanja obaveza u periodu 2009 godina efikasnija. Odreeni deoprometa koji je imalo sa individualnim farmama, preduzee obustavlja i po tom osnovusmanjuje nivo potraivanja sa duim periodima naplate (dui operativni ciklusiindividualnih proizvoaa u odnosu na operativne cikluse velikih sistema). Takoe,

preduzee veliki deo nabavki avansno plaa u cilju ostvarivanja pozitivnih efekatanabavke (avansni rabati), ali i rezervisanja sirovina ije su cene tokom 2009 godine bile




45/118

45

posebno niske usled povoljnijih klimatskih efekata, veih zasada i po tom osnovu visokihprinosa itarica (materijalni trokovi tokom 2009 godine daleko nii usled vee ponudeitarica na tritu) te je to u velikoj meri uzronik kraih rokova plaanja. Jedan odrazloga smanjenja prosenog broja dana plaanja jeste i borba za bolju poziciju koddobavljaa i tenja da se ta pozicija rezervie, aurnou u plaanjima.

3.2.4. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH OBRTNIH SREDSTAVA

Predmetni koeficijent se izraunava na sledei nain:

KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH OBRTNIH SREDSTAVA = Ukupni poslovnirashodi (bilans uspeha) / Proseno angaovana obrtna sredstva u toku godine ((Obrtnasredstva na poetku godine + Obrtna sredstva na kraju godine) / 2)47

INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKEBudui da je za poslovnu Banku veoma bitno kako preduzee koristi svoja obrtnasredstva - koeficijent slui za utvrivanje uspenosti upravljanja obrtnim sredstvima.

Preciznije, koeficijent pokazuje koliko se proseno puta u toku godine obrtna sredstvakoriste za plaanje trokova i rashoda. Iz racia je iskljuen dobitak, radi boljegizraunavanja efikasnosti korienja ukupnih obrtnih sredstava u finansiranju rashoda.48

Takoe, moe se izraunati i stopa dobitka na prosena obrtna sredstva, koja pakpredstavlja kolinik iz odnosa neto dobitka (ostvarenog) i prosenih obrtnih sredstavaangaovanih u njegovo sticanje. Kada se ovako utvrena stopa podeli koeficijentom obrtaprosenih obrtnih sredstava , dobija se stopa po jednom obrtu.

PRAKTINA INTERPRETACIJA SA STANOVITA FINANSIJSKIHIZVETAJA PREDUZEA IZNETIH U II ODELJKU MASTER RADAperiod 2009 2008

poslovni rashodi 2.039.931 2.329.802

proseno angaovana obrtna sredstva u toku godine 798.634 1.091.764

KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH OBRTNIH SREDSTAVA 2,6 2,1

Na kraju 2007. godine obrtna sredstva preduzea su iznosila RSD 1.350.000, te sui proseno angaovana obrtna sredstva za 2008. godinu RSD 1.091.764.




46/118

46

Na osnovu prezentovanih podataka izvodi se zakljuak da preduzee boljeupravlja obrtnim sredstvima tokom 2009. godine, jer se ista proseno 2,6 puta u tokugodine koriste za plaanje poslovnih rashoda.

3.2.5. KOEFICIJENT OBRTA NETO OBRTNIH SREDSTAVA

Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava dobija se na sledei nain:

KOEFICIJENT OBRTA NETO OBRTNIH SREDSTAVA = Neto prihodi odrealizacije / Prosena neto obrtna sredstva49

Vrednost predmetnog racia od 5 , znaila bi da se dugorono finansirana obrtnasredstva obrnu proseno 5 puta u toku godine. To takoe znai da na svakih 5 dinara netoprihoda od realizacije preduzee angauje proseno 1 dinar obrtnih sredstava koja nisufinansirana iz kratkoronih izvora.

INTERPRETACIJA SA STANOVITA POSLOVNE BANKEOpasno je tvrditi da je dobro ukoliko ovaj koeficijent nekontrolisano raste.

Ukoliko su obim i prihodi od prodaje vei u odnosu na neto

Documents

MR - Analiza finansijskih izveštaja korporativnog preduzeća i finansijsko planiranje -