PRIVREDNA IZGRADNJA (2005) XLVIII, 3-4, str. 115-133

UDC 338.47:656]:502.3Originalni naucni rad

*Alpar Losonc

TRZISTE KOJE IDE U NEBO: KRITICKO SAGLEDAVANJEEKONOMSKIH ASPEKATA REGULACIJE "ATMOSFERE" (II)

Uvod

U elanku l se razmatraju neka eticka pitanja u vezi medunarodnog trzistaelemenata atmosfere. U prvom delu clanka se raspravlja 0 javnim dobrima, no nasvetskom nivou, jer tema zahteva takav pristup. U spomenutom delu mi je stalo dotoga da a) naznacim slozenost tretiranja javnih dobara u sklopovima mondijalizacije,b) osnazirn razliku izmedu globalnih i kosmopolitskih javnih dobara. U drugom deluclanka opisujem najrelevantnije zamisli medunarodnih aranzmana koje su uobliceneu Kyotu. Nije mi cilj da registrujem sve bitne propozicije koje se vezuju za njega,nego da prepoznam one dimenzije koje su od znacaja za razvijanje izabranih tema.U trecern delu klasifikujern eticke probleme u vezi trgovine sa emisionimdozvolama, to jest, postavljam pitanje eticke sazdanosti medunarodne trgovine sa"neborn''.

Kosmopolitska dobra u atmosferi, teskoca kolektivnog delovanja

U tradicionalnom ekonomskom diskursu analitika privatnih dobara sigurno imapreirnucstvo, Ono sto se moze, nadalje, nauciti na osnovu kanonskih razjasnjenja jeda razlika izrnedu privatnih i javnih dobara ima izvor u internim karakteristikamadobara, jer javna dobra su inkluzivna i nerivalitetna. Privatna dobra se slobodnoprodavaju na trzistu, a beneficije se raspodeljuju izmedu prodavca i kupca.

No ovakva i slicna rezonovanja su podlozna kritici. Naime, razumevanjecezure izrnedu privatnog i javnog je socijetalno posredovano, inace ne bismo mogliobjasniti, primera radi, razlicito tretiranje zdravlja u SAD i u Kanadi. Kod javnihdobara se promatra komunalitet, kooperativna upotreba i ucestvovanje u koriscenjuonoga "zajednickog", Pri tome, uvek postoji i jedna normativna naznaka: radi li se 0

javnim dobrima valja govoriti 0 slobodnom pristupu svih. I cinjenica da postojirnogucnost konverzije izrnedu privatnih i javnih dobara nas opominje da ne postojimogucnost "objektivnog", "neutralnog" opisivanja javnih dobara na osnovu njihovih

Redovni profcsor, FTN Novi Sad. Rad je primljen fcbruara 2006.godine.

115

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

inherentnih mogucnosti, Ne, javna dobra su socijetalna konstrukcija, to jest, nose nasebi zig drustvene interpretacije.

Ekonornisti su posvetili paznju kolektivnim akcijama kojima se stvarajuzajednicka dobra, no prornatrajuci globalna dobra neminovno je ternatizovati istiproblem ina svetskom planu. Pazljivo se moraju razabrati razliciti nivoi upravljanja,jer smo svedoci takve dinarnike koja trazi aktivno ucesce razlicitih aktera. Uzima Iise U obzir unutrasnji plan, raspolazerno sa detaljnorn i minucioznorn analizomkolektivnog delovanja, ona se vezuje za Mancura Olsona? Problem nastaje zbogtoga sto se belezi divergencija izrnedu pojedinacnih rnotivacija i pozeljnog cilja zakolektivitet. I problematiku kolektivnog delovanja sa punom snagom mozernouvideti upravo u situaciji proizvodenja tzv. cistih javnih dobara, jer se u njihovomslucaju radi 0 tome da se niko ne moze iskljuciti iz njihove upotrebe. Bez sumnje, iekoloske situacije mozerno sagledavati u perspektivi javnih dobara i kolektivnogdelovanja. Jer, cista okolina, ukoliko ona postoji, zaista je cisto javno dobro, iznjenih beneficija se niko ne moze iskljuciti.

Prepoznatu logiku valja konvertovati na svetsku pozornicu. Ukoliko se beleziodgovarajuca koordinacija izrnedu svetskih aktera, tada bi se beneficije prosiri Ie nasve stanovnike sveta. Problematiku kolektivnog delovanja mozerno veoma brzoregistrovati: svi su zainteresovani u poboljsavanju ekoloske konstelacije, ali suistovrerneno rnotivisani da prebace troskove prevencije na druge aktere. No kako dase priblizirno javnim dobrima u mondijalnorn kontekstu? Mozerno razrnisljati saautorskim parom Severino i Tubiana koji tretira javna dobra na osnovu toga kako seona mogu stvarati. Odredena javna dobra se, naime, mogu produkovatiangazovanoscu tek nekoliko aktera, recimo, svetski rnir se moze, barem na odredeninacin, garantovati od strane jedne velike sile koja raspolaze sa odgovarajucimarsenalorn oruzja i medunarodnirn autoritetom. Za razliku od toga, postoje javnadobra (ili javna zla) kod kojih se paznja usmerava na "najslabiju kariku", recirno,ako postoji zemlja koja stvara prekogranicnu ernisiju stetnih gasova, tada ce zemljakoja je ostecena uzaludno sanirati nastale stete, ako ne postoji koordinacija doticnihaktera. Autorski par je u pravu da stvaranje javnih dobara zavisi od institucionalneokoline, njihov primer kisnih suma to jasno pokazuje: zastitu kisnih suma mozernopripisati drzavarna, te se od njih moze ocekivati da su najbitniji serviseri ovakvogtipa javnih dobara. No, ako je rec recimo 0 klimi, tada je konstelacija umnogomekornpleksnija, jer je neophodna razudena koordinacija izrnedu svetskih aktera,kooperativni napor, koji se cesto uporeduje na osnovu teorijee igara sa igromzarobljenika (pri tome, to je igra sa mnogo ucesnika), Jer, svi bi bolje prosli ukolikobi saradivali, no svaki akter, oposebnjen, odvojen sam za sebe ima interes daminimalizuje napore za dobrobit svetske zajednice.

Medutim, ovde bih zeleo da afirmisern znacajnu nijansu izrnedu globalnih ikosmopolitskih javnih dobara. Kosmopolitska dobra su ona dobra koja stvaraju

I Prvi dco clunka sc pojavio 1I Privredna izgradnja, 2005, 1-2, str. 31-53.2 Olson, M. (1965, 1982).

116

BROJ 3-4 TRzrSTE KOJE ros U NEBO: KRrTIC:KO SAGLEDAVANJE ...

benefite za sve zernlje, sve ljude i generacije.f Prerna tome, kosmopolitska dobraraspolazu sa jasnirn prostornim i vrernenskim dimenzijama. Kaul i ostali prornovisukosrnopolitska dobra kao surnu nacionalnih javnih dobara i medunarodnekooperacije. Po autorima kosmopolitska javna dobra bi bila: ljudsko dostojanstvo,nacionalni suverenitet, kosmopolitsko javno zdravlje, kosmopolitska bezbednost,harrnonizirani sistema transporta i komunikacije, harrnonizirani sisterninstitucionalne infrastrukture, zajednicko upravljanje znanjern, upravljanjezajednickirn dobrima, upravljanje multilateralnorn trgovinom". U najrnanju rukuprepoznajemo da se ponegdc govori 0 "dobrima", a negde 0 "zajednickim dobrima"(commons). Tu bisrno se mogli setiti da je mnogo puta raspravljana tragedijazajednickih dobara (Hardin) vee odavno u centru paznje. Kosmopolitska dobra semoraju razumeti, dakle, u svetlu institucionalne infrastukture na svetskom planu ikao kosmopolitska "zajednicka dobra". Ovde se narnece i pitanje nivoa upravljanjakosmopolitskirn dobrima, drugacije receno, koordinacija kooperativne upotrebe.

"Globalizaciju", cak i kao proces, treba pisati pod navodnicima. Jer,"globalizacija" podrazumeva efekte hornogenizacije, izjednacavanja. No ne samo dase globalizacija hrani razlicitostima, a i sarna stvara razlicitosti, nego su njeninajbitniji nosioci akteri evro-atlantskog sveta ciji poredak se ne moze uopstiti,homogenizovati na nivou planete. Jer, ako bi svi stanovnici sveta imali slicne normeproizvodnje i norme potrosnje Zemlja bi bila devastirana, kako to mnogobrojneekoloske studije pokazuju. Dakle, konstitutivni aspekt globalizacije je njenanernogucnost na osnovu postojecih uslova.' Zato sam i nasao za shodno danaznacirn razliku izrnedu onog kosrnopolitskog i globalnog. Kosmopol itskaprojckcija javnih dobara nastoji projicirati holisticki pogled, ali za razliku od"globalizacije" ne tendira ka homogenizaciji nego postavlja pitanje odgovornostiuvazavajuci heterogenost razlicitih mesta/aktera.

Hipoteticno, situacija bi se mogla razresavati uspostavljanjem svetske drzave, iekolosko zainteresovani kornentatori su nebrojeno puta potezali pitanje barem jednesvetske ekoloske organizacije. No postojeca situacija nas navodi na cinjenicu danista slicno nije na vidiku, pre ce se desiti da nailazimo na kornentare kojidijagnosticiraju konfuziju, nedostatak dobre uredenosti na svetskorn planu, cemubez sumnje, doprinosi implernentiranje ekonomske neizvesnosti. Evidentno je da sutransnacionalni akteri vee odavno ne sarno partneri postojecim drzavama, nego su umogucnosti da ogranicavaju manevarski prostor drzava. Ali, time sarnodemonstriramo jos jednorn kornpleksnost postojece medunarodne situacije, jerumnozavaju se akteri sa razlicitim, cesto sukobljenim interesima. Postoje razlicitespekulacije 0 raslojavanju ekoloskog upravljanja na svetskom planu, recimo da cesled dogadaja dovesti do situacije gde ce postojati manji broj aktera na svetskornplanu, cirne ce se moci "redukovati slozenost, jer ce urnesto igre sa mnogobrojnimigracirna stupiti na scenu suzeni broj aktera. Pitanje je, da Ii to znaci da su sanse

3 Ova definicija jc parafraza Kaul, I. (1999), str. 23. Medutim, za razliku od spornenutilt autora jacu koristiii utnesto "globalno ", uvek "kosmopolitsko ".4 lsro, str. 44. .

5 Slicno. Rugman, A. (2000'1, 2000h).

117

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIll

multilateralnih inicijativa male, da tek regionalni bilateralni sporazurru rmajubuducnost.

Kyoto, iii, (tek) pocetak

Govor 0 klimi je sasvim sigurno u zizi ekoloskih debata, gde-gde sa pretnjomda postane pomodan. 1988 je instaliran IPCC (Intergovernmental Panel on ClimateChange) koji je okupirao eminentne, takoreci vodece strucnjake, IPCC je publikovaoseriju kornentara, izvestaja koja je bila uznemirajuca, i jasno je stavio do znanja dapozicija fosilnih goriva, to jest, ekonorniziranje na fosilnoj osnovi, industrijskiprocesi, odredene agrikulturalne aktivnosti itekako mogu da uticu na nepovoljnetendencije u pogledu klime i atmosfere. IPCC ocekuje rast temperature 1.5-6.0 -Ckao ishod akumulacije karbonskog otpada U atmosferi, i vee godinama zdusnoponavljava da barern 50% nepovoljnih tendencija se moze pripisati Ijudskimaktivnostima. Per capita emisija za SAD je 5.6 m/tona godisnje, per capita emisijaza G-7 je 3.8 m/tona godisnje, a ostatak sveta je oko 0.7 rn/tone godisnje. IPCCprocenjuje da je najmanje 60% redukcije u odnosu na 1990 neophodno da seredukuje rizik u pogledu daljeg klimatskog pogorsavanja, CO2, karbonska emisijastavlja na probu intergeneracijsku pravednost, jer njegovo obelezje je upravodugotrajnost, ostajajuci u atmosferi 120 godina,

Valja spomenuti da u pogledu CO2 emisije, {oak i oni ekonomisti koji su inaceskloni prihvatiti "environmental Kuznets-curve", to jest, ekolosku Kuznets-krivu,skepticni." Po tome, recimo za razliku od S02, kod karbonske emisije se ne mozeocekivati, da ce per capita emisija dostici vrh u datom trenutku na osnovudostignutog nivoa dohotka, a da posle toga dolazi do spustanja .ria dole". Upravonajnovije statistike govore 0 tvrdoglavom rastu ernisije na osnovu CO2. Stavise, onosto uznernirava mnoge ekonomiste to je tvrdokorna cinjenica da "besomucnakonkurencija", zamah medunarodnog takrnicenja ne doprinosi poboljsavanju rezimaernisije. Kao da otkazuju neke standardne zamisli rnedunarodnog ekonornisanjapovodom trgovine i ekoloske sredine. Eksternalije na osnovu CO2 emisije suglobalnog karaktera, kao sto su i slepi putnici globalni akteri u svetlu ernisije, Percapita emisija za SAD je 5.6 m/tona godisnje, per capita emisija za G-7 je 3.8m/tona godisnje, a ostatak sveta je oko 0.7 m/tone godisnje. IPCC procenjuje da jenajmanje 60% redukcije u odnosu na 1990 neophodno da se redukuje rizik upogledu daljeg klimatskog pogorsavanja. CO2, karbonska ernisija stavlja na probuintergeneracijsku pravednost, jer njeno obelezje je upravo dugotrajnost, ostajajuci uatmosferi 120 godina.

Na sarnitu u Riju 1992 klimatska promena je ternatizovana, ali tek suuspostavljeni okviri za internacionalno delovanje, a nisu projektovane obavezesmanjivanje emisija. Procese sporazumevanja u Kyoto ionako rnoramo razurnevati usirern kontekstu, nije slucajno sto je protokol uoblicavan neposredno posle nastanka

(,Frankel, J. (200S).

118

BROJ 3-4 TRZISTE KOJE IDE U NEBO: KRITICKO SAGLEDAVANJE ...

WTO (Svetska trgovinska organizacija, 1995). Jasno je cia izrnedu WTO i Kyotapostoje snuzne veze (zapravo, tzv. Doha runda i ministarska deklaracija povodomnje je vee prejudicirala ove veze). Te veze bi se, naravno morale posebno analizirati:primera radi, kada je vodena rasprava u odgovarajucim kornisijarna WTOzakljuceno je da emisioni krediti nisu ni usluge, a nisu ni dobra, te ne spadaju uvidoekrug WTO. Medutirn, konsulting u vezi ernisija se tretira kao komercijalniservis, i akteri su podredeni pravilima WTO. Ostaje i interesantno pitanjerazrezivanja razlicitih taksi u cilju redukcije karbonske ernisije, da Ii se time dovodeu pitanje neke naznake WTO itd.? Dodacu da su skepse postojale na razlicitirnstranama, poklonici slobodne trgovine su cas eksplicitno cas implicitno izrazavalibojazan da ce orijentacija na redukciju ernisije uzdrmati stubove rezima slobodnetrgovine. Kao sto se moze zabeleziti skepsa i na strani pobornika ekoloskih resenjana svetskoj sceni.

Pogledajmo sada relevantne podatke na osnovu izvestaja koji se odnosi na200')·7- .

Ugljen dioksid (CO,) Emisija Total CHG Kyoto statusemisija

Milion Procentualna Met.tona Procentualna M i l.met.rona Da Ii jcmet. rona promena per osoba promena ekv. CO, protokol2000 1990 2000 1990 ratifikovan

Svet 23.895.7 12.7 3.9 2.3 33.309

Azija (bez 7.387.0 35.1 2.2 17.9 11.471

Bliskog

lstoka)

Evropa 6.071,0 18.3 8.3 19.0 7.638

Razvijeni 14.679.5 2.D 11.2 6.5 18.102

Zemlje 1I 9268.5 47.5 1.9 25.6 15.285

razvoju

Severna 6283.5 18.2 19.9 6.1 7,599

Amerika

Srbija i Cma 44,4 27,7 4,2 30,5 59

Gora

Podsnharska 492,1 19,7 0,8 8,3 1323 -

Afrika

SAD 5762,1 17,9 20,2 5,8 6,924 -

Po~ledajmo sada jedan drugi izvestaj koji se vise usredsreduje na Istocnu­Evropu:

7 World Resources (200S), str. 181.

119

PRIYREDNA IZGRADNJA

Karbcnska emisija perje dinica GDP

1000

Ukrajina

Rusija

GODINA XLYIIl

~ 200:z USA

Japan

1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999o

GDP U 0 dno su na j edinicu koris t5 enj a energij e

Japan USA Kina Rusija Ukraj.

(NA oznacava nepostojanje podataka)

x Yovk, Y., Th. Prugh (2003), str 10. Kyoto je zapravo poeleJio svet na elva dela: razvijene zemljezajeelno sa zemljama ranijeg sovjetskog bloka kreiraju tzv. Annex-I zemlje, a os tale zemlje su"non-Annex countries". Pitanje je, koliko je to aelekvatno na duzi rok.

120

BROJ 3-4 TRZLSTE KOJE IDE U NEBO: KRlTICKO SAGLEDAVANJE ...

Kako se mogu kontekstualizovati ciljevi Kyota u duzern vremenskom sledu?9

Regija Emisija gasa

hilion tona CC\/godina

1990 2000 Target

Svct 21.81 23.63

Zcmljc 1I razvoju 6.92 9.64

Zemlje Annex I 14.90 13.99 13.46

Evropska Unija 3.33 3.28 2,76

SAD 4,98 5,76 4,55

Nc·EU zemlje, ne·SAD zcmlje, 1,84 2,20 2,05

a pripadaju OECD

Rusija i lstocna Evropa 4,75 2,74 4,19

Zanimljivo je registrovati disput 0 mogucoj restrikciji trgovine sa dozvolama ustilu Evropa contra SAD,IO Jer, Evropska unija je predlagala restrikciju i na straniponude i na strani traznje. A od strane nekih kriticki raspolozenih ekonomistapredlagan je i rezim internacionalnog oporezivanja, nesto slicno ekoloskoj Tobin­porezu.

Relevantno je i pitanje sankcija zbog nepostovanja preuzetih obaveza, narocitozbog pojavljivanja "slepih putnika". Za razliku od drugih medunarodnih sporazumaprotokol nije predvidao provizije za sankcije u svetlu trgovine. I ako govorimo 0

senci u vezi protokola, tada moramo to jos vise precizirati. Jer, svi komentatori ceispisati, naravno sa razlogom, da je protokol postavio uslove za fleksibilnemehanizrne za trgovinu ernisijarna, da ce bogate zemlje koje su najznacajniji emiterirnoci da kupe emisione kvote od sirornasnih zernalja. iIi od zemalja koje su emiterimanjeg nivoa ernisije. Ako bismo zeleli da progovorimo jezikorn mikroekonornijerekli bismo da transferabilne kvote ornogucavaju za firme sa malim marginalnimtroskovima za redukciju ernisije da razrnenjuju sa ekonomskim aktorima koji se

l) N, Hultman, D, M, Kammen (2004), Istorijske ernisije ovde ne uzimaju u obzirpromenu u emisijama na osnovu promene koriscenja zemljista (recimo zbogtransforrnacije koriscenja suma),!O U novemberu 2000, u Hagu kontlikt je kulrninirao da bi Bush decidno rekao da jeratifikacija neprihvatljiva zbog arnerickih interesa, Ovde postoji i jedno drugointeresantno pitanje. Isprva Evropska unija se protivila integraciji trgovini emisijom, dabi posle 1998 postal a vodeci promotor ovakvog tipa trgovine. Ta njena uloga se jos viseintenzivirala posle odbijanja SAD da potpise protokol, Cass (2005), str. 48.

121

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

suocavaju sa visokim marginalnim troskovirna redukcije ernisije. Dakle, polazisnatacka je da se zemlje razlikuju u pogledu marginalnih troskova smanjivanja ernisijezbog razlicitih resursnih aranzrnana itd. Bilo koja zemlja koja se pozicionira ispododree:tenog limita u "Article 3.1" i "Annex B" moze da transferise "razliku" drugirnzemljama.

Napokon, uspostavljanjern trzista za dozvole se nazira odredeni sisternvlasnistva, polazi Ii se od ekonomske perspektive da atmosfera obezbee:tujebeneficije za ziva bica koja time dobijaju izvesne .xlividende". Naravno, ne trebaprecenjivati cinjenicu da je naznacen nivo koji se vezuje 1990. Jer, ne radi se 0

nivou koji ima specificnu relevantnost, on je izabran vise sirnbolicno, kao putokaz,Na osnovu ovakvih uslova svi su odgovorni da redukuju ernisiju, i da istovremenobudu dobitnici razmene. Na pocetku postojala su nerazresena pitanja u veziprotokola, kada ce trgovina zapoceti, da Ii ce privatni akteri rnoci da trguju, nijc bilojasno kako ce se praktikovati monitoring. Kao sto vidirno, tek smo na pocetku, te jesigurno da predstoji razrada institucionalnih i proceduralnih aspekata. No protokolodaje mnogo vise nedournica, nego sto je izraz ekoloske odvaznosti. (Danas sesnazno postavlja pitanje, uopste u kojoj meri je dovoljna orijentacija iz Kyota,naime, da se suceljava sa razlozima povecane ernisije? Nije Ii potrebno mnogo vise:adaptiranje klimatskim promenama?) Procita Ii se pomno tekst prorokola,analiziraju Ii se politicke borbe koje su vodene povodom teksta, dobija se utisak dase delovalo u situaciji nuzde, a ne u cilju etickog ubedenja. Kriticari su zdusnoprirnecivali da se Livek pribegava argumentu bezbednosti, ako pozivanje na etickusazdanost kosmopolitskih dobara zakazuje. Nernojmo zaboraviti da kompozicijasocijetalne strukture u snaznoj meri utice na stepen zagae:tenja. Mozerno se pozivatina merodavne studije koje dijagnosticiraju voljnost i sklonost odredenih aktera uglobalnim sporazumima, i naglasavaju veliki znacaj institucionalne strukture drzave,i narocito zavisnost institucionalnog ansambla drzave od "poslovnih elita kojezagaduju''.!' Ocena 0 nesklonosti SAD da prihvate Kyoto, mora se i osnaziti:nijednog trenutka nije ni postojala sansa da se sporazum integrise u pravni sistemSAD. 12 Clintonova adrninistracija je shvatila dalekoseznost otpora koji je proizilazioiz poslovnog ambijenta, te nije ni nasla za shodno da podnese predlog Senatu zaratifikaciju. Zanimljivo, da postoje misljenja koja kritikuju Kyoto zbog rigidnosti, tenavode da nije uleta u obzir cinjenica da su klirnatske promene izlozeneneizvesnosti. Kyoto nalaze redukciju emisije na nivo iz 1990 bez obzira naklirnatsku dinamiku, tako glasi prigovor, Da drzava, koja je uokvirena striktnimpropozicijama nije u mcgucnosti da shodno svojoj suverenoj moci izlazi u susretneizvesnosti koja iskrsava iz klirnatskih promena. Mozda jeste tacno da namistorijska perspektiva predocava divergentne emisije u istoriji izmee:tu razvijenih inerazvijenih zemalja, ali postoji i jedna druga tendencija, a to je ubrzani rust zemalja

11 Goldfrank, Goodman, Szasz (eds), (1999).12 McKibbin, W., P. 1. Wilcoxen, (2002), str, 134.

122

BROJ 3-4 TRZISTE KOJE IDE U NEBO: KRITICKO SAGLEDAV ANJE ...

u raZV(;ju, S.t(~. se ne moze fJenebregnuti. (predskazuje se da ce ernisija Jugaprevazici errusiju Severa 2020.:: )

Nije slucajno cia belezimo americke predloge koji ne odbacuju u potpunoj meriprotokol, ali ga koriguju, i pri tome znacajan element korekcije je contra Kyotonepostojanje medunarodnog trzista razlicitih ernisionih kvota. Kao sto je bitno uovim predlozima cia sc drzavi obezbedi siroki manevarski prostor za nadgledavanje.IIi, predvideno je cia ce razvijene zernlje imati motivaciju da ulazu u projekte saekoloskorn sadrzinorn u manje razvijenim zemljama. No, opet ako sagledavamoneumitnu cinjenicu americke negativne pozicije spram protokola, pada u oci i jednadruga cinjenica. Rusija, koja je clugo odbijala cia stavi svoj potpis nije imalamotivaciju za potpisivanje jer nepotpisivanje protokola od strane SAD je znacilo daRusija ne moze prodavati svoje dozvole najznacajnijern emiteru gasa (ako zelimoobjasnjavati ratifikaciju od strane Rusije 2004: Evropa je zelda daRusija potpise

Rusija je zelda da postane clan WTO). Jednorn recju, ako sastavirno delovemozaika dobijamo sliku da je odbijanje i od strane SAD i od strane Rusije bilomotivisano ekonornskirn razlozirna (kao sto se to kolokvijalno kaze "business asusual"), sto postaje problem u smislu toga da se otvara inkompatibilnost izrneduekonomskog motivacionog registra i ekoloskih strernljenja. Jer, mora se prirnetiti, dainterpretacije Kyota su ostavile duboku sumnju da ce ekoloske dimenzije bitipodredene, da nece biti uvazavana njihova dalekoseznost.

Ovde se namece pitanje velicine "rente" koju nebo podaruje coveku? Mozernoizvestiti 0 jednoj minimalnoj projekciji." Po tome atrnosfericna renta iznosi $100biliona godisnje ("atmosfericna renta retkosti"). Za trgovinu u medunarodnornokruzenju se racuna oko 1.2-3.1 biliona tone (Gt) CO2 godisnje, sa pozeljnimnivoom od 2.4 biliona tone godisnje, Po nekim racunicama, ako je cena $5/tona,tada se rnoze ocekivuti prekogranicna aktivnost od $8-$10 biliona godisnje. U tabeliviclimo projekciju protoka kapitala kroz regione, sto je sacinio UNCTAD (2000).Ovde vidimo i participaciju SAD. Sa trgovinorn koja se lirnitira na Annex I, ranijiSovjetski Savez rnoze ocekivati $10 biliona godisnje, UNCTAD pretpostavlja da naosnovu globalnog trzista $35 biliona godisnje moze da protice do adresata kao sto suranije zernlje Sovjetskog Saveza i razvijene zernlje. Naravno, uvek se moze stavitiprirnedba da je ekonomska dinarnika izlozena porernecajima, kontingentnimobrtima, te se mora ocekivati i ono sto se ne moze predskazati. Logika koja se ovdenazire: u neizvesnim situacijama svaka drzava moze odlucivati 0 tome kako ce seprilagodivati okvirima medunarodnog rezima. Data drzava moze da smanjujeernisiju i na osnovu direktne regulacije, moze da kombinuje sistem clozvoJa sadirektnom regulacijom. Dozvole se mogu prodavati od st1'ane jedne clrzave drugojc1rzavi. Oclrec]eni supranacionalni organ bi se moran postarati cia svaki pojedinacnigradanin participira na jeclnak nacin u "dist1'ibuciji" atmosfericne rente. Ovaj sistem(nazvan sekvestracijom) se na1'avno suclara sa cinjenicom da je biosfe1'a teritorijalno

IJ lEA (1998).

14 Hultman. N., D. M. Kammen (2004).

123

PRTVREDNA TZGRADNJA GODINA XLVIII

ispresecana, i da se zasada tretira u vidu svojine pojedinacnih zemalja. Na osnovuKyota ova situacija se nije mogla rnnogo rnenjati; ako se ernisija CO2 u Francuskojasimiluje posurnljavanjern Francuska popravlja svoju poziciju. No uvek se radi 0

pojedinirn zernljama kao nosiocirna teritorijalno ornedenih prava. A time ulazimo II

polje raspravljanja pravednosti,

Kriticka pitanja na duzu stazu

Kyoto je, dakle, bio predmet kritike razlicitih kornentara, i bio je kritikovan odstrane diferenciranih analiza. No on je zacrtao stazu koja se ne moze prenebregnuti,ne verujern da bi se II ovorn trenutku mogla zarnisliti neka alternativna staza.Uostalom, Ministarska deklaracija EU iz 2()O I, sesije UN u Bonn i Marrakesh su topotvrdili, Koja se pitanja sa kojima se, ipak, neizbezno suocavarno?

I. Problernatika kolektivnog delovanja u sklopovima mondijalizacije jeosnazena divergentnim politicko-ekonornskim istorijarna razlicitih vzemalja, idivergentnoscu pozicija u "svetskom sisternu". Kako se ophoditi prerna razlicitostiuzimajuci u obzir kosmopolitsku pravdu? Jedan pristup naglasava oslanjanje napros lost, poentira na tome koliko je data nacija kumulativno emitovala odgovarajucegasove u proslosti. No, snazni argumenti se mogu naglasiti spram spomenutogpristupa. Ne zamrzava Ii on postojeci status quo ne vodeci racuna 0 pravednosti? Neinspirise Ii ovaj pristup rezirn koriscenja resursa koji odudara od ekoloskihperspektiva? Drugi pristup stavlja u prednji plan cinjenicu da je atmosferazajednicko naslede i njen sadasnji tretman trazi priznavanje i afirrnisanje ovecinjenice.

Zaista, neizbezno je da se ponavlja: ekoloski istoricari se slazu oko toga da urasponu od zadnjih 20() godina 80% kumulativne emisije se moze pripisatirazvijenim zemljama. Kyoto je sugerisao da razvijene zernlje imaju specificnuobavezu snizavanja emisije gasova, da budu predvodnici ovakvih procesa. Nairne,valja uzeti II obzir da klirnatske promene nisu nastale "naturalno", naprotiv,pogledaju li se podaci, analizira Ii se struktura ekonornisanja brzo ce se doci dazakljucka da globalno zagrevanje pokazuje socijetalno posredovanje. Recimo, moguse citirati studije koje pokazuju da u periodu od 1980 do 1996 god. postoji pozitivnakorelacija izrnedu globalnog zagrevanja i intenzifikacije stranih ulaganja. Bezsumnje, u protokolu mozerno prepoznati izvesno kretanje ka razumevanjukosmopolitske pravde. Jer, u protokolu se zaista ne predvida duznost srnanjivanjaemisije za nerazvijene zernlje. No, jos uvek ostaje terna za razrnisljanje: opstepoznata cinjenica da SAD nisu potpisale protokol baca senku na odvaznost prernaovako razurnevanoj pravdi, jer one nisu nasle za shodno da stave signaturu upravozbog toga sto nerazvijene zernlje protokolom nisu bile prinudene na duznostsmanjivanja ernisije. Prerna tome, po SAD protokol nije otvorio vrata premaunilateralnoj sarnouzdrzanosti. Uprkos tome sto su projekcije Kyoto protokola bilesasvim skromne, i strucnjaci su od samog pocetka naznacivali da Kyoto moze dabude tek prva stanica na dugorn putu.

12 4

BROJ 3-4 TRZJSTE KOJE IDE U NEBO: KRITICKO SAGLEDAVANJE ...

Zaista, postoje snazne argumentacije u prilog egalitarnog pristupa uuvazavanju pristupa ernisiji. No priblizimo Ii se razrnatranju protokola, situacijapostaje mnogo nernilosrdnija. Da Ii je egalitaran pristup u ovorn slucajuodgovarajuci cia se osnazi dijalektika izrnedu slobode i pravednosti? Kao sto se naneki nacin mora uzeti u obzir ono sro se desavalo u proslosti, to jest, istorijski nivoiernisije, isto tako se mora uvazavati i dimenzija buducnosti. Industrijalizovanezernlje cak i ako bi zelele ne mogu u neposreclnoj buducnosti da dernontiraju svojuekonornsku strukturu koja je ipak plocl istorijskih bifurkacija. Egalitarizarn u vidujednake cmisije per capita kao cia ovu neumitnu i nernilosrdnu cinjenicu ne uzima uobzir. Narnerava Ii se sagleclati sto obuhvatnije sklop aspekata koji uticu na emisijuCO2 i koji se moraju uvazavati pri tretiranju pravednosti nuzno je barern registrovatielernente kao sto je velicina populacije, klimatski uslovi, geoekonornska situacijaitd. Bonski sporazurn 0 realizaciji Kyota (27.07. 2(01) je prvi put uveo etickudimenziju, naglasivsi cia redukcija ernisije treba cia se podesava na taj nacin cia seuzimaju u obzir razlike izmec1u razvijenih i nerazvijenih zernalja. No to je teknaznaka koja se mora dopunjavati na konkretniji nacin.

Dakle, treba naglasavati nepovoljne posleclice tretiranja raznih drzava naosnovu prctpostavljene jednakosti. Pitanje zadire u najznacajnije politicko­ekonomske odnosc, jer ako se drzave tretiraju kao jednake, tada se i njihove ernisijeprornatraju kao jeclnake. No, time se izjednacava ono sto se ne moze izjednacavati,nairne, ernisija koja irna izvore u sticanju "pozicionih clobara" (Hirsch) i emisija kojanalazi osnov u neizvesnorn samoodrzanju. Osirn toga, ovo pitanje nas podseca nacinjenicu cia postojeca nejeclnakost izrnedu zernalja, interesno motivisano prosirenjestatistickih merenja na osnovu prosek a oduzima svaki smisao proseku. Zatim,belezirno upitnost medunarodnih poredenja kacla se zivotne strategije razlikuju ikada su zivotni stilovi jednostavno neuporedivi, SAD su 1997 proizvodile 75% viseCO2 u oclnosu na jcdinicu GDP nego Velika Britanija ili Japan, i 3.5 vise negoSvajcarska. 15 Izmedu zernalja sa niskim clohotkom per capita Trinidad iTirkrnenistan proizvocli 12 puta vise CO2 po jcclinici GDP nego Urugvaj ili Kenija, i20 puta vise nego Sri Lanka, Uganda i Mozambik.

Nairne, Gini-analiza l6 irna tu preclnost cia nam pokazuje oclnose izrnedu percapita koriscenja energije date zernlje i velicine populacije, te na posreclujerelevantne intormacije 0 poziciji date zemlje. Ali, postoji i manje povoljna okolnoststa nalaze oprez: skala na grafikonu predodreduje, "uokviruje" moguce rezultate.Izbor koji je ovde prezentovan to dokazuje, jer su razlike Ll rasponu ocl 49,4 clo 49,6vcoma male. Kao sto se vicli na grafikonu, koeficijent je manji Ll intervalLl ocl 1978clo 1988, a to znaci cia je nivo koriscenja energije postao malo izjeclnaceniji. No,situacija posle spomenutog intervala pokazuje povratak na clugorocne obrascekoriscenja energije. Drugacije receno, problem sa ovakvom analizom se prepoznajeu tome cia se moze preceniti mala promena.

15 Timmons R., J. P. E. (,rimcs, .I. L. Manalc (2003).1(, Grafikon sam preuzeo oc! B. Podobnik str.259.

125

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

49,6

49,5

49,41958 1963 1968 1973 1978 1983 1988 1993 1998

Gini-koeficijent svetske energije 1950-1998

Gini = O.5*(suma absolutnih vrednosti za (perpop-perenci sve zernlje u datojgodini).

Matematicki:Gini=O.5*(lperpop I-perenc 11+lperpop 2-perenc 21. ..+lperpopN-perencNI)a perpop I je percentualna dimenzija svetskog stanovnistva u zernlji 1, aperencN je percentualna dirnenzija svetske energije konsumirane u zemlji N.

80

60

40

20

0S 4 3 2 S 4 3 2 :5 4 3 2

Potrosnja energije po petostrukcj vrednosti

Slicne studije polaze od pretpostavke da postoje snazne korelacije izrnedutotalnog ekonomskog outputa date nacije i karbonske ernisije. Naravno, toprejudicira da egzistiraju paralelc izrnedu velicine ekonornije date nacije i njenogzagadivanja. SAD emituju 23% svetske ernisije. Mora se izraziti skcpsa u vezi togacia postoji linearna korelacija izrnedu ekonomskog razvoja i ernisije CO2,

jednostavno ernisija CO2 nije tek sporedni produkt ekonomske dinamike, ne postojeterrnodinamicki fiksirane vcze izrnedu ekonomskih ucinaka i nivoa emitovane CO2•

126

BRO.I 3-4 TRZISTE KOJE IDE U NEBO: KRITICKO SAGLEDAVANJE ...

2. Ako se progovara 0 drzavama, tada se neminovno narnece i jedno drugopitanje: tretirajuci kosrnopolitsku odgovornost nije Ii neadekvatno prebaciti tezisnutacku na drzave kao nosioce odgovornosti? Nesigurne naznake u ovom poljuskrivaju cinjenicu da se moraju uvazavati i elrugi aktori koji presudno uticu na stanjekarbonske emisije u svetu. Stoji da uprkos razlicitim trijumfalnim najavama u svetlunadirajuce globalizacije drzave nisu nestale sa svetske scene, niti se moze ocekivatislicna tendencija, Ali, to ne znaci da se oelgovornost mora adresirati sarno u odnosuna drzave, narocito ako uzrnemo u obzir ernisiju transnacionalnih kompanija.

Primera radi, operativna emisija British Petroleum prevazilazi nivo Belgije.Nafta produkovana od strane Shell ernituje vise karbon dioksida, nego mnoge zemljeu svetu ukljucujuci Kanadu, Brazil, Francusku, Australiju i Spaniju. Ucinak ExxonMobil varira do 80% celokupnog nivoa jednog kontinenta, Afrike". Cini se da suupozorenja u vezi toga da se drzave ne mogu odreci njenih kompetencija pogadajucilj. Jer, naznacava se da odredena istrazivanja ne mogu biti realizovana bez drzavnepotpore. Privatne firme zainteresovane su za istrazivanje koje je profitabilno, adrzava mora biti odvazna i zainteresovana za istrazivanja gde jayne beneficijedobijaju prevagu. Navodim snazan primer, "The Climate Group" koji okupljaglobalnu koaliciju gradova, drzava, drzavno-adrninistrativnih organa koji supoklonjeni redukciji gasova staklene baste. Operiranje sa drzavama nosi u sebi ijednu clrugu opasnost, naime, da se drzave sagledavaju kao monolitne. A nesusrecerno li se sa mnogobrojnim studijarna koje upozoravaju da je to fikcija, daglobalizacioni procesi svugde stvaraju "dobitnike", makako cerno nazivati?

3. Kyoto nije sugerisao nikakav iskorak iz vee postojece strukture, i ostajajuciu vee egzistentnim okvirima protokol je projektovao planetu kao golemi prostorcost-benefit aranzrnana. Kyoto, zapravo, se nije mogao osloboditi od neoliberalnogkanona, a to je uliti ekonornske motivacije i za razvijene i za nerazvijene, a bezpreraspodele uslova postizanja odgovarajucih rezultata. "Globalizovana" oclgo­vornost i ne seze elalje od projektovane cost-benefit analize, drugacije receno,globalizovana oelgovornost izcstrava nekompatibilnost izrnedu ekonomske efi­kasnosti i ekoloske odgovornosti. Neodrziva je kalkulativna ideja ekonomskeoptimalizucije efikasne klimatske staze."

Da budern precizan i da ne ostavim rnesto za nesporazume: ekologizacijatrzista, iii, ako se tako hoce, crtanje zelenih boja na mapi trzista je dobrodosao.Teske bi se moglo zamisliti da ce se bilo ko odreci racionalizacijskih efekata trzistau ekoloskorn dornenu, jednostavno receno, nije rec 0 dihotomiji za/protiv. Nijesporno da nas tendencije vode ka multidimenzionalnim trzistima, No, to ne znaci ciase nepostavlja pitanje pozicije trzista. Npr. kriticka tvrdnja 0 cost-benefit analizi neznaci cia se ona ne moze aplikovati, ali u situacijama kada se ne javljaju eticka pi­tanja. Trziste sarno po sebi nece osigurati ishode koji se mogu ekoloski prihvatiti, iovo pitanje narnece razrnisljanje 0 utkanosti trzista u drust-vene institucije, kako se

17 UNOP (199~). 0 odnosima izmcdu transnacionalnih kompanija i regulacijc klirne, Kolk, A. &

Pinksc, J. (2004).IX Aznar ct al. (2003).

127

PRIVREDNA IZGRADN.lA GODINA XLVIII

to moze nauciti citajuci Polanjijevu raspravu 0 "utkanosti". .IeI', spornenuti naucnikje upozoravao na pogubne posledice "neutkunosti" trzisnih mehanizama u drustveneisntitucije. Ovde mozerno dodati cia slicne opasnosti postoje u slucaju neutkanostitrzisnih operacija u ekoloski kontekst.

Sintagrna odrzivi razvoj ne ide onkraj "business as usual", ona ide u pravcu"sumo" korekcije, a ne transformacije, iIi retematizacije strukture. Kyoto nedoprinosi kritickorn prornisljanju tendencije koja preti nepovoljnim ishodima, a to jeprivatizacija kosmopolitskih javnih dobara. On cak doprinosi iluziji cia se ekoloskenevolje mogu razresiti u kratkorn roku bez promene normati vne osnoviceinstitucionalne infrastrukture, Ekonomskim recnikorn receno, Kyoto stoji na razrnediizrnedu nagla-savanja Pareto-optimalnosti i jezika oclgovornosti koji Iebdi uvazduhu. Kako je jedan autorski par prirnetio: "previse fleksibilnosti u protokoluoslobada industrijalizovane zemlje ocl toga da presumeravaju svoje ekonornije, i topreti s tim cia ce njihova ekonornija ostati dugorocno na istim tehnoloski 111 iekonornskirn stazama"." Cini se da se rnoze sloziti sa primedbarna koje su naglasileda su dizajneri, planeri Kyota zamenili karte. Umesto pitanja "ko ernituje i sta"valjalo je postaviti pitanje "rente neba"?O Ukoliko se nebo prornatra kao kontejnerza otpatke, tada naravno nikakav goVol' 0 oclgovornosti nije moguc. I povezujuci sesa naznakorn cia nebo podaruje razlicite usluge za ekonornske aktere, postavlja sepitanje ko rnoze cia bude uzivaoc usluga, to jest, rente "neba", Citizens Sky Trust2 1

se i propagira kao resenje, ali to je solucija koja irna za sada podlogu u okvirimanacionalnih drzava, a medunarodni horizonti stoje pocl znakom pitanja.

Literatura

Amacher, G. S., Malik, A.S., (2002). Pollution taxes when firms choose technologies,Southern Economic Journal, 68 (4), 891-906.

Andersen. Mikae] S. (2002). Ecological Modernization or Subversion? The Effect ofEuropeanization on Eastern Europe. American Behavioral Scientist 45(9): 1394····1416.

Araya, M. (200 1). Environmental Dilemmas on the Road to Doha: Winning SouthernSupport for Greening the WTO, Trade and the Environment, The WTO, and MEAs

(Washington, DC: Heinrich Boll Foundation); str. 109-118.Azar, c., Lindgren, K., Andersson, B., (2003). Global energy scenarios meeting stringent

C02 constraints-cost effccti ve fuel choices in the transportation sector, Energy Policy 31 (10),str, 961-976.

Barnes, P. (1999). Who Will Get the Manna When the Skys Fill Up? American Prospect,3/99.

Barnes, P. (2001) Who owns the sky? Our common assets and the future (it' capitalism.Washington, DC: Island Press.

19 Ott, II., Sachs, W. (2000), str. 17.211 Cameron, .I., A. Evans, (2003), str. 129.21 Barnes, P. (1999).

128

BROJ 3-4 TRZISTE KOJE IDE U NEBO: KRITICKO SAGLEDAVANJE...

Broemly, D. W. (ed.) (1995). The Handbook of Environmental Economics, Blackwell

Oxford UK and Cambridge USA.Bulkeley, H., & Betsill, M. M. (2003). Cities and climate change: Urban sustainability and

global en vironmental governance. London: Routledge.Bulkeley, H., Reconfiguring environmental governance: Towards a politics of scales and

networks, (2005). Political Geography, 24, str. 875-902.Busby. J., & Ochs, A. (2004). From Mars and Venus Down to Earth: Understanding the

Transatlantic Climate Divide, str. 35-76, in, Michel, D. Climate Policy for the 21 st Century:Meeting the Long-term Challenge of Global Warming. Washington: Center for Transatlantic

Relations.Cameron. J., A. Evans, (2003). What happens after Kyoto?, New Economy.Carruro, C, Egcnhotcr, C., (2002). Finns, governments, and climate policy: incentive-based

policies fin' long-term climate change. Edward Elgar, Cheltenham.Cason. TN. (1993). Seller incentive properties of EPA's emissions trading auction, Journal

(~l Environmental Economics and Management 25, 177-95.Cason, TN. (1995). An experimental investigation of the seller incentives in EPA's

emissions trading auction, American Economic Review 85, 905-22.

Cason, TN., and CR. Plott (1996). EPA's new emissions trading mechanism: A laboratoryevaluation, Journal 0/ Environmental Economics and Management 30, 133-60.cchange_localgov.htmD. Accessed June 2004.

Casso L. (2005). Norm Entrapment and Preference Change: The Evolution of the EuropeanUnion Position on International Emissions Trading, Global Environmental Politics - Volume 5,Number 2. May, str. 38-60.

CCP (2004). Climate change and local government. Chttp://www.cities21.com/co2/Clark, B. and R. York, (2005). Carbon metabolism: Global capitalism, climate change, and

the biospheric rift, Theory and Society, 34, str. 391--428

Clark, 1., Burgess, 1., Harrison, CM., (2000). I struggled with this money businessQ:respondents' perspectives on contingent Valuation, Ecological Economics, 33, 45- 62

EEA (2004). Analysis of Greenhouse Gas Emission Trends and Projections in Europe 2003,Technical Report NoA/2004, European Environment Agency, Luxembourg.

European Commission, (2003). World Energy, Technology and Climate Policy Outlook(WETO 2(30), Directorate-General for Research, EUR 20366.

European Parliament (2004). The Kyoto Protocol's Project Mechanisms, Amendment ofDirective 2003/87/EC, Official Journal of the European Union. II. Evolution Markets LLC(2004). Monthly Greenhouse Gas Market Updates, January 2004 - January 2005.

Fisher. C., Parry. 1., Pizer, W., (2003). Instrument choice for environmental protection whentechnological innovation is endogenous, Journal of Environmental Economics and Management,45.523- 545.

Frankel. .I. and A. Rose. (2005). Is Trade Good or Bad for the Environment? Sorting Out theCausality, Review qlEconomics and Statistics, 87, no. I.

Gersbach, H., Glazer, A., (1999). Markets and regulatory hold-up problems, Journal ofEnvironmental Economics and Management 37 (2), 151-164.

Goldfrank. W., D. Goodman, and /\. Szasz (eds). (1999). Ecology and the Development: ACross-National Test", American Sociological Review 61 (3):508-527

Goolsbee, A., (1998). Does government R&D policy mainly benefit scientists andengineers? American Economic Review 88, 298- 302.

Gowdy, J., (2004). The revolution in welfare economics and its implications forenvironmental valuation and policy. Land Economics, 80 (2), 239- 257.

129

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIII

Hultman, N.. D. M. Kammcn, (2004). Equitable Carbon Revenue Distribution Under anInternational Emissions Trading Regime, University of Massachusetts Amherst, Working Papers.

Hultman, N., D. M. Kammen, (2004). Equitable Carbon Revenue Distribution Under anInternational Emissions Trading Regime, Political Economy Research Institute, University ofMassachussets, Amherst. working papers.

Innes, R" Bial, .I. J., (2002), Inducing innovation in the environmental technology ofoligopolistic firms. Journal oflndustrial Economics 50 (3), str.265- 287.

Intergovernmental Panel on Climate Change, IPCC Second Assessment: Climate Change

1995 (Geneva: IPCC, 1996);IPCC (200 I), Climate Change 2001; Synthesis ReIJlJrI. Contribution of Working Croups I,

II, III to the Third Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change,Cambridge, UK and New York: Cambridge University Press.

Jaffe, A B., R. C. Ncwcllb, R. N, Stavins, (2005). A tale of two market failures:Technology and environmental policy, Ecological Economics, 54, str. 164- 174.

Josifidis, K.. (2004). Neolibcralizarn - sudbina iii izbor nacina :i:ivota (I) u rranziciji,Privredna izgradnja, 1-2,5-17.

Jung, Ch., Krutilla, K.. Boyd, R., (1996). Incentives for advanced pollution abatementtechnology at the industry level: an evaluation of policy alternatives. Journal o] EnvironmentalEconomics and Management 30, 95- I I I.

Kaul, I.; Conccicao, Pedro; Le Goulven. Katell; Mendoza, Ronald U.: Providing GlobalPublic Goods: Managing Globalization. Oxford: Oxford University Press, 2003

Kaul, I.; Grunberg, Isabelle; Stern, Marc A. (I-Irsg.): Global Public Goods. InternationalCooperation in the 21st Century. New York/Oxford: Oxford University

Light, A., Shippen Jr., Bcns., Should Environmental quality be a Publicly Provided Good",Organization & Environment, Vol. 16 No.2., June 20m, 232-242.

Losonc, A (2004). Priroda kao resurs u neoliberalnoj pcrspcktivi, Privredna irgradnja,

2004,3-4, str. 141-167.l.osonc. A, (2005). Suffitientia ecologica, Studija 0 koevoluciji izinedu ekonotni]e i prirode,

Stylos, Novi Sad.Matthews, E., C. Amann, S. Bringezu, M. Fischer-Kowalski, W. lluuler, R. Klcijn, Y.

Moriguchi, C. Ottke, E. Rodenburg, D. Rogich, H. Schandl, 1-1. Schutz, E. van dcr Voct, andH.Wcisz. (2000). Weight ofNations. Washington, D.C.,World Resources Institute.

McKibbin, W. , P. J. Wilcoxen, (2002). Alternative to Kyoto", New Economy,

Montero, P., (2002). Permits, standards and technology innovation. Journal o]Environmental Economics and Management 44, 23-44.

Neil, A (2000). Social and ecological resilience: are they related'? W. Neil Adger, Progress

in Human Geography 24,3, str. 347-364.Norgaard, R. B., (2005). Bubbles in a back eddy: A commentary on The origin, diagnostic

attributes and practical application of coevolutionary theory, Ecological Economics, 54, str. 362­365

Nyborg, K., (2003). The impact of public policy on social and moral norms: some examples.Journal of Consumer Policy 26, 258-277.

Olson, M. (1965). The Logic of Collective Action: Public Goods and the Theory 0/ Groups,Cambridge, MA: Harvard University Press.

Olson, M. (1982). The Rise and Decline ofNations. New Haven: Yale University Press.Ott, H. E., Sachs, W., (2000). Ethical Aspects of' Emissions Trading: Wupperta1 Papers,

Wuppertal Institut ftir Klima, Urnwclt, Encrgie Gmbl-l, Nr. 110· September.

130

BROJ 3-4 TRZISTE KOJE IDE U NERO: KRITICKO SAGLEDAVANJE ...

Parry, I. W.. H.• Pizer. W.A.. Fischer, C, (2003). How large are the welfare gains fromtechnological innovation induced by environmental policies? Journal ojRcgulatory Economics, 23(3), str. 237- 255.

Pielke Jr. , R. A.. D. Surcwitz, Bringing Society Back into the Climate Debate. (2005),Population and Environment, Vol. 26, No, 3, January.

Podobnik, B., (2()()2). Global Energy Inequalities: Exploring the Long-- Term Implications.

Journal of 'v\!orld-,','ys!ems Research, Vol. viii, Number 2 Spring,Severino. J.-M.-L. Tubiana (2002). La question des biens publics globaux. In: P. Jacquci-J.

Pisani-Ferry-L. Tubiana (cd.): Gouvernance mondiale. La Documentation Fruncaise. Paris. str.

349-373.Rcquate, 1'., (1995). Incentives to adopt new tcchnologics under different pollution-control

policies. International Tax and Public Finance. 2. 295-317.

Requatc, T .. (2004). Emission taxes and optimal refunding scheme. Journal uf PublicEconomics 88, 713- 725.

Kolk, A. & Pinksc, J. (2004). Market strategies lor climate change'. str. 304-314. in.

European Management Journal. 22 (3).Rcquatc, 1'.. (2005). Dynamic incentives by environmental policy instruments-a survey,

Ecological Economics 54. str. 175- 195.

Requatc, 1'., Unold, W .• (200 I). On the incentives of policy instruments to adopt advanced

abatement technology if firms are asymmetric. Journal ofInstitutional and Theoretical Economics157. str. 536-554.

Requarc, 1'., Unold, W., (2003). Environmental policy incentives to adopt advanced

abatement technology-will the true ranking please stand up'! European Economic Review, 47. str.125- 146.

Roberts. J. Timmons and Peter E. Grimes (1997). Carbon Intensity and EconomicDevelopment 1962-1991: i\ Brief Exploration of the Environmental Kuzncts Curve, WorldDevelopment 25. str. 18I "--I 87.

Romer. P.• (2000). Should the government subsidize supply or demand for scientists and

engineers. In: Jaffe. A.. ct al., (Eds.), Innovation Policy and the Economy. MIT Press. Cambridge,MA.

Rosenzweig, R.• M. Varilek, and .I. .Ianssen (2002). The emerging international greenhousegas market. Arlington, VA: Pew Center on Global Climate Change. (http://www.pewelim:"lIe,onr).

Rugman, A, (2000a). From Globalisation to Regionalism: The Foreign Direct Investment

Dimension of International Finance. In: Daniels J. Kaiser C. Kirton J (eds) Shaping a NewInternational Financial System. Aldershot, Ashgatc, str. 203-220

Rugman A, (2000b). The End of Globalization. Random House Business Books, London.

Simms. A.. A. Meyer. and N. Robins. Who Owes Who? Climate Change, Debt, Equity andSurvival (1999). Retrieved March 6. 2003. www.jubilee2000uk.org/ecological debt/Reports/Whoowes who.htrn.

Timmons Roberts, .I., P. E. Grimes . .I. L. Manale, Social Roots of Global Environmental

Change: A World-Systems Analysis or Carbon Dioxide Emissions, (2003). Journal oj' World­Svstcm« Research, Vol. ix Number 2 Summer.

International Energy Agency: World Encrg» Outlook (1998). Edition; Paris: IEA/OECD.UNDP (1998): Human Development Report, New York, Oxford University Press.

Van Rossem, R. (1996). The World System Paradigm as General Theory of Development: ACross-National Test", American Sociological Review 61(3), str. 508-527.

Varoufakis. Y. (1998). Foundations of Economics: A Beginners Companion, London.Rouledge, London.

131

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVIlI •

Vatn, A., (2004). Environmental valuation and rationality, Land Economics, 80 (I), str. 1--

18.Vatn. A., (2005). Institutions and the Environment, Edward Elgar, Cheltenham.Vovk, V., Th. Prugh (2003), Red Past, Green Future, Excerpted from the July/August 2003

WORLD WATCH magazine.Waekernagel, M. et al., (2002). Tracking the ecological overshoot of the human economy.

Proceedings of the National Academy ofSciences 99 (14), str. 9266- 9271 (July 9).World Resources (2005). The Wealth ofthe Poor, Managing Ecosystems to fight Poverty.

World Resources Institute. Washington D. C.

Konkluzija

Namerava Ii se prepoznati glavna konkluzija ovog rada, tada ona glasi nasledeci nacin: postojeca regulacija trgovine sa elementima atrnosfere izaziva kritikujer razvija problernatican pristup u odnosu na globalna/kosmopolitska dobra.Izrazena je nuznost tretiranja elemenata atrnosfere u svetlu trZista, i ni u jednomtrenutku nije izrazena sumnja da ce trzisni mehanizmi igrati znacajnu ulogu umedunarodnim aranzrnanima. Ali, namece se pitanje pozicioniranja trZista umedunarodnom kontekstu staranja 0 zajednickim dobrima. Trziste sarno po sebi nijeu mogucnosti da osigurava odrec1ene ekoloske potrebe i da zastiti zajednicka dobra.Mogucnost privatizacije atrnosfere je ogranicena i ekoloskim i etickimkriterijumima. Privatizacija elemenata atmosfere pretenduje da zastiti zajednickadobra, ali se desava upravo suprotno. Postoji potreba zajednicke, koordinisane akcijena svetskom planu, uspostavljanje globalnog ekoloskog autoriteta, i reinvencijaekoloske koordinacije na osnovu ekoloskih norrni.

Kljucne reci: ekonomsko tretiranje zagadenja, trziste zagadenja, ekolosko­politicka regulacija, normativni angazman drzave

Summary

The author treats the ethical questions related to the market of the elements ofthe atmosphere. I agree with the statement that the issue of climate change isultimately an ethical issue. In accordance, the author especially emphasizes theproblem of the global governance and the ethics. The greening of the market is to bepromoted, and market mechanisms can play certain role in internationalenvironmental measures. But they can only have a limited role. The market in itselfcan not secure the ecological needs of and protect the global commons. Theopportunity of privatisizing the dimensions of the atmosphere is limited by bothethical and ecological considerations. The privatisizing of the nature pretends toprovide incentives for protecting the commons but just the opposite happens. The

132

BROJ 3-4 TRZISTE KOJE IDE U NEBO: KRITICKO SAGLEDAVANJE ...

needs concerted actions of the nations and the construction of a complexinstitutional setting, instead of relying exclusively on individual players and marketforces. In such a design new forms of ecological authorities should be set up, and thecoordination by norms should be reinvented.

133