SASTAV IVOTNIH NAMIRNICA

HranaHrana je bilo koja materija koja apsorpcijom u ljudskom organizmu doprinosi ouvanju njegove homeostaze.

Hranu u uem smislu ine sledei sastojci:

Ugljeni hidratiBelanevineMastiVitaminiMinerali

HranaSve ivotne namirnice, osim nekih izuzetaka su ivotinjskog ili biljnog porekla, pa se stoga namirnice prema poreklu dele na: namirnice biljnog i namirnice ivotinjskog porekla.

Potrebe u energiji Sve potrebe za energijom ovek moe i treba da zadovolji iz hrane.

Energetska potreba jedne osobe je koliina energije dobijene iz hrane, koja moe da nadoknadi potronju energije te osobe u toku 24 sata.

Potrebe u energiji Bazalni metabolizam odnosi 1/3 do dnevno utroene energije i to na odravanje vitalnih funkcija bez poprenoprugaste muskulature i digestivnog trakta.

On je srazmeran veliini osobe.

Potrebe u energiji Specifina dinamika akcija hrane je potronja energije na varenje, upijanje i metabolizam nutritivnih elemenata na nivou elije.

Najvie se troi na upotrebu proteina, najmanje za ugljene hidrate, a sve ukupno oko 10% dnevne potronje energije.

Proteini (belanevine) Uloge proteina su mnogobrojne pa zato ne udi njihova velika vanost u ishrani.

Proteinima su prevashodne gradivna i metaboliko-regulatorna uloga.

Glucidi (ugljeni hidrati) Glucidi su pre svega glavni snabdevai organizma energijom, tako to se oni pretvaraju u glukozu, a ba nju tkiva koriste kao energetski izvor.

Lipidi (masti) Kao i ugljeni hidrati i masti pre svega slue kao izvor energije.

Sagorevanjem 1 grama masti u organizmu, dobija se 37,7 kJ energije.

Mineralne materije Mineralne materije imaju u organizmu gradivnu, metaboliku i zatitnu ulogu.

One se dele na one kojih u organizmu ima u relativno veim koliinama i to su tzv. makroelementi, dok drugu grupu ine mikroelementi tj. materije ija je koliina vrlo mala, ali im je uloga nezamenljiva.

Vitamini Prirodni izvori vitamina iz manje preraivanih i integralnih namirnica, bili su i ostae, najbolji izvor vitamina.

Sintetiki vitaminski preparati imaju svoju ulogu samo u nekim objektivno tekim stanjima bolesti i stresnih stanja.

ivotne namirnice vegetativne (itarice, voe, povre);animalne (meso, mleko, riba, jaja i dr.);mineralne (kuhinjska so, voda i dr.) isintetike (vinobran, razni konzervansi i aditivi).

ivotne namirnice itarice i proizvodi od ita (30 35%);povre i voe (15 20%);meso, riba, jaja (10%);mleko i mleni proizvodi (15 20%);masti i ulja (10 15%) ieer i eerni koncentrati (10%).

itarice i proizvodi od itarica Iako je preporuka da itarice uestvuju sa oko 1/3 u dnevnom obroku, u naoj nacionalnoj ishrani je njihov udeo znatno vei, pa ak i 2/3.

Od nutrijenata, u itaricama ima najvie skroba (50 80%), zatim belanevina (8 16%) i manje koliine masti (u klici).

Povre Uopteno, za povre vai da je bez povra ishrana nezamisliva.

Skoro je nezamenljivo u tretmanima gojaznosti, eerne bolesti, zatvora, bolesti srca i krvnih sudova i malignih oboljenja.

VoeVoe je jednostavno za upotrebu i primenljivo u veoma razliitim situacijama.

Ako je potrebna vea koliina, a mala energetska vrednost i puno vitamina i minerala, onda koristimo voe bogato vodom.

Sa druge strane, grupa voa bogato mastima daje veliku koliinu energije sa malom zapreminom (koliinom).

Meso, riba, jaja Ovo je grupa namirnica animalnog porekla, velikog energetskog potencijala i preporuuje se da u dnevnom obroku bude zastupljena sa oko 10%.

Mleko i mleni proizvodi Mleko kao pojam, podrazumeva kravlje mleko, druga mleka se posebno deklariu. I pored visokog sadraja vode (87%) i male energetske vrednosti, mleko je kompletna namirnica, jer sadri gotovo sve potrebne nutrijente.