Ambalaža za pakiranje namirnica

Ambalaža za pakiranje namirnica: Ivan Vujković, Kata Galić, Martin Vereš, Tectus, Zagreb, strana 498, 2007.

Ambalaža u vrlo jednostavnom obliku datira od prapovijesti čovječanstva. Industrijska revolucija potaknula je značajan razvoj u području ambalažnih materijala, ambalaže te metoda pakiranja. Najizrazitiji iskorak u 20. stoljeću u tom području učinjen je u proizvodnji i primjeni ambalažnih materijala, a posebice ambalaže od polimernih materijala. Zahvaljujući napretku u području pakiranja, došlo je do ekspanzije u proizvodnji novih ambalažnih materijala, prehrambenih proizvoda i modernog načina prodaje namirnica. Uvidjelo se da uspjeh na tržištu u velikoj mjeri ovisi o vrsti ambalaže, dizajnu, njenoj kvaliteti, posebice u ispunjenju temeljnog zahtjeva ambalaže za hranu, a to je da očuva izvornu svježinu i kvalitetu hrane s naglaskom na zdravstvenu ispravnost (sigurnost hrane), odnosno da je čuva od različitih kemijskih, mehaničkih i mikrobioloških utjecaja u cilju povećanja roka valjanosti (trajnosti) upakiranog sadržaja.

Na temelju toga pokazala se potreba za strucnim osposobljavanjem i pripremom kadrova za rad u tom području.

Predmet pod nazivom Ambalažni materijali uveden je na Odseku za prehrambenu tehnologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu 1960. godine. Nešto kasnije počinje nastava na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu i Prehrambeno-biotehnološkom fakultetu u Zagrebu. Neke više škole također su u svoj nastavni plan uvrstile predmet koji obraduje materijal za ambalažu i pakiranje.

Cjelokupna problematika ambalaže i pakiranja, posebice hrane, vrlo je heterogena i kompleksna, a literatura koja obraduje tu problematiku kod nas je vrlo oskudna, što predstavlja problem i studentima kod usvajanja znanja i pripreme ispita.

U želji popunjavanja te literaturne praznine, prihvatili smo mukotrpnu ulogu u pokušaju prezentiranja udžbenika u kojem se obraduje problematika ambalaže za pakiranje hrane. Naravno, ista ili slična ambalaža koristi se za pakiranje i mnogih drugih proizvoda, kemijskih, farmaceutskih, kozmetičkih… Udžbenik je napisan po nastavnom programu kolegija Ambalaža na Prehrambeno-biotehnološkom fakultetu u Zagrebu i Prehrambeno-tehnološkom fakultetu u Osijeku, kao i predmeta Ambalaža i pakovanje na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, a obuhvaća sve metodičke jedinice nastavnog programa Ambalažni materijali i ambalaža Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Namijenjen je studentima svih smjerova koji slušaju te predmete. Uvjereni smo da će i ostali čitatelji, stručnjaci iz područja proizvodnje i primjene ambalaže, u ovoj knjizi naći korisne informacije.

Svjesni smo da knjiga nije idealna - niti to može biti, zbog brzog napretka u tom području, te smo za sve dobronamjerne sugestije unaprijed zahvalni. Ovom prilikom izražavamo svoju punu zahvalnost recenzentima, koji su značajno pridonijeli da ovaj projekt zaživi.

I - UV0DI - 1. POVUESTI - 2. DEFINICUA AMBALAŽNIH MATERUALAI - 3. DEFINICUA AMBALAŽEI - 4. DEFINICUA PAKIRANJAI - 5. ZNAČAJ AMBALAŽE I PAKIRANJALITERATURA

II - FUNKCUEAMBALAŽEII - 1. ZAHTJEVI 2A USPJEŠNOM - IDEALNOM - AMBALAŽOM

II - 2. ZAŠTITNA FUNKCIJA AMBALAŽEII - 2.1. Mehaničko-fizikalna zaštitaII - 2.2. Zaštitna funkcija ambalaže od djelovanja kisikaII - 2.3. Zaštitna funkcija ambalaže od djelovanja vlageII - 2.4. Zaštitne funkcije ambalaže od djelovanja elektromagnetskog zračenja 31II - 2.5. Zaštitne funkcije ambalaže od djelovanja mikroorganizama i vanjskih utjecajaII - 2.6. Koeficijent zaštitne funkcije ambalažeII - 3. SKLADIŠNO-TRANSPORTNA FUNKCUAII - 3.1. Racionalizacija unutarnjeg transportaII - 4. PRODAJNA FUNKCUAII - 4.1. Povećanje opsega prodajeII - 4.2. Racionalizacija prodajeII - 5. UPORABNA FUNKCUALITERATURA

III - PODJELA AMBALAŽEIII - 1. PODJELA AMBALAŽE PREMA VRSTI AMBALAŽNOG MATERUALAIII - 2. PODJELA AMBALAŽE PREMA FIZIČKIM SVOJSTVIMAIII - 3. PODJELA AMBALAŽE U ODNOSU PREMA UPAKIRANOM SADRŽAJUIII - 4, PODJELA AMBALAŽE PREMA VRIJEDNOSTIIII - 5. PODJELA AMBALAŽE PREMA TRAJNOSTIIII - 6. PODJELA AMBALAŽE PREMA FUNKCUIIII - 7. PODJELA AMBALAŽE PREMA MJESTU TRANSPORTALITERATURA

IV - METALNA AMBALAŽAIV - 1. VRSTE I SVOJSTVA METALAIV - 1.1. ČelikIV - 1.1.1. Nehrđajući čelikIV - 1.2. KositarIV - 1.3. AlumlnijIV - 2. PROIZVODNJA 1 VRSTE AMBALAZNIH MATERIJALAIV - 2,1. Proizvodnja metalnih ambalažnih materijalaIV - 2.1.1. Proizvodnja crnog limaIV - 2.1.2. Proizvodnja bijelog limaIV - 2.1.3. Proizvodnja kromiranog limaIV - 2.1.4. Proizvodnja aluminijskog limaIV - 2.1.5. Proizvodnja aluminijskih rondelaIV - 2.2. Zaštitne prevlakeIV - 2.2.1. Grafička obradaIV - 3. VRSTE I OBLICI METALNE AMBALAŽE, PROIZVODNJA I PRIMJENAIV - 3.1. LimenkeIV - 3.1.1. Trodijelne limenkeIV - 3.1.1.1. Proizvodnja trodijelnih limenkiIV - 3.1.1.2. Veličine limenki i njihovo označavanjeIV - 3.1.2. Dvodijelne limenkeIV - 3.1.3 Primjena limenkiIV - 3.2. Poklopci i zatvaračiIV - 3.2.1. Poklopci za sta^enkeIV - 3.2.1.1. Tvist off poklopciIV - 3.2.1.2. Pano-T poklopciIV - 3.2.1.3. Omnia (alupo) poklopciIV - 3.2.1.4. Pano poklopciIV - 3.2.1.5. P.T. poklopciIV - 3.2.2. Zatvarači za boceIV - 3.2.2.1. Krunski zatvarač

IV - 3.2.2.2. Aluminijski navojni zatvaračIV - 3.2.2.3. Tvist off zatvaračIV - 3.2.2.4. Plitki aluminijski zatvaračIV - 3.2.3. Primjena poklopaca i zatvaračaIV - 3.3. KanteIV - 3.4. BačveIV - 3.5. Metalne tubeIV - 3.5.1. Primjena metalnih tubaIV - 3.6. Ostali oblici metalne ambalažeIV - 3.6.1. Primjena aerosolaIV - 4. PONAŠANJE LIMENKI TIJEKOM TERMIČKE STERILIZACIJEIV - 5. KOROZIJAIV - 5.1. Zaštita od korozijeIV - 5.1.1. Zaštita limova prevlakamaIV - 5.1.2. Zaštita limova obradom korozijske sredineIV - 5.1.3. Zaštita limova oplemenjivanjemIV - 6. INTERAKCIJA AMBALAŽE I SADRŽAJALITERATURA

V - STAKLENAAMBALAŽAV - 1. STAKLOV - 2. KEMIJSKI SASTAV STAKLAV - 3. VRSTE STAKLAV - 4. SV0JSTVA STAKLAV - 4.1. Fizičko-mehanička svojstvaV - 4.2. Termička svojstvaV - 4.3. Optička svojstvaV - 4.4. Kemijska svojstvaV - 5. OPĆA TEHNOLOŠKA SHEMA PROIZVODNJE STAKLENE AMBALAŽEV - 6. SVOJSTVA STAKLENE AMBALAŽEV - 7. ASORTIMAN STAKLENE AMBALAŽEV - 7.1. BoceV - 7.1.1. Zatvaranje bocaV - 7.1.2. Tendencije u proizvodnji bocaV - 7.2. StaklenkeV - 7.2.1. Staklenke i poklopci za namirnice konzervirane toplinomV - 7.2.2. Ostale staklenkeLITERATURA

VI - POLIMERNA AMBALAŽAVI - 1. POLIMERI I POLIMERNI MATERIJALIVI - 1.1. Podjela polimera i polimernih materijalaVI - 1.2. Struktura polimeraVI - 1.3. Deformacija polimeraVI - 1.4. Degradacija polimeraVI - 1.5. Pojam i vrste polimerizacijeVI - 1.6. Procesi nastajanja makromolekulaVI - 1.7. Polimerni materijaliVI - 1.8. DodaciVI - 1.8.1. Sredstva protiv blokiranjaVI - 1.8.2. Sredstva protiv zamagljivanja filmaVI - 1.8.3. AntioksidansiVI - 1.8.4. Antistatički aditiviVI - 1.8.5. Sredstva za pjenjenjeVI - 1.8.6. Tvari bojeVI - 1.8.7. Tvari za sprečavanje zapaljivosti

VI - 1.8.8. Pojačivači mirisaVI - 1.8.9. Toplinski stabilizatoriVI - 1.8.10. Modifikatori žilavostiVI - 1.8.11. PlastifikatoriVI - 1.8.12. Klizna sredstvaVI - 1.8.13. Aditivi za zaštitu od UV zračenjaVI - 1.8.14. UV stabilizatoriVI - 1.9 KompaundiVI - 2. POLIMERNI MATERIJALI ZA IZRADU AMBALAŽEVI - 2.1. Termoplastične polimerne maseVI - 2.1.1. PoliolefiniVI - 2.1.1.1. PolietilenVI - 2.1.1.2. Polietiien niske gustoćeVI - 2.1.1.3. Linearni polietiien niske gustoćeVI - 2.1.1.4. Polietilen visoke gustoćeVI - 2.1.1.4.1. Svojstva polietilenaVI - 2.1.1.5. Ozračeni polietilenVI - 2.1.1.5. Kopolimeri etilenaVI - 2.1.1.6.1. Etilen/vinil-acetatVI - 2.1.1.6.2. Etilen/vinil-alkoholVI - 2.1.1.6.3. ionomeriVI - 2.1.1.7. PolipropilenVi - 2.1.1.8. Lijevani polipropilenVI - 2.1.1.9. Biaksijalno orijentirani polipropilenVI - 2.1.1.9.1. Svojstva polipropilenaVI - 2.1.1.9.2. Prerada i primjena polipropilenaVI - 2.1.1.10. Kopolimeri i kompaundi polipropilenaVI - 2.2. ViniliVI - 2.2.1. Poli(vinil-klorid)VI - 2.2.2. Tvrdi neplastificirani poli(vinil-klorid)VI - 2.2.3. Meki poli(vinil-klorid)VI - 2.2.3. L. Svojstva poli(vinil-klorida)VI - 2.2.3.2. Prerada i primjena poli(vinil-klorida)VI - 2.2.4. Modificiranje svojstava poli(vinil-klorida)VI - 2.2.5. Poli(viniliden - ktorid)VI - 2.2.5.1. Proizvodnja poli(viniliden-klorida)VI - 2.2.5.2. Prerada i primjena poli(viniliden-klorida)VI - 2.2.6. Poli(vinil-acetat)VI - 2.2.7. Poli(vinil-alkohol)VI - 2.3. Stiren polimeri i kopolimeriVI - 2.3.1. PolistirenVI - 2.3.1.1. Proizvodnja polistirenaVI - 2.3.1.2. Prerada i primjena polistirenaVI - 2.3.2. Polistiren visoke žilavostiVI - 2.3.2.1. Proizvodnja polistirena visoke žilavostiVI - 2.3.2.2. Prerada i primjena polistirena visoke žilavostiVI - 2.3.3. Ekspandirani (pjenasti) polistirenVI - 2.3.4. Homopolimer polistirenaVI - 2.3.5. Terpolimerakrilonitril/butadien/stirenVI - 2.3.5.1. Proizvodnja terpolimera akrilonitril/butadien/stirenVI - 2.3.5.2. Prerada i primjena terpolimera akrilonitril/butadien/stirenVI - 2.3.6. Kopolimerstiren/akrilonitrilVI - 2.4. PoliamidiVI - 2.4.1. Dobivanje poliamida od aminokiselinaVI - 2.4.2. Dobivanje poliamida od diamina i dikarbonskih kiselinaVI - 2.4.3. Svojstva poliamida

VI - 2.4.4. Prerada poliamidaVI - 2.4.5. Primjena poliamidaVI - 2.5. PoliesteriVI - 2.5.1. Termoplastični poliesteriVI - 2.5.1.1. Poli(etilen-tereftalat)VI - 2.5.2. Reaktivni poliestriVI - 2.5.3. PolikarbonatiVI - 2.6. Celuloza i celulozni derivati VI - 2,6.1. Celofan V! - 2.6.2. Celulozni nitrat-celuloidVI - 2.6.3. Celulozni acetatVI - 2.6.4. Celulozni acetat/butiratVI - 2.6,5. Celulozni propionatVI - 2.6.6. Ostali celulozni derivatiVI - 2.7. Termoreaktivne plastične mase, duromeriVI - 2.8. ElastomeriVI - 3. SVOJSTVA I PRERADA POLIMERNIH MATERIJALAVI - 3.1. Svojstva polimernih materijalaVI - 3.1.1. Rastezna čvrstoća i čvrstoća materijala kod granice razvlačenja, produljenje i modul rastezljivostiVI - 3.1.2. Čvrstoća na pucanjeVI - 3.1.3. Savojna žilavostVI - 3.1.4. Zaderna čvrstoćaVI - 3.1.5. Test perforacije (test na probijanje)VI - 3.1.6. KrutostVI - 3.1.7. Savojna otpornostVI - 3.1.8. EaktortrenjaVI - 3.1.9. BlokiranjeVI - 3.1.10. Propuštanje svjetlaVI - 3.1.11. ProzirnostVI - 3.1.12. MutnoćaVI - 3.1.13. SjajnostVI - 3.1.14. PropusnostVI - 3.1.15. GustoćaVI - 3.1.16. Toplinsko zataljivanjeVI - 3.1.17. Dimenzijska stabilnostVI - 3.1.18. Apsorpcija vode (Upojnost vode)VI - 3.1.19. Utjecaj kemikalijaVI - 3.1.20. Utjecaj svjetlaVI - 3.1.21. Utjecaj temperatureVI - 3.2. Priprema sirovina za proizvodnjuVI - 3.3. Ambalažni materijaliVI - 3.3.1. Ambalažni materijali homogene struktureVI - 3.3.2. Proizvodnja ambalažnih materijaia homogene struktureVI - 3.3.2.1. EkstrudiranjeVI - 3.3.2.2. KalandriranjeVI - 3.3.2.3 Proizvodnja orijentiranih filmovaVI - 3.3.2.4. Obrada površineVI - 3.4. Proizvodnja ambalažeVI - 3.4.1. Proizvodnja ambalaže od polimemih ambalažnih materijalaVI - 3.4.1.1. Izrada ambalaže oblikovanjem varaVI - 3.4.1.2. Termooblikovanje ambalažnog materijalaVI - 3.4.2. Konfekcioniranje ambalažnog materijalaVI - 3.4.3. Primjena ambalažnih materijala za omatanjeVI - 3.4.3.1. Omatanje stezljivim filmomVI - 3.4.3.2. Omatanje razvlačenjemVI - 3.4.3.3. Pakiranje prianjajućim filmomVI - 3.4.4. Mjehurasta ambalaža

VI - 3.4.5. Termooblikovanje/punjenje/zavarivanjeVI - 3.5. Proizvodnja ambalaže od polimernih materijalaVI - 3.5.1. InjektiranjeVI - 3.5.2. Ekstruzijsko puhanjeVI - 3.5.3. Injekcijsko puhanjeV! - 3.5.4. PrešanjeVI - 3.5.5. Rotacijsko lijevanjeVI - 4. ZAŠTITA OD VANJSKIH UTJECAJAVI - 5. INTERAKĆIJA AMBALAŽE I SADRŽAJAVI - 5.1. Mehanizmi migracijeVI - 5.1.1. Ukupna i specifična migracijaVI - 5.1.2. Modelni sustaviVI - 6. DEGRADABILNI POLIMERNI MATERIJALIVI - 6.1. Mehanizmi razgradivostiVI - 6.2. Polimeri topivi u vodiVI - 6.3. Biorazgradivi polimeriVI - 6.4. Biorazgradivi polimeri i okolišVI - 7. JESTIVA AMBALAŽAVI - 7.1. Prirodni polimeriVI - 7.1.1. ProteiniVI - 7.1.2. Celuloza, škrob, dekstrinVI - 7.1.3. Biljni i mikrobni”polisaharidi, hidrokoloidi i gumeVI - 7.1.4. Voskovi, lipidi i derivatiVI - 7.1.5. Složeni sustaviVI - 7.2. AditiviVI - 7.2.1. PlastifikatoriVI - 7.3. Izrada filmovaVI - 7.4. SvojstvaVI - 7.5. Tehnologija i moguće primjeneLITERATURA

VII - PAPIRNA I KARTONSKA AMBALAŽAVII - 1. PAPIR I KARTONVII - 1.1. Sirovine za dobivanje papira i kartonaVII - 1.1.1. PulpaVII - 1.1.2. Mehanička pulpaVII - 1.1.3. Kemijska pulpaVII - 1.1.3.1. Lužnati postupakVII - 1.1.3.1.1. Soda postupakVII - 1.1.3.1.2. Sulfatni (Kraft) postupakVII - 1.1.3.2. Sulfitni postupakVII - 1.1.3.2.1. Kiselo-sulfitni postupakVII - 1.1.3.2.2. Bisulfitni procesVII - 1.1.4. Semikemijska pulpaVII - 1.1.5. KuhanjeVII - 1.1.6. IzbjeljivanjeVII - 1.1.6.1. Mehanička pulpaVII - 1.1.6.2. Kemijska pulpaVII - 1.2. Priprema sirovinaVII - 1.2.1. Mljevenje i rafiniranjeVII - 1.3. Dobivanje papiraVII - 1.3.1. Fourdrinierovi strojeviVII - 1.3.2. Cilindrični strojeviVII - 1.3.3. Strojevi s dvostrukim sitimaVII - 1.3.4. Preše i sušilaVII - 1.4. Dorada

VII - 1.4,1. KalandriranjeVII - 1.4.2. Keljenje papiraVII - 1.4.2.1. Prirodne sirovine za oplemenjivanje papiraVII - 1.4.2.2. Sintetski materijaliVII - 1.4.2.3. Pomoćna sredstva u proizvodnji valovitog kartonaVII - 1.4.2.3.1. Ljepila.VII - 1.4.2.3.1.1. Škrobna ljepilaVII - 1.4.2.3.1.2. Sintetska ljepilaVII - 2. PODJELA PAPIRA 1 KARTONAVII - 2.1. Natron papirVII - 2.2. Imitacija natron papiraVII - 2.3. Svilasti papirVII - 2.4. Voštani omotni papirVII - 2.5. Papir otporan na masnoćeVII - 2.6. Papir od polucelulozeVII - 2.7. ŠrencVII - 2.8. Papir od slameVII - 2.9. Antikorozivni papirVII - 3. AMBALAŽNI PAPIRIVII - 3.1. Bezdrvni papirVII - 3.2. Superior papirVII - 3.3. Sulfitni papirVII - 3.4. Pergamin papirVII - 3.5. Višeslojni papiriVII - 3.6. Ostali papiriVII - 4. SVOJSTVA PAPIRA I KARTONAVII - 5. VRSTE PAPIRNE AMBALAŽEVII - 5.1. Omoti i etiketeVII - 5.2. Vreće-vrećiceVII - 6. VRSTE AMBALAŽE OD VALOVITOG KARTONAVII - 6.1. Valovita ljepenkaVII - 6.2. Ambalaža od pune i valovite ljepenkeVII - 6.2.1. Složive kartonske kutijeVII - 6.2.2. Sklopive kutijeVII - 6.2.3. Kombi kutijeVII - 6.2.4. Ambalaža od oblikovane pulpeVII - 7. PRIMJENA PAPIRNE I KARTONSKE AMBALAŽEVII - 8. OTPORNOST NA DJELOVANJE VANJSKIH UTJECAJAVII - 9. INTERAKCIJA AMBALAŽE I SADRŽAJALITERATURA

VIII - VIŠESLOJNA AMBALAŽAVIII - 1. VRSTE AMBALAŽNIH MATERIJALA SLOJEViTE STRUKTURE - LAMSNATlVIII - 1.1. Svojstva ambalažnih materijala slojevite struktureVIII - 1.2. Višeslojni polimerni ambalažni materijaliVIII - 1.3. Kombinirani ambalažni materijaiiVIII - 2. POSTUPC! PROIZVODNJE VISESLOJNIH AMBALAZNIH MATERIJALAVIII - 2.1. KoekstruzijaVIII - 2.2. Ekstruzijsko oslojavanjeVIII - 2.3. KaširanjeVIII - 2.3.1. Suho kaširanje s Ijepilima u organskom otapaluVIII - 2.3.2. Suho kaširanje s Ijepilima bez otapalaVIII - 2.3.3. Mokro kaširanje VIII - 2.3.4. Kaširanje voskovimaVIII - 2.3.5. Ekstruzijsko kaširanjeVIII - 2.4. Metalizacija polimernihfilmovaVIII - 2.5. Siiikonizacija polimernih filmova

VIII - 2.6. LakiranjeVIII - 2.7. Grafička obradaVIII - 3. POMOĆNI MATERIJALIVIII - 3.1. Adhezivi (Ijepila)VIII - 3.2. LakoviVIII - 3.3. BojeVIII - 3.4. OtapalaVIII - 3.5. Ostali pomoćni materijaliVIII - 4. SVOJSTVA VIŠESLOJNIH AMBALAŽNIH MATERIJALAVIII - 5. PROIZVODNJA VIŠESLOJNE AMBALAŽEVIII - 5.1. Preganje i rezanje ambalažnog materijala VIII - 5.2. Izrada ambalaže izvlačenjemVIII - 5.3. Izrada ambalažespecijalnih oblikaVIII - 6. PRIMJENA VIŠESLOJNE AMBALAŽEVIII - 7. INTERAKCIJA AMBALAŽE I SADRŽAJALITERATURA

IX - DRVENA AMBALAŽAIX - 1. SVOJSTVA DRVETAIX - 2. VRSTE DRVETA ZA IZRADU AMBALAŽEIX - 3. OBLICl DRVENE AMBALAŽEIX - 3.1. Drveni sanduciIX - 3.2. LetvariceIX - 3.3. Košare od cijelog ili cijepanog prućaIX - 3.4. Drvene bačve, burad i kaceIX - 4. SVOJSTVA DRVENE AMBALAŽEIX - 5. PRIMJENA DRVENE AMBALAŽEIX - 6. INTERAKCIJA AMBALAŽE I SADRŽAJALITERATURA

X - PALETEX - 1. MODULARME MJEREX - 2. VRSTE PALETAX - 3. UČVRŠĆIVANJE PALETIZIRANOG SADRŽAJAX - 4. ZNAČAJ PALETIZACIJELITERATURA

XI - SPREMNICIXI - 1. VRSTE SPREMNIKAXI - 2. PRIMJENA I ZNAČAJ SPREMNIKALITERATURA

XII - METODE PAKIRANJAXII - 1. VAKUUMSKO PAKIRANJEXII - 2. ASEPTIČNO PAKIRANJEXII - 2.1. Sterilizacija materijala koji dolaze u kontakt s hranomXII - 2.2. Sterilizacija ambalaže zračenjemXII - 2.2.1. Sterilizacija UV-zračenjemXII - 2.2.2. Sterilizacija IR-zračenjemXII - 2.2.3. Sterilizacija ionizirajućim zračenjemXII - 2.3. Sterilizacija ambalaže toplinomXII - 2.3.1. Sterilizacija arnbalaže zasićenom paromXII - 2.3.2. Sterilizacija ambalaže superzasićenom paromXII - 2.3.3. Sterilizacija ambalaže vrućim zrakomXII - 2.3.4. Sterilizacija ambalaže vrućim zrakom i paromXII - 2.3.5. Sterilizacija ambalaže ekstruzijomXII - 2.4. Sterilizacija ambalaže kemijskim postupcima

XII - 2.4.1. Sterilizacija ambalaže vodikovim peroksidomXII - 2.4.1.1. Sterilizacija ambalaže potapanjem u vodikovu peroksiduXII - 2.4.1.2. Sterilizacija ambalaže raspršivanjem vodikova peroksidaXII - 2.4.1.3. Sterilizacija ambalaže ispiranjem u vodikovu peroksiduXII - 2.4.1.4. Sterilizacija ambalaže peroksidom i kombinacijom UV zračenja i toplineXII - 2.4.2. Sterilizacija ambalaže peroctenom kiselinomXII - 2.4.3. Steriiizacija ambalaže etilen oksidomXII - 2.5. Provjera postupka sterilizacijeXII - 3. AMBALAŽA ZA MIKROVALNE PEĆNICEXII - 3.1. Mehanizmi zagrijavanja mikrovalovimaXII - 3.2. Ambalaža za mikrovalnu pećnicuXII - 3.2.1. Transparentni ambalažni materijaliXII - 3.2.2. Apsorbirajući materijaliXII - 3.2.2.1. Deblje organske prevlakeXII - 3.2.2.2. KemceptoriXII - 3.2.2.3. Tanke anorganske prevlakeXII - 3.2.2.4. Dvojni susceptoriXII - 3.2.2.5. Vlaknasti susceptoriXII - 3.2.2.6. Susceptori prevučeni listićimaXII - 4. PAKIRANJE U KONTROLIRANOJ I MODIFICIRANOJ ATMOSFERIXII - 5. AKTIVNA AMBALAŽAXII - 6. “PAMETNA” ILI “INTELSGENTNA” AMBALAŽALITERATURA

XIII - ZAŠTITA OKOLIŠAXIII - 1, AMBALAŽA I OKOLIŠXIII - 2. EKOLOŠKA PRSHVATUiVOST AMBALAŽEXII! - 3. EKOLOŠK! BALANS AMBALAŽEXIII - 3.1. Tehnološko-ekonomski kriterijiXIII - 3.2. Kriteriji zaštite okolišaXIII - 3.3. Ekološka biianca ambalažeX!I! - 4. PROCJENA EKOLOŠKOG STATUSA AMBALAŽEXIII - 4.1. Povratna ambalažaXIII - 4.2. Smanjenje mase ambalažeXIII - 4.3. Ambalaža kao sekundama sirovinaXIII - 4.4. Dobivanje energije iz ambalažeLITERATURA

XIV - ZAKONSKI PROPISIXIV - 1. ZAKONODAVSTVO EUROPSKE UNIJEXIV - 1.1. Propisi koji se odnose na materijale u dodiru s hranomXIV - 2. IDENTIFIKACIJA AMBALAŽNIH MATERIJALAXIV - 3. OZNAČAVANJE NA AMBALAŽIXIV - 4. PROPISI 0 ZAŠTITI OKOLIŠALITERATURA

XV-PRILOZIXV - 1. POPIS KRATICA PLASTIČNIH MATERIJALA

Ambalažni materijali

1. Uvod

2. Metal 1. Kalajni beli lim 2. Beskalajni čelik 3. Aluminijum 4. Aluminijumska folija 5. Laminati i metalizirani filmovi

3. Plastični materijali 1. Poliolefini 2. Poliviniliden hlorid (PVDC) 3. Polistiren 4. Poliamid 5. Poliestri 6. Polivinil hlorid

4. Biopolimeri 5. Papir i karton

1. Papir 2. Karton

6. Staklo 7. Zakonske odredbe

1. Zdravstvena ispravnost 2. Fizička i mehanička svojstva 3. Ekološki aspekt

8. Zaključak 9. Literatura

.Autor: Zdravko ŠumićMentor: prof. dr Vera Lazić.

UvodDizajn i konstrukcija pakovanja igraju značajnu ulogu pri određivanju održivosti, odnosno roka trajanja prehrambenog proizvoda (namirnice). Pravi izbor materijala i tehnologija pakovanja održavaju proizvod kvalitetnim i svežim tokom skladištenja i distribucije.

Materijali koji se tradicionalno koriste za pakovanje namirnica uključuju: staklo, metale (aluminijum, folije i laminate, beli lim i beskalajni čelik), papir i karton i plastike. Osim toga, više različitih vrsta plastika koriste se u krutoj i u elastičnoj (savitljivoj) formi. Današnja ambalaža za namirnice često je sastavljena od nekoliko materijala da bi se iskoristile funkcionalne i estetske prednosti svakog od materijala.

U radu je dat pregled trendova razvoja ambalažnih materijala koji se koriste u prehrambenoj  industriji.

MetalMetal pruža dobre kombinacije, odličnu fizičku zaštitu i barijerne osobine, sposobnost oblikovanja i dekorativni potencijal, sposobnost reciklaže i prihvatljivost od strane potrošača. Dva najdominantnija metala koji se koriste za pakovanje su aluminijum i čelik.

Kalajni beli lim

Kalajni beli lim se proizvodi od nisko karbonskog čelika (crni lim). Beli lim je rezultat presvlačenja obje strane crnog lima sa tankim slojevima kalaja. Prevlačenje se postiže potapanjem listova čelika u otopljeni kalaj (vruće potopljeni beli lim) ili elektro depozicijom kalaja na listu od čelika (elektrostatički beli lim). Iako kalaj obezbeđuje čeliku određenu otpornost na koroziju posude od belog lima su često lakirane da bi se obezbedila inertna barijera između metala i namirnice. Pored njegovih odličnih barijernih svojstava prema gasovima, vodenoj pari, svetlosti i mirisima, beli lim podnosi visoke termičke tretmane i može se hermetički zatvarati što ga čini pogodnim za sterilne namirnice. Beli lim se može koristiti za proizvodnju posuda različitih oblika. Na ovaj način beli lim ima široku upotrebu u formiranju limenki za pića, tretiranih namirnica i aerosola, posuda za praškaste namirnice, šećer ili slatkiše na bazi brašna. Beli lim je odličan supstrat za prevlačenje metala jer omogućava odličnu grafičku dekoraciju. Njegova relativno mala težina i velika mehanička snaga ga čini jednostavnim za transport i skladištenje. Beli lim se lako reciklira, i to više puta bez gubitka kvaliteta i značajno je jeftiniji od aluminijuma.

Kalaj je veoma skup metal i njegova proizvodnja je ograničena, zbog toga se danas praktično sva proizvodnja belog lima temelji na proizvodnji elektrolitičkih belih limova. Debljina elektrolitičkih belih limova je u granicama od 0,15 do 0,49 mm. Savremeni trend je u smanjenju debljine i korišćenju tzv. tankih limova (debljina manja od 0,2 mm).

Beskalajni čelik

Bezkalajni čelik je takođe poznat kao elektrolitički hrom ili hromovim oksidom prevučen čelik. Beskalajni čelik podrazumeva prevlačenje organskog materijala što obezbeđuje kompletnu otpornost na koroziju. Iako hrom - hrom oksid čini ovaj bezkalajni čelik nemogućim za zavarivanje, ova osobina čini ga odličnim za atheziju prevlaka kao što su boje, lakovi i mastila. Kao i beli lim, beskalajni čelik ima dobru sposobnost oblikovanja i čvrstinu, i jeftiniji je od belog lima. Limenke za hranu, rubovi limenke, poslužavnici, čepovi za flaše i posude mogu biti napravljeni od beskalajnog čelika. Takođe se može koristiti za izradu velikih kontejnera za veleprodaju i skladištenje osnovnih sastojaka ili već gotovih namirnica (Marsh & Bugusu, 2007).

Proizvodnja hromiranog lima je u principu ista kao i proizvodnja belog elektrolitičkog lima, samo što se umesto kalaja na čeličnu osnovu nanosi sloj hroma. Od ukupne proizvodnje čeličnih limova namenjenih proizvodnji komercijalne ambalaže, hromirani lim učestvuje sa 10% i ima tendenciju daljeg porasta udela.

Aluminijum

Obično se koristi za izradu limenki, folija i višeslojne ambalaže. Aluminijum je lagan srebrnasto beli metal dobijen iz boksitne rude. U boksitnoj rudi aluminijum je prisutan u kombinaciji sa kiseonikom kao aluminijum-III-oksid (Al2O3). Magnezijum i mangan se često dodaju aluminijumu da poboljšaju njegovu čvrstinu. Nasuprot mnogim metalima aluminijum je visoko otporan na sve oblike korozije. Njegova prirodna prekrivenost aluminijum oksidom obezbeđuje veoma efikasnu barijeru na dejstvo vazduha, temperature, vlage i hemijskih agenasa (Marsh & Bugusu, 2007).

Pored obezbeđivanja odlične barijere za vlagu, vazduh, neprijatne mirise, svetlo i mikroorganizme, aluminijum poseduje dobru savitljivosti i elastičnost površine, odličnu rastegljivosti i sposobnost oblikovanja. Aluminijum je takođe i odličan materijal za reciklažu, jer je jednostavna ponovna obrada u novi proizvod.

Čist aluminijum se koristi za lagana pakovanja uglavnom hladnih bezalkoholnih pića, hrane za kućne ljubimce, morske hrane. Glavni nedostaci aluminijuma su: njegova visoka cena u poređenju sa drugim materijalima i njegova nemogućnost varenja, što ga čini korisnim samo za formiranje bešavnih kutija (Marsh & Bugusu, 2007).

Aluminijumska folija

Aluminijumska folija se pravi od čistog aluminijuma valjanjem u veoma tanke listove, uz prekaljivanje u cilju postizanja potpornih osobina što omogućava da bude tesno savijena. Osim toga aluminijumska folija je dostupna u širokom opsegu debljina, pri čemu se tanje folije koriste za umotavanje hrane, a deblje kao podmetači.

Kao i sva aluminijska pakovanja folija obezbeđuje odličnu barijeru za vladu, vazduh, neprijatne mirise, svetlost i mikroorganizme. Otporna je prema kiselim namernicama i ne zahteva lak, kao ni drugu zaštitu. Iako se aluminijum lako reciklira folije ne mogu biti napravljene od recikliranog aluminijuma, jer se obrazuju rupice u tankim listovima (Marsh & Bugusu, 2007).

Laminati i metalizirani filmovi

Lameliranje pakovanja uključuje stapanje aluminijske folije sa papirnim ili plastičnim filmom u cilju poboljšanja barijernih svojstava. Iako lameliranje plastike omogućava termozavarivanje var nije potpuno nepropustan za vlagu i vazduh. Pošto je lamelirni aluminijum veoma skup, obično se koristi za pakovanje visoko vrednih namirnica, kao što su dehidrirane supe, biljke i začini. Jeftinija varijanta lamelirnog pakovanja je metalizirani film. Metalizirani filmovi su plastike koje sadrže tanak sloj aluminijum metala. Ovi filmovi imaju poboljšana barijerna svojstva prema vlagi, vazduhu i mirisima, a visoko reflektivna aluminijska površina je privlačna potrošačima. Savitljiviji od lameliranih, metalizirani filmovi se uglavnom koriste za pakovanje grickalica. Iako je pojedinačne komponente lamelirnih i metaliziranih filmova tehnički moguće reciklirati, teškoće pri sortiranju i odvajanju materijala isključuju mogućnost ekonomično izvodljivog recikliranja (Marsh & Bugusu, 2007).

Plastični materijaliPlastike se dobijaju polikondenzacijiom ili poliadicijom monomernih jedinki. U polikondezaciji polimerni lanac raste reakcijom kondenzacije između molekula i praćena je formiranjem sporednih produkata kao sto su voda ili metanol. Polikondenzacija uključuje monomere sa najmanje dve funkcionalne grupe kao što su alkoholne, amino ili karboksilne grupe. U poliadiciji polimerni lanci rastu reakcijama adicije u kojima se kombinovanjem dva ili više molekula formira veći molekul bez oslobađanja sporednih produkata. Poliadicija uključuje nezasićene monomere dvostruke i trostruke veze su pukle, da bi se povezali momomerni lanci (Ahvenainen, 2000).

Postoji nekoliko prednosti korišćenja plastičnih materijala za pakovanje namirnica. Plastike mogu biti napravljene kao listovi, figure i strukture nudeći znatnu fleksibilnost i elastičnost tog dizajna. Plastični materijali su hemijski rezistentni, jeftini, lagani, sa širokim opsegom fizičkih i optičkih osobina. Mnoge plastike imaju sposobnost termozavarivanja, lako se štampaju, mogu biti integrisani u proizvodne procese gde je pakovanje formirano napunjeno i zatvoreno u istoj proizvodnoj liniji. Glavni nedostatak plastičnih materijala je njihova promenljiva propustljivost za svetlost, gasove i paru. Postoje dvije glavne kategorije plastika:-         termostabilne i-         termoplastične.

Termostabilne su polimeri koji stvrdnjavanjem postaju čvrsti ili se nepovratno oblikuju kada su zagrijani i ne mogu se ponovo oblikovati. Zbog čvrstine i izdržljivosti naginju tome da im primarna upotreba bude u automobilskoj industriji i u konstrukciji kao adhezivi i prevlake, a ne za pakovanje namirnica. S druge strane termoplastike su polimeri koji omekšavaju kada se zagrijavaju i vraćaju se u početno stanje na sobnoj temperaturi. Pošto se termoplastike mogu lako oblikovati i ukalupirati u različite proizvode, kao što su boce, zdele i plastični filmovi, oni su idealni za pakovanje namirnica (Ahvenainen, 2000).

Kako bi se osigurala javna bezbednost FDA pažljivo pregleda i reguliše supstance koje se koriste za dobijanje plastika i drugih materijala za pakovanje. Svaka supstanca od koje je razumno očekivati da prodire u hranu je klasifikovana kao indirektan prehrambeni aditiv prema FDA odredbama. FDA savetuje potrošače da koriste plastike za namenjene svrhe u skladu sa proizvođačkim uputstvima da bi se izbegle štetne posledice.

Upotreba plastika u pakovanju namirnica je nastavila rast zahvaljujući niskoj ceni materijala i funkcionalnim prednostima, kao što su termozavarivanje, optička svojstva, i neograničane veličine i oblici i prevazišla je upotrebu tradicionalnih materijala, kao što su staklo i beli lim. Višestruki tipovi plastika se koriste kao materijali za pakovanje namirnica uključujući poliolefin, poliestar, polivinilhlorid, polistiren, poliamid itd. Iako se više od 30 vrsta plastika koriste kao materijali za pakovanje, poliolefini i poliestri su najzastupljeniji (Ahvenainen, 2000).

Poliolefini

Poliolefini je zajednički termin za polietilen i polipropilen, dve najviše korišćene plastike za pakovanju namirnica, i druge manje popularne olefinske polimere. Polietilen i polipropilen poseduju uspešnu kombinaciju svojstava uključujući elastičnost, snagu, sjajnost, stabilnost  i otpornost na vladu i hemijska sredstva i veoma su pogodni za recikliranje i višestruku upotrebu.

Najjednostavnija i najjeftinija plastika dobijena poliadicijom etilena je polietilen. Postoje dve kategorije polietilena jako gusti i slabo gusti. Jako gusti polietilen je krut, jak i čvrst i otporan na hemikalije i vlagu, propustljiv za gas, jednostavan na obradu i oblikovanje. Koristi se za izradu boca za mleko, sok i vodu, kutija za žitarice, posuda za margarin, kesa za prodavnice i kesa za smeće. Slabo gusti polietilen je elastičan, jak, čvrst, lagan za zatvaranje i otporan na vlagu. Pošto je slabo gusti polietilen relativno proziran uglavnom se koristi u slučajevima kada je termozavarivanje neophodno. Vrećice za hleb i smrznute namirnice, savitljivi poklopci i boce su primeri slabo gustog polietilena. Polietilenske vrećice imaju i višestruku upotrebu. Od ove dve kategorije polietilena visoko guste polietilenske posude, posebno boce za mleko, se najčešće recikliraju od svih plastičnih pakovanja.

Slika 1. Reakcija dobijanja polietilena

Teži i gušći i prozirniji od polietilena, polipropilen, ima dobru otpornost na hemikalije i efikasan je u sprečavanju prolaska vodene pare. Njegova visoka tačka topljenja (160oC) čini ga podesnim za primenu gde je neophodna termička otpornost, kao što su punjenje na toplo i mikrotalasno pakovanje. Najpopularnija upotreba polipropilena je u izradi posuda za jogurt i margarin (Ahvenainen, 2000).

Poliviniliden hlorid (PVDC)

PVDC je polimer viniliden hlorida. Ima sposobnost za termozavarivanje i služi kao odlična barijera za vodenu paru, gasove, masne i uljane proizvode. Koristi se za neelastična pakovanja, kao jednoslojni film, prevlaka ili deo koekstrudiranog proizvoda. Glavne primene uključuju pakovanje živisnkog mesa, konzervisanog mesa, sira, grickalica, čaja, kafe itd. Takođe se koristi za vruće filovanje, skladištenje na niskim temperaturama i prilagođeno pakovanje u atmosferi. PVDC sadrži duplo veću količinu hlora od PVC-a i zbog toga prouzrokuje probleme pri pečenju (Ahvenainen, 2000).

Slika 2. Poliviniliden hlorid

Polistiren

Polistiren je polimer stirena. To je čvrst, čist i lako lomljiv materijal, sa relativno niskom tačkom topljenja. Može biti monoekstrudiran, koekstrudiran sa drugim plastikama, oblikovan ubrizgavanjem, ili zapenjen da bi se proizveli različiti tipovi proizvoda. Penušanjem se proizvodi neproziran, krut i lagan materijal sa moćnom zaštitom i dobrim termo izolacionim svojstvima. Tipične primene uključuju zaštitno pakovanje, kao što su karton za jaja, posude, pribor za jelo za jednokratnu upotrebu, poklopce, šoljice, tanjire, boce, poslužavnike za hranu. U ekstpandiranoj formi polistiren se koristi za pakovanje i kaširanje, ali ne prehrambenih proizvoda i može se reciklirati ili spaliti (Ahvenainen, 2000).

Slika 3. Stiren

Poliamid

Obično poznat kao najlon, brendirani naziv za grupu proizvoda proizvedenih od strane Dupont firme, poliamid se najviše koristi u tekstilnoj industriji. Poliamid se dobija reakcijom kondenzacije između diamida i diacida. Poliamidi su polimeri u kojima su ponavljajuće jedinice povezane amidnim vezama. Različiti tipovi poliamida su okarakterisani brojem koji ima veze za brojem C atoma u monomeru. Ima mehanička i tehnička svojstva slična PETE materijalu, pa ima i sličnu upotrebu. Najlon takođe pruža dobru hemijsku otpornost, čvrstoću i malu gasnu propustvljivost.

Slika 4. Reakcija nastajanja poliamida

Poliestri

Polietilen terefthalat (PET), polikarbonat (PC), i polietilen naftalat (PEN) su poliestri, koji se dobijaju kondenzacijom iz monomera estra kao rezultat reakcije između karboksilne kiseline i alkohola. Najčešće korišćeni poliestar za pakovanje hrane je PET.

Polietilen terefthalat (PET). Polietilen terefthalat se dobija reakcijom između tereftalne kisleine i etilen glikola. PET pruža dobru barijeru za gasove (kiseonik i ugljen dioksid) i vlagu. On takođe ima dobru otpornost na toplotu, mineralna ulja, rastvore, kiseline, ali ne i na baze. Iz ovog razloga je PET se koristi za pravljenje ambalaže za mnoge prehrambene proizvode, naročito pića i mineralnih voda. Upotreba PET ambalaže za pravljenje plastičnih boca za gazirana pića se stalno povećava. Glavni razlozi za njegovu popularnost su: njegova prozirnost poput stakla, odgovarajuća gas barijera za zadržavanje gaziranosti osvežavajućih pića, mala težina, i otpor na lomljenje. Tri glavne aplikacije ambalaže od PET su posude (boce, tegle i kace), polukruti listovi za termoformiranje (poslužavnici), i orijentisani tanki filmovi (torbe i kesice za grickalice). PET ambalaža postoji i kao amorfni (transparentni) i polukristalni (neproziran i bel) termoplastični materijal. Amorfni PET je rastegljiviji ali manje krut i tvrd od polukristalnog PET, koji ima dobru čvrstinu, rastegljivost, krutost i tvrdoću. Reciklirani PET od boca se koristi kao vlakna, izolacija, i druge aplikacije za neprehrambenu ambalažu  (Vujković, 2007).

Slika 5. Reakcija nastajanja polietilen tereftalata

Polikarbonat (PC). Polikarbonat se dobija polimerizacijom od natrijumove soli bifenolne kiseline sa karbonil dihloridom (fosgen).

Čist, otporan na toplotu i trajan, uglavnom se koristi kao zamena za staklo u slučajevima kao što su velike boce za vodu za višekratnu upotrebu i male boce koje se mogu sterilisati. Mora se voditi računa o čišćenju polikarbonata zbog upotrebe jakih deterdženata. Deterdženti na bazi natrijum hipohlorida se ne preporučuju zbog katalitičkog delovanja na izdavanje bifenola, koji su potencijalna opasnost za zdravlje (Olsson, 2004).

Polietilen naftalat (PEN). PEN je polimer koji se dobija u reakciji kondenzacije dimetil naftalen dikarboksilata i etilen glikola. To je relativno novi član grupe poliestera sa odličnim performansama zbog visokog koeficijenta prenosa toplote. Barijerna svojstva PEN za ugljen dioksid, kiseonik, vodenu paru su superiornija od PET ambalaže i PEN pokazuje bolje rezultate na visokim temperaturama, čime omogućuje višestruko toplo punjenje, pranje i korišćenje. Ipak, PEN je 3 do 4 puta skuplji od PET ambalaže. Zbog toga što PEN obezbeđuje zaštitu od prenosa arome i neprijatnih mirisa, pogodan je za proizvodnju boca za piće, kao što je pivo (Vujković, 2007).

Polivinil hlorid

Polivinil hlorid (PVC) se dobija reakcijom adicije od vinil hlorida. Polivinil hlorid je težak, tvrd, savitljiv i srednje jak, amorfan, transparentan materijal. Ima izvrsnu otpornost na hemikalije (kiseline i baze), masti i ulja; dobre reološke karakteristike; i stabilna električna svojstva. Iako se PVC ambalaža prvenstveno koristi u medicinske i druge ne prehrambene aplikacije, njegova upotreba u prehrambenoj industriji uključuje boce i folije za pakovanje. Pošto se lako termooblikuje, PVC listovi imaju široku upotrebu za pravljenje kutija, kao što su one za proizvode od mesa i jedinične doze za farmaceutske proizvode (Vujković, 2007).

PVC materijali mogu biti pretvoreni u materijale sa širokim rasponom fleksibilnosti dodatkom plastika, kao što su: ftalati, citrati i fosfati. Ftalati se uglavnom koriste za pakovanje neprehrambenih proizvoda kao što je kozmetika, igračke, i medicinski uređaji. Zbog mogućih loših uticaja na zdravlje upotreba ftalata za ambalažu za prehrambene proizvode je zabranjena (FDA, 2002).

Konačno, PVC se teško reciklira, jer se koristi za različite proizvode, pa ga je teško identifikovati i odvojiti. Osim toga, spaljivanje PVC predstavlja ekološki problemi zbog sadržaja klora.

BiopolimeriNovi trend razvoja plastičnih materijala predstavlja proizvodnja plastičnih materijala koji su biorazgradivi. Plastična ambalaža pruža odličnu zaštitu proizvoda, jeftina je i dugotrajna. Ipak, upravo životni vek plastike se pokazao kao veliki problem za životnu sredinu. Drugi problem kod konvencionalne plastike je što se proizvodi od neobnovljivih sirovina - nafte, uglja i prirodnog gasa.

Kako bi se prevazišli ovi problemi tražena je alternativa za konvencionalne polimere, odnosno plastiku. Istraživanja su bila usmerena na proizvodnju biorazgradivih polimera koji se prave od obnovljivih izvora kao što su biljke.

Izraz biorazgradivi znači da se određena supstanca može razgraditi na jednostavnije pod uticajem mikroorganizmima usled čega ne ostaju suvišni i otpadni delovi ili supstance koje se nagomilavaju u okolini.

Postoje mnogi standardi za merenje biorazgradivosti supstance, pri čemu svaka država ima svoje standarde. Zahtevi variraju od 90 do 60% razgradnje supstance u vremenskom periodu od 60 do 180 dana od trenutka stavljanja supstance u sredinu pogodnu za kompostiranje.

Razlog zbog čega konvencionalni polimeri nisu biorazgradivi leži u njihovim dugim lancima molekula, koji su preveliki i previše dobro međusobno vezani da bi bili razdvojeni i razgrađeni od strane mikroorganizama. Za razliku od konvencionalnih, polimeri napravljeni od prirodnih biljnih supstanci od žitnog ili kukuruznog skroba imaju molekule koji su lako razgradivi pomoću mikroorganizama.

Proizvodnja od obnovljivih izvora može biti značajan doprinos u pogledu manje potrošnje energije pri proizvodnji i širom spektru načina odlaganja otpada, sa neznatnim uticajem na okolinu.

Kvalitet proizvoda od bioplastike se ocenjuje ne samo biorazgradivošću nego i funkcionalnošću proizvoda. Biorazgradiv proizvod je beskoristan ako ne može zadovoljiti zahteve koji se postavljaju pred njega u vidu mehaničke i hemijske otpornosti, trajnosti itd. Zbog toga je jako bitno da se proizvođači bioplastike posvete ne samo biorazgradivosti materijala nego i drugim svojstvima polimera kako bi novi polimeri bili konkurentni konvencionalnim polimerima.

Mehanizmi razgradnje polimera

Biorazgradivost polimera zavisi od hemijske strukture materijala i od sastava krajnjeg proizvoda, a ne samo od osnovnih sirovina koje se koriste za izradu proizvoda. Prema tome, biorazgradivi polimeri - bioplastike mogu biti proizvedeni od prirodnih i sintetičkih smola.

Prirodni biorazgradivi polimeri su većinom napravljeni od obnovljivih izvora kao što je kukuruzni, pšenični ili skrob od krompira i mogu biti proizvedeni prirodno ili sintetizovani od pomenutih obnovljivih proizvoda.

Razlikuju se dve glavne grupe komercijalno bitnih biorazgradivih polimera:

1) prirodno proizvedeni nemodifikovani polimeri, koji su prirodno podložni razgradnji pomoću enzima mikroorganizama - polimeri na bazi skroba i polihidroksialkanoati (PHA)

2) sintetički dobijeni polimeri, uglavnom poliestri, koji su podložni biorazgradnji - polimeri na bazi poli(mlečne kiseline) - PLA

Prirodno proizvedeni polimeri su nastali od obnovljivih resursa iz prirode. Neki sintetički dobijeni polimeri su takođe biorazgradivi i dobijaju se od obnovljivih resursa, npr. polimlečna kiselina (PLA) koja se dobija od poljoprivrednih proizvoda. Svaki od ovih polimera se može modifikovati dodavanjem plastifikatora i punioca da bi im se poboljšala svojstva ili smanjila proizvodna cena.

Pregled primene biorazgradive ambalaže

Bioplastike pokrivaju širok spektar materijala od kojih svaki ima različite osobine, što im daje mogućnost primene u raznim poljima industrije. Većina biorazgradivih polimera ima jednu zajedničku osobinu - jako dobru otpornost na vodenu paru, u nekim slučajevima čak nekoliko puta veću nego kod konvencionalnih polimera.

Film na bazi skroba zadržava optimalnu vlažnost za sveže upakovano voće i povrće. Biorazgradiva ambalaža se uveliko koristi na masovnim događajima kao ambalaža za brzu hranu i čaše za jednokratnu upotrebu.

Bioplastike su pokazale i odlične osobine kod štampe. Nikakva prethodna obrada filmova pre štampe nije potrebna.

Određeni biopolimeri imaju visoki sjaj (PLA), visoku providnost (PLA), dobra barijerna svojstva na mirise, odlična barijerna svojstva na kiseonik, prijatan osećaj na dodir i antistatičke osobine. Barijerna svojstva se dodatno poboljšavaju kroz metaliziranje ili formiranje više slojeva.

Biorazgradivi polimeri će sasvim sigurno postati dominantni polimeri za izradu većine ambalaže u budućnosti. U prilog ovome idu povišena svest kako kupaca tako i mnogih vlada Evrope koje su već donele zakone o biorazgradivim materijalima.

Papir i kartonUpotreba papira i kartona za pakovanje hrane datira još iz XVII veka. Njegova upotreba naročito je porasla u drugom delu XIX veka. Papir i karton su materijali u obliku listova dobijeni od ispreplitane mreže celuloznih vlakana izolovanih iz drveta, korišćenjem sulfata i sulfita. Vlakna su zatim pretvorena u kašu i/ili izbeljena i tretirana hemikalijama, kao što su sredstva za jačanje u cilju dobijanja papirnog proizvoda. Papir u karton se obično upotrebljavaju za kartone za mleko, sklapajuće kutije, vreće i džakove, i papir za pakovanje. Toaletni papir, papirni tanjiri i kutijice su drugi primeri papirnatih i kartonskih proizvoda (Marsh & Bugusu, 2007).

Papir

Običan papir ne štiti namirnice duži vremenski period jer ima slaba barijerna svojstva i nije termo zavarljiv. Kada se koristi kao osnovno pakovanje (kada je u kontaktu sa hranom), papir je uvek tretiran, prevučen, laminiran ili impregniran materijalima kao što su voskovi, smole ili lakovi, da bi se poboljšala funkcionalna i zaštitna svojstva.

Različiti tipovi papira koji se koriste za pakovanje hrane su sledeći (Marsh & Bugusu, 2007):

1. kraft papir. Proizveden sulfatnim tretmanom, kraft papir je dostupan u nekoliko formi: prirodno smeđ, neizbeljen i izbeljeni.  Prirodni kraft papir je najjači od svih papira i obično se koristi za

vrećice i za umotavanje (poklona). Takođe se koristi za pakovanje brašna, šećera i suvog voća i povrća;

2. sulfitni papir. Lakši i slabiji od kraft papira, sulfitni papir, je glaziran u cilju poboljšanja izgleda i da poveća otpornost na ulje. Može biti prevučen radi boljeg kvaliteta štampe, a takođe se koristi u lameliranju sa plastikom i folijom. Koristi se za pravljenje malih vrećica za pakovanje keksa i poslastica;

3. papir neprobojan za mast. Napravljen je postupkom poznatim kao lupanje, u kojem se celokupna vlakna podvrgavaju dužem periodu hidratacije, što prouzrokuje kidanje vlakana koja postaju želatinozna. Ova fina vlakna gusto se pakuju u cilju zaštite površine papira koja je otporna na ulja, ali ne i na vlažna sredstva. Koristi se za pakovanje grickalica, kolačića, slatkiša i drugih masnih namirnica;

4. glassine. To je papir dobijen daljom hidratacijom čime se proizvodi veoma gust list sa visoko glatkom i sjajnom površinom. Koristi se kao kutija (otvorena) za kekse, brzu hranu, pečene namirnice;

5. pergament papir. To je papir dobijen kiselim tretmanima pulpe. Kiselina modifikuje celulozu čineći je glatkom i otpornom na uticaje vode i ulja. Ne predstavlja dobru barijeru za vazduh i vlagu, nije termozavarljiv i koristi se za pakovanje masnoća, kao što je puter.

Karton

Deblji od papira, teži je i često napravljen u više slojeva. Obično se koristi za pravljenje posuda za otpremanje, kutije i poslužavnici, a retko je u direktnom kontaktu sa hranom. Različiti tipovi kartona su sledeći (Marsh & Bugusu, 2007):

1. beli karton. Napravljen je od nekoliko tankih slojeva hemijski izbeljene pulpe. Obično se koristi kao unutrašnji sloj kartona. Može biti prevučen voskom ili lameliran polietilenom zbog termozavarivanja. Beli karton je jedini oblik kartona koji je preporučljiv za direktan kontakt za hranom;

2. čvrsti karton. Poseduje snagu i trajnost. Čvrsti karton sadrži više slojeva izbeljenih sulfatnih kartona. Kada je lameliran polietilenom formira tečni karton (poznat kao mlečni karton). Koristi se za pakovanje voćnih sokova i svežih pića;

3. chip boad. Napravljen je od recikliranog papira i često sadrži oštećene delove i nečistoće od originalnog papira, što ga čini neprihvatljivim za direktan kontakt sa hranom, štampanje i savijanje. Često se prekriva belim kartonom u cilju poboljšanja izgleda i snage (čvrstine). Najjeftiniji je oblik kartona i koristi se za pravljenje spoljašnjih slojeva kartona za hranu, kao što su čaj i žitarice.

4. fiber boad. Može biti čvrst i naboran. Čvrst tip ima kao unutrašnji sloj beli karton (white boad) i kao spoljašnji sloj kraft papir i obezbeđuje dobru zaštitu od udara i pritiska. Kada se lamelira plastikama ili aluminijumom čvrsti fiber papir ima poboljšana barijerna svojstva i koristi se za pakovanje suvih proizvoda, kao što su kafa i mleko u prahu. Naborani fiber boad napravljen je od dva slova kraft papira sa centralnim nabiranjem materijala. Njegova otpornost na udar i lomljenje čini ga široko upotrebljivim za otpremanje namirnica velikog obima.

Moderni trend predstavlja smanjivanje gramature kartona. Novim tehnološkim postupcima se danas može proizvesti najniža gramatura troslojnog kartona već od 300 g/m3. Dalja unapređenja se usmerena na povećanje upotrebljivosti i praktičnosti povećanjem postojećih mogućnosti i materijala i pronalaženje postupka kojim bi se smanjili troškovi proizvodnje.

StakloStaklo ima jako dugu istoriju u primeni pakovanja namirnica. Postoje verovanja da su se prvi predmeti od stakla za čuvanje hrane pojavili 3000 godina p.n.e.

Proizvodnja staklenih posuda uključuje zagrijavanje smeše SiO2, NaCO3, CaCO3 i Al2O3 na visokim temperaturama dok se materijali ne otope u gustu tečnu masu. Ova masa se zatim sipa u kalupe. Prerađeno staklo se takođe koristi u izradi stakla i može činiti više od 60% celokupnog sirovog materijala (Marsh & Bugusu, 2007).

Staklene posude koje se koriste za pakovanje namirnica obično imaju obloženu površinu da bi se obezbedilo premazivanje u proizvodnoj liniji i izbeglo grebanje ili nagrizanje površine, a time i zastoj linije. Dokazana otpornost na lomljenje omogućava proizvođačima da koriste tanje staklo čime se smanjuje težina i olakšava transport i distribucija (Marsh & Bugusu, 2007).

Kako je bez mirisa i hemijski inertno prema praktično svim namirnicama staklo ima nekoliko prednosti u primeni za pakovanje namirnica:

1. nepropusnost za gasove i paru, pa održava proizvod svežim u dužem vremenskom period bez pogoršanja ukusa i arome,

2. sposobnost da podnese zagrevanje na visokim temperaturama, što ga čini upotrebljivim za sterilizaciju kako slabo, tako i jako kiselih namirnica,

3. staklo je čvrsto, obezbeđuje dobru izolaciju i može biti proizvedeno u velikom broju različitih oblika,

4. providnost stakla dopušta korisnicima da vide proizvod, a ipak varijacije u boji stakla štite sadržaje koji su osetljivi na svetlost,

5. staklo se može reciklirati, pa nije štetno sa stanovišta očuvanja životne sredine.

Kao i bilo koji drugi materijal, staklo ima i neke nedostatke. Uprkos naporima da se koristi tanje staklo, njegova velika težina povećava troškove transporta. Druga mana je njegova lomljivost i osetljivost na pucanje pod dejstvom unutrašnjeg pritiska, udara ili termičkog šoka (Marsh & Bugusu, 2007).

Moderne tendencije razvoja staklene ambalaže obuhvataju smanjenje mase, oplemenjivanje solima i oblaganje staklenih boca plastičnim masama.

Smanjenjem mase ambalaža ne sme izgubiti na mehaničkoj otpornosti. Smanjenje mase se može postići optimizacijom dizajna te unapređenjem proizvodnog procesa. Masa boce može se smanjiti i smanjenjem debljine dna i zidova te boljom raspodelom staklene mase. Težnja je da se proizvode boce samo s nužnim zadebljanjima i to samo na onim mestima na kojima su boce najopterećenije. Sve se veća pažnja posvećuje i hemijskom sastavu stakla, odnosno staklu s boljim mehaničkim svojstvima, jer boca od takvog stakla može imati tanje zidove, a samim time i manju masu.

Velika pažnja posvećuje se i doradi oblikovanih boca. Boce se oplemenjuju solima vanadija, titana, kalaja ili aluminija koje se u obliku praha nanose u vrlo tankom sloju na vanjsku površinu boca neposredno nakon njihovog oblikovanja. Te soli se na vrućem staklu razgrađuju, a nastali metalni oksidi vežu se za staklo. Nastali zaštitni sloj sprečava nastajanje sitnih, oku nevidljivih pukotina na površini stakla. Taj sloj se dodatno nakon hlađenja štiti slojem polimera koji pruža zaštitu od oštećenja prilikom struganja boca jedne o drugu, te olakšava njihovo klizanje na linijama za punjenje ambalaže.

Dobri rezultati postižu se oblaganjem boca tankim slojem, odnosno folijom od posebno modificiranih plastičnih masa, najčešće PE, PS ili PVC. Tako dorađene boce, pored toga što su mehanički čvršće, imaju dobro svojstvo da se u slučaju loma ne rasipaju u komade. Plastična folija služi i kao medij za grafičke elemente odnosno zamjena je uobičajenoj etiketi.

Zakonske odredbeKako je ambalaža sastavni deo prehrambenog proizvoda zakoni koji regulišu njenu primenu, kao i zahtevi kojima moraju udovoljiti ambalažni materijali su veoma strogi. Pored zahteva zdravstvene

bezbednosti po potrošače, danas se sve veća pažnja poklanja očuvanju životne sredine, tako da ambalažni materijali moraju zadovoljiti uslov da što manje ugrožavaju prirodnu sredinu.

Zahtevi u pogledu kvaliteta ambalažnih materijala mogu se podeliti u tri grupe:

1. zdravstvena ispravnost, 2. fizička, mehanička i ostala svojstva i 3. zahtevi koji se odnose na ekološki aspekt.

Zdravstvena ispravnost

Prisustvo škodljivih i drugih rizičnih supstanci i materijala kao sastavnih delova ambalažnog materijala mora biti svedena na minimum, računato preko njihove prisutnosti u emisijama i pepelu, kad ambalaža ili ostaci preostali nakon provođenja mera uništavanja ambalažnog otpada, budu spaljeni ili zatrpani pod zemlju.

Zdravstvena ispravnost ambalažnih materijala i ambalaže je osnovni preduslov primene za pakovanje hrane i pića. Za ishranu stanovništva potrebna je hrana koja se za deklarisani rok upotrebe sa ambalažom štiti, a ne zagađuje.

Zdravstvena ispravnost ambalažnih materijala i ambalaže kod nas je regulisana Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe (Službeni list SFRJ 53/91) i Pravilnikom o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet (Službeni list SFRJ 26/83).

Analize zdravstvene ispravnosti rade za to ovlašćene laboratorije i one izdaju atest o zdravstvenoj ispravnosti ambalažnih materijala i ambalaže. Ispitivanja se rade na zahtev proizvođača ambalaže ili korisnika. Obaveza je proizvođača ambalažnih materijala i ambalaže posedovanje atesta, kako za repromaterijal, tako i za gotov proizvod, a pravo je korisnika ambalaže da zahtevaju atest od isporučioca ambalaže.

U ovim dokumentima propisane su, u zavisnosti od vrste ambalažnih materijala, kao i namene za pakovanje pojedinih grupa prehrambenih proizvoda, najveće dozvoljene količine štetnih materija u ambalažnom materijalu i ambalaži.

Ostala kvalitativna svojstva regulišu odgovarajući standardi. Naši SRPS-standardi ili međunarodni DIN, ISO, ASTM, TAPI i drugi.

Jugoslovenski Zavod za standardizaciju izdaje svake godine Katalog JUS standarda i redovno ažurira svoj sajt, sa brojevima i nazivima, tako da svi zainteresovani proizvođači lako mogu doći do potrebnog standarda.

Fizička i mehanička svojstva

Jedan od osnovnih zahteva koji ambalažni materijali u procesu pakovanja prehrambenih proizvoda moraju da ispune jeste zaštita upakovanog proizvoda od delovanja spoljašnjih faktora.

Fizičke i mehaničke osobine ambalažnih materijala moraju biti takve da omoguće zaštitu proizvoda od rasipanja, oštećenja, loma, da su otporni na delovanje niskih i/ili visokih temperatura (u zavisnosti od tretmana proizvoda toplotom), da obezbede željenu održivost upakovanog proizvoda, da je željenih karakteristika za gasove, vodenu paru, aromatične materije, mikroorganizme i svetlost.

Ekološki aspekt

Kako se industrija ambalaže veoma brzo razvija, kao jedan od osnovnih problema javlja se adekvatno odlaganje ambalažnog otpada, odnosno problem zagađenja životne sredine ambalažnim otpadom. Kako je zagađenje životne sredine jedan od najvećih problema modernog društva danas se ulažu veliki napori na razvoju regulativa koje definišu ovu problematiku. Svi propisi se uglavnom odnose na ograničavanje količine ambalažnog otpada, mogućnost reciklaže i sposobnost razgradnje ambalažnih materijala.

Zahtevi koji se odnose na izradu i sastav ambalaže:

volumen i težina ambalaže moraju biti ograničeni na minimalne veličine koje obezbeđuju potreban nivo sigurnosti i higijene;

materijali koji se koriste za izradu ambalaže moraju omogućiti njenu reciklažu, i tako u najvećoj mogućoj meri smanjiti uticaj ambalažnog otpada na okolinu.

Zahtevi koji se odnose na sposobnost reciklaže ambalažnih materijala:

fizička svojstva i karakteristike ambalaže moraju izdržati određeni broj obrtanja, u normalnim predviđenim uslovima korišćenja,

mogućnost prerade upotrebljenih ambalažnih materijala na način da se udovolji zdravstvenim i sigurnosnim uslovima,

ispunjavanje zahteva koji se posebno odnose na ambalažu koja se može obnoviti kad se ta ambalaža više ne može ponovno koristiti i tako postaje otpad,

bio-razgradiva ambalaža. Bio-razgradivi ambalažni otpad mora biti takve prirode da može podneti fizičko, hemijsko, termalno ili biološko razlaganje tako da se najveći deo materijala od koga je sačinjena na kraju rastavlja na ugljen dioksid, biomasu i vodu.

I u našoj državi je u proceduri donošenja Zakon o postupanju sa ambalažnim otpadom. Ovim zakonom će se objediniti svi propisi vezani za uslove kvaliteta ambalažnih materijala sa ekološkog aspekta, i uskladiti sa odgovarajućim propisima Evropske Unije.

ZaključakRazvoj novih materijala za pakovanje hrane je snažno ubrzan posljednjih godina, uglavnom zbog povećanih zahteva za sigurnošću proizvoda, smanjenja cene pakovanja i problema u vezi sa ekološkim pitanjima.

Tehnologija pakovanja može biti od strateške važnosti za firmu, jer joj može dati ključnu prednost nad konkurentnim firmama u prehrambenoj industriji. To se postiže pravljenjem ambalaže koja će udovoljiti želje i potrebe krajnjeg korisnika, kupca. Ambalaža daje mogućnost otvaranja novih distribucija, pruža bolji kvalitet prezentacije, omogućava manje troškove proizvodnje, unapređuje proizvod i diferencira brend.

Mnogi postupci konzerviranja i dalje umnogome zavise od kvaliteta ambalaže. Na primer, efikasnost konzervisanja sterilizacijom ili pasterizacijom u velikom obimu zavisi od karakteristika primenjene ambalaže. Kvalitet konzervisanja sušenjem i zamrzavanjem će takođe znatno biti smanjen bez zaštite proizvoda od kiseonika, svetla, vodene pare, bakterija i ostalih zagađivača. Pored ovoga, moderna ambalaža za hrana više nije samo pasivni deo proizvoda. Ona ima izuzetnu ulogu i u marketinškom životu proizvoda. Naravno, rešavanje ovih problema tesno je vezano za razvoj industrije ambalažnih materijala.

Napredak u razvoju ambalažnih materijala u smislu smanjenja troškova proizvodnje mora biti pažljivo uravnotežen. Novi ambalažni materijali moraju zadovoljiti osnovne tehničke zahteve u pogledu sigurnosti hrane i integriteta proizvoda, kao i potrebu da se osigura efikasna logistička usluga potrošačima.

Pored ovih osnovnih zahteva, vezanih za tehnologiju prerade hrane, savremena regulativa u pogledu proizvodnje ambalažnih materijala zahteva i vođenje računa o životnoj sredini, jer je ambalažni otpad jedan od velikih problema modernog društva. Osnovi zahtevi u ovom pogledu usmereni su na mogućnost reciklaže i višekratne upotrebe ambalaže, kao i na mogućnost njenog biološkog razgrađivanja.

Literatura1. Ahvenainen R.: Novel food packaging techniques, Woodhead Publishing Limited, Cambridge,

England (2000) p. 590 2. Coles R., Dowell D., Kirwan M. J.: Food Packaging Technology, Blackwell Publishing,

London (2003) p. 408 3. Marsh K., Bugusu B.: Food Packaging-Roles, Materials, and Environmental Issues, Journal of

food science, 72 (2007), 39-55 4. Rooney M. L.: Active Food Packaging, Blackie Academic & Professional, Glasgow, (1995) p.

260 5. Vujković I., Galić K., Vereš M.: Ambalaža za pakiranje namirnica, Tectus, Zagreb (2007) p.

404 6. Olsson A., Petterson M. and Jönson G.: Packaging demands in the food service industry, Food

Service Technology, 4 (2004) p. 97-105

Ambalaža i procesna oprema za pakovanje mleka i mlečnih proizvoda

1. Uvod 2. Kartonska ambalaža i pure-pak pakerica

1. Automatsko spremište za karton 2. Napojni vod i transporter 3. Uređaj za savijanje dna 4. Grejač 5. Druga presa 6. Uređaj koji skida kutiju sa vretena 7. Konvejer 8. Uređaj za formiranje vrha kutije 9. Uređaj za doziranje proizvoda u ambalažu 10. Uređaj za postavljanje poklopca u uspravan položaj 11. Grejač 12. Presa i hladnjak

3. PE kese i prepac pakerica 4. Plastične boce

1. Mašina za pranje boca 2. Mašina za punjenje i zatvaranje boca 3. Mašina za etiketiranje 4. Mašina za zbirno pakovanje proizvoda

5. Povratna staklena ambalaža 6. Zaključak

Autor: Nevena NemetMentor: Prof. dr Vera Lazić

.

Uvod

Glavna i fundamentalna uloga ambalaže, nezavisno o kojoj vrsti namirnica i ambalažnog materijala je reč, je:

Da omogući efikasnu distribuciju hrane Da sačuva higijenu proizvoda Da zaštiti hranljive i aromatske materije Da smanji kvarenje hrane Da produži rok trajanja namirnice Da sadrži sve potrebne informacije o proizvodu

Mleko je, kao veoma hranljiv supstrat bogat ugljenim hidratima, proteinima, masnoćom, vitaminima i mineralima, veoma pogodan za razvoj mikroorganizama koji svojim metaboličkim procesima izazivaju promene supstrata. Iako ponekad mogu biti i poželjne, kad je u pitanju proizvodnja nekih vrsta mlečnih proizvoda, mikrobiološke promene su uglavnom nepoželjne i manifestuju se kao kvar, od čega mleko treba što efikasnije zaštititi. Osim toga, budući da sadrži dosta masnoće, mleko je podložno i oksidativnim promenama, pa ga treba zaštititi i od svetlosti i kiseonika pod čijim se uticajem odvijaju ove vrste promena. Svetlost i kiseonik deluju na razgradnju i nekih vitamina, čime se umanjuje hranljiva vrednost proizvoda, a može doći i do pojave nesvojstvenog ukusa.

Iz ovoga sledi da je odabir ambalažnog materijala i načina pakovanja veoma važan za očuvanje zdravstvene ispravnosti i hranljive vrednosti mleka. Tokom istorije, mleko je pakovano na različite načine. Tako, na primer, staklene boce za mleko su uvedene na početku 20. veka. Kao ambalaža, staklo ima nekoliko nedostataka. Teško je i lomljivo, i mora da se pere pre ponovnog punjenja, što uzrokuje probleme u mlekarama. Od 1960. godine, druge vrste ambalaže ulaze na tržište mleka, uglavnom kartonske kutije, ali takođe i plastične boce i plastične kese.

Danas, mleko i mlečni proizvodi se pakuju u veoma različite vrste ambalaže, u zavisnosti od dostupnosti sirovina za ambalažne materijale, procesne opreme za pakovanje kojom se raspolaže, ali i navika potrošača. Na primer, PE kese za pakovanje mleka su u većini fabrika prevaziđene savremenijim i boljim vrstama ambalaže, ali u pojedinim fabrikama, kao što je „Mlekoprodukt” iz Zrenjanina, mleko se još uvek pakuje i u litarske plastične kese, pored pakovanja u druge vrste ambalaže.

Od osnovnih vrsta ambalažnih materijala i formi ambalaže u koje se mleko i jogurt danas pakuju, u ovom radu biće pomenute: kartonska ELOPAK ambalaža, PE kese, plastične boce, staklene povratne boce, sa posebnim osvrtom na procesnu opremu koja se koristi za pakovanje mleka..

Kartonska ambalaža i pure-pak pakerica

Pure-Pak P S50 mašina je konstruisana i razrađena u Walled Lake-u, Michigan. Mašina je dizajnirana kao jednoredna, sa doziranjem na vrhu, i može da proizvede do 5000 napunjenih i zatvorenih kartonskih jedinica na sat, zavisno od toga koji se proizvod puni.

Kompaktan dizajn i raspoređenost operacija na više nivoa omogućili su da dragoceni prostor koji zauzima ova mašina bude sveden na minimum.

Pure-Pak mašina je konstruisana za punjenje mleka i jogurta u četvrtaste kartonske kutije od 1l i od 0.5 l.

Ambalaža koja se koristi za pakovanje mleka i jogurta pomoću Pure-Pak mašine (ELOPAK) ima sledeće karakteristike:

  1 l 0.5 l

Visina pakovanja 201.17 mm 294.6 mm

Dužina 70 mm 70 mm

Širina 70 mm 70 mm

Debljina 48-51 µ 48-51 µ

Materijal pe/karton/pe pe/karton/pe

Svi prekidači, priključci i ostali delovi kojima se upravlja procesom pakovanja, lako su dostupni. Deo u kojem se odvija proces formiranja ambalaže, punjenja i zatvaranja od dela u kojem se nalaze uređaji koji pokreću mašinu i omogućavaju odvijanje pojedinih operacija - odvaja vertikalna kobilica od nerđajućeg čelika. Sa njom su spojeni svi funkcionalni delovi uređaja u vidu različitih prekidača i priključaka, što omogućava lako i jednostavno upravljanje procesom pakovanja, regulisanje procesnih parametara i zadavanje različitih komandi.

Mašina je od spoljašnjeg prostora odvojena oklopom od nerđajućeg čelika, sa transparentnim vratima, koja omogućavaju vizuelno praćenje procesa, kao i pristup unutrašnjosti u slučaju kvara.

Pojedini funkcionalni delovi, koji u sinhronizovanom i softverski kontrolisanom radu vrše dopremanje kartona, formiranje oblika buduće ambalažne jedinice, punjenje i zatvaranje.

Da bismo objasnili celokupan proces pakovanja, potrebno je objasniti svaki deo ponaosob, gde je smešten i na koji način funkcioniše. Idemo redom:

Automatsko spremište za karton

Automatsko spremište prima oko 750 kartona. Kartoni su postavljeni ivicama krilaca dna na površinu dve široke gumene trake. Kako napojni vod uzme karton sa otvora spremišta, tako gomila kartona postaje lakša, što registruje kontrolni uređaj koji automatski uključuje motor koji pokreće trake. Trake polako guraju sledeći karton ka otvoru spremišta, i kad se sledeći karton nađe u položaju otvora spremišta, odakle napojni vod može da ga preuzme, kontrolni uređaj isključuje motor pokretne trake.

Napojni vod i transporter

Napojni vod pomoću vakuum-hvataljki sa gumicama oduzima karton sa otvora spremišta. U pitanju je zapravo negativan pritisak od -3bara koji se stvara u pumpi u radnom delu uređaja. Karton se postavlja u žljeb transportera tako da se otvara (uduvavanjem vazduha, 3bar) i formira oblik cevi kvadratnog poprečnog preseka. Transporter je u vidu lanca koji se okreće i pokreće nosač koji nosi karton do vretena, i postavlja ga na jedan od njegovih klipova.

Vreteno se sastoji od 6 klipova i rotira u smeru suprotnom kazaljki na satu, čime pomera karton u položaj za izvršavanje naredne operacije.

Uređaj za savijanje dna

Operacija koja se vrši u položaju „1″ klipa vretena je presavijanje dna prema obeleženim linijama u trougaona krilca, da bi se lakše dno preklopilo i zatvorilo nakon zagrevanja. Pomoću komprimovanog vazduha dno kartona se presavije po dijagonalama i krilca se formiraju od delova 2 i 4, dok će delovi 1 i 3 biti ispod krilaca nakon preklapanja. Kada je ova operacija završena, vreteno se rotira i postavlja klip sa kartonom u položaj za narednu operaciju.

Grejač

Položaj „2″ klipa vretena nalazi se ispod grejača. Karton je na klipu postavljen tako da je okrenut ka grejaču dnom, koje je u prethodnom koraku presavijeno u vidu krilaca. Kad se vreteno zaustavi, glava grejača se spušta dok ne pokrije trouglasta krilca. Glava zatim upravlja porciju pregrejanog vazduha na kartonska krilca da rastopi polietilenski sloj kojim je karton obložen. Nakon toga, glava grejača se podiže, a vreteno rotira klip do sledećeg položaja.

Prilikom pomeranja vretena iz položaja „2″ u položaj „3″, specijalno konstriusani zupci preklapaju formirana i zagrejana krilca, čime potpuno zatvaraju dno posude.

U položaju „3″ nalazi se prva presa i uređaj za hlađenje. Tokom zadržavanja kartona u ovom položaju, vrelo kartonsko dno se podvrgava maksimalnom pritisku. Hlađenje dna tokom dejstva pritiska (ledenom vodom) ima za cilj da otvrdne polietilenski sloj čime se kompletira var dna.

Druga presa

Položaj „4″ klipa vretena postavlja karton ispod druge prese. Tu se dno podvrgava drugi put pritisku i hlađenju, da se poveća njegova mehanička otpornost.

Uređaj koji skida kutiju sa vretena

U petom, poslednjem, položaju klipa vretena kartonska kutija se postavlja u vertikalan položaj, dnom na dole, odakle će biti skinuta pomoću vakuuma i postavljena u pregradak konvejera kojim će kutija biti transportovana do mesta gde će se izvršiti punjenje.

Konvejer se pomeri jednom dok se vreteno zarotira za dva položaja

Konvejer

Pomoću kratkotrajnog vakuuma kutija se spušta na glavne nosače konvejera u momentu kad su oni paralelni jedan drugom, a zadnji nosači se još kreću pomoću zubaca lančanika. Sledeći karton se zatim postavlja na prečagu transportera . U dugom taktu, potiskivač drugi karton postavlja naspram glavnih nosača koji su u pokretu i održava kontakt s njim dok god se zadnji nosači ne zatvore iza kartona da

obrazuju pregradak. Konvejer se zatim pomera za dužinu od dva mesta i zaustavlja se, spreman da ponovi ciklus.

Uređaj za formiranje vrha kutije

Konvejer nosi ove dve kutije dok ih ne postavi ispod duple glave pritiskivača. Sada se, na isti način kao što je bilo formirano dno, savijaju gornje ivice kartona prema obeleženim linijama, formirajući krilca od delova 1 i 3. Zatim se kartoni konvejerom dalje pomeraju do sledeće stanice.

Uređaj za doziranje proizvoda u ambalažu

Tokom pomeranja kartona do sledeće stanice, oni prelaze preko senzora gde ih detektuju dve foto-ćelije. Signale registruje PLC (Programmable Logic Controller) koji na osnovu toga određuje vreme kada treba da uključi punilicu. U odgovarajućem trenutku, PLC šalje signal kojim se pokreće klip u vazdušnom cilindru. Klip se pomera na dole, stvarajući negativan pritisak u cilindru. Negativan pritisak otvara usisnu cev tanka u kojem se nalazi proizvod, i tečnost počinje da puni cilindar. U trenutku kad klip dostigne maksimalnu udaljenost od početnog položaja, karton se podiže ka otvoru punilice. Klip sada menja smer kretanja i počinje da se podiže, a negativan pritisak na tečnost u cilindru se menja u pozitivan. Porast pozitivnog pritiska zatvara otvor tanka sa proizvodom i pritisak se usmerava na unutrašnju stranu otvora za pražnjenje cilindra, zbog čega se ovaj postepeno otvara. Tečnost sada izlazi kroz otvor koji postepeno povećava prečnik. Ovo kontrolisanje veličine otvora omogućava da tečnost puni karton ravnomerno i bez prskanja.

Uređaj za postavljanje poklopca u uspravan položaj

Kutije se nakon punjenja pomeraju ka sledećoj stanici. Ova stanica ponovo savija i preklapa po linijama vrh pakovanja i postavlja krilca u uspravan položaj, u kakvom pakovanje mora stići u sledeću stanicu, grejač za formiranje vara.

Grejač

Napunjeno pakovanje u pregradi konvejra dolazi u položaj ispod grejača, pri čemu su delovi 1 i 3 savijeni u unutračnjost a 2 i 4 se nalaze spolja i oni se zagrevaju pregrejanim vazduhom. Takođe se zagreva i spoljašnja strana dela 1 (zbog datumiranja).

Presa i hladnjak

Napunjen karton sa zagrejanim i preklopljenim krilcima se dovodi u stanicu gde se mehanički pritiska i hladi.

Napunjene i zatvorene kutije se izvode iz mašine na pokretnu platformu, gde čekaju da budu smeštene u transportnu ambalažu, automatski ili ručno.

Brzina punjenja: 140l/min optimalno (180l/min maksimalno) Temparatura vara dna: 785˚F≈420˚C Temperatura vara vrha: 693˚F≈368˚C (temperatura vara vrha je niža zato što se na vrhu otvara

pa treba da bude slabije zavareno nego dno) U jednu plastičnu gajbu stane 16 ambalažnih jedinica od 1l mleka, a na paletu stane 30 gajbi,

što je ukupno 480l po paleti; ovo je najčešći način zbirnog pakovanja mleka upakovanog pomoću Pure-Pak mašine

U slučaju jogurta od 1l, to je 12l po gajbi, tj. 360l po paleti

Pored osnovnih delova, ova mašina ima uređaje koji vrše neke sporedne funkcije u procesu pakovanja, kao što su varijator brzine, uređaj za kodiranje ambalažnih jedinica, uređaj koji javlja da treba podmazati uređaj, odnosno dodati ulje itd.

Pure-Pak P S50 ima mogućnost za ugradnju brojnih uređaja za obavljanje dodatnih operacija, u zavisnosti od želje i potreba kupca. Neke od njih su - HEPA sistem (uređaj kojim se filtrira vazduh koji se koristi u procesu pakovanja), uređaj za automatsku dezinfekciju radnih delova mašine pomoću sredstva u spreju, mešalica za toplu i hladnu vodu, uređaj za formiranje kosog ili ravnog vrha pakovanja itd.

Od ovih dodatnih uređaja, onaj koji ulazi u osnovnu konfiguraciju mašine većine kupaca jeste datumar. On funkcioniše na principu „žigosanja”, tj. zagrevanja poklopca (krilce 1) na 80˚C, pri čemu se delimično sagori površinski sloj, pa utisnute oznake imaju prepoznatljivu tamno-smeđu boju. Datumar ima kapacitet od 18 znakova koji se nalaze na kružnim brojčanicima i u koje spada i prazno mesto. Mesto na kome je datumar lociran u mašini zavisi od želje kupca ili zakonske regulative zemlje u kojima će mašina biti eksploatisana.

UNIPAK 600 je poluautomatska mašina namenjena za odmeravanje, doziranje i pakovanje tečnosti u kartonsku ambalažu tipa PURE PAK. Koristi se za pakovanje kratkotrajnog pasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda i to u kutije veličina 250, 500, ili 1000 mililitara, koje su delimično već formirane. Formiranje dna i vrha se odvija na samoj mašini.

- kapacitet mašine Q = 600 jedinica / h

- opseg doziranja 0,25 - 0,50 - 1 litar

- dimenzije dna kutije 70 x 70 mm

.

PE kese i prepac pakerica

PREPAC IS-6 je mašina za pakovanje mleka u PE kese. Konstruisana je u Kanadi, posebno namenjena potrebama kanadskih proizvođača mleka, a proizvodi se u Francuskoj.

Karakteristike ambalaže za pakovanje mleka pomoću ove mašine su sledeće:

Vrsta materijala Polietilen

Oznaka materijala Hipten 22007 A17

Širina folije 325mm

Debljina folije 0.085mm

Precnik hilzne 76mm

Precnik rolne cca 300mm

Broj boja 4 (tamno plava, svetlo plava, žuta i crvena)

Osnovne karakteristike mašine PREPAC IS-6

Potpuno automatizovana mašina za pakovanje tečnih proizvoda; Formira i puni 78 pravougaonih kesa u minuti; Spoljašnji oklop uređaja je od nerđajućeg čelika; Jednostavnim operacijama omogućeno je brzo i lako menjanje dužine kese i kapaciteta mašine; Mehanička konstrukcija je prilično robusna; Maksimalan kapacitet koji mašina može da dostigne je 4680 kesa na sat; Nije potrebno korišćenje komprimovanog vazduha u procesu punjenja; Postignuto je kontinualno i ravnomerno isticanje tečnog proizvoda u ambalažu; Postoje dve sinhronizovane glave punilice, koje imaju odvojene sisteme kontrole, tako da jedna

može biti isključena nezavisno od druge;

Var kesice obezbeđuje potrebnu zaštitu proizvoda od mikrobiološke kontaminacije; Mašina može da primi velike rolne folije, a koturovi mogu biti zamenjeni bez zaustavljanja

mašine; Dobra kontrola temeperature prilikom punjenja; Kad je nedovoljan dotok proizvoda za punjenje, alarm isključuje mašinu; Lako se održava; Može da formira kese zapremine od 0.2 l do 2.0 l .

PREPAC mašina ima uređaj za registrovanje težine napunjene kesice. Ona treba da iznosi 1.035 kg. Količina mleka se reguliše ventilom za dotok mleka u sud ili zavrtnjima na samoj mašini. Ako mleko curi iz cevi sa leve strane mašine znači da su kesice teške i da treba smanjiti porciju mleka koja puni jednu kesu.

Var kesice se formira pomoću prese koja zagreva i pritiska kesu. Temperatura uzdužnog vara je 78-80˚C, a temperatura poprečnog vara je 95-100˚C. Var se zatim hladi vodom odgovarajućeg pritiska.

Masa folije kojom se formira jedna kesa (od 1l) je 10g, a masa jednog kotura folije je 20-21kg, pa se, poznavajući prosečnu količinu škarta i gubitaka folije tokom rada, može izvesti da je utrošak folije oko 4.5 kotura za 9000l ili oko 8 koturova za 16000l, što su najčešće dnevne potrebe prosečne fabrike.

Savremenija izvedba ovog tipa mašine prikazana je na slici 3.1:

Ova mašina je namenjena za odmeravanje, doziranje i pakovanje tečnosti u “poli-pak” kese, koje se na samoj mašini formiraju iz polietilenskog creva. Konstruisana je za doziranje mleka i kiselomlečnih proizvoda. Kao i kod PREPAC mašine, u zavisnosti od zahteva naručioca moguće je doziranje u širem zapreminskom dijapazonu. Po načinu rada i upravljačkim karakteristikama ovo je poluautomatski uređaj sa ručnim ulaganjem ambalaže. Jednostavan je za rukovanje, tako da mogu da ga opslužuju radnici nižeg stepena stručnosti.

Uređaj je konstruisan kao vertikalna jednoredna poluautomatska punilica. Pogonski upravljački elementi su pneumatski, dodavanje ambalaže je ručno, a svaki ciklus punjenja neophodno je pojedinačno startovati. Dozirni sistem je vremenski zapreminski, sa automatskim održavanjem nivoa tečnosti u dozirnom sudu, što omogućava veliku preciznost i ponovljivost odmerene količine. Podešavanje količine se vrši pomoću potenciometra za grubo i fino doziranje. Zatvaranje i odsecanje kese se vrši pomoću impulsnog grejača na horizontalnoj presi.

Kompletan uređaj je izrađen od nerđajućeg čelika i drugih materijala dozvoljenih u prehrambenoj industriji. Za pravilan rad mašine neophodno je da je opslužuju dva radnika - jedan koji će da upravlja procesom, i drugi koji će da donosi praznu ambalažu i odnosi napunjenu u magacin.

- kapacitet mašine Q = 500 - 1000 kom. / h

- opseg doziranja 0,2 - 1,5 litara

- debljina folije D = 0,60 - 0,130 mm

- širina folije (creva) B = 110 - 150 mm

.

Plastične boce

Za razliku od prethodnih vrsta ambalaže za pakovanje mleka, za koje je karakteristično da se ambalažna jedinica formira u samoj pakerici neposredno pre doziranja proizvoda, za pakovanje mleka u boce karakteristično je da se ambalaža proizvodi van pogona, i u mlekaru se dopremaju gotove ambalažne jedinice, spremne za punjenje.

Na ovom mestu će biti predstavljeno nekoliko savremenih mašina za pakovanje mleka u boce, i na koji način se uređaji koji vrše pojedine operacije u procesu pakovanja kombinuju u liniju za pakovanje, koja pere ambalažu, puni je, zatvara, lepi etiketu i pravi zbirno pakovanje zatvorenih proizvoda.

Mašina za pranje boca

PERPAK 6000 je automatska mašina namenjena za ispiranje i dezinfekciju boca na liniji punjenja. Tako je koncipirana da može da radi i samostalno uz dodatak transportera koji uvodi i odvodi boce iz mašine. Za proces ispiranja i dezinfekcije moguće je koristiti fluide po izboru (persirćetna kiselina, hlor,ozon..) Mašina je izrađena od nerđajućih materijala, a radna zona obezbeđena oblogama izrađenih od nerđajućeg lima sa pleksiglasom čime je omogućena vizuelna kontrola radne zone.

- kapacitet mašine Q = 6000 boca / h

- visina boce 190 mm - 340 mm

- precnik boce F = 110 mm

Slika 4.1 – PERPAK 6000

Mašina za punjenje i zatvaranje boca

Linija SEBOPAK 6000 K je namenjena za klipno pakovanje tečnosti različitog viskoziteta u boce zapremine od 0,5 - 2 l. Oblik boce, njihova zapremina i materijal kao i zatvarač boce moraju biti tačno definisani od strane korisnika. Linija SEBOPAK 6000 K namenjena je za punjenje jogurta u PET bocu sa širokim grlom i navojnim zatvaračem zapremine 0,5 i 1L. Linija SEBOPAK 6000 K je potpuno automatska, a uloga radnika se svodi na ulaganje praznih boca na početni deo transportera i preuzimanje sa njega napunjene, zatvorene i datumirane boce.Ono po čemu se linija SEBOPAK 6000V razlikuje od prethodne jeste to što se ona koristi za vakuumsko, a ne klipno, punjenje, i može se koristiti za punjenje različitih zapremina od 0.25l do 1l. Ovim uređajem mogu se puniti i mleko i jogurt. Kapacitet obe mašine je 6000 boca/h.

Mašina za etiketiranje

ETPAK 6000 je specijalni automatski sistem sa jednom glavom za etiketiranje. Predviđen je za nanošenje obmotavajuće samolepljive etikete na telo boce. Etiketa se lepi jednovremeno na telo proizvoda u prolazu, a DRP uređaj za oblepljivanje proizvoda daje efekat da se etiketa sama lepi dok se proizvod okreće oko svoje ose.Mašina za etiketiranje počinje sa radom aktiviranjem START fotosenzora za čitanje proizvoda koji prolazi, dok zaustavljanje funkcije garantuje STOP fotosenzor postavljen na glavi za etiketiranje sa mogućnošću čitanja različitih etiketa i povratnog papira.

Mašina za zbirno pakovanje proizvoda

Ova linija je namenjena za pojedinačno i grupno pakovanje proizvoda u foliju, koja ima sposobnost termičkog skupljanja, te na taj način prijanja uz proizvod i čini zaštitu od spoljašnjih uticaja, a kod grupnih pakovanja ostvaruje i dobru homogenost paketa. Na ovaj način spakovana roba se lako skladišti, čuva i distribuira do krajnjeg potrošača. Linija TERMOPAK 650 L je specijalno prilagođena za zbirno pakovanje boca kao i pure-pak ambalaže.

Napunjene boce dolaze šarnirnim transporterom (u tri reda) do mašine, gde se, na radnoj ploči prvo formira paket u zadatom rasporedu, a zatim se aktivira prebacivač paketa koji pregurava paket, a ovaj sa sobom povlači i film folije kojim se obmotava. Obmotavanje je završeno kada se spusti pegla koja zatvara folijom i četvrtu stranu paketa, odseče foliju i ponovo zavari krajeve gornjeg i donjeg kotura. Ovako obmotan paket dolazi na transporter koji ga nosi kroz komoru. U komori za termoskupljanje se vrši zagrevanje folije i njeno priljubljivanje uz paket. Jedinica za hlađenje paketa se nalazi odmah iza

komore i ima zadatak da brzo ohladi foliju kojom je paket obmotan. Hlađenje se obavlja u struji hladnog vazduha koju ostvaruje ventilator.

- kapacitet mašine Q = 12 - 16 cikl / min

- raspored boca u paketu 3 programa

- vrsta folije Termoskupljajuca PE

- maksimalna širina folije B1 = 650 mm

- debljina folije 0,07 - 0,11 mm

Kombinovanjem ove četiri mašine dobijamo liniju koja vrši celokupan proces pakovanja, od praznih neopranih boca do napunjenih, zatvorenih ambalažnih jedinica, zbirno upakovanih.

Povratna staklena ambalaža

Osnovna karakteristika sistema za pakovanje koji koriste povratnu ambalažu jeste sakupljanje praznih, iskorišćenih boca i njihovo pranje pre ponovnog punjenja. Razlike u trajanju operacija punjenja i dopremanja i pranja povratne ambalaže, stvaraju potrebu za skladištnjem ambalaže. Skladištenje neopranih praznih boca je neophodno, i uglavnom traje preko noći, da bi ujutru moglo da se započne sa procesom pakovanja pre nego što stignu nove količine prikupljene ambalaže. Skladištenje oprane ambalaže je dopušteno samo u slučaju da one imaju poklopce, a skladištenje opranih boca je veoma loše i opasno, jer su one otvorene i zato podložne kontaminaciji. Skladištenje napunjene i zatvorene ambalaže je potrebno, zbog fleksibilnosti distribucije. Pasterizovano mleko u ovom slučaju mora biti hlađeno.

 

Kliknite na sliku za punu veličinuPakovanje mleka u povratnu ambalažu je isplativo, jer je cena staklene ambalaže veoma visoka ako se ona koristi samo jednom. Osim toga, količine otpada se značajno umanjuju višestrukim korišćenjem ambalaže, što je značajno sa ekološkog aspekta. Ipak, ne sme se izgubiti iz vida da sva ambalaža, bez obzira na to koliko puta bila korišćena, na kraju završava kao otpad, što je posebno važno pri odabiru

ingredijenata ambalažnih materijala.

Korišćenje povratnih boca ima taj nedostatak što se mora pre ponovnog punjenja prati, što troši vreme i energiju, a najveći problem je kako adekvatno oprati ambalažu, jer ne znamo na koji način je njome manipulisano na putu od potrošača do fabrike. Zbog toga je ovo jedna od kritičnih tačaka u procesu proizvodnje i pakovanja mleka, jer ako ispravan proizvod upakujemo u nedovoljno opranu i dezinfikovanu ambalažu - naš proizvod takođe postaje higijenski i zdravstveno neispravan.

.

Zaključak

Opisani sistemi daju opšti princip pakovanja mleka, koji je uglavnom isti za sve tipove mašina koje su do danas konstruisane sa tom namenom, a njih ima jako mnogo. Modifikacije savremenih tipova mašina za pakovanje mleka ogledaju se u raznim pomoćnim i sporednim funkcijama koje mogu da se ugrade ili dodaju osnovnoj konfiguraciji, u zavisnosti od potreba pojedinih korisnika uređaja, ili zakonskih regulativa koje se odnose na način pakovanja, deklarisanja i slično, a koje su podložne promenama. Pored toga, noviji tipovi mašina zauzimaju sve manje prostora, i sve više funkcija se odvija automatski pa je za opsluživanje istih potrebno sve manje radnika. Škartovi ambalažnog materijala i gubici proizvoda koji se puni su takođe sve manji, jer su problemi zbog kojih su se oni javljali ranije, kod novih tipova bolje rešeni. Ono po čemu se noviji tipovi pakerica u najvećoj meri razlikuju od starih svakako jeste kapacitet uređaja, koji danas dostiže veoma visoke vrednosti i može da odgovori na zahteve veoma velikih industrija mleka i mlečnih proizvoda.

U savremene načine pakovanja mleka svakako spada i pakovanje pod aseptičkim uslovima. Aseptično punjenje je definisano kao procedura koja se sastoji od sterilizacije ambalažnog materijala ili posuda, punjenja ambalaže komercijalno sterilnim proizvodom u sterilnom okruženju, i proizvodnje posuda koje su dovoljno nepropusne da spreče rekontaminaciju, kao što su hermetična pakovanja i slično. Mlečni proizvodi, kao što je sterilisano mleko, koji su namenjeni dugom čuvanju i to na sobnoj temperaturi, jedino se na ovaj način mogu dovoljno efikasno održati.

Termin „aseptičan” podrazumeva odsustvo svih nepoželjnih organizama u proizvodu, ambalaži ili delovima uređaja, dok termin „hermetičan” podrazumeva odgovarajuće mehaničke osobine kojima se onemogućava prodor bakterija u ambalažu ili, preciznije, sprečava prolaz mikroorganizama, gasova i pare u ili iz ambalažne jedinice. Dakle - aseptičko i hermetično je ono čemu treba težiti i kod proizvoda koji nisu namenjeni tako dugom čuvanju.

Na kraju - da li postoji neka vrsta ambalaže koja je generalno podesnija za pakovanje mleka od drugih? Obzirom da se danas mleko, čak i u okviru jedne mlekare, pakuje u više vrsta ambalaže, odgovor je verovatno - ne. Svaki ambalažni materijal ima svoje prednosti i mane. Recimo, staklo je teško i lomljivo, ali može da se ponovo puni. Plastične boce opterećuju životnu sredinu kad postanu otpad jer imaju dug period razlaganja, ali su relativno jeftine, nisu lomljive, lake su, a mogu i da se recikliraju u plastičnu masu za neke druge namene. Kartonska ambalaža ima malu težinu, i njihova osnovna komponenta se dobija od sirovine koja može da se reciklira. Upoređujući sa drugim vrstama ambalaže, količina otpada je mala. Kartonska ambalaža je takođe i veoma podesna za rekuperaciju energije. Drvo i nafta (sirovine za proizvodnju kartona) su konvencionalna sredstva za dobijanje energije, i može se reći da mi samo pozajmljujemo ove sirovine za ambalažu pre nego što ih iskoristimo za gorivo. Sagorevanjem 2 tone ambalažnih materijala proizvede se energije koliko od jedne tone nafte. PVC kese su možda najlošija ambalaža, jer pružaju slabu zaštitu od mehaničkog stresa, manipulacija njima je dosta teška, a sam materijal od kog se proizvode nije povoljan ni sa ekološkog aspekta. Uglavnom su prevaziđene.

U mlekarama u našoj zemlji, mleko se pakuje u ambalažu koja će najbolje prodati proizvod na datom tržištu, pa su se iz tog razloga PE kese još uvek ponegde zadržale. Kartonska ambalaža preovlađuje nad plastičnim i staklenim bocama, a povratna ambalaža za mleko kod nas još uvek ne uspeva da zaživi, sistem sakupljanja ambalaže ne funkcioniše, a prednosti ovakvog načina pakovanja koje se

ogledaju u dugoročnim uštedama novca, energije i očuvanja životne sredine, još uvek ne dopiru do svesti našeg naroda.

Ambalaža za pakovanje hrane

Autor: Nevena Nemet, dipl. ing.Recezent: Vera Lazićmail: vlazic@tf.uns.ac.rstel: 00381 21 485-3703.

1. Opšte funkcije ambalaže 2. Značaj i funkcija ambalaže za pakovanje hrane 3. Podela ambalaže 4. Literatura

.Pakovanje je sastavni i završni deo svake proizvodne linije i ima za cilj da omogući finalnom proizvodu sigurniju manipulaciju, skladištenje i transport do kupca, dok ambalaža čini neodvojivi deo proizvoda i njena uloga je da čuva proizvod kao i da ga na najbolji način prezentuje kupcu.Tehnologija pakovanja proizvoda je od strateškog značaja za proizvođača hrane, jer je ključna za konkurentnost proizvoda na tržištu. Prednost nad ostalim proizvođačima može se postići prilagođavanjem potrebama i željama kupaca, otvaranjem novih distributivnih kanala, boljim kvalitetom izgleda proizvoda, smanjivanjem troškova pakovanja pa time i cene proizvoda, izdvajanjem proizvoda na tržištu (brendiranjem) i povećanjem dostupnosti proizvoda kupcima. Nekada je na ambalažu gledano kao na nevažan instrument marketinga, međutim zahvaljujući razvoju tehnologije, jačanju konkurencije i sve probirljivijim potrošačima, proizvođači i prodavci su bili primorani da ambalažu sve više unapređuju u pogledu osnovne funkcionalnosti, pri čemu dolazi i do pojave novih funkcija. Ambalaža danas predstavlja “tihog prodavca robe” i važan instrument marketinga u pridobijanju kupaca.Smanjenje troškova u lancu snabdevanja mora biti pažljivo izbalansirano između osnovnih tehničkih zahteva ambalaže za očuvanje kvaliteta i ispravnosti hrane i omogućavanja efikasne distribucije. Danas se izgledu upakovanog proizvoda pridaje velika važnost, jer je dizajn ambalažnog materijala i forme ono čime se stvara i štiti brend. Čuvajući postignutu prepoznatljivost, projektanti i dizajneri uključuju izmene koje vode poboljšanju ergonomskih, funkcionalnih i ekoloških svojstava ambalaže.Proizvođači i distributeri hrane neprekidno teže postizanju finansijski isplativog načina pakovanja koji istovremeno zadovoljava sve želje i potrebe potrošača, sa očuvanjem zdravstvenog i nutritivnog kvaliteta hrane na prvom mestu, uz minimiziranje uticaja proizvodnje i razgradnje ambalaže na životnu sredinu. Izazov da se ovo postigne konstantno je stimulisan donošenjem novih zakona i političkim pritiskom. Generalno – teži se smanjenju količine ambalažnih materijala i količine otpada koja od njih nastaje.Pred sve one koji se bave dizajniranjem i razvojem ambalažnih materijala i formi, postavljaju se tehnološki, marketinški, zakonski, logistički i ekološki zahtevi, koji moraju biti zadovoljeni.Pored tradicionalnih ambalažnih materijala, danas se sve više govori o biorazgradivim materijalima proizvedenim iz obnovljivih izvora sirovine, koji se lako razgrađuju pod uticajem faktora životne sredine. U nauci poslednjih godina postoji trend razvoja biorazgradive ambalaže koja može da zadovolji sve potrebe proizvoda za očuvanje njegovog kvaliteta a da pri tom smanjuje zagađivanje životne sredine.Kod nas se istraživanja na ovu temu takođe rade, ali je veoma mali broj objavljenih podataka, i stoga je cilj ovog rada proizvodnja i ispitivanje osobina jednog tipa biorazgradivog ambalažnog materijala.

Da bi se proizvod zaštitio, tj. na bezbedan način transportovao, skladištio i dostavio do krajnjeg potrošača, on mora da se postavi u određni sud, omot ili slično, odnosno u odgovarajuću ambalažu (1). Ambalaža je sredstvo koje prihvata proizvod i štiti ga do upotrebe (2). Ambalaža ima ulogu da proizvodu pruži zaštitu od raznih mehaničko-fizičkih, hemijskih, mikrobioloških i klimatoloških

uticaja i raznih manipulacija, ali isto tako da spoljašnju sredinu zaštiti od štetnog uticaja proizvoda. To je posebno važno za proizvode prehrambene industrije.Ambalaža je aktivan činilac prodaje proizvoda. Ona svojim oblikom, teksturom, grafičkim rešenjem i identifikacijom komunicira sa potrošačima. Osim toga, ona treba da omogući udobno, jednostavno i lako korišćenje i da je u isto vreme atraktivna i savremena. Ambalaža mora biti prilagođena kupovnoj moći potrošača, njihovoj potrošačkoj kulturi i navikama, i usklađena sa standardima i propisima. Ona predstavlja poligon na kojem su moguće uštede i privlačenje pažnje kupaca, a da bi se u tome uspelo potrebno je dobro poznavanje njenih osnovnih funkcija (3).

Opšte funkcije ambalaže

Funkcije ambalaže danas se mogu posmatrati sa različitih aspekata, prvenstveno sa aspekta proizvoda koji se pakuje. Osnovne funkcije ambalaže, koje ona mora da zadovolji bez obzira o kojem proizvodu se radi, su sledeće:• Komercijalna (prodajna) funkcija ambalaže odnosi se na njen uticaj na obim i racionalizaciju prodaje, kao i na informativno-prodajnu ulogu. Prodajna funkcija ambalaže manisfestuje se kroz: oblik, koji mora biti prilagođen manipulaciji, a kod maloprodajne ambalaže i načinu izlaganja u maloprodajnim objektima; identifikaciju, preko koje potrošač prepoznaje proizvod i marku; boju, koja ima snažno psihološko dejstvo na potrošače; i informacije o sastavu, nameni, načinu čuvanja i upotrebi proizvoda.• Funkcionalnost upotrebe podrazumeva da se ambalažna jedinica što jednostavnije otvara, zatvara i drži, kako bi omogućila lakšu upotrebu proizvoda. Nastojanja su usmerena na dizajn takvog oblika ambalaže koji će biti ergonomski najprikladniji i samim tim najprihvatljiviji za potrošače. Ova funkcija doprinosi povećanju vrednosti proizvoda, kroz korišćenje specijalnih zatvarača koji smanjuju rasipanje sadržaja proizvoda, racionalizaciju materijala za izradu ambalaže itd.• Funkcija držanja i distribucije proizvoda polazi od toga da ambalaža mora da povezuje sadržinu upakovanog proizvoda u određeni oblik i težinu, kao i da ga štiti od rasipanja. Ambalaža mora biti što bolje prilagođena svim operacijama i procesima na putu od proizvođača do krajnjeg korisnika. Značaj distributivne funkcije naročito dolazi do izražaja u međunarodnom poslovanju, gde se proizvodi transportuju na veoma velike udaljenosti. Shodno tome, ova funkcija ambalaže mora da zadovolji osnovne tehnološke zahteve spoljnog i unutrašnjeg transporta, kao i veoma rigidne uslove manipulacije. Pored toga, ambalaža treba da omogući korišćenje paleta i kontejnera kojima se racionalizuje proces distribucije i omogućava bolja iskorišćenost skladišnog prostora, kao i da olakša rukovanje robom i efikasnije korišćenje mehanizacije.• Sigurnosna funkcija ambalaže predstavlja rezultat sve intenzivnijeg nastojanja da se poveća bezbednost potrošača i vrednost proizvoda prilikom njegove upotrebe. Odnosi se na opšti zahtev da se onemogući neovlašćeno otvaranje proizvoda, pre nego što on dospe do krajnjeg korisnika.• Ekološka funkcija nametnula se osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kao posledica sve ozbiljnijih zahteva koji se postavljaju pred proizvođače i prodavce u pogledu zaštite životne sredine. U skladu sa tim, Evropska Unija donosi sve veći broj propisa u vezi sa ekologijom. Ekološka funkcija ambalaže se može povećati na razne načine: pakovanjem u ambalažu izrađenu od recikliranih materijala, u povratnu ambalažu, smanjivanjem broja omota oko jedinice proizvoda, prodajom većeg broja proizvoda “u paketu”, zamenom teških materijala lakšim, a u novije vreme, što je i tema ovog rada, korišćenjem biorazgradive i jestive ambalaže za pakovanje prehrambenih proizvoda.

Značaj i funkcija ambalaže za pakovanje hrane

Ambalaža za pakovanje i čuvanje prehrambenih prozvoda mora dodatno da zadovolji stroge i specifične zahteve, jer mora za kraći ili duži vremenski period da očuva početni kvalitet sveže ili prerađene hrane (4). Pri tom, mora da bude zdravstveno ispravna kako ne bi došlo do kontaminacije namirnica supstancama iz ambalaže i time do opasnosti po zdravlje potrošača. Zbog toga je odabir adekvatnog ambalažnog materijala za određenu vrstu namirnica, jedno od vodećih problema prehrambene industrije Ambalaža za pakovanje prehrambenih proizvoda doživela je svoj najveći procvat u drugoj polovini XX veka. Razlog tome nije samo otkriće novih materijala za pakovanje već i povećana proizvodnja hrane usled porasta broja stanovnika, povećanja stupnja urbanizacije, promene načina života zbog sve veće zaposlenosti, što zahteva lakši i brži način pripremanja hrane, izraženije

higijenske navike stanovništva, itd. Da bi se sve ovo postiglo, ambalaža i pakovanje hrane su danas regulisani velikim brojem zakona, regulativa, instrukcija i uputstava za upotrebu (5). Značaj ambalaže i pakovanja prehrambenih proizvoda u savremenom društvu, može se sumirati preko sledećih zahteva:• Prevencija ili redukcija oštećenja proizvoda i kvarenja hrane, čime se štede energija i vitalni nutritijenti i štiti zdravlje potrošača;• Smanjenje gradskog i komunalnog otpada korišćenjem funkcionalnijih ambalažnih formi, recikliranjem ambalažnih materijala, i korišćenjem pojedinih vrsta otpada za proizvodnju stočne hrane ili veštačkog đubiva. Na primer, od 454 g kukuruza u klipu koji se prodaje u supermarketima, potrošači pojedu oko 170g, dok ostatak završi u smeću, i na kraju, na lokalnoj deponiji, kao otpad koji zagađuje životnu sredinu. Umesto toga, 454 g kukuruza u zrnu može biti upakovano u polietilensku kesu koja je teška manje od 5g, a klip iskorišćen umesto da završi kao otpad;• Smanjenje cena mnogobrojnih vrsta namirnica korišćenjem jeftinijih ambalažnih materijala, njihovom masovnom proizvodnjom i unapređenjem sistema distribucije zahvaljujući ekonomičnijim ambalažnim formama;• Smanjenje rizika od falsifikata;• Predstavljanje hrane na higijenski i estetski atraktivan način;• Komuniciranje sa potrošačem putem ambalaže koje mu omogućava da bude obavešten o onome što kupuje i da na taj način donese odluku o kupovini;• Olakšavanje manipulacije i korišćenja proizvoda pomoću praktičnijih ambalažnih formi, što štedi vreme;• Povećanje konkurentnosti proizvoda na tržištu;• Dostupnost proizvoda iz svih krajeva sveta, tokom cele godine;• Produžavanje roka održivosti proizvoda, čime se smanjuje količina otpada;• Štednja energije putem korišćenja ambalaže koja ne zahteva hlađenje ili zamrzavanje proizvoda tokom distribucije i skladištenja.

Odabir adekvatnih ambalažnih materijala zahteva dobro poznavanje osobina proizvoda i njegovih specifičnih zahteva, kao i poznavanje svojstava samih materijala i procesa pakovanja (1,5).

Podela ambalaže

Usled svakodnevnog porasta potreba potrošača u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, javlja se veliki broj ambalažnih materijala i formi, koje se mogu podeliti prema različitim osnovama. Osnovne podele ambalažnih materijala i ambalaže su (2,6):

1) Podela ambalaže prema vrsti materijalaOva podela je od velikog značaja, jer osnovne funkcije ambalaže i njena pogodonost za određenu vrstu proizvoda zavise upravo od vrste materijala. Prema ovome, ambalaža se deli na:• papirnu i kartonsku;• metalnu;• plastičnu;• višeslojnu (kompleksnu);• staklenu;• drvenu;• tekstilnu i• keramičku.

2) Podela ambalaže u odnosu prema sadržajuOva podela izvršena je prema tome da li je ambalaža u direktnom kontaktu sa proizvodom ili ne, što je od velikog značaja zbog zdravstvenih i higijenskih zahteva koje ona mora da ispuni. Ambalaža koja je u stalnom dodiru sa proizvodom naziva se primarna ili neodvojiva ambalaža, dok se za skladištenje i transport koristi sekundarna ili odvojiva ambalaža. Sekundarna ambalaža nije sastavni deo proizvoda u prometu.

3) Podela ambalaže prema vrednosti i trajnostiPrema vrednosti ambalaža se deli na krupnu (ili investicijsku) i sitnu ambalažu. Krupna ambalaža je trajnosti veće od 12 meseci i pripada osnovnim sredstvima. Sitna ambalaža ima isti tretman kao sitan inventar.Prema trajnosti i načinu upotrebe, ambalaža se deli na: povratnu i nepovratnu. Povratna ili ambalaža za višekratnu upotrebu, koristi se više puta za pakovanje istih ili sličnih sadržaja. Nepovratna ambalaža koristi se samo jednom, a zatim se odbacuje i može se upotrebiti kao sekundarna sirovina.

4) Podela ambalaže prema funkciji u prometuPo ovom osnovu, ambalaža se deli na:• prodajnu ambalažu;• zbirnu ambalažu i• transportnu ambalažu.Prodajna ambalaža je u suštini primarna ili neodvojiva. Zbirna ambalaža objedinjava više jedinica primarne ambalaže, dok transportna objedinjava više pakovanja zbirne ili prodajne ambalaže.

5) Podela ambalaže prema mestu transportaPrema mestu transporta upakovanih sadržaja ambalaža se deli na:• kontinentalnu• prekomorsku.

6) Podela ambalaže prema upotrebi sredstava za transportPrilikom planiranja korišćenja ambalaže mora se voditi računa kojim će se prevoznim sredstvom transportovati, te je uskladiti sa normama koje važe za transport roba:• kamionima i hladnjačama;• vozom;• brodom;• avionom.

Literatura

(1) http://www.sr.wikipedia.org/(2) Curaković, M., Vujković, I., Gvozdenović, J.. Lazić, V.: Praktikum kontrola ambalažnih materijala i ambalaže, Novi Sad, 1992.(3) http://www.emagazin.co.yu/(4) http://www.tkojetko.irb.hr/(5) Coles, R., McDowell, D., Kirwan, M.: Food Packaging Technolgy, Blackwell Publishing Ltd., 2003.(6) Gvozdenović, J., Lazić, V.: Skripta sa predavanja, 2008.(7) Lazić, V., Gvozdenović, J.: Biopolimeri kao ambalažni materijali, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 2007.(8) Lox, F.: Packaging and Technology, University of Gent, 1992.(9) Weber, J.C.: Biobased Packaging Materials for the Food Industry, European Concerted Action, 2006.(10) Marsh, K., Bzgusu, B.: Food Packaging-Roles, Materials and Enviromental Issues, Journal of Food Science, 72, 2007.(11) Šumić, Z.: Ambalažni materijali, http://www.tehnologijahrane.com/ambalaza/ambalazni-materijali, 2008.(12) Robertson, G.L.: Food Packaging, Principles and Practice, Second Edition, Taylor & Francis Group, 2006.(13) Kester, J.J., Fennema, O.R.: An Edible Film of Lipids and Cellulose Ethers: Barrier Properties to Moisture Vapor Transmission and Structural Avaluation, J. Food Sci. 49, 1989.(14) Cherian, G., Gennadios, A., Weller, C., Chinachoti, P.: Thermomechanical Behavior of Wheat Gluten Films: Effect of Sucrose, Glycerin and Sorbitol, Cereal Chem. 72, 1995.(15) Tharanathan, R.N.: Biodegradable Films and Composite Coatings: Past, Present and Future,

Trends Food Sci. Technol.14, 2003.(16) Cuq, B., Gontard, N., Guilbert, S.: Edible films and coatings as active layers, in Rooney, M.L.: Active Food Packaging, Blackie Academic & Proffesional, 1995.(17) Gennadios, A., Weller, C.L.: Edible Films and Coatings From Wheat and Corn Proteins, Food Technol. 44, 1990.(18) Cuq, B., Aymad, C., Cuq, J., Guilbert, S.: Functional Properties of Myofibrilar Protein-based Biopackaging as Affected by Film Tickness, J. Food, Sci. 61, 1996.(19) Osawa, R., Walsh, T.P.: Effects of Acidic and Alcaline Treatments on Tannic Acid and its Binding Property to Protein, J. Agric. Food, Chem.41, 1993.(20) Mariquie, C., Guilbert, S.: Formation and Properties of Cottonseed Protein Films and Coating, CRC Press, New York, 2002.(21) Xiong, Y., Brekke, C.J.: Changes in Protein Solubility and Gelation Properties of Chicken Myofibrils During Storage, J. Food Sci. 54, 1989.(22) Roy, S., Gennadios, A., Weller, C.L., Testin, R. F.: Water Vapor Transport Parameters of a Cast Wheat Gluten Film, J. Industr. Crops. Prod. 11, 2000.(23) Rhim, J.W., Gennadios, A., Handa, A., Weller, C.L., Hanna, M.A.: Solubility, Tensile and Color Properties of Modified Soy Protein Isolate Films, J. Agric. Food Chem, 48, 2000.(24) Meier, L.: Plasticizers i Plastic Additives (8th), Hanser Publishers, new york, 1990.(25) Cuq, B.: Formation and Properties of Fish Myofibrillar Protein Films and Coatings, CRC Press, New York, 2002.(26) Shiky, Y., Hamaguchi, P.Y., Benjakul, S., Visessanguan, W., Tanaka, M.: Effect of Surimi Quality on Properties of Edible Films Based on Alaska Pollack, Food Chem.86, 2004.(27) Krittabhart, C.: Effect of pH, Lipids and Crosslinkers on the Properties of Surimi Film from Tropical Fish, Prince of Songkla University, 2005.(28) Karlson, P., Doenecke, D., Fuchs, G., Koolman, J., Schaser, G.: Biokemija, Školska knjiga, Zagreb, 1993.(29) Bertram, H.C., Kristensen, M., Andersen, H.J.: Functionality of Myofibrilar Proteins as Affected by pH, Ionic Strength and Heat Treatment, a Low-field NMR Study, Meat Sci.68, 2004.(30) Anuchit, A.: Factors Affecting the Properties of Round Scad Muscle Protein Films, and the Improvement of its Mechanical and Water Vapor Permeability Properties, Prince of Songkla University, 2006.(31) Gontard, N., Guilbert, S., Cuq, J.L.: Water and Glycerol as Plasticizers Affect Mechanical and Water Vapor Barrier Properties of an Edible Wheat Gluten Film, J. Food Sci. 58, 1993.(32) Yang, L., Paulson, A.T.: Mechanical and Water Vapor barrier Properties of Edible Gellan Films, Food Res. Int. 33, 2000.(33) Irissin-Mangata, J., Banduin, G., Boutevin, B., Gontard, N.: New Plasticiyers for Wheat Gluten Films, Eur. Polym. J. 37, 2001.(34) Orliac, O., Roully, A., Silvestre, F., Rigal, L.: Effects of Various Plasticiyers on the Mechanical Properties, Water Resistance and Aging of Thermo-moulded Films made from Sunflower Proteins, Ind. Crops Products, 18, 2003.(35) Hernandez-Munoz, P., Villalobos, R., Chiratt, A.: Effect of Cross-linking Agents using Aldehydes o Properties of Glutenin-rich Films, Food Hydrocolloids, 18, 2004.(36) Morillon, V., Debeaufort, F., Blond, G., Capelle, M., Voilley, A.: Factors Affecting the Moisture Permeability of Lipid-based Edible Films, Food Sci. Nutr. 42, 2002.(37) Somanathan, N., Naresh, M.D., Arumugan, V., Ranga-nathan, T.S., Sanjeevi, R.: Mechanical Properties of Alkaline Treated Casein Films, Palm.24, 1992.(38) Park, H.J., Bunn, J.M., Weller, C.L., Vergano, P.J., Testin, R.F.: Water Vapor Permeability and Mechanical Properties of Grain Protein-based Films as Affected by Mixtures of Polyethylene Glycol and Glycerin Plasticiyers, Trans. ASAE, 37, 1994.(39) Herald, T.J., Gnanasambandam, R., McGuire, B.H., Hachmeister, K.A.: Degradable Wheat Gluten Films: Preparation, Properties and Applications, J. Food Sci. 60, 1995.(40) Wu, Y., Rhim, J.W., Weller, C.L., Hamouz, F., Cippett, S., Schnepf, M.: Moisture Loss and Lipid Oxidation for Precooked Beef Patties Stored in Edible Coating and Films, J. Food Sci. 65, 2000.(41) Krochta, J.M., Mulder-Johnston, J.: Edible and Biodegradable Polymer Films: Changes and Opportunities, Food Technol.51, 1997.(42) Lazić, V., Gvozdenović, J., Petrović, T., Romanić, R.: Životni ciklus ambalaže, 49. Savetovanje

industrije ulja: Proizvodnja i prerada uljarica, Herceg Novi, 2008.(43) Kim, S.J., Ustunol, Z.: Solubility and Moisture Sorption Isotherms of Whey-protein-based Edible Films as Influenced by Lipid and Plasticizer Incorporation, J. Agric. Food Chem.49, 2001.(44) Martins, S.I.F.S., Van, B.: A Kinetic Model for Glucose/glycine Maillard Reaction Pathways, Food Chem. 90, 2005.(45) Kanokwan, M.: Inhibition of Phenoloxidase from Black Tiger Prawn (Penaeus monodon) by Maillard Reaction Products (MRPs), Prince of Songkla University, 2005.(46) Wittayachai, L.: Porcine Plasma Protein-Sugar Maillard Reaction Products (MRPs): Some Factors Affecting Antioxidant Activity and Their Application, Prince of Songkla University, 2005.(47) Haard, N.F.S., Simpson B.K., Pan, B.S.: Sarcoplasmatic Proteins and Other Nitrogenous Compounds, Chapman & Hall, New York, 1994.(48) AOAC 1999, Official Method of Analysis, 14th ed. Association of Official Analytical Chemists, Washington, D.C., USA.