AANGLOMOTHODIPENGLOMOTHODIPE Kancelarija … 11/romski.pdf4 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina Pale vrjama kana studirisarda, e Jelica sasla baro inćaripe pire familijako. Phare

Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Lil fundosarda thaj inkalel Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktori Duško Jovanović

Redaktori katar angluno kotor đindosko:Ružica Nikolić, dipl. ekonomista

Redakcija:Dragana Dimitrov, dipl. prof. srpske

književnosti i jezikaRužica Nikolić, dipl. ekonomistaIgor Dimić, strukovni vaspitač

Petar Miler, dipl. ing. mehatronike - masterSnežana Dimić, dipl. pedagog

Jovana Davidović, srpska književnost i jezik - master

Korespodenturja:Koordinatorja pale rromane pučhimata APV

Zita Farkaš, dipl. ph

Fotografo: Vitomir Dimić

Pe rromani čhib nakhada:Marija Petković

Pe anglikani čhib nakhada:Centar stranih jezika SOHO, Novi Sad

Tehnikano lačharipe thaj štampa: MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA e Romenđi ande AP Vojvodina : čhoneskoinkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi /šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1-Novi Sad : Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR-ID 261837831

ANGLOMOTHODIPEANGLOMOTHODIPE

Agor o bršesko si e vrjama te dićhelpe kova so ćerdape a so či. Kate si vi e mothodimata pala save dijam e alava sar vi korkorro pešće gajda vi avere-nđe. Po butipe das alav kaj avasa majlačhe ano brš savo avel. Varekana naj sam bahtale thaj čaljarde ko-leja so areslam. Te majlačhe dikhas ando nakhlo brš džudarelape sa jekh asape savo ćerdam, jasvina save khoslam, griže save tradam. Ande godova si amaro majbarro aresipe, a sa aver trubul te ačhel ando brš savo si tala mende. Kamas tumenđe te ando brš savo avel te barjavelpe o đindo asavimasko, te e jasvina thaj griže aven kotor gođaverimasko. Te čače avas majlačhe sar vi dijam alav. Garancija pale lačho are-sipe si dino godoleja.

Redakcija

2 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Angluno svato đindosko: O timo si majzuralo katar individuaAngluno svato đindosko: O timo si majzuralo katar individua

Kancelarija pale inkluzija e Roromenđi fundosardape čhi-nadimava katar o Parlamento AP Vojvodinako 24. majo 2006. bršesko kamlimava te del piro kotor palo vazdipe thanesko e Rromengo ande kotora sargo kaj si o sićope, bešipe, bućaripe, sastipe thaj manušikane orturja. Po čikat Kancelarijako si o di-rektori, ortuimasko ćidipe thaj dićhimasko ćidipe, save alavarel o Gavermento AP Vojvodinako. O Gatisarimasko ćher Vojvodi-nako, 25. aprili 2007. bršesko, palo direktori čhuta o Duško Jo-vanoviće, savo si diplomirime inženjeri poljoprivredako. E love pale bući Kancelarijako pajsarel o Gavermento AP Vojvodinako. Pale anglune pandž brša buća-ko, e Kancelarija realizuisarda but buća, korkorutne, jal ande kooperacija e Konsilova pale integracija e Rromenđi ande AP Vojvodina, pokrajinaće sekreta-rijaturjenca, lokalošće ćidima-tenca thaj bigavermentošće orga-nizacijenca. Baro semnipe silen e buća ando sićimasko, bešimasko thaj bućarimasko kotor.

Pokrajinako sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandi-masko jekhipe pe kasko čikat si o Miroslav Vasin, pindžarad o

trubulipe te fundoarelpe e Kan-celarija. „Te e pharimata e Rro-menđe či inćarenpe zurale thaj či koordirinpe katr jekh than, hasa-relpe efi kasnost katar sa kova so amen ćeras. Ađes dikhav kaj naj dilema pale lačhi bući Kancela-rijako. Džiakanutne rezultaturja therdinepe andar godova kaj e Kancelarija mišto ćerda piri bući, a sa amen semas laće nakhavne“, vaćarel o Vasin.

O budžeto Kancelarijako pale inkluzija e Romenđi pale 2011. bršesko sas biš thaj trin mi-lionuja dinarja. Budžetosko pal-no thaj plano bućengo Kancela-rijako pale 2011. brš si jekhutne. E koordinatorja sikaven rrotali maškar e kandavne thaj e Kan-celarija thaj lenđi bući loćarel kandavnenđe te len ažutipe savo aresel prdal e Kancelarija. E love

denpe vi palo fi nansijako inaća-ripe sikamnenđe thaj e studento-nenđe. Godova inćaripe si jeće-harno ažutipe pale sikamne thaj e studenturja save trajin ando ma-terijalno pharipe, pale sićimašće lila thaj sićimašće trubulimata, o habe thaj o bešipe ande ćhera pale sikamne thaj e studenturja, sar vi e stipendije pale studen-turja po studijako programo palo sićope vinajengo pe rromani čhib ande Vučo sikavno than strukaće studijengo palo sićope vinajengo “Mihailo Palov” ando Vršco. E love denpe vi te inćarenpe e in-kluzijaće procesurja ande loka-lošće korkorroortuimata, sar vi palo bućaripe e Rromengo ande raštraće institucije.

Dinepe e subvencije palo korkorrobućaripe pale deš neve fi rme. Andar o budžeto dinepe vi e love palo inćaripe seminarengo pale koordinatorja pale rroma-ne phučimata kamlimava te von theren neve džanglimata thaj te nakhavenpe e informacije, thaj e seminarengo redakcijako katar e čhonešći patrin “Dekada e Rro-menđi ande AP Vojvodina”, savi si pale manuša ande Vojvodina, sar vi majbuhle, save bućaren pe procesurja inkluzijako e Rro-mengo, lačho inkalipe informa-cijengo pale buća Kancelarijako.

Ružica Nikolić

KANCELARIJA PALE INKLUZIJA E RROMENĐI ANDO 2011. BRŠKANCELARIJA PALE INKLUZIJA E RROMENĐI ANDO 2011. BRŠ

Bućarne ande Kancelarija

Bućaripe e strankasa

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

3Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina


OLOVKA SI MUNGRRO LOSARIPE PALO AVUTNIPEOLOVKA SI MUNGRRO LOSARIPE PALO AVUTNIPE

Varekana phučlamen so si majlačhe ando trajo te las, a ten a boldas khanč, jal te nakhavas e alava katar amaro pindžardo no-belovco: “O trajo boldel amenđe numa kova so amen das avrenđe”. Si vorta kaj o manuš therel gadi-ći kozom vi del, vaćarel amenđe e terni Rromnji Jelica Jovanov.

Ando cikno gav paše Bačka Palanka trajil štaredženenđi fami-lija katar e Jelica Jovanov. O dada lako si ande invaldiska penzija ka-tar o ’86. bršesko, a e dej ćherutni savi varekana bućarel e sezonaće buća. Majpurani phej agorisarda maškarutno sikavno than, no an-dar godova kaj trajisarda ando ma-terijalno pharipe, e deja thaj dada nas ando šaipe te den la e love te lundžarel piro sićope. Voj si ađes manušnji ando abjav thaj but lačhi dej katar e duj čhavorra.

Sargo vi sa e tinejdžerja save bare kamlimava ažućaren mila-jesko muklipe, vi e Jelica ulada lengo bahtalipe, no andar godova kaj laći familija sas čorri, voj sar-go sikamni thaj sargo e studento, musaj te džal e dejava po milaje-sko tatipe te ćerel umaljaće buća thaj gajda therel đesesko poćinipe. Lenđe deja thaj dada dine sa pestar

ando piro trajo pale late thaj pale laći phen te den len šaipe te theren o sićope thaj te trajin manušikano trajo.

“Sas e momenturja kana li-jam e love po udžilipe katar aver te poćinas e čhonešći patrin palo dromardipe, jal e sićimašće pa-trina”, vaćarel e Jelica. Gimnazi-ja “20. oktobro” agorisarel 2001. bršesko, opšto smero ande Bačka Palanka, no e Jelicaće studije mu-saj te ažućaren duj brša, andar go-dova kaj laći familija nasla e love. Pale late godova sa but phari vrja-ma, andar godova kaj but kamla te studiril. Nakhle vi e duj brša sar agorisarda maškarutno sikavno than thaj o trajo sikada la vi e piri dujti rig. Ažutimava katar o Pe-tar Nikolić thaj Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, ando 2003. brš e Jelica čačarel piro suno. Ažu-timava katar e afi rmativne kotora avili o brucoši po Ortako fakulteto ando Novo Sado, pe savo therda e diploma 2008. bršesko. “Kana semas studento trajisardem ćhe-re e dejava thaj e dadeja, semas po nakhadipe sićimasko thaj pe vežbe numa kola save sas obli-gacijaće. Naštisardem te poćinav bešipe ando Novo Sado”, inkalda

e Jelica. E Kancelarija dija sa pe-star pale Jelicaće studije thaj sasla paćape ande late andar godova kaj pindžarda ande late o kvaliteto, kamipe palo sićope thaj bući, mo-rali thaj lačho aresipe. Pe trito brš studijengo, po mišto gîndipe Kan-celarijako, e jelica avili stipendista Sekretarijatosko pale bući, bućari-pe thaj bijandimasko jekhipe thaj e stipendija lija sa džikaj či therda e diploma. Kana agorisarda e studi-je, 2010. bršesko, sirektori Kance-larijako pale inkluzija e Rromenđi, Duško Jovanović, ažutisarda la te therel bući sargo pripravniko ando Sekretarijato pe varesavi vrjama. Kana nakhla o raštrako phučipe, e Jelica ađes bućarel ando kabineto katar o pokrajinako sekretarijato, Miroslavo Vasin thaj lako bućari-masko than si pe lundži vrjama.

„E Kancelarija but ažutisard manđe kana semas pe studije. Ažu-tisardema te therav vi e stipendija. Bi ažutipe katar o direktori, Duško Jovanović, ne bih uspela”, mothol e Jelica.

Po mišto gîndipe savo dija e Kancelarija, e Jelica ramosarel e master studije po Fakluteto palo menadžmento, savo dija šaipe te pandž studenturja andar o rromano nacionalno ćidipe theren bipoćini-masko sićope.

“Ramosaripe pe master studije si but semno pale mande, kamav te buhljarav mungrro džanglipe thaj te therav lačho aresipe. Prdal mun-grro lačho aresipe sikavava sar sa šaj te čačarelpe kana o manuš bu-ćarel pe peste. E Rroma si inteli-gentne sargo vi e naroma, godova si o fakto, no andar godova kaj e manuša silen stereotipurja, godova musaj te sikavelpe, a godova si pe amend eterne. Amen therdam o ša-ipe”, mothoda e Jelica.

„Sićope naj godova kozom tumenđe ačhilo ande gođi, jal kozom džanen. O sićope si kana tumen šaj te pindžaren kozom džanen, a kozom či džanen“. (Anatol France)

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić


Pale vrjama kana studirisarda, e Jelica sasla baro inćaripe pire familijako. Phare trajošće momen-turja thaj godova kaj či therda so kamel ande godoja vrjama ačhile palal late, a akana avili e vrjama te pale laći bući thaj e pale bući thaj kamipe laće familijako therelpe ašarimasko haćaripe thaj te aresel o baripe. O barvalipe si lako džan-glipe, a voj si ašaripe pire familija-ko thaj Kancelarijako pale inklu-zija e Rromenđi, savi sasla paćape ande late.

Ružica Nikolić

Ando Inđijako Ćher palo sastipe „Dr Milorad Mika Pa-vlović”, po teljaripe kale bršesko bući therda e Danijela Jovanović po than katar e stomatologijaći phen. E Kancelarija pale inklu-zija e Rromenđi dija e love pale trin bruto poćina, a palal godova kava poćinipe lija pe psete o in-đijako Ćher palo sastipe. Palal angluno čhon bućako, o Ćher palo sastipe anda čhinadipe te sa e stomatologijaće kandavimata pale Rroma aven bipoćinimasko, ande ambulante ande Beška tho Krčedino kaj e Danijela bućar-da, kamlimava te aminirilpe so majbaro đindo e Rromengo palo arakhadipe oralne higijenako. O čhinadipe sikadape sargo lačho andar godova kaj barjardape đin-do pacijenturjengo andar o rro-mano nacionalno ćidipe pale trin droma majbut katar o džiakanut-no đindo. Danijela Jovanović in-kalda kaj kale bućava therda but,

majanglal kana si ando phučipe materijalna rig, sar vi kaj lako si-ćope nas pale khač. Bućarimasko than stomatologijaći phen sikavel rošale amalimašće kaj si than vi pale Rroma ande institucije.

Pe inicijativa Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi bući therda vi e Ružica Miler, Rromn-ji savi sila biš thaj jekh brš. Mi-lerošći, 19. julo kale bršesko, ramosarda o kontrakto pale bući pe jekh brš, Specijalne sastima-šće ćhereja pale psihijatrikane nasvalimata ando Kovino. Sar ramosarda ande godova kontrak-to, e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi lija pe peste o dipe pale laći poćin pale trin anglune čhona, a palal godova kaja obli-gacija lija pe peste o sastimasko ćher. Direktori sastimašće ćhere-sko, dr Željko Rodić, specijali-sta psihijatrijako, lija o akharipe pe kooperacija katar o direktori Kancelarijako pale inkluzija e

Rromenđi, Duško Jovanović, thaj agajda sikada piro kamipe te lel kotor ando progreso rromane populacijako. Pe kaja koopera-cija ašarenpe liduj riga. Milero-šći aresli te čačarel piro kamipe thaj te ačhel pe piro bućarimasko than.

Kancelarija dija šaipe te na-khavel e bući vi e angluni rroma-ni biblioteka ande Evropa thaj dija e love palo bućarimasko than bibliotekari sa e 12 čhona 2011. bršesko. E biblioteka si pašo Nov Sado, ande rromane care Šangaj thaj voj si majterno kotor katar e Forošći biblioteka Novi Sad. Bibliotekari Dragana Dimitrov therda but lačho aresipe thaj katar e biblioteka ćerda na-formalosko edukacijako maškar pale kašće lačhe buća ašundape dur. Inicijativava Kancelarijako sistematizuisardape lako bućari-masko than thaj katar o brš savo avel pale leste denape e love an-

BUĆARIPE E RROMENGOBUĆARIPE E RROMENGOVučo đindo e Rromengo save šaj te bućaren, a bibućako si, si jekh katar e anglune kotor savo

anda te lengo amalimasko thaj ekonomikano statuso avel pharo. Andar godova si vi jekh katar e anglune kotora ande Dekada e Rromenđi o bućaripe. Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi AP Vojvodinaći dži akana nakhada but programurja thaj projekturja, save si phangle palo bućaripe e Rromengo, a save trubun te averčhandon akanutni pilta kale kotoresko.

Jelica po piro bućarimasko than

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić



dar o budžeto katar o Foro Novi Sad.

Andralunipe e Rromengo ando lokalosko korkorroortuipe si but semno pale Kancelarija thaj voj čhul akcento po bućaripe koordinatorengo pale rromane phučimata.

Forosko than Bač thaj e Kan-celarija aresline džiko jekhutno svato pale poćin katar o koordi-natori pale rromane phučimata, kaj e Kancelarija dija e love palo angluno opaš bršesko, a o Foro-sko than Bač pale aver opaš brše-sko.”Pale mande si but semno kaj e Kancelarija aresli džike godova te vi o lokalosko korkoroortuipe

lel kotor ando proceso palo na-khavipe rromane pharimatengo ando Forosko than Bač gajda kaj lija pe peste obligacija palo poći-nipe bućarimašće thanesko katar o rromano koordinatori”, motho-da o Dragan Jovanović.

E Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi ramosarda o kon-trakto Evropaće komisijava pale realizacija dujebršešće projekto-sko „Vazdipe bućarimasko ande AP Vojvodina”.

E Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi sile obligacija te bu-ćarel duj brša po vazdipe bućari-masko pe teritorija AP Vojvodi-naći ande 20 forošće thana thaj te nakhavel trin aktivnosti:

1. putardipe 20 fi rmengo thaj dipe majcara 30 subvencijengo katar e 200.000 dinarja pale sub-vencija

2. te nakhavel o sićope palo therdipe džanglimatengo pale varesave bućarimata pale maj-cara 150 manuša, save therena e sertifi katurja savenca šaj te akha-renpe po biroo bućako

3. arakhadipe bućarimasko pale manuša andar o rromano nacionalno ćidipe ko pindžardo bućarno.

Po konkurso saslen šaipe te akharenpe e manuša andar o rro-mano nacionalno ćidipe save si

ramosardine pe evidencija katar o Nacionalno serviso palo buća-ripe thaj save aviline pe ćidimata palo nakhavipe džanglimatengo pale varesave buća, a save or-ganizuisarda e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi. E ćidimata palo nakhavipe sićimasko palo therdipe džanglimatengo pale varesave buća inćaridnepe kam-limava te sićolpe sar ramonpe e biznis planurja, te areselpe eko-nomikano inćaripe katar sajekh ideja palo inćaripe fi rmako thaj te e kandidaturjenđe sikavelpe rošali ideja pale godova sar tru-bul te funkcionišil avutni fi rma. Angal o inkalipe konkursosko palo dipe subvencijengo, e Kan-celarija inćarda e tribine ande sa-jekh katar 20 forošće thana ande save nakhavelpe o projekto thaj dikhla kaj but manuša kamen te sićon thaj te aven bućarne. Ma-nuša save aviline pe kala tribine kamline te ašunen majbut infor-macije pale subvencije thaj palo nakhavipe sićimasko palo therdi-pe džanglimatengo pale varesavi bući.

Po konkurso pale subvencije akhardinepe 50 manuša save sa-slen 50 ideje palo fundosaripe fi r-mengo. E džanglimata pale buća akana kamel te therel 155 manu-ša save andine čhinadipe čefal bući kamen te sićon katar kola save si inkaldine ande projektna dokumentacija. Ando angluno brš projektosko, realizuisardape putardipe 10 fi rmengo thaj dipe 15 subvencijengo. Pale brš savo avel, planirisardape te putrelpe inke 10 fi rme thaj te delpe maj-cara 15 subvencije. Ando marcin 2012. bršesko ažućarelpe te 150 manuša andar e 20 forošće tha-na teljaren te nakhaven o sićope pale bući thaj te araćhelpe buća-rimasko than pale lende.

Ružica Nikolić


Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić



Ando Gavermento AP Vo-jvodinako ramosardinepe e kon-trakturja palo korkorrobućaripe e Rromengo prdal e realizacija pro-jektošći “Vazdipe bućarimasko e Rromengo ande AP Vojvodina”. E kontrakturja pale therdavne katar e 10 neveputardine fi rme ramosarda o direktori pe Kancelarija pale in-kluzija e Rromenđi, Duško Jova-nović, a e “start up” paketurja ther-davnenđe ramosarda o prezidento po Gavermento AP Vojvodinako, dr Bojan Pajtić. Po kava maladipe sas vi o pokrajinako sekretari pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe, Miroslav Vasin. Prioriteto katar o Gavermento Vojvodinako si te paralelno nakhavel sa e pha-rimata save si decenijenca ando rromano ćidipe. Godova si e pha-rimata ando bućaripe, sastipe, sar vi ando bešimasko thaj komunal-no kotor. Dži akana o pokrajinako Gavermento areslo te putarel paše pandžvardeš fi rme ande save si e therdavne thaj e bućarne e Rroma, a ađes khetane e Evropaće unijava, putarenape inke 10 fi rme thaj dela-pe 16 subvencije save dena šajipe te manuša andar o rromano ćidipe pajsaren pešće egzistencija. Pašo fi nansijako inaćaripe, aver inćari-pe dićhelpe vi ande komjuterske kotora thaj ande kandavimata palo ramosaripe bućarimašće lilengo thaj ande marketinške kandavi-mata – ande sa kova so trubul te jekh kompanija teljarel te buća-rel. O rromano ćidipe si ande jekh

drabarimašći rrota ande savi e ma-nuša naštik te theren egzistencija, andar godova kaj najlen o sićope, a naštik te theren o sićope andar godova kaj najlen šaipe te fi nansi-rin godova sićope, gajda kaj o po-krajinako Gavermento del zor palo sićope thaj bućaripe paralelno, in-kalda o prezidento po Gavermento AP Vojvodinako, dr Bojan Pajtić. Pokrajinako sekretari pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhi-pe, Miroslav Vasin, dija gođi kaj e kompletne buća palo vazdipe tha-nesko e Rromengo ande Vojvodi-na pindžarda e Evropaći unija thaj von si jekh katar e majlačhe ande Evropa, so anda džike godova te nakhavelpe o projekto prdal savo phirelape ande evropaće phuvja thaj khote sikavelape o projekto palo nakhavipe pharimatengo thaj vazdipe thanesko katar o rromano nacionalno ćidipe ande Vojvodina savo realizuilape ando 2012. brš.

Kava modelo afi rmišil o sićo-pe, bućaripe thaj bešipe e Rromen-

go, a lengo kamlipe si integracija rromane populacijako ando ama-limasko ćidipe. Direktori pe Kan-celarija pale inkluzija e Rromenđi, Duško Jovanović, inkalda kaj si bahtalo andar godova kaj gajda agorisarelpe jekh pharo brš. Vo phenda kaj putardipe katar sajekh nevo bućarno than, dipe šajima-tengo te e kategorije forutnengo save trajin ando socijalno pharipe buhljarenpe ando ekonomikano thaj materijalno kotor, si vareso so si e politika vi katar o pokra-jinako Gavermento, sar vi katar e sasti raštra. O projekto nakhavelpe nakhle duj brša, a lesko kamipe si te theren džanglipe pale varesa-vi bući majbut katar 150 manuša andar o rromano nacionalno ćidi-pe. Katar aver rig, obligacija si te ando kava projekto fundosarenpe 20 fi rme thaj preduzećurja, sargo kaj ćerdape ađes. Ando kava brš godova ćerdape pale anglune 10 fi rme, a pe primovara ramosarela-pe inke jekh konkurso, kasko ka-mipe avela te fundosarenpe inke 10 fi rme thaj preduzećurja, thaj delape vi o paketo katar 200.000 dinarja. Kamelpe te prdal e reali-zacija kale projektosko sikavelpe kaj e Vojvodina sila kapaciteturja palo nakhavipe thaj ramosaripe evropaće projekturjengo, a godova si anglalkondicija te vi ande avut-ni vrjama putarenpe e vudara pale kasave projekturja.

* lino katar sajto Vladako APV

RAMOSADE KONTRAKTURJA PALO KORKORROBUĆARIPERAMOSADE KONTRAKTURJA PALO KORKORROBUĆARIPE

Ramosaripe kontraktosko

Presidento Gavermentosko APV dr Bojan Pajtić del „bućarimasko dipe“

Telja

rdip

e: G

avrm

ento

APV

Telja

rdip

e: G

avrm

ento

APV

Telja

rdip

e: G

avrm

ento

APV

Telja

rdip

e: G

avrm

ento

APV


Kancelarija, ketane e Sasti-mašće ćhereja pe teritorija Vo-jvodinaći, realizuisarda but akci-je save si averčhande andar go-dova kaj si specifi kane pharima-ta thaj kamlimašće kupe. Duško Jovanović, anglal e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, ina-ćarda e donacija katar e najmcic-ki fondaciji „Westerwald“ ando dipe medicinaće kotorengo thaj ažutisarda pale Forošće thana Ruma, Pančevo, Pećinci, Bački Petrovac thaj Novi Kneževac.

Šerutno pe bigavermentosko ćidipe „Rromano tono”, Dušan Jovanović, prdal e kooperacija e njamcicke fondacijava pajsarda kotor pale sastimašće ćhera savi mol majbut katar 250 milje avru-

ja, a savi dijape pale sastimašće ćhera ande Vojvodina.

„Butebršenđi kvalitetna ko-operacija maškar amaro BGĆ e njamcicke fondacijava, anda dži-ke godova te therelpe e donacija, numaj medicinaće trubulimata, krevetuja pale sastimašće ćhera, ortopedijaće ažutimata, kolica pale invaliduja, ormarićuja pale sastimašće ćhera thaj plakaruja”, mothoda o Dušan Jovanović.

Po maladipe kana dinepe liparde kotora sastimašće ćhere-nđe sas vi o direktori najmcicke fondacijako Alehandar Bau-mann, šerutno po BGĆ „Rroma-no tono”, Dušan Jovanović, sar vi e manuša andar e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, po čikat katar o direktori Duško Jo-vanović.

„E Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi APV katar o teljari-pe dija o inćaripe pale realizacija sa e bućengo palo andipe, a palal godova vi palo dipe medicinaće kotorengo sastimašće ćherenđe”, mothoda o Duško Jovanović. Alehandar Baumann inkalda po ćidipe ando Sastimasko ćher Pećinci kaj o transparentnost ande bući, kooperacija maškar e BGĆ thaj e institucije, direktno inćaripe katar o Gavermento AP Vojvodinako thaj katar e Kance-larija pale inkluzija e Rromenđi andine džike kala rezultaturja.

Preventiva si o sastipe

Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi ande Inđija, ketane e Sastimašće ćhereja „Milorad

E RROMA THAJ O SASTIPEE RROMA THAJ O SASTIPEUstavova katar e Lumnjaći sastimašći organizacija, o sastipe si defi nišime sargo fi zičko, psihi-

čko thaj socijalno mištipe, a na sargo godova kaj naj nasvalipe thaj bizor. Čačaripe majvuče stan-dardosko katar o sastipe inkaldape sargo fundosko manušikano orto savo therel sajekh manuš savo o maškathemutno ćidipe ađes kamel te aresel. Džike bare averčhandimata ando sastipe dukhavne kupengo thaj godova kaj či delpe lenđe te čačaren pire orto palo sastimasko arakhadipe but droma avel andar godova kaj haravelpe varesavo aver lengo orto.Godova sikavel vi o than katar o rroma-no nacionalno minoriteto ande Republika Srbija. E Rroma si jekh katar e majdukhavne amalimašće kupe. Von si kola save majbut droma naštik te čačaren fundosko sastimasko arakhadipe thaj but aver kotora andar e orta palo sastipe.

Donacije

Donacije

Telja

rdip

e: A

rhiv

a K

PIR

Te

ljard

ipe:

Arh

iva

KPI

R

Telja

rdip

e: A

rhiv

a K

PIR

Te

ljard

ipe:

Arh

iva

KPI

R



Mika Pavlović“ , realizuisarda e akcija palo džape ando dićhipe ke sa e rromane čhavorra save silen džike 18 brša thaj informišisarda e deja thaj e dada pale godova kozom si semno te vakcinišinpe e čhavorra MMR vakcinava, savi si vorta arakhadipe katar e cikne boginje. Epidemiologo dr Gajić inkalda čefal si vorta pilta kana e čhavorr ači vakcinišinpe, kaj sile duj nasvale čhavorra katar e cikne boginje ande bihigijenika-ne rromane care ande Ruma thaj so majsigo musaj te džalpe ando dićhipe ande care pe teritorija katar o forosko than Inđija. Te-renošće vizitenca evidentirime si kaj si e rromane čhavorra save či vakcinišisardinepe. Po fundo analizako pharimasko, ćerdape o plano te informišinpe sa e ambu-lante ande thana pale vakcinacija rromane čhavorrengo, te lenpe e

kontakturja katar sajekh rromani familija prdal o jekh formula-ri-kalendari imunizacijako, te e rromane čhavorra save najlen sa-stimašći patrin vakcinišinpe thaj te ramosarenpe pe evidencija thaj te ćerelpe sastimašći patrin pale lende, te losarelpe o sastar-no savo džala po tereno thaj ka-šći bući avela te informišil e deja thaj dada pale pharimata save šaj te anen e cikne boginje thaj palo semnipe vakcinacijako sa e čhavorrengo, te e vakcije aven bipoćinimasko, te e vakcinacija nakhavelpe ande sajekh thanešći ambulanta te na avel džike go-dova te varesave čhavorra či the-ren e vakcina andar godova kaj naštik te aven ando Sastimasko ćher ande Inđija. Prdal kaja akci-ja nakhadape vizita ande rromane familije ande Inđija, Novi Karlo-vci, Beška, Slankamen, Krčedin,

Maradik thaj Čortanovci. E kancelarija pale inkluzija

e Rromenđi ketane e Sastima-šće ćhereja ande Inđija nakhada lačhi kampanja pale vakcina-cija rromane čhavorrengo, savi trubul te avel o modelo lačhe praksako pale aver forošće thana ande Vojvodina.

Ružica Nikolić

Donacije

Donacije


Telja

rdip

e: A

rhiv

a K

PIR

Te

ljard

ipe:

Arh

iva

KPI

R

Telja

rdip

e: A

rhiv

a K

PIR

Te

ljard

ipe:

Arh

iva

KPI

R

Telja

rdip

e: A

rhiv

a K

PIR

Te

ljard

ipe:

Arh

iva

KPI

R

Telja

rdip

e: A

rhiv

a K

PIR

Te

ljard

ipe:

Arh

iva

KPI

R



O čorrpe thaj o trajo ande bihigijenikane kondicije si ađe-sutneipe palo butipe e Rromengo ande Srbija. Lenđe đesa nakha-ven ando maripe palo trajo. Ku-tije katar o kartono, čikale droma thaj harade ćhera aviline o sino-nimo pale rromane care.

Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, savi but lačhe pindža-rel e pharimata e Rromengo ando bešimasko kotor, kale bršesko as-faltisarda trin droma ando Novi Bečej. Kaja investicija inćarda o Fondo pale kapitalna dipa AP Vojvodinako, thaj dinepe biš thaj štar milionuja dinarja. E Kancela-rija aresli te boldel o asape katar varesave familije, andar godova kaj e čhavorra akana pire sićima-šće đesa šaj te teljaren bi čikale cipelja, e dejenđe thaj dadenđe loćardape o drom džike care, thaj loćardape vi o trajo familijengo anglal kašće ćhera čhutape o as-falto. Aktivnosti Kancelarijako či ačhavenpe. Ando plano si te nakhavelpe o projekto savenca trubul te aresel e roš ande rroma-ne care, prdal e alternativne inka-limata energijako.

O rromano resursno maška-ripe katar e Ekumenska humani-

tarna organizacija (EHO RRC) andar o Novo Sado, nakhada o projekto “Socijalna inkluzija thaj o vazdipe kondicijengo palo be-šipe ande rromane care ande AP Vojvodina, Republika Srbija”, savo inćardine duj švajcarske organizacije Švajcarska prote-stantska khanđiri (Hilfswerk der evangelischen Kirchen Schweiz – HEKS) thaj Švajcarska agenci-ja palo buhljaripe thaj e koopera-cija (Swiss Agency for Develop-ment and Cooperation – SDC). Palo projekto o fi nansijsko inća-ripe dija vi e norveška organiza-cija Norveško khanđirako ažu-tipe, Ministarstvo pale avrutne

buća katar o Thagaripe Norveška thaj Gavermento AP Vojvodina-ko. Pale realizacija projektosko, o EHO čačarda e kooperacija e pokrajinaće sekretarijaturjenca, sar vi e Kancelarijava pale inklu-zija e Rromenđi. Neve učharima-ta pe ćhera, thana palo bešipe, la-čhardine thana kaj šaj te thovelpe save si čhutine ande funkcija the-dine e rromane care Bangladeš ando Novo Sado, rromane care ando Đurđevo, Forosko than Ža-balj thaj ando Opovo.

Dešebršenđi bući e Rromen-ca ande AP Vojvodina thaj Repu-blika Srbija, anda džike godova te o RRM ađes nakhavel jekh katar e rare thaj but lačhe parti-cipativne modelurja bućako thaj e kooperacija e rromane ćidima-va. RRM ande piri bući nakhada jekh specifi kani metodologija palo nakhavipe infrastruktur-ne pharimatengo ande rromane care, sar vi palo nakhavipe pha-rimatengo kana si ando phučipe lenđi legalizacija.

Ružica Nikolić

NEVE TELJARIMATA ANDE RROMANE CARENEVE TELJARIMATA ANDE RROMANE CARE

O čorrpe thaj o trajo ande bihigijenikane kondicije si ađesutneipe palo butipe e Rromengo ande Srbija. Lenđe đesa nakhaven ando maripe palo trajo. Kutije katar o kartono, čikale droma thaj ha-rade ćhera aviline o sinonimo pale rromane care.

Kancelarija palal peste mećel inke jekh brš. Averčhandimata save von ćerdine loće dićhenpe. E planurja pale avutni brš mo-thoda amenđe o direktori kale institucijako: „Anglal amende si o lundžaripe realizacijako projektosko „Vazdipe bućarimasko e Rromengo ande AP Vojvodina“, savo trubul te anel džike godova te putrenpe inke 10 neve fi rme, sar vi te nakhavelpe o sićope, therdipe džanglimatengo pale 150 manuša andar o rromano na-cionalno ćidipe pale varesave bućarimata. Ando plano simen vi o teljaripe projektosko palo bešimasko arakhadipe 150 rromane familijengo ande trin Forošće thana ande Vojvodina, inicijativa te fundosarelpe o Ćher pale kultura e Rromenđi ande Vojvodina, te e rromani čhib ofi cijelno kandavelpe ande varesave Forošće tha-na, sar vi te lundžarelpe e akcija palo bućaripe e Rromengo ande pokrajinaće thaj lokalošće institucije.

Avrjaluno toaleto ande carre

Foto

: S. N

ikol

ićFo

to: S

. Nik

olić


IntervjuIntervjuŠerutni po Ćher palo bijandimasko jekhipe, Vesna ŠijačkiŠerutni po Ćher palo bijandimasko jekhipe, Vesna Šijački

MIŠKOSARAS E STANDARDURJA KATAR LENGO TRAJOMIŠKOSARAS E STANDARDURJA KATAR LENGO TRAJO

O Ćher fundosardape sargo strukako gavermentosko kotor kamlimata ze majefi kasno nakha-velpe o monitoringo ando kotor katar o bijandimasko jekhipe thaj te ćerenpe e propozalurja pale in-tegracija katar e bijandimašći per-spektiva ande sa e politike, akcije thaj e programurja save o pokraji-nako Gavermento anel thaj nakha-vel.

Palo Ćher thaj pale godova kozom e rromani populacija kan-davel e resursurja kale institucija-ko, ćerdam svato e direktoricava Ćheresko, Vesnava Šijački

*Čefal ažutipe o Ćher palo

bijandimasko jekhipe AP Vojvodi-nako del pire kandavnenđe?

O Ćher nakhavel rodimašće, edukacijaće thaj promocijaće pro-gramurja palo bijandimasko jekhi-pe. Lešći bući si te ćidel aktuelne thaj vorta kotora palo than e manu-šnjengo ande varesave kotora (ande politika, ekonomija, po gav, ando rromano ćidipe...) thaj te defi nišil e ćijaće alava thaj e propozalurja palo vazdipe lenđe thanesko. Vov

kreiril thaj organizuil maladimata palo therdipe džanglimatengo thaj edukacije savenca barjarel nivelo džanglimatengo thaj e kapacitetur-ja varesave kupengo manušnjengo palo lengo ekonomikano thaj poli-tikano zurjardipe.

*Sar e manuša šaj te informi-šinpe pale konkursurja save ramo-sarel o Ćher?

O Ćher del informacije pale konkursurja ande kotora palo ašu-nimasko informišipe, pe mejling patrin „Manušnjikane buća”, po sajto Ćheresko thaj prdal e akha-rimata pale akademikane kamli-mašće kupe. O Ćher palo bijan-dimasko jekhipe nakhavel e pro-gramurja ande sa e forošće thana thaj forurja Vojvodinaće. Godova si fundosko kotor andar savo vi fundosardape o Ćher: majefi ka-sna promocija katar e politike palo bijandimasko jekhipe pe teritori-ja AP Vojvodinaći thaj edukacija kolengo save anen e čhinadimata thaj e bućarnengo ande lokalošće korkorroortuimata palo aktivno nakhavipe politikako pale jekhut-ne šaimata.

*E Rromnja si tumare kanda-vne?

E Rromnja si dujrigaće di-skriminišime manušnja thaj von si ando fokuso katar o Ćher palo bijandimasko jekhipe andar godo-va kaj silen but pharimata savenca maladonpe. Jekh programo na-khadam 2008. bršesko pale savo donatosko ažutipe dija o UNDP (O Programo katar e Ćidine naci-je palo buhljaripe). O projekto sas koncipirime gajda te del zor thaj

te sićol e Rromnja sar te korkorre te araćhen lenše oruturja anglal e lokalošće institucije save naj sen-zibilišime kozom trubul pale lenđe pharimata, sar vi anglal o rromano ćidipe savi majanglal diskriminišil e čheja thaj e manušnja save si an-dar o rromano nacionalno ćidipe.

Programova andar o 2010. bršesko ćerdape mapiranje kapa-citeturjengo palo bipoćinimasko ortako ažutipe ande AP Vojvodina, edukacija pale averčhande diskri-minacije save nakhavelpe opral e Rromnja, sar vi e modelurja palo inćaripe save e Rromnjenđe trubun te den e kancelarije palo bipoćini-masko ortako ažutipe, majanglal ando bućarimasko kotor.

Pale Rromnja organizuisardi-nepe vi e edukacije palo avečhando bipoćinimasko ortako ažutipe thaj pale lešće kapaciteturja. O progra-mo si čhutino pale šanse thaj losa-rimata katar e rromane čheja ando sićope, nakhadape andar godova kaj si o sićope majsemno kotor palo inkljistipe andar o čorrpe.

Kamipe programosko saven-ca mapirisardam e kpaciteturja manušnjikane rromane organiza-cijengo ande Vojvodina sas o ćer-dipe fundosko katar e vorta thaj aktuelne informacije pale rromane organizacije.

*Čefal ažutipe majbut rodel e rromani populacija?

E Rromnja savenca bućardam kamline te ćeren amenca koope-racija thaj akhardinepe pe sa e edukacije. Kamipe thaj putardipe pale komunikacija si dikhline thaj sajekh kooperacija čačarda e re-zultaturja thaj miškosarda e stan-dardurja katar lengo trajo.

Snežana Dimić

Ćher palo bijandimasko jekhipe si pokrajinaći institucija savi fundosardape 2004. bršesko Čhinadimava katar o Parlamento AP Vojvodinako. Kana fundosardape o Ćher thaj andape e Deklaracija thaj o Čhinadi-pe palo bijandimasko jekhipe rîndosardape o sistemo katar e institucionalne mehanizmurja po pokrajinako nivelo thaj ande jekhutni vrjama čhutape o fundosko bar ortako kotor te čačarelpe bijandimasko jekhipe pe teritorija AP Vojvodinaći ande segmenturja pale save sile ingerencije e Pokrajina.

Telja

rdip

e: Ć

her p

alo

bija

ndim

asko

jekh

ipe

Telja

rdip

e: Ć

her p

alo

bija

ndim

asko

jekh

ipe


IntervjuIntervjuPrezidento po Forosko than Beočin, Bogdan CvejićPrezidento po Forosko than Beočin, Bogdan Cvejić

SISTEMATIKANE THAJ PLANIRIMESISTEMATIKANE THAJ PLANIRIME

*Sikaven amenđe Tumaro Forosko than thaj e struktura forutnengo ande leste.

Forosko than Beočin si bu-tenacionalno maškaripe, savo sar mothol o ramosaripe forut-nengo andar o 2002. brš đina-vel biš thaj duj nacije, numaj 16.086 forutne. Ando kava fo-rosko than majđinosko nacio-nalno minoriteto si e Rroma, saven si 1.084.

Rromane care pe teritorija forošće thanesko si e rromane care ,,Šljivik” ,,Kolonije” thaj ,,Filijаlа”. O rromano ćidipe ando majbaro đindo trajil vi ando gavesko than Susek, savo najle izoluime rromane care.

Palal o čhudipe bombengo 1999. bršesko, ando kava fo-rosko than aviline te trajin in-terno miškome manuša andar o rromano ćidipe, katar o Ko-sovo thaj Metohija, thaj aven vi e manuša save irisardinepe

andar e zapadne phuvja, numaj e readmisanturja.

*Čefal si o than rromane populacijako andar o forosko than Beočin?

Kana dikhas o than e Rro-mengo thaj aver ćidimatengo, sikavelpe kaj numa von silen pire manušen ando Parlamento Forošće thanesko Beočin, save therdine godole thana sargo anglune ande pire nacionalne stranke. Simen sistematikane nakhado phučipe katar o ko-ordinatori pale rromane phuči-mata, pedagogikano asistentno ando sićope ando Fundosko sikavno than „Jovan Grčić Mi-lenko“ ando Beočino thaj ando anglalsikavno than ,,Ljubа Stаnković” ando Beočino.

*Situmen love ando bu-džeto Forošće thanesko save denpe palo vazdipe thanesko e Rromengo?

Po fundo katar o Čhina-dipe Parlamentosko Forošće thanesko Beočin andape loka-losko akciono plano palo vaz-dipe katar o sićimasko statuso e Rromengo forošće thanesko Beočin pale vrjama 2011-2015. bršesko. Pale realizacija ka-tar o lokalosko akciono plano pale vazdipe katar o sićimasko statuso e Rromengo forošće

thanesko Beočin, planirime si pandž šela milje dinarja pe po-zicija „Dekada e Rromenđi“. Ćerelpe vi o projekto „Inklu-zijako sićope e Rromengo“, savo ramsardape e 56 Forošće thanenca katar e Republika Srbija.

*Ko si e partnerja ande Tumare buća?

Pаrtnerja Forošeć thanesko Beočin ando proceso inkluzija-ko e romengo si e rromane bi-gavermentošće ćidimata katar e teritorija Forošće thanesko Beočin, duj fundošće sikaven thana, anglalsikavno than, Ma-škar pale socijalno bući, Radio thaj televizija Beočin (lokalošći televizija), Nacionalno serviso palo bućaripe thaj Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi AP Vojvodinaći.

*Čefal si Tumare planurja pale avutni vrjama?

Planurja palo brš savo avel si te ćerelpe o lokalosko akcio-no plano palo bućaripe, sastipe thaj bešipe.

Petar Miler

Pe čači rig katar o dojrav Dunav thaj pe severne kotora katar e Fruška gora pe eftavardeš ki-lometruja katar o Novo Sado buhljarelpe o forosko than Beočin. Sile deš thana thaj paše dešuefta milje forutne. Buća katar o prezidento Forošće thanesko katar o avgusto 2008. bršesko nakhavel o Bogdan Cvejić. Vov majpaše pindžardamen pale struktura katar e forune kale forošće thanesko thaj e bućenca save nakhavenpe palo vazdipe thanesko katar o rromano nacionalno ćidipe.

Telja

rdip

e: a

rhiv

a fo

rošć

e ćh

eres

tar B

eoči

nTe

ljard

ipe:

arh

iva

foro

šće ćh

eres

tar B

eoči

n


Koordinatori pale rromane pučhimataKoordinatori pale rromane pučhimataKoordinatori pale rromane pučhimata Jasmina PadrunekKoordinatori pale rromane pučhimata Jasmina Padrunek

ČI AČHAVEL O MARIPEČI AČHAVEL O MARIPEKoordinatori pale rromane phučimata pe teritorija forošće thanesko Bela Crkva bućarel majbut

katar duj brša. O than koordinatoresko inke naj sistematizuime. Bela Crkva si maškar e nabuhljarde forošće thana thaj najle orta te del bući neve bućarnenđe. Andar godova či nakhadape e sistemati-zacija, vi paše godova kaj manuša andar o lokalosko korkorroortuipe silen but lačhi kooperacije e koordinatorova thaj kamen te ažutin gadići kozom šaj te ažutil o forosko than.

Po phučipe ande čefal ko-tor majbut bućaren thaj pe savo kotor majbut čhun o akcento, o koordinatori mothol:

-O sićope si jekh katar e prioriteturja ando mungrro foro. Gîndiv kaj si godova majlačho drom te amaro, rromano them inkljel andar e drabarimašći rro-ta katar o čorrpe. Andar godo-va amen konkurišisardam palo DILS-osko projekto palo than thaj trubulimata katar o lokalo-sko korkorroortuipe kana si ando phučipe vazdipe katar o sićope e Rromengo. O projekto andape thaj amen teljardam but akcije te vazdas o sićope e rromane čha-vorrengo. Lokalosko korkorroor-tuipe kamel te ažutil kozom šaj, a godova sikavelpe, maškaraver kotora, vi ande godova kaj paj-sardine bipoćinimasko dromardi-pe pale sikamne save džan ande maškarutne sikavne thana.

O koordinatori mothol kaj ando bućaripe pale akana naštik te ćerelpe paso anglal, andar go-dova kaj ando forosko than Bela

Crkva naj bućarne thana. Majba-ro đindo manušengo ando foro-sko than si bibućako thaj džike ande godova kotor či avel maj-lačhe naštik te, pebibah, ćerelpe vareso majbut.

Ando bešimasko kotor are-slope anglunipe andar godova kaj o Forosko than kamlimava te vazdel o bešipe e Rromengo lačharda nekobor rromane ćhera ande save sas phare te trajislpe. Lačhardinepe e učharimata pe ćhera, vazdinepe e thuvale, pe plafonurja čhutinepe rigips ko-tora. “Si inke but ćhera save ro-den lačhardipe, no andar godova kaj dinepe cikne love pale kala buća, pale akana ćerdape gadići, a amen paćas kaj ande sigo vrja-ma avela inke kasave akcije”, mothoda o koordinatori.

Kana si ando phučipe sasti-pe, o Forosko than losarda o sa-stimasko medijatori savo vazdel o sastimasko arakhadipe rroma-ne populacijako.

But familije thaj manuša therdine lako ažutipe, no o ko-ordinatori andar e but kejsur-

ja losarda jekh savo si pale late majsemno. Vov si phanglo pale familija Mitrović. Von silen trin ciknebršenđe čhavorra, bibućar-ne si thaj najlen šaipe te pire čhe-jaće, Draganaće, pajsaren o dro-mardipe džiko Pančevo, kaj džal ando maškarutno medicinako sikavno than pale manušnji savi grižisarel thaj araćhel manušen save silen trubulipe pale godova.

E ptarin palo dromardipe mol 21.000 dinarja thaj ažutima-va katar o Forosko than pajsar-dam lenđe trubulimašće love te šaj voj bi ačhadimasko te nakha-vel o sićope.

Bela Crkva si but tolerantno maškaripe ande savo paćivalen-pe manušikane orturja sa e fo-rutnengo, bi dićhipe pe godova andar savo naciono si thaj čefal si lengo paćavimasko losaripe, thaj pale koordinatori ando kava kotor nas bući.

Bući koordinatoresko rodel but katar e manuše, no e Jasmi-na Pandrunek sikavel kaj dini energija irilpe: “Naštik te losarav numa jekh situacija, andar godo-va kaj sa e situacije si jekhutne pale mande, no me kamav te in-kalav kozom si šukar o haćaripe kana ažutisarav e manušenđe te čačaren vareso so korkorre na-štik. Kana dav me gođi pe bah savi dićhelpe pe lenđe muja, godova ažutil manđe te ćerav vi majdur mungrri bući thaj delma motivacija te dav sa mandar te ažutiv lenđe, vi kana si šaimata palo lačho aresipe cikne”.

Dragana DimitrovJasmina ande kancelarija

Telja

rdip

e: F

oros

ko ć

her B

ela

Crk

vaTe

ljard

ipe:

For

osko

ćhe

r Bel

a C

rkva

Telja

rdip

e: F

oros

ko ć

her B

ela

Crk

vaTe

ljard

ipe:

For

osko

ćhe

r Bel

a C

rkva


AKTUELNOSTI ANDAR O FOROSKO THAN BAČAKTUELNOSTI ANDAR O FOROSKO THAN BAČ

Šukaripe katar o averčhandipe

Forosko than Bač si inđa-rimatari projektosko “Šukaripe katar o averčhandipe”, savo na-khavel e sićimašći inkluzija e Rromenđi. E partnerja po kava projekto si trin fundošće sika-vne thana, anglalsikavno than thaj bigavermentosko ćidipe.

Ande Selenča, ando Fun-dosko sikavno than “Jan Kol-lar”, po agor novembrosko 2011. bršesko organizuisardape šukarimasko maladipe pe savo dinepe sićimašće trubulimata pale štarvardeš thaj duj čhavor-ra andar o rromano nacionalno ćidipe. Šerutni kale fundošće sikavne thanesko, Svetlana Zolnjan, inkalda kaj si bahta-li andar godova kaj e deja thaj dada andar o rromano nacional-no ćidipe kamen te aven ande

sikavne thana thaj te sa majbut nakhaven kova so theren lenđe čhavorra ando sićimasko pro-ceso. Ande akcija palo uladipe sićimašće trubulimatengo line kotor vi e sikavne, numaj e bu-ćarne liparde sikavne thanesko.

Piro manušikanipe sikada vi o bućarno Jan Trusina, savo dija sa e rromane čhavorrenđe e papuče.

Bahtale čhavorra prastajine ando holo thaj ande vasta zurale inćardine pire darurja. Po phu-čipe sar haćarenpe rîknisardine ande jekhutni vrjama: “But sam bahtale. Therdam sa so trubul amenđe palo sikavno than – vi e sveske, vi e olovke, vi e kotora palo makhljaripe, thaj inke but kotora!”

O koordinatori Jovanović si bahtalo andar godova kaj narromane forutne sa majbut avel senzibilišime pale rro-mane pharimata thaj mothol: “Amenđe si trubulimasko inća-ripe katar e narromane forutne. Andar godova kaj haćarenmen thaj ažutin amenđe, teljardam anglal. Akana rudivlen te ažu-ćaren te e averčhandimata aven dikhline. Von sikavenape, me paćav ande godova.”

Dragana Dimitrov

Numa te e rromane čhavorra aven majsikavne katar pire deja thaj dada, či musaj te ažućaren o ažutipe, von aresena te nakhaven o pharo trajo thaj pajsarena materijalne kotora pešće thaj pire familijaće. Akana butipe musaj te ažućarel o inćaripe, te čačrel o anglunipe ando varesavo kotor.

Te naštik te ažutilpe lenđe pe lundži vrjama, mištipepale lende avela vi o harnevrjamako ažutipe. Godova ćerdine ando forosko than Bač kaj uladape šel thaj eftavardeš hamašće paketurja katar o humanitarno ažutipe, savo ažutimava katar o prezidento po forosko than Bač, Tomislavo Bogunović thaj pokrajinaći Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi pajsarda o koordinatori pale rromane phu-čimata forošće thanesko Bač, Dragan Jovanović.

Dinipe šejengo palo sićope

Teljardipe: arhiva koordinatorešćiTeljardipe: arhiva koordinatorešći

Teljardipe: arhiva koordinatorešćiTeljardipe: arhiva koordinatorešći

Koordinatoro, šerutni po sikavno than e sikamnenca

SićopeSićope


Andar godova kaj si o sićope jekh katar e majbare pharimata e Rromenđe, Ministripe palo sićo-peanda čhinadipe te katar 2008. bršesko ando sićimasko sistemo len kotor sargo bućarne e rromane pedagodikane asistenturja. Ando nakhlo sićimasko brš, angažuisar-dape šel thaj eftavardeš thaj ohto pedagogikane asistenturja andar o rromano nacionalno ćidipe. Jekh katar lende si Maja Jovanović an-dar e Deronje. Maja pe kaja misija bućarel but lačhe. Sa e dži akana čačardine rezultatuja mothon pale godova.

Semno rrotalo kotor ando sići-masko šolo e Rromengo

Lengo kotor si maškarutno. Von si kotor savo phandel e sikam-ne thaj deja thaj dada e sićimašće institucijenca. Angažuisardine-pe prdal o ašunimasko konkurso palo bućaripe, thaj lengo kotor si defi nišime Kanonova pale fundu-ja katar o sićimasko sistemo thaj Ortaće patrinava palo programo palo therdipe sićimasko pale pe-dagogikane asistenturja. Pe lešći

bući ćerel dićhipe direktori sika-vne thanesko, jal dženo timosko katar o šerutnipe sikavne thane-sko savo losarel o direktori. Paše godova kaj trubun te silen agori-sardo štarebršengo maškarutno sikavno than, e asistenturja musaj te nakhaven vi o pandžeđesengo andralunimasko modulo.

Pedagogikano asistento bi-ćhalelpe te bućarel ande anglal-sikavne thaj sikavne thana ande save džan e čhavorra andar e čor-re trujalimata, jal save si andar e marginalizuime amalipašće kupe ande save či motholpe lačhe e čhib pe savo nakhavelpe o sićope, e čhavorra save silen specijalne trubulimata, save silen invalidite-to, thaj save silen averčhande pha-rimata andar godova kaj dikhline varesave tragikane kotora.

Rromane asistenturja silen bari obligacija thaj musaj mišto te nakhaven piri bući. Von ćeren bući e rromane čhavorrenca save-nđe si trubulimasko ažutipe ando sićope thaj ando čhibjako buhlja-ripe, len kotor ando proceso lenđe integracijako ande kupa ande savi si e čhavorra save silen jekhutne

brša thaj inkalen semnipe katar o sićope thaj vazden thaj buhljaren o kamlipe palo ramosaripe čha-vorrengo ando fundosko sikavno than.

Po teljaripe dromesko

Misija katar o OEBS-o ande Srbija 2007. Bršesko jekhti pin-džarel trubulimata katar e rromane čhavorra thaj ramosarel o konkur-so pale rromane asistenturja. Maja Jovanović naćhel o kurso thaj avel o rromano asistento.

Avutne bršesko, prdal o ašu-nimasko konkurso katar o Mi-nistripe palo sićope, Maja therel bućarmasko than katar o pedago-gikano asistento ando Fundosko sikavno than Vuk Karadžić ande Deonje.

Godole konkursova andar o 2008. bršesko, rromane asisten-turja aviline pedagogikane asi-stenturja, andar godova kaj kotor lenđe bućako buhljardape vi pe narromane čhavorra, savenđe si trubulimasko ažutipe.

Maja si jekhto pedagogikano asistento ando piro forosko than. Pire bućava putarda o drom pale kola save avena palal te ćeren kaja bući. Ađes pe teritorija katar lako forosko than angažuisardinepe inke duj pedagogikane asistentur-ja, jekh ando Bogojevo, aver ande Odžaci.

Buća ando nakhavipe sićimasko

Maja bućarel šovardeš čha-vorrenca ave džana ande majcikne klasurja, katar jekhto džiko štarto klaso. Ažutipe savo voj del len ando sićope si laći, sar mothol, fundošći thaj majsemni bući. E čhavorrenđe voj ažutil prdal e in-dividualno bući lenca, thaj te len majbut silen jekhutne pharimata,

INĆARIPE RROMANE ČHAVORRENĐE SARGO INĆARIPE RROMANE ČHAVORRENĐE SARGO SUMNAKUNO BARVALIPESUMNAKUNO BARVALIPE

Pedagoško asistento Maja Jovanović e sikamnenca

SićopeSićope

Telja

rdip

e: a

rhiv

a ka

tar M

aja

Jova

nović

Telja

rdip

e: a

rhiv

a ka

tar M

aja

Jova

nović


Maja organizuisarel kupaći bući. Voj avel vi peklasurja aver sika-vnengo save ažutin laće te dićhel o pharipe thaj te losarel metodo pale lengo so majefi kasno nakhavipe, a godova laće but loćarel e bući.

Bući po tereno

Paše bući ando nakhavipe si-ćimasko, semno kotor katar e Ma-jaći bući si e bući po tereno. Te e deja thaj dada či akharenpe thaj či aven po dejako thaj dadesko ćidi-pe, jal po akharipe palo svato e si-kavneja, Maja džal ke lende, ande ćherešći vizita.

Voj mothol kj e bući po tere-no naj loći, no vorta si majlačho drom te areselpe mišto svato e de-jenca thaj e dadenca thaj te haća-ren kozom si o sićope semno pale lenđe čhavorra. Kaja bući trubul te nakhavelpe so majbut, a na numa kaj sikavelpe o pharipe. Ando sva-to e dejenca thaj e dadenca, Maja či mothol numa pale pharimata savenca e čhavorra maladonpe, no vi pindžarel e deja thaj dada sa e aresimatenca katar lenđe čhavor-ra thaj, sar mothol korkorro, nisar či bistrel te inkalel mište thaj šu-kar alava pale kola čhavorra save therdine lačho aresipe. Gajda e deja thaj dada theren mišto gindi-pe palo sićimasko kotor thaj pire vojava aven ando sikavno than.

Paše vizita e dejenđe thaj da-denđe, Majako bući po tereno in-ćarel vi e promocija thaj afi rmaci-ja katar o ramosaripe ando anglal-sikavno thaj fundosko sićimasko sistemo. Godoja bući nakhavel korkorro, bi aver sikavne, thaj but ašarelpe aresimatenca save therel.

Varesave čhavorra arakhalam godole dromeja. Von trajisardine, no sas bidikhline thaj či therdine fundošće džanglimata. Naslen do-kumenturja, či džangline te ćeren svato, đinaen, jal te ramosaren. Kontinuirime bućava lenca, inća-rimava katar e sikavne, ćerdam te

von aven ramosarne thaj von si ađes sargo vi aver čhavorra save silen jekhtune brša.

Avrjalsićimašće buća

Katar 1998. bršesko ando Fundosko sikavno than Vuk Kara-džić bućarel Recitatorošći sekcija. Ande laći bući Maja lija kotor ka-tar o teljaripe. Majanglal lako dad, Ranko Rajko Jovanović, savo ande godoja vrjama sas po čikat kale sekcijako, nakhada trubli-mšće buća te voj sićol sa so tru-bul pale losarimata palo majlačho recitatori, pe save lija kotor ando piro fundosko thaj maškarutno sićope. Duj brša sargo sikamni andare gimnazija sikada piro Fo-rosko than pe pokrajinaći smotra pale recitatorja ando Sečnjo. Ne-vipe thaj o fakto kaj jekh Rromnji sikavel piro forosko than po kava losaripe, sar mothol e Maja, sas vareso so anda te džiakanutni pilta pale Rroma averčhandolpe thaj te avel majlačhi.

Akana Maja avili po than katar piro dad thaj inđarel kaja sekcija. Po pokrajinako losaripe pale majlačhe recitatorja pe rro-mani čhib, savo inćardape anglal duj brša, lija kotor laće šov sikam-ne katar save štar lija anglune tha-na.

E sikavne save therdine lačhe aresimata

Maja ašarimava inkalel kaj kale septembrosko ande skamije katar e maškarutne sikavne thana bešena štar laće sikamne. Jekh ka-tar lende, Kića Jovanović, lija o baripe katar o Fondo Ivan Aleksić. Kava baripe delpe pale therdine lačhe aresimata, lačho nakhavipe ando sikavno than thaj pale lačhe relacije e sikavnenca. Paše diplo-ma, o sikamno therda vi o lovengo baripe, sargo motivacija te lundža-rel te therel lačhe aresimata.

Te e Kića therel kava baripe dija propozalo Sikamnengo kotor katar o sikavno than thaj godova sikavel kaj ande integracija rro-mane čhavorrengo ando sićimasko sistemo ćerdinepe bare pasurja.

Maja mothol kaj si andar go-dova but bahtali, no voj džanel kaj si inke but buća anglal late.

Sikamno rromane čhibjako

Ando Fundosko sikavno than Vuk Karadžić, Maja nakhavel vi o losarimasko sićimasko kotor Čhib thaj nacionalna kultura e Rrome-nđi. Ortuipe katar o sikavno than anda čhinadipe te del laće te na-khavel lipardo sićimasko kotor. Sikamne katar jekhto džiko ohto-to klaso, ulade ande trin kupe, na-khaven kava sićimasko kotor.

Kova kaj but čhavorra kamen thaj aven te sićon si pale Maja majbaro baripe.

Te bajros khetane

Maja Jovanović sargo peda-gogikano asistento lija kotor vi ando projekto savo, talo alav Te bajros ketane, nakhadape po lo-

Maja Jovanović e sikamnenca save therdine dinimata

SićopeSićope

Telja

rdip

e: a

rhiv

a ka

tar M

aja

Jova

nović

Telja

rdip

e: a

rhiv

a ka

tar M

aja

Jova

nović


kalosko nivelo ando partnerosko kotor e Fundošće sikavne thaneja Vuk Karadžić andar e Deronje thaj e Themešće bibliotekava Branko Radičević andar e Odžakuja.

Sar bijandili deja palo kava projekto? Numaj, sajekh bršesko prdal o pedagogikano asistento, sa majbut rromane čhavorra ramosar-dinepe thaj aviline ande forošći bi-blioteka. Godova sas interesantno pale bućarne ande biblioteka thaj inkaldine kamlipe te vi von, sar vi aver forutne, save kamen, majla-čhe pindžarenpe e rromane kultu-rava. Ketane e Majava thaj Fun-došće sikavne thaneja ande savi voj ćerel bući, andine čhinadipe te organizuisaren teatrosko sikadipe Rromano abjav, savi promovišila thaj afi rmišila e rromani kultura, tradicija thaj običaja. Ande tru-bulimašće anglalbućarimata palo teatrosko sikadipe thaj ande reali-zacija line kotor vi e narromane čhavorra save korkorre inkaldine kamlipe te aven lako kotor.

Kava projekto sas maškar e deš majdikhline kulturaće projek-turja ande Srbija ando nakhlo brš. Kava rezultato sas semno, mothol e Maja, andar godova kaj afi rmiši-sarda e Rromen ando majlačho ro-šaripe po republikako nivelo, sar vi andar godova kaj si inaćaripe pale sa e neve projekturja, andar

godova kaj si šukar te džanelpe kaj vareko dićhel so tumen ćeren thaj inkalel mišto dićhipe pale go-dova.

Palo ohtoto aprili – Lumnjako đes e Rromengo

Sar mothoda e Maja, e sika-vne palo 8. aprili sajekh bršesko po jekh časo po angluno than čhun o sićope palo Lumnjako đes e Rro-mengo. Gajda e rromane čhavorra pindžarenpe e romane kulturava thaj istorijava.

Maja ando losarimasko sići-masko kotor organizul vi o Ašu-nimasko časo. Po lipardo časo e čhavorra recituin pe rromani čhib. Kola save aven šaj te ašunen len, sar v te dićhen o sikadipe katar e sikamnenđe piltarimašće buća pe tema rromane buća varekana thaj akana thaj o trajo e Rromengo.

Paše godova, pe kava đes ando sikavno than oranizuilpe vi o nakhadipe sićimasko pale sika-vne pe tema kultura, tradicija thaj dumutnipe e Rromengo, sar vi o nakhadipe sićimasko palo repro-dukcijako sastipe pale rromani populacija. Ando phučipe si e si-ćimašće nakhadimata thaj e bu-ćarimašće sićimašće kotora palo abortuso, abjav ande terne brša, genitalijaće nasvalimata tgm.

Maja Jovanović inkalda kaj katar sa gadava khanči či čer-dape te naj but lačhi kooperacija e direktorova katar o sikavno than, Branislavova Ninkoveja, savo sajekhvrjamako kamel thaj šaj te ažutil te realizuinpe sa e buća save si phangle pale rromani populaci-ja, pale lenđi integracija thaj afi r-macija.

Dićhipe ando avutnipe

Maja mothol kaj kamel te vi majdur ćerel bući pe integracija e Rromenđi thaj implemnetacija rromane čhibjako ando sićima-sko sistemo. Mišto gindo thaj la-čhi voja, savi si trubulimašći pale godova, sar mothol, voj silen ko-zom trubul. Vi e lačhe ideje sile sajekhvrjamako. Len araćhel ande bući e čhavorrenca. Von si lači in-spiracija thaj kova so miškol la.

E motivacija araćhel ande sa e kola talenturja save ande piri bući dikhla. Voj inkalel kaj ando gentkano kodo e Rromengo si bare predispozicije pale đilabipe tho bašalipe thaj teatrošći bući. Von bijanenpe godoleja. But katar lende či džanen kaj silen talento. Andar godova me sem khate. Te ažutiv lenđe te araćhen ande pe-ste talento, te pajsaren les thaj te sikaven les, ando asape mothol e Maja.

Džiakanutni bući katar e Maja Jovanović sikavel kaj but bući si trubulimšži te therelpe lačho are-sipe. Sargo terni, emancipovana thaj e Rromnji savi therda lačhe aresimata del vorta egzempumo manušenđe andar piro them. Voj ketane aver pedagogikane asisten-turjenca haravel sa so naj lačho po drom savo anela te čačarelpe rromani vizija palo progreso thaj e inkluzija. Sa e droma katar o dumutnipe či inđaren anglal, o si-ćope e Rromengo si jekhutno savo inđarel ande godova smero.

Jovana DavidovićMaja Jovanović pire sikamneca

SićopeSićope

Telja

rdip

e: a

rhiv

a ka

tar M

aja

Jova

nović

Telja

rdip

e: a

rhiv

a ka

tar M

aja

Jova

nović


ROMAVERSITAS SRBIJAROMAVERSITAS SRBIJA

Inćaripe rromane studentonenđe

Ideja te putarelpe “Roma-versitas” programo ando Novo Sado dija o Đorđe Jovanović andar o bigavermentosko ćidipe Vojvodinako maškar pale demo-kratija. Baro inćaripe ando ćerdi-pe planosko palo kava programo dija lešće e Nataša Kočić Rako-čević savi bućarel po programo katar o Rromano edukacijako fondo ande Srbija thaj katar o Univerziteto ando Novo Sado, savo nakhavel e supevizija kale programosko. Kaja ideja pašljol vi pe inicijativa palo vučo sićo-pe e Rromengo ande Vojvodina savi teljardine e Matica rroma-ni thaj Trifun Dimić, profesori Svenka Savić thaj Petar Novica Nikolić. Supervizori programo-sko si o profesori Slobodanka

Markov, a e medijatorja Alek-sandar Jovanović thaj Milan Beljić. Fondošći karakteristika programosko si mentorsko bući, numaj inćaripe studentonenđe te agorisaren e fakulteturja.

E studentonenca ćerelpe svato, von informišinpe pale sa so del kava programo thaj te ka-men, šaj te len kotor ande leste thaj te kandavel lešće resursuja.

Pale studenturja, ando kava programo, pajsardape vi o tru-bulimasko than palo sićope thaj šukarimašće maladimata, lun-džarde časurja e profesorenca-mentorenca, psiholgikano inća-ripe, e love pale sićimašće lila, o sićope anglikane thaj rromane čhibjako thaj o sićope pale in-formacione tehnologije.

Kursurja anglikane čhibjako

Šerutne kale programosko nakhadine e bući thaj e trubu-limata rromane studentonengo thaj aviline džike but lačhi ide-

O programo „Romaversitas” nakhavelpe ande nekobor phuvja ando regiono, a katar o majo 2011. brš realizuisarelpe ande Srbija.

Kamipe “Romaversitas” programosko si te ažućarel e studentonenđe andar o rromano nacio-nalno ćidipe pe lenđe studije thaj te khuvel len. Prdal kava programo von zurjarenpe gajda kaj pire aktivne angažmanova ažutin aver Rromenđe thaj neve rromane studentonenđe, numaj te zurjven piro rromano identiteto thaj te haćaren e obligacija palo avutnipe e Rromengo. E love te nakhavelpe e “Romaversitas” ande Srbija del o Rromano edukacijako fondo andar e Budimpešta.

Rrromane studenturja po testo

Rromane studenturja po testo

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

SićopeSićope


ja: Andar godova kaj si o sićope jekh katar e majsemne kotora ando trajo, vi amen trajisaras ande lumnja kaj sa ačhel po džanglipe, gîndiv kaj emancipa-cija katar o rromano ćidipe na-khavelape te so majbut manuša andar leste agorisaren o sićo-pe thaj ande godova konteksto amen haćardam kaj e rromane studenturja či džanen anglikani čhib, savi si lumnjaći čhib. An-dar godova amen areslam džike ideja te ćeras e kursurja angli-kane čhibjako pale studenturja rromane populacijako. Amari ambicija te e studenturja pe an-glikani čhiv ćeren svato, ćeren rodimata thaj len kotor pe avrut-ne konferencije, mothoda o su-pervizori projektosko, profesor-ka Markov.

Kooperacija maškar o Fi-lozofi jako fakulteto thaj o timo savo nakhavel o Romaversitas programo, anda te e mr Jagoda Topalov (lektori po Kotor pale anglistika) thaj laće 15 studen-turja katar e Katedra pale angli-stika, inkalen kamipe te ćeren bući sar volonterja thaj te nakha-ven o sićope pale anglikani čhib rromane studentonenđe.

-Akhardemas te nakhavav o sićope andar godova kaj šaj te ande mungrri tromali vrjama te ažutiv e studentonenđe thaj te lav kotor ande vareso so si vorta lačhe. Bućarav kova so kamav thaj so sićilem, nakhavav o sićo-pe, mothoda o profesori.

Testurja pale studenturja nakhadape ando novembro, a pe leste šaj te aven sa kola studen-turja save kamen te sićon angli-kani čhib prdal o Romaversitas programo. Testiranje trubul te sikavel nivelo katar lengo džan-glipe kale avrutne čhibjako thaj te loćarel e profesorošće thaj studentonenđe save si volonter-ja te ulaven e studenturja ande kupe save kreirinpe po nivelo džanglimasko.

Po testiranje aviline tranda thaj pandž studenturja, save sas dikhlino bahtale, andar godova kaj šaj sićon anglikani čhib bi-poćinimasko, ande vrjama kana kamen. E organizatorja sas bah-tale andar godova kaj akhardine-pe thaj aviline but studenturja, odolaći kaj godova sas sikadipe kaj von pherdine lenđe rodimata thaj trubulimata.

Snežana Dimić

Kozom si semno pale brucošo pindžaripe anglikane čhibjako?

Enis Saitovski, studento anglune bršesko po Ortako fakulteto ando Novo Sado inkalel kaj ande ađesutni vrjama bi pindžaripe anglikane čhibjako, bi pindžaripe majfundošće nivelosko anglika-ne čhibjako naj socijalizacija thaj majdur anglunipe ando amalipe. “Trajisaras ande vrjama globalizacijako ande savi si anglikani čhib but semni thaj amen e studenturja musaj te sićos les te šaj aresas trubulimasko nivelo komunikacijako pe avrutni čhib. Me sem but bahtalo kaj sem o kotor kale programosko”, mothoda vo.

A palo studento pe master studije?

Dragana Dimitrov ramosarda duj master studije – po Filozofi -jako fakulteto ando Novo Sado thaj po privatno Fakulteto palo me-nadžmento. Malademla po testiranje thaj phučlam la sostar si laće trubulimasko džanglipe anglikane čhibjako. Voj mothoda amenđe: “Sa majbut sem ande situcija te ćerav komunikacija pe anglikani čhib thaj me musaj te sićov lačhe kaja čhib. Gîndiv kaj godova kaj therdem vučo sićope si mungrri obligacija te majbut sićivav thaj te bućarav pe peste. Katar aver rig, but katar e lačhi literature naj nakhadini katar anglikani pe dasikani čhib thaj godova si inke jekh kotor te majbut sićivav anglikani čhib.

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

E studentkinja Aleksandra thaj amaro žurnalisto den svato

SićopeSićope


FUNDO SI ANDO SIĆOPEFUNDO SI ANDO SIĆOPE

BGĆ “Rumunka” andar o Bački Monoštor dešutrin brša del piro kotor pale emancipacija thaj integracija e Rromenđi. Palo teljaripe, bući thaj e projekturja, ćerdam svato e prezidentova kale organizacijako, Ivanova Petrovićeja.

„Rumunka” si korkorrutni, avrjalstrankaći, bigavermnetošći organizacija savi fundosardape 1998. bršesko gîndova te prdal e projekturja, edukacije, kulturaće thaj e sportošće aktivnosti, del piro kotor palo buhljaripe rro-mane ćidimasko sar vi palo lako ekonomikano zurjardipe. Katar o aprilo kale bršesko kaja organi-zacija inđarel nevo alav “Ćidipe Bejašengo Rumunka Bački Mo-noštor.

Džiakanutne buća Rumun-ka realizuisarda ketane e ćhe-rutne thaj avrutne donatorenca sargo kaj si: Fondo palo putardo amalipe, CONCERN, SPOLU-holandsko BGĆ, Misija OEBS ande Srbija, Ambasada katar o Thagaripe Holandijako, BCIF – Beograd, Incest Trauma Ma-škar – Beograd, Cip – Beograd, Lolo trušul Sombor, Pokrajinako sekretarijato palo sporto thaj ter-ne, Ministarstvo pale ekonomija thaj regionalno buhljaripe, Foro Sombor thaj Gavesko ćher Bački Monoštor.

Angluno thaj majkamlo projekto

Po phučipe čefal si maj-semno projekto savo ćerdine dži akana, o Ivan Petrović motho-da: “Angluno projekto amare organizacijako si ande jekhutni vrjama vi majsemno, sar vi maj-kamlo projekto savo nakhadam. Ando phučipe si oprojekto “Step by step”, savo nakhadape ande kooperacija e Fondova palo pu-tardo ćidipe. Rezultato kale pro-jektosko si o anglalsikavno than pale rromane čhavorra thaj pale čhavorra andar e familije save trajin ando socijalno pharipe, savo ando kontinuiteto bućarel katar 2000. bršesko. Sasmen do-natorja save line kotor ande re-alizacija kale projektosko, sargo kaj si Concern, Maškar pale in-teraktivna pedagogija thaj Lolo trušul Sombor”.

O sićope si jekhutno inkljistipe

Organizacija majbut ašarel-pe pire bućenca ando sićimasko

kotor andar godova kaj si o fun-do palo nakhavipe sa e rromane pharimatengo ando sićope e Rro-mengo. “E Rroma či džan ando sikavno than andar godova kaj si čorre, thaj andar godova kaj si bisikavne, naštik te araćhen e bući, thaj andar godova si vi maj-dur čorre. Godova si o lavirinto andar savo šaj inkljelpe numa sićimava. Andar godova amari organizacija si fokusirime po si-ćope. Sargo egzemplumo šaj te inkalav kaj nakhle bršesko ramo-sardam dešuštar čhavorra ande maškarutne sikavne thana, a len inja gatisarda e matura thaj e za-naturja”, mothoda o Petrović.

E kooperacija e lokalošće kor-korroortuimava

E kooperacija e lokalošće korkorroortuimava si but lačhi. Organizacija sila ramosardino Memorandumo pale kooperaci-ja lokalošće korkorroortuimava.Ketane inke efta rromane biga-vermentošće organizacijenca fundosarda o Forumo bigaver-

Ivan Petrović

Ivan Petrović thaj amaro žurnalisto den svato

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

BGĆBGĆ


mentošće organizacijengo, pale kašći bući e love denpe andar o budžeto katar o Foro Sombor. Kale bršesko dijape miliono di-narja te nakhavelpe o ramosaripe rromane čhavorrengo ande ma-škarutne sikavne thana thaj pe fa-

kulteturja. Rezultato kale bućako si kaj dešuštar rromane čhavorra ramosardinepe ande maškarutne sikavne thana, a jekh čhej ramo-sarda o Medicinako fakulteto po Univerziteto ando Novi Sad.

Klubo purane Rromengo

Ćidipe lel kotor vi ande pro-jekturja save si phanglepale soci-jalne phučimata. Nakhle bršesko agorisardape oprojekto talal o akharipe “Klubo purane Rro-mengo”. O klubo bućarda štar brša prdal o Novosadsko huma-nitarno maškaripe thaj pale leste e love dija love o IOM. O klu-bo jekh brš bućarda ande režija katar e Rumunka, a o fi nansijsko dipe dija o BCIF.

Ćidipe kontra e diskriminacija

Organizacija akana nakha-vel jekh barvalo projekto pale anglalgranicaći kooperacija ande IPA programurja, ketane e orga-nizacijenca andar o Pečuj (Ungri-ko), Beli Manastir (Hrvatska) thaj Tuzla (Bosna thaj Hercego-vina). Kamipe kale projektosko

Khanči bikooperacija e koordinatorova

Ando bešimasko than katar o Ćidipe maladam e koordi-natore pale rromane phučimata katar o Foro Sombor, Zorane Kalanjoš. Ake so vov mothoda pale kooperacije e rromane bi-gavermentošće organizacijenca pe teritorija kale forosko.

“Dži nakhle bršesko ande Sombora sasmen dešujekh re-gistruime rromane bigavermentošće organizacije. Numa, ša-ipe te pherel e rodimata andar o nevo Kanono pale ćidimata ke Agencija pale privredaće registruja či hasardine len šov. Gajda kana simen pandž ćidimata, a jekh nakhavel palem registraci-ja. Avelamen šov ćidimata katar o brš savo avel. Dži nakh-le bršesko sasmen ando budžeto konkursne love numa pale rromane bigavermentošće organizacije. Pebibah, kale bršesko godova ačhadape andar godova kaj nakhavelpe e restrikcija budžetosko. O ašunimasko svato palo budžeto ćerelape de-šujekto kale čhonesko kana amen kamas te boldas o budžeto pale rromane ćidimata po nivelope savo sas nakhle bršesko.

Kana si ando phučipe mungrri kooperacija e bigavermentošće organizacijenca, voj nakhavelpe gajda kaj bičhalenpe e informacije thaj delpe ažutipe palo ćidipe thaj ramosaripe katar e konkursošći dokumentacija pale averčhande projekturja. Majlačhi thaj majbarvali kooperacija sima e Ćidimava “Rromengo Bejašengo Rumunka. Ando Bačko Monoštori si vi majbare rromane care ando som-borako forosko than, gajda kaj vi kava ćidipe sile majbaro thaj majsemno kotor ando proceso palo zurjardipe rromane populacijako.”

Klubo purrane rromengo

Foto

: P. G

avril

ović

Foto

: P. G

avril

ović

Telja

rdip

e: a

rhiv

a ka

tar B

GĆ

Telja

rdip

e: a

rhiv

a ka

tar B

GĆ

BGĆBGĆ


sit e nakhavelpe e diskriminacija ando sićope thaj bućaripe. E or-ganizacije andar e Ungriko thaj o Ćidipe e Rromengo Bejašengo Rumunka, Bački Monoštor si fokusirime po nakhavipe diskri-minacijako ando bućaripe, a e organizacije andar e Bosna thaj Hercegovina thaj Hrvatska si fo-kusirime po sićope.

Sar jekh mištardipe haradape

Te sa či džal sajekhvrjama-ko loće mothol vi e paramiči katar o Petrović palo jekh pro-jekto savo nisar te teljarel te nakhavelpe. “Anglal trin brša teljardama o projekto e “Brodo-remonotova”. Gîndisardem kaj godova avela vorta mištipe pale

rromane čhavorra. Ramosardem e kontrakturja, numaj majvorta ramosardine len e čhavorra thaj gajda line pe peste obligacija te kana agorisaren maškarutno si-kavno than bućarena ando “Bro-doremonto”, a kaja fi rma dela o kotor lovengo palo lengo sićope. Gajda kaja fi rma poćinda e čho-nešće patrina pale len šov, bešipe ando than pale sikamne thaj sa aver so trubul palo lengo sićope. E čhavorra saslen vi e obligacija te palal godova bućaren efta brša te šaj bolden e love save e fi rma dija pale lenđe stipendije. Nu-maj, e fi rma ačhada te bućarel, dija andre ando stečajo, thaj či džanelpe so avela ando avutnipe. Paćav kaj džike primovara avela majlačhe thaj kaj o projekto lun-džarelape”.

Igor Dimić

Bodrog fest

Katar o 2005. bršesko, sajekh dujto savato, ando avgusto, inćarelpe etno-festivali “Bodrog fest”. Semnipe kale festivalosko dićhelpe ando arakhadipe katar e monoštorošći tradicija thaj e kultura, sargo naturaće barvalimata gavesko.

Po severo Vojvodinako, majpaše ađesutno Somboro, ando maškarutno šelbršutnipe sas pin-džardo foro Bodrog. Fundosarda le ungrikano tha-gari Stefan te sile diz thaj maškaripe katar jekhut-nialavardi županija thaj godova pe fulavipe semne dromengo, dromenđe trušula. Paše leste motholpe vi pale kašteluja Bodrog, Monoštor thaj Bartanj.

O foro garavdune hasardape ando Dunavo, a kale agora palal o rupuzipe e Horahaja ando 16. šelbršutnipe. Ande godoja vrjama khate aviline te trajin e Šokcurja andar e Bosna, pe kasko čikat sas e Franjevcurja, save fundosardine e sikavne thana. Von ćidine e čhavorra thaj sikadine len pe kaštune phaljorra te đinaven thaj ramon. Ando alava katar o dumutnipe kava festivali inđaren o alav katar kava maškaršelbršutnimasko foro.

O festivali si therdipe katar e lačhe maškarnacionalne relacije. O rromano ćidipe po kava festi-vali sikavel piro folklori, tradicijako habe thaj e zanaturja.

Neve bršeske dinimata

Telja

rdip

e: a

rhiv

a ka

tar B

GĆ

Telja

rdip

e: a

rhiv

a ka

tar B

GĆ

BGĆBGĆ


IntervjuIntervju

TERNE THAJ AKTIVNETERNE THAJ AKTIVNE

Ćidipe Čiriklji Bačkako Petrovco registruisardape 19. februari 2010. bršesko ande Agencija pale privredaće registruja Republikaći Srbijaći. Kana registruisardape, ramosardinepe patrina pale paše šel thaj eftavardeš thaj šov džene ćidimasko. Pe funkcija katar o prezidento katar o fundosaripe si e Danijela Bogdanović. Po teljaripe o ćidipe sas medijaće prezentacije po lokalosko nivelo.

Jekhti bući katar o ćidipe sas te teljarelpe folkloraće sekcijako ando marcin godole bršesko. Voj katar godoja vrjama bućarel bia-čhadimasko, a ande late line ko-tor e terne andar o ćidipe.

Lokalosko akciono plano palo sićope e Rromengo

Lokalosko akciono plano palo sićope e Rromengo andape 28. majo godole bršesko. O pla-no ćerda pale duj čhona losardi bućarimašći kupa, ande savi sas vi e džene ćidimasko. Plano in-ćarel vazdipe katar o anglalsika-vno, fundosko thaj maškarutno sićope, sar vi o zurjaripe katar o rromano ćidipe thaj paćivalipe katar o averčhandipe thaj multi-kulturalnost.

Sikamne save therdine bari-mata – džene ćidimasko

Dženo ando Ćidipe Čiriklji, Ivana Igić, lija kotor ande rro-ta katar e štarvardeš majlačhe rromane sikamne. Ande godoja vrjama Ministro pale manušika-

ne thaj minoritane orturja Repu-blikako Srbijako, Svetozar Či-plić, dija laće naisarimašći patrin thaj lap-top sargo baripe. Ande godova alava inćardape vi e kon-ferencija pale medije po lokalo-sko nivelo. Lačhe rezultaturja katar kaja sikamni andine džike godova te vi aver terne kamline te aven sargo vi voj.

Majlačhe rromane sikam-nešće, Dijanaće Necić, andar o Maglićo, džene Ćidimasko Čiri-klji, 23. decembro 2010. bršesko dijape kompjuteri sargo baripe palo lačho aresipe ando sićope. Po kava šukarimasko maladipe sas direktori po Fondo palo buhl-jaripe AP Vojvodinako, Snežana Repac thaj prezidento po forosko than Bački Petrovac, Vladimir Turan. Dijana Necij therda bari-pe sargo sikamni savi džal ando ohtoto klaso, savi therda Vukošći diploma thaj but aver barimata pe averčhande losarimata pale majlačhe.

Paše godova, o Ćidipe ando 2010. brš ketane e Kancelarijava

pale inkluzija e Rromenđi, pale džene ćidimasko save si majla-čhe sikamne, pajsarda e stipen-dije.

Ando sićimasko 2010/2011. brš štar džene Ćidimasko ramo-sardinepe ando maškarutno sika-vno than. Ivana Igić thaj Biljana Raćipović ramosardinepe ando maškarutno ekonomikano si-kavno than, Dijana Necić ando Maškarutno medicinako sikavno than thaj Miloja Brančić ando Maškarutno saobraćajno sikavno than. Ando jekhutno brš Božana Igić, dženo Ćidimasko, ramosar-da jekhto brš po Vučo strukako sikavno than pale bućimaršće studije ando Novo Sado.

Jećheđesešći čhavrrikani piltarimašći kolonija

Ando 2011. brš realizuisar-dape o projekto Jećheđesešći piltarimašći kolonija. O projekto nakhada o Pokrajinako sekreta-rijato palo sićope, ortuipe thaj e nacionalne ćidimata. Sikavno pe kolonija sas amaro pindžardo

Piltarimašći kolonija

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Prezidento ćidimasko

BGĆBGĆ


piltari thaj profesori Ivan Križan, savo gajda inćarda pandžavardeš brša pire bućako. Aresipe kale manifestacijako si majanglal ande godova kaj e čhavorra sićiline neve tehnike palo makhljaripe, a prdal o amalipe aver čhavorren-ca andar e aver bigavermentošće organizacije sićilinepes pale to-lerancija thaj multikulturalnost.

Sićimašći inkluzija e Rromenđi

Forosko than Bački Petrovac ando kava brš lija kotor vi ando DILS projekto Sićimašći inklu-zija e Rromenđi, savo realizuisa-rel Ministripe palo sićope ketane e Fondova palo sićope e Rro-mengo andar e Budimpešta, a e love pajsarda e Lumnjaći banka. Kamlipe kale projektosko si te e Rroma šaj majloće te len kotor ando sićimasko sistemo thaj te vazdelpe o sićimasko kvaliteto e Rromengo po lokalosko nive-lo, gajda kaj ramol ando Kanono pale funduja katar o sićimasko sistemo thaj ande patrina save andinepe palo sistemosko thaj institucionalosko lačhardipe ko-toresko palo inkluzijako sićope. Programova planirisardape vi o inćaripe katar o forosko mento-

ri palo ćerdipe lundževrjamako planosko palo ramosaripe rro-mane čhavorrengo, palo ćerdipe lokalošće akcione planurjengo, ćerdipe propozalurjengo katar e projekturja tgm.

Kooperacija e fondova Jarmila

Ando kava brš o Ćidipe ra-mosarda o Protokolo pale koope-racija e Parlamentova pale terne ando forosko than Bački Petro-vac, sar vi e Forutnenđe fondo-va Jarmila. Direktori thaj šerutni kale Fondako, Jarmila Bohuš, po 12. julo organizuisarda šukarima-sko maladipe thaj dija barimata majlačhe rromane sikamnenđe.

Džene Ćidimasko sargo ekologurja

Ćidipe Čiriklji po 22. aprili, ketane e Ćidimava pale terne E. Y. B. L. organizuisarda ekologi-kani akcija ande saji čhuta e ka-šta ande phuv. Ande kaja akcija e terne andar e liduj ćidimata čhu-tine ande phuv terne kašta. Gajda promovišisardape semnipe katar e timošćo bući, katar o arakhadi-pe thaj pajsaripe trajošće trujali-masko, sar vi katar e multikultu-

ralnost thaj tolerancija maškar e terne. Ando avgusto kale brše-sko ramosardape o Protokolo pale kooperacije e Ekologikane miškomava katar o Bačkako Pe-trovco.

Kurso pale informatika pale Rroma

Kurso pale iformatika pale Rroma si o projekto katar o Ći-dipe Čiriklji, savo realizuisarda o Pokrajinako sekretarijato pale bući, bućaripe thaj bijandimasko jekhipe. Kale projektova reali-zuisardape o sićope pale bući po kompjuteri pale efta Rroma thaj Rromnja, save silen katar 18 dži-ke 35 brša, kamlimata te theren trubulimasko džanglipe pale bući po kompjuteri thaj gajda te len kotor ando ađesutno trajo. Palal agorisardo kurso, kola save line kotor therdine sertifi kato savo ažutila lenđe palo bućaripe.

Angluni donacija Ćidimašći

O Ćidipe Čiriklji ketane e Kancelarijava pale inkluzija e Rromenđi dija piri angluni do-nacija. Ando phučipe si donaci-ja pale medicinaće trubulimašće kotora (kotora kaj ačhel e infu-zija, bešutne pale invaliduja, du-jevudarenđe kotora kaj čhunpe trubulimašće kotora, tgm.) palo Sastimasko ćher Bački Petrovac.

O Ćidipe Čiriklji si terno ći-dipe. Fundosardape nakhle brše-sko thaj majbut katar lešće džene si e terne, čhavorra thaj e stu-dentuja. Numaj, rezultaturja kale ćidimasko sikavne kaj voj kamel thaj šaj te ažutil e rromane popu-lacijaće po drom pale integracija ande sa e kotora katar o amalipe.

Jovana Davidović

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Danijela thaj ćidimašće membrurja

BGĆBGĆ


SastipeSastipe

ZURJAVIPE IMUNITETOSKOZURJAVIPE IMUNITETOSKO

Imuno sistemo si kompleksno sistemo amare trupostar kamimasa te araćhelmen katar averčhan-de avrjalune thaj andralune nasvalimašće faktorja, sar kaj si virusurja, bakterije, paraziturja, tok-sinurja thaj kancerogene ćelije. Si nespecifi čno thaj specifi čno imuniteto. Nespecifi čno araćhelmen po andralunipe nasvalmasko thaj ćerel efekto pe sa faktorja, a specifi čno imuniteto ćerel efekto pe varesave nasvalimašće ćerdimatarja. Elementurja katar imuno sistemo si e parne ćelije save siste-matski araćhel men, baro đindo averčhande ćelijengo save si ande tkivurja thaj inćaren lokalno efekto thaj kompleksno hemikano komplekso savo si ando drom ratvalimasko. Kala trin sistemurja si koordinimišime thaj khetane si kotor katar sasto imuniteto.

Po angluno than – habe sar trubul

Te amaro imuno sistemo avel aktivvo thj gatisardo te ,arelpe opral nasvalipe, angluno thaj fun-dosko si habe sar trubul. Šudre ka-šteske thaj phuvjaće bijandimata si but importantno, detot ivendeja, kana najmen baro losaripe. Mu-saj te has sa jekh đes averčhando habe sar anasas ando amaro trupo majbut vitaminurja thaj mineralur-ja save ćeren pozitivno efekto po imuniteto. Vitaminurja ćeren efek-to sar antioksidansurja, so sikavel kaj lesamalen men bilačhe faktor-jendar thaj čhonpes po than amare ćelijaće kotorenca. Mineralurja, sar kaj si selen thaj cink, save šaj te araćhenpes ande šudre habenata, si kotor katar ćelijako imuniteto. Katar sa mineralurja von majbut ćeren efekto po imuno sistemo.

Pala mende si lačho cikno đindo kale elementurjengo, von korkorre našti te araćhenpes po butipe ande individualne habenata. Pala godo-va si importantno sa jekh đesesko andipe averčhande šudre kašteske thaj phuvjaće bijandimatarnengo. Katar ivendeske phuvjaće bijandi-mata importantne si šah thaj sa le-šće varijante, averčhande repe te si varekašće po kamlipe, celer, reno, purum, sir, thaj sa šukhljarde phu-vjaće bijandimašće kotora. Kašte-ske bijandimata si majbut kotora, thaj šaj te lačharelpe habe sar ka-men. Citrusurja si but importantne ande šudre čhona, kaj inćaren but vitaminurja, majbut vitamino C, atioksidansurja save naj vitami-nurja thaj vlakna save majloćaren ćiravipe, savo si šhanglo palo imu-niteto. Banana si lačho teljardipe kuprumosko thaj dijetalne vlaken-go, kalijumosko thaj sastrinasko.

Kivi si jekh katar majbarvalo tel-jardipe C vitaminosko ande iven-dešće čhona. But hasnarelpes. Sa so šaj te araćhen po police ande bolta jal po pijaco, šaj tromale te hasnaren. But si importantno te džanen kaj ćiravimasa (opral 60 0 C) mudarenpe but vitaminurja, thaj gajda gatisardo habe či ćerel efekto po sastipe sar šudri. Kava či trubul te ćerelpe, a majlačhe si te halpes uže thaj šudre kašteske bijandimata.

Ažutimašće sastarimašće materije

Si ažutimašće sastarimašće materije save anenpe habenava, sar kaj si kašteske bijandimata, phuvjaće bijandimata thaj produk-turja katar thud. Produkturja katar thud si but importantne kaj inćaren kulture bakterije. Godola bakteri-je, kana anenpe ando amaro trupo, ćeren efekto po ćiravimasko trak-to gajda kaj lesamalen men katar patogene bakterije save anenpe habenava. Pe godova varo ciknja-ren trubulimasko aktiviteto katar imuno sistemo, thaj amaro imuno sistemo šaj te ćerel pe aver thana ačhadimašće, ačhel lešće majbut zor thaj ćelije „katarne.“ Katar


SastipeSastipe

thudešće produkturja but si impor-tantno o jogurto, kefi ro, šudre thaj saste ćirala. Vi len šaj te hasnaras palo amaro habe. Si šeja save naj kotor katar amaro habe, no šaj te anenpe sar lačharelaspe imuno sistemo. Kate si propolis, avđin, matično mleč, polen, eksktrakturja katar ehinacea, aloa, noni, acerola, žen-šen, kompleksurja vitaminurja thaj mineralurja, ulado komplekso vitamino C,A,E, seleno thaj cin-ko.

Propolis si produkto birom-jako save ćiden les katar kašta sar araćhenas piro than trajosko. Jekh si katar produkturja pala save ćer-dinepe but rodimata. Zuralo efek-to ćerel opral virusurja, bakterije thaj po imuniteto barjardimasa katar lesko aktiviteto. Importantno pala leste si kaj naštik te avel ando kontakto e sastrinale šejenca kaj aska hasarel aktiviteto. Pakime si ande plastika jal staklo, a e rrojoa savenca inkalas propolis musaj te avel katar kašt jal plastika. Pro-poliso si ćerko, thaj odolaći naj čhavorrenše po kamlipe. Te kamas te e čhavorešće das o propoliso, trubul te hamisarelpe e avđinava. Si vi alkoholne ekstrakturja numaj pare bare persone. Propilenglikol-ni ekstrakturja si lačahe pale čha-vorra, kaj po kasavo varo ačhavas bilačho efekto alkoholosko. Inća-relpes po šudro than, lesamalo ka-tar khamešći roš.

Matični mleč sikavel o habe pala biromnjaći thagarka thaj mo-thon kaj si majsastimasko katar propoliso. Inćarel but vitaminašće kotora thaj mineralurja thaj hemij-ske supstance save aktivirin imuno sistemo. Majlačhe si te o matično mlečo lelpe liofi lizuime, jal šuko po detot varo, jer e supstance ande

matično mlečo but loće kovlinpe kana o mlečo araćhelpe pe sobna temperatura. Te na hasnaresles liofolizuime, musaj te inćarelpe ando frižideri pe temperatura ka-tar 2-8 oC. Aver importantni šej pala leste si andipe. Motholpes te anelpe gajda kaj o matično mlečo čholpes tale čhib thaj te pe godova

varo ćerelpe resorpcija. Te šaj, na te nakhavel les. Gođaverimatarja sikadine kaj si majbari efi kasnost te anelpe pe kasavo varo.

Ehinacea si luluđi save eks-trakturja aktivirin imuno sistemo. Ćerel gajda efekto kaj barjavelpe đindo limfociturjengo ande corku-lacija thaj anel džiko majbarjardo ćerdipe interferonosko katar lim-fociturja. (Interferon si supstanca savi ažutil men ando maripe e viru-surjenca). Motholpes kaj čhavorra katar trito brš sar sirupo, a majpu-rane čhavorrenđe thaj bare manu-šenđe ando kotor 80 % kavćina. Kala kavćina trubun te hasnaren-pe kana sikavelpe anglune simp-tomurja nasvalimašće sa džikaj o nasvalipe či crdelpe. Kava luluđi naj pala sajekh đesesko hasnaripe pale prevencija, lelpe numaj kana ćerelpe nasvalipe. Lelpes preven-tivno kana si bare epidemije gripo-šće jal kana si e persona ande but bilačhi kondicija.

Aloe vera si o kaktuso savi in-ćarel but sastarimašće kotora thaj efekturja. Maškar aver vi majzur-javel imuniteto. Šaj te hasnarelpe sar thavdipe jal sar gelo. Hasnarel-pes optas virusurjam bakterije thaj fungusurja. Vi e manuša save si nasvale katar maligne nasvalimata šaj te hasnarel les.

Žen-šen ili ginseng si luluđi katar durano istoko savi hasnarel-pes pale aktivacija imunitetošći thaj palo barjavipe inćarimasko. Po butipe si sar kapsule, kaj o praški-me bučumo čholpes biaverčhando. Barjavel energija, džungadipe thaj efi kasnosti, a ćeren efekto vi po barjardipe imunitetosko.

Vitaminurja thaj mineralurja

But si importantno te anelpe vitamino C kozom trubul. Prdal habe, jal prdal dijetetske suple-menturja. Đesešći doza palo C vi-tamino si trujal 250 mg, no lelpes vi majbare doze kana si o manuš

Propolis

Matično mlečo


nasvalo, 500 thaj vi 1000 mg. Kale doze šaj te avel bilačhe palo đi, kaj si o vitamino C šukljipe. Manuša save silen pharimata e žgaravica-va jal ulkuseja, trubun te len kava vitamino ande majbut ulade doze, 250 mg andegdata, sa džike či are-selpe 1000 mg.

A thaj E vitaminurja si zu-rale antioksidansurja. Sa jekh si rola ando ćelijako imuniteto. Vi-taminurja si ando sa jekh galbeno thaj orandž kašteske thaj phuvjaće bijandimata (šargarepa, dudum, narandža, grejpo), e E vitamino si ande angrra, thud, akhorale ka-šteske bijandimata thaj olaja katar suncokreto thaj maslina.

Selen simineralo savo šaj te araćhelpes ando mas, mačho, điva, šah, celero, kale buća. Kala habe-nata trubun te araćhenpe pe sinija te amaro imuno sistemo avel maj-zuralo sar araćhelasmen katar na-svalimata save atakuin pe amende ande kala šudre đesa.

Cink si importantno mineralo

savo si kotor katar but enzimurja amare truposko, a inćarel vi bari rola ando imuno sistemo. Cink araćhelpe ande habenata sar kaj si jetra, mas thaj mačho, a ande cik-ne kotora šaj te araćhelpes vi ande lešnikurja thaj aver akhoralo ka-štesko bijandipe.

Jekh katar ćherutne receptur-ja palo vazdipe imunitetosko si te

ćićiden jekh grejpfruto (lolo jal galbeno) thaj duj limunurja, aska godova te pen te najtumen phari-mata e đijava, anglal habe, jal talo habem te situmen kasave pharima-ta.

Habenata thaj varo habenato-sko si anglune thaj fundome va-rurja palo zurjavipe imunitetosko. Sa aver si numaj palo ažutipe. Im-portantno si sasto thaj averčhando habe, šudre kašteske thaj phuvjaće bijandimatenca ande save si trubu-lipe te len kotor vi o mačho thaj mas andralunimasa. Mas si impor-tantno teljardipe sastrinako, katar folno šukljipe, vitamino B12, se-leno thaj cinko. Majloće ćerelpe resorpcija katar kaja materija an-dar produkturja katar mas thaj sa von majzurjaven o trupo. Lačhe si te aveltumen ando ćher vi o avđin e propolisava thaj matične mlečo-va te ando momento kana haćaras kaj o imuno sistemo haradape, šaj te las rroj jal duj katar kaja lačhi ažutimašći sastarimašći materija. Arakhadipe thaj zurjavipe palo imuno sistemo naj phanglo numaj pala amende. Simen baripe katar habe thaj ažutimašće sastarimašće šeja, save trubus te hasnaras po vorta varo.

Zita Farkaš

Izvor:httpdavidbozek.nethttpklinikperintal.comhttpwwwastma.rsishranamaticnim-lec-jpghttpwwwcapital.baradionice-za-sek-tore-voca-i-povrca.bmphttpwwwgardenguides.comhttpwwwmodernmedicalguide.com

Ehinacea

Sar te džan te tumaro imuno sistemo peradilo?

Te haćarentumen hi-ćine, sovelpe tumenđe sa e vrjama, naštik te ćeren seđesutne bućarimata sar sićiline, najtumen energija thaj but loko nasvarentu-men, godova si sikadipe. Kana si tumaro imuno si-stemo zuralo, phare nasva-rentumen, po aver varo but loće nasvaon.

SastipeSastipe


Prof. mr Zoran MulićProf. mr Zoran Mulić

ĐILABIPE THO BAŠALIPE-PROFESIJA THAJ O TRAJO ĐILABIPE THO BAŠALIPE-PROFESIJA THAJ O TRAJO

*Tumen sen jekh katar amare majpindžarde ćerdima-tarja ando đilabipe. Kaj ara-ćhen e inspiracija pale tumare bućarimata?

-Dav sa pestar te ćerav e kompozicije save ačhavena varesave vurme, save čaljarela fundošće kriterijume pale lačhi kompozicija. Godova si fundo pala mande. Pale inspiracija, godova si baro pučhipe. Inspi-racija si, sar me gîndiv, roman-tično alav. Jekh baro lilvarno po pučhipe: “So si đilabipe?“ mo-thoda: „Đilabipe si lirsko pauči-na, save khetanisarel racionalno thaj emotivno kotor amare tru-posko, o šoro thaj ilo.“ Godova si but lačhe mothodino. Musaj te mothav Tumenđe, sar džav sa majpurano thaj sar therav thaj dav ande majpurane brša, fundošće postulaturja katar mungrre gîndurja ando kom-ponovanje trhaj ćerdipe đilabi-

masko si teljardimasko melos. Godova naj kčanči nevo, savor-ra po agor irisarenpe pe godo-va. Trajisaras ande Vojvodina kaj hamisarenpe averčhande nacionalne, konfesionalne thaj but aver uticajurja, thaj si natu-rako te sa godova araćhelpe vi ando đilabipe thaj artistipe ge-neralno. Ande kompozicija dav sa mandar te sa majbut hasna-rav đilabimasko folkloro amare trujalimastar thaj amare rroma-ne themestar. Zumavav te o rro-mano đilabipe, savi kotor katar rromane genurja thaj rromano đilabimasko idiomo čhav ande mungrre kompozicije. Ando ađesutni vrjama dekadencijaći, niči numaj ando đilabipe, no vi ande aver kotora kulturaće trhaj artisitimaće, šudri rat, sar me gîndiv, šaj te avel numaj nacio-nalno idiomo. Numaj nacional-no idiomo šaj te ćerel kvalitetno paso anglal ando đilabipe thaj artistipe generalno.

* Ćerdine angluni sasti li-turgija pe rromani čhib? Sar aviline pe godoja ideja?

- Inkalava kaj si godova

„angluni-dujti liturgija.“ Ma-janglal dešupandž brša, po na-isaripe katar Lesko Rašajano Baripe Bačkako Irinejesko thaj rajošće, savo po bibaht naj maj-but maškar amende, Trifunešće Dimićešće, rromani čhib si ofi -cijelno čhib palo čačepaćiva-limasko inćaripe liturgijengo ande khanđira. Butipe Rromen-go ande Vojvodina, a detot ande Bačka, si čače paćivale. Trifun Dimić, bahtalimasa katar le-sko rašajano baripe Bačkako Irinejesko nakhada pe rromani čhib „Biblija“, „Služebnik“ thaj „Liturgija Sumnale Jovanostar Sumnakune Mujestar.“ Anglu-ne liturgije sas e kompilacije. Sas vi e kotora pe rromani, vi pe dasikani, vi po khanđirako slovensko čhib. Godola anglu-ne liturgije sas inicijalne ka-pisle. E ideja bijandili, kana, akana šaj te mothav majanglal but brša, maladam jekh manuš ando foro Šabac. O alav si palo čače paćivalo rašaj, dad Rade. Maladam les andegdada thaj vo mothoda kaj avelas lačhipe te ćerelpe komponuilpe liturgija pe rromani čhib. E ideja bar-jardape thaj barili ande mande. Ramosardam numaj ande đesa kana sas posto. Godova bućari-

Prof. mr Zoran Mulić del svato palo piro bućaripe sar kompozitoro thaj bućaripe e studento-nenca. Ando lesko bućaripe importantno than lel e Liturgija pe rromani čhib, pala savi phandelpe kooperacija e majlačhe horeja po them, horeja „Glinka“ andar Petrogrado. Vi ando kompozitorsko, vi ando profesorsko bućaripe, sar vo mothol, majimportantni rola lel kamavipe pale đilabipe, a kana godova kavipe majbuhljarelpe, đilabipe averčhandelpe ando trajo.

Zoran Mulić thaj amaro žurnalisto den svato

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić

Pindžarde RromaPindžarde Rroma


pe lundžardape pandž brša. Sa-sto gatisaripe liturgijako ćerda-pe pe baht...Majanglal, areslem o kontakto e majlačhe horeja po them, a godova si o horo „Glin-ka“ andar foro Petrograd thaj e lešće maestrova Vladislave-ja Černušenkeja. Maškarutno ande godoja kooperacija sas mungro amal Svetislav Niće-tan. E liturgija inćardape po de-šudujto oktobro nakhle bršesko ande Almaška Khanđiri ando foro Novi Sad talo učharipe Ga-vermentosko AP Vojvodinako, bare zuralimava katar dr Boja-no Pajtić. Godova si angluno drom ande hrišćansko historija kaj si sasti liturgija, integralno, vi rašajano vi horske kotora, in-kaldini pe rromani čhib.

* Sar sas e kooperacija e horeja „Glinka” andar foro Petrovgrad?

- Kooperacija e horeja „Glinka“ si pala mande baro džanglipe. Godova či sas numaj bućarimašći kooperacija, ćer-dinepe vi lačhe relacije maškar manuša. Mothava numaj jekh lafjorri katar dirigento kale ho-resko, savo si jekh katar majba-re ađesutne đilabimatarja, Vla-dislav Černušenko: „Zorane, amen godova či ćeras, ni pala mande, ni pala Tute, amen go-

dova ćerasa palo bahtalipe De-vlesko.“ Thaj von čače gajda vi ćerdine. Lengo sistemo bućari-masko si bizo „greška.“ Godola si manušale kkrla andar save „inkljen“ e orgulje, vorta fanta-zija. Ko či ašunda len, naštik ni te gîndil sar ašunenpe. Kova si si pala instrumentalno đilabipe Berlinska fi lharmonija, godo-va si palo vokalno đilabipe hor „Glinka.“ Von godova ćerdi-ne saste ileja. Gatisarimata sas brš đesa, a e zumadimata sas sa jekh đes. Vrjamava đelem kote thaj semas ando baro čuduripe kozom sićiline rromani čhib. Sa jekh akcento sas sar trubul.

Kozom si pala lende kaja paramiči importantno mothol vi godova kaj von kamen te kaja liturgija nakhavelpe vi ando Petrogradsko kotor, ande savi, trajil štar šela milje Rroma. O plano si te godova ćerelpe ande kaja jal ande aver brš. Teljardi-ne vi e inicijativa. Krozal kaja kooperacija fundosardape vi manušali dimenzija. Godova si majbaro dipe pala mande. Ma-terijalno ni jekh momento či sas ando angluno plano, numaj o đilabipe.

* Paše godova kaj san đila-bimasko ćerdimatari, bućan vi ando pedagogikano kotor. In-ćaren sikadimata pe Akademija

artistimašći ando foro Novi Sad thaj pe Vučo sikavno than stru-kale studijengo palo sikadipe vinajengo ando foro Vršac. So si, po Tumaro gîndipe. Majim-portantno ando bućaripe e stu-denturjenca?

- Kola save losarenpes pale Đilabimašći Akademija, si ka-mavipe palo đilabipe. Ando bu-ćaripe lenca kasavo kamavipe trubul te majbuhljarelpe, te avel majhandukani, džike mera kana o đilabipe avel integralno kotor trajosko pala sa jekh lendar. E vrjama pale studje si harni, štar-pandž brša, thaj godova sigo naćhel. Te naj but bari thaj han-dukano kamavipe pala đilabipe. Aska naštik te delpe ande aver sfere thaj kotora. Dujto, trubuli-pe si te sikavenlen palo bućari-pe. Sikavav specifi čne šehurja: orkestracija thaj kompozici-ja. Po teljaripe: mothav lenđe: Me naštik te sićivav tumen te aven kompoziturja, godoleja o manuš musaj te bijanelpe jal či bijanelpe, no šaj te sićivav tumen e stilske karakteristi-ke katar varesave epohe, detot ađesutno ćerdipe sar vi varesa-ve zanatošće šeja. A sar thaj so majdur te ćeren, godova musaj tumen korkorre te haćaren.“ Godova si varesavo fundo, save zumavav te ćerava ando mun-grro bućaripe pe Đilabimašći akademija. Palo bućaripe pe Vučo sikavno than strukale stu-dijengo palo sikadipe vinajen-go ando foro Vršac, bahtardo sem kaj si putardo kotor palo sikadipe vinajengo pe rromani čhib. Bućaripe e studentonenca si averčhando bućarimastar e studentonenca pe Đilabimašći akademija. Godova si teluno nivelo pindžarimasko e đilabi-

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić



mava. Lenđe zumavav te dav kamavipe palo đilabipe. Mun-grro gîndo si kaj o fundo đila-bimasko si themešsko đilabipe katar tumaro bučumo. Thaj po agor avel klasičnio đilabipe sar majvučo nivelo. Pale godova, zumavav te dav leđe kamavipe pale vorta themesko đilabipe, a savi von aska inđarena pe čha-vorra savenca bućarena.

* Save si Tumare džiaka-nutne džanglimata ando buća-ripe e rromane studentonenca?

- Amende pe Đilabimašći akademija butipe rromane stu-dentonego ćerel reproduktivno artistipe. Po butipe godova si e studenturja save đilaben e gu-

dačke instrumenturja. Sikadape kaj si bare talenturja. Ando va-resavo momento vareso ćerel-pe, me či džanav so, thaj hasa-renpe cîra. Si varesave indicije kaj but bare themešće artisturja inćardinesas rromano bučumo, a sostar pala godova či ćerelpe svato, ćerasa svato po aver dom. Dži akana sasman jekh rromano studento, savo sićarda e kom-pozicija. Sikada baro talento. No, o trajo inđardales pe aver rig. Majcîra ramosarel, majcîra bućarel. Palo bućaripe rromane studentonenca ando foro Vršac lengo pindžaripe đilabimasko

naj ando angluno plano, gajda kaj me naštik te dav ande lengo talento thaj lenđi bući.

* So sar artistošće thaj si-kamnešće ačhilo Tumenđe nu-maj sar kamlipe?

- Mungrro baro kamlipe, savi si phangli pale Vojvodina, si e tambura, kamipe si manđe dur vrjama te ćerav jekh baro tamburaško orkestro ćerdi-no numaj katar Rroma. Len si phare te ćiden, sar sićiline te đilaben, sigo džan „ando par-no them palo mangrro.“, bizo dićhipe po lengo talento. Si varesavo mištardipe te palo averutno Maškarthemutno đes e Rromengo ćerelpe Festivalo katar nevi rromani đilji. No,

mungrro kamipe si te godova či ćerelpe jekkhvar, no te godova avel tradicija, te sikavas rroma-ni kultura pe jekh vučoartistika-no nivelo thaj te na avas pale sa vrjama Rroma pale lošanimata. Themešći violinistiknja Marina Jašvili jekhvar mothoda te „naj ando Tumaro đilabipe đilabi-mata, na te đilaben“. A amen, e Rroma, godova inćaras.

Aver kamipe si te ćerelpe baro Vojvodinako tamburaško orkestro, kaj e tambura si vare-so so pindžarelpe pale Vojvodi-na.

Mothava vareso tumenđe. Kana amende sas o horo Glinka ćerdinio si ažućaripe pala lende ando Parlamento AP Vojvodina-ko. Aska me ćerdem jekh cikno andegdatipe. Ćidem ohto-inja tamburaša, thaj kana von teljar-dine te đilaben, sasto horo, khe-tane e dirigentova, ačhilo ando čuduripe. Naštik te paćan kaj si vareso kasavo te ašunelpe. Nisar godova či ašundine. But droma zumadem te arakhav varo palo fundosaripe institucijako savi si pala tambura thaj lako đilabipe. Amen nisar, bizo sa jekh fi l-harmonija save inćaras, naštik te aresas Barlinsko jal Bečko fi lharmonija, kaj najmen tradi-cija, najmen materijalno fundo, naštik. No šaj te ćidas biš lačhe tamburaša, sar ćerasa Vojvo-dinako tamburaško orkestrom savo avela reprezento thaj maj-lačho ambasadoro kulturako katar kala amare thana.

Pala mungrro kompozitor-sko bućaripe, kamav te ramo-sarav inke nekozom šeja, no godova mek ačhel amari cikni garuda. Sikavava kaj si godova vareso so si phanglo palo đila-bipe mungrre themesko, a avela sinteza katar ađesutno ćerdipe thaj rromano idiomo. Rroma-no mentaliteto savo sikavelpe krozakl đilabipe si akharipe pale nut manuša. Dži akana či ćerdape te e rromano đilabipe sikavelpe po jekh vučoartistika-no nivelo, no te dićhen krozal historija but bare kotora andar themesko artistipe crden inspi-racija andar rromano trajo. Mek ačhel garuda savi scena me di-khav ande gîndurja. Pašo ažuti-pe Devlesko, paćav kaj aresava te ćerav inke vareso so si phan-glo pala mungrro naciono.

Jovana Davidović

Foto

: V. D

imić

Foto

: V. D

imić



KulturaKultura

MUZEJO RROMANE KULTURAKO MUZEJO RROMANE KULTURAKO

Muzejo ande tumare kompjuterja

Angluno muzejo rromane kulturako fundosardape 1991. bršesko ando Brno. Palal godo-va po 21. oktobro 2009. brše-sko akademiko palo artistipe thaj nauka Dragoljub Acković putarda o Muzejo rromane kul-turako ando Beogrado. Po tel-jaripe ando Muzejo inkaldinepe šel milje eksponaturja, so nas but, no sar mothol amaro vaćar-no: “Godova si sargo kaj tumen vazden e čhavorra”. Nekobor šela eksponaturja Acković ćida nakhle 30 brša. O plano thaj o programo Muzejosko avela tu-menđe sargo vorta naukaći fan-tastika, no o Dragoljub Acković thaj lešće kooperanturja dine sa pestar te ćeren originalno ko-tor. Te vazden akanutni akcija,

sa kala eksponaturja džike save naštik te aresen, von teljardi-ne te fotografi šin. Ando 2011. bršesko lenđi riznica ekspona-trujengo dikhlino barjardape, von ćidine pandžvardeš milje digitalizuime eksponaturja thaj teljardine te ćeren vareso so pale sajekh katar amende sas gîdimašći alavardi, a godova si o virtuelno muzejo. Na muzejo andar o gîndipe, na o muzejo savo ćerelpe katar khanč, no o virtuelno muzejo savo sile foto-grafi ja kotorengo save si čače, vov si godoja fotografi ja savi si fotografi šime ando varesavo ćher, jal si godoja fotografi ja čhutini sargo fotografi šime ko-tor ando Muzejo.

“Palo muzejo rromane kulturako savo sile pandž šela milje eksponatuja trubul duj hektarja phuvjako save amen

ando kava momento najme. Sar vi e rodimašći vrjama ande saji trajis thaj anglunimašći tehno-logija, virtuelno muzejo si va-resavo nevo thaj averčhandoso šaj te das kolenđe save aven ke amende, te šaj dićhen sa e eks-ponatuja, pilte, jal artistikane kotora”, mothol o Acković thaj lundžarel: “Sargo egzemplumo, amen ando muzejo či trubus te simen inkaldini sasto sastruno bućarno than, kovačnica, no šaj te simen duj čekićujra thaj te sikavaslen thaj savorra džane-na pale soste amen vaćaras, no kola save aven ke amende šaj te dićhen vi pandž šela averčhande čekićurja save amen fotografi -šisardam pe averčhande thana. Amari obligacija si te das thaj sikavas originalne kotora ande majlačhi roš, thaj te kolenđe save aven katar e Aljaska sika-vas čefal si godova kotor ando čačipe thaj te mothas pale leste pe čhib savi vov haćarel. Te si godova e melodija te snimišisa-rasla, jal te ćeras transkripcija, a te vov ande piri bešljardi kho-te ande varesavo cikno foro pe Aljaska rîknil thaj mothol: “Si, kava si rromani kultura”. Te den andre ande avrutni phuv trubul tumenđe o paseporto, a te den andre ando virtuelno muzejo rromane kulturako trubul tume-nđe e šifra savi amen dasa tu-

“Sajekh them savo kamel te avel o them, musaj te sile pire institucije. Te o them najle e insti-tucije, vov najle ni piro sikavno than, muzejo, radio-kotor, jal radio-emisija. Te najle e čhib, e lila, Biblija jal Kurano, jal varesavo aver lilarimasko kotor, pilte, askal godova naj o them. “E Rromen avelalen pire medije thaj nakhavena sa e pire pharimata ande kova momento kana avelalen sa e elementurja raštrako.” D.A.

Ađes o rromano ćidipe maladolpe but pharimatenca save trubun te nakhavenpe, a kaj si vov po vorta drom te nakhavenpe mothodine amenđe but manuša, a paše godova sikavnepe e rezultaturja save šaj te đinavas thaj te dikhas. Ađes šaj te džas ande vizita ando Muzejo rromane kulturako thaj te dikhas sa kova so kale themešće del jećhe themesko. Amaro žurnalisto putarda pale tumende e vudara katar o Muzejo thaj ando svato lešće fundosardeja sikavela sa kova so si ande leste.

Dragoljub Acković thaj amaro žurnalisto den svato

Foto

: S. D

enić

Foto

: S. D

enić


KulturaKulturamenđe. E šifrava thaj jećhe kli-kova po kompjuteri tumen den andre ade nevi dimenzija savi inćarel majbut niveluja, a pe sajekh katar lende šaj araćhen kova so si interesantno pale tumende, andar e kultura, jal pale angluni rromani bibliote-ka “Trifun Dimić”, jal evropaći

biblioteka pale kasko programo si šel milje digitalizuime doku-menturjengo.

Nisar či gîndisaren negati-vno pale godova so či džanen. Te či džanen e čhib jećhe ma-nušensko, naštik te phenen kaj von najles. Vareko varekana pale vareko, kašći čhib či ha-

ćarda, mothoda kaj si o Njam-co. Či troman te aven “vareko” ko pešće či dija šaipe te šifrava thaj jećhe klikova po komjuteri pajsarel pešće haćaripe rromane kulturako pe jekh vučo nivelo.

Snežana Dimić

AP Vojvodina

Eksponaturja po dićhipe

Foto

: S. D

enić

Foto

: S. D

enić

32 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina32 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Documents

AANGLOMOTHODIPENGLOMOTHODIPE Kancelarija … 11/romski.pdf4 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina Pale vrjama kana studirisarda, e Jelica sasla baro inćaripe pire familijako. Phare