UPRAVLJANJE GLOBALNOM EKONOMIJOM

Devizni kursCena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu naziva se deviznim kursem.

Devizni kurs uspostavlja vezu izmeu nivoa cena u zemlji i inostranstvu; pomou njega se inostrane cene preraunavaju u nacionalnu valutu i domae cene iskazuju u devizama.

Politika deviznog kursaUspena politika deviznog kursa treba simultano da obezbedi da domae cene miruju, a da se izvoznicima zbog toga ne smanjuje konkurentnost.

Fiksni i fleksibilni devizni kursPostoje dve osnovne vrste deviznih kurseva:

Fiksni devizni kursFleksibilni devizni kurs

Fiksni devizni kursPostoji onda kada se due vreme ne menja stvarni odnos u kome se razmenjuju dve valute.

Njegove prednosti su sledee:

prua stabilniju osnovu kod izrade spoljnotrgovinskih kalkulacija pri uvozu iizvozu u odnosu na fleksibilni kursdeluje pozitivnije na sklapanje dugoronih poslova sa stranim klijentima kao i narentabilnost domaih investicijatiti nacionalnu privredu od stalnih poremeaja i radnji na svetskom tritustabilizuje cene u zemlji i na taj nain ima uticaj u borbi protiv inflacije

Fleksibilni devizni kursPredstavlja kurs koji se obrazuje kroz slobodnu igru ponude i tranje deviza na deviznom tritu.Visina kursa tada zavisi neposredno od deviznog bilansa.

Njegove prednosti su:

prilagoavanje domae privrede meunarodnom okruenju to olakava privrednu saradnju sa svetomefikasno delovanje na uspostavljanje ravnotee platnog bilansapotreba za uvoenjem dodatnih mera se smanjuje da bi dolo do usklaivanja domaih cena sa inostranim cenamasmanjuje se mogunost precenjenosti nacionalne valute za razliku od fiksnog deviznog kursamanje dranje deviznih rezervi u odnosu na fiksni devizni kurs

Bretonvudski sastanakNeposredno posle Drugog svetskog rata, javila se potreba za sazivanjem 44 zemlje u Bretonvudsu 1944. godine zbog postavljanja osnova novog meunarodnog monetarnog sistema.

Dolo je do dogovora o formiranju dve organizacije koje ce biti zaduene za za pomo meunarodne i monetarne saradnje:

Meunarodni monetarni fond (MMF) Meunarodna banka za obnovu i razvoj

Razlike zadataka MMF-a i IBRD-a

MMF je trebalo da obezbedi saradnju u oblasti meunarodnih plaanja, politike deviznih kurseva, i izdavanje kratkoronih kredita onim zemljama koje imaju problema sa neuravnoteenim platnim bilansom.

IBRD je trebalo da obezbedi dugorone kredite kojima e omoguiti obnovu i razvoj privreda zemalja lanica MMF-a koje su bile unitene nakon rata, za koje nije bio zainteresovan privatni kapital zbog neprofitabilnosti i visokog rizika ulaganja.

MMFMMF je izgraen na osnovu dva plana:

Kejnzov plan (britanski plan) delimino je posluio kao dopuna za izgradnju MMF-a. Kejnzov plan je predviao stvaranje meunarodne unije i meunarodne monetarne jedinice koja bi se zvala BANKOR ija bi vrednost trebalo da bude fiksna i izraena u zlatu a svaka promena pariteta bi se mogla izvriti samo uz saglasnot unije.

Vajtov plan (ameriki plan) Vajtov plan je predviao formiranje meunarodnog stabilizacionog fonda gde je bilo predvieno formiranje meunarodne monetarne jedinice UNITAS, ija bi vrednost bila deset dolara u zlatu. Za promenu pariteta nacionalnih valuta koji je odreen u odnosu na unitas, bila bi potrebna takoe saglasnost fonda.

Planovi MMF-a

Obezbeivanje saradnje u oblasti meunarodnih plaanja

Regulisanje politike deviznih kurseva

Kratkoroni krediti za uravnoteenje platnih bilansa

Ciljevi MMF-a

Unapreenje meunarodne saradnje konsultacijama i reavanjem monetarnih problema.

Proirivanje meunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka, kao i proizvodnje.

Stabilizacija deviznih kurseva i spreavanje konkurentske depresijacije

Multilateralizam u meunarodnim plaanjima za tekue transakcije i uklanjanje deviznih ogranienja koja usporavaju rast meunarodne trgovine.

Obezeivanje finansijskih kratkoronih sredstava za pomo zemljama lanicama, radi uravnoteavanja platnog bilansa.

Smanjenje platno bilasnih neravnotea.

lanstvo u MMFDa bi jedna zemlja postala lan MMF-a potrebno je za nju odrediti odreenu kvotu koja se uplauje na sledei nain:

25% u specijalnim pravima vuenja (special drawing rights SDR) ili u konvertibilnim valutama (tih 25% je u zlatu ili dolarima).

75% se uplauje u nacionalnoj valuti

SDRSDR predstavlja sintetiku valutu ija je vrednost od 01.01.1999. god. odreena kao ponderisani prosek etiri valute:

Ameriki dolarEuroBritanska funtaJapanski jen

Krediti MMF-alanice koje se suoe sa deficitom platnog bilansa mogu raunati na kredite MMF-a pod odreenim uslovima.

Mogunost dobijanja kredita zavisi od veliine kvote date zemlje.

Zaduivanje kredita moe dostii i iznos od 100% kvote date zemlje i to u etiri trane po 25%.

Prva kreditna trana moe se dobiti lako u sluaju da je potrebna za pokrivanje deficita platnog bilansa.

Krediti MMF-aOstale tri kreditne faze su uslovljenje na taj nain to svaka zemlja mora da se dogovori sa MMF-om o programu prilagoavanja a to su:

mere fiskalne politikemere devizne politikemere monetarne politikemere trgovinske politike

Stand by aranmaniStand by aranmani su ustvari krediti u pripravnosti.

Ovde je re o odobravanju okvirnog iznosa kredita, koji zemlja moe da koristiti u odreenom periodu u zavisnosti od potreba i od toga da li sprovodi stabilizacioni program koji je prethodno ugovoren sa fondom.

Svetska bankaSvetska banka svojim radom i resursima bogatih zemalja pokuava da utie na rast siromatva u zemljama, kao jedna od najveih svetskih institucija koje nude pomo.

Svetska banka pomae zemljama koje su u razvoju pri njihovom razvoju u kolstvu, zdravstvu, snabdevanju vodom i strujom kao i u borbi protiv bolesti i zatiti okoline.

Svetska banka nije u bukvalnom smislu ,,banka'' ve posebna organizacija Ujedinjenih nacija kojoj pripadaju 184 zemlje lanice.

Ciljevi Svetske bankeIstrebljivanje ekstremnog siromatva i gladiOsnovna kola za sveJednakopravnost i prava enaRedukovanje broja dece koja umiruPoboljanje zdravlja majkiBorba protiv virusa HIV-a, malarije i ostalih bolestiIstrajnost u zatiti okolineRazvoj globalnog partnerstva za razvoj

GlobalizacijaGlobalizacija koja je danas prisutna u svojoj aktuelnoj formi predstavlja novi, dinamian kompleksan, multidimenzionalan i svuda u svetu prisutan fenomen, koga razliito tumae razliiti ljudi ili razliito tumae isti ljudi u razliitim prostorima i vremenima.