PREDMET:OSNOVI DETEKTIVSKE DELATNOSTI

SEMINARSKI RAD:

TEMA: Privatna bezbednost u Beogradu

Profesor: prof.,Vojin Pilipović,M.A.

Student:

NOVI SAD,2008

Sadržaj.....................................................................................................................................1Uvod1. Građanin u krugu bezbednosti..........................................................................................42. Privatno pravo i privatna bezbednost..................................................................................63. Budućnost bezbednosti iz istorijske perspektive..................................................................74. Privatna bezbednost novog doba.........................................................................................75. Prilog: Sektor obezbeđenja privatnog društva SIGURNOST-Vračar...............................10Zaključak................................................................................................................................13Literatura:..............................................................................................................................14

Strana 2 od 13

Uvod

Živimo u vremenu novog preoblikovanja sveta koji se odvija u dinamičnoj smeni epoha koju neki nazivaju tzv.svetskom revolucijom zapadnizacije. To je epoha kojoj se na globalnom nivou problemi bezbednosti manje rešavaju, a više prevazilaze generisanjem drugih problema. Osim korupcije i terorizma, kao zajedničkih problema svih nivoa, ovo razdoblje definišu još dve divovske promene čije je zajedničko ishodište u protivurečnostima novih procesa. U njima privatna bezbednost postaje marginalizovana na račun potreba sve moćnijih bogatih krugova na različitim prostornim nivoima.

Dok se naučni krugovi razvijenog sveta bave pitanjima inetrakcije između svetske revolucije zapadnizacije i uspona ostatka sveta, pred naši očima se otvaraju pitanja budućnosti slobode i privatne bezbednosti kao ljudske potrebe. Privatna bezbednost predstavlja važan segment za ostvarivanje ljudskih potreba i korporativnih interesa u razmerama zajamčenih prava i stanja nacionalne bezbednosti. Nedostatak doktrine nacionalne bezbednosti u Srbiji, zakona i pratećih mehanizama marginizovao je stvarnost potreba i interesa, ostavljajući prostor za uspon procesa složene prirode sive zone od ekonomije pa do bezbednosti. U sve vidljivijoj i razuđenoj praksi na to upozoravaju geopolitičke studije i diplomatska nadigravanja, sukobi sistema vrednosti1, sukob niskog i visokog intenziteta, prateće demografske katastrofe2 i itd. U svemu tome, privatna bezbedost i veliki broj kompanija koje pružaju usluge obezbeđenja zadiru u ljudska prava, prelaze granice upotrebe sile i tehničkih sredstava. To im omogućavaju nelicencirane delatnosti u društvu bez kontrole na štetu po korporativne interese u razmahanoj korupciji kao svojevrsnoj moći između kapitala, politike i novca na prostoru Srbije i dobrog dela jugoistočne Evrope.

Bezbednost je u osnovi negativan cilj – odsustvo opasnosti za opstanak ljudi i države. Za njeno ostavrivanje, tokom vremena, nisu se menjali samo instrumenti moći nego i doktrine i strategije koje povezuju sredstva sa ciljevima. Na račun bezbednosti kao cilja i vojne sile kao dominantnog instrumenta kojim se ona ostvarivala, današnji svet se orijentiše prema principima rastuće međuzavisnosti i povećane uloge drugih sredstava i instrumenata, kao što su komunikacije, organizacione i institucionalne sposobnosti, privatni kontakti, veze i sl. U perspektivi socijalnog razvoja stvara se nova paradigma privatne bezbednosti čija globalna agenda dobija klasični značaj. On se bazira na opštim sociopsihološkim potrebama i posebnim interesima građanina kao pojedinca i njegovih ličnih i korporativnih udruženja.

Današnje svetske sile nude svetu jednu sasvim specifičnu modernost. Ona nije ni zapadna, ni liberalna, a vremenska distanca je mala da bi se u njoj mogao prognozirati adekvatan model i bezbednost. Ono što se može smatrati izvesnim jeste socijalna nužnost za angažovanje velikih intelektualnih napora za shvatanje divergentnih procesa, stanja i tendencija i za funkcionalnu participaciju u preoblikovanju modela bezbednosti u velikoj smeni epoha i vrednosnih sistema. U protivnom, građanima preti ropstvo u prevaldanim obrascima i položaj žrtve u društvu sa teorijski nerazjašnjenim i pravno neuređenim sektorima bezbednosti.

1Videti: Samuel P. Huntigton,The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, prevod: Sukob civilizacija I preustroj svjetskog poretka ‘’IZVORI’',Zagreb,1998.

2Videti: Pol Kenedi, Priprema za 21 vek,NIU ’’Službeni list SFRJ’’,Beograd,1997

Strana 3 od 13

1. Građanin u krugu bezbednosnog stanja

Suočen sa transnacionalnim pretnjama, građanin se susreće sa rastućom nejednakošću, sa degradacijom životne sredine, sa korupcijom i organizovanim kriminalom, sa nepoštovanjem ljudskih prava. To ga vodi u klasu siromašnih, nemoćnih i nebezbedonosnih pojedinaca. U toj klasi je građanin sve više i akter i žrtva novih bezbednosnih izazova, a ne njegova država.

Između interesa savremenog sveta i zajedničkih ljudskih potreba održivog razvoja, privatna bezbednost je razapeta između različitih oblika privatno svojinskih interesa i modaliteta njihove zaštite. Analitičari stvarnosti, u svojim radovima, upozoravaju da u senci novog koji nosi promene, ne treba marginalizovati funkcionalizam (Parsons)3kao ni vrednosti društvene prepoznatljivosti kao što su kultura, jezik, pismo, školstvo, zdravstvo, odbrana i bezbednost. Te prepoznatljivosti predstavljaju interes nacionalnog značaja, iako se smatra da su one već postale stvar jednog sela u kojem su socijalne sile kao pokretačka snaga industrijskog društva ustupile mesto motornim snagama ekonomije slobodnog tržišta. Slično genetskom kodu koji određuje sudbinu individualnog organizma, danas korporativne sile kreiraju nove interese i formiraju nova društva, oblikuju nove grupe i kartele, definišu novu prirodu stanja i proizvode nove rizike. To nameće potrebu da se zbog perspektive Gordijev čvor u savremenom stanju ne seče nego da se integrisanim naporima akademski razmrsi. U tim naporima leži podjenako složeno stanje privatnih i korporativnih interesa za koje ozbiljniji rizik može biti miš na kućnom računaru i mobilni telefon od bilo kojeg pištolja i od njega ubojitijeg oružja. Istovremeno, to pokazuje potrebu za visokim i nestandardnim nivoima u obrazovanju i sticanju znanja kao pretpostavke za primernu politiku bezbednosti- privatne i javne. To bi mogla biti pretpostavka za ostarivanje interesa ekonomskog blagostanja i grupne autonomije, za respektabilan politički status i invensticioni interes, a ne samo za privatnu bezbednost i fizički opstanak unutar granica.

Nasuprot viševekovnom državnocentričnom shvatanju bezbednosti uopšte, privatna bezbednost, kao njen sastavni deo, po svojim posebnostima postala je veoma karakteristična na početku 21 veka. Iako je zadržala karakter osnovne ljudske potrebe i inetersa široke skale subjekata, u ovom vremenu njena nova priroda ni kao potreba ni kao interes nije dovoljno teorijski elaborirana ni praktično valorizovana. U tom smislu, u košu zajedničkih problema ovde je stavljeno težište na privatnu bezbednost od pojedinaca do korupcije, a i pogled na javnu bezbednost od države pa do njihove svetske asocijacije.

3Teorija funkcionalizma dobila je najrasprostranjenije značenje u delima Talkota Parsonsa(struktura društvene akcije Društveni sistem i

dr.).Osnovna društvena pojava je socijalna akcija(sa svojim elementima: pojedinac, akcija, situacija koja ga okružuje). Pojedinac je lice koje dela, postavlja ciljeve, koristi se iskustvom, kontroliše i ocenjuje svoje postupke da bi ostvario cilj. Društvena akcija je ponašanje koje je usmereno prema nekom cilju. Pojedinac između više alternativa bira onaj cilj koji mu najviše odgovara. Situacija je ono što okružuje aktera i sastoji se od fizičikih i kulturnih objekata. Društveni sistem se sastoji od različitih uloga koje pojedinci u njemu vrše na način koji im dodeljuje poredak i na način koji se od njih očekuje.

U sve obimnijoj literaturi savremene stvarnosti bezbednost se tumači atributima između stare i nove međuzavisnosti javnog i privatnog sektora. U toj sprezi, na račun bezbednosti

Strana 4 od 13

pojedinca, lične i ljudske bezbednosti sve više dominiraju skrivene ili ne skrivene međuzavisnosti jednog i drugog sektora u raznolikim formama savremenog biznisa. U sprezi te međuzavisnosti javljaju se teorijske praznine u tumačenju pojavnih oblika privatne bezbednosti i izostaju praktične mere za njenu zaštitu. Na razmeđi epoha u tim prazninama stituirana je široka skala nedefinisanih i pravno neregulisanih pitanja, počev od privatne svoje i ustavno zajamčenih prava ličnosti, pa do ličnih i korporativnih interesa na geografski neomeđenim prostranstvima.

Iz toga i podstiče osnovna teza ovoga rada. Ona je sadržana u pokušaju da se ukaže na pojam privatne bezbednosti i da se u totalitetu sagleda odnos između ljudske potrebe i korporativnog interesa s njihovim zajedničkim eksplikacijama u fenomenologiji održivog razvoja. To bi bila i osnovna pretpostavka za iznalaženje odgovora za bezbednost kao stanje i socijalnu organizaciju danas i sutra ili kao doprinos za rešavanje jednog od problema koji se manifestuje na socijalnom traganju za stanjem izvan opasnosti.

Strana 5 od 13

2. Privatno pravo i privatna bezbednost

Ako shvatanja privatne bezbednosti baziramo na stanju pravnog sistema, onda u razmatranju ovog pitanja treba nešto više reći o osnovnim pitanjima iz oblasti privatnog i javnog prava. Poznato je da, po osnovnoj podeli klasičnog buržoaskog prava, u pravnom sistemu postoje dve osnovne grane prava: privatno i javno. Tu podelu je poznavao još Rimsko pravo i data je u čuvenoj Ulpijanovoj definiciji: Javno je pravo ono koje se tiče države;Privatno ono koje se tiče interesa pojedinih građana; Kasnije se ova podela ne zapaža u svim sistemima. Ona se javlja tamo gde se pojavljuje privatna svojina I potreba da se ona zaštiti od štete I drugih oblika ugrožavanja. Tako se može reći da je intsitut privatne svojine u pravnom poretku države nametnuo potrebu njene zaštite, opredelio system privatnog prava I uslovio postojanje javnog prava. Ova podela se najkonsekventnije manifestovala u kapitalističkom ekonomskom sistemu u kojem se, posredstvom privatne svojine, izražava onaj element društva koji su Marks I Engels nazvali Građansko ili civilno društvo. To je društvo koje karakteriše privatni interes bez obzira na to da li se pojavljuju kroz materijalna I prava na ličnim dobrima ili na privatno prisvajanje. Nasuprot privatnoj sferi polarizuje se druga strana društvenog života koju su klasici marksizma, po uzoru na nemačke filozofe, nazvali, političko društvo, odn. Sferu javnih, opštih, zajedničkih interesa čija zaštita se izražava u javnoj bezbednosti, a u pravnoj nadgradnji u javnom I građanskom I stvarnom pravu.

Celokupna privatna bezbednost bazira na potrebi da se zaštite lična prava ili prava na ličnim dobrima, odn. Privatni interes, a zatim I potreba da se zaštite zajedničke potrebe koje proističu iz interesa udruživanja na bazi dovrovoljnosti (verske, sindikalne, političke, radne I druge organizacije I druga korporativna udruženja), odn. Njihov javni interes. Iako je često veoma teško razlikovati privatni od javnog interesa, može se reći da su te razlike, na jednoj strani, organizaciono-funkcionalne prirode, a na drugoj metodološko-regulativne:

U privatnoj bezbednosti subjekti bezbednosti su koordinirani I subordinirani u ishodištu privatnog interesa (vlasničkog, lične ili imovinske bezbednosti);

U privatnom pravu subjekti prava su koordinirani u pravnom odnosu, a u javnom su subordinirani;

U privatnoj bezbednosti glavni izvor bezbednosne potrebe je interes za ličnom ili imovinskom bezbednošću;

U privatnom pravu glavni izvor pravnog odnosa je volja stranaka odn. Ugovor. U privatnoj bezbednosti sankcija se reguliše voljom stranaka I građanskim pravom I pravima koja iz njega proizilaze.

U građanskom pravu lična prava ili prava ličnosti su subjektivna prava sa ličnim dobrima, kao što su: prava na život, zdravlje, lične podatke, lik, glas, ugled,čast i idt. Kao što se može zaključiti, lična prava se odnose na ona dobra koja su najneposrednije povezana sa pojedincem ili organizaciojom I nijedno drugo pravno dobro koje štiti pravni poredak nije tako blisko I tesno vezano za lice kao što je njegov život, telo, zdravlje, lik, glas, ugled ili neko drugo dobro povezano sa pojedincem I sa njegovim osnovnim potrebama.

3. Budućnost bezbednosti iz istorijske perspektive

Strana 6 od 13

U tumačenju bezbednosnog karaktera Lazar Vrkatić uzima u obzir imperijalni momenat, i s pravom konstatuje da imperijalni momenat građanskog društva koji ono u sebi ima nije slučajan i da je on dat u pojmu samog građanskog prava kojim ono rešava svoju protivurečnost. Zanimljiva je teza istog autora koji je u jednom tekstu napisao da je za britanski imperijalizam zaslužnija londonska sirotinja nego londonska aristokratija, budući da londonska sirotinja postavlja problem koji se može da reši u okviru Londona, te zbog toga nužno dolazi do imperijalne politike britanskih vlada. Problem ove strašne sirotinje koju je britansko građansko društvo neprekidno stvaralo, rešavan je između ostalog i na pomenuti način.

Problem privatne bezbednosti rešavan je u istoriji na različite načine. Primera radi, Hegel je smatrao dominantnim skrbnički ili socijalni momenat i to je podveo pod zadatke policije I policijske aktivnosti.U Hegelovo vreme, i danas, kod Nemaca se pod policijom smatralo nešto daleko šire od administrativnog policijskog organa kod nas. Svrha policije bila je zaštita ljudi, naročito kroz preventivno delovanje. Slična funkcija policije postoji i u Engleskoj, dok je kod nas važeći francuski model koji policiju smatra samo administrativno, kao deo države koji se pre svega brine o fizičkoj zaštiti ljudi i imovine. U Nemačkoj i UK ta funkcija je nešto drugačija I šira, pa se iskustveno obuhvata I državnu intervenciju. Na određeni način se štite siromašni, što je moguće do određene granice. Preko te granice takva zaštita postaje opasna zato što princip građanskog društva nije milosrđe. Na osnovu tog principa sledi zaključak da svako treba i Ima na osnovu svog rada, a ne zato što mu neko poklanja ili daje.

4. Privatna bezbednost novog doba

Za razliku od zemalja koje su se po završetku hladnog rata našle u beziglednim socijalnim političkim i ekonomskim procesima i u jednom opštem bezbednosnom košmaru, predviđanja na globalnom planu su ukazivala na to da će globalna politika bezbednosti biti preusmerena sa vojne na humanu bezbednost kao što su razvoj i borba protiv siromaštva, bolesti, zaštite životne sredine i sl.4

U sektoru bezbednosti u Srbiji, privatizacija se javlja kao specifičan pojam za zakonsku regulativu. Sa jedne strane, ovim se narušava monopol koji je država imala nad upotrebom sile, a na drugoj strani, tržište zahteva da se provede liberalizacija postojećeg zakonodavstva. Drugo, činjenica da još neko, pored državnih aktera, može primenjivati silu na organizovan način, zahteva postojanje još neke vrste kontrole, ako ne i zabrane njene primene. Za građanina, kao pojedinca, javlja se problem u ostvarivanju njegovih osnovnih potreba gde je država podjednako garantovala bezbednost. Sada se na tržištu pojavljuje akter koji nudi bezbednosne usluge onima koji sebi mogu priuštiti bezbednost i na one koji se zbog toga osećaju manje bezbedno, zahteva da ovako poremećeno stanje bude regulisano.5Samim tim, kompanije bezbednosti, kao privredn subjekti za usluge bezbednosti na slobodnom tržištu, prinuđene su da se za dobijanje posla nadmeću sa drugim firmama. Kao njihov osnivač i vlasnik nije država, to nad njihovim radom ne može biti primenjen sistem kontrole i nadzora koji se primenjuje nad radom državnih aktera. U toj tržišnoj utakmici, treba obezbediti iste poslovne standarde kao i za druge srodne aktere na tržištu.

4Deraljnije videti: Hagelin,B.,and Skoens,E.,The Military Sector ina a Changing Context, SIPRI Yearbook,2003 Armaments, Disarmament and

Internacional Security, Oxford University Press, Oxford, 2003, str.281-300

5Milošević, Marko, Uticaj tržišta na privatni sektor bezbednosti. Videti:Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji-prijatelj ili pretnja, CCV,

Beograd,2008,str.51.

Ipak, ne može se reći da poslovanje privatnih kompanija bezbednosti6nije zakonski regulisano. Primernije bi bilo reći da ne postoji jedinstven i specifičan zakon kojim bi preciznije bilo regulisano poslovanje ovih kompanija7. Razlog za ovo je , kako tvrdi Marko Milošević,

Strana 7 od 13

istraživač u ovoj oblasti u Centru za civilno-vojne odnose, to što zakonodavac ne prepoznaje pružanje privatnih bezbednosnih usluga kao specifičnu delatnost u bezbednosnom sistemu Srbije 8.

Za razliku od Srbije, koja je ukidanjem Zakona o društvenoj samozaštiti 1993 godine ostavila prazninu i otvorila problem bezbednosti i interesa kako u poslovnim tako i u drugim oblicima udruživanja, u razvijenom svetu javlja se jedna druga vrsta problema. U pitanju je problem odnosa sa javnošću i odgovornosti u davanju informacija za javnost po korporativnu bezbednost. Primera radi, dovoljno je da se u velikom gradu u saopštenju za javnost kaže da voda iz gradskog vodovoda trenutno nije za upotrebu. Iako demanti mogu da uslede jako brzo, sigurno je da će porasti potrošnja flaširane vode, što će svakako povećati troškove građana, a s druge strane povećaće se korist kompanija koja se bave prodajom vode za piće. Ove i slične situacije se u razvijenom svetu pominju kao krize poverenja. Autori koji su to istraživali naveli su nekoliko primera kriza te vrste, sa kojima su se suočile zapadne vlade. Te krize su značajne zbog toga što upravo radi njih pretrpeo štetu njihov privatni ekonomski sektor. Kao najkarakterističnije uzroke bezbednosnih rizika i generatori kriza oni navode kredibilitet i etički kvalitet inforamcija koje su im bile potrebne za donošenje bezbednosnih odlkuka i upravljanja, pre svega u privatno sektoru9.

Kao zaključak bezbednosti novog doba treba prihvatiti mišljenja američkih ekspereata, koji kažu da je za donošenje bezbednosnih odluka neophodna potreba visokog stepena koordinacije i saradnje između javnog i privatnog sektora. Ta potreba je neophodna i u drugim zemljama, pa i u Srbiji.

Za Srbiju kao i mnoge druge zemlje u tranziciji, karakterističan je i prepoznatljiv trend prilagođavanja novim bezbednosnim okolnostima. Značajno smanjivanje ranijih velikih formacija u bezbednosnom sistemu doprinosi rastu privatnog sektora i kadrovskoj popuni viškom osposobljenog vojnog, policijskog10i obaveštajnog osoblja. Međutim ubrzani trend privatizacije bezbednosti, u ovom sektoru poslednjih nekoliko decenija, odvijao se kao teorijski marginalizovan, nedefinisan i pravno neregulisan problem. Iako im je delatnost u Srbiji pravno neregulisana, postojeće kompanije su članice Udruženja preduzeća za fizičko-tehničko obezbeđenje u Privrednoj komori Srbije. Specifičnost ovog problema bezbednosti u Srbiji, čija je privatizacija otpočela još krajem osamdesetih godina prošlog veka, osnivanjem prvih detektivskih agencija, a nastavila se tokom svepšte društvene krize, manifestovala se i u (ne) kontroli njenog rada. Naime, parlamentarni nadzor rada ovog sektora, koji treba da se obavlja posredstvom Odbora za bezbednost, ne postoji.

Trend privatne bezbednosti danas ukazuje na to da države, korporacije, međunarodne i nevladine organizacije, ali i pojedinci i zajednice svoje potrebe i bezbesnosne interese sve više prepuštaju ovom sektoru da se o njima brine11. Zbog toga je neophodna stručnost u radu i puna saradnja između privatnog sektora i državnih aktera bezbednosti.

6 Procenjuje se da u ovom sektoru u Srbiji zaposleno između između 20.000 i 60.000 ljudi i da oni poseduju oko 47.000 komada oružja, što svakao obazuje zakonodavca da na njih obrati pažnju. Detaljnije videti:Živeti sa nasleđem i istraživanje o SALW RS.,UNPD,2002,str.10

7 Narodna Skupštine Srbije je tokom 1993.god.,zajedno sa još nekim zakonima ukinula Zakon o druš.samozaštiti.Taj Zakon je propisivao zadatke i odgovornosti privrednih subjekata u sistemu bezbed. Firme koje su do tada poslovale nastavile su da slede odredbe ovog Zakona. Problem je nastao jer ukidanjem društ.samozaš. pojavila praznina u sektoru bezbedn.koju državni akteri nisu popunili.

8 Isto,f.n.27, str.52.9Isto videti, f.n. str.23

10isoki policijski funkcioner i dugogodišnji vlasnik detektivske agencije u izjavi za dnevnik je rekao da su Jezdimir Vasiljević i Dafina Milanović

začetnici privatnih obezbeđenja u Srbiji. Dnevnik http://www.dnevnik.co.yu//arhiva/01/09 - 2003/strane/događaji/htm 30.09.2006

11Navedeno prema: str.41. Prema podacima Konferencije evropskih bezbednosnih kompanija(CoESS), u 23 zemlje članice posluje preko 27.318

privat. Bezb.kompanija koje zaposšljavaju preko 1.200.000 ljudi. Videtihttp://www.coess.org/stats.htm.

Strana 8 od 13

5. PRILOG

Sektor privatnog obezbeđenja privrednog društva SIGURNOST – VRAČAR A.D. Beograd

Jedan od najstarijih privrednih društava u sektoru privatne bezbednosti u Beogradu i opšte u Srbiji je SIGURNOST Vračar. Nastalo je davne 1969 godine i ima već zavidno profesionalno iskustvo u ovoj oblasti.(Videti sliku 1).

Strana 9 od 13

Osnovne delatnosti

Fizičko obezbeđenje

objekata

FO

Elektronsko-tehničko

obezbeđenje

ETO

Transport i pratnja novca, dragocenosti i

vrednosnih pošiljaka

Protiv požarno obezbeđenje

PPO

Sl.1. Organizaciona šema društva SIGURNOST-Vračar

Sigurnost-Vračar, posebnu pažnju posvećuje procesu selekcije i prijemu kadrova koji će obavljati poslove fizičkog obezbeđenja. Pri izboru kadrova vodi se računa i o starosnoj i obrazovnoj strukturi, kao i psihofizičkim karakteristikama kandidata. Shodno tome, izvršioci poslova bezbednosti ispunjavaju sve uslove propisane Zakonom o oružju i municiji (SL.glasnik RS,br.1/99), regulisali su svoje vojne obaveze i imaju završenu srednju školu, višu ili visoku spremu. Kao vid sistemskog planiranja, zaposleni permanentno prolaze testove i to :

Fizičko-tehničke zaštite;

Zaštite na radu;

Protivpožarne zaštite;

Lekarsku kontrolu referentnog doma zdravalja;

Prevere kod nadležnog suda i MUP-a.

Strana 10 od 13

OSTALE DELATNO.

Ekološko-sanitarna zaštita i

higijensko tehničke usluge

Izrada protiv požarnih

projekata i elaborata

Obezbeđenje sportskih i

drugih javnih manifestacija

Servis protivpožarne

opreme

Obuka zaposlenih i

izrada elaborata iz

oblasti bezbednosti i

zdravlja na radu

Sigurnost-Vračar a.d. je jedno od malobrojnih društava iz branše obezbeđenja čiji je deo zaposlenih obučen za kontradiverzionalne preglede, za šta im je izdat sertifikat od strane Centra za obuku J.P.Aerodrom Nikola Tesla Beograd, na osnovu rešenja direktora Civilog vazduhoplovstva Srbije, broj:6/2-05-0050/2006-2003. Osim navedenog sertifikata, zaposleni poseduju uverenje o završenom kursu za rukovanje rendgenskim uređajima i detektorima metala, koje je izdala Bezbednosno-informativna agencija RS.

Pored fizičkog i protivpožarnog obezbeđenja, intenzivno se razvija i sektor transporta i pratnje novca kao odgovor na sve veći porast kriminalnih aktivnosti u društvu. Kako ne postoji eksterna validacija navedenih poslova u smislu specijalističkih obuka, po uspostavljanju strateških ciljeva, krenulo se u realizaciju sopstvenim snagama, iskustvom i stečenim znanjem. Korišćena je stručna literatura sličnih službi sa adaptacijom primerenoj poziciji u društvu koja ima sektor, opremu i sredstva sa kojim može regularno raspolagati.

Takođe poseduju, pored profesionalno obučenih kadrova, i opremljenom službom koja je usko specijalizovana za poslove transporta i pratnje novca, dragocenosti i vrednosnih pošiljaka. Za obavljanje ovih poslova, poseduju adaptirana, standardna i blindirana vozila, koja su opremljena radio vezom i u neprekidnom su kontaktu sa centrom fizičkog obezbeđenja. Zadaci vanreednosg i redovnog prikupljanja novca obavljaju se svakodnevno širom Srbije.

Pored navedenog, ovo društvo poseduje i polisu o zakonodavnoj i profesionalnoj dgovornosti na teritoriji Republike Srbije. Dozvolu za linijski i vanlinijski transport od Ministarstva za kapitalne invensticije, zatim dozvolu Ratela za korišćenje radio-frekvencija sa dva nezavisna sistema, a takođe treba napomenuti i da se vozila permanentno nalaze pod satelitskim praćenjem, GPS/GPRS sistemom, sa sopstvenim softverom izraelske proizvodnje. Značajan broj referentnih finansijskih isntitucija koristi usluge pratnje i transporta novca ove kuće.

Povećanim zahtevima tržišta, inoviranih naprednim tehnologijama, odgovorili se stalnim praćenjem, prijemom adekvatnih stručnjaka i primenom novostečenih znanja, kombinujući ih sa postojećim uslugama u svrhu što kvalitetnijeg nastupa na tržištu. Na taj način, tehnički sektor se intenzivnije razvija, nadograđuju se postojeći sistemi alam.monitoring, kontrola pristupa određenim prostorima, kao i sistemi daljinskog video nadzora. Na ovaj način sam sektor dobija jednu dimenziju i pozicionira se na tržište kao ozboljan sistem sa značajnim infrastrukturnim potencijalom. Strateškim planovima ovako pozicioniran sistem tehničke podrške daje dobru osnovu integrisanom sistemu obezbeđenja stalnim usavršavanjem kadrova, edukacijom zaposlenih i korisnika usluga i predstavlja značajnu alternativu drugim sektorima iskazanu u sadejstvu na zajedničkim zadacima od značaja za naše društvo.

Strana 11 od 13

Zaključak

Dosta je problema koji opterećuju rad i poslovanje privrednih subjekata. Osnovni je problem dosadašnji neadekvatan odgovor države i nedonošenje zakona koji bi uredio oblast usluga od koje živi i u kojoj radi oko 40.000 radnika sa svojim porodicama. Za lica od koji se traže maksimalni uslovi, koji rade na važnim poslovima od značaja za društvo, minimum korektnosti tog istog društva trebalo bi da bude bar osnovno uređenje pravila ponašanja konzumenata usluga. Čini se pomalo nerazumnim da se država lako odriče određenih atributa u korist stranih lica ili kompanija na poslovima od značaja za bezbednost svojih građana, o čemu stručna mišnjenja daju neke druge službe.

Pored osnovnog, treba napomenuti i problematiku koja sa sobom nosi Zakon o javnim nabavkama. Posebno iritirajući aspekt jeste upliv političkih stranaka i njohov uticaj na priatni sektor. Koriste se elementi i poluge vlasti kao mehanizma potpore, a sredstva stečena na takve načine završavaju u ruke pojedinih državnih činovnika ili njihovih partija. Otuda ne čudi odbojan stav većine stranaka da prikažu stvarne izvore finansiranja, kao i uskraćivanje informacija javnosti koje su od javnog značaja.

Tranzicioni period u toku i nakon određenog perioda ustrojiće neke nove vrednosti i pravila vezana za sektor usluga. Posledice koje će ostaviti biće predmet analiza u narednom periodu. Svakako kao posebnost ističem nedostatak jane argumentaije za indiferentnost države prema navedenoj, a veoma značajnoj materiji, uz puno uvažavanje prioriteta u rešavanju nagomilanih problema. Smatram da se u reformama sektora bezbednosti moralo pronaći adekvatno mesto i za sektor usluga kao značajnu kariku sveukupne bezbednosne problematike.

Strukovna tela sektora usluga u narednom periodu imaju obavezu da ubrzaju odluku o donošenju zakona, načinu rada i organizaciji u sektoru usluga, kontroli promene uspostavljenih standarda i mehanizama licenciranja privatnih bezbednosih agencija.

Strana 12 od 13

Literatura:

1. Doc.dr.Slobodan I.Marković,: Privatna bezbednost, FPPS,IK Prometej,Novi Sad,2008.2. Dr. Mile Rakić.:Značaj privatne bezbednosti u sistemu bezbednosti, FPPS,IK Prometej,

Novi Sad, 2008.3. Milan Nikolić.:Razvoj sektora obezbeđenja iz ugla privrednog društva,FPPS,Novi Sad

20084. Web sajt

Strana 13 od 13