398

77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH

Embed Size (px)

Citation preview

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 1/398

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 2/398

 

E

 

 V 

 

ROPSK

 

AMONETARNA UNIJA

I BOSNA I HERCEGOV 

 

INA

 

Sarajevo, 2006.

Doc. dr. sc. D`enan \onlagi}

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 1

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 3/398

 

EVROPSK

 

A MONETARNA UNIJAI BOSNA I HERCEGOVINA

Autor:

Dr. sc. D`enan \onlagi}

Izdava~:

Ekonomski fakultet u Sarajevu

Glavni i odgovor

 

ni urednik:

DekanProf. dr. Muris ^i~i}

Recenze

 

nti:

Prof. dr. Sead KresoProf. dr. Mirko Pulji}

[tampa:

À VMG GrafikaÀ d.o.o Mostar

Tir

 

a`:

250 primjeraka

 

CIP - Katalogizacija u publikacijiNacionalna i univerzitetska bibliotekaBosne i Hercegovine, Sarajevo

336 . 711 : 339 . 738 ] ( 497 . 6 : 4 )

\ONL

 

AGI], D`enan

Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina

 / D`enan \onlagi} . - Sarajevo : Ekonomskifakultet , 2006 . - 397 str. : graf . prikazi ; 23 cm

Bibliografija : str . 363-370

ISBN 9958-605-94-5

COBISS . BH - ID 15357702

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 2

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 4/398

 

...Mojim roditeljima,

 supruzi i djeci...

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 3

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 5/398

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 4

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 6/398

 

KRAT

 

KI SADR@

 

A

 

 JPREDGOVOR ........................................................................................................................... 11SUMMARY .............................................................................................................................. 14

 UVOD .............. ........................ ....................... ....................... ....................... ......................... .. 17

I DIO

 ULOGA CENTRALNE BANKE U UPRAVLJANJU MONETARNOM POLITIKOM ............................................ ....................... 29

II DIO

PROCES INTEGRACIJE U EVROPSKU UNIJU I EVROPSKU MONETARNU UNIJUZEMALJA NOVIH I BUDU]IH ^LANICA ............................................................................. 125

III DIO

PROCES INTEGRACIJE BOSNE I HERCEGOVINE U EVROPSKU MONETARNU UNIJU ................................. ......................... ........................ .. 243

Z

 

AKLJU^AK ......................................................................................................................... 353

LITER

 

ATURA ........................................................................................................................ 263

DODATAK ............................................................................................................................. 371

POPIS TABELA ..................................................................................................................... 373POPIS GRAFIKONA ............................................................................................................... 374POPIS [EMA ......................................................................................................................... 374POPIS SKRA]ENICA ............................................................................................................. 375POPIS PRILOGA .................................................................................................................... 375PRILOZI ................................................................................................................................. 376

Kratki sadr`aj 

 

5

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 5

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 7/398

 

SADR@AJPREDGOVOR ........................................................................................................................... 11SUMMARY .............................................................................................................................. 141. Uvod ................................................................................................................................... 17

1.1. Problem i predmet istra`ivanja .................................. ........................ ....................... 181.2. Ciljevi istra`ivanja ..................................................................................................... 201.3. Hipoteza istra`ivanja ................................................................................................ 211.4. Metode istra`ivanja .................................................................................................. 22

I DIO

 ULOGA CENTRALNE BANKE U UPR

 

AV 

 

L

 

 JANJU MONETARNOM POLITIKOM .................. 29

2. Monetar

 

na polit

 

ika i cent

 

r

 

alna banka u sav

 

remenim ekonomsk

 

im uslov

 

ima ............... 292.1. Upravljanje monetarnom politikom na diskrecionim osnovama .................... ....... 292.2. Upravljanje monetarnom politikom na principima currency board-a ................. 38

3. Monetar

 

ni sistem Ev

 

ropske unije - Ev

 

ropska monetar

 

na unija ...................................... 523.1. Teorija optimalnog valutnog podru~ja ........................... ............................. ........... 523.1.1. Optimalno valutno podru~je: selektivni pregled ............................. .................. 52

3.1.1.1. Teoretski - klasi~ni doprinos teoriji optimalnog valutnog podru~ja .......... 543.1.2. Aktuelni pogledi na teoriju optimalnog valutnog podru~ja

i {ta nam kazuje Evropska monetarna unija? .................................................. 603.1.2.1. Fleksibilnost cijena i nadnica ...................................................................... 643.1.2.2. Integracija tr`i{ta rada ................................................................................. 663.1.2.3. Integracija faktora razvoja ........................................................................... 663.1.2.4. Integracija finansijskog tr`i{ta .................................................................... 673.1.2.5. Stepen otvorenosti ekonomije ........................... ........................... ............. 673.1.2.6. Diverzifikacija proizvodnje i potro{nje ....................................................... 683.1.2.7. Fiskalna integracija ....................................................................................... 683.1.2.8. Politi~ka integracija ...................................................................................... 69

3.1.3. Analiza paradigme: specijalizacija nasuprot Àendogenost teorijeoptimalnog valutnog podru~jaÀ ....................... ......................... ........................ 70

3.1.4. Osnovne prednosti i nedostaci teorije optimalnog valutnog podru~ja ......... 753.2. Upravljanje monetarnom politikom do uspostavljanja Evropske monetarne unije .... 783.3. Upravljanje monetarnom politikom nakon uspostavljanja

Evropske monetarne unije ....................................................................................... 843.4. Funkcionisanje Evropske centralne banke .............................................................. 96

3.4.1. Strategija monetarne politike Evropske centralne banke ............................. 1033.4.2. Analiza kretanja cijena ..................................................................................... 1063.4.3. Monetarni agregati Evropske centralne banke ............................................... 110

Sadr`aj 

 

6

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 6

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 8/398

 

3.4.4. Instrumenti monetarne politike u praksi Evropske centralne banke .............. 1133.4.4.1. Operacije na otvorenom tr`i{tu .................................................................. 114

3.4.4.1.1. Glavne operacije refinansiranja ................... ........................... .............. 1143.4.4.1.2. Dugoro~ne operacije refinansiranja .................................................... 1153.4.4.1.3. Operacije finog prilago|avanja ........................................................... 1153.4.4.1.4. Strukturalne operacije .......................................................................... 115

3.4.4.2. Ustaljene pogodnosti kreditiranja banaka ............................................... 1183.4.4.2.1. Kreditne pogodnosti za nepredvi|ene okolnosti .............................. 1183.4.4.2.2. Depozitne pogodnosti ......................................................................... 118

3.4.4.3. Politika rezervi likvidnosti ......................................................................... 1193.4.4.3.1. Analiza upravljanja obaveznom rezervom

u sistemu Evropske monetarne unije ................................................ 119

II DIO

PROCES INTEGR

 

ACIJE U EV 

 

ROPSKU UNIJUI E

 

 VROPSKU MONE

 

TARNU UNIJU ZEMAL

 

 JA NOVIH I BUDU]IH ^L

 

ANICA ................... 125

4. Proce

 

s pro{i

 

renja Ev

 

ropske unije i Ev

 

ropske monetar

 

ne unije ...................................... 1254.1. Realna i nominalna konvergencija ................ ......................... .......................... ...... 134

4.2. Strategija monetarne politike i deviznog kursa ............................... ..................... 1354.3. Nezavisnost centralne banke ................................................................................. 1364.4. Makroekonomska dimenzija procesa pro{irenja Evropske unije ......... ................. 137

5. Proce

 

s integ

 

rac

 

ije u Ev

 

ropsk

 

u uni

 

 ju i Ev

 

r

 

opsku monetarnu u

 

niju zemaljanov

 

ih i budu}

 

ih ~lanica sa osv

 

r

 

tom na Ballasa-Samuelson-ov efekat ........................ 139

6. Iskust

 

 va zemal

 

 ja novih i budu}

 

ih ~lanica Ev

 

ropske uni

 

 jekoje upravljaju monetar

 

nom politikom putem c

 

ur

 

renc

 

 y board aran`

 

mana .............. 1506.1. Estonija .................................................................................................................... 150

6.1.1. Currency board aran`man na primjeru Estonije ................................... ......... 153

6.1.2. Mapa puta Estonije ka Evropskoj monetarnoj uniji .................................. ... 1576.2. Litvanija ................................................................................................................... 161

6.2.1. Centralna banka Litvanije u svjetlu integracije u Evropsku monetarnu uniju . 1616.3. Instrumenti monetarne politike Estonije i Litvanije

na primjeru funkcionisanja currency board aran`mana ..................................... 1686.4. Bugarska ................................................................................................................. 180

6.4.1. Strategija razvoja Centralne banke Bugarske u periodu 2004-2009.g. ........ 180

Sadr`aj 

 

7

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 7

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 9/398

 

7. Iskust

 

 va zemal

 

 ja novih i budu}

 

ih ~lanica Ev

 

ropske uni

 

 jekoje upravljaju monetar

 

nom politikom na disk

 

recioni

 

m osnovama ........................... 1917.1. Slovenija ................................................................................................................... 191

7.1.1. Evropska monetarna unija - optimalna valuta za Sloveniju ................. ......... 1947.1.2. Proces pribli`avanja najrazvijenijim zemljama unutar

Evropske monetarne unije ............................................................................... 1997.1.3. Kriteriji konvergencije i integracija u Evropsku monetarnu uniju ............... 202

7.2. Hrvatska .................................................................................................................. 2067.2.1. Teku}a ekonomska kretanja ............................................................................ 2067.2.2. Makroekonomski program ............................................................................... 216

7.2.2.1. Realni sektor ............................................................................................... 2167.2.2.2. Monetarna politika i politika deviznog kursa ......................................... 2237.2.2.3. Vanjski sektor ............................................................................................. 226

7.2.3. Javne finansije ................................................................................................. 2297.2.3.1. Upravljanje javnim dugom ......................................................................... 2297.2.3.2. Finansiranje deficita ................................................................................... 233

7.2.4. Evropska monetarna unija i Hrvatska ............................................................ 236

III DIO

PROCES INTEGR

 

ACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

 U EVROPSKU MONETARNU UNIJU ......... ........................... ........................... .................... 243

8. Upr

 

av

 

ljanje monetar

 

nom polit

 

ikom putem cur

 

rency boardaran`mana u Bosni i Hercegovini ................................................................................... 2438.1. Analiza monetarnih kretanja u Bosni i Hercegovini

i mogu}e implikacije pri pristupanju Evropskoj centralnoj banci ...................... 2498.1.1. Devizne rezerve i monetarna baza .................................................................. 2508.1.2. Monetarni agregati .......................................................................................... 2558.1.3. Obavezne rezerve ............................................................................................. 269

8.2. Za{to currency board u monetarnom sistemu Bosne i Hercegovine,

a ne centralna banka? ........................................................................................... 274

9. Na~in pr

 

ipreme za integ

 

raci

 

 ju monetar

 

nog si

 

stemaBosne i Hercegov

 

ine u Ev

 

ropsk

 

u monetar

 

nu uni

 

 ju ..................................................... 2789.1. Bosna i Hercegovina - proces ispunjavanja uslova iz Studije izvodljivosti .......... 2799.2. Bosna i Hercegovina - proces stabilizacije i pridru`ivanja Evropskoj uniji ......... 2899.3. Bosna i Hercegovina - proces integracije u Evropsku monetarnu uniju ............ . 293

Sadr`aj 

 

8

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 8

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 10/398

 

9.3.1. Implikacije za monetarni sistem Bosne i Hercegovinena osnovu analize teorije optimalnog valutnog podru~ja ........................... 293

9.3.2. Implikacije za monetarni sistem Bosne i Hercegovinena osnovu komparativne analize prednosti i nedostataka uvo|enja eurakao jedinstvene valute Evropske monetarne unije ........................................ 301

9.3.3. Mogu}e opcije za Centralnu banku Bosne i Hercegovinena osnovu analize instrumenata Evropske centralne banke ....................... 310

9.3.4. Mogu}e opcije za Centralnu banku Bosne i Hercegovinena osnovu analize iskustava zemalja novih ~lanicai zemalja u procesu stabilizacije i pridru`ivanja .......................................... 319

9.3.5. Implikacije za monetarni sistem Bosne i Hercegovinena osnovu analize kriterija konvergencije ..................................................... 342

10. Zaklj

 

u~ak ........................................................................................................................ 353

LITER

 

ATURA ........................................................................................................................ 363

DOD

 

ATAK ............................................................................................................................. 371

POPIS TABELA;POPIS GRAFIKONA;POPIS [EMA;

POPIS SKRA]ENICA;POPIS PRILOGA;PRILOZI

Sadr`aj 

 

9

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 9

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 11/398

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 10

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 12/398

 

PREDGOVOR

Ova monografija je namijenjena studentima i {iroj javnosti prvenstvenokao vodi~ kroz put evropskih integracija Bosne i Hercegovine. Pokrenutasu mnoga pitanja, odre|eni odgovori su ponu|eni, a odgovori na nekapitanja su ostali otvoreni kao poticaj za daljnja istra`ivanja. Monografijamo`e biti korisna kao osnovna ili dopunska literatutra za studij iz podru~jaMonetarnih finansija, Me|unarodnih finansija i ekonomije Evrope.

Tekst koji je pred nama istra`uje proces i implikacije integracije monetarnog

sistema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju, koja }e uslijeditinakon pristupanja Bosne i Hercegovine u punopravno ~lanstvo Evropske unije.Zbog cjelovitosti istra`ivanja i iznala`enja {to potpunijih odgovora, bilo jeneophodno istra`iti slijede}e: ulogu centralne banke u upravljanju mone-tarnom politikom, proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnuuniju zemalja novih i budu}ih ~lanica, te analizirati budu}i proces integracijemonetarnog sistema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju krozcjelovitu i sveobuhvatnu analizu teku}eg institucionalnog rje{enja upravljanjamonetarnom politikom od strane Centralne banke Bosne i Hercegovine, u kon-

tekstu ispunjavanja kriterija konvergencije i iskustava zemalja koje su danas uprocesu integracije prema Evropskoj monetarnoj uniji.

 Uloga c

 

entralne banke u upravljanju monetarnom politikom je dio kojiobja{njava odnos monetarne politike i centralne banke u savremenimekonomskim uslovima. Analiza se zasniva na upravljanju monetarnompolitikom na diskrecionim osnovama, {to ~esto nazivamo ulogom tipi~necentralne banke i upravljanjem monetarnom politikom na principima cur-rency board aran`mana kao specifi~nog oblika upravljanja monetarnompolitikom na osnovama fiksnog deviznog kursa izme|u doma}e i rezervne valute, te odgovaraju}eg pokri}a monetarne pasive deviznim sredstvima.Nakon toga slijedi prikaz funkcionisanja monetarnog sistema Evropskeunije. Prvo, slijedi analiza teorije optimalnog valutnog podru~ja kroz teori- jski doprinos, aktuelne i ÀnoveÀ poglede, zasnovane na iskustvu Evropskemonetarne unije. Drugo, prikazan je na~in upravljanja monetarnom poli-tikom do i nakon uspostavljanja Evropske monetarne unije, funkcionisanje

Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina 

 

11

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 11

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 13/398

 

Evropske centralne banke kroz prikaz strategije i analize kretanja cijena,monetarnih agregata i instrumenata u praksi Evropske centralne banke.

Proc

 

es integracije u Ev

 

ropsku uniju i Evr

 

opsku monetar

 

nu uniju zemaljanov

 

ih i budu}ih ~lanica  je dio koji obja{njava proces pro{irenja Evropskeunije i Evropske monetarne unije kroz analizu elemenata realne i nomi-nalne konvergencije, strategije monetarne politike i deviznog kursa, neza- visnosti centralne banke i makroekonomske dimenzije procesa pro{irenja.Analiza iskustava zemalja novih i budu}ih ~lanica Evropske unije nam jepomogla u definisanju koraka za napredniji proces evropskih integracijaBosne i Hercegovine sa fokusom na proces monetarnih integracija. Kaoprvo, analizirali smo studij slu~aja Estonije, Litvanije i Bugarske, koje uprav-ljaju monetarnom politikom putem currency board aran`mana. Estonija iLitvanija su ve} ~lanice Evropske unije i nalaze se u procesu pristupanjaEvropskoj monetarnoj uniji pridru`ivanjem ERM II mehanizmu deviznihkurseva u toku 2004.g. Pristupanje Bugarske Evropskoj uniji je predvi|enou 2007.g., nakon ~ega slijedi proces integracije u Evropsku monetarnuuniju. S druge strane, prikazali smo i iskustva zemalja koje nemaju curren-

cy board aran`man, tj. upravljaju monetarnom politikom na diskrecionimosnovama. Slovenija, kao punopravna ~lanica Evropske unije, ve} je u meh-anizmu deviznih kurseva ERM II od juna 2004.g. i o~ekuje integraciju uEvropsku monetarnu uniju 2007.g. Hrvatska ima status kandidata, a pris-tupanje Evropskoj uniji se o~ekuje do 2010.g., nakon ~ega slijedi procesintegracije u Evropsku monetarnu uniju.

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Ev

 

ropsku monetarnu uniju jezavr{ni dio ove publikacije, koja na po~etku daje prikaz upravljanja mone-tarnom politikom Bosne i Hercegovine putem currency board aran`mana,

i to na osnovu analize monetarnih kretanja u Bosni i Hercegovini imogu}ih implikacija kod pristupanja u ~lanstvo Evropske centralne banke.Nakon toga slijedi prikaz na~ina pripreme za integraciju monetarnog sis-tema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju. Za uspje{an nas-tavak procesa evropskih integracija Bosne i Hercegovine neophodno je dase nastavi politi~ko-ekonomska transformacija koja treba da rezultiraefikasnijim ure|enjem unutra{njeg tr`i{ta. Potrebno je da se na nivou

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

12

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 12

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 14/398

 

Bosne i Hercegovine uspostavi Ministarstvo za evropske integracije, donese jedinstvena strategija i izvr{i ustrojstvo pregovara~kih timova za pojedinapoglavlja acquis-a, me|u kojima je i poglavlje broj 11, koje se ti~e Evropskemonetarne unije. Integraciju monetarnog sistema Bosne i Hercegovine uEvropsku monetarnu uniju treba voditi upravljanjem monetarnom poli-tikom na na~in da se obezbijedi ispunjenje Mastrihtskih kriterija konver-gencije, sna`nije u~e{}e finansijskog tr`i{ta, postepena primjena instrume-nata Evropske centralne banke i njenih standarda, te pra}enje i analizaiskustava zemalja koje su ispred Bosne i Hercegovine u procesu evropskih,

a posebno monetarnih integracija.

@elim da izrazim svoju iskrenu zahvalnost i ljubav porodici, supruziSaneli, k}erki Farah i sinu Erminu, te na{im dragim roditeljima, za nesebi~noiskazano strpljenje i podr{ku. Za stru~nu i kolegijalnu pomo} zahvaljujemuva`enim profesorima Stojanov dr Dragoljubu, Pulji} dr Mirku, Had`iah-metovi} dr Azri i Ke{etovi} dr Izudinu. Za izvanrednu saradnju koju samimao i sa kolegama izvan Bosne i Hercegovine, zahvaljujem gosp. Nimme-rrichter Werner-u, direktoru sektora za finansijska tr`i{ta Njema~ke cen-

tralne banke u Frankfurtu, uva`enom profesoru Heinz-Dieter Wenzel-u sa Univerziteta Otto-Friedrich u Bambergu. Posebno zahvaljujem svom men-toru na magistarskom radu i doktorskoj disertaciji, profesoru Seadu Kresokoji mi je uvijek davao nesebi~nu podr{ku kao nastavnik, pedagog, kolegai ~ovjek. Za sav njegov anga`man i stru~nu pomo} u toku mogdosada{njeg nau~no-istra`iva~kog i akademskog rada, dugujem mu velikuzahvalnost, koju te{ko mogu iskazati rije~ima.

Posebno se zahvaljujem recenzentima. Njihovi savjeti su bili veoma pod-sticajni. Sva odgovornost za sadr`aj pada, razumije se, samo na autora.

 Unaprijed se zahvaljujem svim dobronamjernim kriti~arima koji }e datiprimjedbe i sugestije za pobolj{anje sadr`aja. Na kraju, hvala Izdava~kojdjelatnosti Ekonomskog fakulteta u Sarajevu i svima koji su na bilo kojina~in podr`ali pripremu i izradu ove monografije.

doc. dr. sc. D@ENAN \ONLAGI] 

Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina 

13

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 13

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 15/398

 

EXECUTIV 

 

E SUMMARY 

The text that we have ahead of us covers the research process andimplications of Bosnia and Herzegovina's monetary system's integrationinto the EMU, after Bosnia and Herzegovina becomes the EU memberstate. Due to the complexity of the research and in order to find out thebest possible answers, it was necessary to explore the following: the roleof the central bank in monetary policy implementation, the process of integration into the EU and EMU of newcomers and future members, ana-lyze the future integration process of Bosnia and Herzegovina's monetarysystem into the EMU through comprehensive analysis of current institu-tional monetary policy solution in Bosnia and Herzegovina, implementedby the Central Bank of B&H. This was done mainly in the context of ful-filling the Maastricht convergence criteria and through the experience of countries that are now in the process of integration into the EMU.

The r

 

ole of the central bank in managing monetar

 

 y policy is the partthat explains the relationship between monetary policy and central bankin contemporary economic conditions. The analysis is based upon manag-

ing discretional monetary policy, mostly refered to us as the role of typi-cal central bank and managing monetary policy based on currency boardprinciples as one specific way of implementing monetary policy throughfixed exchange rate mechanism between national and reserve currency andcoverage of domestic monetary liabilities by appropriate amount of foreignreserves. After that, we have shown the model of EU monetary system.Firstly, we have done the analysis of optimal currency area in the contextof theoretical contributions, actual views and ÀnewÀ views on what istelling us EMU. Secondly, we have analyzed the monetary policy of the

ECB in the form of strategy, price developments, monetary agregates aswell as the monetary policy instruments used by the ECB.

The process of integr

 

ation into the EU and EMU of newcomers andfuture member states is the part that explaines the enlargement processthrough the analysis of real and nominal convergence elements, strategyof monetary policy and exchange rate policy, central bank's independence

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

14

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 14

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 16/398

 

and macroeconomic dimension of the enlargement process. The analysisof newcomers and future member states' experience has helped us todefine the steps for better process of european integrations in the case of Bosnia and Herzegovina, with the focus on monetary integration.

Firstly, we have analysed the case study of Estonia, Lithuania and Bulgaria,countries with currency board arrangements. Estonia and Lithuania arealready EU member states and are currently in the process of monetaryintegration towards the EMU, while particapiting in so-called ERM II since2004. Bulgarian accession into the EU is planned for 2007, which is to befollowed by the participation in ERM II and introduction of the euro, mostprobably in the year of 2009. On the contrary, we have shown the experi-ence of countries (Slovenia and Croatia) without currency boards, mean-ing they manage monetary policy on discretional basis. Slovenia, as the EUmember state is already participating in the ERM II since june 2004 and itis expected to get into the EMU in 2007. Croatia is the candidate country,expected to become EU member state in 2010 afterwards it enters theprocess of monetary integration towards the EMU.

The process of Bosnia and Herzegov

 

ina's integration into the EMU isthe last part of this publication. At the beginning it presents monetary poli-cy implementation in Bosnia and Herzegovina through currency boardarrangament on the basis of monetary indicators' analysis of the CentralBank of B&H as well as possible implications with the integration into theECB. Moreover, we have shown the way of preparation for the integrationof Bosnia and Herzegovina's monetary system into the EMU. For the sakeof successful process of european integration of Bosnia and Herzegovina,it is necessary to continue political-economic transformation that should

result in more effective internal market functioning. It is necessary toorganize and establish a ministry of european integration at the state level,develop single strategy and form the negotitation team for all chapters of the acquis, including the chapter number 11 considering the EMU. The inte-gration process of Bosnia and Herzegovina's monetary system into the EMUshould be led by implementing such monetary policy that is supposed toensure fulfillment of Maastricht convergence criteria, further development

Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina 

 

15

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 15

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 17/398

 

of financial market in Bosnia and Herzegovina, gradual implementation of monetary instruments and standards used by the ECB. We should contin-ually follow up and analyze the experience of countries that are ahead of Bosnia and Herzegovina in the process of european, and especially mone-tary integration.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

16

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 16

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 18/398

 

1. UVOD Uspostavljanjem Evropske monetarne unije i uvo|enjem jedinstvene

 valute euro, monetarna politika je uvedena u novu eru. S druge strane,osnivanje Centralne banke Bosne i Hercegovine 11. avgusta 1997.g. i uvo-|enje jedinstvene bosanskohercegova~ke valute, konvertibilne marke, u junu 1998.g. na podru~ju cijele Bosne i Hercegovine, se mogu ozna~iti kaoprve mjere koje su ekonomski, barem u monetarnom segmentu, integrisaleBosnu i Hercegovinu. S obzirom da je integracija Bosne i Hercegovine u

Evropsku uniju i ostvarivanje punopravnog ~lanstva strate{ki cilj dr`aveBosne i Hercegovine, doktorska disertacija }e se baviti istra`ivanjem speci-fi~ne oblasti, a to je integracija monetarnog sistema Bosne i Hercegovineu Evropsku monetarnu uniju, kako bi dr`avna vlada Bosne i Hercegovine iCentralna banka Bosne i Hercegovine preduzele odre|ene korake da se,nakon uklju~enja u punopravno ~lanstvo Evropske unije, preduzmukonkretne mjere za izradu zajedni~kog programa za ulazak u mehanizamdeviznog kursa ERM II, tj. pridru`ivanje Evropskoj monetarnoj uniji. Izradatakvog programa }e zasigurno zahtijevati jasno poznavanje, pra}enje i

analizu monetarnih kretanja, kao i prirode mehanizma upravljanja mone-tarnom politikom od strane Evropske centralne banke. Istra`ivanje u dok-torskoj disertaciji mo`e dati odgovaraju}u potporu za izbor odgovaraju}egprograma i, u kona~nici, pridru`ivanje Evropskoj monetarnoj uniji. Prvo,neophodno je poznavanje Kopenhagen{kih kriterija konvergencije kojepostavlja Evropska unija pred budu}e zemlje ~lanice. Isto tako, zemlje kan-didati za ~lanstvo u Evropskoj monetarnoj uniji, moraju ispunitiekonomske kriterije konvergencije iz Mastrihtskog ugovora, te ih sepridr`avati najmanje dvije godine prije ulaska u punopravno ~lanstvo

Evropske monetarne unije. Dr`ava Bosna i Hercegovina i njen monetarnisistem, moraju udovoljiti ovim kriterijima, odnosno, izabrati najracionalni- ji na~in pripreme za njihovo ispunjenje. S tim u vezi, analizirati }emoiskustva nekoliko zemalja novih ~lanica Evropske unije, te ulogu njihovihcentralnih banaka u vo|enju procesa integracije. Iskustva Estonije,Litvanije i Bugarske, koje su u domenu upravljanja monetarnom politikom

Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina 

 

17

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 17

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 19/398

 

prihvatile currency board aran`man, mogu biti od koristi za istra`ivanjepostavljene glavne i pomo}nih hipoteza.

Biti }e izvedena i odgovaraju}a komparativna analiza kod zemalja koje vode diskrecionu monetarnu politiku, kao na primjer Hrvatska i Slovenija,i koje nastoje ispuniti ekonomske kriterije konvergencije. Hrvatska je tre-nutno kandidat za ~lanstvo u Evropskoj uniji, dok je Slovenija punopravna~lanica Evropske unije od 1. maja 2005.g., a od 27. juna 2004.g. je u meh-anizmu deviznog kursa ERM II, na period od minimum dvije godine, koji je de facto i de jure preduslov za uvo|enje eura.

Za potrebe Bosne i Hercegovine, ova publikacija mo`e dati doprinosbudu}em procesu evropskih integracija. Isto tako, tekst koji je pred namamo`e biti podsticaj dr`avnoj vladi i resoru evropskih integracija, te Cent-ralnoj banci Bosne i Hercegovine, prilikom izrade neophodnog zajedni~kogprograma za integraciju monetarnog sistema Bosne i Hercegovine u Evropskumonetarnu uniju u doglednoj budu}nosti.

1.1. PROBLEM I PREDMET ISTR

 

A@IVANJA

Problem istra`ivanja bi se mogao iskazati na slijede}i na~in: da li pos-toji najracionalniji na~in pripreme za integracije monetarnog sistema Bos-ne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju? Koji pristup odabrati kaona~in pripreme za integraciju bosanskohercegova~kog monetarnog sistemau monetarni sistem Evropske unije i koje su to implikacije takve integracijeu praksi, tj. u na~inu upravljanja monetarnom politikom Bosne i Hercego- vine? Vremenski period obuhva}en istra`ivanjem je ograni~en od pedesetihgodina XX stolje}a, kada je osnovana Evropska ekonomska zajednica, koja

 je i formalno-pravno prerasla u Evropsku uniju 1993.g., pa sve do prvedecenije XXI, stolje}a kada je institucionalno uspostavljena Evropska mon-etarna unija, sa jasno definisanim kriterijima konvergencije za njeno ~lanstvoi koja podrazumijeva upravljanje jedinstvenom monetarnom politikom odstrane Evropske centralne banke za sve zemlje ~lanice euro-zone. Prostorniokvir problema istra`ivanja, {ire definisan, se odnosi na zemlje sada{nje ibudu}e ~lanice Evropske unije i Evropske monetarne unije. Za potrebe

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

18

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 18

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 20/398

 

razli~itih prikaza i usporedbi, ove zemlje }e biti grupisane na one koje uprav-ljaju monetarnom politikom na principima currency board aran`mana, kao{to su Estonija, Litvanija i Bugarska i na one koje upravljaju monetarnompolitikom na diksrecionim osnovama, kao {to su Slovenija i Hrvatska.Analizom iskustava navedenih zemalja }emo dati odgovaraju}e preporukeza izbor najracionalnijeg na~ina integracije monetarnog sistema Bosne iHercegovine u monetarni sistem Evropske unije. Kompleksnost funkcioni-sanja Evropske monetarne unije, prisustvo brojnih faktora i kriterija koji sekoriste u analizi i izradi preporuka od strane odgovaraju}ih institucional-

nih tijela Evropske unije za pojedine zemlje koje su u procesu integracijemonetarnih sistema u Evropsku monetarnu uniju, dovode do problemarazumijevanja i potrebe distinkcije izme|u formalnih (nominalnih) i Ànefor-malnihÀ (realnih) kriterija konvergencije. Pri tome, nedovoljno se, teorijskii aplikativno, izu~avaju navedeni fenomeni u Bosni i Hercegovini, ~ije }e ispu-njenje nedvosmisleno uticati na sam zavr{etak procesa integracije mone-tarnog sistema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju. S drugestrane, nepostojanje literature na bosanskom jeziku i ve} izvedenih istra`i- vanja u ovoj oblasti kod nas, je ograni~avaju}i faktor u ovom istra`ivanju.

Zbog toga se navedeni problemi trebaju dijagnosticirati, nau~no istra`itii primjereno rije{iti u budu}nosti, kako bi integeracija monetarnog sistemaBosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju zadr`ala primat u procesuevropskih integracija, te bila uspje{no okon~ana u doglednoj budu}nosti.

 U skladu sa navedenom problematikom i problemom istra`ivanja, definisalismo i predmet istra`ivanja. Predmet istra`ivanja je monetarni sistem Bosnei Hercegovine i Evropske unije, odnosno integracija monetarnog sistemaBosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju. Istra`ivanje koje smo

sproveli je veoma aktuelno, jer tretira pitanja iz sfere monetarnog sektorakroz budu}e kretanje, tj. integraciju monetarnog sistema Bosne i Hercego- vine u monetarni sistem Evropske unije, koja mo`e imati implikacije nakretanja u realnom sektoru ekonomije (cijene, devizni kurs, transakcionetro{kove, dugoro~ne kamatne stope na tr`i{tu kapitala), implikacije nabud`et i javni dug, te implikacije na strukturalna prilago|avanja i dostizanjeodgovaraju}eg nivoa realnog dohotka u Bosni i Hercegovini. Nema sumnje

Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina 

19

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 19

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 21/398

 

da }e aktuelnost teme koja je obra|ena, biti zadr`ana i u narednih neko-liko godina.

1.2. CIL

 

 JEV 

 

I ISTRA@

 

IVANJA

Ciljevi istra`ivanja su vezani za problem i predmet istra`ivanja. Kako biizveli cjelovito istra`ivanje i izna{li {to je mogu}e potpunije odgovore, bilo je neophodno istra`iti: ulogu centralne banke u upravljanju monetarnompolitikom u savremenim ekonomskim uslovima, upravljanje monetarnom

politkom do i nakon uspostavljanja Evropske monetarne unije, funkcio-nisanje Evropske centralne banke kroz analizu strategije, instrumenata imonetarnih agregata, proces pro{irenja Evropske unije, iskustva zemaljanovih i budu}ih ~lanica Evropske unije koje upravljaju monetarnom poli-tikom putem currency board aran`mana, iskustva zemalja novih i budu}ih~lanica Evropske unije koje sprovode diskrecionu monetarnu politiku, cur-rency board na primjeru Bosne i Hercegovine, na~in pripreme za integraci- ju monetarnog sistema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju,implikacije za monetarni sistem Bosne i Hercegovine na osnovu analize

teorije optimalnog valutnog podru~ja instrumenata Evropske centralnebanke, nominalne i realne konvergencije, itd. Na temelju izlo`enog,mo`emo izdvojiti osnovne i sporedne ciljeve istra`ivanja. Dva osnovna ciljaistra`ivanja su:

1. opisati i objasniti sve relevantne elemente koji uti~u na integraciju mone-tarnog sistema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju

2. opisati i objasniti implikacije primjene modela upravljanja monetarnompolitikom Bosne i Hercegovine, na principima currency board-a u svjetlu

ispunjavanja nominalnih kriterija konvergencije kao preduslova za inte-graciju u Evropsku monetarnu uniju.

Iz osnovnog cilja proizilaze sporedni ciljevi i to: prikazati poziciju mone-tarnog sistema Bosne i Hercegovine na osnovu kriterija koje monetarni sis-tem Evropske Unije zahtijeva od budu}ih zemalja ~lanica, analizirati prim- jenu iskustava procesa integracije Estonije i Litvanije, koje upravljaju mon-etarnom politikom kroz currency board aran`man, te u~injenih napora

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

20

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 20

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 22/398

 

Bugarske u procesu stabilizacije i pridru`ivanja Evropskoj uniji i Evropskojmonetarnoj uniji, na proces integracije monetarnog sistema Bosne iHercegovine i analizirati primjenu iskustava procesa integracije Slovenije iHrvatske, koje nemaju currency board aran`man i na~elno vode diskre-cionu monetarnu politiku, na proces integracije monetarnog sistema Bosnei Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju u doglednoj budu}nosti.

1.3. HIPOTEZ

 

A ISTRA@

 

IVANJA

S obzirom da smo definisali problem i predmet istra`ivanja, te odrediliciljeve istra`ivanja mo`emo pristupiti postavljanju glavne hipoteze istra-`ivanja. ^esto se u Bosni i Hercegovini raspravlja o monetarnoj politici iodgovaraju}em na~inu upravljanja od strane Centralne banke Bosne i Herce-govine. Od 1997.g., Centralna banka Bosne i Hercegovine upravlja mone-tarnom politikom na principima currency board aran`mana. U okviru proble-ma i predmeta istra`ivanja provjeravali smo i postavljenu glavnu hipotezu:

ÀUpravljanjem monetarnom politikom Bosne i Hercegovine na principimacurrency board-a, u datim politi~kim, ekonomskim, socijalnim i drugim

okolnostima, je mogu}e uspje{no zavr{iti proces integracije monetarnogsistema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu unijuÀ. Na osnovupostavljene glavne hipoteze, definisali smo i pomo}ne hipoteze:

 Upravljanje monetarnom politikom Bosne i Hercegovine putem currencyboard aran`mana na dana{nji na~in, obezbje|uje ispunjenje tri kriterijakonvergencije iz Maastrichta (stabilnost novca, stabilnost cijena i neza- visnost centralne banke) za integraciju u Evropsku monetarnu uniju;

 Upravljanje monetarnom politikom Bosne i Hercegovine putem currency

board aran`mana na dana{nji na~in ne obezbje|uje ispunjenje kriterijakonvergencije iz Maastrichta vezano za visinu kamatne stope;

Neophodno je modificirati currency board aran`man u Bosni i Hercego- vini u domenu primjene instrumenata monetarne politike, u skladu sapraksom Evropske centralne banke.

Ne postoji konflikt izme|u upravljanja monetarnom politikom putemcurrency board-a aran`mana i Evropske monetarne unije;

Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina 

 

21

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 21

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 23/398

 

Currency board aran`man, kao na~in upravljanja monetarnom poli-tikom, uspje{no vodi Estoniju, Litvaniju i Bugarsku ka monetarnoj integ-raciji u Evropsku monetarnu uniju;

Centralne banke Slovenije i Hrvatske, koje nemaju currency board aran`-man, upravljaju monetarnom politikom na restriktivni na~in, {to zarezultat ima pozitivne elemente u svjetlu ispunjenja kriterija konvergencijeiz Maastrichta;

1.4. METODE ISTR

 

A

 

@

 

IVANJA U istra`ivanju, formulisanju i prezentiranju rezultata istra`ivanja, koris-

tili smo i odgovaraju}e metode, od kojih, kao najva`nije izdvajamo: osnov-ne nau~ne metode, kao {to je komparativna metoda, upotreba odgovaraju}ihkombinacija posebnih nau~nih metoda, kao {to su metod analize, metodsinteze, metod indukcije, metod dedukcije, metod cost-benefit analize,metod analize slu~ajeva i istra`iva~ke metode, kao {to je prikupljanjesekundarnih podataka.

Komparativnu metodu koristimo da bi uspore|ivali upravljanje mone-tarnom politikom putem currency board aran`mana u slu~aju Estonije,Litvanije, Bugarske i Bosne i Hercegovine, naspram vo|enja diskrecionemonetarne politike u slu~aju Slovenije i Hrvatske, u kontekstu integracijeu Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju.

Metod analize koristimo za analiziranje sadr`aja, strukture, me|usobnih veza i odnosa predmeta istra`ivanja, kako bi spoznali najracionalniji na~inpripreme za integraciju monetarnog sistema Bosne i Hercegovine uEvropsku monetarnu uniju.

Metod sinteze  koristimo za proces opisivanja, povezivanja i sistem-atiziranja analizom dobijenih saznanja o predmetu istra`ivanja, kako uzemljama novim i budu}im ~lanicama Evropske unije i Evropske monetarneunije, tako i u Bosni i Hercegovini.

Metod indukcije  koristimo za formiranje mi{ljenja i zaklju~ivanja ona~inu pripreme i implikacijama integracije monetarnog sistema Bosne i

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

22

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 22

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 24/398

 

Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju na osnovu iskustava zemaljanovih i budu}ih ~lanica Evropske unije.

Metod dedukcije koristimo da, na osnovu op{teg znanja o procesu inte-gracije u Evropsku monetarnu uniju, izvu~emo zaklju~ke za integracijumonetarnog sistema Bosne i Hercegovine.

Metod cost-benefit analize koristimo da bi prezentirali prednosti i nedos-tatke integracije monetarnog sistema Bosne i Hercegovine u Evropskumonetarnu uniju.

Metod analize slu~ajeva koristimo da bi prezentirana iskustava Estonije,Litvanije, Bugarske, Slovenije i Hrvatske dala eventualnu potporu glavnojhipotezi istra`ivanja.

Istra`iva~ke metode prikupljanja podataka }e obuhvatiti teorijski rad naliteraturi, na osnovu odgovaraju}eg broja knjiga, publikacija i ~asopisa iz{ire oblasti monetarne ekonomije. Prikupljanje sekundarnih podatakaobuhvati}e prikupljanje podataka o predmetu istra`ivanja iz brojnih sekun-darnih izvora podataka, a posebno sa odgovaraju}ih internet stranica rele- vantnih centralnih banaka, finansijskih i drugih organizacija i sl.

Prvi dio }e prezentirati okvir za upravljanje monetarnom politikom, ukojem funkcionira centralna banka kao krovna finansijska institucija, sadefinisanim funkcijama i instrumentima centralne banke, te odnos mone-tarne politike i centralne banke u savremenim ekonomskim uslovima, gdjeupravo centralna banka zauzima klju~no mjesto u uspostavljanju finansi- jske stabilnosti. Razvoj nov~anog sistema i odgovaraju}e institucionalnestrukture kojom je bio podr`avan, vodio je ka sve ve}em isticanju potreberegulacije, do kona~nog uobli~avanja centralne banke kao krovne finansijske

institucije koja uspostavlja monopol nad emisijom novca. Centralna bankamo`e da upravlja monetarnom politikom na diskrecionim osnovama, iliodgovaraju}oj formi automatske regulacije novca, koriste}i raspolo`iveinstrumente. U ranim fazama razvoja je to bilo zasnovano na sistemuzlatnog va`enja u razli~itim oblicima. Jedan od ovih oblika, kojeg `elimoposebno ista}i, je bio sistem zlatne valute na bazi zlatnih deviza. Ovakoutemeljen nov~ani mehanizam, u modernim uslovima se mo`e tuma~iti

Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina 

 

23

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 23

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 25/398

 

kao currency board aran`man, odnosno emisija vlastitog novca na osnovupokri}a rezervnom valutom. U primjeru Bosne i Hercegovine ovo zna~i daCentralna banka Bosne i Hercegovine, vr{i emisiju konvertibilne marke naosnovu potpunog pokri}a odgovaraju}im iznosom eura. Nadalje, izlo`it}emo monetarni sistem Evropske unije, sa osvrtom na teoriju optimalnog valutnog podru~ja. Nakon toga }e biti prezentirane osnove upravljanjamonetarnom politikom Evropske unije, tj. na~in upravljanja monetarnompolitikom do i nakon uspostavljanja Evropske monetarne unije. Prezentirat}emo faze uspostavljanja Evropske monetarne unije, osnivanje Evropske

centralne banke, na~in njenog funkcionisanja, monetarne agregate, testrategiju monetarne politike Evropske centralne banke. Tako|er }emoanalizirati i instrumente koje koristi Evropska centralna banka u upravljanju jedinstvenom monetarnom politikom, kao {to su operacije na otvorenomtr`i{tu (glavne operacije refinansiranja, dugoro~ne operacije refinasiranja,operacije finog prilago|avanja i strukturalne operacije), ustaljene pogod-nosti kreditiranja banaka (kreditne pogodnosti za nepredvi|ene okolnosti idepozitne pogodnosti) i politiku rezervi likvidnosti.

Dr

 

ugi dio }e analizirati proces pro{irenja Evropske unije tzv. Àenlarge-ment processÀ i proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnuuniju zemalja novih i budu}ih ~lanica, sa osvrtom na tzv. Ballasa-Samuelson-ov efekat. Analizirat }emo iskustva nekoliko zemalja novih ibudu}ih ~lanica Evropske unije, te ulogu njihovih centralnih banaka u pro-cesu evropskih integracija. Iskustva Estonije, Litvanije i Bugarske, zemaljakoje su u domenu upravljanja monetarnom politikom prihvatile currencyboard, mogu biti od zna~aja za istra`ivanje glavne hipoteze. Bugarska jezemlja koja je, kao i Bosna i Hercegovina, 1997.g. uvela aran`man currency

board-a, a nalazi se u procesu stabilizacije i pridru`ivanja Evropskoj uniji.Drugi dio }e dati i odgovaraju}u komparativnu analizu sa zemljama kojenemaju currency board aran`man, kao {to su Hrvatska i Slovenija, aistovremeno te`e da ispune ekonomske kriterije konvergencije. Na primjer,Slovenija je imala visoku stopu inflacije neposredno nakon sticanja nezav-isnosti, te je morala izvr{iti stabilizaciju cijena kako bi realizovala svoj ciljpriklju~enja Evropskoj uniji. U novembru 2003.g. je izradila i zajedni~ki

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

24

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 24

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 26/398

 

program sa Centralnom bankom Slovenije o pristupanju mehanizmudeviznog kursa ERM II, od 27. juna 2004.g., kao klju~nog preduslova inte-graciji u Evropsku monetarnu uniju i uvo|enju eura. Drugi primjer jeHrvatska, ~ija centralna banka nema currency board aran`man, ali sprovo-di veoma restriktivnu monetarnu politiku i te`i visokom nivou deviznihrezervi. Hrvatska ima relativno visok vanjski dug, ali i razvijene mehanizmeintervencije putem fiskalnog mehanizma i odgovaraju}e institucionalneaktivnosti dr`ave, kao {to su sna`ne subvencije poljoprivrednom sektoru,aktivnosti Hrvatske banke za obnovu i razvoj i ulaganja u infrastrukturu.

Tre}i dio }e prezentirati na~in upravljanja monetarnom politikom Bosnei Hercegovine kroz currency board aran`man. Nakon toga }emo prezenti-rati uslove i na~in pripreme za integraciju monetarnog sistema Bosne iHercegovine u Evropsku monetaru uniju. Prvo je neophodno izlo`iti processtabilizacije i pridru`ivanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji, budu}i da je to preduslov da bi dr`ava mogla postati ~lanicom Evropske monetarneunije. Fokus tre}eg dijela doktorske disertacije je prezentiranje najracional-nijeg na~ina pripreme za integraciju monetarnog sistema Bosne i

Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju. Prvo }emo izlo`iti implikacije zamonetarni sistem Bosne i Hercegovine, na osnovu analiza teorije opti-malnog valutnog podru~ja. Zatim }emo iznijeti mogu}e opcije za Centralnubanku Bosne i Hercegovine na osnovu analize instrumenata Evropske cen-tralne banke i analize iskustava zemalja novih ~lanica i zemalja u procesu sta-bilizacije i pridru`ivanja. Isto tako, prezentirat }emo analizu nominalne irealne konvergencije. Sa aspekta nominalne konvergencije, analizirat }emokriterije koje Bosna i Hercegovina treba ispuniti prema ugovoru izMaastrichta (inflacija, kamatna stopa, devizni kurs, bud`etski deficit, javni

dug) i prezentirati rezultate. S druge strane, prezentirat }emo i rezultateanalize realne konvergencije, odnosno poziciju Bosne i Hercegovine uispunjavanju kriterija realne konvergencije, tj. strukturalnih prilago|avanja idostizanja odgovaraju}eg nivoa realnog dohotka. Kroz odgovaraju}e anali-ze }emo prezentirati, po definisanim elementima, matricu mogu}ih efekataintegracije monetarnog sistema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetar-nu uniju i na}i sumarni rezultat mogu}ih prednosti i nedostataka.

Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina 

 

25

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 25

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 27/398

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 26

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 28/398

 

I DIO

 ULOGA CENT

 

RALNE BANKE

 U UPRAV 

 

LJANJUMONETARNOM POLITIKOM

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 27

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 29/398

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 28

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 30/398

 

 ULOGA CENTR

 

ALNE BANKE U UPRAV 

 

L

 

 JANJU MONETARNOM POLIT

 

IKOM

2. MONETARNA POLIT

 

IKA I CENT

 

RALNA BANKA U S

 

AV 

 

REMENIM EKONOMSKIM USLOVIMA

2.1. Upravljanje monetarnom politikom na diskr

 

ecionim osnovama

Monetarna politika i centralna banka su teme o kojima se veoma ~estoraspravlja i koje izazivaju pozornost mnogih, ne samo ekonomista, nego

dr`avnika, politi~ara i gra|ana. Takav slu~aj je i u Bosni i Hercegovini. Sva-ka dr`ava na svijetu kreira i sprovodi makrofinansijsku politiku, ~ije su dvijeosnovne poluge monetarna politika, na jednoj strani, te fiskalna politika,na drugoj strani. Ove dvije makrofinansijske politike najbolje efekte posti`uu sadejstvu jedna sa drugom, gdje je potrebno, {to je mogu}e efikasnije,uspostaviti harmonizaciju djelovanja makrofinansijskih poluga, a sve u ciljuostvarivanja makroekonomske stabilnosti zemlje. Uskla|enost monetarne ifiskalne politike u savremenom svijetu je nezaobilazno pitanje, a ona semo`da najbolje o~ituje na primjeru Evropske unije, koja je u skladu sa kri-

terijima iz Maastrichta ograni~ila bud`etski deficit na 3% bruto doma}egproizvoda, a ukupni javni dug na 60% bruto doma}eg proizvoda.1

Monetarna politika se prvenstveno bavi prou~avanjem i regulisanjemnov~anog opticaja odnosno cjelokupnog toka novca kroz Ànov~ani krvo-tokÀ ekonomije, gdje se u fokus pa`nje stavlja prvenstveno novac kaocirkuliraju}a kupovna mo}. Monetarna politika u centar svoje pa`nje stavl- ja sve oblike novca, kako primarni novac (efektivni novac), tako i depozit-ni novac u funkciji nov~anog surogata. Institucija koja je odgovorna zasprovo|enje monetarne politike i za o~uvanje stabilnosti doma}eg novca,ima kapacitet monetarne vlasti jedne zemlje, a to je centralna banka.Centralna banka je od dr`ave jedina ovla{tena ustanova koja emitiranov~anice koje su Àultima lineaÀ oficijelni novac doti~ne zemlje.2 Centralna

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

29

1. Peri{in, Ivo; [okman, Antun; Lovrinovi}, Ivan: ÀMonetarna politikaÀ, Sveu~ili{te u Rijeci, Fakultet ekonomijei turizma Pula, 2001, op.cit.p.281

2. Peri{in, Ivo, [okman, Antun: ÀMonetarno-kreditna politikaÀ, Informator Zagreb, 1992, p.178

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 29

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 31/398

 

banka je finansijska institucija koja predstavlja vrh piramide finansijskogsistema zemlje i odgovorna je za definisanje i upravljanje monetarnompolitikom. Mnogo je razloga za{to se smatra da centralna banka zauzima vrh finansijske piramide u finansijskom sistemu jedne zemlje. Prvo, ona je jedina institucija koja ima pravo emisije papirnih nov~anica i kovanica, te je institucija koja ima odgovornost za upravljanje monetarnom politikom.Na njoj le`i odgovornost i briga za stabilnost novca jedne zemlje. Drugo,to je institucija koja je oslonac svim drugim finansijskim instutucijama uokviru finansijskog sistema u jednoj zemlji, a naro~ito komercijalnim

bankama. Centralna banka ima ulogu regulatora procesa multiplikacijedepozita i kreditne ekspanzije, kao i regulatora op{teg nivoa likvidnostiekonomije putem promjene veli~ine kredita centralne banke komercijalnimbankama i promjenama u visini stopa obaveznih rezervi banaka na ra~unukod centralne banke. Primarnu poziciju u finansijskom sistemu zemlje cen-tralna banka ostvaruje na osnovu monopola kojeg ima u emisiji novca, kaoi kod dizajniranja mjera monetarne politike koje za komercijalne banke idepozitne institucije imaju ultimativan karakter. Pored osnovne funkcije vo|enja monetarne politike, emisije novca i o~uvanja njegove stabilnosti,centralna banka, tj. Àbanka banakaÀ ima i niz drugih funkcija, od kojih izd- vajamo slijede}e tri:

1. funkcija povezana sa regulisanjem nov~ane cirkulacije, tj. platnog pro-meta i s njegovom likvidno{}u. To je grupa poslova oko opskrbljivanjaekonomije novcem, odnosno briga o napajanju ekonomije odgovaraju-}om koli~inom novca, kao i odgovornost za njenu likvidnost;

2. funkcija povezana sa regulisanjem poslovanja kreditnog sistema, tj. dru-gih banaka. Ovdje je rije~ o regulisanju kreditne aktivnosti bankarskog

sistema u skladu sa potrebama privrednog `ivota, pri ~emu centralnabanka onemogu}uje neobuzdanu ekspanziju kreditnog novca ili even-tualnu oskudicu kredita. Dakle, osim odgovornosti za likvidnost ekono-mije, centralna banka je odgovorna i za likvidnost kreditnog aparata;

3. funkcija povezana sa me|unarodnim platnim prometom, kao {to je bri-ga za me|unarodnu vrijednost doma}eg novca i likvidnost platnog

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

30

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 30

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 32/398

 

bilansa, tj. osiguranje dovoljnih rezervi svjetskih plate`nih sredstava.Prema tome, centralna banka se javlja i u odre|enoj ulozi regulatorame|unarodne likvidnosti zemlje.3

Mogu}i kolaps sistema platnog prometa i bankarskog sistema u jednojzemlji, je u`asna katastrofa, koja bi rezultirala zatvaranjem mnogih pre-duze}a, kao i negativnim uticajem na gra|ane. Osnovna odgovornost cen-tralne banke, u savremenim ekonomskim uslovima, je da poku{a sprije~ititakvu finansijsku krizu u zemlji. Ono {to bi ovdje bilo va`no naglasiti je dafinansijska stabilnost nije samo odgovornost i briga centralne banke, alio~uvanje stabilnosti novca u zemlji je, u najmanju ruku, vrlo va`an zadatakza centralnu banku. Pored centralne banke, odgovornost za finansijku sta-bilnost u zemlji ima i ministarstvo finansija, rukovodstvo, kontrola i reviz-ija finansijskih preduze}a, dakle i one finansijske institucije koje su izvancentralne banke. Doga|aji iz pro{losti nas podsje}aju na to kako je kruci- jalno da bankarski sistem i sistem platnog prometa budu za{ti}eni od rizikai kriza. Pote{ko}e koje su zadesile Indoneziju, Ju`nu Koreju i Tajland1997.g., su primjer jedne takve finansijske krize.4 Bez razumijevanja ovog

fenomena, kad god i bilo gdje da se desi, imat }emo malo nade da se even-tualno sprije~i njegovo ponavljanje. Vrlo va`an argument za o~uvanjefunkcije finansijske stabilnosti u savremenim ekonomskim uslovima, kodcentralne banke jeste ~injenica da su monetarna politika i finansijska sta-bilnost u sadejstvu jedna sa drugom. Monetarna politika mo`e imati va`neimplikacije za finansijsku stabilnost, dok odluke iz domena finansijske sta-bilnosti mogu tako|er imati implikacije za monetarnu politiku. Prvo, raz-motrimo implikacije monetarne politike na finansijsku stabilnost. Ako semonetarnom politikom ne upravlja efikasno, inflacija mo`e brzo porasti i

postati neujedna~ena, te za rezultat mo`emo imati kontinuirani rast cije-na. Isto tako, {to je ni`a stopa inflacije, ve}a je stimulacija za dr`anjegotovine naspram depozita kod banaka. Nemogu}nost rasta depozita kod

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

31

3. Peri{in, Ivo; [okman, Antun; Lovrinovi}, Ivan: "Monetarna politika", Fakultet ekonomije i turizma, Pula,

2001, op.cit.p.2704. Op{irnije vidjeti u: Financial Stability and Central Bank by Peter Sinclair at the book "Financial Stability

and Central Banks - A Global Perspective", ROUTLEDGE London and New York, 2001, p. 1-18.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 31

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 33/398

 

banaka }e imati implikacije na njihovo smanjenje dobiti, a smanjenje dobitiu dugom roku, dovesti }e banku u poziciju nelikvidnosti i nesolventnosti.Slijede}a implikacija monetarne politike na finansijsku stabilnost proizilaziiz odre|ivanja kamatne stope. Monetarna politika, koja ima za cilj stabi-lizirati inflaciju o{trim (trenuta~nim) promjenama kratkoro~nih nominalnihkamatnih stopa, mo`e dovesti do nesigurnosti na finansijskom tr`i{tu. Oveimplikacije su najve}e kada monetarna politika djeluje Àprevi{eÀ, ali i kadadjeluje Àprevi{e kasnoÀ. Umjerene promjene kamatnih stopa od strane cen-tralne banke, kao mogu}i odgovor na stabiliziranje inflacije, mogu sna`no

doprinijeti dugoro~noj finansijskoj stabilnosti. Drugo, kada promatramoimplikacije finansijske stabilnosti na monetarnu politiku, mo`emo re}i daefikasnija supervizija, s ciljem smanjenja rizika ÀpropadanjaÀ banke, pove-}ava povjerenje u banke. Kao rezultat bismo trebali imati pove}anjepotra`nje za novcem. Ovo pove}anje nema stalan efekat na stopu inflacije,ali sigurniji re`im finansijske kontrole }e imati implikacije na smanjenjestope inflacije. Ako u modernim ekonomskim uslovima centralna bankanema odgovornost za finansijsku stabilnost per se, brojne veze izme|u finan-sijske stabilnosti i monetarne politike se ne}e mo}i promatrati. Organi-zacija saradnje izme|u centralne banke i institucije/institucija koje tako|er vode brigu oko odr`avanja finansijske stabilnosti, je vrlo va`na aktivnost usavremenim ekonomskim uslovima. Razmatranja implikacija i veza izme|ufinansijske stabilnosti i monetarne politike ne podrazumijevaju da jefunkcija supervizije samo kod centralne banke. Model koji vr{i podjelusupervizije od osnovne, ÀcoreÀ, funkcije centralne banke, ima prednost jasnepodjele odgovornosti izme|u razli~itih institucija za o~uvanje finansijskestabilnosti u savremenim ekonomskim uslovima. ^injenicu da se ovi insti-

tucionalni aran`mani razlikuju od zemlje do zemlje, ne treba uzeti kaosugestiju da su neke zemlje u pravu, a druge u krivu. Ono {to je najboljeza jednu zemlju, mo`e biti neodgovaraju}e rje{enje za drugu. Na posljetku,o~uvanje finansijske stabilnosti je zasigurno jedna od osnovnih funkcijamoderne centralne banke. U zavisnosti od zacrtanih ciljeva monetarnepolitike zemlje i od ekonomskih i nov~anih uslova u finansijskom sistemu,centralna banka ima na raspolaganju odre|ene instrumente za upravljanje

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

32

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 32

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 34/398

 

monetarnom politikom, pomo}u kojih realizira unaprijed definisane ciljevedjelovanja. Ovi instrumenti sigurno nisu stati~ka kategorija, ve} se razvijajui modificiraju zavisno od ~itavog niza faktora. To su pitanja: da li se oniprimjenjuju u razvijenim ili nerazvijenim zemljama, u uslovima konvertibil-nosti ili nekonvertibilnosti valute, ili pak u uslovima fiksnog ili fluktuira- ju}eg deviznog kursa. Zbog toga postoje razli~iti instrumenti djelovanjamonetarne politike u svakoj zemlji. Me|u osnovnim instrumentima izd- vajamo slijede}e: diskontna politika, politika rezervi likvidnosti i politikaotvorenog tr`i{ta.

Centralna banka mo`e promijeniti vi{ak rezervi banaka i drugih depoz-itnih institucija, promjenom stvarnog iznosa rezervi koje finansijske insti-tucije dr`e. Na~in na koji se ovo ostvaruje, mo`e biti mehanizam diskontnestope, preko koje, centralna banka, privremeno, posu|uje rezerve drugimbankama. Na takve zajmove centralna banka napla}uje u ovom slu~aju,kamatnu stopu koja se naziva diskontna stopa. Diskontna stopa5  je, ustvari, kamatna stopa po kojoj centralna banka prima na eskont od poslov-nih banaka robne mjenice, ili druge vrijednosne papire.6 Naravno, promje-

nama visine diskontne stope, centralna banka mo`e uticati na ponudu ipotra`nju za novcem. Komercijalne banke ili druge finansijske institucije,koje su suo~ene sa deficitom rezervi, mogu privremeno posuditi rezerve odcentralne banke po definiranoj cijeni - diskontnoj stopi. Kada proizvo|a~,recimo, posu|uje sredstva od banke, on prima novi depozit u banci. Komer-cijalna banka je u istoj poziciji u odnosu prema centralnoj banci: kadaposu|uje sredstva od centralne banke, ona prima novi depozit u central-noj banci koji pove}ava njene legalne rezerve. Sposobnost da komercijalnabanka posudi ove rezerve - da diskontuje odgovaraju}e vrijednosne papire

kod centralne banke - zna~i da, kada je komercijalna banka suo~ena sa

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

33

5. Anglo saksonske zemlje koriste pojam diskontna politika, kod kojeg se mjeni~ni iznos za koji se zadu`uje vlas-nik mjenice, ispla}uje umanjen za kamatnu stopu, dok evropske zemlje vi{e koriste termin eskontne politike,

kod koje se vlasnik mjenice zadu`uje za mjeni~ni iznos uve}an za kamatnu stopu, a ispla}uje mu se mjeni~ni

iznos. Me|utim, u oba slu~aja, ponavljanje tih operacija izme|u banaka, a, u pravilu izme|u komercijalne icentralne banke, se naziva re-diskont, odnosno re-eskont.

6. Peri{in, Ivo; [okman, Antun; Lovrinovi}, Ivan: "Monetarna politika", Fakultet ekonomije i turizma, Pula, 2001,

p.296

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 33

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 35/398

 

manjkom rezervi, ona ne mora, recimo, prodavati vrijednosne papire da bido{la do sredstava, ve} mo`e posuditi novac od centralne banke. Centralnabanka poku{ava da uti~e na volju banaka da posu|uju rezervna sredstvapromjenom kamatne stope, koju zara~unava na takve zajmove. To je uprav-ljanje diskontnom politikom. Ni`a diskontna stopa }e posu|ivanje u~initi vi{e atraktivnim za komercijalne banke, dok }e vi{a diskontna stopa tajproces u~initi manje atraktivnim. Efikasnost diskontne politike, kao na~inaubacivanja ili povla~enja rezervi, je ograni~ena ~injenicom da inicijativa zaposu|ivanje od centralne banke ne le`i kod same centralne banke, ve} kod

komercijalnih banaka. Komercijalne banke }e posu|ivati rezerve samo ondakada ih one trebaju, jer ako imaju dovoljne iznose rezervi, ma koliko niskabila diskontna stopa, nemaju razloga da ih posu|uju od centralne banke.Prepoznatljivo je da diskontna politika ima dvije dimenzije: Prva je cijena,diskontna stopa, kamatna stopa po kojoj centralna banka napla}uje tucijenu finansijskim institucijama, kada one posu|uju od nje nov~ana sred-stva. Druga dimenzija se ti~e kvantiteta procesa pozajmljivanja centralnebanke, uklju~uju}i i temeljitu analizu iznosa kojeg svaka institucijaposu|uje i razloge posu|ivanja. Gledano kroz historijsku prizmu, primarnafunkcija centralne banke je bila njena spremnost da ponudi nov~ana sred-stva - brzo, kad god je ekonomija u stanju nelikvidnosti zbog nedostatkanovca. Iako ovo vi{e nije jedina funkcija, ona je ostala jedna od najva`nijih.Centralna banka je krajnji izvor likvidnosti u ekonomiji, jer sa svojom ulo-gom kreatora primarnog novca preko bankarskih rezervi, ona mo`epove}ati ili smanjiti sposobnost bankarskog sistema da nastavi proces mul-tiplikacije ovako kreiranog primarnog novca. Po{to niko drugi ne mo`euraditi ovaj posao, centralna banka je ta koja je odgovorna za brzo snab-

dijevanje novcem u rijetkim, ali krucijalnim prilikama, kada manjak likvid-nosti prijeti ekonomskoj stabilnosti.7 Upravo zbog ove odgovornosti, cen-tralna banka se, tradicionalno, naziva Àlender of last resortÀ ili Àposu|iva~ u posljednjoj priliciÀ .8 Centralna banka mo`e, u okviru diskontne politike,

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

34

7. Ritter, L. Silber, W. Udel, G: "Principles of Money, Banking, and Financial Markets", Addison-Wesley Longman,Inc., 9th edition, 1997, op.cit.p.350-351.

8. Na~elo centralne banke, kao "lender of last resort", se elokventno artikuliralo 1873.g., prema Walter Bagehot-u,

koji je u Lombard Street-u prvi eksplicitno definisao {ta je to centralno bankarstvo.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 34

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 36/398

 

odobriti bankama kredite za razli~ite namjene. Banke, dodu{e nerado, uzi-maju diskontne kredite, jer u tom slu~aju izazivaju pa`nju centralne banke,a posebno ako se to doga|a ~esto. To centralna banka mo`e objasnitislabostima u poslovanju banke. Diskontni krediti su instrument monetarnepolitike, {to je danas dio slo`enog procesa, koji se vi{e ne temelji samo namanipuliranju diskontnom stopom, ve} se ona kombinira i s politikomotvorenog tr`i{ta. S druge strane, u praksi Evropske centralne banke sediskontna politika ne koristi direktno, ve} se ona, na specifi~an na~in,koristi u okviru politike tzv. ustaljenih kreditnih pogodnosti (standing faci-

lities ) o kojima }e vi{e rije~i biti u sredi{njem dijelu.

Svaka banka, da bi mogla udovoljavati svojim obavezama za isplatu ugotovini, mora dr`ati jedan dio sredstava u likvidnoj formi, gdje ta sredst- va predstavljaju rezerve likvidnosti. Kao rezerve likvidnosti slu`e razli~itidijelovi aktive, te ih po stepenu likvidnosti dijelimo na primarne i sekun-darne rezerve. Primarne su rezerve: gotovina u blagajnama, sredstva polo`enakod centralne banke, potra`ivanja od ostalih banaka, gotovinska sredstva(kao ~ekovi). U sekundarne rezerve ubrajamo slijede}i nivo likvidne aktive

banaka, koja nije u{la u primarne rezerve, npr. mjenice i druge vrijednosnepapire s rokom dospije}a do jedne godine, ako su tr`i{no kvalitetne. Usavremenim kreditnim sistemima, zbog potreba regulacije kreditnih aktiv-nosti banaka, javljaju se posebne, obavezne rezerve, koje propisuje centralnabanka. One se odre|uju kao stopa u odnosu na pojedine depozite u bankamas tim da ih se mora polo`iti na ra~un kod centralne banke, ~ime se ogra-ni~ava kreditna ekspanzija, pa kada se ocijeni da je ona prevelika, podi`ese stopa obavezne rezerve i obratno, stopa se smanjuje kada se do|e dozaklju~ka da kreditnu aktivnost banaka treba podr`ati. Tako se u periodi-

ma recesije prakticira smanjenje stopa obaveznih rezervi, da se pobolj{alikvidnost banaka i omogu}i {ire kreditiranje. Obratno, u periodimainflacije, stopa se pove}ava.9 Centralna banka kontroli{e proces multip-likacije depozita i kreditne ekspanzije, te koli~inu novca u opticaju.Postavljene ciljeve u ovom domenu, centralna banka posti`e izmjenama

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

35

9. Peri{in, Ivo; [okman, Antun; Lovrinovi}, Ivan: "Monetarna politika", Fakultet ekonomije i turizma, Pula,

2001, p.301

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 35

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 37/398

 

stope obaveznih rezervi komercijalnih banaka i drugih depozitnih institu-cija. Centralna banka posti`e definisane ciljeve preko politike stope rezervilikvidnosti u odnosu na depozite, odnosno promjenom ukupnog obimarezervi koje finansijske institucije dr`e. Tehnika primjene obaveznih rezervi je veoma razli~ita od zemlje do zemlje. Negdje se ona primjenjuje linearnona sve bankarske depozite, negdje samo na pove}anje tih depozita u odno-su na neko prethodno razdoblje, negdje jedinstveno za ~itavo monetarnopodru~je, a negdje diferencirano. Primjena ovog instrumenta monetarneregulacije zavisi od stepena razvijenosti finansijskog tr`i{ta. [to je finansijsko

tr`i{te razvijenije, uloga instrumenta je manje zna~ajna i obrnuto. Pove-}anjem stope rezervi, dolazi do smanjenja u iznosu depozita, te do smanje-nja nov~ane mase. S druge strane, smanjenjem stope rezervi do}i }e doekspanzije nov~ane mase, jer }e biti ostvaren ve}i nivo depozitne multip-likacije i kreditne ekspanzije. Glavna prednost kori{tenja ovog instrumentamonetarne politike radi kontrole nov~ane mase je u tome {to on uti~e nasve banke podjednako i ima sna`an efekat na nov~anu masu. Nedostatakkori{tenja ovog instrumenta u cilju kontrolisanja nov~ane mase je dapodizanje stope rezervi mo`e odmah prouzro~iti probleme likvidnosti zabanke koje imaju nizak nivo rezervi, pa na taj na~in stvoriti zna~ajne te{-ko}e za ove institucije, ekonomiju koju one opslu`uju i/ili ~ak stvoritine`eljene lan~ane reakcije u pravcu razvoja nelikvidnosti u finansijskomsistemu. Isto tako, va`no pitanje je na koja se sredstva obra~unava i izdvajaobavezna rezerva? U okviru politike obavezne rezerve (likvidnosti) nekecentralne banke ~ine razliku izme|u oro~enih i transakcijskih depozita, pa je tako npr. 1990.g., Sistem federalnih rezervi ukinuo obaveznu rezervu naoro~ene depozite, {to je i logi~no, jer prije isteka roka na koji je depozit

oro~en, banka ne mora dr`ati nikakvu rezervu, s obzirom da deponent i nemo`e zatra`iti isplatu depozita prije isteka roka oro~enja, za {to je honoriran vi{om kamatnom stopom.

 U ostvarivanju politike obaveznih rezervi likvidnosti, centralna bankamora utvrditi slijede}e:10 osnovicu za obra~un obavezne rezerve, na~in

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

36

10. Op{irnije vidjeti: Peri{in, Ivo; [okman, Antun; Lovrinovi}, Ivan: "Monetarna politika", Fakultet ekonomije iturizma, Pula, 2001, p.302-304.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 36

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 38/398

 

odre|ivanja visine obavezne rezerve, razdoblje obra~una obra~unske osno- vice, odr`avanje obavezne rezerve, udovoljavanje zahtjevu za obaveznomrezervom, kazne za neispunjavanje odredbi za obaveznom rezervom. Pojamotvoreno tr`i{te  je tr`i{te novca - kratkoro~no mogu}a veza i sa tr`i{temkapitala (prelijevanje sredstava radi nivoa kamatne stope), koje je utemeljenona impersonalnoj osnovi, umjesto na neposrednom odnosu dvaju kontrak-tora - onog ko na osnovi vrijednosnih papira pribavlja nov~ani kapital ionog koji ula`e u te vrijednosne papire i tako plasira svoj novac. Jedno odnajzna~ajnijih takvih tr`i{ta je tr`i{te dr`avnih vrijednosnih papira na

kojem doti~na dr`ava, preko svog agenta, a to je obi~no centralna banka,plasira svoje vrijednosne papire, kako bi na takav na~in osigurala sredstvaza, recimo, finansiranje manjka u svom prora~unu prihoda i rashoda.11

Ono {to je va`no istaknuti jeste ~injenica da moramo imati razvijenuinstitucionalnu infrastrukturu primarnog i sekundarnog tr`i{ta vrijednosnihpapira, kako bi centralna banka mogla uop{te koristiti ovaj instrument usmislu realizovanja svojih zacrtanih ciljeva monetarne politike i uticati nanov~ani opticaj putem prodaje, ili kupovine vrijednosnih papira. Na taj

na~in, ako centralna banka misli da treba usporiti ekonomski polet u jednojzemlji, tada ona prodaje na tr`i{tu dr`avne papire i tako uti~e na smanjenjenov~ane mase, i obratno, ako se `eli poja~ati ekonomska aktivnost, tada }eona pristupiti kupovini dr`avnih vrijednosnih papira, ~ime se na tr`i{teubacuje nova kupovna cirkuliraju}a mo}. Politika otvorenog tr`i{ta se ~estosinhronizovano sprovodi s politikom diskontne stope, ~ime se sprije~ava bilokakva ÀbukaÀ koju, u principu, izaziva i najmanja promjena diskontne stope.

Politika otvorenog tr`i{ta  je, prema tome, jedan od najva`nijih mone-tarnih instrumenata, jer ona je primarna determinanta istovremenih prom-

 jena kamatnih stopa i monetarne baze, odnosno glavni izvor fluktuacijanov~ane mase. Isto tako, Àopen marketÀ operacije imaju odre|ene pred-nosti u odnosu na ostale instrumente monetarne politike:

ÀOpen marketÀ operacije se javljaju na inicijativu centralne banke, kojaima potpunu kontrolu njihovog volumena. Ova kontrola se ne mo`e

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

37

11. Peri{in, Ivo; [okman, Antun: "Monetarno-kreditna politika", Informator Zagreb, 1997, p.184

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 37

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 39/398

 

definisati tako efikasno, na primjer, kod diskontne politike, gdje central-na banka mo`e ohrabriti ili obeshrabriti banke da uzimaju diskontovanezajmove promjenama diskontne stope, ali ne mo`e direktno kontrolisati volumen diskontovanih zajmova.

ÀOpen marketÀ operacije su fleksibilne i precizne; bez obzira koliko semale promjene u rezervama ili monetarnoj bazi `ele, open market operacije mogu ih dosti}i sa malom kupovinom ili prodajom vrijednos-nih papira. I obratno, ako su `elje za promjenama u rezervama ili mon-etarnoj bazi velike, instrument Àopen marketÀ operacija je dovoljno jakda to uradi kroz veoma velike prodaje ili kupovine vrijednosnih papira.

ÀOpen marketÀ operacije se mogu brzo implementirati; one ne obuh- vataju administrativna zaka{njenja. Kada centralna banka odlu~i da `elida promijeni rezerve ili monetarnu bazu, ona napravi ponudu sa dileri-

ma vrijednosnih papira i trgovina je odmah izvr{ena.12

2.2. Upravljanje monetar

 

nom politikom na principima currency board-a

Currency board predstavlja varijantu monetarne politike koja je u pos-ljednjoj dekadi prethodnog stolje}a izazvala veliku pa`nju, kako u praksi,tako i u intelektualnim krugovima. Jedan broj zemalja u tranziciji, koje sunastale raspadom biv{eg SSSR-a (Estonija i Litvanija) i SFR Jugoslavije(Bosna i Hercegovina), kao i Bugarska, uvele su currency board u nastojanjuda obezbijede stabilno nov~ano okru`enje, kao osnovnu pretpostavku zauspje{no provo|enje programa stabilizacije i ekonomskih reformi u procesutranzicije. Komplikacije koje uzrokuje dugotrajna i visoka inflacija, bilo da je generisana neadekvatnom makroekonomskom politikom, ili da svoje

korijene nalazi u drugim izvorima, takve su prirode da nepovoljno uti~u naefikasno funkcionisanje ekonomije. Stoga su stabilnost doma}e valute icijena izuzetno va`ni i iziskuju punu pa`nju kreatora monetarne i drugihklju~nih komponenti makroekonomske politike. U ovom dijelu doktorske

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

38

12. Mishkin, F: "The Economics of Money, Banking and Financial Markets", 5th edition, Addison-Wesley, 1997,

op.cit.p.461

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 38

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 40/398

 

disertacije su nazna~ene osnovne karakteristike currency board-a, njegoveprednosti i nedostaci, te njegova upotreba u stvarnosti. Currency boardpredstavlja Àoperativno pravilo za izdavanje doma}e valute, prema kojemse doma}a valuta izdaje samo uz kupovinu konvertibilne devizne valute sapunim pokri}em u neto stranoj aktivi. To zna~i da centralna banka nemo`e davati kredit;À13

Currency board je dio monetarnog sistema koji determini{e monetarnistandard. Ovo podrazumijeva prihvatanje izvjesnih pravila u pona{anjukomercijalnih banaka, finansijskih institucija i vlade, u odnosu na kurs, kon- vertibilnost, vladine finansije i neka druga pravila. Prema tome, currencyboard se mo`e posmatrati kao poseban monetarno-valutni re`im, koji sezasniva na zakonom eksplicitno utvr|enim pravilima, tako da centralnabanka nema pravo diskrecije, tj. pravo slobodnog odlu~ivanja. Sli~no drugimsferama u ekonomiji, u kojima se donose odluke, pravila currency board-aslu`e da se uspostavi kredibilitet i izbjegnu gubici koji mogu proiste}i izslobodnih odluka, koje ponekad mogu biti nekonzistentne sa aktivnostimau ekonomiji zemlje. Problem vremenske nekonzistentnosti (time inconsis-

tency problem ) javlja se prilikom upravljanja diskrecionom monetarnompolitikom na dnevnoj osnovi, a koja dugoro~no mo`e imati negativne pos-ljedice. Currency board je postavljen tako da u punoj mjeri respektira pulsi-ranje nov~ane mase (gotovog i depozitnog novca) i njenu ponudu, koja jeposljedica spontanog, tr`i{nim tokovima uzrokovanog, sinergetskog djelo- vanja razli~itih kanala kroz koje se on kreira. Za currency board postojiop{te pravilo - emitirani novac, gotovi ili depozitni, mora u cjelosti (100%)biti pokriven konvertibilnim novcem. U ovom pristupu se naj~e{}e uzima jedna valuta, ili korpa valuta, prema u~e{}u zemalja najve}ih spoljnotr-

govinskih partnera date ekonomije, kao Àmonetarno sidroÀ za koje je fik-sno vezan devizni kurs.14 Kao posebna vrsta monetarnih vlasti, currencyboard podrazumijeva i zna~ajna ograni~enja za monetarnu i fiskalnu poli-tiku, a time i za osnovne izvore makroekonomske nestabilnosti koje iz njihproizilaze. Tako|er, currency board ima zna~ajan uticaj na funkcionisanje

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

39

13. Definicija preuzeta iz Zakona o CBBiH, ~lan 74.

14. Kreso, Sead (1997.): "Novac Bosne i Hercegovine", Je` Sarajevo, p.134.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 39

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 41/398

 

bankarskog sektora. Klju~ni kvalitet ove institucije je u tome {to garantujekonvertibilnost doma}e valute, cjenovnu i monetarnu stabilnost, a istovre-meno pospje{uje spoljnu trgovinu sa konvertibilnim deviznim podru~jimai stimuli{e direktne i strane investicije u doma}u ekonomiju. Pored nave-denih, prisutne su i brojne druge prednosti currency board-a, ali i brojninedostaci koji }e tako|er biti izlo`eni.

Kratak historijat razvoja currency board-a. Currency board poti~e iz dobabritanskih kolonija i u njima je najvi{e kori{ten. Prvi currency board je uve-den u Mauricijusu, britanskoj koloniji u Indijskom okeanu. Tokom XIX ipo~etkom XX stolje}a, currency board je primjenjivan u velikom broju kolo-nija. Britanski kolonijalni currency board usavr{en je u takozvanom zapad-no-afri~kom currency board-u. Dosegao je svoj vrhunac {ezdesetih godina XX stolje}a, kada je jedan broj afri~kih, karipskih i ju`noazijskih zemaljaimao currency board. Kolonijalni currency board ~esto je bio zajedni~ki iopslu`ivao je tri ili vi{e zemalja. Stvarne performanse kolonijalnog currencyboard-a su bile bliske idealu zbog koga je i uspostavljan, a to je puna kon- vertibilnost prema rezervnoj valuti prema fiksnom deviznom kursu u skladu

sa striktno propisanim pravilima. Ortodoksni currency board danas postojina Kajmanskim, Foklandskim i Farskim ostrvima i Gibraltaru. Najstariji cur-rency board na Foklandskim ostrvima odr`ava fiksni kurs: 1 foklandskafunta = 1 britanska funta, od svog postanka, 1899.g. Izdavanje nov~anicabritanskih kolonijalnih vlada, kao zakonskog sredstva pla}anja, prethodilo jeuvo|enju currency board-a. Ve}ina kolonija u XVIII i ranom XIX stolje}uizdavala je nov~anice kao zakonsko sredstvo pla}anja, a po~etak izdavanjanov~anica vezuje se za finansiranje privremenog deficita bud`eta vladakolonija. U po~etku, nov~anice su se mogle konvertovati u zlato, srebro, ili

funtu sterlinga po fiksnom kursu. Tokom vremena, ~esto dolazi do depre-ciranja vrijednosti nov~anica uslijed finansiranja konstantnog bud`etskogdeficita ovih vlada na inflatoran na~in. Ovakvo pona{anje prisililo je britan-sku vladu da sprije~i izdavanje ve}ine nov~anica kolonijalnih vlada.

Ovaj period razvoja bankarstva karakteri{e, kao {to je ve} istaknuto,rasprava izme|u pristalica koji zastupaju pravo da se monopolizuje izdavan- ja nov~anica od strane vlade ili ovla{}ene banke i slobodnog bankarstva u

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

40

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 40

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 42/398

 

kome privatne banke, na principu slobodne konkurencije, izdaju nov~anice. U ve}ini britanskih kolonija tog vremena, nov~anice izdaju privatne banke uzmalu, ili nikakvu, vladinu regulativu bankarskog sistema. Kolonije, koje suimale samostalne vlade, bile su ovla{}ene da zakonski ure|uju izdavanjenov~anica, uz formalnu saglasnost imperijalne vlade. Prema tome, ovekolonije su slobodno dodjeljivale dozvole o osnivanju banaka, njihovim prav-ima i na~inu funkcionisanja. Britanska vlada je dodjeljivala dozvole bankamakoje su `eljele da posluju u vi{e kolonija, ili u kolonijama sa nesamostalnim vladama. Imperijalne i kolonijalne dozvole bankama su, poslije 1846.g., ograni-

~avale maksimalan iznos emitovanih nov~anica u visini iznosa njihovogupla}enog (osniva~kog) kapitala. Ograni~enja emitovanja nov~anica, namet-nuta bankama, kreirala su vje{ta~ku nesta{icu nov~anica u nekim kolonija-ma. Britanska vlada je mogla otkloniti ograni~enje na izdavanje nov~anica, ali je ekonomska teorija i vladina politika tog vremena, smatrala da je neophod-no da ograni~enje postoji. Neograni~eno izdavanje nov~anica od strane vlade, na drugoj strani, stvaralo je opasnost od inflacije. Sa ovim ograni~enji-ma - stav teorije i vladine politike - rje{enje je bilo izdavanje nov~anica putemcurrency board-a. U kolonijama sa samostalnom vladom, banke koje su izda- vale nov~anice, uspje{no su se odupirale poku{ajima nametanja monopolana izdavanje nov~anica od strane vlade, iako su u nekim kolonijama, pored vladinih nov~anica, koje su bile zakonsko sredstvo pla}anja, cirkulisale nov-~anice banaka koje nisu bile zakonsko sredstvo pla}anja. U kolonijama sanesamostalnom vladom, britanska vlada se suprotstavljala monopolu na izda- vanje nov~anica mnogo godina poslije dono{enja Povelje banke iz 1844.g.,kojom je nametnut monopol na izdavanje nov~anica. Ovo je bio svojevrsniparadoks, jer se tada{nji ministar finansija (James Willson), pripadnik ban-

karske {kole, svesrdno suprotstavljao izdavanju nov~anica od strane kolonijal-nih vlada i zastupao stavove o slobodnom izdavanju nov~anica. Me|uzna~ajnim karakteristikama currency board-a, mo`emo izdvojiti slijede}e15:

a) Depoziti komercijalnih banaka su konvertibilni u nov~anice valutnogodbora po fiksnom kursu, koji je izabran zbog postoje}e i o~ekivane sta-bilnosti i me|unarodne prihvatljivosti;

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

41

15. Kurt A. Schuler, (1992): "Currrency Boards", George Mason University, Fairfax, Virginia.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 41

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 43/398

 

b) Currency board je jedini izdava~ nov~anica;

c) Postoji puno pokri}e u konvertibilnoj stranoj valuti;

d) Niska stopa inflacije;

e) Ograni~ena monetarna politika;

f) Gra|ani ne dr`e rezervnu valutu, niti koriste rezervnu valutu u doma}imtransakcijama;

Funkcionisanje currency board-a. Currency board se mo`e definisati ikao monetarna institucija - monetarna vlast - koja u odnosu na nekustranu valutu, koja se naziva rezervna valuta ili sidro valuta (reserve or anchor currency ), izdaje nov~anice i kovanice, koje se mogu u svakomtrenutku konvertovati u tu valutu po fiksno utvr|enom kursu. Ovakodefinisan currency board podrazumijeva ortodoksni currency board, koji neprihvata depozite i ima 100% devizno pokri}e emitovanih nov~anica ikovanica u rezervnoj valuti. Posmatrano iz dana{nje perspektive kada segotovo univerzalno koristi fiat novac  - novac baziran na povjerenju,ograni~enja vezana za izdavanja valute i pravila koja se odnose na rezerve

kojima se pokriva doma}a valuta, u ~istom currency board-u su prili~nostroga. U praksi, currency board aran`mani koji se danas primjenjuju,odstupaju od idealnog modela , prethodno nazvanog ortodoksnim curren-cy board-om, u zavisnosti od institucionalnog okvira finansijskog sistemai zakonom definisanih pravila, koja mogu u izvjesnom stepenu omogu}iti vo|enje diskrecione monetarne politike. U pore|enju sa ~istim, ili ortodok-snim currency board-om, gotovo svaka zemlja koja je uspostavila modernicurrency board, izvr{ila je modifikacije koje su odraz lokalnih prilika.Currency board u odre|enim okolnostima mo`e kreditirati komercijalne

banke radi obezbje|enja podr{ke njihovoj likvidnosti, ali ne u obimu ve}emod odr`avanja propisane minimalne stope rezervne valute u odnosu narezervni novac. Drugi currency board aran`mani, kao, na primjer, currencyboard Bugarske, Litvanije i Estonije odr`avaju vi{ak deviznih rezervi uodnosu na odgovaraju}u monetarnu pasivu. Svakako da vi{ak deviznih re-zervi i u ovom slu~aju mo`e biti kori{}en za provo|enje odre|enih mone-tarnih operacija.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

42

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 42

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 44/398

 

Currency board aran`mani Estonije, Litvanije i Bugarske bili su uspos-tavljeni u institucionalnom okviru koji je uklju~ivao postoje}u centralnubanku, koja je zadr`ala neke svoje tradicionalne funkcije. Npr. Banka Esto-nije, Banka Litvanije i Narodna banka Bugarske, redovno informi{u javnosto deviznim rezervama kojima pokrivaju svoju valutu. One dr`e vi{ak deviz-nih rezervi, vr{e superviziju banaka i u vremenu napetosti pru`aju odre|enupodr{ku bankarskom sistemu, kao davalac zadnjeg uto~i{ta. Prema tome,institucionalni okviri se zna~ajno razlikuju od zemlje do zemlje i u velikomobimu zavise od institucija koje su preovladavale u vrijeme uspostavljanja

 valutnog odbora. Iznesene ~injenice pokazuju da se moderni currency boardaran`mani razlikuju od ortodoksnog u prihvatanju monetarnih obaveza iizvjesnom stepenu diskrecije koju im omogu}ava vi{ak pokri}a deviznihrezervi, odnosno odr`avanje definisanog nivoa pokri}a monetarnih obaveza.

OSNOVNA PRAV 

 

IL

 

A

Fiksni devizni kurs. Pri izboru rezervne valute treba voditi ra~una onjenoj stabilnosti i me|unarodnoj prihvatljivosti kao sredstva pla}anja.

Izbor i odluka o vezivanju doma}e valute za neku od stranih valuta, trebada polazi od nekoliko osnovnih principa:

stabilnosti i snage valute za koju se ve`e valuta currency board-a,

razvijenosti trgovinskih odnosa zemlje currency board-a sa zemljomrezervne valute,

korelacije ekonomskih ciklusa izme|u ovih zemalja,

 valute u kojoj je denominiran prete`an dio vanjskog duga zemlje i prihva-tanja rezervne valute od doma}e javnosti.

Pored mogu}nosti vezivanja doma}e valute za neku ~vrstu valutu, ne treba

zaboraviti da se doma}a valuta mo`e vezati za korpu valuta. Tako, na primjer,zemlja koja ima trgovinske odnose sa puno zemalja bez dominantnog part-nera, mo`e svoju valutu vezati za korpu valuta glavnih partnera. Izbor rezervne valute od izuzetnog je zna~aja i treba mu posvetiti odgovaraju}u pa`nju unastojanju da se izbjegnu tro{kovi koje bi izazvalo vezivanje za neodgovaraju}u valutu, a samim tim ugrozilo povjerenje i smanjila mogu}nost uspje{nogfunkcionisanja valutnog odbora.

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

43

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 43

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 45/398

 

Fiksiranje deviznog kursa. Pored odre|ivanja valute za koju }e se izvr{iti vezivanje, jedna od krucijalnih inicijalnih odluka odnosi se na fiksiranjenivoa kursa. Fiksiranje nivoa kursa doma}e valute u odnosu na rezervnu valutu i nivo pokri}a doma}ih monetarnih obaveza, predstavljaju dvaizuzetno va`na i me|usobno povezana pitanja. ^injenica da se fiksni kursodre|uje zakonom, jedna je od kriti~nih karakteristika currency board-a.Pri utvr|ivanju nivoa kursa, najprihvatljivije je polaziti od kursa koji seslobodno formirao na tr`i{tu prije uvo|enja currency board-a. Pri tome se javlja niz pitanja koja treba rije{iti na takav na~in da se obezbijedi kredibi-

litet aran`mana i odr`ivost kursa u du`em vremenskom periodu. Najprih- vatljiviji nivo kursa bi bio onaj kurs koji polazi od tr`i{nog kursa i pri tomeobezbje|uje potpunu pokrivenost specifi~nih doma}ih monetarnih obavezaraspolo`ivim deviznim rezervama.

Pokri}e monetarne pasive. Rezervni novac ~ine slijede}e obaveze mone-tarnih vlasti u doma}oj valuti: emitovane nov~anice i kovanice (dio utrezoru komercijalnih banaka i dio van komercijalnih banaka) i depozitikomercijalnih banaka. U rezervni novac su uklju~eni depoziti privatnog sektora

- firmi i pojedinaca - kao i depoziti rezidenata u stranoj valuti. Neto stranaaktiva, iskazana u doma}oj valuti, uklju~uje: neto oficijelne devizne rezervei druge aktive i obaveze monetarnih vlasti u stranim valutama, koje podefiniciji ne ulaze u oficijelne devizne rezerve. Neto doma}a aktiva uklju~ujeneto potra`ivanja od vlade, potra`ivanja od komercijalnih banaka, uklju-~uju}i sve direktne kredite dodijeljene bankama i potra`ivanja od privatnogsektora. Pri currency board-u, neto strana aktiva treba da pokriva definisanidio monetarnih obaveza. U ortodoksnom currency board-u to su emito- vane nov~anice i kovanice, dok u modernim currency board aran`manima,

pored nov~anica i kovanica, to su i depoziti komercijalnih banaka, depoziti vlade i drugi depoziti u doma}oj valuti.

U kom obliku dr`ati rezervnu valutu. Prilikom diskusije o izboru rezervne valute, treba voditi ra~una o iznosu i strukturi raspolo`ivih deviznih rezervi.Odmah po dono{enju odluke o vezivanju doma}e valute za odre|enu rezervnu valutu, currency board treba da obezbijedi svakodnevni prikaz strukture deviznihrezervi, stepen pokri}a doma}ih obaveza, ro~ni presjek stanja deviznih ulaganja,

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

44

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 44

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 46/398

 

kao i pregled budu}ih deviznih obaveza. Ovo podrazumijeva rje{avanje naj-manje dva pitanja: strukture deviznih rezervi i ro~ne strukture rezervne valute.

Prvo, currency board je spreman da zamijeni neograni~en iznos doma}e valute za rezervnu valutu, tako da je ovu obavezu najlak{e izvr{iti kada sedevizne rezerve dr`e u rezervnoj valuti. Drugo , currency board dr`i ne{torezervi u nov~anicama i kovanicama rezervne valute. Pored toga, on dr`i naj- ve}i dio njegovih rezervi u ekstremno likvidnoj formi, kao {to su bankarskidepoziti po vi|enju i kratkoro~ni nerizi~ni ili niskorizi~ni kamatonosni vri- jednosni papiri vrhunskog rejtinga. Ako uslovi dozvoljavaju, currency boardmo`e dr`ati dio rezervi u manje likvidnim vrijednosnim papirima kojidonose ve}i prihod, kao {to su dugoro~ni vrijednosni papiri. Prema tome,rezerve u currency board-u se mogu, osim u nov~anicama i kovanicamarezervne valute, dr`ati i u depozitima i drugim nov~anim oblicima.

Obezbje|enje inicijalnih sredstava rezervne valute. Integralni dio uspost-avljanja currency board-a je obaveza da se obezbijedi odgovaraju}a ponudaiznosa rezervne valute u odnosu na doma}e obaveze. Jasnije, kredibilitet aran-`mana bio bi ozbiljno ugro`en nedostatkom nov~anica rezervne valute. Snab-

dijevanje odgovaraju}om koli~inom nov~anica rezervne valute, prije po~etkafunkcionisanja currency board-a bi se mogao ugovoriti sa centralnom bankomzemlje rezervne valute ili nekim drugim prihvatljivim izvorom. To bi osiguraloisporuku valute i njeno pohranjivanje u trezor. Tako|er bi se mogao posti}idogovor za novu nabavku dodatnog iznosa rezervne valute u slu~aju da se onatra`i. Na drugoj strani, neophodno je ugovoriti siguran i efikasan na~in prenosanov~anica rezervne valute u inostranstvo, ako bude postojao vi{ak primanjarezervne valute, tako da se taj iznos investira u {to je mogu}e kra}em roku.

P

 

REDNOST

 

I CURRENCY BOARD-A

Inflacija. Prva prednost currency board-a se odnosi na tvrdnju da se pomo}ucurrency board-a obezbje|uje stabilna i niska inflacija, zbog fiksnog deviznogkursa prema rezervnoj valuti, pri ~emu se podrazumijeva da je inflacija u zemljirezervne valute niska i stabilna. Postavlja se pitanje, da li samo u malim iotvrenijim ekonomijama fiksni kurs sni`ava nivo internih cijena. U velikimekonomijama inflacija ima svoj vlastiti momentum koji, ako je naslije|ena

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

45

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 45

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 47/398

 

inflacija bila visoka kada je prvi put odre|en fiksni kurs, mo`e dovesti do togada doma}a valuta bude opasno precijenjena, prije nego {to arbitra`ni pritiscidovedu inflaciju na nivo zemlje rezervne valute. Mo`e se zaklju~iti, da statisti~kipodaci i ekonometrijske analize potvr|uju tvrdnju da se pri currency board-uposti`u bolji rezultati u zaustavljanju inflacije, nego kod drugih aran`mana fik-snog kursa. Utvr|eno je da je prosje~na godi{nja inflacija pri currency board-u3,5 procentnih poena ni`a, nego kod drugih aran`mana fiksnog kursa.16

Konvertibilnost. Obezbje|enje konvertibilnosti doma}e valute proisti~eiz njenog punog pokri}a konvertibilnim stranim valutama ili zlatom. Kakose currency board uvijek ve`e za neku rezervnu valutu, koja obi~no pokri- va sve njegove obaveze u doma}oj valuti, to mu omogu}ava da zadovoljibilo koji obim konverzije doma}e u stranu valutu. Currency board nije umogu}nosti da pomogne komercijalnim bankama, jer po definiciji ne mo`eemitovati, ili povla~iti rezervni novac u zamjenu za doma}e aktive. Nave-deni razlozi idu u prilog argumentaciji da je kod currency board-a po`eljnoprisustvo komercijalnih banaka iz inostranstva, i to posebno komercijalnihbanaka iz zemlje rezervne valute, a koje lak{e mogu obezbijediti potrebna

sredstva u rezervnoj valuti, nego {to to mogu doma}e banke.Makroekonomska disciplina. Slijede}a prednost currency board-a se odno-

si na obezbje|enje makroekonomske discipline. Na prvom mjestu, po{to jecurrency board-u zabranjeno da kupuje doma}u finansijsku aktivu, on nemo`e finansirati fiskalni deficit. Prema tome, vlada mora voditi politikuuravnote`enog bud`eta, ako ne mo`e posu|ivati u zemlji i inostranstvu, dabi finansirala eventualni deficit. U doba Kejnsa, ograni~enja vezana zafinansiranje deficita bi se smatrala skupim.

Danas ekonomisti, ~ak i oni koji smatraju da finansiranje deficita pone-kad mo`e pomo}i u stimulisanju ukupne tra`nje, te{ko mogu pore}i~injenicu da se finansiranje deficita mnogo ~e{}e zloupotrebljava, nego {tose konstruktivno koristi. Zbog ovoga se mora priznati da je dobrodo{aoinstitucionalni aran`man koji stvara preduslove za efikasna ograni~enja u vo|enju fiskalne politike, koje obezbje|uje currency board.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

46

16. C.Enoh & A.M.Gulde, "Are Currency Boards a Cure for All Monetary Problems?", p.3

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 46

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 48/398

 

Mehanizam prilago|avanja platnog bilansa. ^etvrtom zna~ajnom pred-no{}u, koju omogu}ava currency board, smatra se mehanizam automats-kog prilago|avanja platnog bilansa. Ovaj mehanizam u su{tini nije ni{tadrugo nego mehanizam, koji podrazumijeva prilago|avanja u zlatnomstandardu, poznat kao price-specie-flow mechanism, baziran na vjerovatnonajstarijem modelu u ekonomiji koji je uspostavio David Hume 1752.g. Akozemlja bilje`i deficit platnog bilansa, nov~ana masa se smanjuje, akamatne stope rastu, nastoje}i da obezbijede priliv kapitala. Rast kamatnihstopa pokre}e deflacioni pritisak, koji uti~e na smanjenje ukupne potro{-

nje, a samim tim i uvoza, {to vodi pobolj{anju stanja teku}eg ra~una plat-nog bilansa. Pod pretpostavkom, da su doma}e cijene fleksibilne, manjatra`nja }e uticati na njihovo smanjenje i prema tome u~initi izvoz konku-rentnim, a {to }e uticati da realna proizvodnja br`e raste, vode}i ekonomi- ju u stanje ve}e zaposlenosti i manjeg deficita platnog bilansa.

Povjerenje u currency board. Kona~no, prednost currency board-a seogleda u povjerenju koje generalno u`iva kod javnosti i finansijskih tr`i{taposebno, a koje mu pribavlja konvertibilnost, makroekonomska disciplina,

povoljna kretanja cijena i izvjesnost mehanizma platno-bilansnog prila-go|avanja. Currency board bi trebao biti relativno imun na {pekulativnekrize do kojih dolazi zbog straha od devalvacije. Iskustvo pokazuje, me|u-tim, da taj imunitet nije potpun. Na koncu treba konstatovati da su nave-dene prednosti ekstremno va`ne, ali i da obi~no imaju i svoju cijenu.

NEDOSTACI CURRENCY BOARD-A

Problem uvo|enja currency board-a. Problem uvo|enja currency board-a se odnosi na problem prikupljanja dovoljnih rezervi ~vrste valute da se

pokrije monetarna baza, a {to je potrebno za njegovo uspje{no uspostavljanje.Prelazak na fiksni kurs. Problem prelaska na fiksni kurs odnosi se na

opasnost da fiksni kurs, koji tradicionalno slu`i kao baza za currencyboard, dovede do precijenjenosti doma}e valute, ukoliko se currency boarduvede u zemlju sa visokom stopom inflacije. Glavni razlog usvajanja cur-rency board-a jeste da se inflacija dr`i pod kontrolom. Ekonomska teorijaostavlja malo prostora za sumnju da }e fiksni kurs, koji je planiran za

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

47

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 47

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 49/398

 

dugoro~an period i pokriven monetarnom politikom currency board-a,staviti inflaciju pod kontrolu i ~ak sniziti nivo cijena do one ta~ke, kojaomogu}ava ekonomiji da ponovo dostigne visok nivo zaposlenosti.Me|utim, klju~na pitanja su koliko }e velika biti precijenjenost doma}e valute i koliko dugo }e trajati prelazni period. injenice ne pokazuju da fik-siranje kursa dovodi do trenutnog zaustavljanja inflacije. U nekim situaci- jama, po~etni rast cijena bi vremenom bio rije{en automatski i to putemuticaja produktivnosti, tako da zemlja koja se brzo razvija mo`e biti umogu}nosti da pobolj{a svoju konkurentnost. Me|utim, ovo je mogu}e

samo onda kada po~etni nivo cijena nije pretjerano visok. Mogu}a su dvarje{enja da bi se rije{ili navedeni problemi.

Prvi pristup predla`e da se izvr{i po~etna maksimalna devalvacija prije vezivanja i fiksiranja kursa, na nivou koji podrazumijeva potcijenjenostdoma}e valute, sa namjerom da se ostavi prostor za odre|enu inflaciju to-kom tranzicije, a da pri tome kurs ne postane nekonkurentan. Drugi pristuppredla`e modifikaciju standardnog currency board-a, dozvoljavanjem ogra-ni~enog stepena fleksibilnosti kursa.

Problemi vezani za prilago|avanje platnog bilansa. Problem prilago-|avanja se odnosi na pove}anje tro{kova, kada kurs ne mo`e biti mijenjan,da bi se olak{alo prilago|avanje platnog bilansa, jer currency board isklju-~uje upotrebu kursa da se ispravi precijenjenost doma}e valute. Mogu}nost javljanja realnog {oka koji zahtijeva pobolj{anje platnog bilansa, kao naprimjer usljed pove}anja cijene nafte, zna~i da se ovaj problem mo`e poja- viti u bilo koje vrijeme, ne samo u po~etnom periodu prelaska na fiksni kurs. Ukoliko je ekonomija otvorena, tj. ukoliko roba kojom se trguje ~ini velikidio ekonomije, tada nestabilnost kursa name}e ve}e tro{kove, dok fiksiranje

kursa ide prema fiksiranju nivoa cijena. Osim toga, promjena u nominalnomkursu manje uti~e na promjenu realnog kursa. Ukoliko postoji manja pot-reba za uvozom, olak{ava se pode{avanje sa fiksnim kursom. Pored toga,postoji i niz drugih faktora relevantnih za optimalan izbor fiksnog kursa,kao {to su: da li su {okovi simetri~ni u zemlji koja razmi{lja o vezivanju izemlji za koju }e se vezati valuta i kakva je mobilnost radne snage izme|uovih zemalja. Mo`e se zaklju~iti da se otvorenim ekonomijama savjetuje da

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

48

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 48

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 50/398

 

 ve`u svoje kurseve prema valutama njihovih glavnih trgovinskih partnera,dok manje otvorene ekonomije mogu vi{e dobiti ako dozvole odre|enioblik fleksibilnosti kursa. Zemlja koja ima trgovinske odnose sa punozemalja, bez dominantnog partnera, mo`e svoju valutu vezati za korpu valuta glavnih partnera.

Problemi vezani za krizne periode. Currency board se ne mo`e pona{atikao davalac zadnjeg uto~i{ta kada se doga|aju unutra{nje finansijske krize,zbog toga {to bi emitovanje doma}e valute uzdrmalo njegov osnovni princip,mijenjaju}i je za rezervnu valutu. Uobi~ajeno je stanovi{te da je po`eljnoimati funkciju davaoca zadnjeg uto~i{ta da bi se pomoglo solventnim alitrenutno nelikvidnim finansijskim institucijama. Ovo jasno govori da funk-cija davaoca zadnjeg uto~i{ta mo`e pomo}i rje{avanju trenutnih problema vezanih za likvidnost, ali ne mo`e rije{ti sistemsku krizu kada se pojavi.Currency board mo`e pomo}i finansijskim institucijama, ali je obim pomo}iograni~en deviznim rezervama i zakonskim okvirom. Problem dodatnomo`e biti ote`an ako je finansijski sistem slab i ako u njemu nisu prisutnestrane finansijske institucije, koje mogu povu}i kredite izvan zemlje. Vlada

mo`e ponuditi pomo} i poku{ati obezbijediti kredite iz inostranstva. Usvakom slu~aju, pomo} je limitirana i ne mo`e biti obezbije|ena u kratkomroku. Prema tome, pri currency board-u postoji mogu}nost da se pojavifinansijska kriza koja se ne mo`e lako zaustaviti, ~ak kada je i vlada sprem-na da pru`i odgovaraju}u pomo}.

Da zaklju~imo, problem se odnosi na nemogu}nost currency board-a daslijedi aktivnu monetarnu politiku. Postavlja se pitanje, da li nemogu}nostaktivnog upravljanja monetarnom politikom predstavlja prednost, ili nedos-tatak, po{to se ~esto monetarna politika zloupotrebljava, tako da prednost

upravljanja aktivnom monetarnom politikom mo`e biti manja od prednostiupravljanja monetarnom politikom koja po~iva na striktnim pravilima.

K

 

AD

 

A PRIMIJENIT

 

I CURRENCY BOARD

Generalno posmatrano, zemlje koje su uvele moderni currency boardmogu se svrstati u dvije grupe, u odnosu na makroekonomske uslove kojisu vladali u zemlji u trenutku njegovog uspostavljanja. U prvu grupu zemalja

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

49

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 49

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 51/398

 

mogu se svrstati zemlje koje su uvele currency board kao odgovor na mone-tarnu i valutnu nestabilnost, dok se u drugu grupu zemalja mogu svrstatimale i otvorene ekonomije koje nemaju dovoljno iskustva u upravljanjumonetarnom politikom, odnosno u upravljanju ponudom novca. Objegrupe ovih zemalja, po pravilu se nalaze u procesu tranzicije - prelaska natr`i{nu ekonomiju i nedovoljno su razvijene. Svakako da u praksi ovakvapodjela zemalja koje su uvele currency board nije jasno razgrani~ena.Naime, razlozi i okolnosti u kojima su se pojedine zemlje odlu~ile da uveducurrency board zna~ajno se razlikuju od zemlje do zemlje. Prema ekonom-

sko-politi~kim karakteristikama, zemlje kojima odgovara uvo|enje currencyboard-a, mogle bi se svrstati u slijede}e grupe:

zemlje koje izlaze iz perioda veoma visoke inflacije i monetarne nestabil-nosti (Bugarska, Estonija i djelimi~no Litvanija),

zemlje koje izlaze iz haoti~nih ekonomsko-monetarnih uslova, kao {to suratovi (Bosna i Hercegovina),

zemlje koje `ele brzu integraciju u spoljnotrgovinske i investicione to-kove sa valutnim podru~jem rezervne valute (Estonija, Litvanija, Bugarska

i Bosna i Hercegovina),

zemlje koje `ele da brzo ostvare konvertibilnost svoje valute i pospije{estrane investicije - priliv kapitala, posebno u vidu direktnih investicija -u doma}u ekonomiju (sve zemlje),

zemlje koje `ele da napuste jednu i pristupe drugoj monetarno-finansi- jskoj integraciji putem vezivanja za ~vrstu rezervnu valutu (Estonija iLitvanija, koje su napustile monetarno podru~je rublje i vezale se zaDEM i USD, Bosna i Hercegovina, koja je napustila podru~je YU dinara

i vezala se za DEM), zemlje koje `ele uvo|enjem currency board-a trajno eliminisati volun-

tarizam monetarne i fiskalne politike i obezbijediti trajnu stabilnost cije-na i deviznog kursa

zemlje sa visokim stepenom eurizacije, u kojima je doma}a valuta izgu-bila osnovne atribute dominantne valute na teritoriji zemlje.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

50

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 50

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 52/398

 

ISK

 

 USTVA ZEMAL

 

 JA U TRANZICIJI KOJE SU UVELE CURRENCY BOARD

Po~etkom devedesetih godina proteklog stolje}a, jedan broj zemalja jeuveo currency board kao okvir monetarne politike. Argentina - 1991.g.,Estonija - 1992.g., Litvanija 1994.g., te Bugarska i Bosna i Hercegovina - 1997.g.,uvele su moderni currency board i pridru`ile se Hong Kongu, koji ovajaran`man primjenjuje od 1983.g. Pored navedenih, u jo{ 8 zemalja, koje se jedva mogu na}i na geografskoj karti, koncept monetarne politike po~ivauglavnom na ortodoksnoj formi currency board-a.

 U novijoj literaturi susre}u se razli~iti termini koji su sinonimi za modernicurrency board, kao {to su: currency board kao sistem, neortodoksni cur-rency board, druga generacija valutnog odbora i kvazi currency board .

Zajedni~ka karakteristika svih modernih currency board aran`mana je dapoku{avaju kombinovati rigidna pravila ortodoksnog currency board-a saizvjesnim stepenom diskrecije. Na ovaj na~in, moderni currency boardaran`mani umanjuju, ili zna~ajno naru{avaju, automatski mehanizam pri-lago|avanja svojstven ortodoksnim aran`manima. Currency board u mno-gim zemljama se javio u `elji da u {to kra}em roku pre|u na tr`i{ne prin-

cipe i Àuhvati korakÀ sa evropskim integracionim procesima. Bugarska jepripadala lageru socijalisti~kih zemalja, a razlog uvo|enja currency board-a je duboka kriza koja je zahvatila zemlju devedesetih godina pro{log stolje}ai `elja da se obezbijede pretpostavke za priklju~enje Evropskoj uniji iEvropskoj monetarnoj uniji.

Danas, nema sumje da je uvo|enje currency board aran`mana u Esto-niji, Litvaniji i Bugarskoj opravdao svoj cilj. Estonija i Litvanija idu Àpunim jedrimaÀ naprijed ka Evropskoj monetarnoj uniji, Bugarska ne{to zaostaje,

ali uspijeva da ispunjava kriterije konvergencije, korak po korak. Iskustvanavedenih zemalja nam daju opravdanu nadu da }e i monetarni sistemBosne i Hercegovine uspje{no okon~ati proces integracije u Evropsku mo-netarnu uniju u doglednoj budu}nosti.

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

51

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 51

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 53/398

 

3. MONETARNI SISTEM E V 

 

ROPSKE UNIJE - E V 

 

ROPSKA MONETARNA UNIJA

3.1. Teorija optimalnog v

 

alutnog podr

 

u~ja17

3.1.1. Opt 

 

imalno valutno podru~je: s 

 

elekt 

 

ivni pr 

 

istup 18 

Teorija optimalnog valutnog podru~ja19 obuhvata vrlo kompleksna, me-|usobno isprepletena pitanja iz sfere me|unarodne makroekonomije. Impli-kacije teorije optimalnog valutnog podru~ja mo`emo posmatrati u tri pod-ru~ja. Prvo, pitanje izbora re`ima deviznog kursa za odre|enu zemlju. Drugo,teorija optimalnog valutnog podru~ja sa stanovi{ta prilago|avanja deviz-

nog kursa u uslovima neravnote`e platnog bilansa i, tre}e, teorija optimal-nog valutnog podru~ja je dala svoj doprinos teoriji monetarne integracije ibila je fundamentala u dizajniranju Evropske monetarne unije. U {iremsmislu, teorija optimalnog valutnog podru~ja tako|er obja{njava vezu izme|uzemalja, regija i valuta. Svijet nije jedinstvena jedinka u politi~kom smislu, jer je podijeljen u skoro dvije stotine nezavisnih dr`ava, od kojih su mnogedalje podijeljene u razli~ite regije. Na primjer, desetine novih dr`ava koje senastale padom kolonijalizma, kao i one nastale padom Sovjetskog Saveza,sve pripadaju valutnim podru~jima. Pored predvi|aju}ih ekonomskih

posljedica sticanja nezavisnosti, iznena|uju}e malo se raspravljalo o pitan- jima optimalnog valutnog podru~ja prije dezintegracije biv{ih kolonijalnih,ili socijalisti~kih zemalja.20 S druge strane, kriteriji optimalnog valutnogpodru~ja su bili centralno pitanje u vezi sa evropskim integracijama zemal- ja Evropske unije. Pitanje, do kojeg stepena je Zapadna Evropa bila opti-malno valutno podru~je, je na prvoj liniji svih pitanja oko integracionihprocesa vo|enih u mnogim raspravama. Valutno podru~je je podru~je gdje 

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

52

17. Po~eci teorije optimalnog valutnog podru~ja su vezani za radove Robert Mundell (1961), McKinnon (1963)i Kenen (1969), premda su odre|ene ideje prezentirane ve} u radovima Friedman (1953) i Meade (1957).

Mundell je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1999.g. "za njegovu analizu monetarne i fiskalne poli-tike pod razli~itim re`imima deviznih kurseva i za njegovu analizu optimalnih valutnih podru~ja".

18. Tekst preuzet iz: Horvath, Julius (2003), "Optimal Currency Area Theory: A Selective Review", Bank of 

Finland, Institute for Economies in Transition, BOFIT, No.15

19. OCA - Optimal Currency Area Theory20. Willett (2001, str.3) pi{e: "Ta~no je da se zajedni~ka valutna podru~ja ponekad podijele disolucijom jedne

dr`ave na vi{e novih dr`ava, kao {to je slu~aj sa ^ehoslova~kom ili Jugoslavijom, ali postoji i razlog za vjerovanje da pitanja teorije optimalnog valutnog podru~ja ne igraju nikakvu ulogu u njihovim disolucija-

ma". Kao {to je nekoliko studija objavilo, za vi{e detalja pogledati efekte dezintegracije iz valutne perspek-

tive Fidrmuc, Horvath (1999) o raspadu ^ehoslova~ke.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 52

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 54/398

 

imamo fiksni devizni kurs, ili gdje imamo jedinstvenu valutu. Na osnovumodernog koncepta Àjedna zemlja, jedna valutaÀ, prakti~no imamo da bilokoja zemlja mo`e biti posmatrana kao valutno podru~je. Valutno podru~je,prema tome, odgovara optimalnom valutnom podru~ju na na~in kada poli-ti~ka razmatranja za stvaranje dr`ave odgovaraju ekonomskim razmatranjimaoptimalnosti valute. To nas dovodi do ~uvenog Mundell-ovog pitanja: koja je odgovaraju}a domena valutnog podru~ja, tj. koliko velika treba biti ter-itorija koja koristi jedinstvenu valutu? Mundell-ovo pitanje se tradicionalnoposmatra na dva na~ina. Prvo, je li zemlja, recimo X, optimalno valutno

podru~je? Da li zemlja X posjeduje takve karakteristike koje joj dozvoljavajuupotrebu valutne optimalnosti na cijeloj teritoriji zemlje, ili na odre|enimregijama zemlje X sa vlastitim regionalnim valutama? Drugo, postojisupranacionalna perspektiva. Da li }e zemlja X imati ve}e koristi kao dio{ireg valutnog podru~ja sa jedinstvenom valutom?21 Isto tako, Mundell-ovopitanje se mo`e posmatrati i iz drugog ugla. Postoji jedinstven stav da jenov~ana razmjena u prednosti u odnosu na robnu razmjenu, tako da, akoimamo vi{e koristi kroz upotrebu monetarne (valutne) razmjene na malompodru~ju, za{to onda ne uve}ati podru~je da dobijemo jo{ ve}e nov~anekoristi nad robnom razmjenom na pro{irenom podru~ju. Koje je odgovaraju}epro{irenje valutnog podru~ja? Ovo zahtijeva odre|ivanje nivoa svjetskogblagostanja pod razli~itim valutnim aran`manima, tako da bi optimalno valutno podru~je bilo podru~je gdje je blagostanje maksimizirano. Mundell(1961.) i literatura poslije njega, tretiraju ovu problematiku. Upotreba poj-mova ÀoptimalnoÀ i ÀoptimumÀ u kontekstu teorije optimalnog valutnogpodru~ja, su razli~ita. McKinnon (1963.) pi{e da se optimalno odnosi na valutno podru~je gdje su realizovana tri cilja: puna zaposlenost, stabilnost

cijena i uravnote`en ra~un sa inostranstvom. Prva dva cilja se odnose naunutra{nju ravnote`u, a tre}i na spoljnu ravnote`u. Kenen (1969.) je ponu-dio sli~nu definiciju: ÀAko re`im deviznog kursa, fiksni ili fluktuiraju}i,mo`e odr`ati spoljnu ravnote`u bez uzrokovanja nezaposlenosti (ili, nadrugoj strani, inflaciju nadnica induciranu na strani agregatne potra`nje),

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

53

21. Melitz (1995, p.496). Demopoulos i Yannacopoulos (1999, p.290) tvrde da ova dva pristupa nisu u konflik-tu i da svaki od njih ima svoj vlastiti cilj.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 53

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 55/398

 

onda je takav re`im optimalanÀ. Grubel (1970.) obja{njava da se ÀoptimalnoÀupotrijebljava da opi{e Àuniju izme|u nekoliko regija ili zemalja, kojapobolj{ava blagostanje gra|ana toga podru~ja iznad nivoa kojeg bi imaliako su izvan optimalnog valutnog podru~jaÀ.22 Allen i Kenen (1980) pi{uda ÀoptimalnoÀ u teoriji optimalnog valutnog podru~ja zna~i minimizacijutro{kova prilago|avanja platnog bilansa.23 Prema tome, optimalno valutnopodru~je je zasigurno ono gdje sve ~lanice o~ekuju pozitivne koristi od u~e{}a,ali ideja o optimalnosti je vrlo kompleksna i te{ko je precizno kvantificirati.

3.1.1.1. Teor 

 

etski - klasi~ni dopr 

 

inos t 

 

eoriji opt 

 

imalnog valutnog podru~ja 

Mundell (1961.) i kriterij mobilnosti radne snage.  U periodu pedesetihgodina XX stolje}a, brojni radovi su postavljali pitanje opstanka Bretton- Woods aran`mana pod fiksnim, ali prilago|avaju}im, deviznim kursom. Brojnepublikacije su identifikovale problem prilago|avanja pod fiksnim kursom inudili argumente u korist fluktuiraju}eg kursa. Mundell (1961.) je sumiraoargument protagonista fluktuiraju}eg deviznog kursa na slijede}i na~in:Àdeprecijacija mo`e ubla`iti nezaposlenost kada je platni bilans u deficitu,

a aprecijacija mo`e ubla`iti inflaciju kada je platni bilans u suficituÀ. Akofluktuiraju}i devizni kurs ima vi{e prednosti od fiksnog, Mundell pita, dali to zna~i da sve valute u svijetu trebaju biti u sistemu fluktuiraju}egdeviznog kursa? Nadalje, Mundell ka`e, jesu li zemlje odgovaraju}i subjektida mogu iskoristiti prednosti razli~itih aran`mana deviznih kurseva? Mun-dell tvrdi da imamo osnovne razlike Àizme|u prilago|avanja unutar valut-nog podru~ja koje ima jedinstvenu valutu i valutnog podru~ja koje ima vi{eod jedne valuteÀ. Ilustracije radi, Mundell je uveo tri primjera prilago|avanjau razli~itim podru~jima pod uticajem asimetri~nog {oka potra`nje. Prviprimjer razmatra dvije nezavisne zemlje sa svojim doma}im valutama, gdje je svaka zemlja tako|er i regija. Drugi primjer je zemlja sa jednom valutomi dvije razli~ite regije i tre}i primjer je dvije zemlje sa nezavisnim valutamai dvije regije. Prvo je po~eo razmatrati dvije zemlje, pretpostavljaju}i da }e

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

54

22. Grubel (1970, p. 319) tako|er obja{njava blagostanje gra|ana u odre|enoj zemlji kao funkciju nivoa i sta-

bilnosti realnog dohotka i nivoa ekonomske samoodr`ivosti.23. Allen i Kenen (1980), p. 381-396.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 54

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 56/398

 

asimetri~ni {ok potra`nje negativno uticati na zemlju ÀBÀ: Àna na~in da }ecijene porasti u zemlji 'A', a promjena u kontekstu trgovine }e olak{ati teretprilago|avanja zemlji 'B' À. Me|utim, mogu}e je da se pritisak nezaposle-nosti u zemlji ÀBÀ ne mo`e ubla`iti sa pove}anjem cijena u zemlji ÀAÀ, akocentralna banka zemlje ÀAÀ odlu~i voditi politiku À~vrstog novcaÀ da ubla`iinflatorni pritisak. Prema tome, prilago|avanje ÀpadaÀ na sopstvene snagezemlje ÀBÀ, te ako se cijene u zemlji ÀBÀ ne mogu smanjiti, onda se prila-go|avanje mora desiti kroz smanjenje zaposlenosti. Zatim, diskutuje uticajasimetri~nog {oka potra`nje na dvije regije u istoj zemlji: asimetri~ni {ok

potra`nje uti~e negativno na regiju ÀBÀ. Kao posljedica, inflatorni pritisakse javlja u ÀAÀ i stvara problem nezaposlenosti u ÀBÀ. Centralna bankamo`e ubla`iti pritisak u regiji ÀBÀ, tako {to }e pove}ati ponudu novca ucijeloj zemlji. Kao posljedica pove}anja koli~ine novca u opticaju, smanjit}e se inflatorni pritisak u regiji ÀAÀ, ali mo`e do}i do negativnih uslovatrgovanja u ÀBÀ, sa ubla`avanjem problema zaposlenosti. U situaciji prilago-|avanja izme|u dvije regije, kompromis izme|u inflacije i nezaposlenosti24

nam ukazuje da }e nezaposlenost u regiji ÀBÀ biti ubla`ena odlukom cen-tralne banke da potakne inflaciju u regiji ÀBÀ.

Mundell upozorava da ova logika ne}e biti prihvatljiva u primjeru da seplaneta sastoji od samo jedne zemlje, sa jednom valutom, gdje bi se svjets-ka nezaposlenost mogla ubla`iti pro-inflatornom politikom Àsvjetske cen-tralne bankeÀ. Svijet u cjelini nije optimalno valutno podru~je.25 U primjerume|unarodnog prilago|avanja, pod pretpostavkom da drugi mehanizmi pri-lago|avanja ne funkcioni{u, mehanizam je fluktuiraju}i devizni kurs. Ravno-te`a se mo`e uspostaviti sa deprecijacijom u zemlji ÀBÀ i aprecijacijom u zemljiÀAÀ. Neko mo`e postaviti pitanje da li fluktuiraju}i devizni kurs poma`e da

se ubla`e tro{kovi prilago|avanja nastali asimetri~nim {okom potra`nje usvim slu~ajevima kada su nacionalne valute uklju~ene? Drugim rije~ima, jesu

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

55

24. U makroekonomiji, odnos inflacije i nezaposlenosti u kratkom roku nazivamo trade-off teorija, odnosnoPhillips-ova krivulja.

25. Ako neko smatra "neugodnost zamjene novca" tj. zamjene jedne valute za drugu kao jedini tro{ak posto-

 janja vi{e valuta, onda je cijeli svijet optimalno valutno podru~je. Sa jednom valutom u svijetu, "neugod-nost" nestaje. Prije kreiranja teorije optimalnog valutnog podru~ja, zagovornici jedinstvene svjetske valute

su ~esto nudili ovakav argument. Mundell-ov argument da svijet nije optimalno valutno podru~je, na dru-

goj strani, prepoznaje stabiliziraju}u funkciju deviznog kursa.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 55

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 57/398

 

li optimalna valutna podru~ja identi~na sa zemljama?26 Mundell odgovara dasu optimalna valutna podru~ja identi~na sa ekonomskim regijama, kada suekonomske regije definisane na osnovu kretanja radne snage me|u regijama.27

Za podr{ku ovom argumentu, Mundell daje i tre}i primjer prilago|avanja asi-metri~nom {oku. Pretpostavimo dvije zemlje, Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave i Ka-nadu i dvije regije - istok i zapad - na na~in da su regije obuhva}ene u obje zemlje.Istok, u obje zemlje, proizvodi namje{taj, dok zapad proizvodi automobile.Kao rezultat asimetri~nog {oka, imamo problem nezaposlenosti na istoku,kojeg centralne banke u obje zemlje poku{avaju ubla`iti. Ovakav potez central-

nih banaka dovodi do inflatornog pritiska regija na zapadu. Ako se inflacijazaustavi u obje zemlje, nezaposlenost ne mo`e biti izbjegnuta u obje zeml- je, i obrnuto. U navedenom primjeru, me|utim, nije jasno koja zemlja }edevalvirati valutu, {to zna~i da fluktuiraju}i devizni kurs ne mo`e pomo}i dase ponovo uspostavi ravnote`a. Mundell zaklju~uje da dvije zemlje ne ~ineoptimalno valutno podru~je. Dok navedeni primjer slabi argument za fluk-tuiraju}i devizni kurs, argument ostaje validan kada su valute organizovanena regionalnim, prije nego na osnovama razli~itih zemalja. Ovo je sredi{njepitanje Mundell-ovog argumenta: fluktuiraju}i devizni kurs izme|u dvijezemlje je u prednosti u odnosu na fiksni devizni kurs, sem ako zemlje neformiraju optimalno valutno podru~je. Ako je jedini cilj ekonomska stabil-nost, ve}i broj valutnih podru~ja sa fleksibilnim deviznim kursom, to bolje.Da li treba svako mjesto sa imobilnom radnom snagom smatrati optimalnim valutnim podru~jem, sa svojom vlastitom valutom?

Ponavljamo, odgovor je ÀdaÀ, ako je stabilnost (niski tro{kovi prilago-|avanja asimetri~nom {oku) jedini kriterij za ocjenu koliko je valuta koris-na za zemlju. Mundell pi{e28: Àako je cilj interne stabilnosti ne{to primarno,

slijedi da s ve}im brojem odvojenih valutnih podru~ja u svijetu, zemljauspje{nije ostvariti taj ciljÀ. Me|utim, ako posmatramo i analiziramo nedostatke

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

56

26. Argument za fluktuiraju}i devizni kurs se temelji na ideji da ljudi vjerovatno ne}e prihvatiti varijacije u nji-

hovom realnom dohotku, ili visini nov~ane nadnice, ili varijacije nivoa cijena, dok spremno prihvataju vari- jacije u visini realnog dohotka kroz promjene u deviznom kursu. Ovu ideju je ekstenzivno razvio McKinnon

1963.godine.

27. Mundell defini{e regiju u kontekstu faktora mobilnosti. Interni i eksterni faktor imobilnosti karakteri{e, ponjemu, ekonomsku regiju.

28. Mundell, R. (1961), p.662.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 56

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 58/398

 

postojanja mnogih valuta, onda se mora prona}i odre|eni kompromis. Utom kontekstu, Mundell nam nudi jo{ ~etiri dodatna argumenta protiv velikogbroja valutnih podru~ja. Pored transakcionih tro{kova, veliki broj valutnihpodru~ja zna~i da }e devizno tr`i{te biti malo. Nadalje, u slu~aju malih valut-nih podru~ja, uvoz }e vjerovatno igrati veliku ulogu u kontekstu regionalnepotro{nje. U sa`etku, argument za fluktuiraju}i devizni kurs le`i u blizinina kojoj zemlje ~ine regije. Ako je zemlja ekonomska regija sa internim fakto-rom mobilnosti i eksternim faktorom imobilnosti, argument za fluktuira- ju}i devizni kurs je validan. S druge strane, ako zemlje ne sli~e na regije,

fiksni devizni kurs mo`e biti isto ÀdobarÀ kao i fluktuiraju}i devizni kurs.

McKinnon (1963.) i stepen otvorenosti ekonomije. McKinnon u svojojanalizi teorije optimalnog valutnog podru~ja, razmatra otvorenost ekonomijekoju defini{e kao odnos sektora proizvoda29 naspram sektora usluga30, kao kru-cijalni kriterij za optimalnost valutnog podru~ja. Kao osnovni argument navodida, {to je ve}a otvorenost ekonomije, to }e biti ve}a tendencija za upravljanjefiksnim deviznim kursom. Dakle, fluktuiraju}i devizni kurs daje vi{e prednostiza vi{e zatvorene ekonomije. Ilustracije radi, pretpostavimo malu zemlju gdje

 je odnos izvoza proizvoda (X1) i uvoza proizvoda (X2) naspram usluga (X3) visok. U re`imu fluktuiraju}eg deviznog kursa, cijene izvoznih proizvoda (P1)i uvoznih proizvoda (P2), izra`ene u doma}oj valuti, }e se mijenjati sa prom- jenom deviznog kursa, uz pretpostavku da su cijene (P3) konstantne. Kaoposljedica, u maloj otvorenoj ekonomiji, fluktuacije deviznog kursa djelujusuprotno od napora za uspostavljanje stabilnosti cijena. Slika je sasvimdruga~ija u ÀvelikojÀ ekonomiji, sa velikim u~e{}em usluga u ukupnoj vrijed-nosti proizvodnje doti~ne zemlje. Na primjer, devalvacija deviznog kursa biimala implikacije na (P1) i (P2), ali implikacije na op{ti nivo cijena bi bile bla`e

nego u slu~aju male otvorene ekonomije. Prema tome, male otvorene ekonomi- je mogu imati vi{e koristi za priklju~enje ve}im valutnim podru~jima.31

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

57

29. "Tradables"

30. "Non-tradables"31. Ishiyama (1975.) komentira da sli~ne rezultate dobijemo koriste}i analizu multiplikatora vanjske trgovine sa

konstantnim cijenama. U ovom slu~aju, otvorenost se mjeri kao odnos trgovine naspram dohotka. Prema

tome, ve}a otvorenost ekonomije dovodi do ve}e varijacije u dohotku u re`imu fluktuiraju}eg deviznogkursa. Tower i Willett (1976.) slijede ovaj pogled, da koristi od monetarne unije ja~aju sa pove}anjem ste-

pena otvorenosti ekonomije.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 57

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 59/398

 

McKinnon tako|er otvara slu~aj da bi u ekonomijama gdje je ve}e u~e{}eproizvoda nasuprot usluga, trebali biti vi{e okrenuti instrumentima fiskalnei monetarne politike, nego instrumentima politike deviznog kursa, za Àlije-~enjeÀ neravnote`e platnog bilansa.

Kenen (1969.) i stepen diverzifikacije proizvoda. Kennen nagla{ava da jediverzifikacija proizvoda tako|er jedan od kriterija za optimalno valutnopodru~je. Nagla{ava da }e ve}i stepen diverzifikacije proizvoda imati manjenegativne implikacije, inducirane promjenama u potra`nji za izvozneproizvode. Kod zemalja sa ve}im stepenom diverzifikacije proizvoda, zna~ajasimetri~nih {okova je manji nego u zemljama sa manjim stepenom diverzi-fikacije. Diverzifikacija proizvoda smanjuje mogu}nost pojave asimetri~nih{okova i ubla`uje njihove negativne implikacije. Prema tome, fiksni deviznikurs je Ànajpo`eljniji, ili najmanje nepo`eljan za ekonomije sa visokim stepenomdiverzifikacijeÀ. Sredi{nje obilje`je argumenta le`i na ideji da }e Àpozitivnepromjene u kontekstu izvoza biti eliminisane negativnim implikacijama ukontekstu ostalih faktoraÀ, te kako potra`nja za jednim proizvodima raste,potra`nja za drugim proizvodima pada. [to su izvozni proizvodi vi{e diverzi-

ficirani, sna`niji je navedeni ÀoffsettingÀ mehanizam. Zemlja, ~ija ekonomijaproizvodi {iri spektar proizvoda, }e imati sporiji pad u ukupnoj proizvodnji,ako na vanjskom tr`i{tu potra`nja za njene proizvode opada. Dakle, zemlja saniskim stepenom diverzifikacije proizvoda treba fluktuiraju}i devizni kurs daubla`i eksterne {okove, dok zemlja sa visokim stepenom diverzifikacije mo`eimati vi{e koristi za formiranje valutnog podru~ja. Mundell odgovara da, akozemlja slijedi Kenen-ov kriterij optimalnog valutnog podru~ja, onda Ànajve}istepen diverzifikacije ima svjetska ekonomijaÀ, {to zna~i da je, u kontekstuhed`inga protiv rizika fluktuacija, svjetska valuta najbolje rije{enje.

Kriterij orijentisan na politiku. Elementi (mobilnost radne snage, otvo-renost, diverzifikacija proizvoda), koje smo spomenuli u prethodnom izlaganju,se prvenstveno odnose na kriterije koji zavise od ekonomskog stanja u dr`avi.Diskusija koja se razvijala u kasnijim godinama (od po~etka sedamdesetihgodina XX stolje}a), od objavljivanja teorije optimalnog valutnog podru~ja, sesve vi{e zasnivala na kriteriju koji zavisi od upravljanja dr`avnom politikom usvakom pogledu. Ovdje }emo se nakratko osvrnuti na one kriterije za koje se

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

58

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 58

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 60/398

 

~ini da igraju va`nu ulogu u pitanjima monetarnih integracija, a me|u najz-na~ajnije ubrajamo sli~nost stopa inflacije, stepen integracije politika, stepenfleksibilnosti cijena i nadnica i varijabilnost realnog deviznog kursa. Ako je kri-terij jednakost u stopama inflacije, onda je koncept jednostavan: kompleksno je fiksirati devizni kurs ako jedna zemlja ima inflaciju, a druga nema. Fleming(1971.) je zabilje`io opasnost za valutno podru~je sa re`imom fiksnih deviznihkurseva iz razloga {to mo`e primorati zemlju da prihvati vi{i nivo neza-poslenosti sa ni`om stopom inflacije, uz pretpostavku kompromisa izme|uinflacije i nezaposlenosti. Fleming (1971.), s druge strane, opisuje tvrdnju da

}e prilago|avanje cijena i nadnica, inducirano potra`njom i ponudom, stvoritiuslove za automatsko prilago|avanje asimetri~nim {okovima, tako da potre-ba za prilago|avanje pomo}u deviznog kursa ne}e postojati. Ako je potrebnoprilago|avanje realnog deviznog kursa, onda nije bitno da li }e se potrebnoprilago|avanje desiti putem cijena, nadnica, ili deviznih kurseva. Me|utim,kolektivno pregovaranje, tr`i{ta monopolske i oligopolske strukture, te prirod-ni monopol, smanjuju fleksibilnost cijena i nadnica. Vaubel (1990.) predla`erealni devizni kurs kao karakteristiku optimalnog valutnog podru~ja, nude}iargument da je to vi{e komprehensivni kriterij, nego tradicionalni kriteriji, kao{to su mobilnost radne snage, diverzifikacija i otvorenost.

Politi~ka dosljednost odlukama iz domena deviznih kurseva. Dio literatureiz oblasti teorije optimalnog valutnog podru~ja nagla{ava da je kod pri-marnog optimalnog valutnog podru~ja naglasak na vi{e politi~ke dosljednostinego {to su to pitanja ekonomskih kriterija. Ingram (1969.) tvrdi da ekonom-ska razmatranja zauzimaju Àzadnje mjestoÀ u izboru re`ima deviznog kursa,tako da on nagla{ava ulogu dr`ave i dosljednosti njene vlade da podr`idonesenu odluku o izboru na~ina aran`mana deviznog kursa u zemlji. Mintz

(1970.) nagla{ava politi~ku volju centralne vlasti u zemlji da dosljedno upravljai podr`ava monetarnu uniju kao najva`niji faktor za formiranje valutnih pod-ru~ja. ^ini se da je ovo zajedni~ko mi{ljenje pojedinih autora iz devedesetihgodina XX stolje}a. Goodhart (1995.) tvrdi da je bilo koja odluka o formiranjumonetarne unije primarno vo|ena politi~kim pitanjima.32

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

59

32. Goodhart (1996.) pi{e i o Evropskoj monetarnoj uniji: "Tvrdim da je nastojanje uspostavljanja fiksnog, neopozivog,

deviznog kursa unaprijed i u odsutnosti politi~ke i fiskalne kohezije me|u zemljama ~lanicama, tako|er opasna vje`ba", p.1084. Goodhart nastavlja: "Ono {to je jasno, monetarna unija je u funkciji politi~ke kohezije".

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 59

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 61/398

 

3.1.2. Aktuelni pogledi na teoriju optimalnog valutnog podru~jai {ta nam kazuje Evropska monetarna unija

Me|unarodna makroekonomija je pro{la kroz mno{tvo promjena u pos-ljednje dvije decenije. Ove promjene se odnose i na raspravu o teoriji opti-malnog valutnog podru~ja i raspravu o izboru optimalnog re`ima deviznogkursa. Krucijalna promjena se desila, od po~etka {ezdesetih godina XX stolje}a,u razumijevanju trade-off teorije kompromisa izme|u inflacije i nezaposle-nosti, s obzirom da je povjerenje u stalni kompromis ÀslomljenoÀ.

Tavlas (1993.) tvrdi da se teorija optimalnog valutnog podru~ja znatnomodificirala, kako se rasprava okrenula prema formiranju o~ekivanja, kredi-biliteta i vremenske inkonzistentnosti. Na primjer, vremenska inkonzistent-nost sugeri{e da inflacija mo`e porasti, ako se u igru uklju~e oni kojidonose odluke i formiraju nadnice. Tro{kovi smanjenja inflacije se tako|ersmanjuju, kako raste kredibilitet centralne banke. Zemlja sa tradicionalno visokom inflacijom mo`e ostvariti kredibilitet kroz Àvezanje rukuÀ, tj. kroz vezivanje svoje valute sa valutom zemlje koja ima nisku inflaciju. Prematome, integracija u monetarnu uniju obezbje|uje va`nu korist za potenci-

 jalnu zemlju-~lanicu. Jedan od pogleda na teoriju optimalnog valutnogpodru~ja mo`e biti i problem vezan za izbor odgovaraju}eg, optimalnog,re`ima deviznog kursa. Ovdje treba naglasiti da se teorija optimalnog valut-nog podru~ja, tipi~no oslanja na izbor izme|u ~istog, plivaju}eg i fiksnogdeviznog kursa. Razlikujemo tri pristupa, koja mo`emo na}i u literaturi oizboru optimalnog re`ima deviznog kursa. Prvi pristup razmatra makroeko-nomski model i evaluira koji bi re`im deviznog kursa mogao ubla`itirazli~ite ekonomske poreme}aje u zemlji, gdje bi zemlja, koja je izlo`ena vanjskim ekonomskim {okovima, trebala koristiti fluktuiraju}i devizni kurs

u cilju za{tite doma}e ekonomije od nepo`eljnih uticaja. Na drugoj strani,fiksni devizni kurs je koristan re`im kada se zemlja suo~ava sa internimnominalnim {okovima, dok se realni interni {okovi na najbolji na~inubla`avaju re`imom fluktuiraju}eg deviznog kursa. Ilustracije radi, Buiter (1995.) predstavlja analiti~ku raspravu o teoretskim pitanjima formiranja valutnih podru~ja u kontekstu modela kojeg nazna~ava kao Àpolu-malaÀotvorena ekonomija, sa perfektnom mobilno{}u kapitala. U modelu, Buiter

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

60

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 60

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 62/398

 

razgrani~ava karakter {okova koji uti~u na ekonomiju jedne zemlje.Identifikovao je va`nu ulogu fleksibilnosti nominalnog deviznog kursa ucilju prilago|avanja realnim {okovima. U slu~aju finansijskih {okova, me-|utim, model navodi da fleksibilnost deviznog kursa nije odgovaraju}a.33

Drugi pristup se odnosi na problem re`ima deviznog kursa u kontekstuplanova stabilizacije.34 Pristup razmatra zemlju sa visokom stopom inflacijekoju `eli stabilizirati sa minimalnim tro{kovima prilago|avanja. Jasan sig-nal, kao {to je ~vrsto nominalno sidro, se pokazuje kao realna potreba. Uslu~aju zatvorene ekonomije, nominalno sidro je nivo ponude novca, ili unekim slu~ajevima, nominalne nadnice. U slu~aju otvorene ekonomije, deviz-ni kurs je, kao jo{ jedno mogu}e nominalno sidro.

Kao tre}i pristup, razmatramo {ta je, u kontekstu op{teg modela, modelravnote`e zasnovan na mikroekonomskim osnovama. Ilustracije radi,Helpman (1981.), Kareken i Wallace (1981.) prikazuju kako u okru`enju,gdje je uloga tr`i{ta novca i novca per se neutralna, re`im deviznog kursanema uticaja na socijalno blagostanje35. Helpman (1981.)  zaklju~uje dametod izbora me|u razli~itim re`imima deviznog kursa zavisi od datih

rigidnosti i nesavr{enosti, kao {to su, na primjer, ugovori o nadnicama,nesavr{eno tr`i{te. Prema tome, mogu}e je da odre|eni re`im deviznogkursa donosi vi{e koristi nego drugi, ali pod odre|enim okolnostima i vrstama imperfektnosti. Prema tome, pitanje koje se name}e jeste: koji jeodgovaraju}i re`im deviznog kursa preferencijalan pod datim ekonomskim,politi~kim, socijalnim i drugim okolnostima?

Bayoumi (1994.) predstavlja model sa razli~itim proizvodima na regional-noj osnovi, gdje su nadnice nefleksibilne nadole. Svaka regija mo`e izabratida ima svoju vlastitu valutu, ili da se pridru`i monetarnoj uniji. U modelu je predstavljen okvir koji dozvoljava da se u analizu uvrsti nekoliko tipi~nih

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

61

33. Realni {okovi su "IS" {okovi (IS krivulja kao dio ISLM makroekonomskog modela), {okovi na privatnu i javnu

potra`nju za proizvodima i uslugama, {to podrazumijeva neravnote`u u realnom sektoru ekonomije, dokfinansijski {okovi su, na primjer, preferencija likvidnosti (LP) tj. {ok potra`nje za novcem (Md), ili {okovi

 vezani za proces ponude novca (Ms). Drugim rije~ima, {okovi u monetarnom sektoru ekonomije. (LM krivul-

 ja kao dio ISLM makroekonomskog modela).34. Op{irnije vidjeti: Dornbusch (1986.), Fischer (1986.), Bruno (1991.), Edwards (1993.)

35. "Social welfare"

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 61

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 63/398

 

faktora teorije optimalnog valutnog podru~ja, kao {to su veli~ina i korelacijaizme|u {okova, transakcioni tro{kovi zamjene valuta, nivo mobilnosti radnesnage izme|u regija i odnos tra`nje izme|u regija. Me|utim, Bayoumi usvom modelu ne nagla{ava ulogu finansijske aktive, ili vladine politike, ali je svaka regija u potpunosti specijalizirana u proizvodnji jednog odre|enogproizvoda. Monetarna unija mo`e podi}i blagostanje regija unutar unije,ali nedvosmisleno smanjuje blagostanje regija izvan unije, zbog koristi kojedonosi sama unija u obliku ni`ih transakcionih tro{kova za poslovne i drugeekonomske subjekte. Slijede}i va`an momenat, kada govorimo o mone-

tarnoj uniji, jeste ~injenica da novi ~lan unije ima koristi od integracije sani`im transakcionim tro{kovima trgovanja, sa svim ostalim ~lanicama unije,dok monetarna unija per se dobiva koristi samo od jednog potencijalnog ~lana.

Kao rezultat, mala regija (ili zemlja) }e uvijek imati ja~u sklonost za integ-raciju u monetarnu uniju, nego {to }e unija imati `elju da prihvati novog~lana. Shodno tome, ~ak i ako zemlja izabere re`im fluktuiraju}eg deviz-nog kursa, ona jo{ uvijek mo`e imati sklonosti ka integraciji u monetarnuuniju sa drugim zemljama u okru`enju, ako odlu~e da osnuju optimalno

 valutno podru~je.Ricci (1997.)  predstavlja model optimalnog valutnog podru~ja dviju

zemalja, uzimaju}i u razmatranje monetarne i realne varijable. S obzirom da supreferencije razli~ite u pojedinim zemljama, ima smisla analizirati efekatstepena otvorenosti i simetriju {okova, u kontekstu stvaranja valutnog pod-ru~ja. U njegovom modelu, neto koristi od u~e{}a u monetarnoj uniji se pove-}avaju, ako su uklju~ene slijede}e varijable: korelacija realnih {okova izme|uzemalja, stepen prilago|avanja instrumenata fiskalne politike i politike rada,razlika izme|u pristupa inflaciji od strane doma}ih monetarnih vlasti i mone-

tarne vlasti unije, varijabilnost monetarnih {okova na doma}em tr`i{tu (kojise dijelom prenose i na druge zemlje ~lanice monetarne unije), kao i veli~inasmanjenja efikasnosti, koja se elimini{e kroz prihvatanje zajedni~ke valute.Svi navedeni faktori imaju implikacije ka umanjenju koristi monetarne unije.

Pitanja endogene varijable. Frankel i Rose (1997.) su iznijeli tvrdnju da je oblik me|unarodne trgovine i korelacija me|unarodnog poslovnog cik-lusa, endogena varijabla. Ilustracije radi, zemlje sa ~vr{}im trgovinskim

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

62

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 62

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 64/398

 

 vezama pokazuju tendenciju pozitivne korelacije poslovnih ciklusa.36 Premanjihovom mi{ljenju, integracija u monetarnu uniju zna~i da }e zemlje br`eispuniti kriterije optimalnog valutnog podru~ja. Drugim rije~ima, Ànaivnaprovjera ex-post podataka daje pogre{nu sliku zemlje i njene pogodnostiza ulazak u monetarnu unijuÀ, po{to su kriteriji optimalnog valutnog pod-ru~ja endogeni. Ulazak u monetarnu uniju pove}ava simetriju poslovnihciklusa zemalja ~lanica zbog upravljanja jedinstvenom monetarnom poli-tikom i ja~anja me|unarodnih trgovinskih veza. Corsetti i Pesenti (2002.),u kontekstu endogenih varijabli idu i korak dalje. Koriste op{ti model uspos-

tavljanja ravnote`e izme|u dvije zemlje, teoretski model, stohasti~no prilago-|avanje sa nesavr{enom konkurencijom u proizvodnji, nominalne nefleksi-bilnosti na tr`i{tu proizvoda. Pokazuje se, naime, da jedinstvena monetar-na politika mo`e biti korisna sama po sebi. Kada privatni sektor izaberecjenovne strategije koje su optimalne unutar monetarne unije, takvestrategije ~ine valutno podru~je optimalnim monetarnim re`imom, iz uglaonih koji donose odluke u svakoj zemlji pojedina~no. Drugim rije~ima, nepostoji motiv za monetarne vlasti, za sprovo|enje nezavisnih strategija ucilju stabilizacije nacionalnog outputa. Kao rezultat, nacionalni outputi }eimati ve}i stepen korelacije me|u zemljama ~lanicama monetarne unije.

Na kraju, najbolji institucionalni alat koji mo`e garantovati kredibilitetprivr`enosti vladine politike za monetarnu uniju, jeste postati ~lan mone-tarne unije. Goldberg (2002.) tvrdi da pitanja optimalnog valutnog podru~jane bi trebala biti razmatrana kada tranzicijske zemlje odlu~uju o re`imudeviznog kursa. Ona dalje tvrdi da elasti~nost ponude, koja je neophodnaza devizni kurs kako bi bio efikasan stabilizacioni instrument, ne mora bitiprisutna u toku ekonomske tranzicije. Visok stepen zaposlenosti se ne mo`e

tako brzo realizovati i ~ak elasti~nost potra`nje za proizvode je neodre|ena. U takvom ekonomskom okru`enju, tradicionalni kriteriji optimalne stabi-lizacione politike primijenjeni na output i/ili platni bilans, mogu biti irele- vantni za odluku zemlje u tranziciji, oko o~uvanja nezavisne valute. Prematome, nema veze da li zemlje u tranziciji ispunjavaju kriterije za optimalne

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

63

36. Frankel i Rose (1997.), p.4 predla`u da "ve}a korelacija izme|u poslovnih ciklusa me|u zemljama ~lanicamazna~i da je model zajedni~ke valute vi{e odgovaraju}i".

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 63

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 65/398

 

uslove uvo|enja nezavisnih valuta. Tradicionalni kriteriji teorije optimalnog valutnog podru~ja, interpretirani kao politika optimalne realne stabilizaci- je, su jedino korisni ako je instrument deviznog kursa u mogu}nosti daefikasno ispuni zadatak kratkoro~ne stabilizacije outputa i/ili platnogbilansa kao cilj za koji je i odre|en.

Evropska monetarna unija mo`e vjerovatno donijeti vi{e koristi nego {tose mo`e pretpostaviti na osnovu primjene samih postulata klasi~ne teorijeoptimalnog valutnog podru~ja. Na primjer, premda je kretanje radne snageu Evropi nisko, kretanje kapitala je zato izuzetno visoko i sa tendencijomrasta. Ovo mo`e obezbijediti alternativni kanal prilago|avanja.

Empirijske studije optimalnog valutnog podru~ja od 1980. do danas.37 

Empirijske studije, koje }e biti predstavljene u narednoj sekciji, nudeodgovore na pitanje za{to grupe zemalja mogu kreirati optimalno valutnopodru~je, analiziraju}i i porede}i razli~ite postulate teorije optimalnog val-utnog podru~ja i primjenjuju}i nekoliko ekonometrijskih tehnika. Prematome, osnovni cilj je operacionalizirati teoriju optimalnog valutnog podru~ja.Fokus ove sekcije na Evropu, a glavni razlog izbora je {to je proces evrop-

skih integracija otpo~eo jo{ pedesetih godina XX stolje}a. Evropa, u nekomsmislu, obezbje|uje ÀlaboratorijÀ za analizu svakog postulata teorije opti-malnog valutnog podru~ja i monitoring implikacija produbljivanja ekonom-ske, finansijske i monetarne integracije.

3.1.2.1. Fleksibilnost cijena i nadnica 

Postoji {iroko rasprostranjeno mi{ljenje da je fleksibilnost cijena niskame|u evropskim zemljama. OECD (1999.) i Komisija Evropske unije (1999.)

su objavili da je fleksibilnost cijena ugro`ena zbog razlika me|u zemljama~lanicama Evropske monetarne unije i to je, prvenstveno, uzrokovanosporom provedbom Programa jedinstvenog tr`i{ta38, sporim otklanjanjemtrgovinskih barijera i nastavka pomo}i od strane dr`ave za pojedine sek-

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

64

37. Tekst preuzet iz: Mongelli, Francesko Paolo (2002.), "New Views on the Optimum Currency Area Theory: What is EMU Telling Us?", Evropska centralna banka, Working Paper Series, No.138, p.17-34.

38. SMP - Single Market Programme

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 64

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 66/398

 

tore. Na primjer, postoji relativno nizak nivo tr`i{ne konkurencije i mo-nopolisti~kih tendencija u sektorima sa visokom koncentracijom dr`avnihpreduze}a. Prema istra`ivanjima OECD-a iz 1999.g., nema empirijskihdokaza kontinuiranih inflacijskih razlika koje mogu dovesti do stalnihpromjena relativnih potro{a~kih cijena izme|u regija u Australiji (za period1956-1998.) i [panije (za period 1978-1998.). Inflacija je bila u rasponuizme|u 1% i 3% na godi{njem nivou u Australiji i skoro 4% u [paniji.Alberola i Tyrvainen (1998.) su pro{irili Balassa-Samuelson-ov model i pro-cijenili da bi, zasnovano na historijskim trendovima produktivnosti i nad-

nica, inflacijska razlika do 2% mogla manifestovati ~lanice euro-zone na vi{e i manje napredne ekonomije. Niska stopa fleksibilnosti nadnica jetako|er va`an faktor, pored nedostatka fleksibilnosti cijena. Poredzna~ajnih napredaka u prethodnim godinama, realne nadnice su jo{ uvijekprili~no nefleksibilne u ve}ini evropskih zemalja, a tako|er imamo sporproces prilago|avanja realnih nadnica ekonomskim {okovima u kontinen-talnoj Evropi. Nezaposlenost nagla{ava odre|eni pritisak na prilago|avan- je realnih nadnica na ni`e, sa jedne strane, dok je, sa druge strane, velikiudio potrebe prilago|avanja upravo induciran faktorom zapo{ljavanja.Nekoliko institucija tr`i{ta rada je dalo svoj doprinos obja{njenju niskognivoa prilago|avanja nadnica, uklju~uju}i slijede}e: ugovori o nadnicama ipregovaranje, za{tita u sferi zapo{ljavanja, sistem osiguranja od neza-poslenosti i propozicije o minimalnim nadnicama. Isto tako, nekolikostudija je objavilo da postoji heterogena struktura institucija tr`i{ta rada uEvropskoj uniji i da postoji zna~ajna veza izme|u tr`i{ta roba i tr`i{ta rada.Zemlje sa rigidnijim propisima za funkcionisanje tr`i{ta roba, imaju ten-denciju postojanja striktnije legislative o za{titi zaposlenika. Prema tome,

reforme tr`i{ta roba mogu biti katalizator za ubla`avanje restriktivne leg-islative o za{titi zaposlenika. Takve strukturalne reforme bi pove}alekonkurenciju, osna`ile veze izme|u fleksibilnosti nadnica i cijena u ciljubr`eg prilago|avanja u periodima {okova. Stoga, rad na nastavku primjenePrograma jedinstvenog tr`i{ta }e potaknuti efikasniju fleksibilnost i cijenai nadnica.

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

65

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 65

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 67/398

 

3.1.2.2. Integr 

 

acija tr 

 

`i{t 

 

a r 

 

ada 

Kretanje radne snage mo`e doprinijeti prilago|avanju u slu~aju stalnih{okova i kada su realne nadnice nefleksibilne na ni`e. Me|utim, nekolikostudija je prona{lo da je mobilnost radne snage dva ili tri puta ve}a uSjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, nego u Evropi.39 Tako|er, postoji zna-~ajna razlika izme|u Evrope i Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava u reakciji nastopu nezaposlenosti induciranu odre|enim ekonomskim {okom. Na primjer,u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, {ok nezaposlenosti, nastao kao rezultatpada potra`nje za proizvodima i uslugama proizvedenih na doma}em tr`i{tu,nije tako ~esta pojava prvenstveno zbog visokog stepena migracije radnesnage. S druge strane, kretanje stanovni{tva me|u zemljama ~lanicamaeuro-zone i nije tako ~esta pojava. Proces ekonomskog Àhvatanja ukorakÀ(tzv. catching-up proces) sa razvijenim ekonomijama od strane onih manjerazvijenih jeste ustvari ~injenica koja doprinosi postepenom smanjenju jazaizme|u nadnica i dohotka per capita unutar Evropske unije i, prema tome,smanjuje tendenciju za kretanje radne snage. Isto tako, drugi faktori dopri-nose niskom kretanju radne snage u ve}ini zemalja ~lanica Evropske mone-

tarne unije, kao {to su: specifi~ne socijalne, kulturolo{ke i administrativnedeterminante pored niske geografske mobilnosti u Evropi. Name}e se pitanjeda li se kulturolo{ke i jezi~ke barijere ikada i mogu prevazi}i.

3.1.2.3. Integr 

 

acija faktor 

 

a r 

 

azvoja 

Odre|ene studije Komisije Evropske unije pokazuju da direktne straneinvesticije me|u zemljama ~lanicama euro-zone postaju izuzetno relevan-tan faktora analiza, te da pokazuju tendenciju rasta u proteklih pet godi-na gotovo u svim zemljama ~lanicama Evropske monetarne unije. Tokovi

direktnih stranih investicija, koji se ~esto i potcjenjuju, mada i dalje skrom-ni u odnosu na trgovinske i ostale finansijske tokove, su u porastu u udjelufinansijske aktive i portfolio diverzifikacije, {to podsti~e podjelu rizika.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

66

39. Prema izvje{taju OECD-a za 1999.g., samo 5,5 miliona gra|ana Evropske unije, od ukupne populacije od

370 miliona (ili 1,5% od ukupne populacije), boravi u nekoj drugoj dr`avi ~lanici Evropske unije.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 66

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 68/398

 

3.1.2.4. Int 

 

egr 

 

acija f 

 

inansijskog t 

 

 

`i{ta 

Nivo do kojeg su zemlje ~lanice Evropske monetarne unije finansijskiintegrisane, se mo`e evaluirati iz razli~itih komplementarnih uglova, uklju-~uju}i intenzitet finansijskih tokova me|u zemljama ~lanicama i na osnovusli~nosti finansijskih institucija i tr`i{ta. Zajedni~ki pogled mnogih ekonomista jeste da je stepen finansijske integracije manji me|u Evropskim zemljama,nego kod Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava, ali sa napomenom da je i u slu~ajuEvropskih zemalja, proces integracije finansijskog tr`i{ta u punom zamahu. Vrlo va`no je napomenuti da je stepen integracije dosta ve}i unutar zemaljanego me|u zemljama ~lanicama Evropske monetarne unije, {to dozvoljavazemljama vi{e mogu}nosti raspodjele rizika unutar zemlje, nego s aspektame|unarodnog finansijskog tr`i{ta. Nekolicina autora tako|er nagla{avaporast integracije finasijskog tr`i{ta s aspekta zakona o jednoj cijeni. Tr`i{tenovca, na primjer, me|u zemljama ~lanicama Evropske monetarne unije, seintenzivno integri{e nakon uvo|enja zajedni~ke valute. Kada je u pitanjusli~nost finansijske strukture, mo`emo iznijeti odre|ena zapa`anja iz studijemehanizma monetarne transmisije me|u zemljama ~lanicama euro-zone.40

Navedena studija analizira i poredi, izme|u ostalog, finansijske stukturezemalja. Pokazalo se da Evropske zemlje pokazuju zna~ajne razlike upogledu uticaja potro{nje na kamatnu stopu, strukture dospije}a duga,neto vrijednosti preduze}a i sektora doma}instva, pravne strukture, na~inaplasmana sredstava od strane banaka, kao i alternativa bankarskom finan-siranju. Navedene razlike }e se vjerovatno postepeno smanjivati.

3.1.2.5. Stepen otvor 

 

enosti ekonomije 

Stepen otvorenosti ekonomije, mjeren kao odnos zbira izvoza i uvoza

proizvoda i usluga naspram bruto doma}eg proizvoda, je prili~no visok usvim zemljama ~lanicama: sa prosjekom oko 40% bruto doma}eg proizvo-da. Zbog procesa liberalizacije cijena, kao i zbog primjene Programa jedin-stvenog tr`i{ta i produbljivanja industrijske trgovine, cijene proizvoda senastoje odr`ati u liniji unutar tr`i{ta Evropske unije. Pitanja monetarne i

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

67

40. Angeloni, Kashyap; Mojon, Terlizzese (2001.), Deutsche Bundesbank (2001.), Cecchetti (2001.) i De Bondt(2000.).

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 67

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 69/398

 

trgovinske unije su tako|er obra|ena u literaturi vezano za oblast Àendo-genost teorije optimalnog valutnog podru~jaÀ.

3.1.2.6. Div 

 

er 

 

zif 

 

ikacija u pr 

 

oizvodnji i potr 

 

o{nji 

Diverzifikacija u proizvodnji je visoka u gotovo svim zemljama ~lanicamaEvropske unije. Na primjer, u sektoru proizvodnje, u prosjeku, razlike izme-|u regionalnih proizvodnih struktura (npr. diverzifikacija u proizvodnji usvakoj zemlji) su mnogo ve}e unutar Evropske unije, nego unutar SjedinjenihAmeri~kih Dr`ava. S druge strane, stepen specijalizacije je ve}i u SjedinjenimAmeri~kim Dr`avama nego u Evropi. Varijacije kompozicije outputa su dvaputa ve}e u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama nego u Evropskoj uniji, dok je sli~nost u strukturi potro{nje u porastu u gotovo svim zemljamaEvropske unije. Isto tako, ~lanice Evropske unije imaju manju vjerovatno}uda budu pogo|ene asimetri~nim {okovima, jer su jo{ uvijek vi{e homogenenego Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave. Na primjer, sve zemlje Evropske unijeproizvode od svega pomalo i imaju sli~nu strukturu potro{nje. Zbog toga,zemlje Evropske unije imaju tendenciju pona{anja grupe, vi{e nego {to je

to dvanaest distrikta Sistema federalnih rezervi.

3.1.2.7. Fiskalna integ 

 

 

acija 

Sa aspekta fiskalne konvergencije, jedno vrlo va`no dostignu}e je da svezemlje prije integracije u Evropsku monetarnu uniju moraju ispunitifiskalne kriterije Ugovora iz Maastrichta i nakon toga pridr`avati se pravi-la iz Pakta stabilnosti i rasta.41 Pitanja iz sfere fiskalne politike dobivaju nasve ve}em zna~aju, imaju}i na umu ~injenicu da ekonomska integracijadaje poticaj harmonizaciji u vi{e podru~ja, kao {to su oporezivanje,

potro{nja i fiskalna legislativa, dok, s druge strane, postoje zna~ajne raz-like u nivou javnog zadu`ivanja i strukture fiskalnih sistema. [to se ti~efiskalne stabilizacije, nacionalni bud`eti zemalja Evropske monetarne unijesu u stanju suo~iti se sa ~ak ozbiljnim {okovima, koji uti~u na ekonomskuaktivnost i zaposlenost, ukoliko se pridr`avaju srednjoro~nih ciljeva Paktastabilnosti i rasta, {to zna~i pridr`avanje bud`etskog principa ravnote`e, pa

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

68

41. Stability and Growth Pact

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 68

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 70/398

 

~ak i bud`etskog suficita, Ài u dobrim i u lo{im vremenimaÀ. Ukoliko auto-matski ugra|eni stabilizatori u fiskalnom sistemu funkcioni{u na na~in daubla`avaju eventualne {okove, potreba za drugom vrstom prilago|avanja(npr. transferna pla}anja, promjene cijena i nadnica, promjene realnog deviz-nog kursa) je smanjena.

3.1.2.8. Politi~ka integr 

 

acija 

Sna`na politi~ka volja je zaista bila podr{ka procesu evropskih integraci- ja. Razlike u politi~kim preferencijama me|u zemljama Evropske unije inaro~ito zemljama Evropske monetarne unije su smanjene, premda jo{postoje. Stabilizacija inflacije, smanjenje bud`etskih deficita i vezivanjedeviznih kurseva za euro, me|u zemljama ~lanicama Evropske monetarneunije, je zna~ilo jasnu preferenciju za monetarnu uniju. Da li je ovodovoljno da mo`emo tvrditi da je politi~ka integracija postignuta? Odgovorbi mogao zavisiti i od toga {ta podrazumijevamo pod pojmom Àpoliti~kaintegracijaÀ. Trenutno, dvanaest nezavisnih zemalja, koje ne ~ine jedin-stvenu dr`avu, ima jedinstvenu valutu, {to nam ukazuje da euro-zona

 vjerovatno ne}e postati jedinstvena dr`ava u tradicionalnom obliku ubliskoj budu}nosti. Ovo je jedinstvena situacija koja zahtijeva da politi~kuintegraciju treba analizirati sa tri aspekta i to: funkcionalna politi~ka inte-gracija, prenos suvereniteta razli~itih elemenata ekonomske politike i pot-reba za koordinacijom politika.

Prvo, pove}ana funkcionalna politi~ka integracija, u smislu da su razli~itapodru~ja vladavine ve} na{la zajedni~ko jezgro, gdje Vije}e Evropske unije(kao me|uvladino tijelo) i Evropski parlament, ve} predstavljaju elementesupranacionalne vlade. Tako|er, preovladava inicijativa za harmonizaciju

nacionalnih zakonodavstava u razli~itim oblastima. Evropska komisija dajesna`an doprinos inicijativi zajedni~kih politika i, inter alia , implementacijisupranacionalnih zakona i propisa Evropske unije. Evropski sud pravde daje jedinstvo za Evropski zakon. U svakom slu~aju, funkcionalna politi~ka inte-gracija se mo`e produbiti s vremenom, kako se zakonski okvir i Evropskipogledi budu harmonizovali. Drugo, zemlje ~lanice Evropske monetarneunije su prenijele odre|ene ovlasti ekonomske politike, kao {to, su na prim-

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

69

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 69

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 71/398

 

 jer, monetarna politika i politika deviznog kursa, koje su sada jedinstvene.Mikroekonomske politike su, tako|er, u velikoj mjeri integrisane u podru~ju jedinstvenog tr`i{ta, konkurencije i trgovine. S druge strane, sve zemlje ~la-nice Evropske monetarne unije, jo{ uvijek upravljaju svojim fiskalnim poli-tikama, ali unutar jedinstvenog Pakta stabilnosti i rasta kao i proceduraprekomjernih deficita (npr. godi{nji program stabilizacije, koji sadr`i ciljevebud`etske politike, mora se predo~iti svake godine).

 Vlade zemalja ~lanica Evropske unije se moraju tako|er pridr`avatiuputa ekonomske politike42, koje Vije}e Evropske unije donosi na godi{-njem nivou, od 1998.g. Upute sadr`e preporuke svake zemlje u pogleduupravljanja makroekonomskim i strukturalnim politikama. Za tre}im aspek-tom, koji se odnosi na pove}anu potrebu za koordinacijom politika, iskazujese sve ve}a potreba, zbog efekta prelijevanja politika (policy spillovers )izme|u zemalja. Izazov u kontekstu ja~e koordinacije politika Evropskeunije/Evropske monetarne unije, proizilazi iz ve} prihva}enog institucio-nalnog rje{enja upravljanja jedinstvenom monetarnom politikom. Zemlje~lanice Evropske monetarne unije su prenijele zna~ajne ovlasti svoga nacio-

nalnog suvereniteta na nivo Evropske unije.

3.1.3. Analiza par 

 

adigme: specijalizacija naspr 

 

am Àendogenost teor 

 

ije optimalnog valutnog podru~jaÀ 

Dva postulata teorije optimalnog valutnog podru~ja, koja, se smatrajukrucijalnim u ocjeni neto koristi monetarne unije, su stepen otvorenosti(npr. intenzitet recipro~ne trgovine me|u zemljama) i njihova korelacijadohotka. Zemlje koje dijele visok nivo, bilo otvorenosti ili korelacije doho-daka, ali po mogu}nosti oboje, }e imati vi{e koristi nego nedostataka u

tome da imaju zajedni~ku valutu, kao {to je i prikazano na {emi 3.1.3 (1).Njihov kompromis je ilustrovan kao kriva pozitivnog nagiba Àlinija OCAÀ,koja pokazuje kombinacije otvorenosti i korelacije dohodaka iznad koje suprednosti od zajedni~ke valute ve}e za grupu partnerskih zemalja. Nalijevoj strani od Àlinije OCAÀ, umjesto prednosti od zajedni~ke valute,

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

70

42. BEPG - Broad Economic Policy Guidelines

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 70

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 72/398

 

dominira faktor upravljanja nezavisnom monetarnom politikom. SjedinjeneAmeri~ke Dr`ave i ~lanice Evropske monetarne unije su, prema ovoj anal-izi, locirane na desnoj strani od Àlinije OCAÀ, {to zna~i da u`ivaju koristi odameri~kog dolara i eura. Me|u zemljama koje ~ine Sjedinjene Ameri~keDr`ave, Japan i Evropa }e dominirati upravljanjem nezavisnom mone-tarnom politikom (ove zemlje, kao grupa, locirane su na lijevoj strani odÀlinije OCAÀ).

[EMA 3.1.3. (1)

Dva klju~na postulata teorije optimalnog valutnog podru~ja

Izvor: Mongelli Francesko Paolo (2002.), ÀNew Views on the Optimum Currency Area 

Theory: What is EMU Telling Us?À, ECB, Working Paper No. 138., p.27, Figure 2.

Mnogi autori se sla`u da recipro~na trgovina i otvorenost ekonomijeraste me|u zemljama koje imaju zajedni~ku valutu i jedinstvenu monetar-nu politiku, zbog smanjenja transakcionih tro{kova i vi{eg stepena sig-

urnosti u stabilnost re`ima deviznog kursa. Primjer je Evropska unija injene zemlje ~lanice, koja je ukinula sve trgovinske i finansijske barijereme|u zemljama ~lanicama i primjena koncepta jedinstvenog tr`i{ta.Recipro~na trgovina je stalno u porastu, iz godine u godinu. Statisti~kiposmatrano, koriste}i model gravitacije bilateralne trgovine, mo`emozaklju~iti da ~lanstvo u Evropskoj uniji pove}ava trgovinu sa zemljama~lanicama preko 60%. S druge strane, postoje nesuglasice kada je u pitanju

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

71

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 71

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 73/398

 

korelacija dohodaka, koja pove}ava ili smanjuje budu}u monetarnu inte-graciju, kao i recipro~nu trgovinu. Prva paradigma je tzv. Àhipoteza Krug-man-ove specijalizacijeÀ, koja je zasnovana na tzv. ÀlekcijamaMassachusettsÀ, kao {to je, na primjer, ekonomski razvoj SjedinjenihAmeri~kih Dr`ava u prethodnom stolje}u (Krugman 1993. i Krugman, Venables 1996.). Hipoteza ima svoje korijene u teoriji trgovine i ve}imkoristima kako zajedni~ka valuta otklanja odre|ene trgovinske barijere ipodsti~e ekonomiju omjera.43 Osnovna hipoteza glasi da, kako zemljepostaju vi{e integrisane ({to zna~i da postaju otvorene jedna prema dru-

goj), one }e se tako|er specijalizirati u proizvodnji onih proizvoda i uslu-ga za koje imaju konkurentske prednosti. Zemlje ~lanice valutnog podru~jabi, prema tome, bile manje diverzificirane i ÀranjivijeÀ na {okove ponude,{to bi zna~ilo ni`i stepen korelacije dohodaka. Ve}i stepen integracije biodmaknuo zemlju od OCA linije (npr. od ta~ke 1 do ta~ke 2, kako je na{emi 3.1.3.(2) i prikazano), {to zna~i vi{e otvorenosti i manje korelacijedohodaka. Paradoksalan je argument da vi{i nivo integracije dovodi dopove}anja specijalizacije, tj. smanjenja diverzifikacije i kao rezultat se javl- ja da su zemlje ~lanice valutnog podru~ja Àlo{iÀ partneri. Ako je krucijalniaspekt diverzifikacija, onda problem mo`e biti rije{en {irim granicama opti-malnog valutnog podru~ja, s obzirom da je {ire geografsko podru~je vi{ediverzificirano. S druge strane, ako grupa zemalja nema odgovaraju}i nivodiverzifikacije, onda ne bi trebale imati zajedni~ku valutu i trebale bi imatiposebne obra~unske jedinice sa fluktuiraju}im deviznim kursevima. Procesdisolucije bi se nastavio, dok se svijet ne bi sveo na potpuno specijali-zovanog pojedinca. Dakle, sistem je nestabilan i ne postoji interno rje{enje.Ovakav paradoks nije ono {to sre}emo u realnom svijetu.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

72

43. Uvo|enje zajedni~ke valute }e doprinijeti smanjenju tro{kova trgovanja direktno i indirektno (npr. Otkla-njanje rizika deviznog kursa (tro{kova hed`inga) i smanjenje tro{kova prikupljanja informacija). Tako|er }e

ubrzati sprovo|enje Programa jedinstvenog tr`i{ta, oja~ati transparentnost, smanjiti potrebu segmentiranja

i smanjiti transakcione tro{kove kao i tro{kove transporta. Ostali tro{kovi trgovanja (npr. razlike u jezicimai pravnim sistemima) ne}e biti pod uticajem uvo|enja zajedni~ke valute.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 72

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 74/398

 

[EMA 3.1.3. (2)

Pove}anje specijalizacije i pad korelacije dohodaka

Izvor: Mongelli Francesko Paolo (2002.), ÀNew Views on the Optimum Currency Area 

Theory: What is EMU Telling Us?À, ECB, Working Paper No. 138., p.28, Figure 3.

Druga paradigma je endogenost optimalnog valutnog podru~ja, hipo-teza koja nagla{ava pozitivnu vezu izme|u korelacije dohotka i integracije

trgovine. Osnovna intuicija ovako postavljene hipoteze je da monetarnaintegracija smanjuje tro{kove trgovine pored eliminacije tro{kova vezanihza kretanje deviznog kursa. Zajedni~ka valuta me|u partnerskim zemljamase ogleda kao Àmnogo ozbiljnija i trajnija privr`enostÀ. Izme|u ostalog,otklanja se utrka slu`bene intervencije na devizni kurs, podsti~u direktnestrane investicije i gradi se dugoro~ni odnos koji ~ak mo`e, u dugom roku,ohrabriti formiranje politi~ke integracije. Zauzvrat imamo promociju reci-pro~ne trgovine, finansijske i ekonomske integracije i sinhronizaciju poslov-nih ciklusa me|u zemljama ~lanicama koje imaju zajedni~ku valutu.

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

73

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 73

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 75/398

 

[EMA 3.1.3. (3)

Zemlja koja se pridru`uje EU zatim EMU i endogenost optimalnog valutnogpodru~ja

I zvor: Mongelli Francesko Paolo (2002.), ÀNew Views on the Optimum Currency Area 

Theory: What is EMU Telling Us?À, ECB, Working Paper No. 138., p.29, Figure 4.

Pretpostavimo grupu zemalja koje se nalaze u poziciji 1 na navedenoj

{emi 3.1.3 (3). Ove zemlje su inicijalno na lijevoj strani linije OCA. Ukoliko ovezemlje formiraju uniju, kao {to je Evropska unija, do}i }e do ve}eg stepenai integracije trgovine i korelacije dohodaka, ~ime }e do}i do postepenogpomjeranja u ta~ku 2. Ukoliko iste zemlje formiraju i monetarnu uniju, kao{to je Evropska monetarna unija, stepen integracije trgovine i korelacijedohodaka unutar zemalja ~lanica }e se i dalje pove}avati, te }e se zemlje~lanice monetarne unije na}i na desnoj strani linije OCA. Ovo nosi vrlo va`neimplikacije. Koristi zemlje da se integri{e u monetarnu uniju, mogu bitinagla{ene ukoliko su zadovoljeni postulati optimalnog valutnog podru~ja

endogeni ili Àzemlje koja se pridru`uje Evropskoj monetarnoj unijiÀ. S drugestrane, jedan od kriterija za procjenu da li je za zemlju korisno da se integri{eu Evropsku monetarnu uniju, je suprotan navedenom. Ilustrirat }emo dvarazli~ita scenarija. Kod prvog scenarija grupa zemalja, koja ima intencijuformirati monetarnu uniju, ima visok stepen diverzifikacije i dijele sli~ne{okove, visok stepen otvorenosti, dijele sli~ne preferencije za nisku infla-ciju, dijele visoke cijene i fleksibilnost nadnica i kretanja radne snage, kao i

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

74

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 74

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 76/398

 

neke oblike fiskalne integracije. Za ovu grupu zemalja, stepen korelacijedohodaka i integracije trgovine bi trebao biti ve}i sa monetarnom unijom.Linija OCA ima kontinuitet i neto koristi se mogu o~ekivati od Evropskemonetarne unije. Kod drugog scenarija, imamo razli~itu grupu zemalja kojaima slabije elemente optimalnog valutnog podru~ja od onih koji su nave-deni za prvi scenarij. Za ovu grupu zemalja, linija OCA bi mogla biti dalekona lijevoj strani, te u ovom slu~aju grupa zemalja ne bi trebala `uriti sa pridru-`ivanjem monetarnoj uniji.

3.1.4. Osnovne pr 

 

ednost 

 

i i nedost 

 

aci teor 

 

ije opt 

 

imalnog v 

 

alutnog podru~ja 

Literatura iz oblasti optimalnog valutnog podru~ja se bavi prou~avanjemi koristi i nedostaka u~e{}a u valutnom podru~ju. Mnoge koristi i nedostacise ne mogu procijeniti kao stati~na kategorija s obzirom da se situacijamijenja sa vremenom. Na primjer, rane faze u~e{}a u valutnom podru~juvis-à-vis koristi koje nova jedinstvena valuta mo`e u potpunosti Àpokaza-tiÀ i na doma}oj i na me|unarodnoj sceni. Mnoge koristi i nedostatke treba

posmatrati razli~ito od zemlje do zemlje zbog mnogih razli~itih elemena-ta, kao {to su veli~ina zemlje, populacija, preferencije relativno visoke iliniske stope inflacije, stepen razvijenosti i sl. Na kraju, poku{at }emo dasumiramo prednosti i nedostatke na slijede}i na~in:

Pr

 

ednosti su:

a) pobolj{anje mikroekonomske ef 

 

ikasnost 

 

Pobolj{anje mikroekonomske korisnosti proizilazi u principu iz pove}anekorisnosti novca (npr. usluge pobolj{anja likvidnost,i koje nudi upotreba jedinstvene valute u {irem podru~ju, kroz sve funkcije novca, i to kao mjera vrijednosti, sredstvo pla}anja i razmjene i novac u funkciji tezauracije).Korist je ve}a {to je {ire podru~je u kojem jedinstvena valuta cirkuli{e, {tonazivamo À{irenjem eksterne mre`eÀ. Tako|er, imamo ve}u transparentnostcijena koja }e obeshrabriti cjenovnu diskriminaciju, te podsta}i konkuren-ciju. U intra-podru~ju }e biti eliminisan rizik deviznog kursa i nesigurnost okokretanja deviznog kursa, {to mo`e doprinijeti pove}anju u{teda u transakcionim

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

75

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 75

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 77/398

 

i hed`ing tro{kovima. Kao implikaciju navedenog, imat }emo ja~e internotr`i{te proizvoda i usluga, stimulaciju trgovine, ni`e rizike investiranja, pro-mociju direktnih stranih investicija i efikasniju alokaciju resursa.

b) pove}ana makroekonomska stabilnost (i rast) 

Pove}ana makroekonomska stabilnost rezultira pobolj{anom stabilnosticijena, jednostavnijem pristupu {irem i transparentnijem finansijskom tr`i{tusa pove}anom raspolo`ivo{}u eksternih izvora finansiranja, ja~anjem rep-utacije za one ~lanice sa historijsko visokim inflacijama, koje }e sada ostvaritikorist od anti-inflatornog sidra, smanjenje odre|enih vrsta fluktuacija out-puta i zaposlenosti me|u zemljama ~lanicama valutnog podru~ja nastalihzbog upravljanja razli~itim ekonomskim politikama. Me|utim, jedinstvena valuta per se ne obezbje|uje ~lanicama monetarne unije sigurnost od efeka-ta realnih ekonomskih {okova.

c) pozit 

 

ivni vanjski efekti 

Pozitivni vanjski efekti se, prvenstveno, odnose na u{tede transakcionih

tro{kova, zbog {ire me|unarodne cirkulacije jedinstvene valute, ostvarenje pri-hoda od me|unarodne seignorage kao i na smanjenje potrebe za dr`anjem visokih deviznih rezervi, te pojednostavljenu me|unarodnu koordinaciju.

Nedostaci su:

a) pad mikr 

 

oekonomske ef 

 

ikasnosti 

Postoje tro{kovi zamjene razli~itih valuta za jedinstvenu valutu, koji uklju-~uju administrativne, pravne i ostale tro{kove, kao {to su ugovori o re-domi-

niranju valute i prilago|avanje razli~itih ure|aja novoj valuti (npr. bankomati,ma{ine za prodaju pi}a, kafe i sl.). Tako|er, postoje tzv. psiholo{ki tro{kovi, kojirezultiraju u~enjem prilago|avanja potpuno novoj numeraciji valute. Ukolikozemlja ~lanica novostvorene monetarne unije izabere pogre{an nominalnidevizni kurs u momentu vezivanja za jedinstvenu valutu, mo`e do}i do situacijeda ekonomije te zemlje postane suvi{e kompetitivna, ili nekompetitivna u od-nosu na druge ~lanice. Debalans eksternih nacionalnih ra~una }e vjerovatnoostati u zemlji dok se struktura, cijena, nadnica, kao i nivo ekonomske aktivnosti,

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

76

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 76

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 78/398

 

prilagodi veli~inama u drugim zemljama ~lanicama. Uvo|enjem jedinstvene valute neophodna je supranacionalna institucija {to }e zna~iti rast administra-tivnih tro{kova za svaku zemlju ~lanicu, koji mogu biti uravnote`eni smanjenjemu veli~ini nacionalnih institucija zbog redistribucije i podjele nadle`nosti.

b) smanjena makroekonomska st 

 

abilnost 

^lanstvo u monetarnoj uniji su`ava ÀmeniÀ instrumenata ekonomske poli-tike, koji su direktno na raspolaganju nacionalnim vladama. S obzirom da seodgovornost za upravljanje monetarnom politikom i politikom deviznogkursa prenosi na jedinstvenu centralnu banku, zemlja vi{e ne mo`e upravl- jati realnim prilago|avanjima u slu~aju asimetri~nih {okova, te u slu~ajunefleksibilnosti cijena i nadnica na dole, na na~in da reaguje upravljanjemnezavisnom monetarnom politikom. Isto tako, kada zemlja ~lanica ima rastnominalnih cijena i nefleksibilne nadnice u odnosu na drugu zemlju ~lanicu,ni`a stopa inflacije u monetarnoj uniji mo`e dovesti do pove}anja frikcionenezaposlenosti, sve dok se nominalne nefleksibilnosti ne ubla`e struktural-nim reformama. Direktna kontrola dijela deviznih rezervi i druge finansijske

aktive, se tako|er prenosi na nivo jedinstvene centralne banke. Zajedni~kafiskalna ograni~enja (npr. slu~aj Pakta stabilnosti i rasta i Procedure preko-ra~enja bud`etskog deficita od strane Evropske unije) mogu biti uvedena ucilju smanjenja mogu}nosti da nacionalna vlade upravljaju neodr`ivimfiskalnim politikama. Ovo ograni~enja mogu biti relativno vi{e obavezuju}aza zemlje sa relativno visokim javnim dugom i/ili visokim bud`etskim deficit-om. S druge strane, Evropska monetarna unija ima, jo{ uvijek, nedostatakpostojanja aran`mana supranacionalnog upravljanja rizikom, koji mo`epomo}i svojim ~lanicama u ÀborbiÀ sa asimetri~nim ekonomskim {okovima.

c) neg 

 

ativni v 

 

anjski ef 

 

ekt 

 

 Ukoliko jedna, ili vi{e zemalja ~lanica imaju visoke bud etske deficite, akumu-lirani neodr`ivi nivo javnog duga, naposlijetku odre|ene negativne eksternalijese mogu prenijeti na cijelo podru~je monetarne unije. Na primjer, odre|enadoza straha mo`e preovladati, tako da bi dug mogao biti monetiziran, gdjebi kao implikaciju mogli imati rast kamatnih stopa u monetarnoj uniji, pa ~ak

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

77

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 77

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 79/398

 

i da me|unarodno povjerenje u jedinstvenu valutu bude poljuljano. Svaka zem-lja ~lanica bi imala negativne implikacije u ovom scenariju, naro~ito one zemljekoje su imale stabilne nacionalne valute prije uvo|enja zajedni~kog novca.

3.2. Upravljanje monetar

 

nom politikom do uspostavljanjaEvropske monetarne unije

Ideja o stvaranju ujedinjene Evrope nije novijeg datuma. Od svoga formi-ranja, po~etkom pedesetih godina dvadesetog stolje}a, Evropska unija jepro{la te`ak i mukotrpan put, koji se odvijao u nekoliko karakteristi~nih, raz- vojnih faza. Ugovorom iz Rima44, prema kojem se postavljaju temelji stvaranjadana{nje Evropske unije, dolazi do prvog oblika njenog institucionalnog i for-malnog utemeljenja kao Evropske ekonomske zajednice. Prvih {est ~lanica45

pristupaju zajedni~kom tr`i{tu za ugalj i ~elik. Prema Ugovoru iz Rima eko-nomska politika je smatrana Àzajedni~kom stvari od interesa za zemlje pot-pisnice Rimskog ugovoraÀ, {to je uklju~ivalo saradnju na monetarnom planui u okviru politike deviznih kurseva. Ugovorom su poduzeti odre|eni koraciu cilju otklanjanja trgovinskih barijera, kao i odre|enih elemenata koji su

povezani sa makroekonomskom i monetarnom politikom. Ugovor se sastojiod {est ~lanova koji defini{u pitanja eksterne ravnote`e, zaposlenosti, stabil-nosti cijena i ekonomske politike. U cilju unaprije|enja saradnje izme|u zemalja~lanica tada{nje Evropske ekonomske zajednice, formira se i Monetarni ko-mitet, konsultativnog karaktera, sa ciljem da se prati monetarna i finansijs-ka saradnja izme|u ~lanica i Zajednice. Desetak godina kasnije, na Samitu uDen Hagu, 1969.g., predstavnici {est zemalja ~lanica Evropske ekonomske za- jednice su se slo ili sa idejom tada{njeg njema~kog kancelara Willy Brandta,u pogledu stvaranja nadnacionalnog entiteta, putem ekonomske integracije i

monetarne unije.46

Na kraju {ezdesetih i po~etkom sedamdesetih godinapro{log stolje}a, sistem iz Bretton-Woods-a je do`ivio kolaps. Inflacija jepolako puzala prema gore, zahvaljuju}i, prije svega, tro{kovima finansiranjarata u Vijetnamu. U vremenu od 1968-1969.g. revalvacija njema~ke marke i

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

78

44. Treaty of Rome (1957.);45. Francuska, Njema~ka, Italija i zemlje Beneluxa

46. Op{irnje vidjeti: Wellink, A.H: "Wellink Looks at European Economic and Monetarc Cooperation FromHistrorical Perspective", BIS Review, No.42, 1997, p.2

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 78

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 80/398

 

devalvacija francuskog franka su prijetili stabilnosti drugih evropskih valuta.47

Do tada va`e}i oblik me|unarodnog monetarnog sistema, predstavljao je mo-difikovanu varijantu zlatno-deviznog standarda, sa ciljevima dosezanja eko-nomije pune zaposlenosti i ekspanzivnog ekonomskog rasta.48 Krizom ekonom-skih i monetarnih odnosa i njenom kulminacijom 1971.g., kada je, po Smith-sonijskom sporazumu, izvr{ena devalvacija dolara, dolazi do pomjeranja ta~akafluktuacija kursa, tako da je ve}ina zemalja vezivala kurs svoje, za kurs nekedruge valute, korpu valuta ili neke druge parametre, {to je, u takvim okolnos-tima, predstavljalo prelazno rje{enje. Sistem dolarskog standarda je potkopao

svoje temelje, s obzirom da je ve}ina zemalja Zapadne Evrope nagomilala veliki iznos dolarskih sredstava likvidnosti, koja su po~ela izazivati odre|eneprobleme u me|unarodnim ekonomskim odnosima. Dolarska potra`ivanja suse nalazila izvan kontrole monetarnih vlasti i uzrokovala su dodatne prob-leme u funkcionisanju svjetskog monetarnog sistema. Poslije sloma sistema izBretton-Woods-a i prvog naftnog {oka, 1973.g., najve}e zapadnoevropskeekonomije su bile kontaminirane ekonomskom bole{}u, poznatom kao Àeu-rosklerozaÀ, sa simptomima u obliku inflacije i permanentne nezaposlenosti.Te{ko}e, koje su se pojavile od strane Evropske ekonomske zajednice u sedam-desetim godinama pro{log stolje}a, u vidu ekonomske krize, naftne krize iporasta nezaposlenosti, nisu pru`ale dovoljno optimizma za nastavak kon-cepta ekonomske i monetarne unije, jer su i evropske ekonomije, pored svihneda}a, bile za{ti}ene odre|enim barijerama i slabo razvijenim finansijskimtr`i{tima. Tako|er, uslijed razli~itih stopa inflacije i pozicija u platnim bilansima,do{lo je do prelaska, sa fiksnog, na sistem fluktuiraju}eg deviznog kursa. Utakvom okru`enju svjetskog monetarnog sistema, devet zemalja ZapadneEvrope poku{ava da preduprijedi prelijevanje negativnih implikacija, poslije

dvije uzastopne devalvacije dolara. Prilazi se osnivanju Evropskog fonda za mo-netarnu saradnju, u cilju podr{ke funkcionisanju Àzapadnoevropske zmijeÀ,koja je imala zadatak da odr`i fiksne kurseve valuta u me|usobnom odnosu,kao i njihovo zajedni~ko fluktuiranje u odnosu na valute tre}ih zemalja, aprije svega, dolara. Na monetarnom planu je, u okviru Evropske ekonomske

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

79

47. Op{irnije vidjeti: Michael, Jurgen Von Hagen: "The European Monetary System and European Monetary Union", Westview Press, 1992, p.12

48. Gani}, Mehmed (2004.), "Evropska monetarna unija", [ahinpa{i}, Sarajevo, p.20-29

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 79

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 81/398

 

zajednice, postignut Evropski monetarni sporazum 27. decembra 1958.g.Ovim sporazumom, zemlje ~lanice uvele su eksternu konvertibilnost svojih valuta, je ~iji devizni kurs mogao oscilirati +-0,75 od utvr|enog pariteta, ~ime je prestala sa radom Evropska platna unija. Od preostalog kapitala i novoupla-}enih kvota, osniva se Evropski monetarni fond. Sve do kraja {ezdesetih godina XX stolje}a, na planu monetarne integracije nije se ni{ta posebno de{avalo.Evropski monetarni sporazum i Evropski monetarni fond prestali su sa radom31. decembra 1972.g., ali se u okviru Zajednice javljaju novi mehanizmi, kao{to je monetarna ÀzmijaÀ. Po~etkom 1972.g., centralne banke, na zahtjev mi-

nistara zemalja Evropske zajednice, slo`ile su se da smanje razliku, tj. da snizegranice fluktuacija izme|u najvi{eg i najni`eg deviznog te~aja me|u svojim valutama. Tako je do{lo do stvaranja Àevropske zmijeÀ ili Àmonetarne zmijeÀ.Svakodnevne fluktuacije valuta sudionica ÀzmijeÀ izgledale bi kao zmijolikatraka te~ajne fluktuacije, {to je opisano kao Àkretanje zmije u tuneluÀ. Dozvo-ljene fluktuacije iznosile su najprije +- 1,125% me|usobno, a prema USD+- 2,25%, od aprila 1972.g. do marta 1973.g., koliko je trajao Smithso-nijanski sporazum. Nakon toga od marta 1973. pa do marta 1979.g., kada jeÀtunelÀ nestao, ali je ÀzmijaÀ ostala, mar`e oscilacija iznosile su +-2,25%me|u ~lanicama ÀzmijeÀ, ali bez intervencija u o~uvanju maksimalno dozvol- jene granice fluktuiranja u odnosu na ameri~ki dolar. Zajednica po~injedjelovati sa svojim posebnim monetarnim sistemom, tj. sa Evropskim mone-tarnim sistemom i sa novom zajedni~kom valutnom jedinicom - ECU 13.marta 1979.g.49 Evropski monetarni sistem je uspostavljen sa jednim jasnim ciljem,a to je namjera da se stabiliziraju devizni kursevi i ostvari monetarna stabil-nost me|u zemljama ~lanicama Evropske ekonomske zajednice. Pored ovogacilja, treba spomenuti i op{te ciljeve, i to50:

postizanje monetarne stabilnosti, dosezanje stabilnih stopa rasta,

konvergenciju ekonomskih performansi izme|u ~lanica Evropske ekonom-ske zajednice

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

80

49. "ECU" - European Currency Unit - zajedni~ka obra~unska jedinica koja se koristila u zemljama Evropskog

monetarnog sistema (EMS) do uvo|enja eura kao jedinstvene valute 1. 1. 1999.g.

50. European Commission, the EMS: "Ten Years of Progress in European Monetary Cooperation", IMFOccasional Paper, No.48, 1998.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 80

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 82/398

 

ECU je od 1981.g. postao jedinstvena obra~unska valuta Zajednice. Na tajna~in, u martu 1979.g., napu{ten je sistem ÀzmijeÀ, a na scenu stupa Evrop-ski monetarni sistem i njegova valutna jedinica ECU. Evropski monetarni sis-tem je prvenstveno osnovan radi stabiliziranja deviznih kurseva izme|u val-uta zemalja ~lanica Evropske ekonomske zajednice i s ciljem da poti~e daljnirazvoj integracije u njoj, te doprinosi ja~anju me|unarodnih monetarnihodnosa u interesu partnera u trgovini.51 Bit mehanizma Evropskog mone-tarnog sistema sastoji se u zajedni~koj valutnoj jedinici ECU kao denomina-toru za utvr|ivanje pariteta i uspore|ivanje deviznih kurseva valute sudion-

ice, kako u odnosu na drugu valutu, tako i u odnosu na ECU. ECU, kao sis-tem obra~unske jedinice, je koristio korpu valuta gdje je najzna~ajniju uloguimala njema~ka marka (30%). Interesantno je spomenuti da i danas u pro-centualnom u~e{}u kapitala Evropske centralne banke, najve}i procenat imaNjema~ka centralna banka, sa skoro 25%. Revizija te strukture korpe valutase sprovodila svakih pet godina, dok se vrijednost ECU izra~unavala svakod-nevno, na temelju deviznih kurseva valuta u korpi. Primjer kompozicije korpe valuta koje su ~inile ECU mo`emo vidjeti u slijede}oj tabeli:

TABELA 3.2. (1)

KOMPOZICIJA KO[ARE VALUTA KOJE ^INE ECU

Izvor: ECU Newsletter, br.10, septembar 1984, Ekonomska politika, broj 2033.

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

81

13. 3. 1979. 17. 9. 1984. 1. 12. 1990. Valuta

iznos % iznos % iznos %

njema~ka marka 0,828 27,3 0,719 32,1 0,6242 30,4

francuski franak 1,150 19,5 1,310 19,1 1,332 19,10

nizozemski gulden 0,286 9,0 0,256 10,1 0,2198 9,50

belgijski i luksembur{ki franak 3,80 8,2 3,85 8,6 3,431 8,12

danska kruna 0,217 3,0 0,219 2,6 0,1976 2,49

talijanska lira 109,00 14,0 140,0 10,0 151,8 9,90

irska funta 0,00759 1,5 0,0087 1,2 0,00855 1,11britanska funta 0,0885 17,5 0,0878 15,0 0,08784 12,56

gr~ka drahma - 1,150 1,3 1,440 0,63

{panska pezeta52

- - 6,885 5,39

portugalski eskudo - - 1,393 0,79

51. Peri{in, Ivo; [okman, Antun: "Monetarno-kreditna politika", Informator Zagreb, 1997, op.cit.p.226

52. [panska peseta i portugalski escudo su primljeni u ECU ko{aricu septembra 1989.g., a sni`avanjem specifi~nete`ine njema~ke marke i engleske funte.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 81

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 83/398

 

Od 1979.g., zajedni~ka ÀodbranaÀ zapadnoevropskih zemalja od valutnepolitike Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava, djeluje kao zasebni, regionalni mone-tarni sistem - EMS, koji zemljama ~lanicama osigurava stanovitu stabilnostu Àmoru svjetske monetarne nestabilnostiÀ.53  U skladu sa stajali{timaEvropske komisije54, ECU je imao ~etiri primarne funkcije, i to da slu`i kao: referentna jedinica za mehanizam deviznih kurseva, indikator odstupanja izme|u razli~itih valuta, sredstvo obra~una u uslovima kreditnih olak{ica i intervencija, i sredstvo poravnanja izme|u nacionalnih monetarnih vlasti.

Centralne banke zemalja ~lanica Evropskog monetarnog sistema su imaleobavezu deponovanja sredstava u Evropski fond monetarne saradnje, u visini od 20% svojih rezervi zlata i 20% svojih rezervi valuta, a u zamjenu sudobivale ECU kao sredstvo pla}anja u me|usobnim obra~unima centralnihbanka zemalja ~lanica Evropskog monetarnog sistema. Mehanizam deviznihkurseva - ERM je pokazao da je regionalni sistem deviznog kursa bio dobarkompromis izme|u slobodnog flotiranja i me|unarodnog sistema kurseva,koji nije bio realan u to vrijeme. Naravno, jedno takvo regionalno rje{enje

 je optimalno samo ako u~esnici imaju jake trgovinske odnose. Brojni teori- jski radovi potkrepljuju uvjerenja da stabilni devizni kursevi implicirajupove}anju i razvoju trgovinske saradnje. Stabiliziranjem deviznih kurseva seuklanjaju rizici deviznih kurseva i njihove oscilacije, u cilju za{tite uvoznogi izvoznog sektora u ekonomiji jedne zemlje. Time se otvara prostor za me|u-sobnu trgovinu zemalja ~lanica, kao i prostor za protok investicija i finan-sijskih transakcija, {to posebno pogoduje malim i srednjim preduze}ima, zaotvaranje vrata na jednom {irem, regionalnom podru~ju. Ovo je dalje vodi-lo pove}anju konkurencije, pobolj{anju alokacije resursa i investicionoj

klimi, rezultiraju}i, u kona~nici, ve}im stopama ekonomskog rasta.55

Zarazliku od sedamsesetih godina XX stolje}a, intervencije u osamdesetim suostale relativno ograni~enog karaktera, {to je odr`avalo glavni cilj ERMu~esnika da dozvole zahtjevana prilago|avanja deviznog kursa. Me|utim,

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

82

53. Peri{in, Ivo; [okman, Antun: "Monetarno-kreditna politika", Informator Zagreb, 1997, p.227

54. ~lan 2.2 (The ECU and Its Functions)

55. Arestis, Phillip; McCauley, Kevin; Sawyer, Malcolm: "From Common Market to EMU: A Historical Perspectiveof European Economic and Monetary Integration", Economic Working Paper, No.263, February 1999, p.20

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 82

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 84/398

 

nemalo zatim, u godinama krize ERM-a, 1992. i 1993.g., intervencije u okviruutvr|enih margina su postajale sve u~estalije, {to je dovodilo do zaklju~kao nemogu}nosti odr`avanja sistema u prvobitnom obliku. Zbog toga sepre{lo na pro{irenje margina na +-15%. Iz dosada{njih razmatranja i dos-tignu}a Evropskog monetarnog sistema, mo`e se primijetiti da je, uprkosnekim manjkavostima i nedostacima, ipak uspio na~initi zna~ajne iskorakeu pravcu monetarne integracije u Evropi. Njema~ka, najve}a zemlja u regiji,sa najdu`om tradicijom vizije politi~ke unije, od Drugog svjetskog rata, nijedominirala unijom u strategijskom smislu, kako su se u po~etku pribojavale

Francuska i Italija. Njema~ka je igrala sli~nu ulogu, kao {to ju je Velika Bri-tanija igrala tokom perioda Klasi~nog zlatnog standarda i Sjedinjene Ame-ri~ke Dr`ave, u sistemu Bretton-Woods-a. Njema~ka centralna banka je, s drugestrane, dugoro~no, vodila politiku nezavisnosti u zemljama ~lanicamaEvropskog monetarnog sistema. Izuzev Njema~ke i Holandije, gdje je stopainflacije u vrijeme uvo|enje mehanizma deviznih kurseva bila znatno pod-no{ljivija, mnogi ekonomisti su smatrali ERM podesnim alatom za ostvarivanjedezinflacije uz ni`e transakcione tro{kove. Pored svega, novi sistem nije biodobro prihva}en. Ve}ina ekonomista s obje strane Atlantika je predvidjelanjegovu neodr`ivost i ekonomski neuspjeh. Raspravljaju}i o stepenu ja~ineotvorenosti ekonomije zemalja ~lanica, europesimisti su zaklju~ili da pred- vi|eni aran`mani primoravaju zemlje sa vi{om (Francuska, Italija) i ni`omstopom inflacije (Njema~ka) da koegzistiraju pod ograni~enjem nominal-nog fiksnog deviznog kursa, {to se predvi|alo kratkotrajnim uspjehom.Drugo, predvi|ali su da }e Evropski monetarni sistem pre`ivjeti iz politi~kihrazloga, ali sa cijenom pla}enom u ve}im stopama inflacije u Evropi. Ipak,mo`e se konstatovati da je ~etrnaest godina kasnije, Evropski monetarni

sistem zna~ajno uznapredovao, sa zna~ajnim dostignu}ima. U stvari, Evropskimonetarni sistem je uspio, u pogledu funkcionisanja multilateralnog aran`-mana deviznog kursa me|u industrijski razvijenim zemljama, od slomaBretton Woods-a, osiguravaju}i me|uvalutnu stabilnost i disciplinovanopona{anje, kao i po{tivanje prihva}enih pravila, te se mo`e konstatovati da jeEvropski monetarni sistem zna~ajno uspio iz dva razloga: stvorena je zonamonetarne stabilnosti, izra`ena u stabilnom deviznom kursu i stvorena je

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

83

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 83

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 85/398

 

zona monetarne stabilnosti, oli~ena u stabilnom nivou doma}ih cijena.56

Nakon {to je uspostavljanje Evropskog monetarnog sistema predstavljaloprvi korak u naporima poticanja procesa monetarnih integracija, u decem-bru 1991.g., {efovi vlada Evropske unije su potpisali historijski sporazum uHolandskom gradu Maastricht-u. On je postavio temelje za budu}i progreska monetarnom ujedinjenju u Evropi. Ugovorom iz Maastrichta je defini-rano uspostavljanjee Evropske monetarne unije u tri evolucione faze.Pristup koji je postavljen u Ugovoru iz Maastrichta je baziran na principi-ma postepenosti i konvergencije. Ovi koraci se odnose na: ukidanje restrik-

cija u kretanju kapitala, zatim osnivanje Evropskog monetarnog instituta ikona~no, stvaranje Evropske monetarne unije, {to je tema za istra`ivanje uslijede}em dijelu doktorske disertacije.

3.3. Upravljanje monetar

 

nom politikom nakon uspostavljanjaEvropske monetar

 

ne unije

Ugovor o Evropskoj uniji usvojen je na zasijedanju Evropskog vije}a u holandskom gradi}u Mastrihtu 9. i 10.12.1991.g. Potpisan je 7.2.1992.g. u 

Mastrihtu. Nakon ratifikacije od strane parlamenata svih (tada 12) ~lanica Evropske zajednice, Ugovor o Evropskoj uniji stupio je na snagu 1.11.1993.g.Time je, i formalno-pravno, Evropska zajednica ÀpreraslaÀ u Evropsku uniju.

 Ve} na samom po~etku, [estorica osniva~a (Belgija, Francuska, Holan-dija, Italija, Luksemburg i Njema~ka), proglasili su Evropsku ekonomskuzajednicu otvorenom za sve evropske zemlje. Osnivanjem Evropske ekonom-ske zajednice, Rimskim ugovorom 1957.g. u 237. ~lanu je zapisano: ÀSvakaevropska dr`ava mo`e samoinicijativno tra`iti da postane ~lanica Zajed-niceÀ. Me|utim, padom Berlinskog zida, rastao je pritisak za punopravno

~lanstvo i sa evropskog Istoka. Zato je otvorenost sada{nje Evropske unije,koja je formalno nastala Mastrihtskim ugovorom, u preambuli Ugovora o Uniji , bila uslovljena sa Àonim evropskim dr`avama ~iji se sistem vlasti zas-niva na principima demokracijeÀ. Odre|eni su, {tavi{e, i znatno preciznijikriteriji za punopravno ~lanstvo, kao {to su:

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

84

56. Tekst preuzet iz: Gani}, Mehmed (2004.), "Evropska monetarna unija", [ahinpa{i}, Sarajevo, p.49

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 84

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 86/398

 

Potpuno funkcioniranje demokracije, uz po{tivanje ljudskih prava; Prihvatanje pogleda Evropske unije u cjelosti; Prihvatanje svih organa koji donose evropske zakone i koji vode politiku

Evropske unije; Dokazivanje ekonomskih i drugih sposobnosti prilago|avanja sistemu

Evropske unije; Postojanje volje i sposobnosti da se pozitivno doprinosi ja~anju evrop-

skog indentiteta.

Na pitanje, {ta je to Evropska unija, te{ko je dati odgovor u kratkim crtama.Mnogi pravnici u Evropi, od po~etka njenog stvaranja se spore da li je to samozajednica suverenih dr`ava, konfederacija ili federacija. Jedino u ~emu se ve}ina sla`e, jeste solomonski odgovor da je Evropska unija dru{tvena orga-nizacija - do sada nepoznate, posebne vrste - sui generis . O~igledno, putdo stvaranja neke vrste ÀSjedinjenih evropskih dr`ava À je te`ak i jo{ dostadug, ali vjerovatno, kao strate{ki cilj, ostvariv. Danas dvadesetpeto~lanaEvropska unija je najja~i gigant savremenog svijeta. Me|utim, Evropska unijanije samo puki zbir dvadesetpet dr`ava i njihovih nacionalnih ekonomija.

Kada bi je samo tako shvatali, dosta bi se toga moglo re}i na ra~un razlikaizme|u pojedinih njenih ~lanica. Na jednoj su strani velike i sna`ne, a nadrugoj nedovoljno razvijene privrede. Razli~iti su im i socijalni i politi~kiproblemi. Velike su razlike bogatih i siroma{nih Àevropskih gra|anaÀ. Ipak,u svemu tome postoji i jedan zajedni~ki nazivnik: Evropska unija je najve}e jedinstveno tr`i{te u svijetu, sa vi{e od 300 miliona (u prosjeku bogatih)potro{a~a, sa slobodnim kretanjem roba, radne snage, kapitala, usluga,znanja.57 Kada govorimo o Evropskoj uniji, vrijedi se podsjetiti konstatacije poznatog ameri~kog ekonomiste Lestera Turoa (Lester Thurow) da Àpravila 

igre u svjetskoj trgovini postavlja ona dr`ava koja u njoj najvi{e u~estvujeÀ.U 19. stolje}u to je bila Britanska imperija, u 20. Sjedinjene ameri~ke dr`ave,a u 21. stolje}u, pravila igre u svjetskoj trgovini odre|ivat }e, najvjerovatnije,zemlje Evropske unije. Isto tako, ekonomska snaga i mo} Evropske unije nemo`e se svesti samo na aspekt trgovine, jer Evropska unija je i enormnofinansijsko tr`i{te, gdje korporacije iz Evropske unije sve vi{e investiraju

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

85

57. Smaji}, Zekerijah: "Evropska unija i zemlje biv{e Jugoslavije", OKO - Sarajevo, 1997, op.cit.p.21-24

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 85

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 87/398

 

izvan zemalja ~lanica, a tokovi kapitala idu i ka tr`i{tima srednje i isto~neEvrope i Mediterana.

Na osnovu Delorovog izvje{taja (nazvan po tada{njem predsjednikuEvropske komisije @ak Deloru)58, Evropsko vije}e je odlu~ilo, juna 1989.g.,da prvi korak (1. 7 .1990 - 31. 12. 1993.g.) stvaranja Evropske monetarne unijetreba po~eti 1. jula 1990. - datum od kada su, u principu, ukinute sve rest-rikcije na kretanje kapitala izme|u zemalja ~lanica Evropske unije i kada jezapo~eo proces koordinacije nacionalnih monetarnih politika. U ovo vrijeme,Komitetu guvernera centralnih banaka zemalja ~lanica Evropske ekonomskezajednice su date dodatne odgovornosti. Ove odgovornosti su formalizo- vane u odluci Vije}a 12. maja 1990.g., koja uklju~uje odr`avanje konsulta-cija u vezi sa koordinacijom monetarnih politika zemalja ~lanica, sa ciljempostizanja stabilnosti cijena. Za realizaciju koraka dva i tri, bilo je potreb-no revidirati Rimski ugovor kojim je osnovana Evropska ekonomska zajed-nica, u smislu osnivanja potrebne institucionalne infrastrukture. Svi pre-govori su rezultirali osnutkom Evropske unije u Maastrichtu 1993.g.

Osnivanje Evropskog monetarnog instituta sa sjedi{tem u Frankfurtu, 1. ja-

nuara 1994.g., je ozna~ilo po~etak drugog koraka. Evropski monetarni insti-tut nije imao odgovornost za sprovo|enje monetarne politike u Evropskojuniji. Ovo je jo{ uvijek bio zadatak nacionalnih centralnih banaka. Istotako, on nije imao autoritet da sprovodi intervenciju deviznih kurseva. Nataj na~in, dva glavna zadatka Evropskog monetarnog instituta su bila:prvo, da ja~a koordinaciju centralnih banaka i monetarnih politika i, drugo,da kreira pripremne zahtjeve za osnivanje Evropskog sistema centralnih ba-naka, koji }e sprovoditi jedinstvenu monetarnu politiku za uvo|enje jedin-stvene valute u tre}em koraku. Prema tome, Evropski monetarni institut je

kreirao regulativni, organizacijski i logisti~ki okvir, potreban za Evropskisistem centralnih banaka u pripremi prelaska na tre}i korak.

 U decembru 1995.g., na sastanku Samita {efova vlada u Madridu, je pos-tignut sporazum o novoj zajedni~koj valuti kojoj je dato ime ÀeuroÀ i koja

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

86

58. Report of Committee of the Economic and Monetary Union, prihva}en na Evropskom samitu odr`anom uMadridu, 26. 6. 1989.g.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 86

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 88/398

 

}e biti uvedena na po~etku tre}eg koraka. Time je potvr|eno da }e tre}i korakka stvaranju ekonomske i monetarne unije po~eti 1. januara 1999.g. Ovajscenario je baziran uglavnom na detaljnom prijedlogu, elaboriranom odstrane Evropskog monetarnog instituta. U isto vrijeme, Evropskom mone-tarnom institutu je dat zadatak da pripremi okvir za budu}e monetarne iodnose deviznih kurseva izme|u euro-zone i ostalih zemalja Evropske unije. U decembru 1996., Evropski monetarni institut je prezentirao svoj izvje{taj Vije}u Evrope, koji je formirao bazu rezolucije Vije}a Evrope o principimai fundamentalnim elementima novog mehanizma deviznog kursa - ERM II

- koji je prihva}en u junu 1997.g. U decembru 1996.g., EMI je, tako|er,prezentovao Vije}u Evrope i javnosti izabrane dizajne za euro banknote,koje su emitovane 1. januara 2002.g. Drugog maja 1998.g., Vije}e Evropskeunije, sastavljeno od vlada 11 zemalja ~lanica Evropske unije (Belgija, Njema~ka,[panija, Francuska, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Austrija, Italija, Portu-gal i Finska), je jednoglasno usvojilo odluku da ovih 11 zemalja ~lanicaispunjavaju uslove za uvo|enje jedinstvene valute 1. januara 1999.g. Na tajna~in, ovih 11 zemalja }e u~estvovati u tre}em koraku ka uspostavljanjuEvropske monetarne unije. U isto vrijeme, ministri finansija zemalja ~lanicaEvropske unije, uvode}i jedinstvenu valutu, su postigli dogovor sa guvernerimanacionalnih centralnih banaka, Komisijom i Evropskim monetarnim insti-tutom, da }e teku}i mehanizam bilateralnih deviznih kurseva (ERM) bitikori{ten za odre|ivanje intervalutnog kursa za euro. 25. maja 1998.g., vlade11 zemalja ~lanica su izabrale predsjednika, dopredsjednika i ~etiri ostala~lana Izvr{nog odbora Evropske centralne banke. Njihovo imenovanje jepostalo va`e}e 1. juna 1998.g., {to je ustvari obilje`ilo osnivanje Evropskecentralne banke. Sa osnivanjem Evropske centralne banke, Evropski mone-

tarni institut je ispunio svoje zadatke i biva izvr{en proces likvidacije.Prvog janura 1999.g. je otpo~eo tre}i, i poslednji korak, stvaranja Evropske 

monetarne unije. Stvorena je Evropska monetarna unija zemalja euro-zonesa sprovo|enjem jedinstvene monetarne politike, pod odgovorno{}u Evropskecentralne banke. Evropska monetarna unija je dobila jedinstvenu monetarnupolitiku unutar jedinstvenog ekonomskog tr`i{ta. Monetarna politika, naprimjer u segmentu politike kamatnih stopa, se vodi pod okriljem Evropske

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

87

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 87

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 89/398

 

centralne banke, nezavisno od nacionalnih vlada i ostalih institucija Evrop-ske unije. S druge strane, ekonomska politika, na primjer u segmentu politikeoporezivanja ili politike javnih rashoda, ostaje u nadle`nosti nacionalnih vlada koje }e raditi unutar zajedni~kih dogovorenih pravila Pakta za sigur-nost i rast, dogovorenog u Amsterdamu, juna 1997.g. Dakle, Evropska mone-tarna unija nije podrazumijevala i politi~ku uniju, jer zajedni~ke odluke napodru~ju odgovaraju}ih cjelina nivoa oporezivanja se i ne}e zahtijevati. Naprimjer, ne}e se zahtijevati odluke u vezi sa balansom oporezivanja izme|udirektnih i indirektnih poreza, ili izme|u kapitala i rada.

Izvor: www.ecb.int 

Ove odluke }e biti i dalje dono{ene prema nacionalnim potrebama i pri-oritetima. Isto tako, u finalnoj, tre}oj fazi 1999.g., devizni kursevi su fik-sno vezani, a Evropski sistem centralnih banaka i Evropska centralna bankasu zapo~ele formulisanje i sprovo|enje jedinstvene monetarne politike premapostavkama Sporazuma, koji uklju~uju59 tri fundamentalna na~ela i to: stabil-

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

88

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 88

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 90/398

 

nost cijena, nezavisnost od nacionalnih vlada i Evropske unije u cjelini idemokratsku odgovornost, dok, s druge strane, tri glavna zadatka su navedenakao: formulacija i sprovedba jedinstvene monetarne politike i emisije zajedni~ke valute, upravljanje deviznim kursom i rezervama i bankarska supervizija. Jedan od osnovnih ciljeva formiranja Evropske monetarne unije, te Evropskecentralne banke i zajedni~ke valute za Evropu, jeste uspostavljanje jedinstvenemonetarne politike i o~uvanje stabilnosti cijena na cijelom prostoru Evropskeunije. Monetarna unija ugra|uje odre|enu monetarnu disciplinu u pravila po-na{anja nacionalnih privreda.60 Evropa je formirala monetarnu uniju uvo|e-

njem zajedni~ke valute o ~ijoj stabilnosti se stara Evropska centralna banka.Ova jedinstvena centralna banka, kao nezavisna institucija, obezbje|uje najve}usigurnosti za cjenovnu stabilnost. Pored cjenovne stabilnosti, Evropskacentralna banka }e ~uvati i stabilnost deviznog kursa, kao i stabilnostkamatnih stopa koje bi trebale i}i ka unifikaciji i podsticanju investicija.Svaka zemlja Evropske unije, da bi postala ~lanica Evropske monetarneunije mora ispunjavati kriterije konvergencije s aspekta njene makroeko-nomske politike, pri ~emu ne bi smjelo biti ve}ih odstupanja, premda je biloodre|ene fleksibilnosti u ispunjavanju postavljenih kriterija.

Osnov

 

ni principi konvergencije Àconvergence criteriaÀ su slijede}i: 61

1) stopa inflacije u zemlji, u toku posmatrane godine, ne smije biti ve}a od1,5% od prosje~ne stope inflacije u tri zemlje Evropske monetarne unijesa najni`om stopom inflacije,

2) dugoro~na kamatna stopa ne smije biti vi{a od 2% u apsolutnom izrazu,od prosjeka kamata u tri zemlje Evropske monetarne unije sa najni`omstopom inflacije,

3) deficit dr`avnog bud`eta, kao i bud`eta regiona, te lokalni bud`etski de-ficiti ne smiju pre}i 3% vrijednosti bruto doma}eg proizvoda, osim priv-remeno i izuzetno,

4) odnos javnog duga i bruto doma}eg proizvoda ne smije biti ve}i od 60%.

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

89

59. Thitinis, T: "EU Economics", Prentice Hall, 4th edition, 1998, op.cit.p.17060. Stojanov, Dragoljub: "Me|unarodne finansije u globalnoj ekonomiji", IV izdanje, Ekonomski fakultet

Sarajevo, 2000, p.360

61. De Grauwe, Paul: "Economics of Monetary Union", 4th edition, Oxford Press, 2000, p.129.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 89

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 91/398

 

5) zemlja, ~lanica mehanizma deviznog te~aja (ERM II), mora biti bez ozbiljnihdevalvacija u prethodne dvije godine prije razmatranja ulaska u monetarnuuniju (dozvoljene fluktuacije su +-15% oko centralnog deviznog kursa),

6) nacionalne centralne banke moraju imati punu politi~ku nezavisnost. To je jedan od razloga zbog kojih Danska i Velika Britanija nisu ~lanice eko-nomske i monetarne unije i imaju Àopt-outÀ klauzulu. Naime, Velika Bri-tanija bi morala osigurati punu nezavisnost Bank of England, a Danskapored toga mora imati i referendum. [vedska je odlu~ila da se ne pridru imonetarnoj uniji zbog toga {to je odbila da se pridru`i mehanizmu deviznog

kursa ERM II Evropskog monetarnog sistema prije po~etka tre}e faze pana taj na~in nije ispunila jedan od uslova priklju~enja monetarnoj uniji.

TABELA 3.3. (1)

Ispunjavanje kriterija za ~lanstvo u EMU (u 1997.g.)

Izvor: J.Dermine, P.Hillion: ÀEuropean Capital Markets with a Single CurrencyÀ,Oxford University Press, 1999, p.36, Table 2.1, ÀCompliance With Criteria 

for EMU Membership As of Late 1997.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

90

Inflacija62 Kamatna

stopa63 Deficit

64ERM ~lanstvo

Nezavisnot centralne

banke

(a) Kandidati

1. Belgija OK OK NO OK OK

2. Njema~ka OK OK NO OK OK

3. [panija OK OK NO OK OK

4. Francuska OK OK NO OK OK

5. Italija OK OK NO OK OK

6. Austria OK OK NO OK OK

7. Portugal OK OK NO OK OK

8. Finska OK OK OK OK OK

9. Irska OK OK NO OK OK

10. Luksemburg OK OK OK OK OK

11. Nizozemska OK OK NO OK OK

(b) Zemlje izvan EMU12. Danska OK OK OK OK OK

13. UK OK OK NO NO OK(NO)65

14. [vedska OK OK NO NO OK

15. Gr~ka NO NO NO NO OK

62. Najvi{e 1.5% iznad prosjeka tri najbolje pozicionirane zemlje ~lanice

63. Najvi{e 2% iznad prosjeka tri najbolje pozicionirane zemlje ~lanice u segmentu inflacije

64. "NO" zna~i da zemlja ima deficit u smislu ^lana 104c Maastricht Ugovora;65. Prema prijedlogu nove Blerove vlade, the Bank of England postaje nezavisna u uspostavljanju kamatnih

stopa dok se inflatorni target jo{ uvijek uspostavlja od strane vlade.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 90

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 92/398

 

TABELA 3.3. (2)

Nove zemlje ~lanice EU i kriteriji konvergencije iz Maastrichta

Izvor: Had`iahmetovi}, Azra (2005.): ÀEkonomija EvropeÀ, Ekonomski fakultet u 

Sarajevu, Izdava~ka djelatnost, p.150.

Kod kriterija inflacije, naprosto se `eljelo pokazati da zemlje ~lanice budu}emonetarne unije vode brigu oko upravljanja politikom niske inflacije. Mnoge~lanice su, na primjer, morale spustiti stopu inlacije na nivo Njema~ke, te

na taj na~in sprovoditi dezinflatorni proces. U toku ovog dezinflatornogprocesa, povremena pove}anja u stopi nezaposlenosti su bila neizbje`na.Ovaj kriterij je bio dodatni dokaz da su pojedine zemlje, kao {to je Italijana primjer, veoma istrajne oko vo|enja borbe sa inflacijom. [to se pak ti~ekriterija vezanog za bud`etski deficit i dr`avni dug, odnosno postavljanjanormi od 3% ukupnog obima rashoda prema bruto doma}em proizvodu i60% ukupnog javnog duga prema bruto doma}em proizvodu, Maastricht je bio dosta fleksibilniji. Ilustrirat }emo neke racionalne pokazatelje kakose do{lo do normi 3% i 60%. Ovakve bud`etske norme od 3% i 60% su

izvedene iz formule koja odre|uje koji je to bud`etski deficit potreban dastabilizira dr`avni dug, uz pretpostavku da se bud`etski deficit finansiraemisijom dr`avnih obveznica:

d = g x b

(d) bud`etski deficit u procentima od GDP-a,(g) stopa rasta nominalnog GDP-a i(b) nivo na kojem se dr`avni dug stabilizira ( u % od GDP-a).

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

91

Stopainflacije (%)

Kamatnastopa (%)

Fiskalni balans(% od GDP)

 Javni dug (% od GDP)

2001. 2002. 2003. 2001. 2002. 2001. 2002.

Kriteriji konvergencije < 3,5 < 3 < 7,1 > - 3 > - 3 < 60 < 60

Kipar 2,0 2,8 Nep. Nep. Nep. Nep. 61,1^e{ka Republika 4,5 1,4 4,8 -5,2 -9,3 23,7 34,7Estonija 5,6 3,6 4,4 0,4 -1,0 4,8 3,3Ma|arska 9,1 5,2 7,8 -4,7 -6,0 53,1 61,9Latvija 2,5 2,0 9,3 -1,9 -2,5 16,0 22,0Litvanija 1,3 0,4 6,4 -1,9 -1,4 23,1 23,0

Malta 2,5 2,0 Nep. Nep. Nep. 65,7 70,0Poljska 5,3 1,9 7,7 -6,0 -5,0 38,7 44,8Slova~ka 7,0 3,3 7,4 -3,9 -4,5 44,1 46,4Sloveni a 8,6 7,5 11,1 -1,2 -2,9 27,5 27,3

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 91

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 93/398

 

Formula nam pokazuje da bud`etski deficit mora biti sveden na nivo od 3%bruto doma}eg proizvoda da bi se stabilizovao dr`avni dug na 60% odbruto doma}eg proizvoda, ako i samo ako, je nominalna stopa rasta brutodoma}eg proizvoda 5% (0.03 = 0.05 x 0.6). Ovo pravilo je podlo`no arbitra`izbog barem dvije stvari. Prvo, nejasno je za{to bi se dug trebao stabiliziratina 60%. Jedini razlog za{to je prag 60% prihva}en u Maastrichtu je bio,izgleda, taj {to je u to vrijeme prosjek stope dug/bruto doma}i proizvod uEvropskoj uniji bio 60%.66 Drugo, pravilo je oslonjeno na budu}u nominalnustopu rasta bruto doma}eg proizvoda. Ako je nominalna stopa rasta bruto

doma}eg proizvoda ve}a od (ni`a od) 5%, bud`etski deficit koji stabiliziradr`avni dug na 60% se pove}ava iznad (smanjuje) 3%. U 1997.g., devet od jedanaest zemalja ~lanica Evropske unije. nisu bile u stanju ispuniti kriter-ij konvergencije u vezi sa bud`etskim deficitom i dr`avnim dugom, te jedevet zemalja kandidata za Evropsku monetarnu uniju imalo stopu dugapreko 60% u 1997.g.67. U maju 1998.g. je odlu~eno da ~lan iz Ugovora koji seodnosi na navedeni fiskalni kriterij ne bude primijenjen tako da se jeda-naest zemalja moglo ÀsigurnoÀ priklju~iti monetarnoj uniji. Glavna moti- vacija za kriterij- zahtjev zemljama da ne mogu devalvirati valutu u tokudvije godine prije njihovog priklju~enja monetarnoj uniji, je jasna. Ovaj kri-terij je sprije~io zemlje da manipuliraju deviznim kursom tako da bi mogleimati bolju poziciju deviznog kursa prilikom ulaska u monetarnu uniju (naprimjer: devalviran devizni kurs koji bi pove}ao konkurentsku poziciju zem-lje). Kona~no, kriterij konvergencije za visinu kamatnih stopa se opravdava~injenicom da bi velike razlike u visini kamatnih stopa, prije priklju~enjamonetarnoj uniji, mogle dovesti do velikih dobiti ili gubitaka kapitala primomentu operacionalizacije monetarne unije68. U decembru 1995.g. Vije}e

Evrope se slo`ilo da imenuje Evropsku valutnu jedinicu, koja }e biti pred-stavljena kao ÀeuroÀ i potvrdilo da }e finalni korak ka formiranju Evropskemonetarne unije po~eti 1. januara 1999.g. Od 1.januara 1999.g. zemlje ~la-

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

92

66. Op{irnije u: De Grauwe, Paul: "Economics of Monetary Union", 4th ed, 2000, Oxford Press, p. 129-135

67. 1997.g. je uzeta jer je to godina koja je bila bazna godina za odlu~ivanje da li bi zemlje mogle postati ~lan-

ice Evropske monetarne unije.68. Op{irnije vidjeti: De Grauwe, Paul: "Economics of Monetary Union", 4th edition, Oxford Press, 2000,

op.cit.p.131-135.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 92

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 94/398

 

nice euro-zone su koristile euro u bezgotovinskom platnom prometu, a uprav-ljanje jedinstvenom monetarnom politikom postaje odgovornost Evropskecentralne banke. Na taj na~in je bio formiran devizni kurs euro-zone.

TABELA 3.3. (2)69

Devizni kurs euro-zone na dan 1. 1. 1999.70

 Ve} od 1. januara 2002.g., Evropska centralna banka je emitovala primar-nu emisiju euro nov~anica i kovanica. U periodu od 1. 1. 2002. do 30. 6. 2002.g.u funkciji prometnog i plate`nog sredstva se koristila Àdvojna valutaÀ, usmislu eura i nacionalnih valuta. Na taj na~in od 1.7.2002.g. u prometuostaje samo euro kao cirkuliraju}a kupovna mo} i zajedni~ki novac zemalja~lanica Evropske unije koje su prihvatile euro u toj ulozi. Uvo|enje jedin-stvenog evropskog novca mo`e donijeti odre|ene koristi zemljama euro-zone, kao i Evropskoj uniji. Najo~evidnija korist od uvo|enja eura je pot-puna eliminacija tro{kova konverzije izme|u razli~itih valuta euro-zone. Upraksi nije tako jednostvano odrediti u{tedu na transakcionim tro{kovima,

 jer oni variraju sa veli~inom transakcije. Nedavna predvi|anja su na poten-cijalnoj u{tedi od oko 8 milijardi eura godi{nje.71 Uglavnom su ove u{tede vezane za me|usobnu trgovinu zemalja Evropske unije, u vezi sa provizijama

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

93

Naziv valute ISO kod valute Devizni kurs za 1 euro

Belgische Franc BEF 40,3399

Deutsche Mark DEM 1,95583

Pesetas Espanolas ESP 166,386

Francs Francais FRF 6,55957

Irish Pounds IRP 0,787564

Lire Italiane ITL 1936,27

Francs Luxembourgeois LUF 40,3399

 Nederlandse Gulden NLG 2,20371

Osterreichische Schillinge ATS 13,7603

Escudos Portuguese PTE 200,482

Suomen Markkaa FIM 5,94573

69. Izvor: www. europa.eu.int/euro/ 70. Maastricht Ugovor je implicirao da 1. 1. 1999. 1 ECU = 1 EURO. U isto vrijeme te~aji konverzije nacional-

nih valuta u euro su trebali odgovarati onim vrijednostima deviznih te~aja nacionalnih valuta prema ECU,

koji je va`io do 31. 12. 1998.g.71. Daniel Gros; Niels Thygesen: "European Monetary Integration", 2nd Ed, Longman Ltd, 1998, p.289

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 93

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 95/398

 

od strane poslovnih banaka u funkciji platnog prometa. Slijede}a korist kojaproizilazi iz uvo|enja eura je u{teda kroz ni`e oficijelne me|unarodne rezerve.

 U upotrebi nacionalnih valuta, nacionalne centralne banke moraju dr`ati velike devizne rezerve da bi bile u stanju {tititi svoje intervalutne kurseve.Evropska centralna banka, nadgledaju}i zajedni~ku valutu, ne treba dr`ati velike rezerve, ve} samo do nivoa da devizni kurs eura upravlja premadrugim valutama, naro~ito prema US dolaru. Krajem 1996.g., monetarne vlasti 15 ~lanica Evropske unije su dr`ale ekvivalentan iznos od 260 mili- jardi ECU u me|unarodnim rezervama, od ~ega su oko polovine bile valuteizvan Zajednice (uglavnom US dolar). Ovaj iznos uveliko prema{uje iznosrezervi alociranih u Evropskoj centralnoj banci (najvi{e 50 milijardi ECU).Evropska monetarna unija zato vodi ka u{tedama u me|unarodnim rezer- vama od oko 200 milijardi ECU. Isto tako, za potro{a~e i poslovne subjek-te, jedinstvena valuta }e eliminisati nesigurnosti vezane za cijene po koji-ma se robe i usluge prodaju. Kao {to je bio slu~aj ranije, iznenadne prom- jene na deviznom kursu mogu poremetiti profitne margine u vremenu odsamo nekoliko sati. Sve }e ovo pojednostaviti poslovne operacije velikim i

malim poslovnim subjektima u okviru euro-zone. Na taj na~in, ako sucijene roba i usluga izra`ene u jednoj valuti, konkurencijski efekat jedin-stvenog tr`i{ta }e biti znatno oja~an, {to }e dati i koristi Uniji u cjelini istvoriti povoljniju poziciju u me|unarodnim razmjerama. U ovom kontek-stu, jedinstvena valuta }e pospije{iti ekonomski rast i zaposlenje.

Na slijede}i na~in }emo sumirati mikroekonomske i makroekonomskekoristi od upotrebe eura. Kao mikroekonomske koristi mo`emo navesti: pojed-nostavljuju se me|usobne finansijske transakcije, jednostavnije putovanjeza potro{a~e, nema gubljenja vremena kod zamjene efektive, nema vi{e

provizija za konverziju deviza. Makroekonomske koristi se odnose na: elimi-naciju deviznog rizika unutar euro-zone, ja~anje jedinstvenog tr`i{ta, stimu-laciju investicija u euro-zonu i u smislu unutarnjeg kretanja i priliva izvana. Upotreba eura, kao zajedni~kog novca, bi trebala donijeti i odre|ene glob-alne efekte za Evropsku uniju, kao {to su: ja~e evropsko prisustvo u me|u-narodnom monetarnom sistemu i ja~e prisustvo na globalnim finansijskimtr`i{tima. Jedinstvena valuta je presudno va`na za trgovinu bez barijera i

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

94

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 94

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 96/398

 

investicione aktivnosti unutar Evropskog kontinenta. Isto tako, euro bi tre-bao osna`iti Evropu u svjetskoj ekonomiji. Pitanja mikroekonomskih imakroekonomskih koristi od upotrebe eura su u tome {to Evropska unijanije homogena ekonomska oblast. Razlike u ekonomskoj strukturi, dohotkuper capita , stopi nezaposlenosti me|u zemljama ~lanicama su velike. Ovoimplicira da koristi od upotrebe eura ne}e biti distribuirane ravnomjernome|u zemljama ~lanicama.

Period 1999-2002. je bio tzv. tranzicijski period za monetarnu uniju, koji je uveden, prije svega, zbog tehni~kih razloga. Oni se ogledaju, na primjer,u vremenu potrebnom da se emituju nov~anice nove valute, vremenupotrebnom da se izvr{e odre|ene promjene u nacionalnim bankarskim sis-temima (npr. novi platni sistem ÀTARGETÀ). Isto tako, dodatne tri godinetranzicije, uz kori{tenje nacionalnih valuta u toku tog perioda, obezbje|ujeposljednju {ansu za Àopting outÀ ako bi Àstvari krenule naopakoÀ, {to nebi bilo izvodljivo da su odmah 1. 1. 1999.g. nacionalne nov~anice povu~eneiz opticaja i upotrebe. Ovaj trogodi{nji tranzicijski period do potpunoguspostavljanja zajedni~ke valute, je na neki na~in ÀosiguranÀ sa tri va`ne

ta~ke za uspostavu kredibiliteta, i to72

: Postoji jedna centralna banka od 1999.g., Evropska centralna banka, odgo-

 vorna za monetarnu politiku Evropske unije kao cjeline. Ova centralnabanka, prema tome, odre|uje ÀEU monetarne varijableÀ, npr. ukupnu ko-li~inu novca u Evropskoj uniji. Ona ne brine za koli~inu novca u, recimo,Njema~koj ili Francuskoj. Evropska centralna banka koristi euro zaimplementaciju monetarne politike, radi ~ega ona kupuje i prodaje euroda bi uticala na koli~inu novca u Evropskoj uniji i/ili kamatnu stopu.

Evropska centralna banka je bila spremna da zamijeni jedan novac ~lanice

za drugi, na zahtjev. Prema tome, {pekulatori ne mogu o~ekivati od ovogmehanizma da mu ponestane novca da bi organizirao konverziju, jer jeupravo o~ekivanje da }e centralnoj banci Àponestati novcaÀ, ono {topokre}e {pekulativne napade.

Konverzija jedne valute zemlje ~lanice za euro se obavlja prema fiksnomkursu bez fluktuacija. Ovo je mogu}e jer nema tr`i{ta deviznih kurseva,

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

95

72. De Grauwe, Paul: "Economics of Monetary Union", 4th edition, Oxford Press, 2000, op.cit.p.145.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 95

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 97/398

 

gdje se trguje ovim valutama po promjenjivom kursu. Komercijalne bankemijenjaju ove valute prema fiksnom deviznom te~aju. Naravno, banke nap-la}uju odre|enu proviziju za ovu uslugu, na isti na~in na koji napla}ujuuslugu za ÀkonvertovanjeÀ ~eka u gotovinu, ili kori{tenje kreditne kar-tice za podizanje gotovine. Nepostojanje raspona fluktuacija je va`no, jer postojanje takvih fluktuacija i kretanje deviznih kurseva unutar tihraspona ~esto pokre}e {pekulativne pritiske.

Tri karaktersitike su bile esencijalne u obezbje|enju osnove za punu kredi-bilnost tranzicijskog monetarnog re`ima u toku perioda 1999 - 2002.g. Nakraju, postavlja se pitanje da li je uop{te postojao rizik za kolaps aran`manafiksnog deviznog kursa u toku 1999 - 2002.g.? Iz dana{nje perspektivemo`emo re}i da ga nije ni bilo. Tradicionalni {pekulativni napad se vjerovatnonije mogao desiti. Jedini rizik koji je mogao biti, je politi~ki. Period 1999 -2002.g. je ostavio veoma male Àotvorene prozoreÀ za zemlje da napustetranzicijski period monetarne unije, prije nego {to se njihove nacionalne valute u potpunosti povuku iz opticaja. Premda je rizik bio vrlo malen, onnije mogao biti u potpunosti isklju~en. Me|utim, svjedoci smo uspje{nog

okon~anja ovog procesa i sada se rizici mogu posmatrati kao rizici koji pro-izilaze iz samog funkcionisanja ovog mehanizma u realnim uslovima.

3.4. Funkcionisanje Ev

 

ropske centralne banke

Od osnivanja Evropske centralne banke, strategija monetarne politikeobezbje|uje sna`nu osnovu za efikasan interni proces odlu~ivanja i konzis-tentni okvir za komunikaciju sa javno{}u, {to ima za rezultat ja~anje pov- jerenja prema Evropskoj centralnoj banci. Zaista, postoje podaci, da je jo{od 1999.g., o~ekivana inflacija u dugom roku, (koja u su{tini i odre|uje mjeru

kredibiliteta centralne banke), je konzistentna sa definicijom Evropske cen-tralne banke o stabilnosti cijena. Manja nesigurnost o inflatornom kretanjupoma`e smanjenju premije rizika u strukturi kamatne stope i, prema tome,ni`e finansijske tro{kove. Po prirodi stvari, bilo je logi~no da, poslije petgodina iskustva, Upravno vije}e Evropske centralne banke objavi rezultateevaluacije strategije Evropske centralne banke, {to je i u~injeno 8. maja 2003.g.Potvr|ena je definicija stabilnosti cijena, objavljena jo{ u oktobru 1998.g.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

96

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 96

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 98/398

 

kao godi{nja stopa ispod 2% mjerena HICP indeksom za euro-zonu. U isto vrijeme, Upravno vije}e je pojasnilo da je ispunjenje kriterija stabilnosticijena prema navedenoj definiciji, cilj kojem se te`i i u srednjem roku. Upravno vije}e je tako|er potvrdilo da }e se njegove odluke iz domenamonetarne politike, nastaviti temeljiti na suptilnoj analizi kretanja stabilnosticijena, prvenstveno kroz izradu ekonomskih i monetarnih analiza. Da bi podvuk-lo dugoro~ne odlike referentne vrijednosti za rast monetarnog agregata M3, Upravno vije}e Evropske centralne banke je odlu~ilo da vi{e ne radi analizumonetarne referentne vrijednosti definisane strategijom. svake godine. Sa

ovim izvje{tajima i poja{njenjima klju~nih elemenata koncepta monetarnepolitike Evropske centralne banke, zasnovanog na stabilnosti, Upravno vije}e je pobolj{alo razumijevanje strategije Evropske centralne banke. Osnovnekaraktersitike monetarne unije sastoje se u formiranju jedinstvenog novca, jedinstvene centralne banke, i takve koordinacije nacionalnih ekonomskihpolitika koja bi omogu}ila da zemlje ~lanice imaju jedinstvenu monetarnu,a u perspektivi i jedinstvenu fiskalnu politiku. Statut Evropskog sistemacentralnih banaka73 je, u stvari, protokol u vidu priloga Maastricht sporazuma.Ovaj statut defini{e glavnu komponentu Evropskog Sistema CentralnihBanaka, a to je Evropska centralna banka. Statut sadr`i dva krucijalna zaht- jeva. Prvo, Evropski Sistem Centralnih Banaka ima za cilj stabilnost cijena,i drugo, mora biti nezavisan. U stvari, ova dva elementa odre|uju budu}ikvalitet monetarne politike Evropske unije. Evropska centralna banka inacionalne centralne banke, kada obavljaju svoje zadatke, ne mogu tra`itiinstrukcije od bilo kojeg vanjskog organa. Institucije Evropske unije, organii vlade zemalja ~lanica ne mogu uticati na pojedince i organe procesaodlu~ivanja Evropske centralne banke u obavljanju njihovih zadataka. U uprav-

lja~koj strukturi Evropske centralne banke imamo tri organa koji su zadu`enaza pripremu i sprovo|enje jedinstvene monetarne politike, te za dono{enjeodluka Evropske centralne banke i to:

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

97

73. Evropski sistem centralnih banaka (ESCB): se sastoji od centralne institucije, Evropske centralne banke i

nacionalnih centralnih banaka ~lanica Evropske unije koje su se priklju~ile finalnoj fazi. "Eurosistem" je ter-

min koji se odnosi na Evropsku centralnu banku i nacionalne centralne banke zemalja ~lanica koje su pri-hvatile euro.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 97

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 99/398

 

THE GOVERNING COUNCIL / UPRAVNO VIJE]E. Prema ~lanu 109 (a) (1)Sporazuma, Upravno vije}e }e ~initi ~lanovi Izvr{nog odbora Evropske centralnebanke i guverneri nacionalnih centralnih banakaÀ. Glavne odgovornosti Upravnog vije}a su: odre|ivanje osnovnih smjernica i dono{enje odlukapotrebnih za osiguranje zadataka datih Evropskoj monetarnoj uniji; formu-lisanje monetarne politike euro-zone, kao i dono{enje odluka koje se odnosena me|u-ciljeve monetarne politike, klju~ne kamatne stope i obezbje|enjerezervi u Evropskoj monetarnoj uniji; utvr|ivanje potrebnih odluka za njihovuimplementaciju. Ugovorom iz Maastrichta i Statutom Evropske centralne

banke je osigurano da Upravno vije}e ima ovla{tenje i mo} da preduzmenajva`nije, strate{ki zna~ajne odluke za Evropsku monetarnu uniju.

THE EXECUTIVE BOARD / IZVR[NI ODBOR. Prema ~lanu 109a (2) (a)Sporazuma Izvr{ni odbor ~ine predsjednik, zamjenik predsjednika i druga~etiri ~lana, predlo`ena od strane zemalja-~lanicaÀ. Glavne odgovornostiIzvr{nog odbora su: implementacija monetarne politike u skladu sa smjer-nicama i odlukama Upravnog vije}a Evropske centralne banke i davanjeneophodnih instrukcija nacionalnim centralnim bankama; odgovornost za

teku}e aktivnosti Evropske centralne banke. Statutom je odre|eno da kom-pentenciju Izvr{nog odbora predstavlja i implementacija monetarne politike.Ove odgovornosti Izvr{nog odbora opravdavaju njegov status primarnogoperativnog tijela Evropske centralne banke.

Tre}e upravlja~ko tijelo Evropske centralne banke je ÀTHE GENERALCOUNCIL OF THE ECBÀ, tj. GENERALNO VIJE]E Evropske centralne banke.Generalno vije}e sa~injava predsjednik i zamjenik predsjednika Evropskecentralne banke i guverneri nacionalnih centralnih banaka svih zemalja ~lanicaEvropske unije. Drugi ~lanovi Izvr{nog odbora mogu u~estvovati, bez prava

glasa, na sastancima Generalnog vije}aÀ. Generalno vije}e Evropske cen-tralne banke ima slijede}e zadatke: prikupljanje statisti~kih informacija;pripremanje godi{njih izvje{taja Evropske centralne banke; pripremanjepotrebnih pravila za ujedna~avanje/kreiranje ra~unovodstvenih standarda istandarda izvje{tavanja; definisanje standarda za politiku zaposlenja u Evrop-skoj centralnoj banci; potrebne pripreme za uspostavljanje fiksnog deviznogkursa valuta zemalja ~lanica prema euru.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

98

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 98

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 100/398

 

Izvor: www.ecb.int 

[EMA 3.4. (1)

 Upravlja~ka tijela Evropske centralne banke

Izvor: Evropska centralna banka: ÀMonetarna politika ECBÀ, (2004), p.10 

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

99

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 99

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 101/398

 

 Ukupni kapital Evropske centralne banke iznosi 5 milijardi eura. Nacio-nalne centralne banke su upisnici kapitala Evropske centralne banke. Upiskapitala je zasnovan na klju~u koji je uspostavljen na bazi respektivnogu~e{}a zemalja ~lanica Evropske unije u bruto doma}em proizvodu i pop-ulaciji Evropske unije. Na dan, 18. 6. 2001.g. je upla}en iznos od EUR4,049,715,000. Nacionalne centralne banke euro-zone su uplatile svoj diou potpunosti, dok su nacionalne centralne banke, koje nisu u euro-zoni,uplatile 5% od iznosa kapitala Evropske centralne banke, kako bi uzelau~e{}a u monetarnoj uniji. Zbog ukupnog procentualnog smanjenja kap-

itala Evropske centralne banke od 1.3559% i to za centralne banke ~lan-ice Evropske monetarne unije i pove}anja procentualnog u~e{}a u kapi-talu Evropske centralne banke od strane centralnih banaka koje jo{ nisu~lanice Evropske monetarne unije, ukupni kapital Evropske centralnebanke je umanjen za ukupan iznos od 64 miliona eura od 1. januara2004.g.

Isto tako, imaju}i u vidu navedeno smanjenje na strani kapitala i ranijitransfer deviznih rezervi kod Evropske centralne banke prema u~e{}u u

kapitalu svake pojedine centralne banke ~lanice, po~etni iznos od 40,497miliona eura deviznih rezervi je tako|er umanjen. Ovo umanjenje je rezultiralosmanjenjem od 678 miliona eura. Ukupni iznos je vra}en na ra~une poje-dinih centralnih banaka ~lanica Evropske centralne banke.

Kada centralne banke novih ~lanica Evropske unije od 1. maja 2004.g. pos-tanu ~lanice Evropske monetarne unije i Evropske centralne banke, upisanikapital i iznos strane devizne aktive koji }e biti preba~en kod Evropske cen-tralne banke }e se automatski pove}ati.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

100

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 100

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 102/398

 

TABELA 3.4. (1)

 Upis kapitala Evropske centralne banke

Izvor: Evropska centralna banka (2003), ÀGodi{nji izvje{taj za 2003. godinuÀ, p.194.

Struktura u~e{}a u kapitalu Evropske centralne banke od strane nacionalnihcentralnih banaka zemalja ~lanica euro-zone i centralnih banaka upisnica kapita-la Evropske centralne banke koje nisu ~lanice euro-zone, je data u slijede}oj tabeli:

TABELA 3.4. (2)

 U~e{}e u kapitalu Evropske centralne banke

Izvor: Evropska centralna banka (2003.), ÀGodi{nji izvje{taj za 2003. godinuÀ, p.194.

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

101

Nacionalna centralna banka euro

Banque Nationale de Belgique 143,290,000

Deutsche Bundesbank 1,224,675,000

Bank of Greece74 102,820,000

Banco de Espana 444,675,000

Banque de France 841,685,000

Central Bank of Ireland 42,480,000

Banque d’Italia 744,750,000

Banque Centrale du Luxembourg 7,460,000

De Nederlandsche Bank 213,900,000

Oesterreichische National bank 117,970,000

Banco de Portugal 96,160,000

Suomen Pankki 69,850,000

UKUPNO ZA CENTRALNE BANKE EURO-ZONE 4,049,715,000

% u~e{}a u kapitalu ECBNacionalna centralna banka

1. 1. 1999 do 31. 12. 2003 1. 1. 2004 do 1. 5. 2004

Banque Nationale de Belgique 2.8658% 2.8658%

Deutsche Bundesbank 24.4935% 23.4040%

Bank of Greece 2.0564% 2.1614%

Banco de Espana 8.8935% 8.7801%

Banque de France 16.8337% 16.5175%

Central Bank of Ireland 0.8496% 1.0254%

Banque d’Italia 14.8950% 14.5726%

Banque Centrale du Luxembourg 0.1492% 0.1708%De Nederlandsche Bank 4.2780% 4.4323%

Oesterreichische National bank 2.3594% 2.3019%

Banco de Portugal 1.9232% 2.0129%

Suomen Pankki 1.3970% 1.4298%

UKUPNO 80.9943 79.6384

74. Prema odluci Vije}a Evropske unije od 19. juna 2000.g. (2000/427/EC), Centralna banka Gr~ke postaje ~lanEvropske centralne banke od 1. januara 2001.g.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 101

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 103/398

 

TABELA 3.4. (3)

 U~e{}e u kapitalu Evropske centralne banke nacionalnihcentralnih banaka koje nisu u EMU

Izvor: Evropska centralna banka (2003), ÀGodi{nji izvje{taj za 2003. godinuÀ, p.194.

Nacionalne centralne banke koje nisu u euro-zoni, nisu u obavezi da uplateodgovaraju}i iznos kapitala preko iznosa za kojeg su ve} odlu~eni, sve domomenta kada odlu~e da se pridru`e zajedni~koj valuti. Navedeni iznosi utabeli 3.4. (4) predstavljaju kontribucije u pokri}u operativnih tro{kova Evrop-ske centralne banke, u vezi sa zadacima koje ona obavlja za nacionalnecentralne banke koje nisu u euro-zoni. Ukupan iznos od 47.514.250 eurapredstavlja 5% u~e{}a od ukupnog upisanog i upla}enog kapitala Evropske

centralne banke od strane centralnih banaka koje jo{ nisu u Evropskojmonetarnoj uniji. Isto tako, ove centralne banke nemaju pravo da dobijubilo kakav udio u podjeli dobiti Evropske centralne banke, niti su u obavezida finansiraju bilo kakve gubitke Evropske centralne banke.

TABELA 3.4. (4)

Kontribucije centralnih banaka koje nisu u EMU,za pokri}e operativnih tro{kova ECB

Izvor: Evropska centralna banka (2003.), ÀGodi{nji izvje{taj za 2003. godinuÀ, p.195.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

102

% u~e{}a u kapitalu ECB

Nacionalna centralna banka 1. 1. 1999 do

31. 12. 2003

1. 1. 2004

do 1. 5. 2004

Denmarks national banke 1.6709% 1.7216%

Sveriges Riksbank 2.6537% 2.6636%

Bank of England 14.6811% 15.9764%

UKUPNO ZA CENTRALNE BANKE IZVAN EURO-ZONE 19.0057 20.3616

Denmarks 4,177,250

Sveriges Riksbank 6,634,250

Bank of England 36,702,750

 UKUPNO

 

47,514,250

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 102

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 104/398

 

Nacionalne centralne banke zemalja ~lanica euro-zone su obezbijediledevizne rezerve Evropske centralne banke u iznosu od oko 40 milijardi eura. U~e{}e svake centralne banke ~lanice Evropske centralne banke u obezb- je|enju deviznih rezervi Evropske centralne banke je fiksirano, u proporcijisa udjelom upisanog kapitala u Evropsku centralnu banku, dok je svakanacionalna centralna banka istovremeno kreditirana od strane Evropskecentralne banke u ekvivalentnom iznosu eura. Petnaest procenata (15%)u~e{}a rezervi su obezbije|ene u zlatu, dok je osamdeset pet procenata(85%) upla}eno u US dolarima i japanskim yenima.

3.4.1. Strategija monetarne politike Ev

 

ropske centr

 

alne banke

Primarni cilj Evropske centralne banke, kao {to je definisano u ^lanu 2Statuta Evropske centralne banke, je odr`avanje stabilnosti cijena 75. Usmislu realizovanja svojih ciljeva, Evropska centralna banka }e djelovatiprema principima otvorene tr`i{ne ekonomije uz slobodnu konkurenciju.Kao tri glavna cilja Evropske centralne banke, mo`emo ista}i: primarni cilj: Àstabilnost cijenaÀ - ~lan 105, Statuta ECB

sekundarni cilj: Àvisok stepen zaposlenostiÀ - ~lan 2, Statuta ECB sekundarni cilj: Àpoliti~ka nezavisnostÀ - ~lan 107, Statuta ECB

 Ugovor kojim je osnovana Evropska unija, kako bi ispunila svoj jasno defini-ran mandat odr`avanja stabilnosti cijena, daje Evropskoj centralnoj bancizavidan stepen institucionalne nezavisnosti. Ugovorom je posebno istaknutatransparentnost i odgovornost u radu Evropske centralne banke. Upravno vije}e Evropske centralne banke je objavilo 13. oktobra 1998.g. stabilizacionoorijentisanu strategiju monetarne politike, koja je vodi~ njenih odluka izsfere monetarne politike u tre}em koraku izgradnje ekonomske i monetarne

unije. Evropska centralna banka je formulisala strategiju koju slijedi da birealizovala monetarnu politiku u euro-zoni. Ova strategija po~inje sa defini-sanjem krajnjih ciljeva (inflacija, output), a preko srednjoro~nih ciljeva. Prvi

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

103

75. Kroz nagla{avanje stabilnosti cijena kao primarnog cilja i politi~ke nezavisnosti centralne banke kao instru-menta za postizanje ovog primarnog cilja - BUNDESBANK MODEL je imao uticaj u kreaciji nove centralne

banke Evropske unije. Op{irnije vidjeti: De Grauwe, Paul: "Economics of Monetary Union", Oxford Press,

2000, 4th edition, p.150-153.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 103

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 105/398

 

korak u formulisanju strategije monetarne politike se sastoji u davanju pre-cizne definicije stabilnosti cijena. Upravno vije}e Evropske centralne banke je prihvatilo slijede}u definiciju:76 ÀOvo zna~i godi{nju stopu infacije ueuro-zoni u rasponu od 0 - 2%À. Stabilnost cijena prema ovoj definiciji Àsetreba odr`ati u srednjoro~nom perioduÀ.

Me|utim, Evropska centralna banka nije definisala {ta je to ÀsrednjirokÀ. Strategija Evropske centralne banke se sastoji od tri glavna elemen-ta: kvantitativna definicija stabilnosti cijena (0-2%) i ÀstubaÀ koji se koris-titi da se postigne ovaj cilj, a to je dominantna uloga novca77. Ako inflacijuposmatramo kao monetarni fenomen, onda je novcu data dominantnauloga u ovoj strategiji. Da bismo to vidjeli, treba zapo~eti sa poznatom for-mulacijom kvantitativne teorije novca i cijena, koju mo`emo napisati naslijede}i na~in:78

m v = p y

m - koli~ina novca v - brzina opticaja novcap - nivo cijena

 y - realni bruto doma}i proizvod

Derivacijom ove formulacije dobivamo:

Δm = Δp + Δ y - Δ v

Ovdje se Δ mo`e tuma~iti kao promjena iz jedne godine u drugu. Ovepromjene se mogu interpretirati i kao aproksimativne stope rasta. Prethodnaformulacija se mo`e interpretirati kao stopa rasta koli~ine novca, koja je kon-sistentna sa odre|enom stopom inflacije, kada je data stopa rasta realnog

bruto doma}eg proizvoda i stopa brzine opticaja novca. Evropska centralnabanka vr{i predvi|anja budu}e stope rasta realnog bruto doma}eg proizvoda

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

104

76. "stabilnost cijena se defini{e kao jednogodi{nji rast harmoniziranog indeksa potro{a~kih cijena - HICP - za

euro-zonu ispod 2%" (ECB Monthly Bulletin, januar 1999., p.46). HICP je indeks cijena za euro-zonu kreiran

iz harmonizirane definicije nacionalnih indeksa cijena.77. Detaljnije vidjeti u: "ECB Monthly Bulletin", "The Stability-Oriented Monetary Policy Strategy of the

Eurosystem", januar 1999, p. 39-50.

78. Op{irnije vidjeti u: Paul De Grauwe: "Economics of Monetary Union", Oxford Press, 2000, 4thedition, p.185-186.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 104

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 106/398

 

(Δ y). U svome mjese~nom izvje{taju iz januara 1999.g., ta procjena je aproksi-mativno 2%. Isto tako se vr{e predvi|anja stope brzine opticaja novca. Uistom izvje{taju Evropska centralna banka procijenjuje da }e se stopa brzineopticaja novca smanjivati aproksimativno 0.5% godi{nje (Δ v = -0.5%). Prekoova dva parametra, Evropska centralna banka odre|uje stopu rasta koli~inenovca, koja je konzistentna sa inflatornim ciljem od najvi{e 2%. Kao rezultattoga, koli~ina novca ne bi trebala rasti vi{e od 4.5% godi{nje (ovaj parametarse mo`e mijenjati u budu}nosti, ako Evropska centralna banka utvrdi da semijenja trend rasta GDP ili ÀvÀ). Stopa do 4.5% godi{nje je, prema tome, cilj-

na stopa rasta koli~ine novca - m, prema naprijed definisanim parametrimapromjena Y i v. Evropska centralna banka je izabrala nov~ani agregat M3 kaorelevantnu definiciju koli~ine novca. Ovdje je interesantno spomenuti da jeovo u potpunosti ista procedura koju je slijedila Njema~ka centralna banka.Evropska centralna banka, me|utim, nagla{ava da rast koli~ine novca od4.5% ne treba posmatrati kao cilj, ve} kao Àreferentnu vrijednostÀ. Ovo zna~ida ako stvarni rast M3 prema{i stopu od 4.5%, Evropska centralna bankamo`e, ali ne mora, preduzeti akciju da smanji stopu rasta monetarnog agregataM3, recimo, pove}anjem kratkoro~nih kamatnih stopa.

[EMA 3.4.1. (1)

Strategija monetarne politikeEvropske centralne banke

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

105

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 105

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 107/398

 

3.4.2 Analiza kretanja cijena

Imaju}i u vidu trend aprecijacije eura u 2003.g., ukupna stopa inflacijeeuro-zone je u 2003.godini iznosila 2.1%, {to je samo 0.2% ni`e nego u2002. i 2001.g. Osnovni razlog za pad stope inflacije u 2003.g., u odnosuna 2002.godinu je ni`a, iz godine u godinu, stopa rasta cijena industrijskihproizvoda i usluga izvan energetskog sektora. Me|utim, pad stope produktiv-nosti rada je doveo do rasta jedini~ne cijene tro{ka radne snage u prvojpolovini 2003.g. U januaru 2004.g., ukupni indeks cijena euro-zone je paona 1,9% {to je za 0,1% manje u odnosu na decembar 2003.g. Glavni razlog je efekat cijena energije i duhanskih prera|evina. Po~etak rasta op{teg indek-sa cijena euro-zone u po~etku 2003.g. je uzrokovan geopoliti~kom nesigur-no{}u vezano za rat u Iraku koji je bio jedan od glavnih uzroka rasta cijenaenergije na svjetskom tr`i{tu. Kada su se nesigurnosti vezane za ira~ki ratumanjile, i po{to je euro nastavio rasti u odnosu na ameri~ki dolar, rastcijena energije je ubla`en i stopa inflacije u euro-zoni je bila 1,8% u mjesecumaju 2003.g., {to je bila najni`a stopa inflacije u periodu 2000-2003.g. Me|utim,u drugoj polovini 2003.g., stopa inflacije je po~ela rasti na nivo od 2%, {to

su uzrokovala dva, uglavnom, nevezana slu~aja. Na jednoj strani, zabilje`en je rast cijena hrane, induciran vrlo su{nom godinom u Evropi, kao i rastomporeskih stopa na duhanske prera|evine u nekim zemljama euro-zone. Nadrugoj strani, zabilje`en je pad cijena energije induciran aprecijacijom eurau odnosu na ameri~ki dolar, u kontekstu denominiranih cijena nafte uameri~ki dolarima. Cijene usluga su zabilje`ile postepen pad u 2003.g. uodnosu na 2002. godinu. U decembru 2003.g., indeks cijena usluga je izno-sio 2,3%, {to je bilo oko 0,7% ni`a stopa nego u decembru 2002.g.

Inflacijske razlike u euro-zoni: potencijalni uzroci i implikacije u domenu 

monetarne politike. Raznolikost u razvoju inflacije me|u zemljama ~lanicamaeuro-zone se smanjivala u toku devedestih godina XX stolje}a. Na po~etkutre}e faze stvaranja Evropske monetarne unije, u 1999.g., inflacijske razlikesu se po~ele smanjivati me|u zemljama ~lanicama, dosti`u}i najni`i nivo udrugoj polovini 1999.g. Me|utim, od tada pa sve do po~etka 2001.g., infla-cijska razlika je imala trend rasta. Od 2001.g., inflacijska disperzija u euro-zoni je stabilna, sa trendom smanjenja razlika u toku 2003.g. na nivo blizu

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

106

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 106

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 108/398

 

nivou iz 1999.g. Kada uzmemo u obzir mnoge faktore, nivo inflacijskih raz-lika me|u zemljama ~lanicama euro-zone se ne razlikuje u su{tini odinflacijskih razlika u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. Trenutno, euro-zonanam pokazuju relativno male inflacijske razlike u prethodne ~etiri godine.Ilustracije radi, pet zemalja (Gr~ka, [panija, Irska, Holandija i Portugal) suimale relativno velike inflacijske razlike i pozitivnu inflacijsku razliku vis-à-vis euro-zone, koja se, u slu~aju Portugala, po~ela smanjivati u 2002.g. i uslu~aju [panije, Gr~ke i Irske u 2003.g. U Holandiji, me|utim, inflacijskarazlika vis-à-vis euro-zone ima negativan trend i pove}ava se. Nasuprot ovim

zemljama, Austrija i Njema~ka imaju konstantno negativnu inflacijsku razlikutj. pove}anje u odnosu na euro-zonu od 1999.g.

TABELA 3.4.2. (1)

Kretanje op{teg indeksa cijena u euro-zoni (u %)Cijene roba (u EUR)

Izvor: Evropska centralna banka (2003.), ÀGodi{nji izvje{taj za 2003. godinuÀ, p.42, tabela 4.

Potencijalni uzroci. Imaju}i u vidu inflacijske razlike u euro-zoni, pro-matrane od 1999.g., potrebno je naglasiti da upravljanje jedinstvenom mo-netarnom politikom implicira Àregime shiftÀ , tj. implikacije na formiranje cije-

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

107

79. Isklju~uju}i gra|evinarstvo

80. Brent Blend (30 dana isporuka unaprijed)

81. Isklju~uju}i energiju

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 107

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 109/398

 

na, u smislu prilago|avanja na vi{e ili na ni`e u roku od nekoliko godina.Ilustracije radi, prelazak na tre}u fazu formiranja Evropske monetarne unije jedoveo do sna`nog pada stopa inflacije u Irskoj, Portugalu, [paniji i ne{to kas-nije Gr~koj, zemljama gdje su stope inflacije bile znatno iznad prosjeka euro-zone krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina pro{log stolje}a. U ve}ini ostalih zemalja euro-zone, ove implikacije nominalne konvergencije subile manje vidljive. Zemlje sa stopama inflacije ispod prosjeka euro-zone bi tre-bale imati koristi zbog ve}e kompetitivnosti, i tako|er, u kratkom roku, od rel-ativno manjih negativnih efekata inflacije na raspolo`ivi dohodak i stvarno

bogatstvo. Me|utim, ceteris paribus , zemlje sa inflacijom iznad prosjeka euro-zone bi trebale patiti od gubitka kompetitivnosti i ve}ih negativnih efekatainflacije na raspolo`ivi dohodak i bogatstvo. Pored toga, posebni efekti koji seodnose na po~etak tre}e faze Evropske monetarne unije su kombinacija imp-likacija privremenih i stalnih faktora na inflatorni proces, koji, manje ili vi{e,doprinose inflacijskim razlikama me|u ~lanicama euro-zone. U kontekstuprivremenih faktora, mjere nacionalnih ekonomskih politika iz domena kont-role cijena i indirektnog oporezivanja, su razli~ite me|u zemljama ~lanicamaEvropske monetarne unije i, prema tome, doprinose razli~ito na stvaranjeinflacijskih razlika. Me|utim, uticaji ovih mjera su ubla`eni s po~etkom tre}efaze Evropske monetarne unije i vjerovatno ne}e igrati veliku ulogu, sem akose nacionalne ekonomske politike ne bude uveliko razlikovale u budu}nosti. Sdruge strane, kada govorimo o stalnim faktorima, tada je rije~ o razlikama ubrzini sprovo|enja strukturalnih reformi u zemljama ~lanicama euro-zone, {tose mo`e privremeno odraziti na pove}anje inflacijskih razlika. Razli~iti nivoiprilago|avanja na eksterne {okove (zbog razli~itog nivoa otvorenosti ekonomi- ja Evropske monetarne unije u kontekstu ovisnosti od uvoza nafte) tako|er

doprinose, privremeno, inflacijskim razlikama. Isto tako, postoji veza izme|ustanja konjukturnog ciklusa i kamatnih stopa: zemlje Evropske monetarneunije sa stopama inflacije iznad prosjeka euro-zone, imaju ve}e prosje~ne stoperasta doma}e tra`nje, a obratno je za zemlje sa stopama inflacije ispod pros- jeka euro-zone. Razlike u upravljanju fiskalnom politikom me|u zemljama~lanicama Evropske monetarne unije, mogu tako|er igrati zna~ajnu ulogu uobja{njenju inflacijskih razlika, naro~ito u zemljama kao {to su Gr~ka i Irska,

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

108

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 108

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 110/398

 

~ije vlade vode ekspanzivnu fiskalnu politiku u posljednjih nekoliko godina.Na kraju, u kontekstu stalnih faktora, inflacijske razlike u Gr~koj, Irskoj,Portugalu i, ne{to manje, u [paniji, mogu biti dijelom i uzrokovane kon- vergencijom nivoa cijena i dohotka i/ili tzv. Balassa-Samuelson-ovim efek-tom.82 Nasuprot navedenim zemljama, male razlike u rastu produktivnosti izme-|u sektora proizvoda i usluga u Njema~koj su doprinijele ni`oj inflaciji odprosjeka euro-zone. U svakom slu~aju, nastavak procesa konvergencije me|uzemljama ~lanicama Evropske monetarne unije, trebao bi zna~iti i manjeinflacijske razlike, uklju~uju}i konvergenciju nivoa cijena i dohodaka u

dugom roku. Me|utim, imaju}i na umu trenutnu heterogenost ekonom-skih struktura i razli~itih mogu}nosti prilago|avanja ekonomskim {okovima, vrlo je vjerovatno da }e inflacijske razlike me|u zemljama ~lanicama Evropskemonetarne unije postojati i u budu}nosti.

Implikacije iz domena monetarne politike. Od po~etka tre}e faze Evropskemonetarne unije, {to predstavlja upravljanje jedinstvenom monetarnompolitikom od strane Evropske centralne banke, zemlje ~lanice euro-zone vi{e nisu u mogu}nosti da koriste, nezavisno, monetarnu politiku kao alat

za upravljanje regionalnim ekonomskim debalansima i asimetri~nim {okovi-ma. Nasuprot tome, jedinstvena monetarna politika Evropske centralnebanke je sada medij ka realizaciji strate{kog cilja odr`avanja stabilnosticijena na cijelom podru~ju euro-zone. Kao i u svakoj monetarnoj uniji,inflacijske razlike unutar euro-zone prikazuju razli~itu regionalnu cjenovnudinamiku i prilago|avanja i, kao takva, ne mogu biti adresirana samo prema jedinstvenoj monetarnoj politici tj. Evropskoj centralnoj banci. U isto vrijeme,strategija monetarne politike Evropske centralne banke nagla{ava dvostrukuulogu u cilju izbjegavanja inflacijskih razlika, postavljaju}i inflacijski kriterij

konvergencije prije integracije u Evropsku monetarnu uniju, iz prostograzloga {to bi postojanje inflacijskih razlika moglo imati implikacije za regi- je sa niskom stopom inflacije. Isto tako, inflacijske razlike ostaju vrlo va`na

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

109

82. Obja{njava implikacije br`eg rasta cijena usluga vis-a-vis cijena proizvoda, zbog manjeg rasta produktivnosti usektoru usluga. Kako su nadnice u sektoru proizvoda odre|ene rastom produktivnosti, nadnice u sektoru uslu-

ga }e tako|er imati tendenciju rasta. Kako rast nadnica ne}e biti uskla|en sa produktivno{}u, tro{kovi rada i

cijene }e rasti br`e. S obzirom da se cijene u sektoru proizvoda formiraju na globalnom tr`i{tu, zemlje sa velikomrazlikom u produktivnosti me|u sektorima proizvoda i usluga }e imati tendenciju porasta op{teg nivoa cijena.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 109

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 111/398

 

tema i izazov za Evropsku centralnu banku u upravljanju jedinstvenom mon-etarnom politikom, u kontekstu inflacijskih stopa pojedinih zemalja ~lanica iimplikacija za njihove ekonomske politike. Zato velike i stalne inflacijske razlikemogu opravdati odre|ene poteze pojedinih zemalja ~lanica u domenu eko-nomskih politika, u cilju prevencije gubitka kompetitivnosti. Ekonomske poli-tike svake zemlje ~lanice Evropske monetarne unije, kao {to su fiskalna i struk-turalna politika, se trebaju prilagoditi da reagiraju na eventualnu stalnu infla-cijsku razliku, u cilju ubla`avanja negativnih implikacija na kompetitivnost.Strukturalne reforme, prije svega mjere otklanjanja nefleksibilnosti nominalnih

nadnica i cijena, treba da vode ka diverzifikaciji procesa formiranja nadnica,unutar svake zemlje ~lanice euro-zone i ubrzanju procesa prilago|avanja cijenai nadnica {to je neophodno za ubla`avanje ekonomskih {okova, uklju~uju}i idostizanje sinhronizovanije mjere na kretanje cijena uzrokovanog eventualnimekonomskim {okom. Djelotvorno upravljanje navedenim politikama, mo`esmanjiti mogu}nost pojave stalne inflacijske razlike u euro-zoni.

3.4.3. Monetarni ag 

 

 

egati Ev 

 

ropske centr 

 

alne banke 

Kada govorimo o definisanju monetarnih agregata Evropske centralne banke,polazna osnova je konsolidovani bilans stanja sektora monetarnih finansijskihinstitucija (MFIS).83 Definicije Evropske centralne banke, za monetarne agre-gate euro-zone, su zasnovane na harmonizovanoj definiciji, ne samo sektorakoji vr{i emisiju novca nego i na osnovu kategorija pasive monetarnih finan-sijskih institucija. Sektor emisije novca ~ine monetarne finansijske institucijekoje su rezidenti euro-zone. Premda se sektor savezne vlade ne smatra sek-torom emisije novca, obaveze savezne vlade, koje su, naravno, nov~ane prirode,su uklju~ene kao posebna stavka u definiciji monetarnih agregata Evropske

centralne banke s obzirom da su visoko likvidne. Evropska centralna bankadefini{e nov~anu masu, u u`em smislu, M1, monetarni agregat M2, te nov~anumasu, u {irem smislu, kao monetarni agregat M3. Ova tri monetarna agrega-ta se razlikuju, u odnosu na stepen likvidnsoti aktive koju sadr`e. M1 uklju~ujenovac u opticaju (banknote i kovanice), kao i aktivu koja mo`e odmah biti

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

110

83. MFIs, Monetary Financial Institutions: finansijske institucije koje ~ine sektor emisije novca u euro-zoni.

 Uklju~uje centralne banke, kreditne institucije koje primaju depozite, plasiraju kreditna sredstva i investira- ju u vrijednosne papire

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 110

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 112/398

 

pretvorena u novac ili biti upotrijebljena za bezgotovinska pla}anja kao {to sudepoziti u toku no}i.84 M2 se sastoji od M1 i depozita sa rokom dospije}a dodvije godine. M3 se sastoji od M2 i tr`i{nih vrijednosnih papira, izdatih odstrane monetarnih finansijskih institucija euro-zone. Ovdje ubrajamo repougovore, dionice fondova tr`i{ta novca, obveznice duga i vrijednosne papiretr`i{ta novca, sa rokom dospije}a do dvije godine. Visok stepen likvidnsoti icjenovne sigurnosti, ~ini ove instrumente substitutima depozita. Kao rezultatnjihovog uklju~enja u {iri monetarni agregat M3, novac, u {irem smislu, jemanje podlo`an uticaju substitucija izme|u razli~itih kategorija likvidne

aktive, nego u`i monetarni agregati M1 i M2 te je i stabilniji.

TABELA 3.4.3. (1)

Monetarni agregati Evropske centralne banke

TABELA 3.4.3. (2)

Prikaz monetarnih varijabli Evropske centralne banke

Izvor: Evropska centralna banka (2003.), ÀGodi{nji izvje{tajÀ, p.26, tabela 1.

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

111

84. "Overnight deposits"

85. Pasiva sektora emisije novca i pasiva savezne vlade monetarnog karaktera koju dr`i "money-holding" sektor

PASIVA 85

M1 M2 M3

 Novac u opticaju  X

Depoziti u toku no}i (Overnight deposits)  X

Depoziti- rok dospije}a do 2 godine  X

Depoziti-plativi na zahtjev - obavijest do 3 mjeseca  X

 REPO ugovori X

Dionice fonda tr`i{ta novca i vrijednosni papiri tr`i{ta novca  X

Obveznice duga sa rokom dospije}a do 2 godine  X

(% godi{nja promjena)

Monetarni agregat 2002 2003

M1 7.6 11.0

 Novac u opticaju -11.8 32.2Depoziti u toku no}i 10.9 8.2M2- M1 (=ostali depoziti po vi|enju) 5.7 5.0Depoziti- rok dospije}a do 2 godine 2.3 -1.0

Depoziti-plativi na zahtjev - do 3 mjeseca 8.5 9.9M2 6.6 8.0

M3-M2 (=instrumenti tr`i{ta novca) 11.3 8.4

M3 7.2 8.0

Kredit rezidentima euro-zone 4.5 5.1

Dugoro~ne finansijske obaveze (isklju~uju}i kapital i rezerve) 4.4 5.6

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 111

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 113/398

 

Trend visokog monetarnog rasta u euro-zoni, koji je zapo~eo jo{ sredinom2001.g., je nastavljen i u 2003.g. Prosje~na godi{nja stopa rasta monetarnogagregata M3 je pove}ana sa 7,2% u 2002.g., 5,4% u 2001.godini, na 8,0% u2003.g. Kontinuirani rast M3 mo`emo vezati za vrlo visoku preferenciju likvid-nosti na strani investitora iz euro-zone, kao odgovor na nesigurnosti na geo-politi~kom planu i na finansijskom tr`i{tu, nesigurnu perspektivu ekonom-skog rasta i zaposlenosti. Rast monetarnog agregata M3 je tako|er podstaknut veoma niskim kamatnim stopama, koje su u 2003.g. zabilje ile historijskiniske stope. Tek u drugoj polovini 2003.g. je usporen monetarni rast. Po-

bolj{anje uslova na finansijskom tr`i{tu i ekonomskih indikatora je postepenoinduciralo ekonomske subjekte da se okrenu dugoro~nim finansijskim operaci- jama i da smanje nivo {tednje. Sna an rast M3 obzerviran od sredine 2001.g., je rezultirao u porastu likvidnosti u euro-zoni. S tim u vezi mo`emo naglasitii postojanje o{trog jaza izme|u stvarnog rasta M3 i referentne vrijednosti rastaM3 od 4,5% utvr|ene od po~etka 1999.g. (III faza formiranja Evropske mon-etarne unije) kroz strategiju monetarne politike Evropske centralne banke.Sna`an rast monetarnog agregata M3 u toku 2003.g., ponajvi{e je vezan zarast najlikvidnijih komponenti, na primjer onih koje formiraju u`i monetarni

agregat M1. Me|u njima, stalni rast novca u opticaju se ve`e za ~injenicu dasu i rezidenti i nerezidenti euro-zone nastavili da dr`e ve}i iznos eura, kaogotovog novca u 2003.g. Rast depozita u toku no}i je tako|er bio prisutan u2003.g. kao odraz niskih oportunitetnih tro{kova dr`anja ove vrste depozita.Godi{nja stopa rasta ukupnih kratkoro~nih depozita, isklju~uju}i depozite utoku no}i, je bila uglavnom stabilna u toku 2003.g. (prosje~na stopa od5,0%). Na kraju, godi{nja stopa rasta instrumenata tr`i{ta novca je pala sa11,3% u 2002.g., na 8,4% u 2003.g. Ovaj pad, koji se javio u drugoj polovi-ni 2003.g., nam pokazuje da su ekonomski subjekti polako po~eli smanjivati

investicije u kratkoro~ne vrijednosne papire koji su uklju~eni u M3 kako jepo~ela ja~ati sigurnost na finansijskom tr`i{tu. Na po~etku 2004.g., stoparasta monetarnog agregata M3  je po~ela opadati, te je u januaru 2004.g.iznosila 6,4%. Glavni razlog je da su investitori iz euro-zone postepeno po~elimijenjati strukturu portfolija ka dugoro~nim i rizi~nijim vrijednosnim papiri-ma koji su izvan strukture M3. U isto vrijeme, niske kamatne stope Evropskecentralne banke nastavljaju da podsti~u potra`nju za monetarnom aktivom.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

112

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 112

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 114/398

 

3.4.4. Instrumenti monet 

 

arne politike u praksi Evropske c 

 

ent 

 

 

alne banke 

Da bi realizovala svoje ciljeve, Evropska centralna banka ima na raspola-ganju skup instrumenata monetarne politike, kao {to su: operacije na otvo-renom tr`i{tu (open market operations), ustaljene pogodnosti kreditiranjabanaka (standing facilities) i politika rezervi likvidnosti (minimum reserverequirements). Upravno vije}e Evropske centralne banke mo`e, svojom odlu-kom u bilo koje vrijeme, izmijeniti skup instrumenata, uslova, kriterija i pro-cedura kori{tenja instrumenata monetarne politike Evropske monetarne unije. Jedan od najva`nijih instrumenata monetarne politike je politika otvorenogtr`i{ta, jer se njome upravlja kamatnim stopama, likvidno{}u bankarskog sis-tema i ekonomije, te se signaliziraju pravci promjena monetarne politike.86 Uslijede}oj tabeli je dat pregled instrumenata monetarne politike kojima seEvropska centralna banka koristi u regulisanju ponude novca u Evropskoj uniji.

TABELA 3.4.4. (1)

Izvor: ECB, (1998.), ÀThe single monetary policy in stage threeÀ, Frankfurt, p.8 

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

113

86. Peri{in, Ivo; [okman, Antun; Lovrinovi}, Ivan: "Monetarna politika", Sveu~ili{te u Rijeci, Fakultet ekonomije

i turizma Pula, 2001, op.cit.p.307

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 113

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 115/398

 

3.4.4.1. Operacije na otvorenom tr`i{tu

Operacije na otvorenom tr`i{tu igraju va`nu ulogu u monetarnoj politiciEvropske centralne banke. Za cilj imaju upravljanje kamatnim stopama ilikvidno{}u tr`i{ta novca putem kupovine i prodaje vrijednosnih papira. Uodnosu na zacrtane ciljeve i procedure, operacije na otvorenom tr`i{tuEvropske centralne banke mo`emo svrstati u ~etiri kategorije i to: glavne operacije refinansiranja, operacije refinansiranja u dugom roku, operacije finog prilago|avanja i strukturalne operacije. S tim u vezi, postoje tzv. vrstetransakcija koje se mogu korisiti u kategoriji navedenih instrumenata i to: reverzne transakcije (reverse transactions)87 za sve ~etiri kategorije inst-

rumenata, koje su i osnovni instrument operacija na otvorenom tr`i{tu, emisija obveznica/blagajni~kih zapisa (issuance of debt certificates) samo

za instrument strukturalnih operacija, tradicionalna prodaja i kupovina vrijednosnih papira na tr`i{tu (outright

transactions) samo za operacije finog prilago|avanja, valutne zamjene (foreign exchange swaps) samo za operacije finog pri-

lago|avanja

prikupljanje depozita sa fiksnim terminima (collection of fixed-term de-posits) samo za operacije finog prilago|avanja.

Operacije na otvorenom tr`i{tu su inicirane od strane Evropske centralnebanke koja odlu~uje koji od navedenih instrumenata }e koristiti, kao i uslo- ve izvr{enja takvih operacija. Operacije na otvorenom tr`i{tu se mogu vr{itina osnovu standardnih tendera, brzih tendera i bilateralnih procedura. S obzi-rom na njihove ciljeve, regulaciju i procedure, operacije na otvorenom tr`i{tuEvropske centralne banke se mogu podijeliti, kao {to smo ve} napomenuli,u slijede}e ~etiri kategorije ~ije osnovne naznake }emo ukratko izlo`iti.

3.4.4.1.1. Glavne operacije r 

 

e-f 

 

inasir 

 

anja 88 

Glavne operacije refinansiranja su regularne transakcije za obezbje|enjelikvidnosti sa sedmi~nim frekvencijama i rokom dospije}a od dvije sedmice.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

114

87. U formi reportno-reversnih odnosa (repurchase agreements -"REPO"), ili kolateralnih zajmova (collateralised loans).88. main refinancing operations

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 114

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 116/398

 

One se sprovode od strane nacionalnih centralnih banaka, na osnovu stan-dardnih tendera i prema unaprijed utvr|enom kalendaru. Ove operacijeigraju klju~nu ulogu u ispunjavanju ciljeva operacija na otvorenom tr`i{tuEvropske centralne banke i obezbje|uju refinansiranje finansijskog sektora.

3.4.4.1.2. Dugoro~ne oper 

 

acije re-finansir 

 

anja 

Dugoro~ne operacije re-finansiranja su reversne transakcije za obezbje|e-nje likvidnosti sa mjese~nim frekvencijama i rokom dospije}a od tri mjeseca.One se sprovode od strane nacionalnih centralnih banaka na osnovu stan-dardnih tendera i prema unaprijed utvr|enom kalendaru. Ove operacijeimaju za cilj obezbijediti dodatno finansiranje prema identificiranim potre-bama. U pravilu, Evropska centralna banka ne {alje signale tr`i{tu kao re-zultat ovih operacija i zato uobi~ajno djeluje kao Àrate takerÀ.

3.4.4.1.3. Operacije finog pr 

 

ilago|av 

 

anja 8 

 

Operacije finog prilago|avanja se izvr{avaju na ad hoc osnovi sa ciljemupravljanja likvidno{}u i kamatnim stopama. Ove operacije se uglavnom

 vr{e kao reversne transakcije od strane nacionalnih centralnih banakaputem brzih tendera i bilateralnih procedura. Upravno Vije}e Evropske cen-tralne banke odlu~uje da li }e se, pod izuzetnim prilikama, ove operacije vr{iti od strane same Evropske centralne banke.

3.4.4.1.4. Strukturne oper 

 

acije 

Strukturne operacije se izvr{avaju putem emisije blagajni~kih zapisa/tre-zorskih obveznica, reversnih transakcija i Àoutright transakcijaÀ. Ove ope-racije se obavljaju kada Evropska centralna banka `eli da ÀpopraviÀ svojustrukturnu poziciju u odnosu na finansijski sektor. Strukturne operacije uformi reversnih transakcija i emisije blagajni~kih zapisa/trezorskih obvezni-ca se vr{e od strane nacionalnih centralnih banaka putem standardnih ten-dera, dok se za Àoutright transakcijeÀ koriste bilateralne procedure. Ukratko}emo ilustrirati najva`niju tehniku Evropske centralne banke na otvorenom

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

115

89. "Fine-tuning" operacije

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 115

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 117/398

 

tr`i{tu, tj. tehniku operacija refinansiranja. Prva klju~na odluka Upravnog Vije}a je odre|ivanje kamatne stope koja }e se primjenjivati na operacijerefinansiranja. Nakon toga, Evropska centralna banka objavljuje tenderskuproceduru. Tenderska procedura mo`e biti na osnovi fiksne, ili varijabilnekamatne stope. Kamatna stopa koju je odabralo Upravno vije}e se odnosina tendersku proceduru sa fiksnom kamatnom stopom. Nakon toga, pri- vatne finansijske institucije se pozivaju da se prijave na tender, u cilju dobi- vanja odre|enog iznosa finansijskih sredstava (dopunske likvidnosti) uzamjenu sa davanje kolaterala. Sve tenderske ponude se prikupljaju od

strane nacionalnih centralnih banaka i centraliziraju u Evropskoj central-noj banci. Evropska centralna banka zatim odlu~uje o ukupnom iznosusredstava koji }e biti alociran, a zatim sredstva distribuira tenderskimponu|a~ima. Ovu proceduru }emo ilustrovati u slijede}oj tabeli:

TABELA 3.4.4.1. (1)

Hipoteti~ki primjer ponude i alokacije sredstava prematenderu sa fiksnom kamatnom stopom (u mil. eura)

Izvor: De Grauwe, Paul: ÀEconomics of Monetary UnionÀ, 4 th edition,

Oxford Press, 2000, p.192, tabela 8.2 

Kolona ÀbidÀ predstavlja iznos koji svaka banka prijavi na tenderu. Ukupna tenderska potra`nja iznosi 250 miliona eura, dok Evropska cen-tralna banka odlu~uje da ponudi 150 miliona eura {to je 60% od ukupnetenderske ponude. Nakon te odluke, Evropska centralna banka raspore|uje60% za sve banke u~esnice tendera {to je predstavljeno u koloni Àallotmen-tÀ. Evropska centralna banka mo`e, tako|er, koristiti tendere sa varijabilnomkamatnom stopom. Me|utim, banke, u potrebi za likvidno{}u, mogu dobitiekstra likvidnosti po vi{oj cijeni, nego kroz tendersku proceduru sa fiksnom

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

116

Ponuda (bid) Alokacija (allotment)Banka 1 30 18

Banka 2 40 24

Banka 3 50 36

Banka 4 60 30

Banka 5 70 42

Ukupno 250 150

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 116

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 118/398

 

stopom. U slijede}oj tabeli }emo ilustrovati primjer tendera sa varijabilnomkamatnom stopom:

TABELA 3.4.4.1 (2)

Hipoteti~ki primjer tendera sa varijabilnomkamatnom stopom (u mil. eura)

Izvor: De Grauwe, Paul: ÀEconomics of Monetary UnionÀ, 4 th edition,

Oxford Press, 2000, p.193, tabela 8.3 

Pretpostavimo da Evropska centralna banka odlu~i da alocira 80 milionaeura, {to zna~i da su sve ponude sa kamatnom stopom od 3.05% i vi{epro{le tender. Evropska centralna banka mo`e koristiti dvije vrste ove ten-derske procedure. U prvoj, tzv. ÀHolandskoj aukcijiÀ kamatna stopa od3.05% se primjenjuje na sve banke koje su dobile alokaciju sredstava, dok}e u drugoj, tzv. ÀAmeri~koj aukcijiÀ svaka banka platiti razli~itu kamatnustopu. Na primjer, Banka 1 dobiva 5 miliona eura po kamatnoj stopi od

3.06% i 5 miliona eura po stopi od 3.05%. Prema tome, operacije naotvorenom tr`i{tu su jedan od glavnih instrumenata Evropske centralnebanke, koja, pove}anjem ili smanjenjem kamatne stope na svoje glavneoperacije finansiranja, uti~e na tr`i{ne kamatne stope. Isto tako, Evropskacentralna banka uti~e direktno na veli~inu likvidnosti, kroz promjenu veli-~ine obima alociranih nov~anih sredstava za korisnike.

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

117

Kamatna stopa (%) Banka 1 Banka 2 Banka 3 Ukupno

3.10 0

3.09 5 5 10

3.08 5 5 10

3.07 5 5 10

3.06 5 5 10 20

3.05 5 10 15 30

Σ 10 Σ 30 Σ 40 Σ 80

3.04 10 10 15 35

3.03 5 5 5 15

3.02 5 10 15

Ukupno 30 45 70 145

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 117

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 119/398

 

3.4.4.2. Ust 

 

aljene pogodnosti kr 

 

edit 

 

ir 

 

anja banaka -Àstanding f 

 

acilitiesÀ 

 Ustaljene pogodnosti kreditiranja banaka imaju za cilj da obezbijedelikvidnost u toku no}i90, signaliziraju op{tu poziciju monetarne politike, teda upravljaju tr`i{nim kamatnim stopama u toku no}i.91 Dvije vrste ustal- jenih pogodnosti kreditiranja banaka, koje se koriste na decentralizovanina~in od strane nacionanih centralnih banaka, ~lanica Evropske centralnebanke, su:

3.4.4.2.1. Kr 

 

editne pogodnosti za nepr 

 

edv 

 

i|ene okolnosti 9 

 

Kreditne pogodnosti za nepredvi|ene okolnosti se koriste od strane sub- jekata da bi dobili likvidnost u toku no}i od strane nacionalnih centralnihbanaka na osnovu prihvatljive aktive93. Kamatna stopa na Àmarginal lendingfacilityÀ, koju fiksno odre|uje Upravno vije}e Evropske centralne banke,obezbje|uje najvi{u tzv. ÀceilingÀ tr`i{nu kamatnu stopu u toku no}i.

3.4.4.2.2. Depozitne pogodnosti 9 

 

Subjekti mogu vr{iti polaganje depozita u toku no}i kod nacionalnih

centralnih banaka. Kamatna stopa na depozite je u obliku najni`e tzv.ÀfloorÀ tr`i{ne kamatne stope u toku no}i.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

118

90. Overnight liquidity

91. Overnight interest rates

92. "Marginal Lending Facility"93. "Eligible assets": Prema ^lanu 18.1 Statuta ECB, kreditne operacije moraju biti zasnovane na adekvatnom

kolateralu. Napravljena je distinkcija, za interne ciljeve Eurosistema, na dvije kategorije "eligible assets", i to:"tier one" and "tier two". "Tier one" = tr`i{ni instrumenti duga (marketable debt instruments) koji ispun-

 javaju kriterije za cijelu euro-zonu, kao {to je specificirano od ECB. "Tier two" = dodatna aktiva, tr`i{na i

netr`i{na, koja je od va`nosti za nacionalna finansijska tr`i{ta i bankarske sisteme i koja ispunjava kriterijespecificirane od strane nacionalnih centralnih banaka (predmet odobrenja ECB). Nema distinkcije izme|u

ove dvije vrste aktiva u smislu kvaliteta i njihove mogu}nosti kori{tenja za razli~ite operacije monetarne politike

ECB-e (izuzev ~injenice da se "tier two" aktiva ne koristi za "outright transakcije". Subjekti mogu koristiti"eligible assets" i za cross-border osnovu. Na primjer, mogu posu|ivati od svoje centralne banke ~lanice

euro-zone, a da je aktiva subjekta locirana u drugoj zemlji ~lanici Evropske monetarne unije.

94. "Deposit facility"

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 118

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 120/398

 

TABELA 3.4.4.2.2. (1)

Kamatne stope Evropske centralne banke95

3.4.4.3. Politika rezervi likv

 

idnosti

3.4.4.3.1. Analiza upr 

 

avljanja obaveznom r 

 

ezer 

 

vom u sistemu Ev 

 

ropske monetarne unije 

Politika minimalnih rezervi se koristi kao instrument monetarne politikeu cilju stabilizacije kretanja kamatnih stopa na tr`i{tu novca. Isto tako, poli-

tika rezervi likvidnosti, kao instrument monetarne politike, ima za cilj savla-dati eventualne probleme nastale sa likvidno{}u, te ostvariti kontrolu nadmonetarnom ekspanzijom. Politika minimalnih rezervi Evropske centralnebanke ima nekoliko ciljeva. Prvo, stabilizacija kamatne stope na tr`i{tunovca. Ovaj cilj se realizira na na~in da se ispuni zahtjev u pogledu iznosaprosje~nih minimalnih rezervi, koje su definisane tako da iznos sredstavakojima raspola`e bankarski sistem bude iznad iznosa minimalnih rezervi uodre|enom periodu (preko 30 dana). Ovim se `eli omogu}iti bankarskomsistemu da apsorbuje eventualne nastale {okove povezane sa likvidno{}u, teda se smanje fluktuacije kamatnih stopa na tr`i{tu novca. Drugo, cilj politikeminimalnih rezervi Evropske centralne banke je da vr{i kontrolu nad proce-som monetarne ekspanzije. Evropska centralna banka nala`e depozitnim

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

 

119

DepozitGlavne operacije refinansiranja

(Minimalna "bid" stopa)Marginal lending facility 

2.00%1.00%

depozit glavne operacije refinansiranja3.00%

fiksna varijabilna marginal lending facility

6. juni 2003. 1.00 - 2.00 3.00

7. mart 2003. 1.50 - 2.50 3.50

6. dec 2002. 1.75 - 2.75 3.75

31. avg 2001. 3.25 - 4.25 5.2528. juni 2001

963.25 - 4.25 5.25

1. jan 1999. 2.00 3.00 - 4.50

95. Izvor: ECB (www.ecb.int - Key ECB interest rates)

96. 8. juna 2000. ECB je objavila da, po~ev od operacija na dan 28. juni 2000., glavne operacije refinansiranjaECB }e se vr{iti kori{tenjem varijabilnih tenderskih stopa. Minimum bid rate = minimalna kamatna stopa po

kojoj subjekti mogu predati svoj zahtjev.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 119

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 121/398

 

institucijama dr`anje minimalnog iznosa novca na ra~unu kod nacionalnecentralne banke, u okviru propisa o minimalnim rezervama. Minimalne rez-erve likvidnosti, zapravo su obavezne rezerve koje se obra~unavaju na pros- je~an iznos depozita na ra~unima depozitnih institucija u proteklih 30 dana,a koje se moraju odr`avati tako|er u slijede}ih 30 dana97. Na izdvojene oba- vezne rezerve, nacionalna centralna banka pla}a kamatu (tzv. stopu remu-neracije) u visini kamate koju Evropska centralna banka primjenjuje uglavnim operacijama refinansiranja. Prema tome, u sistemu minimalnih rez-ervi Evropske centralne banke, komercijalne banke su u obavezi da dr`e min-

imalne rezerve u visini od 1.00 do 2.00% od baze. Baza za obra~un obaveznerezerve uklju~uje prekono}ne depozite, depozite sa dospije}em do dvijegodine, vrijednosne papire sa dospije}em do dvije godine i instrumentetr`i{ta novca sa dospije}em do jedne godine. U bazu za obra~un obaveznerezerve nisu uklju~eni depoziti sa rokom dospije}a preko dvije godine, vri- jednosni papiri sa dospije}em preko dvije godine, kao niti REPO ugovori.98

TABE

 

LA 3.4.4.3.1. (1)

Pasiva kreditnih institucija uklju~ena u osnovu rezerve

Izvor: Evropska centralna banka, juni 2003., www.ecb.int 

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

120

(A) Pasiva za koje se obra~unava stopa rezerveEUR

milijardi

Depoziti99 6,216

Obveznice duga sa rokom dospije}a do 2 godine uklju~uju}i vr ijednosne papire tr`i{ta

novca412

UKUPNO (A) 6,628

(B) Pasiva na koju se primjenjuje nulta stopa rezervi

Depoziti100 1,421

Obveznice duga sa rokom dospije}a preko 2 godine 2,536

 REPO-s 783

UKUPNO (B) 4,741

UKUPNA OSNOVA REZERVE 11,369

97. Po~ev{i 24. u mjesecu do 23. u narednom mjesecu.

98. Peri{in, Ivo; [okman, Antun; Lovrinovi}, Ivan: "Monetarna politika", Fakultet ekonomije i turizma, Pula,

2001, p.311-31299. Depoziti u toku no}i, depoziti s rokom dospije}a do dvije godine, depoziti na zahtjev do dvije godine.

100. Depoziti s rokom dospije}a preko dvije godine, depoziti na zahtjev preko dvije godine.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 120

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 122/398

 

Prema tome, politika minimalnih rezervi ima za cilj stabiliziranje kamatnih stopatr`i{ta novca, upravljanje nivoom likvidnosti i kontrolu kreditne ekspanzije. Istotako, samo institucije koje moraju odr`avati minimalne rezerve, mogu imatipristup ka kreditnoj liniji za likvidnost (Àstanding facilitiesÀ) i mogu u~estvovatina operacijama otvorenog tr`i{ta, zasnovanim na standardnim tenderima.Evropska centralna banka mo`e izabrati odre|en broj subjekata koji mogu uzetiu~e{}e u Àfine-tuningÀ operacijama. Za Àoutright transakcijeÀ nema restrikcija usmislu koji subjekti mogu u~estvovati. Aktivni u~esnici na tr`i{tu deviza su iu~esnici za operacije valutnih zamjena (foreign exchange swaps). Tokom vreme-

na, Evropska centralna banka }e preduzeti sve mjere da odr`i cjenovnu stabil-nost u euro-zoni. Ovo je ujedno i najbolji poticaj koji Evropska centralna bankamo`e napraviti na samoodr`ivosti ekonomskog rasta u euro-zoni. Odr`avanjecjenovne stabilnosti u euro-zoni }e doprinijeti i ja~anju kredibiliteta jedinstvenemonetarne politike i stabilnosti jedinstvenog novca Evropske unije. Na ovaj na~in }e se pro{iriti prostor za trajnu budu}nost eura.

Uloga centralne banke u upravljanju monetarnom politikom 

121

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 121

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 123/398

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 122

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 124/398

 

II DIO

PROCES INT

 

EGRACIJE

 U E

 

 V 

 

ROPSKU UNIJU I E

 

 VROPSKUMONETARNU UNIJU ZEMAL

 

 JANOVIH I BUDU]IH ^L

 

ANICA

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 123

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 125/398

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 124

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 126/398

 

PROCES INTEGR

 

ACIJE U EVROPSK

 

 U UNIJU I EV 

 

ROPSK

 

 UMONETARNU UNIJU ZEMAL

 

 JA NOV 

 

IH I BUDU]IH ^L

 

ANICA

4. PROCES PRO{IRENJA E V 

 

ROPSKE UNIJE I E V 

 

ROPSKE MONETARNE UNIJE101

Do 1. maja 2004.g. smo imali trinaest zemalja u centralnoj i isto~noj Evro-pi i Mediteranskom regionu, koje su od strane Vije}a Evrope bile odre|enekao zemlje kandidati za prijem u Evropsku uniju. Deset novih zemalja - Kipar,^e{ka Republika, Estonija, Ma|arska, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska, Slova~ka

i Slovenija - su punopravne ~lanice Evropske unije od 1. maja 2004.g. Ovezemlje su do punopravnog ~lanstva imale status zemalja pridru`iva~a (acced-ing countries). Druge dvije zemlje, i to Bugarska i Rumunija, su klasificiranedanas kao zemlje kandidati (zajedno sa Hrvatskom i Turskom), koje jo{ uvijekpregovaraju svoje pridru`ivanje Evropskoj uniji. Prijem u punopravno ~lanstvo,za Bugarsku i Rumuniju se o~ekuje u 2007.g. Pregovori sa Turskom i Hrvats-kom, koje su tako|er zemlje kandidati, jo{ uvijek nisu po~eli. U junu 1993.g.,u Kopenhagenu je preduzet historijski korak od strane Vije}a Evrope, kadasu {efovi dr`ava ~lanica Evropske unije iznijeli da }e Àzemlje pridru`iva~i

isto~ne i centralne Evrope postati ~lanice UnijeÀ. Prijem }e se desiti ~im jezemlja u mogu}nosti da ispuni obaveze ~lanstva, {to zna~i ispunjenje ekonom-skih i socijalnih uslova. Bilo je ovo prvi put da Evropska unija obe}a ~lanst- vo bilo kojoj zemlji, ~ak i prije podno{enja zahtjeva. Obe}anje je u priloguimalo izjavu uslova za ~lanstvo, tzv. kriteriji iz Kopenhagena102, koji za ~lanst- vo u Evropskoj uniji od zemlje zahtijevaju stabilnost institucija koje }e garan-tovati demokratiju, po{tivanje zakona, ljudskih prava i za{titu manjina; usposta- vu funkcionisanja tr`i{ne ekonomije, kao i kapacitet, suo~iti se sa tr`i{nomkonkurencijom unutar Evropske unije; sposobnost da se preuzmu obaveze iz

~lanstva, uklju~uju}i primjenu ciljeva politi~ke, ekonomske i monetarne unije.Grupa od tri vrste kriterija i to politi~ki, ekonomski, i administrativni (sposob-nost preuzimanja obaveza iz ~lanstva) je dopunjena i ~etvrtim kriterijom koji vezuje pro{irenje internim reformama Evropske unije.

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

125

101. Pojam koji se koristi za ozna~avanje procesa pro{irenja EU je: "enlargement";

102. Cameron, Fraser (2004.): "The Future of Europe-Integration and Enlargement", Routledge, London and

N.York, p.36

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 125

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 127/398

 

Prvi zahtjevi za ~lanstvo su prezentirani od strane Ma|arske i Poljske1994.g. U toku 1995. i 1996.g., od strane osam zemalja isto~ne i centralneEvrope. U julu 1997.g., Evropska komisija je sa~inila detaljan izvje{taj u vezi pro{irenja sa iznesenih deset Àmi{ljenjaÀ za zemlje kandidate i svojeÀAgenda 2000À prijedloge za razvoj politika Evropske unije i bud`eta za pe-riod 2000 - 2006.g. Uzimaju}i u obzir stepen napretka u ispunjenju kriter-ija iz Kopenhagena, Evropska komisija je preporu~ila po~etak pregovora opridru`ivanju sa pet zemalja isto~ne i centralne Evrope (Ma|arska, Poljska,Estonija, ^e{ka Republika i Slovenija), te Kipar. Za ostale kandidate je zaklju-

~eno da politi~ki kriterij nije ispunjen od strane Slova~ke, a ekonomski iadministrativni kriteriji od strane Latvije, Litvanije, Rumunije i Bugarske.Odluka Vije}a Evrope iz decembra 1997.g., done{ena u Luksemburgu, daotpo~ne pregovore o pridru`ivanju sa {est zemalja, je dovela do naziva ovegrupe zemalja ÀLuksembur{ka grupaÀ, a kada je u Helsinkiju, decembra1999.g., Vije}e Evrope donijelo odluku da pro{iri pregovore sa jo{ {estzemalja, one postaju poznate pod nazivom ÀHelsin{ka grupaÀ. Detaljnahronologija procesa pro{irenja je data u slijede}oj tabeli:

TABELA 4. (1)

Hronologija procesa pro{irenja

Izvor: Cameron, F. (2004): ÀThe Future of Europe-Integration and EnlargementÀ,

Routledge, London and New York, p.37, Table 3.1.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

126

Zemlja Aplikacija Mi{ljenje ECPo~etak

pregovora

Zavr{etak

pregovoraPrijem u EU

Turska 14.4.87 14.12.89 5. 10. 05Kipar 4.7.90 30. 6. 93 31. 3. 98 5. 2. 03 1. 5. 04Malta 16.7.90 30. 6. 93 15. 2. 00 5. 2. 03 1. 5. 04Ma|arska 31.3.94 16. 7. 97 31. 3. 98 5. 2. 03 1. 5. 04Poljska 5.4.94 16. 7. 97 31. 3. 98 5. 2. 03 1. 5. 04 Rumunija 22.6.95 16. 7. 97 15. 2. 00 - -Slova~ka 27.6.95 16. 7. 97 15. 2. 00 5. 2. 03 1. 5. 04

Latvija 13.10.95 16. 7. 97 15. 2. 00 5. 2. 03 1. 5. 04Estonija 24.11.95 16. 7. 97 31. 3. 98 5. 2. 03 1. 5. 04Litvanija 8.12.95 16. 7. 97 15. 2. 00 5. 2. 03 1. 5. 04Bugarska 14.12.95 16. 7. 97 15. 2. 00 - -^e{ka 17.1.96 16. 7. 97 31. 3. 98 5. 2. 03 1. 5. 04Slovenija 10.6.96 16. 7. 97 31. 3. 98 5. 2. 03 1. 5. 04Hrvatska 21.2.03 5. 10. 05 5. 10. 05

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 126

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 128/398

 

Klju~na odlika procesa pridru`ivanja Evropskoj uniji je princip da zemljakandidat mora prihvatiti, bez modifikacije, acquis Evropske unije, {to pred-stavlja 31 poglavlje definisanih pravila i politika. Poglavlja acquis-a  sudefinisana prema logi~noj sekvenci, u kojoj su politike, koje se odnose na jedinstveno tr`i{te na po~etku, zatim ostale interne politike i vanjski pos-lovi, te na kraju, poglavlja vezana za Àbud`etÀ (pla}anja novih ~lanica ubud`et Evropske unije) i ÀinstitucijeÀ (raspodjela glasova i mjesta u tijelimaodlu~ivanja). Faze pregovora o pridru`ivanju Evropskoj uniji deset novih~lanica bi se mogle podijeliti u pet osnovnih faza:

1) Inicijalna faza analize acquis-a (april-novembar 1998.)2) Otvaranje ÀjednostavnijihÀ poglavlja sa {est zemalja (novembar 1998. -

 januar 2000.)3) Pro{irenje pregovora sa jo{ {est zemalja i otvaranje novih poglavlja

(februar - decembar 2000.)4) Faza ubrzavanja koja rezultira uvo|enjem Àmape putaÀ i definisanju

pozicije Evropske unije prema ve}ini poglavlja (januar - decembar 2001.)5) Finalna faza, koja uklju~uje pregovore oko poglavlja vezano za bud`et-

ska pitanja, koja rezultira dogovorom u Kopenhagenu i tekstom Ugo- vora (januar - februar 2002.).

Odlu~uju}i korak je poduzet u Laeken-u, Belgija, u decembru 2001.g., kada je Vije}e Evropske unije potvrdilo da su deset novih ~lanica Evropske unijeKipar, Estonija, Ma|arska, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska, Slova~ka Repub-lika, ^e{ka Republika i Slovenija. Definicija ÀLaeken grupeÀ je zna~ila krajdistinkcije izme|u luksembur{ke i helsin{ke grupe i otvaranje finalne fazepregovora. Evropska komisija je u januaru 2002.g. pokrenula inicijativurje{avanja ÀposljednjegÀ velikog problema - finansijskog aran`mana za period

2004-2006.g. Nakon bilateralnih susreta sa zemljama novim ~lanicama, udecembru 2002.g., Evropska unija je odobrila finansijski paket za zemljenove ~lanice za period 2004-2006.g., u ukupnom iznosu od 40.85 milijar-di eura.103 Ovo je zna~ilo zavr{etak pregovora sa zemljama novim ~lanicamau Kopenhagenu u decembru 2002.g., a Evropska unija je ispunila histori- jsko obe}anje koje je nazna~ila prema zemljama isto~ne i centralne Evrope

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

127

103. Cameron, F. (2004.): "The Future of Europe - Integration and Enlargement", Routledge, London, p.58

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 127

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 129/398

 

deset godina ranije, tj. 1992.g. u Kopenhagenu. Sporazum je proslije|en Evrop-skom parlamentu u februaru 2003.g., a 9.aprila je i odobren od strane ovogparlamenta. 16.aprila 2003.g. sporazum je potpisan u Atini od strane pred-stavnika svih 25 ~lanica Evropske unije. Proces pro{irenja Evropske unije ipregovori u periodu 1998-2003.godina, sa dana{nje ta~ke gledi{ta, pred-stavljaju historijski proces koji je u potpunosti vratio zemlje centralne iisto~ne Evrope u Evropsku politi~ku i ekonomsku sferu. Premda su nove~lanice Evropske unije ~ekale ne{to vi{e od deset godina za prijem u puno-pravno ~lanstvo, vrijeme je bilo nephodno za odgovaraju}u pripremu i

reforme, kako bi {to spremnije do~ekale ~lanstvo u Evropskoj uniji. Nakraju drugog dijela doktorske disertacije }emo iznijeti neka pitanja koja se~esto name}u kada govorimo o procesu prijema u Evropsku uniju u vezi saEvropskom monetarnom unijom.104

Ho}e li zemlje pridru`iva~i automatski prihvatiti euro poslije prijema u punopravno ~lanstvo Evropske unije? Prihvatanje eura ne}e biti automatsko,iako se o~ekuje njegovo uvo|enje u ove zemlje kada one ispune Maastricht kri-terije konvergencije. Zemlje pridru`iva~i ne}e imati pravo na Àopt outÀ105 opci-

 ju jedinstvenog novca, kao {to je to slu~aj sa Danskom i Velikom Britanijom.Kada se o~ekuje uvo|enje eura od strane zemalja pridru`iva~a? Ne postoji

unaprijed utvr|en vremenski plan za uvo|enje eura od strane novih zemalja~lanica Evropske unije. Ocjenu ispunjenja uslova daje Vije}e Evropskeunije, na osnovu izvje{taja Komisije i Evropske centralne banke. Ova izvje{-taj se priprema barem jednom u toku dvije godine ili na zahtjev zemlje~lanice koja `eli uvesti euro kao jedinstven novac.

Koji su to kriteriji konvergencije? Da bi zemlja ~lanica Evropske unije uvelaeuro kao jedinstven novac zemalja Evropske monetarne unije, treba dosti}i visok stepen samoodr`ive ekonomske konvergencije. Stepen samoodr`iveekonomske konvergencije se prati na osnovu ispunjenja ÀMaastricht kriter-ija konvergencijeÀ koji se nalaze u ^lanu 121 Ugovora iz Maastrichta oosnivanju Evropske unije. Kriteriji konvergencije obuhvataju:

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

128

104. Izvor: www.ecb.int, "The EU Accession Process and Economic and Monetary Union".105. Opt out opcija predstavlja izbor zemlje da u~lanjenjem u EU ne mora automatski prihvatiti euro kao jedin-

stven novac.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 128

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 130/398

 

Àpostizanje visokog stepena stabilnosti cijenaÀ; To zna~i da zemlja ~lan-ica ima stabilan nivo cijena i prosje~nu stopu inflacije posmatranu urazdoblju jedne godine prije ocjene ispunjenja kriterija i koja ne prelazi vi{e od 1,5% stopu inflacije tri cjenovno najstabilnije zemlje ~lanice;

Àodr`ivost vladine finansijske pozicijeÀ; To zna~i da u vrijeme ocjeneispunjenja kriterija zemlja ~lanica ne smije imati velik deficit. Vije}eEvropske unije odlu~uje da li, ili ne, velik deficit postoji u odnosu na:- odnos planiranog i stvarnog dr`avnog deficita ne smije pre}i 3% vri-

 jednosti GDP-a, i- stopa dr`avnog duga ne smije pre}i 60% vrijednosti GDP-a.- Àobservacija normalnih fluktuacija u vezi sa mehanizmom deviznog

kursa (ERM II) najmanje dvije godine bez devalvacije u odnosu na valutu bilo koje druge zemlje ~laniceÀ.

- Àistrajnost konvergencije koja se odnosi na nivo dugoro~ne kamatnestopeÀ; to zna~i da jednu godinu prije ocjene ispunjenja kriterija,zemlja ~lanica treba da ima prosje~nu dugoro~nu nominalnu kamatnustopu koja ne prelazi vi{e od 2% nivoa kamatne stope tri cjenovno

najstabilnije zemlje ~lanice.Kamatna stopa se mjeri na osnovu dugoro~nih dr`avnih obveznica, ili

 vrijednosnih papira, uzimaju}i u razmatranje razlike u definicijama me|urazli~itim zemljama. Ocjena ispunjenja ekonomskih kriterija konvergencijetako|er uzima u obzir i nekoliko ostalih faktora kao {to su: Àintegracijatr`i{ta, pozicija i razvoj platnog bilansa na strani teku}eg ra~una i ocjena jedini~nog tro{ka radne snage, kao i neke druge cjenovne indekseÀ.

Kolika }e biti euro-zona u ekonomskim pojmovima sa 10 novih zemalja ~lanica? Nominalni GDP euro-zone u 2001.g. je iznosio 6,828 milijardi eura,a nominalni GDP zemalja pridru`iva~a 413 milijardi eura (oko 6% GDP-aeuro-zone). Euro-zona ima oko 305 miliona stanovnika, dok je populacijazemalja pridru`iva~a 75 miliona stanovnika (oko 25% populacije euro-zone).

Koje su ekonomske prednosti pro{irenja euro-zone? Euro kao jedinstvennovac donosi mnoge koristi za zemlje ~lanice euro-zone. Euro elimini{erizik deviznog kursa izme|u zemalja koje su uvele euro kao sredstvo

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

129

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 129

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 131/398

 

pla}anja, {to sni`ava kamatnu stopu, osigurava stabilnost cijena, {to i jesteprimarni cilj Evropske centralne banke. Pro{irenje euro-zone zna~i da ve}ibroj zemalja ~lanica Evropske unije mogu u`ivati ove koristi. Svakako, dabi se koristi upotpunosti iskoristile, zemlja mora biti spremna za euro.Evropska centralna banka, kao i Evropska komisija, }e pripremiti izvje{tajo konvergenciji svake dvije godine. Ovaj izvje{taj }e obezbijediti osnovu za Vije}e Evropske unije da donese odluku da li zemlja ~lanica koja se razmatra,ispunjava postavljene uslove za uvo|enje eura.

U kojim organima Evropske centralne banke }e biti predstavljane zemlje pridru`iva~i kada se priklju~e Evropskoj uniji i, u drugom koraku, uvedu euro? Po potpisivanju ugovora o pridru`ivanju, guverneri centralnih banakazemalja pridru`iva~a }e prisustvovati sastanku Generalnog Vije}a Evropskecentralne banke kao posmatra~i. Odmah po prijemu u punopravno ~lanstvoEvropske unije, centralne banke postaju ~lanice Evropskog sistema centralnihbanaka, a guverneri centralnih banaka postaju punopravni ~lanovi General-nog Vije}a. Nakon {to zemlje pridru`iva~i uvedu euro, guverneri njihovihcentralnih banaka }e postati ~lanovi Upravnog Vije}a.

Da li je mogu}e za zemlju pridru`iva~a da zadr`i currency board aran`man kada se pridru`i mehanizmu deviznog kursa ERM II? ERM II je multilateralnisporazum, u kojem su valute zemalja ~lanica (koje nisu ~lanice euro-zone), vezane za euro. Zemlja ~lanica mo`e zadr`ati currency board aran`manzasnovan na euru, koji je u skladu sa kriterijem ERM II, ukoliko postojime|usobni sporazum da je fiksni devizni kurs u currency board aran`manuodgovaraju}i i mo`e biti sredi{nji kurs ERM II mehanizma. Currency boardaran`mani koji nisu zasnovani na euru, nisu u skladu sa pravilima kojenala`e u~e{}e u ERM II.

Da li }e nove zemlje ~lanice, koje }e u~estvovati u euro-zoni, upisati kapital u Evropskoj centralnoj banci? Da. U skladu sa Statutom Evropkogsistema centralnih banaka, sve centralne banke koje u~estvuju u euro-zoni,moraju upisati svoj dio kapitala u Evropskoj centralnoj banci i to premaklju~u koji se odnosi na u~e{}e zemlje ~lanice u populaciji i GDP-u Evropskeunije. Centralne banke zemalja koje jo{ ne u~estvuju u euro-zoni, trebajuuplatiti samo 5% od svog udjela kapitala.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

130

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 130

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 132/398

 

Pro{irenje Evropske unije je, dakle, historijska prilika za ujedinjenje Evropeu miru, nakon {to su generacije iskusile podjele i sukobe. Pro{irenje bi tre-balo donijeti stabilnost i prosperitet {iroj grupi zemalja Evropske unije,sinhroniziraju}i politi~ku i ekonomsku tranziciju zemalja centralne i isto~neEvrope, koja je po~ela jo{ 1989.g. Pro{irenje predstavlja zna~ajne ekonom-ske prilike u smislu pristupa ve}em tr`i{tu. Dodaju}i zemlje nove ~laniceEvropske unije, jedinstveno tr`i{te ~ini preko 370 miliona stanovnika, {topredstavlja najve}i ekonomski prostor na svijetu. Za tr`i{te ove veli~inemo`e se o~ekivati da pru`i podsticaj novim investicijama i stvaranju novih

radnih mjesta, {to, kao rezultat mo`e dati podizanje nivoa prosperiteta uEvropi. Vrijeme za pridru`enje Evropskoj uniji za svaku zemlju zavisi odnapretka kojeg zemlja ~ini u pripremi za punopravno ~lanstvo, i to premaop{tim kriterijima koji su definisani od strane Vije}a Evrope 1993.g. uKopenhagenu i ekonomskim kriterijima iz 1992.g. prema Ugovoru izMaastrichta. Na primjer, ÀKopenhagen kriterijiÀ zahtijevaju od svake zem-lje, koja tra`i priklju~enje Evropskoj uniji, slijede}e:

a) stabilnost institucija koje }e obezbijediti demokratiju, vladavinu zakona,

po{tovanje ljudskih prava i za{titu manjina;b) postojanje i funkcionisanje tr`i{ne ekonomije;

c) sposobnost preuzimanja obaveza koje proizilaze iz ~lanstva, uklju~uju}ipridr`avanje ciljeva politi~ke, ekonomske i monetarne unije.

Sposobnost preuzimanja obaveza koje proizilaze iz ~lanstva, zna~i da zemljakandidat mora usvojiti pravila i politike Evropske unije (tzv. acquis )106, teosigurati njihovu efikasnu primjenu i implementaciju kroz odgovaraju}uinstitucionalnu strukturu. Ispunjenje svih poglavlja acquis-a  je obavezu- ju}e za pristupanje Evropskoj uniji. Svaka dr`ava koja `eli postati ~lanicomEvropske unije, mora prihvatiti odluke iz osniva~kih ugovora i uskladitisvoje zakonodavstvo sa acquis-om . Vije}e Evrope je 13. decembra 2002.g.u Kopenhagenu zaklju~ilo pregovore o pridru`ivanju sa Kiprom, ^e{komRepublikom, Estonijom, Ma|arskom, Latvijom, Litvanijom, Maltom, Poljskom,

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

131

106. Koristi se pojam: "Acquis Communautaire" - skra}eno Acquis

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 131

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 133/398

 

Slova~kom i Slovenijom. Vije}e Evrope je zaklju~ilo da podr`ava pridru-`enje Bugarske i Rumunije 2007.g., pod uslovom da svaka zemlja ispunikriterije pridru`enja i zaklju~i pregovore. U protekloj deceniji, zemlje kandidatisu napravile zna~ajan napredak u vo|enju procesa priklju~enja Evropskojuniji. Ono {to ih je podsticalo da sprovode ekonomske reforme, koje suuglavnom bivale i bolne, je njihov zajedni~ki cilj, a to je ostvarivanje ciljapriklju~enja Evropskoj uniji. S druge strane, Evropska unija obezbje|uje pomo}kroz razli~ite programe, kao {to su PHARE i TWINNING program. Ovi pro-grami se uglavnom odnose na pru`anju pomo}i u izgradnji institucija u

zemljama centralne i isto~ne Evrope. Drugim rije~ima, cilj je usvajanje i ja~anje demokratskih institucija i odgovaraju}ih tijela koje }e sprovoditi zako-nodavstvo Evropske unije. Napredak od strane zemalja u ispunjavanju kri-terija pridru`ivanja se nadgleda od Evropske komisije, koja podnosi redovneizvje{taje Vije}u Evrope za svaku zemlju. S obzirom na implementacijuacquis-a , Izvje{taj iz oktobra 2002.g. je pokazao da su sve zemlje kandi-dati (njih deset) dostigli visok stepen usvajanja standarda iz acquis-a  izrazli~itih poglavlja. Isto tako, napredak je postignut i u prenosu acquis-a uadministrativne i zakonodavne strukture koje sprovode i primjenjuju acquis .Pregovori sa deset Ànajbolje spremnihÀ kandidata su zaklju~eni na osnovunjihovog postignutog rezultata u ispunjavanju standarda i sprovo|enjuacquis-a , te privr`enosti nastavka primjene svih standarda do okon~anjaprocesa prijema u punopravno ~lanstvo. ^esto postavljeno pitanje u kontek-stu pro{irenja Evropske unije je kako }e pro{irenje uticati na odnose Evropskeunije sa ostatkom svijeta. Pro{irenje bi trebalo obezbijediti nove mogu}-nosti za zemlje izvan Evropske unije, te ne bi trebalo, naravno, stvoritinikakve nove linije razdvajanja unutar Evrope. Mnoge zemlje, uglavnom

one koje dijele granicu sa budu}im zemljama ~lanicama, su zainteresovaneoko svih mogu}ih implikacija procesa pro{irenja. Shodno tome, ~estopostavljena pitanja se odnose na to koje }e biti implikacije dijeljenjagranice sa Evropskom unijom, {ta }e pro{irenje zna~iti za tradicionalnetrgovinske tokove, za radnu snagu koja prelazi granicu, itd.

Sa politi~kog aspekta, pro{irenje }e pove}ati politi~ku stabilnost u cijelojEvropi, te }e omogu}iti Evropskoj uniji da rje{ava eventualne probleme

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

132

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 132

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 134/398

 

efikasnije. [to se ti~e ekonomskog aspekta, pro{irenje }e pove}ati veli~inu jedinstvenog tr`i{ta na kojem }e zemlje koje nisu ~lanice i njihovi izvoznici,imati pred sobom jedinstven skup tarifa, pravila i procedura. Ina~e, tarifeu Evropskoj uniji su ni`e nego u zemljama koje se pridru`uju, tako da }epro{irenje prije sniziti nego pove}ati tarife. Vrlo ~esto postavljeno pitanje je,tako|er, koje implikacije }e proces pro{irenja imati na zaposlenost u Evrop-skoj uniji. Drugim rije~ima, ho}emo li o~ekivati priliv radne snage u Evropskuuniju iz zemalja novih ~lanica? Mogu}i priliv radne snage iz zemalja prid-ru`iva~a je jedno od osjetljivih pitanja u procesu pro{irenja. Pro{irenje Evropske

unije je ve} pospje{ilo rast i stvaranje novih radnih mjesta u evropskojekonomiji, jer je Evropska unija jedan od glavnih ekonomskih partnera svihzemalja pridru`iva~a. S druge strane, trgovinski suficit Evropske unije sazemljama centralne i isto~ne Evrope je doveo do stvaranja dodatnih radnihmjesta za gra|ane Evropske unije.

Kada se nove zemlje ~lanice pridru`e, o~ekuje se nastavak pozitivnogekonomskog trenda. Postoje}e zemlje ~lanice, kao i zemlje centralne i isto~neEvrope, bi trebale imati ve}e koristi nego nedostatke kroz integraciju jedin-

stvenog tr`i{ta, kao rezultat procesa pro{irenja. Kada su [panija i Portugalpostale ~lanice Evropske unije 1986.g. dogovoren je tranzicijski period utrajanju od sedam godina. Me|utim, ja~anjem ekonomije ove dvije zemlje,nakon ulaska u Evropsku uniju, pokrenut je proces migracije radne snageprema ovim zemljama, te je, shodno tome, period tranzicije skra}en. Mogu}amigracija iz centralne i isto~ne Evrope }e vjerovatno biti ograni~ena naregije koje grani~e sa novim zemljama ~lanicama. Mjera ja~anja neatrak-tivnosti za radnike da tra`e zaposlenje u drugim zemljama Evropske unije,trebala bi biti ja~anje ekonomskog rasta u tim zemljama.

Ilustracije radi, trenutno samo 2% populacije ivi i radi u zemlji koja nijenjihova domovina, te mo`emo zaklju~iti da stanovnici Evropske unije nisuskloni napu{tanju svojih domova, porodice i prijatelja (faktori koji dopri-nose nenapu{tanju domovine su: individualna perspektivnost, politi~kastabilnost, daljnji ekonomski rast, bolji `ivotni standard). Kada analiziramoproces pro{irenja Evropske unije sa aspekta monetarnih integracija, on seubrzava sa ulaskom novih zemalja centralne i isto~ne Evrope u Evropsku

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

133

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 133

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 135/398

 

uniju. S obzirom da je Evropska unija dobila deset novih ~lanica 1. maja 2004.g.,mo`emo o~ekivati da }e Evropska monetarna unija dobiti nove ~lanice ve}u 2007. i 2009.g. Analiziraju}i kriterij konvergencije, koji se odnosi na meh-anizam deviznih te~ajeva - ERM II, postavlja se pitanje da li je dvogodi{nje~lanstvo u ERM II nephodno da bi Vije}e Evropske unije izvr{ilo evaluaci- ju stanja konvergencije. Uzimaju}i u obzir iskustva iz pro{losti, ovaj kriter-ij ne izgleda strogo obavezuju}i u procesu evaluacije Vije}a Evropske unije.Na primjer, Vije}e Evropske unije je dalo pozitivno mi{ljenje na pristupan- je Italije i Finske u Evropsku monetarnu uniju prije ispunjenja roka od dvije

godine u ~lanstvu ERM II. Ovo bi mogao biti dobar signal za pro{irenjeEvropske monetarne unije u kontekstu budu}ih zemalja ~lanica Evropske unije.

Dvije nove ~lanice Evropske unije, Estonija i Litvanija, kao i budu}i kan-didati za pridru`ivanje (Bugarska i Bosna i Hercegovina), su uvele aran`-man currency board-a sa fiksnim paritetom kursa prema euru. Ovo impli-cira da je pro{irenje Evropske monetarne unije ve} sada relevantno pitanje,te se postavlja pitanje da li su navedene zemlje ve} sada, sa currency boardaran`manom, ispunile kriterij konvergncije koji se odnosi na ERM II. Sada

}emo se osvrnuti na neka klju~na pitanja procesa pro{irenja iz perspektiveEvropske centralne banke.107 Prvo - realna i nominalna konvergencija, drugo- strategija monetarne politike i deviznog kursa na putu prema euru, tre}enezavisnost centralne banke, te makroekonomska dimenzija procesa pro{i-renja Evropske unije.

4.1. Realna i nominalna konvergencija

Razli~iti su pogledi u obja{njenju realne i nominalne konvergencije i mnogismatraju da ne mogu biti ispunjene istovremeno. Na jednoj strani su oni

koji smatraju da realna konvergencija, na primjer, strukturalna prilago|a- vanja i dostizanje odgovaraju}eg nivoa realnog dohotka, trebaju biti naprvom mjestu, jer su direktno vezani za ekonomsko blagostanje i `ivotnistandard, te da nominalna konvergencija (npr. ispunjenje kriterija konver-gencije iz Maastrichta) treba do}i poslije. Na drugoj strani su oni koji smatraju

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

134

107. Op{irnije vidjeti: "Accession Countries on the Way to the Euro: A Central Banker's View", by Tommaso

Padoa-Schioppa, member of the Executive Board of the ECB, Warsaw, 2002

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 134

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 136/398

 

da prvo ide ispunjenje nominalne konvergencije u cilju uvo|enja eura {toprije, te se onda treba osvrnuti na ispunjenje realne konvergencije, u kasnijojfazi, kada je zemlja ve} u Evropskoj monetarnoj uniji. Treba naglasiti daispunjenje realne i nominalne konvergencije, zemlja treba sprovoditi para-lelno. Za{to? Realna konvergencija je ne{to vi{e nego Àhvatanje ukorakÀ saodre|enim nivoom dohotka Evropske unije. To je prilago|avanje realneekonomije strukturama koje dozvoljavaju zemljama u~e{}e u monetarnojuniji bez mogu}nosti zna~ajnih asimetri~nih {okova. Nivo dohotka per capita  je korisna procjena realne konvergencije, ali ne uvijek, po svaku

cijenu. Na primjer, nivoi dohotka zemalja pridru`iva~a Evropskoj uniji su jo{ uvijek ispod nivoa Evropske unije, dok se ova mjera nije uzimala u obzirkod prethodnih pro{irenja Evropske unije. Za zemlje koje su integrisane saEvropskom unijom, te su na visokoj razini zavr{etka procesa tranzicije, pri- vatizacije i strukturalnih prilago|avanja, indikatori konvergencije zasnovanina nivoima dohotka mogu odraziti stvarni stepen realne konvergencije. Nakraju, kako se nominalna konvergencija odnosi prema realnoj konvergenciji?Nominalna konvergencija je postepeno ispunjavanje kriterija iz Maastrichta.Na primjer, zemlja kandidat treba da vodi takvu ekonomsku politiku dadostigne, koliko je to mogu}e, stabilnost cijena, odnosno da kontinuiranosni`ava stopu inflacije do ispunjenje kriterija. Upravljanje monetarnom poli-tikom Bosne i Hercegovine, kroz currency board aran`man, daje Bosni iHercegovini pozitivan impuls, tj. prednost u ispunjavanju kriterija iz Maastrichtakoji se odnosi na stabilnost cijena.

4.2. Strategija monetar

 

ne politike i deviznog kursa

Na putu ka ulasku u euro-zonu, poseban zadatak upravljanja monetar-

nom politikom i politikom deviznog kursa je podr{ka paralelnom ispunja- vanju realne i nominalne konvergencije. Kao {to je poznato, Evropska cen-tralna banka ne vr{i preporuke u izboru odre|ene strategije monetarnepolitike za zemlju koja je na putu evropskih integracija. Ono {to Evropskacentralna banka preporu~uje je da bi cilj monetarne politike trebao biti odr`a- vanje stabilnosti cijena i novca. Monetarne politike zemalja pridru`iva~aEvropskoj uniji su uglavnom u liniji sa ovom preporukom, kao {to je i u

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

135

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 135

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 137/398

 

slu~aju monetarne politike Bosne i Hercegovine. S druge strane, u svim slu~a- jevima, male zemlje sa otvorenom ekonomijom kao pridru`iva~i Evropskojuniji, ne mogu ne razmatrati kretanja deviznih kurseva. Zbog toga je nekolikozemalja pristupilo currency board aran`manu, koji im slu`i kao mehanizamo~uvanja stabilnosti cijena i novca. Prema tome, zemlje sa currency boardaran`manima, uklju~uju}i i Bosnu i Hercegovinu, su ve} u liniji sa zahtje- vima iz ERM II ~lanstva, te je ovakav izbor strategije monetarne politike i de- viznog kursa prednost za monetarnu integraciju u Evropsku monetarnu uniju.

4.3. Nezavisnost c

 

entralne banke

Nezavisnost centralne banke je bilo nezamislivo pitanje prije dvadesetgodina u mnogim evropskim zemljama, kada se monetarna politika smatralai do`ivljavala kao nezamjenjiv alat sprovo|enja vladinih politika. Iskustvo iekonomsko promi{ljanje su postepeno doveli do ubje|enja da je monetarnojpolitici najbolje dati status nezavisnosti, ali i odgovornu instituciju, ~ijimandat je zakonski jasno definiran. Nezavisnost centralne banke je danasprihva}ena kao prakti~no univerzalni konsenzus u cijelom svijetu. Spro-

 vedena je u cijeloj Evropskoj uniji kao fundamentalni aspekt vo|enja procesa jedinstvene monetarne politike. Zbog toga je prirodno da je ovo i fundamen-talni element u procesu pridru`ivanja budu}ih zemalja ~lanica Evropskojmonetarnoj uniji. Kao {to je poznato, nezavisnost centralne banke je uistinuapsolutni preduslov za ulazak u Evropsku uniju. Nije to samo formalni pre-duslov, nego i su{tinska komponenta zdravog i efikasnog okvira vo|enjaekonomske politike. U slu~aju zemalja koje se pridru`uju Evropskoj uniji,imamo razli~ite signale prema ovoj temi. Na jednoj strani, ve}ina njih jedonijela amandmane na zakone koji su u suglasnosti sa Ugovorom iz Maast-

richta, te, iako postoji jaz, on je mali. S druge strane, postoje zemlje gdje je bilo slu~ajeva ili poku{aja, de jure i de facto , da se napravi korak nazadu napretku koji je ve} postignut. U slu~aju Evropske centralne banke, postojizabrinutost po pitanju politi~kog pritiska koji se stavlja na neke centralnebanke u zemljama pridru`iva~ima Evropskoj uniji. Bio je slu~aj sa CzechNational Bank, premda su pritisci na kraju onemogu}eni kroz Ustavni sud.Drugi slu~aj koji se navodi u tekstu ~lana Izvr{nog odbora Evropske centralne

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

136

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 136

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 138/398

 

banke, gosp. Tommassa Padoa, je slu~aj Poljske. U 2002.g., bio je poku{aj dase donese amandman na statut centralne banke u promjeni veli~ine i sastava Vije}a za sprovo|enje monetarne politike, u smislu da ono bude vi{e izlo`enopoliti~kom uticaju. Nakon toga dr`avni parlament Poljske je donio rezolucijukoja centralnu banku ~ini odgovornom za stanje nezaposlenosti i niske stoperasta, te da se centralna banka okrene realizaciji ciljeva monetarne politikena rast i stvaranje novih radnih mjesta. Naime, u svim zemljama ~lanicamaEvropske unije, parlamentarna rezolucija koja refokusira cilj monetarnepolitike danas je nezamisliva, s obzirom da je stabilnost cijena uop{teno

prihva}ena kao klju~na misija za centralnu banku. Dana{nji statut centralnebanke Poljske, koji nagla{ava stabilnost cijena kao cilj monetarne politike, je u skladu sa statutom Evropske centralne banke. Nove eventualne izm- jene statuta u Poljskoj, ili bilo kojoj drugoj zemlji ~iji cilj je integracija uEvropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju, koje bi odstupale od ve}utvr|enog i prihva}enog konsenzusa vo|enja jedinstvene monetarne politikeeuro-zone, u~inio bi put ka Evropskoj uniji i euro-zoni za sve kandidate veoma te{kim.

4.4. Makroekonomska dimenzija procesa pr

 

o{irenja Ev

 

ropske unije

 U ovom dijelu }emo dati kratak osvrt na makroekonomsku dimenzijuprocesa pro{irenja Evropske unije. Prvo, analizirat }emo stepen ekonomskekonvergencije izme|u zemalja centralne i isto~ne Evrope (CEECs) i Evrop-ske unije od 1993.g., kao i perspektive u budu}nosti. Drugo, razmotrit}emo mogu}i uticaj procesa pro{irenja na ekonomske perspektive Evropskeunije, kao {to je manifestirano u tzv. Lisabonskoj agendi. Dok ve}ina odpetnaest zemalja ~lanica (EU-15) trenutno ima slab ekonomski rast, eko-

nomska perspektiva za zemlje isto~ne i centralne Evrope izgleda kompara-tivno pozitivna. Oslanjaju}i se, uglavnom, na doma}u tra`nju, stopa ekonom-skog rasta u zemljama centralne i isto~ne Evrope je u 2002.g. iznosila2,9%, 3% u 2003.g. i ne{to iznad 3% u 2004.g. U isto vrijeme, ovaj rast jepropra}en smanjenjem godi{nje stope inflacije na nivou zemalja isto~ne icentralne Evrope. Ina~e, stopa inflacije u zemljama isto~ne i centralneEvrope je znatno smanjena u proteklih nekoliko godina, sa prosjekom od

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

137

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 137

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 139/398

 

3% u 2002. i 2003.g., {to jo{ uvijek predstavlja prosjek koji je iznad pros- jeka Evropske unije. Ono {to je jo{ uvijek problem je inflacija nadnica, gdje je rast nadnica ve}i od rasta produktivnosti, {to rezultira pove}anjem real-nih nadnica i prema tome jedini~nim tro{kovima proizvodnje. Najve}iproblem zemalja isto~ne i centralne Evrope, sa aspekta makroekonomskedimenzije, je problem nezaposlenosti. Poljska je, na primjer, imala stopu neza-poslenosti preko 20% u 2003.g. Nezaposlenost u zemljama isto~ne i cen-tralne Evrope, naro~ito u Poljskoj, se javlja zbog procesa restrukturiranjapreduze}a, a u cilju ispunjavanja acquis-a Evropske unije. Proces ispunjenja

acquis-a Evropske unije je bio intenziviran u zadnjim koracima pregovaranja,u sklopu procesa pro{irenja Evropske unije. Makroekonomski problem, kojinajvi{e poga|a zemlje isto~ne i centralne Evrope, se odnosi na domenfiskalne politike (pitanja vezana za ispunjenje kriterija konvergencije u vezisa bud`etskim deficitom). Sa izuzetkom Balti~kih zemalja, sve zemlje kojesu u procesu pro{irenja, imaju bud`etski deficit preko 3%. Na primjer, utoku 2003.g., Ma|arska je imala bud`etski deficit preko 9% vrijednostibruto doma}eg prozvoda, dok je u Poljskoj, ^e{koj Republici i Slova~kojdeficit bio oko 5% vrijednosti bruto doma}eg proizvoda108. Dvije dodatnekomplikacije koje mogu proiza}i su, prvo - neizbje`no je da }e ~lanstvo uEvropskoj uniji donijeti daljnje pove}anje javne potro{nje do nivoa da vladezemalja centralne i isto~ne Evrope ispune nivo potro{nje Evropske unije zaprojekte koji imaju za cilj ispunjenje acquis-a Evropske unije ( na primjer upodru~ju politike za{tite okoli{a) i, drugo - makroekonomska politika, uzemljama koje se pridru`uju Evropskoj uniji, }e trebati Àpove}ati brzinuÀ uispunjavanju Maastrichtskih kriterija konvergencije, ako `ele postati ~laniceEvropske monetarne unije u periodu 2006-2009.g. Postoji i opasnost da

istovremena te`nja ka ispunjavanju realne ekonomske konvergencije i mone-tarne konvergencije (ona koja se ti~e priklju~enja euro-zoni), mo`e voditika eventualnom sukobu u upravljanju doma}im politikama. Za{to? Naime,tri od ~etiri kriterija iz Maastrichta, vezana za Evropsku monetarnu uniju(stabilnost cijena, stabilnost deviznog kursa, konvergencija dugoro~nihkamatnih stopa) su direktno vezana za upravljanje monetarnom politikom.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

138

108. Cameron, F. (2004): "The Future of Europe - Integration and Enlargement", Routledge, London, p.94

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 138

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 140/398

 

Na primjer, promjene u kamatnim stopama u cilju ispunjavanja kriterija izMaastrichta mogu biti u sukobu sa potrebama monetarne politike u realnomsektoru ekonomije. Ono {to ostaje u domenu upravljanja makroekonomskimpolitikama zemalja koje se priklju~uju Evropskoj uniji, jeste prona}i najracio-nalniji na~in sinhronizovanog vo|enja monetarne i fiskalne politike u kontek-stu obezbje|enja realne konvergencije, na jednoj strani, i monetarne ifiskalne konvergencije neophodne za priklju~enje Evropskoj monetarnoj uniji,na drugoj strani. Naredna decenija }e zasigurno biti predmet prou~avanjai istra`ivanja u pronala`enju najracionalnijeg miksa upravljanja makrofi-

nansijama, u cilju obezbje|enja i realne i nominalne konvergencije.

5. PROCES INTEGR

 

ACIJE U E V 

 

ROPSKU UNIJU I E V 

 

ROPSK

 

 U MONETARNU UNIJU ZEMAL

 

 JA

NOV 

 

IH I BUDU}I

 

H ~L

 

ANIC

 

A S

 

A OSV  

 

RTOM NA BAL

 

ASSA-SAMUELSON-OV EFEK

 

AT109

Balassa (1964.) i Samuelson (1964.) su identifikovali razlike u rastu stopeproduktivnosti izme|u sektora roba i usluga, kao faktor koji uti~e na odnos rela-tivnih cijena i realnog deviznog kursa. Historijski posmatrano, rast produk-tivnosti na tr`i{tu roba je br`i nego na tr`i{tu usluga. Prema pravilu jedne

cijene, cijene na tr`i{tu roba imaju tendenciju da se uravnote`e me|uzemljama, dok cijene na tr`i{tu usluga nemaju takvu tendenciju. Ve}a stopaproduktivnosti sektora koji proizvodi odre|ene robe }e izazvati rast nadnicau sektoru, te, kako je prisutno kretanje radne snage, nadnice }e porasti nanivou cijele ekonomije. S druge strane, davaoci usluga }e biti u mogu}nostida ponude ve}e nadnice u slu~aju da do|e do rasta relativnih cijena usluga.Navedena situacija }e dovesti do pove}anja op{teg nivoa cijena u zemlji, tj.do inflacije. Balassa-Samuelson-ov efekat, prezentiran kroz slijede}u studiju,procjenjuje na koji na~in razlike u rastu produktivnosti izme|u sektora

proizvoda i sektora usluga obja{njavaju uo~ene razlike u inflaciji me|uzemljama centralne Evrope i euro-zone. U studiji koju }emo prezentirati,osnovni cilj je objasniti razlike u inflaciji izme|u {est zemalja, odnosno nji-hovih ekonomija, centralne Evrope i to: Hrvatske, e{ke, Ma|arske, Poljske,

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

139

109. Op{irnije vidjeti: Mihaljek, D. i Klau, M. (2004): "The Balassa-Samuelson Effect in Central Europe: A Disa-ggregated Analysis", Comparative Economic Studies, Palgrave Journals, www.palgrave-journals.com/ces,

No.46, p.63-94.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 139

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 141/398

 

Slova~ke i Slovenije110. Balassa-Samuelson-ov efekat ima osnovne implikacijena interpretaciju inflacije i deviznog kursa, tj. dva kriterija konvergencije izMaastrichta (inflacijskog kriterija konvergencije kao i kriterija deviznog kursa)u kontekstu monetarnih integracija novih i budu}ih ~lanica Evropske unijeu ~lanstvo Evropske monetarne unije. Ukoliko je razlika u rastu produk-tivnosti izme|u sektora proizvoda ve}a u zemljama Evropske unije u odno-su na euro-zonu, relativna cijena usluga u odnosu na cijenu proizvoda }erasti br`e u zemljama Evropske unije, nego u euro-zoni.

 U sistemu fiksnog deviznog kursa, Balassa-Samuelson-ov efekat }erezultirati rastom indeksa potro{a~kih cijena111 i aprecijaciji realnog deviznogkursa, dok }emo, s druge strane, u sistemu fluktuiraju}eg deviznog kursaimati odre|enu kombinaciju nominalne aprecijacije i rasta indeksa potro-{a~kih cijena. Ako imamo sna`an Balassa-Samuelson-ov efekat, vlade ze-malja sa fiksnim deviznim kursom mogu do}i u situaciju da upravljaju mo-netarnom i fiskalnom politikom na restriktivan na~in, kako bi zemlje bile ustanju da ispune Maastrichtski kriterij inflacije, ostavljaju}i po strani rast izaposlenost. S druge strane, vlade u zemljama sa fluktuiraju}im deviznim

kursom, mogu do}i u situaciju da moraju dozvoliti rapidnu aprecijacijudeviznog kursa, sa implikacijama kao {to su ÀranjivostÀ kompetitivnosti ipriliv nestabilnog kapitala. Procjene Balassa-Samuelson-ovog efekta, kojesu na raspolaganju za zemlje centralne Evrope, se kre}u od 0% do 4% nagodi{njem nivou. Me|utim, ve}ina studija ne provjerava intenzitet do kojegzaista razlike u produktivnosti obja{njavaju razlike u inflaciji izme|u ze-malja Evropske unije i ~lanica Evropske monetarne unije. Ve}ina studija uglav-nom provjerava Àdoma}uÀ verziju navedene hipoteze, koja je postavljenaod strane Baumol i Bowen-a 1996.g., prema kojoj cijene usluga rastu br`e

nego cijene industrijskih proizvoda, zbog br`eg rasta produktivnosti u sek-toru industrije. Ovakve procjene ne uzimaju u obzir pitanja monetarne i fis-kalne politike, tj. da li, i do koje mjere, razlike u rastu produktivnosti mogu

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

140

110. Termin koji studija koristi za ove zemlje je "accession countries", tj. zemlje koje se pridru`uju Evropskojuniji, dok }emo u doktorskoj disertaciji koristiti termin "zemlje ~lanice Evropske unije" u odnosu na zemlje

~lanice Evropske monetarne unije. Razlog je da su navedene zemlje ve} postale punopravne ~lanice

Evropske unije 1. 05. 2004.g.111. CPI inflacija

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 140

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 142/398

 

imati uticaja na rast indeksa potro{a~kih cijena iznad inflacijskog kriterijakonvergencije iz Maastrichta. Pove}anje dodatne inflacije se mo`e objasnitiu kontekstu rasta produktivnosti, samo ako je razlika u rastu produktivnosti(izme|u sektora industrijske proizvodnje i sektora usluga) dovoljno velikau zemljama Evropske unije u odnosu na zemlje ~lanice Evropske monetarneunije. Studija koju prezentiramo u ovom dijelu doktorske disertacije je jakobitna kada govorimo o implikacijama Balassa-Samuelson-ovog efekta nabudu}e zemlje ~lanice Evropske monetarne unije u kontekstu da li razlikeu rastu produktivnosti u odnosu na inflacijske razlike, pribli`avaju ili udalja-

 vaju zemlje od ispunjenja kriterija konvergencije iz Maastrichta. Navedenastudija, tako|er prezentira relevantnost Balassa-Samuelson-ovog efekta u{est navedenih zemalja, poja{njavaju}i hipotezu u kontekstu i me|unaro-dne i doma}e verzije Balassa-Samuelson-ovog efekta, razmatraju}i skupuslu`nog i industrijskog sektora u ekonomiji. Studija pronalazi jasne podatkeBalassa-Samuelson-ovog efekta u oba slu~aja (doma}a i me|unarodna verzija), u svih {est zemalja.

Me|utim, snaga efekta je relativno slaba. Razlika u produktivnosti vis-à-vis 

~lanica Evropske monetarne unije je u prosjeku izme|u 0.2% i 2% u godi{-njim stopama inflacije. Isto tako, razlika u rastu produktivnosti u odre|enimsektorima, obja{njava relativno malu proporciju inflacije (prema indeksu pot-ro{a~kih cijena) na doma}em tr`i{tu u jednoj zemlji. Navedena studija nam su-geri{e da mnoge prethodne studije nagla{avaju sna`ne implikacije Balassa-Sa-muelson-ovog efekta, jer nisu uzimale u analizu inflaciju i rast produktivnos-ti u pojedinim sektorima u odnosu na euro-zonu, fokusiraju}i se samo na uti-caj razlika u produktivnosti na inflaciju na doma}em tr`i{tu. Isto tako, mnogestudije su zanemarile relativno visoku stopu produktivnosti u sektoru usluga.

Historijski trend u razlikama inflacije i produktivnosti. Da bismo dobiliprvi utisak Balassa-Samuelson-ovog efekta u razli~itim zemljama, podaciiz pojedinih sektora o produktivnosti i cijenama, koji su dati u navedenojstudiji, nam pokazuju da je rast produktivnosti na tr`i{tu roba112 ve}i nego

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

141

112. "traded goods and services": proizvodnja, rudarstvo, prevoz, komunikacije, hoteli. Na strani tr`i{ta roba

nisu uzeta u analizu: poljoprivreda, {umarstvo i ribarstvo, jer je Evropska unija uredila zajedni~ku poljo-

privrednu politiku tzv. CAP.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 141

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 143/398

 

rast produktivnosti na tr`i{tu usluga113 u toku posmatranog perioda.114 Premateoretskom modelu, br`i rast produktivnosti na tr`i{tu roba bi trebao imati imp-likacije u smislu br`eg rasta cijena na tr`i{tu usluga. Navedena studija nampokazuje da je to, generalno, i bio slu~aj u svim posmatranim zemljama, saizuzetkom Slova~ke, sredinom devedesetih godina i Slovenije, po~etkomdevedesetih godina XX stolje}a. Osnovna hipoteza produktivnosti, kroz analizunavedene studije, nam ukazuje na ~injenicu da su relativne cijene na tr`i{tuusluga imale tendenciju rasta sa rastom produktivnosti na tr`i{tu roba. Pitanjekoje nam se name}e jeste da li, u istom posmatranom periodu, imamo i raz-

like u rastu produktivnosti u Evropskoj monetarnoj uniji? Navedena studijanam prezentira da postoji razlika, ali i pored takve konstatacije da su relativnecijene na tr`i{tu usluga porasle u ekonomijama centralne Evrope u liniji sa ras-tom produktivnosti na tr`i{tu roba, ne bi trebali prijevremeno zaklju~ivati da jeprisutan Balassa-Samuelson-ov efekat vis-à-vis Evropske monetarne unije.Podaci o produktivnosti i cijenama su sa`eti na slijede}im grafikonima:

GR

 

AFIKON 5. (1)

Produktivnost - tr`i{te roba (prosje~na godi{nja stopa rasta u %)

Izvor: Mihaljek, D. i Klau, M. (2004): ÀThe Balassa-Samuelson Effect in Central Europe: 

Disaggregated AnalysisÀ, Comparative Economic Studies, Palgrave Journals, No.46, p. 74, Chart 1 .

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

142

113. "non-traded goods and services": elektri~na energija, plin, vodovod, gra|evinarstvo, trgovina na veliko,trgovina na malo, obrazovanje, zdravstvo, prodaja nekretnina. Na strani tr`i{ta usluga, nisu uzeta u analizu:

 javna administracija, odbrana zbog pote{ko}a u interpretaciji podataka produktivnosti rada, {to je uzrokovano velikim pomjeranjima u broju zaposlenih u javnom sektoru.

114. euro-zona (1992-2001.), Hrvatska (1995-2001.), ^e{ka (1993-2001.), Ma|arska (1994-2001.), Poljska

(1994-2001.), Slova~ka (1995-2001.) i Slovenija (1992-2001.)

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 142

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 144/398

 

GR

 

AFIKON 5. (2)

Produktivnost - tr`i{te usluga (prosje~na godi{nja stopa rasta u %)

Izvor: Mihaljek, D. i Klau, M. (2004): ÀThe Balassa-Samuelson Effect in Central Europe:  A Disaggregated AnalysisÀ, Comparative Economic Studies, Palgrave Journals,

No.46, p. 74, Chart 1 .

GR

 

AFIKON 5. (3)

Razlika u rastu produktivnosti na doma}em tr`i{tuizme|u tr`i{ta roba i tr`i{ta usluga (prosje~na godi{nja stopa u %)

Izvor: Mihaljek, D. i Klau, M. (2004): ÀThe Balassa-Samuelson Effect in Central Europe:  A Disaggregated AnalysisÀ, Comparative Economic Studies,

Palgrave Journals, No.46, p. 74, Chart 1 .

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

143

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 143

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 145/398

 

GR

 

AFIKON 5. (4)

Razlika u rastu produktivnosti na tr`i{tu roba i tr`i{tu usluga zemaljacentralne Evrope vis-à-vis EMU (prosje~na godi{nja stopa u %)

Izvor: Mihaljek, D. i Klau, M. (2004): ÀThe Balassa-Samuelson Effect in Central Europe:  A Disaggregated AnalysisÀ, Comparative Economic Studies,

Palgrave Journals, No.46, p. 74, Chart 1 .

Sve zemlje centralne Evrope koje smo analizirali u navedenoj studijiimaju ve}u stopu rasta produktivnosti nego Evropska monetarna unija i to

na oba tr`i{ta tr`i{tu roba i tr`i{tu usluga, sa izuzetkom ^e{ke na tr`i{tuusluga. Prosjek razlike u rastu produktivnosti izme|u tr`i{ta roba i tr`i{tausluga je u rasponu od 2% u Poljskoj do skoro 9% u e{koj. Me|utim, pro-sjek razlike u produktivnosti u odnosu na Evropsku monetarnu uniju je bio1% ili ~ak manje u Ma|arskoj, Poljskoj i Slova~koj.

GR

 

AFIKON 5. (5)

CPI inflacija (prosje~na godi{nja stopa u %)

Izvor: Mihaljek, D. i Klau, M. (2004): ÀThe Balassa-Samuelson Effect in 

Central Europe:  A Disaggregated AnalysisÀ,

Comparative Economic Studies,Palgrave Journals, No.46, p. 74,

Chart 1 .

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

144

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 144

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 146/398

 

GR

 

AFIKON 5. (6)

Cjenovna razlika na doma}em tr`i{tu (tr`i{te roba vis-à-vis tr`i{ta usluga)(prosje~na godi{nja stopa u %)

Izvor: Mihaljek, D. i Klau, M. (2004): ÀThe Balassa-Samuelson Effect in Central Europe:  A Disaggregated AnalysisÀ, Comparative Economic Studies,

Palgrave Journals, No.46, p. 74, Chart 1 .

GR

 

AFIKON 5. (7)

CPI inflacijska razlika, centralna Evropa i EMU (prosje~na godi{nja stopa u %)

Izvor: Mihaljek, D. i Klau, M. (2004): ÀThe Balassa-Samuelson Effect in Central Europe:  A Disaggregated AnalysisÀ, Comparative Economic Studies,

Palgrave Journals, No.46, p. 74, Chart 1 .

S druge strane, razlike u inflaciji izme|u zemalja centralne Evrope iEvropske monetarne unije su generalno mnogo ve}e, u rasponu od 3% do 14%.Prema tome, pored preliminarnog postojanja Balassa-Samuelson-ovog

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

145

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 145

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 147/398

 

efekta, historijski prosjek nam sugeri{e da razlike u produktivnosti nisutoliko velike da bi objasnile razlike u inflacijama izme|u zemalja centralneEvrope i Evropske monetarne unije. Ovu tezu }emo dalje razraditi krozprikaz naredne tabele, gdje }emo vidjeti prosjek vrijednosti razli~itih kom-ponenti koje nam pokazuju u~e{}e u razli~itim determinantama odre|ivanjarazlika u inflaciji.

TABELA 5. (1)

Determinante inflacijskih razlika (% u~e{}e, 1992-2001.)

Izvor: Mihaljek, D. i Klau, M. (2004): ÀThe Balassa-Samuelson Effect in Central Europe:  A Disaggregated AnalysisÀ, Comparative Economic Studies,

Palgrave Journals, No.46, p. 76, Chart 2.

 U Ma|arskoj, Poljskoj i Slova~koj, procenat u~e{}a razlika u produktiv-nosti u odre|ivanju razlika u inflacijama je bio u prosjeku malen. U Hrvats-koj, ^e{koj i Sloveniji taj procenat je ne{to ve}i, premda u odnosu na determi-nante promjena deviznog kursa i ostalih faktora, razlika u produktivnosti je determinanta koja ima znatan uticaj samo u ^e{koj. Me|utim, u periodu2000-2001.g., razlika u produktivnosti nam ukazuje na ve}e procentualnou~e{}e u odre|ivanju inflacijskih razlika u svim zemljama, sa izuzetkomPoljske i Ma|arske. Dva osnovna zaklju~ka se mogu izvesti iz analize o uti-

caju Balassa-Samuelson-ovog efekta u ekonomijama centralne Evrope. Prvo,postoje faktori koji, pored razlika u produktivnosti, mogu biti uzrok ve}einflacije u ekonomijama centralne Evrope u odnosu na Evropsku monetar-nu uniju. Drugo, neophodno je razgrani~iti izme|u rasta produktivnosti natr`i{tu roba, koji dovodi do rasta cijena na tr`i{tu usluga i, prema tome, dodoma}e inflacije, i situacije kada razlike u produktivnosti mogu dovesti dopove}anja inflacijskih razlika izme|u zemalja, odnosno u ovom slu~aju zemalja

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

146

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 146

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 148/398

 

centralne Evrope i Evropske monetarne unije. Oba efekta su prisutna ucentralnoj Evropi i oba efekta su relativno slaba, gdje je tzv. Àdoma}iÀBalassa-Samuelson-ov efekat generalno ja~i, nego me|unarodni efekat. Tvrdnjeda je Balassa-Samuelson-ov efekat osnovna determinanta inflacije u ekono-mijama centralne Evrope, prema prikazanoj studiji, imaju izgleda slabijeupori{te nego {to se ranije mislilo. Nekoliko studija o inflaciji nam potvr|ujuiznesenu tendenciju. Nakon zna~ajnog skoka u ranim devedesetim godinama XX stolje}a, i to zbog liberalizacije cijena i trgovine i sna`nih devalvacija valuta, inflacija u centralnoj Evropi je slijedila dva {iroko rasprostranjena

oblika. U Hrvatskoj i e{koj, niska inflacija je dostignuta vrlo brzo i odr`avase bez obzira na eksterne {okove i promjene u strukturi relativnih cijena nadoma}em tr`i{tu. Izbor fiksnog deviznog kursa (koji se slijedi implementa-cijom strategije odr`avanja niske stope inflacije od 1997.g.) je instrumentpomo}u kojeg je centralna banka ^e{ke te`ila dezinflaciji, kao stabilnomsidru u upravljanju racionalnim o~ekivanjima. Inflacija, s druge strane, jeprvenstveno bivala inducirana stalnim prilago|avanjima cijena i indirektnihporeza, uticajima cijena uvoznih proizvoda i usluga, pomjeranjima tra`njeka uslugama induciranim rastom realnog dohotka i, {to je skora{nji trend,efektima sna`nog priliva kapitala. U Ma|arskoj, Poljskoj, Slova~koj i Sloveniji,inicijalna stabilizacija cijena je bila pra}ena stalnom umjerenom inflacijomi sna`nim cjenovnim inercijama. Monetarne vlasti su davale naglasak i naubla`avanje inflacije, s jedne strane, i na odr`avanje vanjske kompetitiv-nosti, s druge strane. Prema tome, ~vrsto upravljaju}i devizni kurs je izabrankao instrument da bi se izbjegla nominalna aprecijacija i gubitak cjenovnei tro{kovne kompetitivnosti. Nekoliko faktora je uticalo na inflacijsku inerciju:sna`an uticaj deviznog kursa i promjene cijena uvoznih proizvoda i usluga

na doma}e cijene, inflatorni pritisak induciran konvergencijom na strani nad-nica, nesinhronizovanost monetarne i fiskalne politike. Sna`nija dezinflacija je po~ela tek krajem devedesetih godina pro{log stolje}a, kada su vlasti unavedenim zemljama po~ele pokazivati sna`niju volju da toleri{u privremenegubitke na strani outputa, izazvane mjerama ubla`avanja inflacije i kadasu centralne banke po~ele voditi strategiju stabilnosti cijena (Ma|arska iPoljska) u kombinaciji sa ve}om fleksibilno{}u deviznog kursa (uklju~uju}i

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

147

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 147

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 149/398

 

i Slova~ku i Sloveniju). Isto tako, egzogene varijable, naro~ito pad cijena robai energenata, su odigrale va`nu ulogu u ubla`avanju inflacije u ^e{koj,Ma|arskoj i Poljskoj na nivo najni`i u historiji, u periodu 1999 - 2001.g.Klju~no pitanje koje nam se name}e, u perspektivi je, da li }e se pove}atirazlike u rastu produktivnosti izme|u posmatranih zemalja, koje su danas ve} ~lanice Evropske unije, i Evropske monetarne unije? Kretanja inflacijeu dugom roku, naspram razlike u produktivnosti, su mnogo sna`nija negou kratkom roku, kako je ve} ranije prikazano. Me|utim, treba prepoznatida sna`an rast produktivnosti u zemljama centralne Evrope ostvaren u

drugoj polovini devedesetih godina XX stolje}a, ne}e biti odr`iv do, recimo,2007-2008.g., ili ~ak i kasnije, kada }e kandidati za integraciju u Evropskumonetarnu uniju morati ispuniti kriterij inflacije iz Maastrichta. Rast pro-duktivnosti na tr`i{tu rada u prethodnom periodu je induciran i pobolj{a-njem kvaliteta rada i sna`nim prilivima kapitala, brzinom koja }e se smanjivatikako bude tekao proces konvergencije sa Evropskom monetarnom unijom,{to nas navodi na zaklju~ak da }e Balassa-Samuelson-ov efekat biti manjiu budu}nosti. Na kraju, koje su implikacije rezultata prezentirane studije na makroekonomsku politiku? Ako je Balassa-Samuelson-ovo efekat maleni ako se njegov zna~aj smanjuje u budu}ih pet godina, onda on ne bi tre-bao biti determiniraju}i faktor u mogu}nosti ekonomija centralne Evropeda zadovolje kriterij inflacije iz Maastrichta. Ovakav zaklju~ak je nagla{eni kroz prikaz grafikona 5. (2) koji uspore|uje stope inflacije115 na kraju2002.g., sa kriterijom inflacije iz Maastrichta i Àodr`iveÀ stope inflacije utrenutku hipoteti~ke monetarne integracije, kada se nominalni devizni kur-sevi ve`u za euro.116 Odr`iva stopa inflacije je definisana kao prosje~nastopa u tri odabrane zemlje ~lanice Evropske monetarne unije plus predvi-

|eni Balassa-Samuelson-ov efekat, realni fenomen nad kojim monetarne vlasti nemaju kontrolu. Klju~na pretpostavka prikazane vje`be je da relativno visoka stopa rasta produktivnosti, analizirana od sredine devedesetih godinapro{log stolje}a, }e se odr`ati u srednjem roku. Kao {to se mo`e vidjeti iz

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

148

115. Stopa inflacije mjerena indeksom potro{a~kih cijena

116. Kriterij inflacije iz Maastrichta obra~unat na osnovu prosje~ne inflacije u tri zemlje ~lanice Evropske mone-

tarne unije sa najni`om stopom inflacije u periodu 2000-2002.g., plus 1.5%.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 148

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 150/398

 

prikaza grafikona 5. (2), samo Slovenija bi imala zadatak da, uslovno re~eno,ima bolje performanse nego tri izabrane zemlje ~lanice Evropske mone-tarne unije, u cilju ispunjenja kriterija inflacije iz Maastrichta u prikazanomhipoteti~kom primjeru. U drugim zemljama centralne Evrope, Balassa-Samuelson-ov efekat ne bi pre{ao marginu od 1,5% iznad prosjeka trizemlje ~lanice Evropske monetarne unije sa najni`om stopom inflacije zaposmatrani period kako je postavljeno Ugovorom iz Maastrichta.

GR

 

AFIKON 5. (8)

Odr`ive stope inflacije u centralnoj Evropi u trenutku monetarne integracije- hipoteti~ki primjer117

Napomena: Kriterij inflacije iz Maastrichta u navedenom primjeru  je na nivou od 1.7 + 1.5 procenata na godi{njem nivou 

Izvor: Mihaljek, D. i Klau, M. (2004): ÀThe Balassa-Samuelson Effect in Central Europe:  A Disaggregated AnalysisÀ, Comparative Economic Studies,

Palgrave Journals, No.46, p. 74, Chart 6 

Mo`emo primijetiti relativno malu disperziju odr`ivih stopa inflacije

me|u zemljama centralne Evrope. Samo Ma|arska i Slovenija su jo{ uvijekdaleko od nivoa inflacije koji je na odr`ivom nivou. Hrvatska, ^e{ka i Poljskabi zadovoljile kriterij konvergencije iz Maastrichta sa stopama inflacije nakraju 2002.g. Kao {to smo i ranije naglasili, navedene niske stope inflacije

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

149

117. CPI stope inflacije, obra~unate na osnovu predvi|enog Balassa-Samuelson-ovog efekta, sa pretpostavkama

kao {to su: nepromijenjen rast produktivnosti, godi{nja stopa inflacije u tri zemlje ~lanice EMU sa najni`om

inflacijom od 1.7% i fiksnim deviznim kursom vis-à-vis eura.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 149

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 151/398

 

mogu biti neodr`ive: uticaj specifi~nih faktora (npr. pad cijena prehrambenihproizvoda) }e vjerovatno nestati, po~eo je rast nadnica u javnom sektorusa mogu}im efektom prelijevanja i na privatni sektor. Prema tome, premdasu skora{nji trendovi u dezinflaciji ohrabruju}i, jo{ uvijek postoji rizik da }einflacija, u srednjem roku, biti ve}a od svoje Àpsiholo{keÀ komponenteinducirane Balassa-Samuelson-ovim efektom.

6. ISK

 

 UST

 

 VA ZEMAL

 

 JA NOV 

 

IH I BUDU}IH ~L

 

ANICA E V 

 

ROPSKE UNIJE KOJE

 UPR

 

AV 

 

L

 

 JA

 

 JU MONETARNOM POLIT

 

IKOM PUTEM CURRENCY BOARD ARAN`MANA

6.1. Estonija

Estonija je zemlja koja le`i na obali Balti~kog mora, ju`no od Finske, saklimatskim pojasom ledene i snjegovite zime i ljeta sa tamnim mjesecima.Prema veli~ini, Estonija je zemlja sli~na Nizozemskoj, sa oko 1,4 milionastanovnika. Talin, glavni grad Estonije, je oko 80 km ju`no od Helsinkija.[vedska je susjedna zemlja na zapadu, Rusija na istoku i Latvija na jugu. Zemlja je uglavnom ravni~arska sa mno{tvom jezera i ostrva, premda na jugu posto-

 je brdovita podru~ja, sa mogu}no{}u skijanja u gradu, kao {to je Otepa. Naistoku Estonije je smje{teno jezero Peipus, ~etvrto najve}e jezero u Evropi,koje predstavlja i prirodnu granicu sa Rusijom. Na zapadnoj obali, ostrvasu progla{ena prirodno-biolo{kim rezervatom od strane UNESCO-a i vrlo suatraktivna turisti~ka destinacija. Kroz stolje}a, sastavni dio `ivota u Estoniji, je sauna. Saune u Estoniji predstavljaju substitut suncu i Estoncima nudezagrijavanje u toku mra~nih mjeseci. Jedan od klju~nih faktora razvoja eston-skog dru{tva je ja~anje sklonosti ka informacionim tehnologijama. Estonija je vode}a zemlja internet priklju~aka per capita me|u zemljama novim ~lani-

cama Evropske unije (64,7 Àinternet hostsÀ na 1000 stanovnika u 2003.g.),{to je ~ak i ispred mnogih zemalja ~lanica Evropske unije, uklju~uju}i Veliku Britaniju, Njema~ku, Belgiju i Francusku. Kao podsticaj razvoju infor-macionih tehnologija, Vlada je uvela i kôd za dr`avu Estoniju kao ÀeeÀ, {to pred-stavlja projekat ÀE - EstonijaÀ, promijeniv{i svoje sjednice u sjednice ÀbezpapiraÀ. Koriste}i web sistem po~ev od marta 2000.g., izborni zakon }e uvestimogu}nost elektronskog glasanja od 2005.g. Isto tako, u razli~itim dru{tvenim

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

150

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 150

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 152/398

 

sferema Estonci postaju prepoznatljiviji, kao na primjer kompozitor ArvoPart, super-model Carmen Kass i olimpijski pobjednik u skijanju Andrus Veerpalu. U 2001.g., Tanel Padar je bio pobjednik takmi~enja za izbor pjes-me Evrovizije, ~ime je 2002.g. Estonija, odnosno Talin, bio doma}in izbo-ra za pjesmu Evrovizije za 2002. godinu.

 U Estoniji je tranzicijski period od centralno-planirane, ka tr`i{no orijenti-sanoj ekonomiji, po~eo 1992.g., sticanjem ponovne nezavisnosti padomSocijalisti~kog Saveza Sovjetskih Republika. U junu iste godine je uvedenadoma}a valuta ÀkrunaÀ (oznaka EEK), koja postaje zakonsko sredstvo pla-}anja u Estoniji. Odr`avanje monetarne stabilnosti je, od po~etka, bio osnovnicilj u procesu vo|enja ekonomskih reformi. U cilju restrukturiranja poslovnogsektora, uspostavljen je odgovaraju}i zakonski okvir, te je ozna~en po~etakprocesa privatizacije. Ono {to je bila glavna odlika procesa privatizacije jeprivla~enje stranih investicija u zemlju. Kao rezultat tranzicije ka novom eko-nomskom sistemu, vrijednost bruto doma}eg proizvoda je opadala u periodu1991 - 1994.g. U 1995.g. period recesije je bio okon~an. Me|utim, zbog krizeu finansijskom sektoru, uzrokovane krizom u Rusiji, potro{nja je po~ela

ponovo opadati u 1998.g., te kao rezultat toga, vrijednost bruto doma}egproizvoda je ponovo umanjena u 1999.g. 2000.g. je ozna~ena kao era eko-nomskog oporavka, kada ekonomija bilje`i stopu godi{njeg rasta od 7,1%.Kao razlog se navodi po~etak ekonomske integracije sa zemljama ~lanicamaEvropske unije. Bud`et tako|er bilje`i mali suficit od 0,2% vrijednostibruto doma}eg proizvoda u 2001.g. Deficit teku}eg ra~una se stabiliziraona 6,1% vrijednosti bruto doma}eg proizvoda u 2001.g. koji uglavnom bivapokriven sna`nim prilivom direktnih stranih investicija u Estoniju. Va`anelemenat izvoznog sektora Estonije su ma{ine, elektro oprema, drvo i tek-

stilni proizvodi. Turizam i tranzitna trgovina ~ine tako|er va`no u~e{}e upove}anju ekonomske aktivnosti Estonije. Finska i [vedska su najve}i trgo- vinski partneri u biznisu, investicionim aktivnostima i turizmu. U maju2001.g., vlasnik Helsin{ke berze (HEX Group), je kupio ve}inski paket dion-ica na Talinskoj berzi. Integracija je okon~ana februara 2002.g., osnivanjemzajedni~kog okru`enja za trgovanje na Helsin{koj i Talinskoj berzi. Estonijipredstoji bezbroj izazova na ekonomskom planu u dolaze}im godinama,

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

151

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 151

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 153/398

 

kao {to su smanjenje nezaposlenosti i osiguranje ravnomjernog regional-nog razvoja u zemlji. Isto tako, kao poseban izazov se spominje i prestruk-turiranje sektora naftne industrije na sjeveroistoku zemlje.

TABELA 6.1. (1)

ESTONIJA - Klju~ni pokazatelji

 U augustu 1991.g., Evropska unija je priznala Republiku Estoniju, nakon {to je ona proglasila nezavisnost. Naredne godine, Evropska komisija je akredi-tovala ambasadora Estonije u Briselu. Evropska komisija je zvani~no otvorilaDelegaciju u Talinu 1996.g. Odnosi izme|u Estonije i Evropske unije suregulisani na osnovu dva ugovora i to:1) ÀEvropski UgovorÀ - ugovor izme|u zemalja ~lanica Evropske unije i Estonije

zaklju~en 12. juna 1995.g., koji stupa na snagu 1. februara 1998.g. i;2) ÀUgovor o slobodnoj trgoviniÀ, uklju~en kao sastavni dio Evropskog ugo-

 vora, zaklju~en 18. jula 1994.g., koji stupa na snagu 1. januara 1995.g.;

Navedeni ugovori osiguravaju osnovu za redovne diskusije o specifi~nimpitanjima, sastanke na najvi{em nivou i implementaciju pomo}i za pristupa-nje Evropskoj uniji. Oni su tako|er osnova za pripreme procesa pridru`ivanjaEvropskoj uniji. Estonija je podnijela zahtjev za priklju~enje Evropskoj unijiu novembru 1995.g., te otpo~ela pregovore u martu 1998.g. Pregovori ostabilizaciji i pridru`ivanju su okon~ani u Kopenhagenu decembra 2002.g.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

152

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 152

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 154/398

 

 Ugovor o pridru`ivanju je usvojen od Vlade Estonije 8. aprila 2002.g.118

Referendum o ulasku Estonije u Evropsku uniju je odr`an 14. septembra2003.g. Pitanje je glasilo: ÀDa li podr`avate priklju~enje Evropskoj uniji?Àsa dva ponu|ena odgovora: ÀDaÀ ili ÀNeÀ. Kao rezultat odr`anog referenduma,66,84% glasa~a se izjasnilo sa ÀDaÀ, {to je prakti~no zna~ilo ulazak Estonije,1. maja 2004.g., u punopravno ~lanstvo Evropske unije.

6.1.1. Cur 

 

rency board aran`man na pr 

 

imjeru Estonije 

 Vode}i se primarnim zadatkom centralne banke - odr`avanje stabilnosticijena, Centralna banka Estonije (Eesti Pank) se oslonila na fiksni deviznikurs unutar currency board aran`mana u protekloj deceniji. Stabilnostdoma}e valute (kroon) je tehni~ki osigurana kroz devizno tr`i{te, jer je Cen-tralna banka Estonije spremna kupiti doma}u valutu za potrebe deviznogtr`i{ta i obratno u bilo koje vrijeme. Ustaljene pogodnosti kreditiranja seobezbje|uju od strane Centralne banke Estonije na deviznom tr`i{tu, {tose mo`e tuma~iti i kao neograni~eno devizno tr`i{te (unlimited forex win-dow), gdje su transakcije kupovine/prodaje stranih valuta naspram rezervne

 valute inicirane od strane komercijalnih banaka. Margine na kupovinu/pro-daju na deviznom tr`i{tu su se pomjerale na dole kroz cijelu historiju pos-tojanja currency board aran`mana u Estoniji.

 Jo{ od uvo|enja eura kao rezerve valute 1999.g.119, u vremenu zamjenenjema~ke marke za euro, margine su se jo{ vi{e pomjerale na dole. Cent-ralna banka Estonije nema bilo kakavih ograni~enja na kupovinu/prodajueura kao rezervne valute u sistemu currency board aran`mana. Centralnabanka Estonije, u aran`manu currency board-a, nema kontrolu nad kamat-nim stopama. Prema tome, me|ubankarsko tr`i{te i depoziti kod centralne

banke igraju klju~nu ulogu. Centralna banka Estonije koristi instrumenteza upravljanje monetarnom politikom putem politike rezerve likvidnosti,Àstanding depozitÀ instrument i depozitni certifikati centralne banke (uperiodu od 1993 do 2000.g.). Va`na odlika monetarne politike Estonije je

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

153

118. Predsjednik Estonije, Arnold Rutel i Ministar vanjskih poslova, Kristina Ojuland, su prisustvovali potpisivanju

 Ugovora u Atini, 16. aprila 2002.g.

119. Isti slu~aj je i za currency board aran`man u Bosni i Hercegovini.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 153

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 155/398

 

instrument minimalne rezerve, uglavnom tr`i{no orijentisan, koji se mijen- jao kako se razvijao bankarski sistem i tr`i{te novca. U toku evolucije, cur-rency board aran`mana u Estoniji, doma}e tr`i{te novca je postepeno gu-bilo ulogu u odnosu na rastu}e me|unarodno tr`i{te novca.

Danas, u kontekstu upravljanja likvidno{}u, u Estoniji samo najve}e inajsna`nije banke rade na euro tr`i{tu novca, dok Àforex windowÀ Cent-ralne banke Estonije slu`i kao besplatna usluga za zamjenu doma}eg novcaza euro i vice versa . Komercijalne banke u Estoniji su jako aktivne name|unarodnom finansijskom tr`i{tu jo{ od po~etka funkcionisanja currencyboard aran`mana u Estoniji. U toku ranih devedesetih godina pro{log stolje}a,njihove aktivnosti su uglavnom pokrivale depozitne poslove, ali od 1995.g.i funkcija plasmana nov~anih sredstava je znatno unaprije|ena. S tim u vezi, percepcija tr`i{nog rizika u Estoniji je smanjena. U toku 1997.g., Esto-nija je dobila ocjena za investicioni rejting BBB+ od me|unarodne agen-cije za ocjenu kreditnog i investicionog rejtinga S&P, BBB od strane FitchIBCA i Baa od strane Moody. Rejting je ~ak i pobolj{an na A- (Fitch andS&P u 2001.g.) i A1 (Moody, 2002.g.).120 Deset godina poslije, od po~etka

ekonomskih reformi, Estonija nije vi{e zemlja u tranziciji u pravom smislute rije~i, {to ne zna~i da su strukturalne promjene u ekonomiji zemlje jo{uvijek okon~ane. Punopravno ~lanstvo u Evropskoj uniji od 1. maja 2004.g.zna~i da Estonija mora jo{ vi{e raditi na ispunjavanju standarda i zahtjevakoje propisuje ~lanstvo u samoj Uniji. Ovi izazovi sada stoje pred Estoni- jom. Ekonomija Estonije je pokazala veliki stepen fleksibilnosti u proteklihnekoliko godina. Na osnovu ugra|enih automatskih stabilizatora u currencyboard aran`man, proces prilago|avanja je bio, mo`da ~ak i br`i, nego {tobi bio upravljanjem monetarnom politikom na diskrecionim osnovama. Isto

tako, zbog visokog stepena otvorenosti ekonomije121

, Estonija je relativnoizlo`ena eventualnim vanjskim {okovima. To zna~i da finansijski, realni i javni sektor, u sinhronizovanom djelovanju, igraju va`nu ulogu u sprje~avanju

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

154

120. Sutt, Andres (2003.), "Estonian Currency Board - Past and Future", Modern-Day European Currency Boards:

Practice and Prospects, Central bank of Bosnia and Herzegovina, op.cit.p.181-187

121. uvoz i izvoz su dostigli nivo 130-140% GDP-a u 2001 i 2002. godini prema Sutt, Andresu (2003), "EstonianCurrency Board - Past and Future", Modern-Day European Currency Boards: Practice and Prospects,

Central Bank of Bosnia and Herzegovina, p.182

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 154

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 156/398

 

mogu}ih {okova. Currency board aran`man u Estoniji, zasnovan na euru kaorezervnoj valuti, je dao svoj doprinos integraciji i promjenama ekonomskestrukture. Ve}i stepen ekonomske integracije (kroz trgovinu i veze naosnovu kapitala) je uglavnom povezan sa ~vr{}im uslovima konjuktureme|u zemljama, {to doprinosi smanjenju rizika za pojavu eventualnih asi-metri~nih {okova. Bolja korelacija kamatnih stopa na tr`i{tu novca i cijenadionica pokazuje tako|er ve}i stepen integracije na kratkoro~nim tr`i{timakapitala. Isto tako, currency board aran`man Estonije je obezbijedio trans-parentne signale za kretanje razli~itih cijena i, prema tome, podsticao rest-

rukturiranje izme|u i unutar razli~itih sektora u ekonomiji. Ovo mo`e bitinaro~ito va`no, imaju}i u vidu brzi razvoj ekonomske strukture zemaljakoje su u procesu pridru`ivanja Evropskoj uniji, kao i za identifikaciju kom-parativnih prednosti. Me|utim, kada govorimo o nominalnoj konvergenciji,a naro~ito u domenu inflacije, currency board aran`man mo`e imati rela-tivni nedostatak u kratkoro~nom horizontu, u pore|enju sa vi{e fleksibilnimmodelima upravljanja monetarnom politikom. Ve}i ekonomski rast u zemlja-ma kandidatima za ~lanstvo u Evropskoj uniji je povezan sa neizbje`nimpove}anjem nivoa cijena (npr. catching up proces, Balassa-Samuelson-ovefekat). Fleksibilniji na~ini upravljanja monetarnom politikom nego {to jecurrency board aran`man, mogu bolje prilagoditi mogu}i inflatorni pritisakkroz nominalnu aprecijaciju deviznog kursa. Ovdje je va`no ista}i da mone-tarna politika i politika deviznog kursa utemeljena na striktnim pravilimacurrency board aran`mana, zna~i da se druge ekonomske politike, naro~itofiskalna politika, moraju efikasno kreirati i implementirati, kao i da se pitanjastrukturalnih prilago|avanja defini{u i rje{avaju na odgovaraju}i na~in.Prema iskustvima Estonije,122 upravljanje monetarnom politikom na princi-

pima currency board aran`mana, stavlja dodatni pritisak na harmonizacijuekonomskih politika, da bi se ekonomija prilagodila eventualnim vanjskim{okovima. U takvoj konstalaciji odnosa, klju~ni mehanizam prilago|avanja je efikasno upravljanje fiskalnom politikom.123 Imaju}i u vidu da se monetarna

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

155

122. Sutt, Andres (2003), "Estonian Currency Board - Past and Future", Modern-Day European Currency Boards:

Practice and Prospects, Central bank of Bosnia and Herzegovina, op.cit.p.182

123. Ovo je vrlo va`na poruka i za Bosnu i Hercegovinu.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 155

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 157/398

 

politika Estonije kreira na principima currency board aran`mana i da je eko-nomija bila u tranziciji od po~etka devedesetih godina pro{log stolje}a, vrlo je va`no za Estoniju bilo osigurati jak i stabilan finansijski sektor. U nekimprilikama su ~ak regulacije bankarskog sektora kori{tene kao komplementarniinstrument za upravljanje monetarnom politikom. Na primjer, u cilju pod-sticanja finansijskog sektora da se odupre {okovima, a u uslovima ogromnogporasta kreditnih poslova, Àthe capital adequacy ratioÀ je pove}an sa 8%na 10% u 1997.g. Mo`emo re}i da je bankarski sistem u Estoniji trenutno jak,efikasno kapitaliziran i tako|er visoko likvidan.

Premda se currency board aran`man i njegova striktna pravila koja seti~u funkcije centralne banke kao Àlender of last resortÀ tuma~e kao potenci- jalni izvor nestabilnosti, na iskustvima Estonije imamo sasvim suprotanprimjer. Po{to je currency board aran`man ÀprimoraoÀ banke da se oslonena svoj vlastiti kapital i svoju vlastitu likvidnost, ovo je imalo direktan uticajna tr`i{nu strukturu, jer su banke bile ÀprimoraneÀ da tra`e finansijski jakepartnere, a njihova uprava zainteresovana samo za strane, respektabilneinstitucije za ulazak u doma}i bankarski sektor. Dolazak stranog kapitala

 je omogu}io doma}im bankama sna`nu kapitalizaciju i transfer najboljihme|unarodnih bankarskih iskustava. To je, zajedno sa visokim obavezamadr`anja nivoa likvidnosti, jasno smanjilo vjerovatno}u iznenadnih {okovalikvidnosti. O~igledno je da }e ~lanstvo u Evropskoj uniji i skoro ~lanstvou Evropskoj monetarnoj uniji postaviti brojna pitanja o finansijskoj stabil-nosti zemalja novih i budu}ih ~lanica, i to: Ho}e li banke biti dovoljno jakei efikasne da se suo~e sa pove}anom konkurencijom? Ho}e li biti u mogu}-nosti da efikasno kanali{u mogu}e pove}anja dolaska stranog kapitala?Me|utim, mnoge zemlje kandidati za ~lanstvo u Evropskoj uniji i Evropskoj

monetarnoj uniji, su ve} ukinule restrikcije na kretanje kapitala. U tomkontekstu, finansijski sektor Estonije se smatra kao dio, {ireg, Nordijskogfinansijskog sektora. Bez obzira na tzv. Nordijsko vlasni{tvo u Estoniji, kaoi pove}an broj izdatih obveznica u Estonskoj valuti, kruni, na jedinstvenomtr`i{tu, vlasnik Helsin{ke berze124 je ujedno i ve}inski vlasnik Estonske berze

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

156

124. Helsinki Stock of Exchange Group

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 156

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 158/398

 

u Talinu125, tako da obje berze rade na jedinstvenom tr`i{tu vrijednosnihpapira. Klju~ stabilnosti finansijskog sektora Estonije je visok standardpravne regulative i transparentnosti, te efikasne supervizije.

6.1.2. Mapa puta Estonije ka Evropskoj monetarnoj uniji126

 Vremeska dimenzija i optimalna mapa puta za integraciju u Evropsku mo-netarnu uniju mo`e se razlikovati, od zemlje do zemlje. Svaka zemlja kan-didat za ~lanstvo treba pa`ljivo izvr{iti analizu svojih prednosti i nedosta-taka, te bi i performansa svake zemlje trebala biti izvr{ena na osnovu indi- vidualnog pristupa. Koja je to optimalna mapa puta za integraciju Estonijeu Evropsku monetarnu uniju? Uzimaju}i u obzir ekonomske prilike u Esto-nije i temelje koji su ve} izgra|eni mi{ljenja smo da je najracionalniji na~inza integraciju monetarnog sistema Estonije u Evropsku monetarnu unijuodr`ati trenutni aran`man currency board-a do pridru`ivanja euro-zoni. Zaupravljanje monetarnom politikom na principima currency board aran`-mana, ulazak u mehanizam deviznih kurseva ERM II, kao jednom od kriteri- ja konvergencije, zna~i relativno male promjene. Currency board, zasnovan

na euru kao rezervnoj valuti, {to je slu~aj u Estoniji, ispunjava kriterij konver-gencije ERM II, ali sa klauzulom da je odluka o centralnom paritetu deviznogkursa naspram eura stvar obostranog interesa. Ovakva pozicija je prihva}enau slu~aju Estonije od strane Evropske komisije i Evropske centralne bankeu 2001.g. Postoje tri osnovna argumenta za nastavak currency board aran`-mana u Estoniji u toku ERM II perioda i to:a) primjena iste vrste makroekonomskog mehanizma prilago|avanja kod

zemlje kandidata i ostalih ~lanica euro-zone;b) izbjegavanje dvostrukog re`ima upravljanja monetarnom politikom;

c) o~ekivana ja~a korelacija izme|u konjukturnih ciklusa;Primjena iste vrste makroekonomskog mehanizma prilago|avanja kroz

currency board zasnovan na euru kao rezervnoj valuti, se oslanja na vrlo sli-~an mehanizam Evropske monetarne unije. Striktna primjena fiksnog deviznog

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

157

125. Tallin Stock Exchange

126. Tekst prilago|en prema: Sutt, Andres (2003), "Estonian Currency Board - Past and Future", Modern-Day

European Currency Boards: Practice and Prospects, Central bank of Bosnia and Herzegovina, p.184-187

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 157

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 159/398

 

kursa i eura kao jedinstvenog novca Evropske monetarne unije, }e zna~itiupravljanje fiskalnom i monetarnom politikom sa stabiliziraju}om orijenta-cijom, kao i strukturalnih reformi, koje }e skupa omogu}iti prilago|avanjau ekonomiji u dugom roku. Vezivanje doma}e valute za euro daje prednostzemlji kandidatu da ispuni uslove konvergencije, vezano za mehanizam deviz-nih kurseva i inflacije. Za Estoniju tzv. Àeuro strategijaÀ ne zna~i da seodre|eni napori ne moraju preduzeti i na strani fiskalne politike, a u ciljuispunjavanja ostalih uslova konvergencije. Odr`avanje bud`etskog deficitana nivou 3% od bruto doma}eg proizvoda i javnog duga na nivou 60% bruto

doma}eg proizvoda }e ostati kao prioriteti i poslije integracije u Evropskumonetarnu uniju. Uzimaju}i u obzir makroekonomsku performansu Estonije,nema razloga da se mogu o~ekivati bilo kakvi ozbiljni poreme}aji nomi-nalnog deviznog kursa doma}e valute naspram eura. Currency board aran`-man u Estoniji zasnovan na euru podsti~e u pozitivnom smislu proces inte-gracije i strukturalne promjene u ekonomiji. Ve}i stepen ekonomske integ-racije (kroz trgovinu i povezivanje kapitala) je u ~vr{}oj korelaciji sa uslovimakonjukturnog ciklusa me|u posmatranim zemljama i prema tome doprinosismanjenju rizika od asimetri~nih {okova. Trenutna visoka korelacija kamatnihstopa na tr`i{tu novca nam pokazuje tako|er i relativno visok stepen inte-gracije na kratkoro~nim tr`i{tima kapitala. Konvergencija u monetarni sistemEvropske unije mora biti posmatrana iz dva ugla. Prvo, pitanja tehni~kogaspekta i, drugo, pitanja monetarne/ekonomske politike. Pitanja tehni~kogaspekta nedvojbeno zahtijevaju potrebu za operativnom konvergencijom. Stim u vezi, Estonija je u procesu postepenog prilago|avanja operativnogokvira sa okvirom Evropske monetarne unije, sa ciljem da se dostigne punaoperativna konvergencija u trenutku pristupanja ~lanstvu u euro-zoni. U

kontekstu ekonomske politike, postoje mnogi izazovi sa kojima se centralnabanka zemlje kandidata za ~lanstvo mora nositi. Prema iskustvima Estonije,i fiksni devizni kurs prema euru i monetarna unija (sa ograni~enim instru-mentima monetarne politike na raspolaganju zemlji ~lanici monetarneunije) stavljaju dodatni pritisak na harmonizaciju ekonomske politike,tr`i{ne fleksibilnosti i efikasnosti za prilago|avanje eksternim {okovima.^ak i uspje{no restrukturiranje ekonomije ne zna~i da proces pridru`ivanja

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

158

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 158

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 160/398

 

i kasnije ~lanstvo u Uniji {titi zemlju od tr`i{nih provjera spremnosti zemljeda se ÀbraniÀ od eventualnih eksternih {okova.

Ovdje }emo se osvrnuti na tri pitanja u ovom kontekstu: kretanje kapitala,fiskalna disciplina i konkurentnost . Prvo, proces pristupanja mo`e poten-cijalno donijeti promjene u strukturi i volumenu kretanja kapitala, ili aloka-ciji resursa u ekonomiji, {to mo`e voditi ka pregrijanosti, ili barem ne tako jednostavnom miksu ekonomskih politika. Iskustvo prija{njih integracija uEvropsku monetarnu uniju nam pokazuje da ve}i stepen kredibiliteta i mogu}eneke vrste Àaccession relatedÀ {pekulacije, mogu prouzrokovati preveliknivo privatnih i dr`avnih investicija u ekonomiji. Ostavljaju}i po strani pitanja vezana za rast kredibiliteta, kao rezultat dolaska kapitala u zemlju i visoknivo deficita teku}eg ra~una, imat }emo stvarnu prijetnju na pogre{nualokaciju resursa i/ili preintenzivne pritiske na cijene, kao i tako|er mogu}e{pekulativne pritiske na finansijskom tr`i{tu (tzv. Àassets bubblesÀ). Ovo mo`eugroziti perspektive za brzu realizaciju i ispunjenje realne konvergencije.Trgovina i kretanja kapitala u Estoniji su liberalizovani ve} desetak godinai direktne strane investicije su ve} glavni izvor dolaska svje`eg kapitala u

zemlju, prema{uju}i, ~ak i 10% vrijednosti bruto doma}eg proizvoda. Danas,ukupni iznos direktnih stranih investicija u Estoniji iznosi skoro 60% vri- jednosti bruto doma}eg proizvoda i postoji balans izme|u glavnih sektora- proizvodnja, transport i finansije. Ovo nam jasno pokazuje da su straniinvestitori ve} nekoliko godina ranije imali jasnu percepciju i da su ra~unalina budu}e ~lanstvo Estonije u Evropskoj uniji. Isto tako, sporazumi o slo-bodnoj trgovini sa zemljama ~lanicama Evropske unije, nude stranim inves-titorima mogu}nost da koriste Estoniju kao lokaciju za proizvodnju proizvodai ponudu jedinstvenom tr`i{tu Evropske unije, izuzev poljoprivrednih proiz-

 voda. Vrlo je te{ko predvidjeti da li }e se priliv direktnih stranih investicijapove}avati i nakon priklju~enja Estonije Evropskoj uniji. Aspekti koje smo ve} spomenuli, va`e i za perspektive kretanja kapitala u kratkom roku.Kreditni rejting za neke zemlje kandidate za ~lanstvo se pove}ao na nivo nekihzemalja koje su ve} u euro-zoni, tako da je to dovelo do smanjenja premij-skog rizika i u Estoniji. Tako|er je va`no napomenuti da su o~ekivanja takvada se nivo deficita teku}eg ra~una ne}e mijenjati u narednih nekoliko godina.

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

159

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 159

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 161/398

 

 U Estoniji vjeruju da je ovo odraz realnog Àcatching upÀ procesa - znatanudio priliva kapitala je u direktnoj vezi sa razlikama u marginalnoj produk-tivnosti. U srednjem roku se o~ekuje stabilizacija jaza izme|u {tednje iinvesticija, na nivou bruto doma}eg proizvoda od 6-7%. Drugo, kada govo-rimo o fiskalnoj disciplini name}e se pitanje da li Estonija mo`e zadr`atipozitivan trend u toku procesa pridru`ivanja Evropskoj uniji?

Optimizam koji je vezan za proces priklju~enja Evropskoj uniji mo`eproizvesti dodatne `elje za dodatnu potro{nju i pove}ani nivo zadu`ivanja.Tako|er, postoji mogu}nost da se finansijske potrebe za projekte, koji su vezani za proces pridru`ivanja, nametnu dodatni pritisak na segment javnihfinansija. Najve}i izazov za javni sektor bi moglo biti izbjegavanje upravljanjemakroekonomskom politikom na na~in da do|e do preintezivne upotrebekapaciteta u zemlji i do naglog ja~anja doma}e potra`nje, {to bi moglo imatiza rezultat zna~ajnu realnu aprecijaciju. U cilju uravnote`enja pritiska nastrani doma}e potra`nje, fiskalna politika treba da odigra klju~nu ulogu nana~in da obezbijedi dovoljno fleksibilnosti i adekvatan institucionalni okvirza u~inkovito upravljanje zvani~nim transferima. Tre}e, kako odr`ati kon-

kurentnost? Nedavna iskustva nam pokazuju da ni aran`man fleksiblinogdeviznog kursa, niti fiksnog deviznog kursa, ne mo`e sprije~iti realnu apreci- jaciju u zemljama koje su u procesu priklju~enja Evropskoj uniji, uzrokovanurelativno visokim rastom produktivnosti u otvorenoj ekonomiji i prilivomkapitala u zemlju. Aprecijacija realnog deviznog kursa je odraz realne konver-gencije i, prema tome, ne treba da zna~i gubitak konkurentnosti per se . Ovo jesna`no podr`ano i rastom direktnog izvoza u Estoniji od 10% iz godine ugodinu tako da je profitabilnost u sektoru izvoza ostala sna`na. Sve vrstemogu}eg rizika, koje smo naveli u prethodnom izlaganju, mogu ugroziti

monetarnu stabilnost. Svi ovi potencijalni rizici se trebaju uzeti u razmatran- je sa velikom dozom ozbiljnosti u definisanju i implementaciji monetarnepolitike, ali oni nisu dovoljni da ugroze temeljni scenario, a to je priklju~enjeEstonije Evropskoj monetarnoj uniji i euro-zoni upravljanjem monetarnompolitikom na principima currency board aran`mana zasnovanom na euru.

Na kraju, iznijet }emo nekoliko zaklju~nih razmatranja. Prvo, ekonomijaEstonije je ve} integrisana u evropsko i naro~ito nordijsko tr`i{te, tako da

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

160

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 160

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 162/398

 

su mogu}a iznena|enja otvaranja ekonomije, u kontekstu makroekonom-skih razmatranja, zna~ajno umanjena. Integracija i otvorenost ekonomijeosiguravaju Estoniji da currency board aran`man nije samo tranzicijskifenomen, ve} da ostaje glavni stub za nastavak realne i nominalne konver-gencije. Prema tome, trenutna predvi|anja u Estoniji ukazuju na izvodljivostodr`avanja prosje~ne stope rasta od 5-6% u narednom periodu. Drugo,performanse iz domena inflacije i konkurentnosti, u protekloj deceniji suohrabruju}e za Estoniju. U vezi sa me|uzavisnosti realne i nominalne kon- vergencije, kretanje cijena u periodu 2000-2004.g. je direktno zavisilo od

brzine realne konvergencije. Drugi indikatori nominalne konvergencije supokazivali pozitivne rezultate. Prosje~na kamatna stopa na nivou euro-zone je bila oko 1% na tr`i{tu novca i 2-3% na tr i{tu maloprodaje. Fiskalna poli-tika je bila konzervativna i imala je za cilj stabiliziranje bud`etskog deficitai smanjenje odnosa javnog duga i bruto doma}eg proizvoda. Naposlijetku,uspjesi iz prethodnog perioda i sada{nje ~lanstvo u Evropskoj uniji ne tre-baju da zna~e opu{tanje u daljnjem sprovo|enju zapo~etih strukturalnih refor-mi. Ne treba zaboraviti va`nost vo|enja ekonomske politike jo{ u~inkovitijenakon pridru`ivanja Evropskoj uniji, pa ~ak jo{ bolje od toga nakon priklju-~enja Evropskoj monetarnoj uniji. Razlog je vrlo jasan, fiskalna politika }e bitiglavni instrument za postizanje ciljeva iz domena stabilizacije, u~inkovitostii fleksibilnosti radne snage, ja~anja tr`i{ta prizvoda i usluga i drugo.

6.2. Litvanija

6.2.1. Cent 

 

ralna banka Lit 

 

 

anije u sv 

 

 jetlu integ 

 

 

acije u Ev 

 

ropsku monetarnu uniju 

Reorganizacija Centralne banke Litvanije i njene aktivnosti. Centralna bankaLitvanije, osnovana je u martu 1999.g. i nastavila je tradiciju centralnogbankarstva u Litvaniji. Od 1990. do 1992.g., kada je Litvanija jo{ bila u zonirublje, Centralna banka Litvanije nije bila u mogu}nosti da aktivno upravljamonetarnom politikom, i osnovne aktivnosti su ra|ene na uvo|enju doma-}eg novca. U 1992.g. je uveden privremeni novac talonas, koji je omogu}ioCentralnoj banci Litvanije da obavlja funkcije nezavisne centralne banke.

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

161

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 161

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 163/398

 

Litas, kao doma}i novac, je uveden u 1993.g. Troznamenkasta stopa infla-cije je ubla`ena i devizni kurs stabilizovan.

@ele}i dosti}i relativnu stabilnost cijena u dugom roku, u 1994.g. je do-nesen zakon koji je vezao doma}i novac litas za ameri~ki dolar prema fik-snom deviznom kursu i 100% pokri}em sa rezervnom valutom, {to je zna~ilouvo|enje currency board-a u monetarni sistem Litvanije. Sektor komerci- jalnog bankarstva, koji je pro{ao kroz odre|ene krize u 1995.g., se iz go-dine u godinu razvijao i postajao stabilniji, na osnovama odluka koje su i{leu pravcu ja~anja baze kapitala, supervizije i uvo|enja me|unarodnih stan-darda sigurnog bankarstva. Me|ubankarski prenosi sredstava, kao i sistemplatnog prometa, su pro{li kroz odgovaraju}e procese reforme i danaspredstavljaju moderan sistem kojeg koriste sve komercijalne banke koje radena podru~ju Litvanije. Novi Zakon o Centralnoj banci Litvanije usvojen2001.g., nudi ve}i stepen nezavisnosti Centralnoj banci i {iri spektar mogu}-nosti za upravljanje aktivnom monetarnom politikom. Kako je Litvanijaimala jasnu viziju procesa evropskih integracija, razvoj ekonomskih odnosasa ~lanicama Evropske unije i promjene u strukturi valuta s aspekta vanjske

trgovine, 2. februara 2002.g., litas je vezan za euro prema fiksnom deviz-nom kursu, ~ime je i dalje zadr`an aran`man currency board-a. Litvanijase, nakon prijema u punopravno ~lanstvo Evropske unije, 1. maja 2004.g.,priprema i za proces integracije u Evropsku monetarnu uniju.

Ciljevi. Osnovni cilj Centralne banke Litvanije je odr`avanje stabilnosticijena i kompatibilan je sa osnovnim ciljem Evropske centralne banke. Uostvarenju navedenog cilja, Centralna banka Litvanije je nezavisna institu-cija od Vlade Republike Litvanije ili drugih institucija dr`ave.

Funkcije. U sprovo|enju primarnog cilja, Centralna banka Litvanije obavljaslijede}e funkcije: emisija novca Republike Litvanije, definisanje i imple-mentacija ciljeva monetarne politike, odre|ivanje sistema regulacije deviznogkursa litas i objavljivanje zvani~nog deviznog kursa, upravljanje, upotrebadeviznim rezervama Centralne banke Litvanije, obavljanje funkcije fiskal-nog agenta dr`ave, izdavanje i oduzimanje dozvola kreditnim institucijamau Republici Litvaniji, izdavanje dozvola za otvaranje filijala i predstavni{tava

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

162

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 162

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 164/398

 

stranih kreditnih institucija, supervizija bankarskog sistema, vo|enje mone-tarne i bankarske statistike, kao i statistike platnog bilansa, uspostavljanjeprincipa i procedura za finansijsko ra~unovodstvo i izvje{tavanje od stranekreditnih institucija koje rade na podru~ju Republike Litvanije, ja~anje sta-bilnog i efikasnog platnog prometa i sistema vrijednosnih papira. Nakonprijema Litvanije u punopravno ~lanstvo Evropske unije, Centralna bankaLitvanije je postala ~lanica Evropskog sistema centralnih banaka, koji se sas-toji od Evropske centralne banke i svih centralnih banaka ~lanica Evropskeunije. Trenutno, Centralna banka Litvanije u~estvuje u radu Generalnog

 vije}a Evropske centralne banke i komitetima Evropskog sistema centralnihbanaka u razvoju i sprovo|enju njegovih odluka. Generalno vije}e Evropskecentralne banke, kojeg ~ine Predsjednik, Zamjenik predsjednika Evropskecentralne banke i guverneri svih centralnih banaka ~lanica Evropske unije,ima osnovnu odgovornost za izvje{tavanje o stepenu napretka o ispunjavanjuuslova konvergencije svih ~lanica Evropske unije koje jo{ nisu uvele euro. Ge-neralno vije}e tako|er ima savjetodavnu funkciju kada je rije~ o utvr|ivanjuneophodnih aran`mana za uspostavljanje neopozivih deviznih kurseva valuta~lanica. Na regularnoj osnovi, Generalno vije}e diskutuje o odlukama Uprav-nog vije}a Evropske centralne banke, koje se ti~u monetarne politike, ali neu~estvuje u procesu odlu~ivanja eurosistema, koji se sastoji od Evropskecentralne banke i nacionalnih centralnih banaka zemalja ~lanica Evropskemonetarne unije. Centralna banka Litvanije je upisnik kapitala Evropskecentralne banke. Na temelju pove}anja kapitala Evropske centralne bankeod 1. maja 2005.g. na EUR 5,565 miliona, udio Centralne banke Litvanije uupisanom kapitalu Evropske centralne banke je 0,442.5% ili EUR 24,623,661.Nacionalne centralne banke izvan euro-zone su uplatile 7% od svog upisa-

nog kapitala kod Evropske centralne banke. Kapital Evropske centralnebanke, koji se sastoji od udjela nacionalnih centralnih banaka, je utvr|enprema udjelu odgovaraju}e zemlje ~lanice Evropske unije u ukupnoj popu-laciji i bruto doma}em proizvodu Evropske unije. Udjeli nacionalnih cen-tralnih banaka se revidiraju svakih pet godina, na osnovu promjena udjelau populaciji i bruto doma}em proizvodu. Funkcije Centralne banke Litvanijese harmoniziraju u skladu sa tri poglavlja iz acquis-a : Evropska monetarna

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

163

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 163

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 165/398

 

unija, slobodno kretanje kapitala i usluga. Centralna banka Litvanije spro- vodi obaveze koje je preuzela Republika Litvanija, te je uklju~ena u aktiv-nosti koje se odnose na usvajanje zakonodavstva Evropske unije, standardai procedura Evropske centralne banke, ja~aju}i svoj institucionalni kapacitet.Isto tako, jako je va`no napomenuti da je Centralna banka Litvanije uklju~enau razvoj Programa konvergencije Litvanije, Nacionalnog izvje{taja o struk-turalnim reformama i Uputa iz domena op{te ekonomske politike Evropskeunije, koje pokrivaju prioritete u upravljanju makroekonomskim politikama.

Uvo|enje eura u Litvaniji. Nakon prijema u Evropsku uniju, Litvanijaima za cilj uvesti euro u doglednoj budu}nosti, {to joj mo`e omogu}iti u`i- vanje u koristima koje donosi jedinstvena valuta Evropske unije. U skladusa pripremama koje je neophodno sprovesti, Centralna banka Litvanije raz-matra 1. januar 2007.g. kao najprihvatljiviji datum za uvo|enje eura u Litvaniji.Izbor datuma se temelji i na u~e{}u Litvanije u mehanizmu deviznih kur-seva ERM II na period od dvije godine (2005 - 2007.), gdje se od Evropskekomisije i Evropske centralne banke o~ekuje da objave izvje{taj konvergen-cije sredinom 2006.g. o ekonomskoj, pravnoj i institucionalnoj spremnosti

za uvo|enje eura. Ukoliko izvje{taj bude pozitivan, Vije}e Evropske unijetreba donijeti odluku o ta~nom datumu uvo|enja eura u Litvaniji, kao i okona~nom neopozivom deviznom kursu izme|u litasa i eura. Na osnovunavedenih pretpostavki, Centralna banka Litvanije je planirala koji su toosnovni zadaci koje treba preduzeti u procesu integracije u Evropsku mon-etarnu uniju. Odbor Centralne banke Litvanije je odobrio detaljni akcioniplan 23. decembra 2004.g. Centralna banka Litvanije }e koordinirati svojeosnovne zadatke u cilju uvo|enja eura i sa drugim institucijama.

Pravni okvir. U prvoj polovini 2005.g. Centralna banka Litvanije je izra-

dila prijedlog Zakona o uvo|enju eura u Litvaniji, koji }e ponuditi relevant-nim institucijama, kao i drugim tijelima na raspravu. Nakon uzimanja urazmatranje svih prijedloga i sugestija, Centralna banka Litvanije }e uputi-ti prijedlog zakona Vladi Republike Litvanije na usvajanje. Centralna bankaLitvanije }e predlo`iti usvajanje Zakona o uvo|enju eura {to prije, kako bibio uspostavljen okvir i povoljni uslovi za javne institucije, poslovni svijet igra|ane da se pripreme za period zamjene litasa za euro. Prema mi{ljenju

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

164

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 164

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 166/398

 

Centralne banke Litvanije, prijedlog Zakona o uvo|enju eura u Litvaniji bitrebao sadr`avati slijede}e elemente: principe zamjene u euro stanja na ra-~unima gra|ana i preduze}a kod banaka, bilanse stanja, vrijednosnih papira,dionica, uklju~uju}i principe zaokru`ivanja iznosa, trajanje perioda paralelne valute, regulisanje povla~enja litasa iz opticaja, period isticanja cijena uobje valute (litas i euro) na ra~unima, obaveze javnih institucija za izmjenupravnih akata unutar svojih nadle`nosti u kontekstu zamjene valuta (uplatadoprinosa, osiguranja, poreza...).

Logisti~ka i organizaciona priprema. Na kraju 2006.g., Centralna bankaLitvanije }e obezbijediti odgovaraju}e zalihe papirnih nov~anica i kovanicaeura, kako bi mogla zadovoljiti potrebe doma}ih komercijalnih banaka. S timu vezi, Centralna banka Litvanije }e usko sara|ivati sa komercijalnim bankamana uspostavljanju fleksibilnih radnih sati u toku perioda zamjene, prilago|a- vanja ATM ma{ina, prilago|avanja i upoznavanja sa novih novcem i drugo. Ukoliko Vije}e Evropske unije donese odluku sredinom 2006.g., Centralnabanka Litvanije }e predlo`iti da se odmah uvede isticanje obje valute nasvim vrstama ra~una. Do decembra 2006.g., Centralna banka Litvanije }e

razviti i pripremiti organizacionu i tehni~ku infrastrukturu, koja je neophoda,ne samo za direktno uvo|enje eura, nego i za potpunu integraciju u Evropskumonetarnu uniju. Me|u osnovnim zadacima je priprema za izvr{enje opera-tivnog okvira monetarne politike Evropske centralne banke, razvijanje iuvezivanje mehanizma izme|u sistema platnog prometa i sistema platnogprometa euro-zone (TARGET sistem), organizacija ra~unovodstvenog ifinansijskog izvje{tavanja od strane Centralne banke Litvanije, prema zaht- jevima Evropske centralne banke.

Komunikacija i kooperacija sa institucijama Litvanije i Evropske unije. U

kontekstu pripreme za uvo|enje eura, Centralna banka Litvanije }e, u sarad-nji sa relevantnim institucijama, pokrenuti javnu informativnu kampanju,koja }e pokrivati razli~ite aspekte zamjene valute u Litvaniji, kako bi seosigurala transparentnost u procesu uvo|enja eura i stvorila pozitivnaklima za zamjenu doma}eg novca za zajedni~ki novac euro. U tom kontekstu,Centralna banka Litvanije }e inicirati dijalog sa razli~itim javnim institucijamau Litvaniji i Evropskoj uniji, kao i sa poslovnim subjektima kako bi dobila

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

165

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 165

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 167/398

 

njihovo mi{ljenje o pitanjima integracije u Evropsku monetarnu uniju. Uisto vrijeme, Centralna banka Litvanije }e nagla{avati zna~aj na nezavisnojpripremi i drugih javnih institucija i poslovnih subjekata za uvo|enje eura.Centralna banka Litvanije }e uzeti u razmatranje iskustva zemalja koje su ve}prihvatile euro kao zajedni~ki novac i integrisale monetarni sistem u Evropskumonetarnu uniju, kao i preporuke koje bude dobivala od institucija Evropskeunije. O~ekivani datum uvo|enja eura, ako kao takva bude odluka Vije}aEvropske unije, je ponedjeljak, 1. januara 2007.g. Na taj dan, euro }e postati jedino zakonsko i definitivno sredstvo pla}anja u Litvaniji. 1. januara 2007.g.,

bilansi stanja preduze}a, obaveze, potra`ivanja kao i svi ra~uni u doma}oj valuti litas }e biti zamijenjeni u euro, u skladu sa uspostavljenim procedu-rama. Prema preliminarnim procjenama Centralne banke Litvanije, dvijesedmice (do 14. januara 2007.g.) euro }e biti zakonsko sredstvo pla}anja,ali pla}anja za proizvode i usluge }e biti prihva}ena i u doma}em novculitas, {to }e predstavljati sistem dvije valute u opticaju. Od 15. januara 2007.g.,euro }e postati jedino zakonsko i definitivno sredstvo pla}anja na cijelojteritoriji Republike Litvanije. Centralna banka Litvanije }e tako|er predlo`itikomercijalnim bankama da zamjenu nov~anica i kovanica litas za euro vr{ebez naplate provizije, u periodu od tri do {est mjeseci od datuma uvo|enjaeura. Nakon toga, komercijalne banke mogu i dalje vr{iti zamjenu ali uznaplatu provizije. Zamjena litas u euro kod Centralne banke Litvanije }ebiti mogu}a u neograni~enom intervalu kod glavnih jedinica Centralne bankeu Vilnius, Kaunas i Klaipeda.

Pojedina pit 

 

anja i odgovor 

 

i iz domena pr 

 

oc 

 

esa integ 

 

racij 

 

e u Ev 

 

ropsku monetarnu uniju.

Koji }e biti devizni kurs utvr|en prilikom uvo|enja eura? Pozicija Cent-ralne banke Litvanije je da }e re`im fiksnog deviznog kursa i odnos deviznogkursa izme|u litas i eura, koji je utvr|en prilikom pristupanja mehanizmudeviznog kursa ERM II, biti odgovaraju}i i u momentu uvo|enja eura uLitvaniji (1 EUR = 3.4528 LTL). Mehanizam deviznih kurseva ERM II je sistemupravljanja deviznim kursom zemalja ~lanica euro-zone i zemalja ~lanica Ev-ropske unije koje nisu uvele euro. Osnovna karakteristika sistema je centralni

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

166

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 166

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 168/398

 

devizni kurs izme|u nacionalne valute koja nije uvela euro i eura, kao i dozvo-ljena fluktuacija deviznog kursa od +-15% od uspostavljenog centralnogkursa. Centralni devizni kurs zemlje koja u~estvuje u mehanizmu deviznogkursa ERM II mora biti odgovaraju}i kako bi osigurao ekonomski napredaki ja~anje konkurentnosti.

Koristi od uvo|enja eura?  Uvo|enje eura }e u potpunosti eliminisatidevizni rizik izme|u nacionalne valute i eura i finansijsko tr`i{te Litvanije}e postati dio zajedni~kog finansijskog tr`i{ta Evropske monetarne unije.To }e dovesti do otklanjanja potrebe za poravnanjima u zamjeni valutama saglavnim trgovinskim partnerima u Evropi, smanjiti posu|ivanja stranih valutai smanjiti tro{kove transfera valuta, te ohrabriti investicije i oja~ati trgovinskeodnose. Upotreba eura od strane svih trgovinskih partnera Litvanije }e poje-dnostaviti proces uspore|ivanja cijena koji }e, zatim, promovisati zdravukonkurenciju i otkloniti kretanje cijena prema promjenama deviznog kursa.

Navedeni, kao i mnogi drugi faktori, mogu doprinijeti br`em ekonom-skom rastu u Litvaniji, otvaranju novih radnih mjesta i, naposlijetku, donijetiprosperitet koji }e dosti}i nivo Evropske unije. Barem jadanput u dvije godine,

ili po zahtjevu ~lanice Evropske unije koja nije ~lanica Evropske monetarneunije, Evropska komisija ili Evropska centralna banka, pripremaju izvje{tajo napretku zemlje ~lanice Evropske unije u ispunjavanju uslova konvergencijeiz Maastrichta i podnosi izvje{taj Vije}u Evropske unije. Na prijedlog Evrop-ske komisije, Vije}e Evropske unije, nakon obavljenih konsultacija sa Evropskimparlamentom, odlu~uje da li zemlja ~lanica Evropske unije ispunjava uslovekoji su definisani Ugovorom iz Maastrichta.

Uloga Centralne banke Litvanije nakon pristupanja Evropskoj uniji i uvo-|enja eura? Centralna banka Litvanije }e nastaviti da funkcioni{e kao krovnafinansijska institucija Litvanije. Klju~na promjena je da Centralna banka Lit- vanije postaje ~lanica Evropskog sistema centralnih banaka, kojeg ~ineEvropska centralna banka i nacionalne centralne banke svih zemalja ~lanicaEvropske unije. ^lanstvo u Evropskom sistemu centralnih banaka, rezultira ja~om saradnjom u procesu primjene odluka o upravljanju operativnimokvirom monetarne politike, upravljanju statistikom, ra~unovodstvom i dr.

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

167

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 167

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 169/398

 

Predsjednik Centralne banke Litvanije u~estvuje u radu Generalnog vije}aEvropske centralne banke kao punopravni ~lan. Sve do zvani~nog uvo|enjaeura, Centralna banka Litvanije ne mo`e u~estvovati u procesu upravljan- ja jednistvenom monetarnom politikom. Centralna banka Litvanije je ve}prenijela inicijalni iznos zahtijevanog u~e{}a u kapitalu Evropske centralnebanke. Nakon uvo|enja eura u Litvaniji, Centralna banka Litvanije }e dobitipravo glasa u Upravnom vije}u Evropske centralne banke i na taj na~in u~est- vovati u upravljanju jedinstvenom monetarnom politkom Evropske mo-netarne unije. U isto vrijeme, Centralna banka Litvanije }e uplatiti ostatak

sredstava kako bi u potpunosti ispo{tovala u~e{}e u kapitalu Evropske cen-tralne banke, te }e prebaciti dio deviznih rezervi u Evropsku centralnubanku. Isto tako, Centralna banka Litvanije }e nastaviti igrati ulogu cen-tralne banke u Litvaniji, osiguravaju}i da se sprovode odluke donesene odstrane Evropske centralne banke.

6.3. Inst 

 

rumenti monetarne polit 

 

ike Estonije i Litvanije - na pr 

 

imjeru funkcionisanja cur 

 

rency board aran`mana 127 

Premda aran`man currency board-a izgleda kao vrlo rigidan sistem, on mo`esadr`avati i odre|ene elemente za fleksibilniji pristup upravljanja monetar-nom politikom, {to mo`e biti efikasan alat za ubla`avanje eventualnih ekonom-skih {okova. Prvo, currency board aran`man obezbje|uje prilago|avanjeputem platnog bilansa, ~ime se mogu apsorbovati ekonomski {okovi. Drugo,centralne banke koje upravljaju monetarnom politikom na principima currencyboard-a, mogu uticati na proces ponude novca, barem u ograni~enom kon-tekstu, tako {to }e koristiti odgovaraju}e instrumente monetarne politike.Centralna banka je u mogu}nosti da obezbijedi 100% pokri}e monetarne

baze, pa ~ak i preko 100%, sa deviznim rezervama. U tom slu~aju, centralnabanka mo`e koristiti svoje rezerve koje su preko 100% pokri}a za upravljanjenezavisne monetarne politike. Ovaj segment doktorske disertacije istra`ujeinstrumente monetarne politike u praksi centralnih banaka Estonije iLitvanije. Premda oba monetarna sistema odstupaju od ortodoksnog currency

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

168

127. Tekst prilago|en prema: Sutt, Andres (2003), "Estonian Currency Board - Past and Future", Modern-DayEuropean Currency Boards: Practice and Prospects, Central bank of Bosnia and Herzegovina, p.93-123

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 168

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 170/398

 

board aran`mana, upotreba instrumenata monetarne politike u praksi cent-ralnih banaka Estonije i Litvanije nije dovela u opasnost stabilnost deviznogkursa i monetarne politike u cjelini. Analiza ovih iskustava mo`e dati svojdoprinos za eventualne preporuke modifikacije currency board arn`manau Bosni i Hercegovini u smislu kori{tenja novih (u odnosu na postoje}ustrukturu) instrumenata monetarne politike Centralne banke Bosne i Herce-govine. Premda Centralna banka Estonije128 koristi nekoliko instrumenatamonetarne politike, nikada nije koristila aktivnu kamatnu politiku, niti uti-cala na likvidnost bankarskog sistema na na~in koji ~ine konvencionalne

centralne banke. Sa tehni~ke strane gledi{ta, currency board aran`mankonstantno i jako uti~e na likvidnost bankraskog sistema putem tzv. ÀforexwindowÀ, ali ovo naravno nije rezultat aktivne monetarne politike.

Primarni cilj Centralne banke Estonije je upravljanje monetarnom poli-tikom koja je zasnovana na stabilnosti i fiksnom deviznom kursu. Ovo jeprimarni cilj i Centralne banke Bosne i Hercegovine. Zbog upravljanja mone-tarnom politikom na principima currency board aran`mana, Centralna bankaEstonije ne vodi aktivnu kamatnu politiku i regularno upravljanje likvidno{}u,

ali prije svega vodi ra~una da stvori takav institucionalni okvir koji }eomogu}iti stabilnost monetarnog sistema zasnovanog na fiksnom deviznomkursu. U Estoniji, centralna banka ima na raspolaganju cijeli set instrume-nata koje koristi za regulisanje nov~ane cirkulacije i to: emisija, kupovina iprodaja vrijednosnih papira, politika obavezne rezerve, odobravanje zajmovakreditnim institucijama, uspostava kreditnih limita za kreditne institucije129

Me|utim, od uvo|enja currency board aran`mana, Centralna banka Esto-nije je koristila samo ograni~en broj monetarnih instrumenata. Navodimoslijede}e: promjena u visini obavezne rezerve, kupovina i prodaja depozit-

nih certifikata, ustaljene pogodnosti kreditiranja130

i odobravanje kredita u iz-nimnim situacijama u cilju obezbje|enja likvidnosti u toku bankarske krizepojedinih banaka. Centralna banka Estonije mo`e koristiti navedene instru-mente monetarne politike sve dok njene devizne rezerve prema{uju obavezni

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

169

128. Eesti Pank

129. Prema ^lanu 14 Zakona o Centralnoj banci Estonije

130. "Standing Facility"; Instrument monetarne politike koji se koristi i u praksi Evropske centralne banke.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 169

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 171/398

 

(minimalni) iznos pokri}a u sistemu estonskog currency board aran`mana.131

 Jedan od najva`nijih indikatora za upotrebu instrumenata monetarne poli-tike jeste bilans stanja centralne banke. U slu~aju Centralne banke Estonije,zajmovi finansijskim institucijama su jako mali u odnosu na deviznu aktivu,{to u procentima iznosi oko 4% od devizne aktive u periodu 1994 - 2002.g.Iznosi depozitnih certifikata, koje nalazimo na strani pasive bilansa stanjacentralne banke, su tako|er mali. Na primjer, u toku 1992 - 2000.g. su biliizme|u 0 i 60 miliona EEK, sa tendencijom pada u kasnijim godinama. Ilustra-cije radi, u po~etku 1992.g. su iznosili i do 350 miliona EEK, pa do manje

od 60 miliona EEK u 2002.g.132 Instrument obavezne rezerve je najaktivnijii najzna~ajniji instrument koji koristi Centralna banka Estonije, sa iznosomdo 15% u odnosu na monetarnu bazu 1996.g. i porastom do 50% u 1999.g. U kontekstu kamatnih stopa, Centralna banka Estonije nije u mogu}nostida direktno upravlja kamatnim stopama. Me|utim, ako je cilj izraziti sistemu kontekstu konvencijonalnog okvira, indirektna kontrola kamatne stopena tr`i{tu novca mo`e biti tzv. Àzatezna stopaÀ. Indirektna kontrola je putemstope remuneracije za dr`anje obavezne rezerve, jer je politika rezerevelikvidnosti najva`niji instrument monetarne politike za upravljanje likvidno{}una doma}em tr`i{tu. Ako je, pod ovim okolnostima, najni`a mogu}a kamatnastopa tzv. stopa Àstanding deposit facilityÀ, onda je najvi{a stopa na tr`i{tunovca, teoretski posmatrano, odre|ena stopom Àzatezne kamateÀ kojomCentralna banka Estonije ka`njava kreditne institucije za neispunjavanjeobavezne rezerve.

Isto tako, Centralna banka Litvanije koristi odre|ene instrumente mone-tarne politike od uvo|enja currency board aran`mana u monetarni sistemLitvanije 1994.g. U periodu od 1997 do 1999.g., Centralna banka Litvanije je

uspostavila Program monetarne politike Litvanije, u kojem je currency boardaran`man trebao biti zamjenjen tipi~nom centralnom bankom. Me|utim,u 1999.g., Centralna banka Litvanije je objavila tzv. Uputstvo za primjenuinstrumenata monetarne politike od strane Centralne banke Litvanije. Prema

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

170

131. Centralna banka Estonije minimalnim iznosom pokri}a smatra stavku u bilansu stanja centralne banke pod

neto deviznim rezervama

132. Izvor: Bank of Estonia, 2003, Central Bank Balance Sheet

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 170

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 172/398

 

ovom uputstvu, tri glavne odlike currency board aran`mana nisu napu{tene,premda je {iri spektar instemenata monetarne politike u upotrebi od sredine1997.g. Isto kao i u slu~aju Centralne banke Estonije, bilans stanja Centralnebanke Litvanije nam ukazuje na nizak nivo odobrenih zajmova bankama uperiodu 1994-2002.g. (u po~etku 1994.g. oko 200 miliona litas, pa dopada na ispod 50 miliona litas na kraju 2002.godine).133 Prema Zakonu oCentralnoj banci Litvanije, upotreba instrumenata monetarne politike jebila ograni~ena prema Zakonu o kredibilitetu litas-a, tako da su slijede}iinstrumenti kori{teni izme|u 1994. i 1997.g.: reeskontne operacije (~lan

26), kreditne operacije (~lan 27), obavezne rezerve (~lan 2), kupovina i pro-daja dr`avnih obveznica (~lan 26). U januaru 1997.g., Centralna banka Lit- vanije je izradila program monetarne politike134 za period 1997-1999.g. ucilju izrade izlazne strategije currency board-a u tri koraka. Glavni cilj pro-grama monetarne politike je bio uspostavljanje intenzivnijih ekonomskihodnosa sa Evropskom unijom i, naravno, kona~na integracija u Evropskumonetarnu uniju. Premda je program, koji }emo opisati sa eksplikacijomnekoliko osnovnih naznaka, predvi|ao tri koraka, Centralna banka Litvanijenije u praksi sprovela drugi i tre}i korak Programa.135 Kao prvi korak Programase navodi uvo|enje nekoliko instrumenata monetarne politike kao {to surepo transakcije za dr`avne vrijednosne papire izme|u Centralne bankeLitvanije i drugih banaka, lombardni zajmovi koji nikada nisu aktivno upo-trijebljeni kao instrument, dok je instrument obavezne rezerve bio kori{ten. U drugom koraku navedenog Programa, currency board aran`man je trebaobiti zamijenjen centralnom bankom koja }e upravljati monetarnom poli-tikom na diskrecionim osnovama. U isto vrijeme, indikatori i margine sutrebali biti pomjereni sa neto deviznih rezervi na neto doma}u aktivu, koju

defini{emo kao rezerve u doma}oj valuti minus neto devizne rezerve. Princippokri}a doma}eg novca neto deviznim rezervama Centralne banke Litvanije,{to nala`e pravilo currency board-a je, prema tome, trebalo biti ukinuto.Me|utim, pokri}e neto deviznim rezervama ne bi bilo u potpunosti ukinuto,

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

171

133. Izvor: Bank of Lithuania, 2003, Central Bank Balance Sheet.

134. Monetary Policy Programme

135. Bank of Lithuania 1997a; Berensmann 2002, IMF, 1999 b

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 171

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 173/398

 

 jer je ~lan 1 Zakona o kredibilitetu litas-a trebalo dopuniti na slijede}i na~in:Àlitas pu{ten u opticaj od strane Centralne banke Litvanije mora imati pok-ri}e rezervama u zlatu i rezervama u konvertibilnim deviznim sredstvimaCentralne banke Litvanije do nivoa neophodnog da osigura normalno funk-cionisanje platnog prometa sa inostranstvom i stabilnost novcaÀ. Formalno-pravno, Centralna banka Litvanije je trebalo dati savjet i preporuku dr`avnoj vladi da usvoji navedene amandmane na Zakon o kredibilitetu litas-a. Jedanamandman se odnosio na Àaktivu bilansa stanja Centralne banke LitvanijeÀ,koja je trebala da dobije diskreciono pravo za odobravanje kredita doma}im

kreditnim institucijama. Me|utim, Centralna banka Litvanije i dalje ne biimala pravo odobravanja kredita vladinom sektoru. Druga karakteristikacurrency board-a Litvanije (prema ~lanu 3), a koja se odnosi na fiksni deviznikurs, je da je trebao biti zamijenjen na slijede}i na~in: Àrezervna valuta bibila valutna ko{arica eura i ameri~kog dolara, a Centralna banka Litvanijei Vlada Republike Litvanije bi u koordinaciji uspostavili devizni kurs i kom-poziciju valutne ko{ariceÀ. Isto tako, u slu~aju krize, na primjer ako se deviznerezerve Centralne banke Litvanije smanje za 20% i/ili se kriza produ`i za vi{e od tri mjeseca, bilo je predvi|eno da Centralna banka Litvanije pre-duzme slijede}e poteze: rezerve naspram devizne pasive bi bile konvertovaneu doma}i novac litas, komercijalne banke bi mogle uklju~iti svoj gotov novacu ispunjenju obavezne rezerve, dr`avni vrijednosni papiri, denominovani ulitas bi bili prihva}eni kao dio minimalne propisane rezerve, Centralnabanka Litvanije bi mogla primijeniti razli~ite stope obavezne rezerve narazli~ite vrste depozita, Centralna banka Litvanije bi mogla repo transakcijedr`avnih obveznica pro{iriti i na primarna i na sekundarna tr`i{ta, Centralnojbanci Litvanije bi bilo dozvoljeno da obezbijedi vi{e zajmova komercijalnim

bankama u cilju odr`avanja likvidnosti i javnog kredibiliteta.Tre}i korak navedenog Programa monetarne politike Litvanije ne bi bio

zapo~et prije 1999.g., {to je godina uvo|enja eura kao zajedni~kog novcazemalja Evropske monetarne unije. U po~etku tre}eg koraka, doma}i novaclitas bi se vezao za euro, ili valutnu ko{aricu. Me|utim, vezivanje doma}egnovca za euro, ili valutnu ko{aricu, je bilo planirano da bude prekinuto poisteku dvije godine, jer se monetarna i finansijska politika Litvanije mora

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

172

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 172

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 174/398

 

sinhronizovati sa zahtjevima za ~lanstvo u Evropskoj uniji do kraja 2000.g. Vezivanje za euro-USD valutnu ko{aricu se ne bi primijenilo ako bi se pove-}ala pla}anja prema inostranstvu u valutama zemalja Evropske unije. Kao{to smo ve} naveli, Centralna banka Litvanije nikada u praksi nije sproveladrugi i tre}i korak Programa monetarne politike pripremljen za period1997-1999.g. Suprotno Programu monetarne politike, Centralna banka Litva-nije je tako|er izradila i tzv. ÀUpute za monetarnu politikuÀ136 koje sustupile na snagu 1. jula 1999.g., kojima se ponovo nala`u po{tivanje prav-ila currency board aran`mana. Osnovne naznake ovih Uputa }emo prezen-

tirati u nekoliko slijede}ih re~enica. Osnovna zada}a dokumenta je da spe-cificira upute za primjenu instrumenata monetarne politike Centralne bankeLitvanije, pod uslovima fiksnog deviznog kursa doma}eg novca litas, a ucilju zadovoljavanja uslova postavljenih za integraciju u Evropsku monetarnuuniju. Primjena instrumenata monetarne politike }e biti realizovana u sklopu:fiksnog deviznog kursa i bez ograni~enja zamjene doma}eg novca u rezervnu valutu i obratno kod Centralne banke Litvanije i na principu potpunogpokri}a monetarne pasive Centralne banke Litvanije sa rezervama zlata ideviznim rezervama koje dr`i Centralna banka Litvanije. Od 1997.g., Cent-ralna banka Litvanije upravlja monetarnom politikom na osnovu instrume-nata koji obezbje|uju komercijalnim bankama pristup novim kreditnim lin-ijama. Instrumenti monetarne politike u praksi Centralne banke Litvanijesu: lombardni zajmovi u toku no}i, zajmovi za obezbje|enje likvidnosti, 137

repo transakcije, obavezne rezerve i aukcije za depozite po vi|enju.

Obavezne rezerve . Jo{ od uvo|enja currency board aran`mana u Esto-niji i Litvaniji, politika rezervi likvidnosti se aktivno koristi kao instrumentmonetarne politike kao najva`niji monetarni alat u praksi obje centralne

banke. Zna~aj instrumenta obavezne rezerve postaje jo{ jasniji kada uzmemoprimjer obavezne rezerve Centralne banke Estonije u odnosu na monetar-nu bazu. U po~etku 1996.g., mjese~ni iznos obavezne rezerve je bio blizu15% od monetarne baze, dok se isti odnos znatno pove}ao na 22% u po-~etku 1997.godini i 32% na kraju 1997.g., oko 35% u 1998.g., oko 45% u

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

173

136. Guidelines for Monetary Policy137. lender of last resort loans

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 173

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 175/398

 

1999. godini i oko 35% u 2000.g.138 S druge strane, politika rezervi likvidnosti je manje zna~ajna u praksi Centralne banke Litvanije u odnosu na Estoniju.Prije bankarske krize u periodu od maja 1994.g. do novembra 1995.g., obaveznerezerve u doma}em novcu i deviznim rezervama su bile izme|u 17% i 23%u odnosu na monetarnu bazu. S tim u vezi, Centralna banka Litvanije jepostepeno smanjivala obaveznu rezervu na nivo od 0.2% od monetarnebaze, u cilju prevazila`enja krize likvidnosti bankarskog sistema u perioduizme|u novembra 1995.g. i aprila 1996.g. Me|utim, ve} naredne godine,1997., nivo obavezne rezerve kao procenat od monetarne baze je ponovo

porastao. U Estoniji, stopa obavezne rezerve je mijenjana samo u 1992.g.,kada je smanjena sa 15% na 10%. S druge strane, u Litvaniji, stopa oba- vezne rezerve se koristila aktivno kao monetarni alat u obezbje|ivanju likvid-nosti za komercijalne banke. Tako je u 1995.g. Centralna banka Litvanijesmanjila stopu obavezne rezerve sa 12% na 10%, koja se zadr`ala do 1996.g.Me|utim, banke su bile oslobo|ene dr`anja obavezne rezerve od februarado maja 1996.g., zbog problema likvidnosti izazvane bankarskom krizom. U maju 1996.g., stopa obavezne rezerve je porasla na 5%, u junu 6% pasve po 1% svaka tri mjeseca dosti`u}i nivo od 10% u junu 1997.g. U 2001.g.,stopa obavezne rezerve je ponovo smanjena na nivo od 8%. Od jula 2000.g.,Centralna banka Estonije obra~unava kamatnu stopu, koju pla}a kreditniminstitucijama za iznos iznad obavezne rezerve, po stopi koju primjenjujeEvropska centralna banka na sve vrste depozita. Cilj je ubla`iti mogu}e dis-torzije na finansijskom tr`i{tu, kao i ubla`iti nedostatak koji imaju bankenaspram drugih finansijskih institucija, koje nisu du`ne izdvajati obaveznurezervu. Isto tako, namjera Centralne banke Estonije je bila da ubla`i even-tualni pritisak na kretanje kamatne stope, a, s druge strane, ovakav pristup

~ini operativni okvir vi{e tr`i{no orijentisan. Imaju}i na umu intenciju Esto-nije za integraciju u Evropsku monetarnu uniju, ovakav pristup u odabirupolitike upravljanja kamatnom stopom je prilago|avanje operativnom okviruEvropske centralne banke. Kamatna stopa se odre|uje od strane posebnogtijela Predsjednika Centralne banke Estonije. Obra~un visine kamatne stope zadr`anje obavezne rezerve za iznos preko minimalnog zakonski definisanog

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

174

138. Centralna banka Estonije i MMF, 2001

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 174

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 176/398

 

iznosa, se vr{io, prije uvo|enja eura, na osnovu diskontne stope Centralnebanke Njema~ke, umanjene za 1% na zadnji dan poslovanja banke u mjesecu.Kamatna stopa je bila identi~na diskontnoj stopi Centralne banke Njema~keu periodu novembar 1997. - decembar 1998.g. Od januara 1999.g., ovakamatna stopa je identi~na depozitnoj stopi Evropske centralne banke.Glavni cilj odabira ovog pristupa je bio i na~in da se apsorbuje relativno visok nivo vi{ka rezervi komercijalnih banaka, te stabiliziranje potra`nje zanovcem od strane komercijalnih banaka. Isto tako, komercijalne banke suimale vi{e motiva da dr`e likvidnost u doma}em novcu kruni. Me|utim,

politika rezervi likvidnosti u sistemu currency board-a ima odre|ene ne-dostatke: currency board je odre|eni Àtro{akÀ139 za komercijalne banke, jersu one u obavezi da dr`e beskamatne depozite kod centralne banke. Premda je, od jula 1999.g., Centralna banka Estonije uvela pla}anje kamatne stopena sredstva koja komercijalne banke dr`e kod centralne banke (ECB kama-ta na depozite), ona je relativno niska. Isto tako, Centralna banka Estonije je poku{ala da kompenzira ove negativne implikacije tako {to je dozvolilakomercijalnim bankama da koriste svoju deviznu aktivu za ispunjavanjeobavezne rezerve. S tim u vezi, primjena rezerve likvidnosti, kao instrumentamonetarne politike, mo`e biti neu~inkovita, jer ovaj instrument nije, kao{to je to, na primjer, politika otvorenog tr`i{ta, tr`i{no zasnovan. S drugestrane, politika rezervi likvidnosti, kao instrument monetarne politike, imai odre|ene prednosti za currency board aran`man u zemljama u tranziciji.Prvo, Centralne banke Estonije i Litvanije ne trebaju kreirati dodatnu koli~inunovca za upotrebu ovog instrumenta. Drugo, instrument obavezne rezerveima ograni~en pritisak na kamatnu stopu, jer se rezerve dr`e u prosjeku zasamo jedan mjesec, ali kontinuirano. Tre}e, mogu}e je ograni~enje priliva

kapitala kroz pro{irenje osnovice obavezne rezerve, uklju~uju}i neto pasivuu pore|enju sa inostranim bankama, kao i sa uvo|enjem dr`ane dodatnelikvidnosti. ^etvrto, ovaj instrument mo`e pomo}i da se sprije~e eventualnekrize ÀpovjerenjaÀ, tj. kredibiliteta centralne banke, koji je izuzetno va`nakarika u procesu stabilizacije zemalja u tranziciji. Na primjer, vrlo aktivnokori{tenje instrumenta obavezne rezerve od strane Centralnih banaka Estonije

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

175

139. Ovaj tro{ak se mo`e tuma~iti kao kompenzacija za usluge centralne banke, koji je ni`i nego tr`i{ne stope

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 175

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 177/398

 

i Litvanije, nije umanjilo stepen povjerenja i kredibiliteta koji u`ivaju ovecentralne banke kod svojih gra|ana. Zbog ovih razloga mo`emo re}i da jeovaj instrument odgovaraju}i za currency board aran`mane u trazicijskimzemljama, kakva je i Bosna i Hercegovina.

Operacije na otvorenom tr`i{tu. Kratkoro~ni depozitni certifikati u Estoniji.Izme|u maja 1993.g. i maja 2000.g., Centralna banka Estonije je izdavaladepozitne certifikate.140 S obzirom da je ukupni volumen bio izme|u 1 i 30miliona estonskih kruna, uticaj na upravljanje likvidnosti od strane banakanije bio zna~ajan, te je i kamatna stopa bila na nivou izme|u 4% i 8%.Praksa Centralne banke Estonije je bila izdavanje depozitnih certfikata sanominalnom vrijedno{}u 100.000,00 estonskih kruna, sa rokom dospije}aod 28 dana, koji su se prodavali na sedmi~nim aukcijama. Dan prije aukcije,Centralna banka Estonije bi informisala komercijalne banke o ukupnomiznosu i dospije}u depozitnih certifikata, tako da su banke sa najboljomponudom dobivale depozitne certifikate. Centralna banka Estonije je imalamogu}nost da odredi gornji i donji limit kamatne stope na depozitne certi-fikate prema me|ubankarsom tr`i{tu u Frankfurtu i prema op{tim uslovima

na tr`i{tu novca u Estoniji. Aukcija je trajala jedan sat i svaki u~esnik je mogaodati dvije razli~ite ponude. Ukupan iznos ponude svih banaka i kamatnestope nije mogao biti ve}i od iznosa koji je ponu|en od strane Centralnebanke Estonije. Primarna funkcija depozitnih certifikata u Estoniji je bilada stabilizira tr`i{te novca, obezbijedi tehni~ku podr{ku, stvori embrionskialat, kao i da ponude odre|enu subvenciju komercijalnim bankama. Na tajna~in, Centralna banka Estonije je obezbje|ivala bankama instrumentkojeg su one koristile u svojim poslovima na sekundarnim tr`i{tima, jer sudepozitni certifikati tako|er bili prihva}eni kao kolateral za me|ubankarske

kredite. Centralna banka Estonije je mogla da kupuje ili prodaje depozitnecertifikate bez ograni~enja na sekundarnom tr`i{tu. Kada bi komercijalnabanka kupila depozitni certifikat, mogla ga je prodati Centralnoj banci Estonije,ili tre}oj strani, istog dana. Centralna banka Estonije je imala obavezu daotkupi depozitne certifikate i prije roka dospije}a, tj. u svakom trenutku kada

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

176

140. Certificates of Deposit (CDs)

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 176

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 178/398

 

bi to komercijalne banke `eljele. Me|utim, stopa na ovakvu kupnju je bila vi{a nego stopa na tr i{tu novca. Isto tako, banke su mogle koristiti depozitnecertifikate kao kolateral zajma, koje bi zajmoprimalac dobio nazad pootplati kolateralnog zajma. S druge strane, povjerilac je mogao dr`atidepozitne certifikate sve do kona~ne otplate zajma, pa ~ak je bio u mo-gu}nosti i da vr{i prodaju depozitnih certifikata. S obzirom da je Centralnabanka Estonije vr{ila ponovnu kupovinu depozitnih certifikata, zajmoda- valac nije morao brinuti o likvidnosti zajmoprimaoca. Depozitni certifikatisu, prema tome, osna`ili povjerenje me|u bankama i doprinijeli razvoju

efikasnog tr`i{ta novca u Estoniji. Centralna banka Estonije je tako|erimala mogu}nost da koristi nov~ana sredstva od prodaje depozitnih certi-fikata za obezbje|enje likvidnosti komercijalnim bankama.

REPO s za dr`avne vrijednosne papire u Litvaniji . Izme|u juna 1997.g. ioktobra 1998.g., Centralna banka Litvanije je prakticirala repo transakcije zadr`avne vrijednosne papire, gdje je centralna banka kupovala dr`avne vrijed-nosne papire od banaka. Ovaj instrument je kori{ten kao alat za ubla`avan- je eventualnih {okova kamatnih stopa na tr i{tu novca u kratkom roku. Repo

transakcije dr`avnim vrijednosnim papirima su omogu}avale komercijalnimbankama pristup kratkoro~nim zajmovima (do jednog mjeseca) na institu-cionalno organizovanim aukcijama. Centralna banka Litvanije je odre|ivala fik-san, maksimalan, iznos repo ugovora, dok su se komercijalne banke takmi~ileza zajmove sa varijabilnom kamatnom stopom. U toku prvih 15 mjeseci, oduvo|enja ovog instrumenta, kamatna stopa je bila relativno stabilna, u ras-ponu od 8% do 10%. Me|utim, kamatna stopa se pove}ala u jesen 1998.g., vjerovatno zbog efekta prelijevanja od Ruske finansijske i valutne krizeavgusta 1998.g. S obzirom da je iznos repo transakcija bio malen, ovaj

instrument nije zna~ajno uticao na likvidnost bankarskog sistema. Od kraja1998.g., Centralna banka Litvanije nije organizovala repo aukcije. jer jeintencija centralne banke da ohrabri banke za u~e{}e na finansijskim tr`i{tima.Isto tako, banke mogu obezbijediti likvidnost putem me|ubankarskih kredita,sekundarnog tr`i{ta dr`avnih vrijednosnih papira ili deviznog tr`i{ta.

 Aukcije depozita po vi|enju u Litvaniji. Pitanja u vezi kretanja kamatnestope na tr`i{tu novca se mogu vezati i za aukcije depozita po vi|enju, koje

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

177

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 177

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 179/398

 

su bile organizovane izme|u avgusta 1997.g. i februara 2000.g. Cilj ovoginstrumenta je bio da ubla`i eventualne fluktuacije kratkoro~ne kamatnestope u toku perioda odr`avanja obavezne rezerve, kada banke ispunjavajuobavezne rezerve, ali imaju vi{ak sredstava na njihovim ra~unima. Kamatnastopa je imala fluktuacije izme|u 3% i 10.5%.

Zajmovi. Zajmovi za urgentne slu~ajave 141. Obje centralne banke su prakti-cirale, sa odre|enim ograni~enjima, davanje zajmova za urgentne slu~ajevekomercijalnim bankama. Odlukom komiteta za zajmove142, Centralna bankeEstonije je, u po~etku, davala zajmove bankama koje nisu bile u stanjuispuniti obaveznu rezervu. Nakon izvjesnog vremena, Centralna banka Esto-nije je, u saradnji sa odgovaraju}om bankom, odredila ugovorom uslove zaovakav zajam. Me|utim, banka nije mogla odobravati kredite niti jednomsvom klijentu, sve dok zajam nije vra}en centralnoj banci. Ovakva restrik-tivna mjera se nije odnosila na zajmove koje bi banka uzela zbog problemalikvidnosti. Ako bi ovakav zajam bio neotpla}en na vrijeme, Centralna bankaEstonije bi uvela moratorijum na odobravanje kredita od strane komercijalnebanke, sve dok se ne povrati likvidnost same banke. Zajmovi za urgentne

slu~ajeve su ukinuti u 1994.g. Kada je u pitanju ovakva vrsta zajmovaCentralne banke Litvanije, centralna banka je imala pravo prema odgovara- ju}em zakonu143 da odobrava zajmove komercijalnim bankama samo urgent-nim slu~ajevima u toku 1994.g. i 1997.g., kada je Centralna banka Litvanijeprakti~no imala ulogu Àlender of last resortÀ . Na primjer, u toku 1995. i1996.g. Centralna banka Litvanije je obezbijedila 210.8 miliona litas komer-cijalnim bankama, iznos koji je bio 10% monetarne baze.

Zajmovi u toku no}i. Gornja granica kamatne stope je bila odre|ena krozzajmove u toku no}i, ili zajmove za odr`avanje likvidnosti. Banke su mogle

uzeti zajam u toku no}i, uz obezbje|enje kolaterala, kao {to su dr`avni vri- jednosni papiri, samo u slu~aju da imaju negativan saldo na ra~unu kodcentralne banke. Ovaj instrument je prvenstveno kori{ten za odr`avanjeteku}eg me|ubankarskog poravnavanja. Komercijalne banke su rijetko uzimale

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

178

141. Emergency Credits

142. Loan Committee

143. Law on Credibility of the Litas

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 178

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 180/398

 

zajmove u toku no}i, te su zato oni nisu igrali zna~aju ulogu u upravljanjulikvidnosti bankarskog sistema. Na primjer, u 2001.g. samo jedna komerci- jalna banka je uzela ovaj zajam od Centralne banke Litvanije. Izme|udecembra 1999. i marta 2003.g., kamatna stopa se kretala izme|u 5% i13%, dok je na~in obra~una kamatne stope na zajmove u toku no}i bio naslijede}i na~in: najve}i procenat VILIBOR144 stope u toku 15 kalendarskihdana plus 2%.

Ustaljene pogodnosti.145 Pod re`imom currency board-a, devizno tr`i{te146

podrazumijeva ulogu ustaljene pogodnosti za kupovinu i prodaju novca.Ovo se tako|er mo`e definisati kao neograni~eni Àforex windowÀ, gdje seobavljaju transakcije kupovine ili prodaje doma}eg novca za rezervnu valu-tu, ili obratno. Centralna banka Estonije vrlo ~esto nagla{ava ovu specifi~nuulogu u svojim publikacijama. Currency board per se postavlja ograni~enjaza upotrebu odgovaraju}ih instrumenata monetarne politike. Brzi razvoj idaljnja globalizacija finansijskih tr`i{ta zna~e upotrebu odgovaraju}ihkombinacija principa currency board aran`mana sa modernom praksomupravljanja monetarnom politikom. Za currency board aran`man ovo zna~i

nesmetano funkcionisanje navedenog instrumenta u {irem smislu, s obziromda upravljanje monetarnom politikom putem currency board-a ne podrazu-mijeva kori{tenje diskrecionih instrumenata za postizanje zacrtanih ciljevaiz domena monetarne politike. Ustaljenje pogodnosti, u {irem smislu,zna~e kupovinu/prodaju doma}eg novca za devizna sredstva i obratno, kaoi politiku rezervi likvidnosti. Premda devizno tr`i{te nije instrument mone-tarne politike, centralna banka mo`e uticati na likvidnost bankarskog sistemapromjenom spread-a kupovine i prodaje na deviznom tr`i{tu. Na primjer,u po~etku, raspon deviznog kursa DEM/EEK, prije uvo|enja eura (currency

board aran`man u Estoniji je bio zasnovan na nema~koj marki), u kontekstuprodaje i kupovine izme|u Centralne banke Estonije i komercijalnih banaka, je bio do 3%. Od maja 1994. do jula 1996.g., raspon je bio 0.002 EEK. U julu1996.g. Centralna banka Estonije je ukinula proviziju na kupovinu/prodaju

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

179

144. "Vilnius Interbank Offered Rate" koja je uvedena od novembra 1999.g.

145. Standing facility

146. FOREX market

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 179

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 181/398

 

na deviznom tr`i{tu, {to je rezultiralo znatnom pove}anju transakcija nadeviznom tr`i{tu izme|u komercijalnih banaka i Centralne banke Estonije.Isto tako, uvo|enje sistema poravnanja u realnom vremenu je pobolj{aloefikasnost deviznog tr`i{ta, te shodno tome i currency board aran`mana.Za razliku od deviznog tr`i{ta Estonije, u Litvaniji je ono prakticirano od sa-mog uvo|enja currency board aran`mana. Me|utim, raspon za kupovinu/pro-daju doma}eg novca za rezervnu valutu i obratno, bio je znatno ve}i negou slu~aju Estonije. Iznosio je 0.05% za transakcije u toku 48 sati, 0.075%za jednodnevne transakcije i 0.025% za transakcije u toku istog dana.

Zbog ovog raspona za period do jedne sedmice, za banke je jeftinije kupo- vati doma}i novac litas na doma}em tr`i{tu, nego na me|unarodnom finan-sijskom tr`i{tu. Glavni razlog za uvo|enje ovih provizija je bio podsticanjeplatnog prometa u doma}oj valuti.

6.4. Bugar 

 

ska 

Kao {to je predlo`eno 9.oktobra 2002.g. u Strategiji Vije}a Evropske unije,Evropska komisija je 13.novembra 2002.g. u Briselu predstavila mape puta

za Bugarsku i Rumuniju radi podr{ke kandidata ~iji je cilj pridru`ivanjeEvropskoj uniji u 2007.g. U mapi puta su navedeni osnovni koraci koje Bugarskatreba poduzeti da bi bila spremna za ~lanstvo. Osnovni fokus je dat na ispu-njenje uslova iz acquis-a i sprovo|enje ekonomskih reformi u cilju ispunja- vanja ekonomskih kriterija konvergencije. U cilju efikasnije podr{ke, Komisija je tako|er u 2002.g. predlo ila progresivno pove}anje u finansijskoj pomo}iod strane Evropske unije. Ovo pove}anje }e rezultirati kao dodatnih 20%u 2004.g., 30% u 2005.g. i 40% u 2006.g., u odnosu na prosje~nu pomo}koje su ove dvije zemlje dobile u periodu 2001-2003.g.

6.4.1. St 

 

 

ateg 

 

ija r 

 

azvoja Cent 

 

 

alne banke Bug 

 

ar 

 

ske u p 

 

er 

 

iodu 20 

 

04-2009.g.147 

Bugarska se suo~ava sa jednim od najve}ih izazova, a to je punopravno~lanstvo u Evropskoj uniji i Evropskoj monetarnoj uniji. Centralna bankaBugarske je javna institucija koja igra klju~nu ulogu u procesu integracije,

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

180

147. Tekst preuzet sa internet stranice Centralne banke Bugarske, www.bnb.bg, pod naslovom:"Strategy for

Bulgarian National Bank Development Between 2004 and 2009".

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 180

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 182/398

 

koja treba da bude uspje{na u priklju~enju Evropskom sistemu centralnihbanaka i euro-zoni. Kao odgovor ovakvom izazovu, Centralna banka Bugarske je sa~inila prijedlog strategije za razvoj, do kona~ne integracije u Evropskumonetarnu uniju i punopravnog ~lanstva. Strategija predstavlja srednjoro~-ne zadatke i ciljeve Centralne banke Bugarske, kao i mjere koje treba iniciratiza njihovo uspje{no ispunjenje. Predvi|anja su da }e Bugarska postati puno-pravna ~lanica Evropske unije 2007.g. Centralna banka Bugarske se obavezalada }e funkionisati u okviru currency board-a do punopravnog ~lanstva uEvropskoj monetarnoj uniji. Currency board aran`man u Bugarskoj ispunjava

zahtjeve Evropske komisije i Evropske centralne banke za u~e{}e u fazi integ-racije u Evropsku monetarnu uniju, koja se odnosi na mehanizam deviznihkurseva (ERM II). Evropska centralna banka podr`ava stajali{te Bugarske dase odmah, po prijemu u punopravno ~lanstvo Evropske unije, pridru`imehanizmu ERM II i da odr`ava fiksni devizni kurs od 1.95583 leva za 1euro, sve do prijema u euro-zonu. Razvoj i primjena Strategije se zasnivajuna potpunoj jasno}i svih snaga i slabosti, kao i izazova koji se odnose na~lanstvo u Evropskoj monetarnoj uniji. Strategija mo`e ne sadr`avati svefunkcije Centralne banke Bugarske, ali se treba posmatrati kao otvorendokument, platforma na koju druge zadatke u kontekstu procesa integracijetreba nadogra|ivati. Integracija Centralne banke Bugarske u Evropsku mone-tarnu uniju se treba odvijati na organizovan i konzistentan na~in. Trenutnostanje je odgovaraju}e za izradu strate{kih koncepta. Nephodno je identi-fikovati i eliminisati bilo kakve nejasno}e i nedoumice oko u~e{}a Centralnebanke Bugarske u sistemu evropskih centralnih banaka, prvo kao ~lanaOp{teg vije}a, te kasnije i kao ~lana Upravnog vije}a. Vrlo va`an uslov zaimplementaciju Strategije je izrada odgovaraju}eg pravnog okvira u skladu

sa principima procesa pregovaranja sa Evropskom unijom, a koji se odnosena: institucionalnu nezavisnost Centralne banke Bugarske, individualnunezavisnost ~lanova Upravnog vije}a, te zabranu na privilegovan pristup jav-nog sektora za finansiranje od strane Centralne banke Bugarske. Bilo bi veoma korisno i efikasno imati usvojene neophodne amandmane u legislativi{to je prije mogu}e. Implementacija Strategije podrazumijeva i kontinuirandijalog sa javno{}u. Centralna banka Bugarske smatra ja~anje nezavisnosti

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

181

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 181

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 183/398

 

dijelom svoje odgovornosti za obavljanje transparentne i konzistentne mone-tarne politike i obavezu da izvje{tava javnost oko svojih aktivnosti. Sa sna`nijimzadacima i odgovornostima u procesu pridru`ivanja Bugarske Evropskojuniji, kao i Evropskoj monetarnoj uniji, Centralna banka Bugarske treba dabude sna`an faktor stabilnosti. Strategija tako|er predvi|a pobolj{anje efek-tivnosti zaposlenika Centralne banke Bugarske i ja~anje prefesionalizma uispunjavanju individualnih zadataka. ^lanstvo Centralne banke Bugarske uEvropskoj monetarnoj uniji zahtijeva adekvatan kapacitet za u~e{}e ukreiranju i implementaciji monetarne politike euro-zone. Do 2009.g., godine

kada Centralna banka Bugarske planira postati ~lanicom Evropske centralnebanke, Centralna banka Bugarske }e nastojati iskoristiti sve prilike za dijalogi obuku, kroz razmjenu istra`iva~a i bankara koju nudi Evropska centralnabanka. Strategija razvoja Centralne banke Bugarske za period 2004-2009.g.se sastoji iz dva osnovna poglavlja i to: (I) ciljevi i zadaci i (II) ispunjenjeciljeva i zadataka.

Ciljevi i zadaci Strategije za razvoj Centralne banke Bugarske. Primarni ciljCentralne banke Bugarske je odr`avanje stabilnosti cijena, {to se u potpu-

nosti podudara sa primarnim ciljem koji je definisan Statutom Evropskecentralne banke. Prije pristupanja Bugarske Evropskoj monetarnoj uniji,Centralna banka Bugarske }e ostvariti svoj primarni cilj kroz odr`avanjefisknog deviznog kursa izme|u doma}e valute lev i eura, kao i kroz stabilnostbankarskog sistema. Nakon uvo|enja eura kao zajedni~kog novca, primarnicilj Centralne banke Bugarske }e biti ostvaren kroz u~e{}e u formulaciji iimplementaciji monetarne politike Evropske unije. Centralna banka Bugarske vodi aktivnu politiku komunikacije sa javno{}u za podr{ku njenom pri-marnom cilju, prema tome, `eli se osigurati visok stepen javnog pouzdanja

u krovnu finansijsku instituciju. To }e pomo}i ja~anju reputacije institucije,kao i motivacije zaposlenika centralne banke.

Kao glavni zadaci Centralne banke Bugarske se navode slijede}i: analizafinansijskog sistema, formulacija i implementacija monetarne politike na prin-cipima currency board aran`mana, upravljanje me|unarodnim rezervama,upravljanje nov~anim opticajem, odr`avanje sigurnog i efikasnog platnogprometa, supervizija banaka, razvijanje i ja~anje me|unarodnih odnosa.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

182

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 182

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 184/398

 

Prema tome, zadaci Centralne banke Bugarske su u liniji sa glavnim funkcija-ma modernih centralnih banaka. Ispunjenje definisanih zadataka zahtijeva visok stepen interne koordinacije i pobolj{anje organizacione strukture ucilju podizanja stepena efikasnosti. Ispunjenje primarnih zadataka je odprimarne va`nosti za realizaciju zacrtanih primarnih ciljeva. Odr`avanje sta-bilnosti doma}e valute u periodu do integracije u Evropsku monetarnu uniju, je osnovni me|u-cilj, kao i osnovni alat za odr`avanje stabilnosti cijena,imaju}i u vidu specifi~nosi koje ima currency board aran`man. Postizanjeprimarnog cilja, stabilnost cijena, {to je ujedno i jedan od kriterija konver-

gencije iz Maastrichta, }e omogu}iti Bugarskoj ~lanstvo u Evropskoj mone-tarnoj uniji. Nakon pristupanja euro-zoni, glavni fokus monetarne politikeBugarske }e biti pomak sa me|u-cilja (odr`avanje stabilnosti doma}e valute)ka primarnom cilju (stabilnost cijena), koji }e se odr`avati upravljanjem krat-koro~nom kamatnom stopom Evropske centralne banke. Stabilnost bankarskogsistema prije i poslije ~lanstva u Evropskoj monetarnoj uniji, }e se odr`avatipobolj{avaju}i bankarske propise i platni promet u skladu sa me|unarod-nim standardima i praksom, kao i efektivnom bankarskom supervizijom.Dobri kontakti i konstruktivni odnosi izme|u Centralne banke Bugarske ibankarskog okru`enja su preduslov za efikasnu superviziju, odgovaraju}efunkcionisanje platnog prometa i implementaciju monetarne politike. Centralnabanka Bugarske se obavezala za konzistentnu i transparentnu politiku rez-ervi likvidnosti prema komercijalnim bankama. Aktivnosti Centralne bankeBugarske nisu samo motivisane pozicijom koju ima u bankarskom sektoru, ve} tako|er odgovorno{}u, u {irem kontekstu, koju ima u procesu integracijeu Evropsku uniju. Centralna banka Bugarske pridaje veliku va`nost koordi-naciji u sprovo|enju svojih glavnih zadataka. Interni ciljevi se odnose na

pobolj{anje efektivnosti organizacione strukture, zaposlenika, vlastitog bud`eta,upravljanje vidljivom aktivom, uvo|enje najsavremenijih tehnologija i metodaorganizacije rada, kao i na obezbje|enje moderne ra~unovodstvene i infor-mati~ke infastrukture. Ovaj cilj je od va`nosti u vezi sa alokacijom tro{kova. U domenu finansija i bud`eta, Centralna banka Bugarske ~ini napore naispunjenju preporuka i standarda Evropske centralne banke za smanjenjetro{kova i njihove distribucije izme|u osnovnih, pomo}nih i dodatnih poslovnih

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

183

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 183

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 185/398

 

aktivnosti. Centralna banka Bugarske se tako|er uklju~uje i u obezbje|enjeadekvatne kvalifikacije zaposlenika, u skladu sa svojim zadacima i ciljevi-ma. To se misli posti}i kroz: promociju i nagra|ivanje na osnovu u~inka naradu i podizanje stepena fleksibilnosti i motivacije, kao i profesionalnograzvoja. ^lanstvo u Evropskoj monetarnoj uniji pretpostavlja i zahtijevamodernu institucionalnu i hijerarhijsku strukturu centralne banke, kvalitetzaposlenika, kao i tehnolo{ku platformu osnovnih sistema, inter alia , infor-macioni, ra~unovodstveni, statisti~ki i komunikacijski. S druge strane, pobolj-{anje institucionalne efektivnosti se posti`e kroz: upravljanje promjenama,

uvo|enje upravljanja projektima i timskog rada, konzistentnu obukuosoblja, upravljanje karijerama, stimulacijom radnog okru`enja i adekvat-nom socijalnom klimom za ispunjenje svih zacrtanih zadataka i ciljeva.

Ispunjenje zadataka. Izbor upravljanja monetarnom politikom na prin-cipima currency board aran`mana, do priklju~enja Evropskoj monetarnojuniji i euro-zoni predodre|uje soluciju mnogih strate{kih pitanja u vezi saekonomskom politikom (uklju~uju}i monetarnu politiku) i internim ciljevimaCentralne banke Bugarske. Jasna pravila currency board aran`mana ne isk-

lju~uju potrebu za pripremom institucija za u~e{}e u formulaciji i implemen-taciji monetarne politike nakon pridru`ivanja Evropskoj monetarnoj uniji.S tim u vezi, Centralna banka Bugarske }e osigurati: adekvatno kvalificiranoosoblje za u~e{}e u formulaciji i implementaciji jedinstvene monetarne poli-tike, dnevnu evaluaciju likvidnosti bankarskog sistema i efikasno upravljanjebankarskom likvidno{}u, obuku za zaposlenike za implementaciju opera-tivnog okvira Evropskog sistema centralnih banaka u vezi sa aktivnostimakoje se preduzimaju na osiguranju likvidnosti bankarskog sistema, pripremuinformati~ke infrastrukture i saradnje sa komercijalnim bankama da se osigura

me|ubankarska transparentnost i implementacija operacija na otvorenomtr`i{tu na on-line sistemu, uklju~uju}i i one koji rade sa kolateralima.Pripreme za srednjoro~ni plan i organizaciona struktura koja }e biti uspos-tavljena nakon priklju~enja euro-zoni su ve} u toku u Centralnoj banci Bugar-ske. Ovo uklju~uje aktivnu saradnju sa svim nacionalnim centralnim bankama~lanicama Evropske centralne banke. Ono {to preostaje da se zavr{i u narednomperiodu, je potpisivanje bilateralnih ugovora sa centralnim bankama ~lanicama

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

184

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 184

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 186/398

 

Evropske centralne banke za obuku stru~njaka, koji }e biti spremni da seuklju~e u rad pojedinih komiteta Evropske centralne banke. Rezultat ovakvepripreme treba da bude uspostavljanje i odgovaraju}e funkcionisanje ko-miteta Centralne banke Bugarske za monetarnu politiku148, te uspostavljanjekvalitetnog tima ekonomista koji }e sara|ivati sa Komitetom u izradi makro-ekonomskih analiza, kratkoro~nih i srednjoro~nih evaluacija i predvi|anjaefekata monetarne politike Evropske centralne banke na Bugarsku ekonomijui ekonomiju euro-zone. Centralna banka Bugarske ja~a svoj potencijal zaanalize i predvi|anja ekonomskih procesa i kretanja u razvoju ekonomije,

za evaluaciju vanjskog okru`enja i uticaja ekonomske politike, uklju~uju}iekonomske politike Evropske unije, fokusiraju}i se na faktore i mjere kojiuti~u na inflatorne procese. Istra`ivanje me|uodnosa monetarne politike istabilnosti cijena, konstitui{u osnovu analiti~kih aktivnosti Centralne bankeBugarske u procesu integracije u Evropsku monetarnu uniju.

Me|unarodne rezerve. Upravljanje me|unarodnim rezervama nakon pris-tupanja euro-zoni }e biti i dalje jedan od glavnih zadataka Centralne bankeBugarske. Centralna banka Bugarske }e biti odgovorna za operativno

upravljanje i dijela svojih me|unarodnih rezervi koje }e biti deponovanekod Evropske centralne banke. Vrlo je va`no o~uvati, pa ~ak i oja~ati, anal-iti~ki potencijal odjeljenja u banci odgovornih za efikasnu alokaciju rezervii za njihovo operativno upravljanje. U mnogim centralnim bankama, ~lani-cama Evropske centralne banke, vlastitim rezervama, kao i onim koje su de-ponovane kod Evropske centralne banke, upravlja jedan te isti tim stru~njaka.Centralna banka Bugarske }e slijediti isti princip. Stvaranje odgovaraju}egkapaciteta upravljanja me|unarodnim rezervama je tako|er dio poznavanjaprakse i trendova razvoja na me|unarodnim finansijskim tr`i{tima. Ovo

prakti~no zna~i zaklju~ivanje ugovora za razmjenu portfolio menad`era name|usobno korisnim osnovama sa centralnim bankama i me|unarodnimfinansijskim institucijama i, u nekim slu~ajevima, sa odre|enim iskusnimtransnacionalnim komercijalnim bankama. Iznos me|unarodnih rezervi Cent-ralne banke Bugarske u 2004.g., te o~ekivanja u njihovoj dinamici za narednihnekoliko godina sve do integracije u Evropsku monetarnu uniju, ne}e zahtijevati

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

185

148. BNB Monetary Policy Committee

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 185

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 187/398

 

anga`ovanje privatnih finansijskih institucija kao vanjskih menad`era. Trans-parentnost upravljanja me|unarodnim rezervama zahtijeva posebnu pa`nju.Pravila Evropske centralne banke zahtijevaju visok stepen transparentnostiu pogledu o~uvanja u~inkovitosti u operacijama na me|unarodnim tr`i{tima,~iji u~esnici nisu tako transparentni, kao {to su same centralne banke. Ope-rativna u~inkovitost monetarne politike zahtijeva odre|ena razumna ograni-~enja u vezi sa operativnom transparentnosti, ali ne u pogledu odgovornosti. U smislu dostizanja odgovaraju}eg kompromisa, Centralna banka Bugarske}e dodatno pobolj{ati interna pravila i procedure u upravljanju me|unarod-

nim rezervama, te }e objelodaniti javnosti dio koji je u skladu sa zakonom,a nije u koliziji sa povjerljivim, profesionalnim bankarskim podacima.

Ina~e, Centralna banka Bugarske redovno informi{e javnost o utvr|enimmodelima alokacije me|unarodnih rezervi, te o maksimalnom riziku kojegona preuzima u procesu operativnog upravljanja rezervama. O~ekivani re-zultat bi onda bio obezbje|enje sigurnosti, likvidnosti, profitabilnosti uminimiziranju rizika, kao i ograni~avanje mogu}ih politi~kih {pekulacija.

Nov~ani opticaj. Sve do prijema u ~lanstvo Evropske monetarne unije,

Centralna banka Bugarske je jedina institucija ovla{tena od strane dr`aveza emisiju novca. Banka organizuje, kontroli{e i izvje{tava o proizvodnji pa-pirnih nov~anica i kovanica. Po prijemu u Evropsku monetarnu uniju, nacio-nalna centralna banka ima pravo da: nezavisno proizvodi svoje vlastite kvotepapirnih nov~anica i kovanica eura, ili da obezbijedi nov~anu ponudu kvotapomo}u kupovine od drugih licenciranih {tamparija novca i tvornica ko- vanica. U slu~aju izbora proizvodnje euro nov~anica i kovanica na principukompetitivnosti umjesto principa kvote, Centralna banka Bugarske mo`etra`iti priliku za realizaciju kompetitivnih prednosti svojih kompanija.

 Visoki tehnolo{ki nivo i kapacitet {tamparije novca EAD u Bugarskoj i pre-poznatljivo ime ÀMint EOODÀ, na Evropskom tr`i{tu su va`ne pretpostavkeza njihovo licenciranje od strane Evropske centralne banke. S tim u vezi,Centralna banka trenutno ula`e dosta napora da oja~a upravljanje ovimkompanijama. Na ovaj na~in, Centralna banka Bugarske `eli osigurati visoktehnolo{ki nivo pomo}u dugoro~nog planiranja i efikasnog i transparetnoginvestiranja u ove kompanije na na~in da obezbijedi prilago|avanje

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

186

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 186

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 188/398

 

proizvodnje i o~uvanja sigurnosnog aspekta euro nov~anica i kovanica, i toprema propisima koje nala`e Evropska centralna banka, bez kr{enja direk-tive Evropske unije o dr`avnoj pomo}i u ovoj sferi. Proizvodnja euronov~anica i kovanica zahtijeva pove}anje kapaciteta Centralne banke injenih glavnih jedinica, naro~ito u segmentu analize trendova u proizvod-nji nov~anica i kovanica u Evropskoj uniji, inter alia , tehnologija, oprema,inputi, dizajn, sigurnosne karakteristike, tro{kovi, itd. Uspostava partnerskihodnosa izme|u kompanija Centralne banke Bugarske i proizvo|a~a euronov~anica i kovanica sa dobrom reputacijom na Evropskom tr`i{tu, }e biti

 vodilja za Centralnu banku Bugarske u ovoj sferi.

Sistem platnog prometa. Klju~ni cilj Centralne banke Bugarske, u procesurazvoja sistema platnog prometa u zemlji, je ubla`avanje sistemskog rizikai priprema integracije u platni sistem euro-zone. Cilj, definisan na ovakavna~in, se mo`e posti}i kroz slijede}e: odr`avanje stabilnog, sigurnog,pouzdanog i efikasnog platnog sistema, po{tivanje jasno definisanog prav-nog okvira, efikasan sistem poravnanja u realnom vremenu, te osiguranjepune podr{e principima i preporukama Me|unarodne banke za poravnanja

iz Bazela i Evropske centralne banke. Centralna banka Bugarske se trenutnopriprema za integraciju platnog sistema u platni sistem euro-zone, u smislustalne stru~ne, tehni~ke i infrastrukturne podr{ke platnom sistemu. Krajnjicilj je pridru`ivanje platformi platnog sistema Evropske centralne banke,tzv. TARGET sistema, jer je to opcija koja se mo`e okarakterisati kao naj-efikasnija za Bugarsku.

Bankarska supervizija i propisi. Supervizija banaka je jo{ jedna od va`nihkarika u funkcijama Centralne banke Bugarske. Centralna banka Bugarskeima supervizijsku funkciju, sa ciljem o~uvanja finansijske stabilnosti, a cijelo

 vrijeme odr`ava visok stepen nezavisnosti. Pozicija bankarske supervizijekod Centralne banke Bugraske je predodre|ena i preporukom Evropskecentralne banke za odr`avanjem ~vrste veze izme|u funkcije supervizijebankarskog sektora, na jednoj strani, i o~uvanja kvaliteta i efikasnostiupravljanja monetarnom politikom i kontrolom nad implementacijom odlu-ka iz ovog domena, na drugoj strani. Osnovni ciljevi koje Centralna bankaBugarske `eli realizovati kroz funkciju supervizije su slijede}i: priprema i

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

187

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 187

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 189/398

 

uvo|enje Evropske bankarske legislative, odr`avanje visokog stepena sta-bilnosti bankarskog sektora koji }e ja~ati bankarsku intermedijaciju i slo-bodnu konkurenciju sa monetarnim finansijskim institucijama Evropske unije.Napori koji se poduzimaju u ovoj sferi, involviraju postizanje kratkoro~nih,srednjoro~nih i dugoro~nih ciljeva Centralne banke Bugarske. Potpuna har-monizacija Bugarske bankarske legislative sa bankarskim direktivama Evrop-ske unije, je me|u-cilj integracije u Evropsku uniju u domenu supervizije,dok je srednjoro~ni cilj implementacija budu}e direktive kada Evropskaunija usvoji nove standarde koji se odnose na stavku kapitala, poznatije

kao ugovor Basel II.

Monetarna i bankarska statistika. Vrlo va an cilj Centralne banke Bugarskedo kraja 2006.g. je imati pouzdanu monetarnu i bankarsku statistiku, sta-tistiku iz sfere platnog bilansa i vanjskog duga. Cjelokupni sistem statistikei izvje{tavanja }e biti razvijen prema standardima Evropske unije, te }e,prema tome, Centralna banka dati svoj doprinos ispunjenju koje Bugarskau procesu stabilizacije i pridru`ivanja mora ispuniti iz dvanaestog poglavljaacquis-a koji se odnosi na ÀstatistikuÀ. U post-prijemnom periodu, daljnji

razvoj i pobolj{anje statistike kod Centralne banke Bugarske }e biti u ciljuolak{anja i ubrzanja integracije u Evropsku monetarnu uniju. Ovo se mo`eozna~iti kao op{ti doprinos Centralne banke Bugarske aktivnosti Evropskecentralne banke oko vo|enja jedinstvene statistike pod okriljem Eurostat-a.Isto tako, zna~ajan cilj iz sfere statistike je i osigurati pripremu i podr{kuza izradu neophodnih baza podataka za u~e{}e Bugarske u tzv. ÀSpecialData Dissemination StandardÀ koji se razvija od strane Me|unarodnogmonetarnog fonda. Prema tome, u podru~ju monetarne i bankarske statistike,Centralna banka Bugarske nastavlja sa konzistentnom implementacijom

zahtjeva postavljenih od strane Evropske centralne banke i Me|unarodnogmonetarnog fonda. Implementacija novih inputa, tj. sistema indikatora zakompilaciju monetarne statistike, je ve} okon~ana. Novi sistem je, u skladusa zahtjevima Evropske centralne banke, u kontekstu obrade podataka, i toprema slijede}im kategorijama: institucionalni sektor, finansijski instrument,dospije}e, valuta. Implementacija novog sistema tako|er reflektira zamjenukod banaka na sistem tzv. pojedina~nog ra~una, u skladu sa prihvatanjem

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

188

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 188

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 190/398

 

me|unarodnih ra~unovodstvenih standarda. Uvo|enje sistema novih ulazaima intenciju, prema tome, da pobolj{a sistem izlaznih indikatora. Kada govo-rimo o statistici u podru~ju kamatnih stopa, tako|er je namjera Centralnebanke Bugarske da primijeni u potpunosti standarde Evropske centralne banke.Monetarna statistika igra va`nu i odlu~uju}u ulogu u procesu pripremegodi{njih i kvartalnih finansijskih izvje{taja, koji kasnije, ~ine sastavni diostatisti~kih makroekonomskih pokazatelja, koje sa~injava Evropska centralnabanka za zemlje ~lanice Evropske monetarne unije. U procesu pridru`ivanjaEvropskoj uniji, Centralna banka Bugarske }e nastaviti da pobolj{ava razm-

 jenu informacija sa Evropskom centralnom bankom u podru~ju monetarnestatistike i statistike o kretanjima kamatnih stopa, a poslije prijema u ~lanstvoEvropske unije, }e u~estvovati u aktivnostima koje se vode na stvaranju jedinstvene statistike, procesa kojim upravlja Evropska centralna banka. Upodru~ju statistike, koja se odnosi na vanjski sektor, Centralna bankaBugarske radi na harmonizaciji sa zahtjevima Eurostat-a, Evropske centralnebanke i Me|unarodnog monetarnog fonda. U periodu 2004-2006.g., sistemplatnog bilansa treba biti postepeno prilago|en sa svim Evropskim stan-dardima, dok se potpuno prilago|avanje o~ekuje po prijemu Bugarske uEvropsku uniju 2007.g. Glavna podru~ja prilago|avanja u sistemu nacio-nalnih ra~una uklju~uju usluge (2004.g.), direktne investicije (2005.g.) iportfolio investicije (2006.g.). Ilustracije radi, ovdje se radi o dva pristupakoja treba implementirati paralelno. Prvo, treba razviti sistem izvje{tavanjasvake transakcije pojedina~ne komercijalne banke sa ostatkom svijeta, a drugo,treba razviti direktne metode prikupljanja podataka iz realnog sektora.Direktne metode }e biti primijenjene u izvje{tavanju o direktnim i portfolioinvesticijama.

Me|unarodni odnosi. Evropske integracije i me|unarodna saradnja suelementi skoro svakog podru~ja djelovanja Centralne banke Bugarske idonekle odre|uju njene i primarne, kao i me|u-ciljeve i zadatke. U linijiStrategije razvoja, Centralna banka Bugarske }e izraditi i akcioni plan evrop-skih integracija, koji }e sadr`avati aktivnosti, njihov detaljan opis i vrijemekoje }e biti potrebno za uspje{nu integraciju u Evropsku monetarnu uniju,te integraciju Bugarskog bankarskog i finansijskog sistema u Evropsku

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

189

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 189

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 191/398

 

uniju. Akcioni plan bi se trebao realizovati kroz konzistentne i koordiniranekontakte sa Evropskom centralnom bankom i bilateralnim sporazumima sasvakom centralnom bankom ~lanicom Evropske monetarne unije. Strate{kiciljevi u podru~ju integracije u Evropsku monetarnu uniju obuhvataju sli- jede}e: osigurati strukturu i funkcije Centralne banke Bugarske u skladu satijelima Evropske centralne banke, utemeljiti i obu~iti odjeljene za saradnju,koje }e pripremiti u~e{}e Centralne banke Bugarske u razli~itim organimaEvropske centralne banke, svi predstavnici Centralne banke Bugarske uorganima Evropske centralne banke }e se sastajati periodi~no, tako da je

najvi{e rukovodstvo Centralne banke upoznato sa klju~nim pitanjima izsfere Evropske monetarne unije, upoznati se sa pristupima i metodama radaEvropske centralne banke, osigurati efikasnu internu razmjenu informacijau svrhu {to bolje pripreme za u~e{}e u organima rada Evropske centralnebanke, izbor i investicija za obuku visoko kvalificiranog osoblja koje }e bitizaposleno u jedinici za saradnju sa Evropskom centralnom bankom, te ula-ganje u odgovaraju}u opremu i tehnologije.

Vladin agent. Centralna banka Bugarske obavlja funkcije kao vladin agent,

u smislu da se dr`avni vrijednosni papiri deponuju kod centralne banke, teda je centralna banka agent za upravljanje dr`avnim dugom. Uspje{nostobavljanja ovih funkcija }e zavisiti i od razvoja i implementacije odgovaraju}ihinformacionih sistema. U skladu sa Strategijom upravljanja javnim dugomBugarske, Centralna banka i Ministarstvo finansija su se slo`ili da se sistemregistracije unutra{njeg javnog duga i njegovog servisiranja razvije u Cent-ralnoj banci Bugarske u kratkom roku kroz: pobolj{anje komunikacije sau~esnicima na tr`i{tu dr`avnih vrijednosnih papira u skladu sa me|unarodnimprocedurama i standardima, uklju~uju}i implementaciju SWIFT-a i drugih

tehni~kih metoda elektronske komunikacije, modernizaciju kompjuterizovaneglavne knjige, u sklopu integralnog finansijskog informacionog sistema, zaon-line registraciju kupovine/prodaje dr`avnih vrijednosnih papira. Ovo }eosigurati efikasniju regulaciju i kontrolu nad sekundarnim tr`i{tem dr`avnih vrijednosnih papira i pove}anju njegove likvidnosti. Kroz pobolj{anje infra-strukture trgovanja dr`avnim vrijednosnim papirima, a imaju}i na umu pro-ces pridru`ivanja Bugarske Evropskoj uniji 2007.g., napori koje Centralna

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

190

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 190

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 192/398

 

banka Bugarske ula`e da oja~a navedene funkcije kao vladin agent imajuza cilj pobolj{ati efikasnost i transparentnost tr`i{ta dr`avnim vrijednsonimpapirima, osigurati ve}u za{titu interesa investitora i minimizirati rizik ÀpadaÀsistema poravnanja trgovine dr`avnim vrijednosnim papirima.

7. ISK

 

 UST

 

 VA ZEMAL

 

 JA NOV 

 

IH I BUDU}IH ~L

 

ANICA E V 

 

ROPSKE UNIJE

KOJE SPROVODE DISK

 

RECIONU MONETARNU POLIT

 

IKU

7.1. Slovenija149

Od 27. juna 2004.g., Slovenija u~estvuje u mehanizmu deviznog kursaERM II, kao jednog od kriterija konvergencije, kojeg treba ispuniti za integraci- ju u Evropsku monetarnu uniju, koja }e rezultirati uvo|enjem eura u Sloveniju.Osnovni cilj u~e{}a Slovenije u ERM II jeste osigurati stabilnost deviznogkursa slovena~kog tolara naspram eura. Centralni devizni kurs je ustanovl- jen u omjeru 239,640 SIT za 1 EUR, koji je va`e}i od 28. juna 2004.g. Prijepristupanju mehanizmu deviznih kurseva ERM II, Slovenija je moralapokazati spremnost ispunjenja nominalnih kriterija konvergencije u toku

samoga u~e{}a u ERM II mehanizmu, i to kroz koordinirano djelovanjeCentralne banke i Vlade Slovenije, {to }e, kao rezultat, imati ispunjenje svihkriterija konveregencije iz Maastrichta prije uvo|enja eura. S aspekta analizeispunjenja kriterija konvergencije, klju~ni period za Sloveniju bi mogao biti2005.g. i prva polovina 2006.g. Osnovni cilj je demonstrirati spremnostmonetarnog sistema Slovenije za integraciju u Evropsku monetarnu uniju. U prvom dijelu }emo prezentirati ekonomske aspekte spremnosti Slovenijeza uvo|enje eura, na osnovu analize teorije optimalnog valutnog podru~ja.Drugo, prikazat }emo da proces prilago|avanja u dugom roku ne}e biti

smetnja stabilnosti cijena. Naglasak je da efekti prilago|avanja, kao {to jeBalassa-Samuelson-ov efekat, nemaju zna~ajne implikacije na inflaciju i naprimjenu kriterija iz Maastrichta. Inflatorne implikacije }e vjerovatno trajatislijede}ih dvije ili tri decenije, ali }e biti umjerene i u omjeru koji }e omogu-}avati ekonomiji i jedinstvenoj monetarnoj politici da normalno funkcioni{u.

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

191

149. Za vi{e detalja vidjeti zajedni~ki program Vlade Slovenije i Centralne banke Slovenije: Banka Slovenije, Bank

of Slovenia (2003), "Programme for ERM II Entry and Adoption of the Euro".

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 191

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 193/398

 

Tre}e, pokazat }emo da ispunjenje kriterija konveregencije za integraciju uEvropsku monetarnu uniju ne bi trebalo da inicira nove makroekonomskeprobleme. Na kraju ovog dijela }emo predstaviti razli~ite aspekte nominalnei realne konvergencije sa distinkcijom izme|u nominalnih i realnih kriterijakonvergencije, koji ustvari predstavljaju formalne i neformalne zahtjeveEvropske unije prema novim ~lanicama. Centralni devizni kurs tolara nasp-ram eura je odre|en pregovorima i zajedni~kim stavovima o stabilnostitolara u dugom roku izme|u Vlade Slovenije i Centralne banke Slovenije,sa jedne strane, i Evropske centralne banke, ministara finansija zemalja

~lanica Evropske monetarne unije i ministara i guvernera centralnih bana-ka zemalja koje u~etvuju u mehanizmu deviznih kurseva ERM II, sa drugestrane. Prema tome, Centralna banka Slovenije i Vlada, podr`avaju uvo|enjeeura i procjenjuju kao mogu}i termin uvo|enja eura po~etak 2007.g. Prijepristupanju mehanizmu deviznih kurseva ERM II, Slovenija je morala pokazatispremnost ispunjenja nominalnih kriterija konvergencije u toku periodau~e{}a u ERM II mehanizmu, i to kroz koordinirano djelovanje Centralnebanke i Vlade Slovenije, {to }e, kao rezultat, imati ispunjenje svih kriterijakonveregencije iz Maastrichta prije uvo|enja eura. Uzimaju}i u obzir restrik-cije koje se primjenjuju pridru`ivanjem Slovenije Evropskoj uniji, kada poli-tika deviznog kursa postaje zajedni~ki interes svih zemalja ~lanica Evropskeunije, Centralna banka Slovenije ne}e biti u mogu}nosti da upravlja neza- visno monetarnom politikom u potpunosti. Orijentacija upravljanja mone-tarnom politikom Slovenije }e, izme|u ostaloga, biti usmjerena i na poli-tiku dezinflacije. Vlada, s druge strane, }e nastojati postepeno smanjivatistrukturalni deficit u sektoru javnih finansija, te smanjiti tro{kovni pritisakinduciran admnistriranim cijenama i pove}anjem poreza. Vlada Slovenije }e,

tako|er, raditi zajedno sa nezavisnim regulatorima, kako bi osigurala da senjihove odluke temelje na inflacijskim ciljevima koji su postavljeni u pro-gramu za uvo|enje eura. Kroz svoje predstavnike u tijelima upravljanjaodre|enih preduze}a, Vlada }e tra`iti pove}anje interne efikasnosti pre-duze}a u cilju smanjenja pritiska na cijene. Direktno i indirektno, admin-istrirane cijene ne smiju rasti br`e nego maksimalna dozvoljena stopa inflacije,koja omogu}ava ulazak u mehanizam deviznih kurseva ERM II i uvo|enje

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

192

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 192

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 194/398

 

eura. Aktivna implementacija strukturnih reformi }e tako|er pomo}i, u dugomroku, da se intenzivira konkurencija u sektorima koji su jo{ uvijek nedo- voljno konkurentni. Vlada }e nastojati da ukine indeksaciju plata u javnomsektoru, te }e modificirati mehanizme za valorizaciju transfera, kako biosigurala odr`ivost javnih finansija i odr`ala realni nivo transfera u ciljuosiguranja minimalnog `ivotnog standarda. Restriktivno planiranje javnepotro{nje }e ograni~iti rast javne potro{nje koja nije investicionog karaktera. Uspje{na realizacija navedenih ciljeva }e zahtijevati: prihvatanje zajedni~kogakcionog plana za pregovore za ulazak u ERM II; koordiniranu imple-

mentaciju fiskalne politike i drugih politika od strane Vlade kao i mone-tarne politike od strane Centralne banke Slovenije; koordinirano upravljanjeprodajom kapitalnih investicija stranim dr`avljanima; Centralna banka Slovenijei Vlada }e informisati jedni druge o svim kretanjima i razvoju koji bi mogaoimati uticaja na u~inkovito sprovo|enje zajedni~kog programa za uvo|enjeeura; Centralna banka Slovenije i Vlada }e zajedno upravljati efektimalikvidnosti tolara i stranih valuta, kroz instrumente Centralne banke Slovenije,na javni dug, i to bez pove}anja nivoa javnog duga. Vlada i Centralnabanka Slovenije o~ekuju partnerski odnos u sferi socijalne politike, kako bisara|ivali u procesu daljnje dezindeksacije. Uzimaju}i u obzir anticipiranosmanjenje inflacije na nivo unutar Mastrihtskog okvira, ne bi trebalo bitizna~ajnijih problema u ovoj sferi. Odluka o prijemu Slovenije u Evropskuuniju je propra}ena i odlukom da bi Slovenija trebala uvesti euro. Slovenija,kao i druge zemlje koje se pridru`uju Evropskoj uniji, nema tzv Àopt-outÀopciju, {to zna~i da ne postoji mogu}nost pridru`ivanja Evropskoj uniji bezuvo|enja eura. Da li je Slovenija spremna za uvo|enje eura, ili kada }eSlovenija biti spremna da uvede euro? Mogu}nost Slovenije da funkcioni{e

efikasno u euro-zoni se temelji na slijede}em: ekonomija Slovenije je sna`nada se suo~i efikasno sa promjenama u okru`enju {to zna~i da ne zahtijevaposeban tretman od strane Evropske centralne banke; mogu}nost asimetri~-nog {oka ({oka specifi~nog za Sloveniju) je mala, s obzirom da je strukturaekonomije Slovenije sli~na strukturi ekonomije Evropske unije; ~injenica da je Slovenija spremna da ubla i bilo kakav asimetri~ni {ok je dovoljna, premdapostoje odre|ene rigidnosti na tr`i{tu rada, a, s druge strane, u prilog Sloveniji

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

193

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 193

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 195/398

 

ide i ~injenica da odr`ava makroekonomsku ravnote`u. Fiskalna politika jedovoljno uravnote`ena i sposobna da odgovori asimetri~nim {okovima.Me|utim, jo{ uvijek postoji potreba za modifikacijom mehanizama zaodre|ivanje nadnica u javnom sektoru, na na~in da bude u uskoj vezi sarealnim ekonomskim razvojem, te mehanizama za valorizaciju transfera;tranzicija slovena~ke ekonomije ka tr`i{nom modelu funkcionisanja ekono-mije je u dobroj mjeri kompletirana. Naravno, proces pribli`avanja ka najrazvi- jenijim zemljama Evropske unije }e biti dugoro~ni process koji treba rezul-tirati ne tako sna`nim implikacijama na realizaciju cilja stabilnosti cijena u

Sloveniji i euro-zoni; nosioci procesa odlu~ivanja su dovoljno iskusni ikompetentni da mogu preuzeti odgovornost za upravljanje eurom kao zajed-ni~kom valutom; Slovenija }e ubrzo ispuniti formalne uslove - Maastrichtkriterije, koji slu`e kao formalni substitut ekonomskom logiciranju u vezisa spremno{}u Slovenije da uvede euro kao zajedni~ku valutu; integracijaSlovenije u Evropsku monetarnu uniju ne}e biti nikakva smetnja Evropskojcentralnoj banci u upravljanju jedinstvenom monetarnom politikom.

7.1.1. Ev 

 

ropska monetarna unija - optimalna v 

 

aluta za Slov 

 

eniju 

Kada bi Slovenija trebala ÀodustatiÀ od vlastite valute tolara i priklju~itise Evropskoj monetarnoj uniji uvo|enjem eura u Sloveniju? Iznijet }emonekoliko razloga za uvo|enje jedinstvene valute, koje }emo svrstati u trikategorije: politi~ki, mikroekonomski i makroekonomski. Argumenti koji sunajrelevantniji za ocjenu spremnosti Slovenije za integraciju u Evropskumonetarnu uniju su makroekonomskog karaktera.

Politi~ki razlozi  obuhvataju pitanja vezano za promjenu monetarnogsistema i na odre|eni na~in odricanja samostalnosti. Koncept nacionalne

samostalnosti je vrlo {irok i uop{teno prelazi granice ekonomske analize.Sa integracijom Slovenije u Evropsku uniju i sna`nom javnom podr{kom zauvo|enje eura, politi~ki razlozi za uvo|enje eura su zadovoljeni.

Mikroekonomski razlozi za uvo|enje eura se zasnivaju na konstatacijida su koristi od uvo|enja eura ve}e nego tro{kovi. Najva`nije koristi uklju-~uju smanjenje transakcionih tro{kova, informacionih tro{kova i ni`e cijeneindicirane pove}anom cjenovnom transparentno{}u.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

194

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 194

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 196/398

 

Makroekonomski razlozi se odnose na pitanja efikasnosti makroekonomskepolitike. Da li ima makroekonomskog smisla da Slovenije uvede euro? Naovo pitanje se mo`e odgovoriti oslanjaju}i se na teoriju optimalnog valutnogpodru~ja. Optimalno valutno podru~je je zasnovano na kriteriju koji trebada omogu}i efikasno funkcionisanje ekonomske politike, nevezano za odre-|eno odricanje upravljanja nezavisnom monetarnom politikom. Va`no jenapomenuti slijede}e: integracija Slovenije u Evropsku monetarnu uniju jene}e na~initi heterogenom, jer su ekonomije dovoljno sli~ne kada govorimoo nivou razvoja i strukture, vjerovatno}a asimetri~nih {okova, kojima jedin-

stvena monetarna politika ne mo`e odgovoriti, je mala, jer je Slovenija umogu}nosti da sama ubla`i {okove, nedostaci upravljanja nezavisnommonetarnom politikom ne}e biti veliki u slu~aju Slovenije. Ve}ina indika-tora sugeri{e da je Slovenija ve} dijelom optimalno valutno podru~je saEvropskom monetarnom unijom. U pore|enju sa zemljama koje su skoropostale ~lanice Evropske monetarne unije, Slovenija je mala ekonomija sauporedivim nivoom razvoja i ve}im stepenom otvorenosti, ~ime je visokoinvolvirana u trgovinu sa Evropskom unijom. Isto tako, vjerovatno}a izla-ganju asimetri~nim {okovima vis-à-vis ~lanica Evropske monetarne unije,nije velika, jer je ekonomija Slovenije stabilna, makroekonomska situacijadobra i fiskalna politika u mogu}nosti da odgovori {okovima.

Slovenija kao mala otvorena ekonomija u procesu integracije. Zbog svoje veli~ine, postoji mali rizik da }e Slovenija ugroziti efikasnost jedistvenemonetarne politike kojom upravlja Evropska centralna banka. U~e{}eSlovenije u bruto doma}em proizvodu Evropske monetarne unije je izme|u0,3% i 0,4%. Pravilo je da pridru`ivanje zajedni~kom valutnom podru~ju, vi{ekoristi donosi manjim zemljama, jer monetarna politika pokazuju efikasni-

 je dejstvo kada je valutno podru~je ve}e, dok kredibilitet velikih centralnihbanaka ima tako|er tendenciju rasta. U tom smislu, Slovenija }e zasigurnoimati koristi od integracije u zajedni~ko valutno podru~je.

Kupovna mo} kao indikator komparativnog nivoa razvoja. Imaju}i u vidunivo ekonomskog razvoja u kontekstu kupovne mo}i, Slovenija je spremna zauvo|enje eura. U pogledu razvoja, Slovenija je ve} ispred odre|enih manjerazvijenih zemalja Evropske monetarne unije i le`i na sredini ljestvice u

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

195

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 195

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 197/398

 

pogledu distribucije, ako se tretira regija. ^injenica da je nivo dohotka poglavi stanovnika u Sloveniji usporediv sa zemljama Evropske monetarne unije,osigurava da se homogenost Evropske monetarne unije ne}e uveliko promi- jeniti integracijom Slovenije, te jedinstvena monetarna politika kojom uprav-lja Evropska centralna banka ne}e biti ni{ta manje efikasna nego {to je danas. Usporedivi nivo dohotka ili ekonomskog razvoja, mjeren kupovnom mo}i, namtako|er slu`i onda kao indikator ÀneformalnogÀ kriterija za analizu realnekonvergencije. Slovenija je veoma sli~na manje razvijenim zemljama Evropskemonetarne unije u smislu nivoa razvoja. Bruto doma}i proizvod per capita 

(izra`en standardom kupovne mo}i)150 je ne{to ispod 70% prosjeka Evropskemonetarne unije {to, na primjer, implicira vrlo sli~nom nivou razvoja Gr~ke(68,3%) i Portugala (73,2%). Gr~ka i Portugal su bile iza dana{njeg slove-na~kog nivoa razvoja, u trenutku integracije u Evropsku monetarnu uniju.Isto tako, treba imati na umu da sve najnerazvijenije zemlje ~lanice Evropskeunije dobivaju finansijsku pomo} iz razli~itih razvojnih i strukturnih fondova uiznosu od oko 4% bruto doma}eg proizvoda. Razlike u nivou razvoja se sman- juju zbog brzog Àhvatanja ukorakÀ sa Evropskom unijom i Evropskom mone-tarnom unijom. Uzimaju}i u obzir prosje~nu stopu ekonomskog rasta koju jeSlovenija ostvarila u prethodnih pet godina i nivo trenutnog ekonomskograzvoja (kao bruto doma}i proizvod izra`en kroz kupovnu mo}), Sloveniji bitrebalo dvadeset dvije godine da dostigne prosjek Evropske monetarne unije,ili ~etiri godine da dostigne 75% prosjeka Evropske monetarne unije. Ovopredstavlja manje nego {to bi trebalo Gr~koj i Portugalu da dostignu prosjekbruto doma}eg proizvoda per capita Evropske monetarne unije i ne{to vi{enego u slu~aju [panije kojoj treba petnaest godina. Ove projekcije se zasniva- ju na pretpostavkama godi{njih stopa rasta koje su u liniji sa predvi|anjima u

srednjem roku. Predvi|anja su da }e ekonomski rast u zemljama koje sepridru`uju Evropskoj uniji biti ve}i nego u zemljama ~lanicama Evropskemonetarne unije u doglednoj budu}nosti. Nivo investicija je va`an faktor upoticanju ekonomskog rasta, premda je u~inkovitost investiranja krucijalna. Usporedba nivoa investicija u Sloveniji i Evropskoj monetarnoj uniji nampokazuje da je pretpostavka br`eg budu}eg ekonomskog rasta mogu}a.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

196

150. Purchasing Power Standards (PPS)

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 196

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 198/398

 

Niska vjerovatno}a asimetri~nih {okova. Vjerovatno}a asimetri~nih {okova,na primjer {okovi specifi~ni za Sloveniju, je jedna od klju~nih varijabli uuspostavljanju slovena~ke spremnosti za integraciju u Evropsku monetarnuuniju. [okove koji uti~u na razli~ite ekonomije na sli~ne na~ine nazivamosimetri~nim, dok one koji imaju razli~ite implikacije, ili reflektiraju impli-kacije samo na jednu zemlju na specifi~an na~in zovemo asimetri~nim. Nega-tivne implikacije simetri~nih {okova mo`emo ubla`iti metodama jedin-stvene ekonomske politike, dok asimetri~ni {okovi predstavljaju problem za jedinstveno valutno podru~je, s obzirom da ne postoje mjere lokalne ili

regionalne monetarne politike. Vjerovatno}a asimetri~nog {oka u Slovenijivis-à-vis Evropske monetarne unije je mala jer: ekonomska struktura slove-na~ke ekonomije ima visok stepen heterogenosti; ekonomska struktura slo- vena~ke ekonomije je sli~na strukturi zemalja ~lanica Evropske monetarneunije; Slovenija ima visok stepen trgovine sa zemljama ~lanicama Evropskemonetarne unije; konjukturni ciklusi su sinhronizovani; proces tranzicije istrukturnih reformi je skoro zavr{en. Zajedni~ki Program Vlade Slovenije iCentralne banke Slovenije analizira korelaciju {okova Slovenije i Evropskemonetarne unije i nudi odre|ene zaklju~ke.

Komparacija {okova na strani ponude i potra`nje pokazuje da su {okovipotra`nje u Sloveniji u korelaciji sa {okovima unutar Evropske monetarneunije na sli~an na~in kakvi su {okovi u, recimo, Gr~koj i [paniji. [okovi nastrani ponude imaju, s druge strane, u potpunosti negativnu korelaciju izme|uSlovenije i Evropske monetarne unije. Jedno od obja{njenja za negativnukorelaciju je prilago|avanje kompozicije outputa u toku tranzicije. Sli~nerezultate nalazimo i kod Me|unarodnog monetarnog fonda i Centralnebanke Njema~ke gdje {okovi na strani potra`nje imaju pozitivnu korelaciju

sa {okovima u Njema~koj i Francuskoj, dok su {okovi na strani ponude unegativnoj korelaciji. Isti razultati vrijede i za slu~aj Irske i Italije kao ~lanicaeuro-zone. Navedeni rezultati impliciraju da se simetrija {okova mijenja s vremenom, dok njihova putanja i reakcije na njih postaju uniformisani kod jedinstvenog valutnog podru~ja, kao rezultat ve}eg stepena integracije.

Sna`na heterogenost ekonomske strukture. [iroka diverzifikacija proiz- voda namijenjenih me|unarodnoj trgovini, zna~i da je ekonomija manje

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

197

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 197

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 199/398

 

izlo`ena {okovima koji uti~u na pojedine sektore (npr. pad potra`nje zaproizvodima u odre|enom sektoru), te ekonomija nije pod uticajem bilokakvog {oka. Zemljama sa sna`nijom diverzifikacijom ekonomske strukture,ili kompozicijom vanjske trgovine je, zato, manje potrebno da interveni{ukroz upotrebu instrumenata monetarne politike i politike deviznog kursaza prilago|avanje {okovima. Takve zemlje su, prema tome, pogodne za u~e{}eu jedinstvenom valutnom podru~ju.

Sli~na ekonomska struktura u Sloveniji i zemljama Evropske monetarne unije. Kompozicija slovena~ke ekonomije je vrlo sli~na prosjeku ekonomskekompozicije Evropske unije. Sli~na ekonomska struktura osigurava pojavusimetri~nih {okova koji }e uticati na zemlje ~lanice. Simetri~ni odgovor na{okove je va`an, u kontekstu odgovora ekonomske politike, s obzirom da kod jedinstvenog valutnog podru~ja imamo jedinstvenu monetarnu politiku i jedinstvenu politiku deviznog kursa. Komparacija kompozicije dodatne vri- jednosti u Sloveniji i Evropskoj monetarnoj uniji nam pokazuje da su navedenedvije ekonomije sli~ne, a sektori koji su najmanje sli~ni su sektor finansijai sektor industrije. Finansijski sektor u~estvuje sa oko 10% vi{e u dodatnoj

 vrijednosti unutar Evropske monetarne unije, nego u Sloveniji. Me|utim,ekonomska struktura dvije ekonomije konvergira, jer se ve} pove}ao volumentrgovine sa integracijom Slovenije u Evropsku uniju, te zbog usko povezanihkonjukturnih ciklusa. Industrijske aktivnosti su umanjene za 9% kao omjerukupne dodatne vrijednosti u Sloveniji izme|u 1992. i 2001.g., dok je u~e~}efinansijskog sektora poraslo za 3%. Komparacija kompozicije outputa proiz- vodnje tako|er pokazuje sli~nost izme|u Slovenije i Evropske monetarneunije. Jedina zna~ajna razlika se javlja unutar proizvodnje rafiniranog petrolejai nuklearnog goriva, {to predstavlja veliku proporciju (6,6%) ukupne proiz-

 vodnje unutar Evropske monetarne unije. Mogu}e je, i zaista vjerovatno,da }e se kompozicija ekonomije mijenjati u budu}nosti, te }e se izlo`enostasimetri~nim {okovima pove}ati, ili smanjiti, kada Slovenija pristupi jedin-stvenom valutnom podru~ju. Integracija sa jedinstvenim valutnim pod-ru~jem }e poja~ati i me|uindustrijske veze sa ostalim zemljama ~lanicama.

Sinhronizacija konjukturnih ciklusa. Sinhronizacija u kretanju konjukturnihciklusa je osnovni faktor u upravljanju jedinstvenom monetarnom politikom

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

198

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 198

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 200/398

 

od strane Evropske centralne banke, kao i faktor odr`avanja stabilnosti cijenai daljnjeg razvoja u Sloveniji nakon integracije u Evropsku monetarnu uniju. Va`no je za upravljanje monetarnom politikom da su ÀpoglediÀ prema mo-netarnoj politici sli~ni kod razli~itih regija i dr`ava euro-zone. To }e pomo}icentralnoj banci da efikasno upravlja promjenama u upravljanju mone-tarnom politikom. Razli~iti konjukturni ciklusi ja~aju potrebu za odre|enomekonomskom politikom dizajniranom da ubla`ava eventualne {okove. Ja~asinhronizovanost konjukturnih ciklusa poma`e pri ispunjavanju kriterija za~lanstvo u jedinstvenom valutnom podru~ju. Konjukturni ciklus u Sloveniji

 je dosta sinhronizovan konjukturnim ciklusima unutar Evropske monetarneunije. Jedan od kriterija za odlu~ivanje da li dvije zemlje ~ine optimalno valutno podru~je, je i da li su agregatna kretanja uskla|ena. Iz ugla sinhro-nizacije konjukturnog ciklusa sa Evropskom unijom, Slovenija ispunjavauslove za ~lanstvo u Evropskoj monetarnoj uniji.

7.1.2. P 

 

roces pr 

 

ibli`av 

 

anja najr 

 

azv 

 

ijenijim zemljama unutar Ev 

 

ropske monetarne unije 

Slovenija nastavlja da biva iza Evropske monetarne unije u pogledu visine bruto doma}eg proizvoda po glavi stanovnika i nivoa potro{a~kihcijena. Proces ÀhvatanjaÀ151 ukorak sa najrazvijenijim zemljama euro-zone}e se, prema tome, nastaviti u budu}nosti. Takav proces se najvi{e o~itavau podru~ju produktivnosti i cjenovnog izjedna~avanja. U dugom roku moramopretpostaviti da }e se uvesti euro ili stabilan devizni kurs sa eurom, {toimplicira da }e inflacija u Sloveniji biti ve}a nego kod ekonomija sa kojimaÀhvataÀ korak. Koliko dugo }e inflacija u Sloveniji biti ve}a nego {to je ueuro-zoni, zavisit }e od vremena i intenziteta potrebnog da slovena~ka

ekonomija ÀuhvatiÀ korak sa najrazvijenijim zemljama Evropske monetarneunije. Prilago|avanje nivoa cijena, tj. ve}e stope inflacije, je u uskoj vezi saprocesom Àhvatanja ukorakÀ, {to se ~esto naziva i realnom konveregencijom.Realnom konvergencijom smatramo proces prilago|avanja u dugom roku,sa produktivno{}u koju imamo u najrazvijenijim zemljama Evropske mone-tarne unije. Sa trenutnim trendovima rasta produktivnosti, ekonomija Slovenije

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

199

151. Izvorni termin koji se koristi je "catch up process".

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 199

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 201/398

 

bi mogla dosti}i nivo vode}ih ekonomija Evropske monetarne unije za 20do 30 godina i dosti}i njihov trenutni nivo za ne{to vi{e od 10 godina. Zaprosje~nu stopu rasta cijena (realna aprecijacija) se mo`e o~ekivati da budeizme|u 1% i 1,5% godi{nje u toku procesa Àhvatanja ukorakÀ. Implikacijesu da, trenutni proces realne konvergencije, ne ugro`ava dostizanje stabil-nosti cijena, pod uslovom da Vlada primijeni adekvatnu politiku strukurnihreformi i zaustavi neopravdani pritisak na cijene. Premda trenutni procesÀhvatanja ukorakÀ ne ugro`ava stabilnost cijena, ne{to br`a konvergencijabi mogla usporiti ispunjenje kriterija inflacije iz Maastrichta. Akceleracija

konvergencije bi mogla ~ak zahtijevati i blagu nominalnu aprecijaciju utoku ERM II perioda, kako bi se ispunio kriterij inflacije. Kako bi objasnilirazlike u nivou cijena izme|u razli~itih zemalja, neophodno je razgrani~itidva sektora u ekonomiji: sektor proizvoda i sektor usluga. Realna apreci- jacija je rezultat prilago|avanja relativnih cijena izme|u sektora proizvodai sektora usluga, {to nazivamo Balassa-Samuelson-ov efekat. S obzirom da je rast produktivnosti u sektoru usluga sporiji od rasta produktivnosti usektoru proizvoda, ponu|a~i u sektoru usluga }e pove}ati relativne cijenekako bi uravnote`ili nivo nadnica sa sektorom proizvoda. Prilago|avanjeinternih cijena izme|u sektora je mogu}e niskom elasti~no{}u substitucijedva proizvoda u odnosu na promjenu relativnih cijena. [to su interne relativnecijene ve}e, ve}a }e biti razlika u produktivnosti izme|u dva sektora. Cijeneu sektoru proizvoda su u korelaciji sa eksternim cijenama putem deviznogkursa, dok su cijene u sektoru usluga u korelaciji samo sa nivoom internihrelativnih cijena. Op{ti nivo cijena }e se, prema tome, razlikovati izme|uzemalja ako su razli~ite stope rasta produktivnosti izme|u dva sektora.Promjena nivoa relativnih cijena izme|u dvije zemlje, ili realna aprecijaci-

 ja, je rezultat brzine intenziteta Àhvatanja ukorakÀ sa produktivno{}u boljerazvijenih zemalja. Proces Àhvatanja ukorakÀ za Sloveniju }e biti okon~ankada produktivnost u dva sektora ekonomije, sektora proizvoda i sektorausluga, bude izjedna~ena sa produktivno{}u koju imaju najrazvijenije zemlje~lanice euro-zone. Prema trenutnim trendovima, proces }e trajati oko dvijedecenije. Ako mjerimo proces prilago|avanja u odnosu na bruto doma}iproizvod per capita , Slovenija je na nivou 75% prosjeka Evropske unije.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

200

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 200

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 202/398

 

Nivo cijena je izme|u 65% i 70% nivoa cijena zemalja ~lanica Evropskeunije. Ukoliko se nastave trenutni trendovi realnog ekonomskog rasta, {to zna~i4% do 4,5% godi{nje, a razvijenih zemalja Evropske unije 1,50 do 2%, procesÀhvatanja ukorakÀ }e trajati jo{ 25 godina. U me|uvremenu, Slovenija }edosti}i trenutni nivo razvoja zemalja Evropske unije za 10 godina. Realnaaprecijacija u Sloveniji, kao rezultat Balassa-Samuelson-ovog efekta, jeumjerena. Me|utim, slika se mo`e izmijeniti brzo, zbog brzine i intenzitetaprocesa Àhvatanja ukorakÀ. Tako|er, zavisit }e i od toga koji sektor ima br`irast produktivnosti.

Prema na{oj analizi, izgleda da }e se konvergencija br`e dosti}i u sektoruproizvoda, nego u sektoru usluga. Dok se ne dostigne potpuna konvergencijau sektoru proizvoda, {to mo`e trajati 20 godina ili vi{e, prosje~na realnaaprecijacija izme|u 1% i 1,5% godi{nje }e se vjerovatno nastaviti. Ovakvapredvi|anja su u liniji sa drugim analizama koje procjenjuju Balassa-Samuelson-ov efekat. Nakon prilago|avanja u sektoru proizvoda, proces Àhva-tanja ukorakÀ }e onda imati implikacije samo na produktivnost u sektoruusluga. Produktivnost }e rasti br`e nego kod razvijenih zemalja, {to }e dovesti

do realne deprecijacije u finalnoj fazi konvergencije. Unutar jedinstvenog valutnog podru~ja, ovo }e zna~iti ni`u inflaciju nego u drugim zemljama.Proces Àhvatanja ukorakÀ kojeg smo opisali, tako|er implicira ne{to vi{inivo cijena u Sloveniji nego kod razvijenih zemalja, i to u finalnoj fazi, sadisparitetom koji }e biti eliminisan realnom deprecijacijom. Ova pretpos-tavka se zasniva na temelju da sektor proizvoda konvergira br`e nego sek-tor usluga. Slovenija bi mogla imati pote{ko}e u dostizanju kriterija inflacijeiz Maastrichta u slu~aju brzog ekonomskog rasta zasnovanog na rastustope produktivnosti u sektoru proizvoda i neproduktivnosti u sektoru usluga.

Br`a stopa rasta produktivnosti u sektoru proizvoda bi zna~ajno skratila vrijeme do momenta prilago|avanja (realna konvergencija), ali bi to, s drugestrane, moglo dovesti do realne aprecijacije. U ekstremnom slu~aju da rastproduktivnosti u sektoru proizvoda bude tako velik da realni ekonomskirast bude 8% godi{nje, Slovenija bi ÀuhvatilaÀ korak sa razvijenim zemljamau samo 10 godina. Slijede}a konsekvenca takvog brzog ekonomskog rastau sektoru proizvoda bi bilo brzo prilago|avanje cijena ili nominalna apre-

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

201

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 201

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 203/398

 

cijacija. Procijenjeni Balassa-Samuelson-ov efekat, u tom slu~aju bi bio 3%per annum , ili dva puta vi{e nego {to }e najvjerovatnije i biti. Ako pret-postavimo uvo|enje eura danas, ravnote`ni nivo cijena bi mogao biti oko5%. Ovaj nivo stope inflacije je normalni fenomen u procesu prilago|avanjai ne bi trebao dovesti do nestabilnosti cijena, ali je previsok u kontekstu kriterijainflacije kojeg treba ispunti unutar ERM II. Ispunjenje kriterija inflacije izMaastrichta je obavezno u toku u~e{}a u ERM II, ali ne i poslije integracijeu Evropsku monetarnu uniju. Proces Àhvatanja ukorakÀ sa razvijenim zemljama,prema tome, ne ugro`ava stabilnost cijena. Prema trenutnoj procjeni, Sloveniji

}e trebati dvije do tri decenije da zavr{i taj process. Jedan od razloga je irelativno mala razlika u produktivnosti u sektoru usluga, {to tako|er zna~ini`a stopa rasta produktivnosti u dugom roku. Jedini slu~aj u kojem bi Slo- venija mogla imati pote{ko}e u dostizanju kriterija inflacije, jeste brz eko-nomski rast zasnovan samo na rastu produktivnosti u sektoru proizvoda,koji se vjerovatno ne}e dogoditi, ali u tom slu~aju stopa inflacije bi moglabiti oko 5% godi{nje. Prema tome, proces Àhvatanja ukorakÀ ili realna kon- vergencija, ne mo`e slu iti kao argument za odga|anje integracije Slovenijeu Evropsku monetarnu uniju, jer }e taj proces vjerovatno trajati slijede}ihdvije ili tri decenije. Zbog du`ine trajanja procesa i slabih inflatornih uti-caja samog procesa, jednostavno ne bi imalo smisla odga|ati integracijumonetarnog sistema Slovenije u Evropsku monetarnu uniju.

7.1.3. Kr 

 

iteriji konv 

 

ergencije i integ 

 

racija Slov 

 

enije u Ev 

 

ropsku monetarnu uniju 

 U ovom dijelu }emo predstaviti razli~ite aspekte nominalne i realne kon- vergencije. Prvo, moramo razjasniti sadr`aj i razliku izme|u nominalne i

realne konvergencije koje predstavljaju fomalnu i ÀneformalmuÀ obavezu.Oba kriterija slu`e kao referentna vrijednost u analizi spremnosti zemlje zauvo|enje eura i integraciju u Evropsku monetarnu uniju. Nominalna kon- vergencija, jo{ poznata kao Maastricht kriteriji, se fokusira na nominalnezahtjeve koji se odnose na kriterije inflacije, kamatne stope i kriterije iz do-mena fiskalne politike. Ispunjenje navedenih kriterija ima za cilj efikasnoupravljanje jedinstvenom monetarnom politikom za cijelo podru~je Evropske

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

202

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 202

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 204/398

 

monetarne unije i prevenciju prekomjerne upotrebe fiskalne politike, kaoinstrumenta unutar jedinstvenog ekonomskog i monetarnog podru~ja. Istotako, nominalna konvergencija, kroz dezinflaciju i ubla`avanje inflatornih o~e-kivanja, osigurava stabilno makroekonomsko okru`enje, pozitivno uti~e naodluke ekonomskih subjekata, te podr`ava realnu konvergenciju u dugomroku. Sada }emo izlo`iti kriterije nominalne kovergencije i trenutni statusSlovenije, s aspekta njihovog ispunjenja, te aspekte realne konvergencije.

Inflacija. Slovenija jo{ uvijek ne ispunjava Maastricht kriterij niske stopeinflacije. Dok je relativno jednostavno dosti}i nisku inflaciju u kratkomroku i u tranzicijskom periodu, odr`ati nisku inflaciju u dugom roku je vrlozahtjevan i te`ak zadatak. O~ekivanja su da }e kroz efekte eliminacije dis-pariteta u nivou cijena izme|u Slovenije i Evropske monetarne unije, nivocijena u Sloveniji biti ve}i nego u Evropskoj monetarnoj uniji u narednihnekoliko godina. Jedan od glavnih uzroka je tzv. Balassa-Samuelson-ov efekat,kao rezultat razlike u produktivnosti izme|u sektora proizvoda i sektorausluga. Evropska centralna banka je ve} upozorila da ne}e ~initi nikakveizuzetke u procesu pridru`ivanja za nove ~lanice ukoliko se ne ispuni kriterij

inflacije iz Maastrichta. U~inak Slovenije na indeks potro{a~kih cijena jeoko 0,3%, te je u~inak na inflaciju Evropske monetarne unije zanemarivzbog slovena~kog malog u~e{}a u bruto doma}em proizvodu i populacijiEvropske monetarne unije. Ako pretpostavimo da je razlika u inflaciji izme|uSlovenije i euro-zone, zbog Balassa-Samuelson-ovog efekta 1,5%, omjerod 0,3% bi pove}ao ukupnu inflaciju Evropske monetarne unije za 0.004 %.Pretpostavljaju}i da je rast cijena u Sloveniji u prosjeku ve}i za 1,5%godi{nje nego u Evropskoj monetarnoj uniji, onda }e trebati trinaest godinada Slovenija dostigne prosje~ni nivo cijena euro-zone i oko trideset dvije

godine da se prilagodi prosje~nom nivou cijena u Evropskoj uniji. Nivo cije-na u Sloveniji je ni`i nego prosje~ni nivo cijena u Evropskoj uniji i Evrop-skoj monetarnoj uniji. Analiza nivoa cijena nam pokazuje da je ukupni nivocijena u Sloveniji oko 63% nivoa Evropske unije i oko 66% Evropske mone-tarne unije. Razlike u nivou cijena tako|er postoje i me|u samim ~lanicamaEvropske unije. Nivo cijena u [vedskoj, na primjer, je za 27% ve}i negoprosjek Evropske unije, dok je nivo cijena u Portugalu i Gr~koj ni`i od prosjeka

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

203

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 203

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 205/398

 

Evropske monetarne unije za 24% i 15% respektivno. Nivo cijena je uglavnomni`i u sektoru usluga, dok su cijene u sektoru proizvoda negdje na nivouEvropske unije i Evropske monetarne unije. Komparacija nivoa cijena poje-dinih kategorija proizvoda i usluga pokazuje da su cijene proizvoda u Slove-niji vrlo sli~ne prosjeku cijena proizvoda unutar Evropske monetarne unije(npr. cijene hrane i bezalkoholnih pi}a su za samo 7% ni`e), dok kod sekto-ra usluga imamo disparitet, gdje su cijene pojedinih usluga ~ak i ne{to vi{e,kao na primjer cijene usluga obrazovanja i zdravstvene za{tite. Mogu}eimplikacije su br`i rast cijena usluga u budu}nosti, kako ekonomija bude

u procesu realne konveregencije, {to }e biti ve}i prosjek nego unutar Evropskemonetarne unije. Me|utim, o~ekuje se da }e daljnja integracija unutra{njegtr`i{ta, pobolj{ana transparentnost cijena i realna konvergencija, doprinijetismanjenju dispariteta u nivou cijena. Ali, nije uvijek slu~aj da op{ti nivo cijenakonvergira ka ni`im cijenama. Prema tome, mo`e se desiti i da se cijene uekonomiji sa niskim nivoom cijena prilago|avaju prema vi{em nivou, {to }ezavisiti od diferencijacije proizvoda. Ukoliko se razlike u stopama inflacijebudu pove}avale bez obzira na intgeraciju unutra{njeg tr{i{ta i realne kon- vergencije, to onda mo`e dovesti do disproporcionalnih promjena u konku-rentnosti i neravnote`a u doti~noj zemlji. U tom slu~aju, mjere strukturnepolitike, koje su u nadle`nosti pojedine zemlje ~lanice Evropske monetarneunije, bile bi neophodne u cilju eliminacije dispariteta cijena.

Kamatne stope. Maastricht kriterij je specificirao dozvoljene devijacije du-goro~nih kamatnih stopa od prosjeka tri zemlje ~lanice Evropske monetarneunije sa najni`om stopom inflacije. Nivo kamatnih stopa je refleksija povjerenjainvestitora u finansijske instrumente i njihovih inflatornih o~ekivanja. Pote{ko}a je uzimati referentnu kamatnu stopu kao onu na dr`avne obveznice u zemlji

sa relativno nelikvidnim tr`i{tem dr`avnih vrijednosnih. Razlog je da kamatnestope ne moraju uvijek odra`avati istinski nivo povjerenja, ili ta~na inflatornao~ekivanja, zbog relativno malog volumena primarne emisije i slabe tr`i{nekapitalizacije. Prema ovom kriteriju, Slovenija ispunjava uslov visine kamatnihstopa za obveznice denominirane u tolarima, sa fiksnom kamatnom stopom.

Fiskalni kriterij. Upravljanje fiskalnom politikom i kori{tenje mjera kakobi se ograni~ili ili eliminisali efekti asimetri~nih {okova, je ograni~eno

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

204

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 204

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 206/398

 

unutar Evropske monetarne unije fiskalnim kriterijima, u kontekstu bud`et-skog deficita i omjera javnog duga prema bruto doma}em proizvodu, tepridr`avanjem uslova iz Pakta stabilnosti i rasta. Premda je pozicija javnihfinansija u Sloveniji u skladu sa kriterijima iz Maastrichta, bud`etski deficit je blizu 3% u prethodnih nekoliko godina. Prema zvani~nim projekcijama,za nekoliko narednih godina, do}i }e do smanjenja bud`etskog deficita, abud`etska ravnote`a }e biti uspostavljena u srednjem roku. Javni prihodi irashodi su ispod prosjeka Evropske monetarne unije i na, recimo, odgo- varaju}em nivou, ako Sloveniju poredimo sa ~lanicama Evropske unije na

sli~nom nivou razvoja. Omjer ukupnog javnog duga je oko 30% brutodoma}eg proizvoda, {to predstavlja nivo daleko ispod Mastrihtskog ogra-ni~enja od 60%.

TABELA 7.1.3. (1)

 Vremenska dimenzija za ispunjenje Maastricht kriterija od strane Slovenije

Izvor: Banka Slovenije, Bank of Slovenia (2003),

ÀProgramme for ERM II Entry and Adoption of the EuroÀ, str. 28 

Realna konvergencija je adekvatna. Premda to nije formalni kriterij za uvo-|enje eura, Slovenija ve} ispunjava realnu konvergenciju. Ugovor iz Maast-richta indirektno nagla{ava potrebu za ekonomskom i socijalnom kohezi-

 jom, {to ima za cilj eliminisati disparitete izme|u zemalja i regija, ali kaokriterij nije eksplicitno navedeno. Realna konvergencija nije navedena kaokriterij za integraciju u Evropsku monetarnu uniju, u bilo kojem dokumentuEvropske centralne banke i Evropske komisije, niti su kvantificirani na na~inkako je to ura|eno za nominalne kriterije konvergencije. S tim u vezi, zahtjevza ispunjenje realne konvergencije se mo`e ~uti u izjavama zvani~nikaEvropske centralne banke. Na taj na~in, ispunjenje realne konvergencije se

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

205

  2003. 2004

 

. 2005

 

. 2006

 

. 2007

 

Inflacija '   '   '  

Kamatna stopa'   '   '   '   '  

Bud`etski deficit '   '   '   '   '  

 Javni dug '   '   '   '   '  

Stabilnost deviznog kursa '   '   '   '  

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 205

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 207/398

 

mo`e kategorizirati u dva segmenta, i to: konvergencija nivoa dohotka istrukturalna konvergencija. Konvergencija nivoa dohotka se odnosi na brutodoma}i proizvod po glavi stanovnika, dok se strukturalna konvergencija odnosina reformu institucionalnog okvira unutar kojeg funkcioni{e ekonomija jedne zemlje. Prema tome, ispunjenje nominalne i realne konvergencije jeusko povezano. Strukturalne reforme, kao dio realne konvergencije, uklanjajuprepreke na strani ponude u ekonomiji, pobolj{avaju uslove za ekonomskirast i uop{teno govore}i promoviraju okru`enje niske inflacije i kamatnihstopa. Ilustracije radi, u razmatranju strukturalne konvergencije imamo

problem, jer se ne mo`e direktno mjeriti. Analizirali smo istra`ivanje koje je uradila Svjetska banka (2001.) o kvalitetu upravljanja, koje uklju~uje indi-katore kao {to su odgovornost vlade, nivo razvijenosti pravnog sistema,efikasnost javne administracije i kvalitet sistema pravosu|a. Rezultati istra-`ivanja pokazuju da je Slovenija ne{to iza prosjeka Evropske unije kod ve}ine indikatora, ali je usporediva sa Italijom, Portugalom i Gr~kom, te unekim aspektima i sa Francuskom i Belgijom.

7.2. HRVATSKA

7.2.1. Teku}a ekonomska kretanja152

Ekonomska aktivnost: Realni rast bruto doma}eg proizvoda u 2004.g.,prema procjeni tromjese~nog obra~una bruto doma}eg proizvoda, je izno-sio 3,9% i predstavlja smanjenje u odnosu na rast od 5,2% zabilje`en u2002.g. i 4,3% u 2003.g. Usporavanje ekonomskog rasta je zapo~elo kra- jem 2002.g., a prenijelo se i u 2003. i 2004. godinu. U cijeloj se godini rasttemeljio na sna`noj doma}oj potra`nji, dok je neto inostrana potra`nja

negativno uticala na rast bruto doma}eg proizvoda. Pri tome se u drugomdijelu 2004.g. osjetilo usporavanje rasta potro{nje, naro~ito li~ne potro{nje,{to je tako|er uticalo na usporavanje rasta bruto doma}eg proizvoda.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

206

152. Op{irnije vidjeti: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.), "Pred-pristupni ekonomski pro-

gram 2005-2007.", Zagreb, 14. oktobar 2004., www.mfin.hr

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 206

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 208/398

 

TABELA 7.2.1. (1)

Osnovna ekonomska kretanja - Hrvatska

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.),

ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p. 2 

Po~etak 2004.g. je bio obilje`en ponovnim ja~anjem ekonomske aktiv-nosti. Najzna~ajniji izvori realnog rasta bruto doma}eg proizvoda, na po~etku2004.g., su bili izvoz roba i usluga, bruto investicije (u prvom redu zbog volumena i dinamike investicija u fiksni kapital), te li~na potro{nja. U dru-goj polovini 2004.g. imamo ponovno ubrzavanje ekonomske aktivnosti. Natakva kretanja upu}uje ubrzavanje industrijske proizvodnje i gra|evinskih

radova, uz istovremeno ja~anje uslu`nih djelatnosti krajem drugog i po~etkomtre}eg tromjese~ja.

Tr`i{te rada: Tendencija rasta ukupne zaposlenosti, zapo~eta 2001.g., u2003.g. je dodatno poja~ana. Ukupna je zaposlenost u tome razdobljuprosje~no pove}ana za 2,6%. Registrirana nezaposlenost je u 2003.g., bezobzira na sezonske oscilacije, imala sna`ni silazni trend, jednim dijelomzbog pove}anja zaposlenosti, a drugim zbog promjena postupka evidencije,~ime je registriranje postalo slo`enijim onima koji aktivno ne tra`e posao. U toku prvih osam mjeseci 2004.g. usporio se trend smanjivanja neza-

poslenosti, a stopa registrirane nezaposlenosti varirala je oko 18%. Anketnastopa nezaposlenosti, koja se temelji na metodologiji ILO, te je me|unarodnousporediva, iznosila je oko 14,7% u 2003, a u prvoj polovici 2004.g., anketnastopa nezaposlenosti je smanjena na 13,8%, {to je najni`a stopa neza-poslenosti u posljednjih pet godina. Dok dinamika zaposlenosti i nezapos-lenosti u 2003.g. upu}uju na nastavak uzleta na tr`i{tu rada, prosje~na jepla}a u toj godini realno stagnirala. Stagnacija pla}a u javnoj upravi

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

207

2001. 2002 . 2003. 2004.

GDP- realni rast (%) 4,4 5,2 4,3 3,9

Inflacija, % 4,9 1,7 1,8 2,2

 Vanjski dug (u % BDP-a) 57,0 67,6 74,6 80,7

Teku}i ra~un platnog bilansa (u % GDP-a) -3,7 -8,4 -7,3 -5,6

Deficit dr`avnog bud`eta (u % GDP-a) -6,7 -5,0 -6,3 -4,5

Kurs (HRK/EUR), prosjek 7,5 7,4 7,6 7,5

Stopa nezaposlenosti, (%) 15,9 14,4 14,7 14,9

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 207

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 209/398

 

posebno se vidi iz niskih godi{njih stopa realnog rasta prosje~ne brutopla}e, a koje su u drugoj polovini 2003.g. pale na 1,7%, nakon {to sui{~ezli bazni u~inci porasta realne visine prosje~ne plate iz sredine 2002.g. Ubrzani rast plata, zapo~et potkraj prvog tromjese~ja 2004.g., nastavljen jei u drugome tromjese~ju. Godi{nja stopa rasta prosje~ne ispla}ene realnebruto plate u drugome tromjese~ju je iznosila 4,8%, {to je za 1 % vi{e negou prvome tromjese~ju.

Cijene: Svi osnovni pokazatelji kretanja cijena zabilje`eni tijekom 2003.g.i prvih osam mjeseci 2004.g., upu}uju na nastavak ostvarivanja visokogstupnja cjenovne stabilnosti u hrvatskom gospodarstvu. Prosje~na godi{njastopa promjene potro{a~kih cijena iznosila je u 2003.g. 1,8%, a prema zad-njim raspolo`ivim podacima, za kolovoz 2004.g., godi{nja stopa promjenacijena je iznosila 2,0%. Prosje~na godi{nja stopa temeljne inflacije iznosila je samo 0,9% u 2003.g., ali se pove}ala na 2,2% u avgustu 2004.g. Nadalje,prosje~na godi{nja stopa promjene cijena industrijskih proizvoda pri proiz- vo|a~ima je u 2003.g. iznosila 1,9% i 5,1% u avgustu 2004.g. Umjerenirast plata, sna`na konkurencija prisutna u doma}oj trgovini na malo, te

poja~ana konkurencija uvoznih proizvoda uslovljena postupnom spoljno-trgovinskom liberalizacijom, bili su faktori koji su ograni~avali pritiske narast doma}ih maloprodajnih cijena. Na stabilnost cijena u 2003.g. je uticaoi dodatni faktor - blagi rast administrativno reguliranih cijena. Ostvarenjuniske stope inflacije u toku 2003.g. je pridonijela i zna~ajna aprecijacijaprosje~nog dnevnog kursa kune prema ameri~kom dolaru od ukupno14,8% koja je ubla`avala izra`eni porast cijena sirove nafte i drugih sirov-ina na svjetskom tr`i{tu, te uticala na smanjenje uvoznih cijena onih final-nih proizvoda, ~ije je pla}anje bilo ugovoreno u ameri~kim dolarima. Uz to,

imaju}i u vidu nisku i opadaju}u godi{nju stopu promjene proizvo|a~kihcijena u euro-zoni, koja je sa 1,6% u decembru 2002.g. smanjena na samo1,0% u decembru 2003., ukupni se uvezeni pritisci na rast doma}ih malo-prodajnih cijena u 2003.g. mogu ocijeniti blagima. U 2004.g., neki od ovihfaktora nisu bili tako povoljni. Zabilje`en je rast pla}a, pove}anja nekihadministrativno reguliranih cijena i poja~ali su se uvezeni inflatorni pritisci.Bez obzira na to, prosje~na stopa inflacije potro{a~kih cijena ne bi trebala

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

208

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 208

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 210/398

 

prekora~iti 2,2% u 2004.g., {to zna~i da su inflatorni pritisci jo{ uvijek rel-ativno umjereni.

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004),ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p. 4 

Kurs: Kretanje kursa kune prema euru bilo je u toku 2003. i prvih 8 mjese-ci 2004.g. stabilno, uz prisutnost uobi~ajenih sezonskih oscilacija. Prosje~nidnevni kurs od 7,56 HRK/EUR zabilje`en u 2003.g., nominalno je bio za2,1% slabiji u usporedbi sa 7,41 HRK/EUR ostvarenih 2002.g. Dnevni kurs

kune je fluktuirao izme|u minimalnih 7,44 kune za euro i maksimalnih 7,71kune za euro, odnosno u relativno uskom rasponu od -1,6% do 1,9% okoprosje~nog dnevnog kursa ostvarenog u 2003.g. U prvih 8 mjeseci 2004.g.,dnevni kurs kune je fluktuirao izme|u minimalnih 7,34 HRK/EUR i maksi-malnih 7,72 HRK/EUR. Uz blagu deprecijaciju kune prema euru, te zna~ajnuaprecijaciju kune prema ameri~kom dolaru, indeks nominalnoga efektivnogkursa kune u kojem euro i dolar imaju najzna~ajniji udio (66,0%, odnosno31,0%) je u toku 2003.g. aprecirao ukupno 2,7% godine. Indeks je dodat-no aprecirao 2.3% u prvih 8 mjeseci 2004.g. Ne{to sporiji rast doma}ih cije-

na na malo, a posebno sporiji rast proizvo|a~kih cijena u usporedbi s cije-nama na stranom tr`i{tu, je uticao na to da je u toku 2003.g. ostvarenastopa aprecijacije indeksa realnoga efektivnog kursa kune bila ni`a od stopeaprecijacije nominalnoga efektivnog kursa, te je kod indeksa realnog efek-tivnog kursa kune, deflacioniranog cijenama na malo, ukupna aprecijacijaiznosila 2,5%, a kod realnoga efektivnog kursa kune, deflacioniranog cije-nama pri proizvo|a~ima, 1,8%. U prvih {est mjeseci 2004.g., indeks realnog

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

209

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 209

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 211/398

 

efektivnog kursa kuna je aprecirao 2,9%, deflacioniran cijenama na malo, i3,4%, deflacioniran cijenama pri proizvo|a~ima, u usporedbi sa 2002.g.

Monetarna politika:  U toku 2003. i 2004.g., rast doma}e potra`nje nijeuticao na kretanje cijena, ali se pokazao u deficitu na teku}em ra~unuplatnog bilansa, naro~ito ra~unu robe, koji je i dalje visok. Da bi usporila rastplasmana, Hrvatska narodna banka je u januaru 2003.g., donijela adminis-trativne mjere za usporavanje rasta kredita, pa je porast plasmana banakanebankarskom sektoru u 2003.g. bio prepolovljen u odnosu na prethodnugodinu i iznosio je 22,5 milijardi kuna. Ostvarena kretanja plasmana banakapokazuju da su mjere HNB-a pridonijele usporavanju rasta plasmana banaka,s obzirom da je u 2001. i 2002.g. njihov rast bio znatno ve}i. Me|utim, va`no je istaknuti da je rast plasmana u 2003.g. i nadalje bio vrlo visok i dostatanza finansiranje nastavka sna`nog ekonomskog rasta. Ukupan porast plasiranihfinansijskih sredstava u ekonomiji bio je uve}an zbog direktnog zadu`ivanjau inostranstvu i zbog toga {to je i u 2003.g. lizing bio nagla{ena aktivnost.Rast plasmana banaka nebankarskom sektoru se u 2004.g. ustalio, pa sesada godi{nja stopa rasta kre}e oko 13%.

Vanjski dug Republike Hrvatske u cjelini se brzo pove}ao u 2003.g., jednimdijelom i zbog velikih fiskalnih deficita finansiranih vanjskim zadu`ivanjemdr`ave. Stoga je u 2004.g., limitiranje rasta vanjskog duga, odnosno stabili-ziranje udjela vanjskog duga u bruto doma}em proizvodu, te konsolidacija fis-kalnih rashoda i smanjenje deficita, postalo i jedan od direktnih ciljeva eko-nomske politike. Po~ela se op}enito voditi restriktivnija monetarna politika, pa je u julu 2004.g. uvedena i grani~na obavezna rezerva na zadu`ivanje bana-ka u inostranstvu, a dr`ava je napravila rebalans i smanjila deficit za 1,8%.

Nov~ana masa (M 1) , nakon tri godine postojanog i sna`nog rasta, jeznatno usporila kretanje u 2003.g. Ostvarena godi{nja stopa rasta M1 u2003.g. je iznosila 9,8% {to je tri puta manje od stope rasta u 2002.g. iposljedica je sporije kreditne aktivnosti komercijalnih banaka. U 2004.g.,zadr`an je trend usporavanja godi{nje stope rasta nov~ane mase, koja jepala sa 7,2% u martu na 4,4% u junu, te na 2,9%, u augustu 2004.g. Akose isklju~i uticaj sezone, nov~ana masa je u 2004.g. stagnirala.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

210

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 210

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 212/398

 

Kretanje ukupnih likvidnih sredstava (M 4 ) u 2003.g. je obilje`io intenzivanrast kunskih nemonetarnih depozita ({tednih i oro~enih), koji su porasli za43,5%, {to je znatno vi{e nego u 2002.g., kada su se pove}ali za 25,5%. U 2003.g., ukupna kunska sredstva su iznosila 52,3 mlrd. kuna, odnosno40,7% ukupnih likvidnih sredstava, dok su devizni depoziti iznosili 76 mlrd.kuna, odnosno 59,3% ukupnih likvidnih sredstava. Rast kunskih depozitarezultat je makroekonomske stabilnosti i ja~anja povjerenja u doma}u valutu,ali i prilago|avanja banaka mjerama Hrvatske narodne banke, tj. nastojanjada smanje udio devizne pasive u svojim bilansima. Na kraju avgusta 2004.g.,

kunski {tedni i oro~eni depoziti iznosili su 22,6 mlrd. kuna, ostvariv{i rastod 21,7% u odnosu na isti mjesec 2003.g. U 2003.g. je zabilje`en iponovni rast deviznih depozita, koji je uslijedio nakon njihove stagnacije u2002. Premda niska, stopa rasta od 5,5% u 2003.g., podrazumijeva apsolutnirast devizne {tednje od 4,0 milijarde kuna, {to ~ini oko 2/3 apsolutnog po-rasta kunskog dijela kvazinovca (kunski nemonetarni depoziti). U 2004.g.devizni su depoziti nakon simboli~nog rasta u prvoj polovini 2004.g., znat-no pove}ani u toku ljetnih mjeseci, te su ukupni devizni depoziti u prvihosam mjeseci porasli 3,1% u odnosu na decembar 2003.g., dok godi{njastopa rasta u kolovozu iznosi 6,2%. Ako se isklju~i utjecaj te~aja, rast je jo{izra`eniji pa godi{nja stopa rasta u kolovozu iznosi 8,9%.

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.),

ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p. 6 

Me|unarodne transakcije: Deficit na teku}em ra~unu platnog bilansa za2003.g. iznosi 1.769 miliona eura, ili 7,2% bruto doma}eg proizvoda. Visok

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

211

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 211

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 213/398

 

deficit na teku}em ra~unu uglavnom je rezultat negativnog salda na ra~unurobe, pri ~emu valja istaknuti da su ostvarenja hrvatskog robnoga izvoza u2003.g. zna~ajno dinami~nija nego u 2002.g. Vi{ak rashoda nad prihodi-ma ostvaren na teku}em ra~unu u 2003. je pod sna`nim uticajem i poras-ta neto odliva zabilje`enih na ra~unu dohodaka, koji je, gotovo u cijelosti,posljedica pove}anja rashoda reinvestiranjem dobiti od vlasni~kih ulaganja.S druge strane, sna`an pozitivan doprinos kretanjima na teku}em ra~unuu 2003.g. daje ra~un usluga, odnosno godi{nji rast prihoda od uslugapru`enih u turizmu. U prvoj polovini 2004.g., deficit teku}eg ra~una izno-

sio je 2.248 miliona eura, {to je smanjenje od 0,9% u odnosu na prvupolovinu 2003.g. Pri tom treba imati u vidu da, u 2004.g., neka velika pre-duze}a u stranom vlasni{tvu nisu do kraja drugog tromjese~ja donijelaodluku o raspodijeli dobiti, te }e se isplata njihovih dividendi (ranije o~eki- vana u drugom) ostvariti u tre}em tromjese~ju. Teku}i ra~un obi~no ima veliki suficit u tre}em tromjese~ju zahvaljuju}i turisti~koj sezoni. No, ~inise da su prihodi od turizma 2004.g. bili otprilike isti kao i 2003.g., ali zatorobni izvoz raste br`e od uvoza. Sveukupno gledaju}i, deficit teku}egplatnog bilansa se vjerovatno ne}e zna~ajnije smanjiti ni u 2005.g. Vanjski je dug nastavio rasti, te je krajem 2003. dosegnuo visokih 18,8 milijardieura, {to odgovara godi{njem porastu od 4 milijarde eura ili 27,3%. Stanje vanjskog duga Republike Hrvatske (74,6% bruto doma}eg proizvoda za2003.g.) upozorava na to da je Hrvatska u toku 2003.g. imala br`i rast vanjskog duga, pri ~emu visok deficit na teku}em ra~unu platnog bilansau 2002. i 2003.g. dodatno optere}uje ekonomsku sliku Hrvatske. Vanjski jedug u toku prva dva tromjese~ja 2004.g. nastavio rasti, pa je krajem jula2004.g. udio ukupnog vanjskog duga u bruto doma}em proizvodu doseg-

nuo 77,3%, {to odgovara pove}anju od 2,7%, u pore|enju sa pokazatel- jem za kraj 2003.g. Uprkos pogor{anju ukupne vanjske neravnote`e sainostranstvom, Hrvatska u drugom tromjese~ju 2004.g. i dalje bilje`i nat-prosje~no dobre pokazatelje o likvidnosti u me|unarodnim pla}anjima, pri~emu se na nastavak povoljnih kretanja indeksa pritiska na devizno tr`i{teodrazio daljnji porast me|unarodnih rezervi Hrvatske narodne banke.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

212

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 212

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 214/398

 

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.),

ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p. 7 

Fiskalna kretanja:  Udio poreskih prihoda konsolidovane op{te dr`ave nanivou od preko 40% bruto doma}eg proizvoda ukazuje na jo{ uvijek zna~ajnuulogu dr`ave u ekonomiji. Iako je zabilje`en pad udjela poreskih prihodasa 44,1% u 1999.g. na 40,2% bruto doma}eg proizvoda u 2003.g., mo-`emo konstatovati da se poreski teret kretao iznad prosjeka u odnosu naostale tranzicijske zemlje u okru`enju. Me|utim, obzirom da su ukupnirashodi konsolidovane op{te dr`ave ponovno ostvareni na nivou od preko

50% bruto doma}eg proizvoda u 2003.g., jasno je da se eventualno smanjenjeporeskogt tereta nije moglo ostvariti bez prethodnog fiskalnog prilago|a- vanja na strani rashoda. Na slijede}em grafikonu je prikazano kretanje prihodai rashoda konsolidovane op{te dr`ave (kao udio u bruto doma}em proizvodu)za razdoblje od 1999 - 2003.g., iskazano prema metodologiji GFS 1986.

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004),

ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p. 7 

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

213

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 213

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 215/398

 

Nakon ostvarenog fiskalnog deficita u 2002.g. na nivou od 5% brutodoma}eg proizvoda (iskazano prema obra~unskom principu), u 2003.g. jesklopljen Stand by aran`man kojeg je Me|unarodni monetarni fond odobrioRepublici Hrvatskoj, u cilju daljnjeg nastavka fiskalne konsolidacije. Planiranideficit konsolidovane op{te dr`ave za 2003. godinu od 4,5% bruto doma}egproizvoda nije postignut. Iako su prihodi ostvareni neznatno iznad planiranih,ekspanzivnost fiskalne politike u 2003.g. uzrokovala je signifikantno odstu-panje od planiranog deficita. Naime, ostvareni su ukupni bud`etski rashodiu iznosu od 98,1 milijardi kuna na obra~unskoj osnovi (ili 50,8% bruto

doma}eg proizvoda). Iskazano prema metodologiji GFS 1986, deficit konso-lidovane op{te dr`ave je ostvaren u iznosu od 12,3 milijarde kuna, ili 6,3%bruto doma}eg proizvoda. U ukupnom iznosu fiskalnog deficita, 2,4 mili- jarde kuna ili 1,3% bruto doma}eg proizvoda se odnosi na rashode koji sunastali u 2003.g., ali koji po gotovinskoj osnovi nisu evidentirani u bud`etuza 2003. godinu. Iako }e biti izmireni u 2004.g., kao ukupno nepla}eneobaveze nastale u prethodnoj fiskalnoj godini, u skladu sa modificiranomobra~unskom principu, ulaze u fiskalni deficit za 2003. godinu.

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.),

ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p. 8 

Iz prikazane tabele je evidentno da je planirani fiskalni deficit od 4,5%bruto doma}eg proizvoda za 2003. godinu (nivo dogovoren u okviru Standby aran`mana sa Me|unarodnim monetarnim fondom) prema{en, posma-trano sa gotovinskog i/ili obra~unskog aspekta. Osnovni generatori ovakvogkretanja deficita prvenstveno se odnose na nekoliko najva`nijih komponentibud`etskih rashoda. Tako je, na primjer, udio dr`avnih rashoda za plate do-segnuo nivo od gotovo 11% bruto doma}eg proizvoda, dok su rashodi zasubvencije i teku}e transfere realizovani na nivou od ~ak 20% bruto doma}eg

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

214

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 214

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 216/398

 

proizvoda u 2003.g. Nadalje, jedno od osnovnih obilje`ja bud`etske potro{-nje u proteklih nekoliko godina, odnosi se u prvom redu na kapitalne dr`avnerashode, koji su bili usmjereni na velike infrastrukturne projekte (izgradnjacesta i autocesta). Tako je u 2003.g., udio tih rashoda u bruto doma}emproizvodu iznosio 7%. Visina fiskalnog deficita generisana sa kapitalnimprojektima koji su po svom karakteru jednokratni, imat }e tako|er jedno-kratni uticaj na deficit. Tako|er, udio rashoda za dobra i usluge ostvaren je na nivou od preko 9,3 % bruto doma}eg proizvoda u 2003.g., iako jepostignuto relativno smanjenje tih rashoda u pore|enju sa prethodnim

razdobljima (npr. 2000.g. udio rashoda za dobra i usluge iznosio je 12,5%bruto doma}eg proizvoda). Na kraju, i rashodi za pla}anje kamata dosegnulisu visokih 2% bruto doma}eg proizvoda u 2003.g., {to je direktna posljedicakumuliranog dr`avnog zadu`enja. Dakle, mo`emo zaklju~iti da je u 2003.g.fiskalna politika nedvojbeno pokazala karakter ekspanzivnosti, {to je rezul-tiralo visokim fiskalnim deficitom (koji je pove}ao potrebe za daljnjim za-du`ivanjem), a ostvaren je i srednjoro~no neodr`ivi udio dr`avnih rashoda ubruto doma}em proizvodu od preko 50%, sa naglaskom na visoke rashodeza socijalna davanja i plate korisnika dr`avnog bud`eta. Me|utim, nakonparlamentarnih izbora odr`anih krajem 2003.g., nova hrvatska Vlada odlu~no je krenula u smjeru sanacije fiskalnog sektora. U augustu 2004.g., je zaklju~ennovi Stand by aran`man, koji je na taj na~in podr`ao politiku fiskalne kon-solidacije. Pritom je va`no naglasiti i izvjesne napore koji su ulo`eni usmjeru ve}e transparentnosti javnih finansija, ponajprije kroz efikasniji radTrezora, te uvo|enje bud`etskog izvje{tavanja u skladu s propisanim me|una-rodnim standardima. Po~etkom 2004.g., Ministarstvo finansija je zapo~elosa implementacijom bud`etskog ra~unovodstva prema metodologiji GFS

2001 koju propisuje Me|unarodni monetarni fond. Me|utim, radi konti-nuiteta i pore|enja sa prethodnim fiskalnim razdobljem, u ovom dijelu}emo se osvrnuti na stanje dr`avnog bud`eta za prvu polovicu 2004.g.,iskazano prema GFS 1986 metodologiji. Naime, u prvoj polovini 2004.g.,ukupni prihodi konsolidovane op{te dr`ave su ostvareni u iznosu od 42,3milijarde kuna, {to predstavlja ostvarenje od 45,2% u odnosu na plan za2004. godinu. Ostvarenje prihoda u potpunosti je u skladu s o~ekivanjima

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

215

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 215

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 217/398

 

za prvo polugodi{te, s naglaskom da se u drugom dijelu godine o~ekujuznatno ve}i prihodi zbog karakteristi~ne sezonalnosti priticanja prihoda, tezbog efekta uspje{ne turisti~ke sezone. Tako|er, u drugoj polovini 2004.g.,dr`avni bud`et o~ekuje gotovo 2,5 milijarde kuna prihoda od dividendipreduze}a sa dr`avnim kapitalom, {to dodatno implicira na zaklju~ak da suse planirani prihodi uistinu realizovali kako je planirano. Ukupni rashodi kon-solidovane op{te dr`ave u prvih {est mjeseci 2004.g., su ostvareni u iznosu od49,7 milijardi kuna, {to je 48,3% od ukupno planiranih rashoda za 2004.godinu. Dakle, u prvih {est mjeseci 2004.g., ostvaren je fiskalni deficit od

7,4 milijarde kuna, koji je velikim dijelom generisan rashodima izvan bu-d`etskih fondova (u ~iji obuhvat ulaze i dr`avne agencije za izgradnju cestai autocesta), {to ukazuje na zna~ajne rashode usmjerene na investicijske pro- jekte u cestogradnji. Me|utim, u drugom dijelu 2004.g. se o~ekuju znatnomanji rashodi izvan bud`etskih fondova, {to je u skladu sa investicijskimplanovima za 2004. godinu. Uz istovremeno o~ekivanje zna~ajno ve}ih bu-d`etskih prihoda (kako je prethodno obja{njeno), za o~ekivati je da }e sedo kraja 2004.g. ostvariti ciljani deficit konsolidovane op{te dr`ave u iznosuod 9,25 milijardi kuna, ili 4,5% bruto doma}eg proizvoda. Uostalom, takvosmanjenje bud`etskog manjka je u skladu sa obavezama koje je Hrvatskapreuzela u sklopu Stand by aran`mana s Me|unarodnim monetarnim fondom.

7.2.2. Makroekonomski progr 

 

am 153 

7.2.2.1. Realni sektor 

Pojedine komponente srednjoro~ne makroekonomske projekcije izra`enesu kori{tenjem razli~itih ekonometrijskih i analiti~kih tehnika, a njihovo me-|usobno uskla|ivanje je provedeno iterativnom metodom u sklopu metodo-

logije finansijskog programiranja. Projekcije polaze od pretpostavke oporavkaekonomije Evropske unije, koja je najzna~ajniji hrvatski spoljnotrgovinskipartner, ve} u 2005.g., te laganog ubrzavanja rasta bruto doma}eg proiz- voda u tom podru~ju prema kraju projekcijskog horizonta. U skladu s nave-denom dinamikom ekonomskog rasta, u okru`enju se o~ekuje nastavak rasta

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

216

153. Op{irnije vidjeti: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.), "Pred-pristupni ekonomski pro-gram 2005-2007.", Zagreb, 14. oktobar 2004., www.mfin.hr

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 216

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 218/398

 

me|unarodne razmjene roba i usluga, iako uz ne{to bla i porast uvoza u odnosuna ishod 2003. i ocjene 2004.g., u zna~ajnoj mjeri i zbog usporavanja fis-kalne ekspanzije koja je posebno zbog visokih investicija imala zna~ajne efek-te i na rast uvoza. To mo`e dovesti do smanjivanja spoljnotrgovinskog deficitai laganog popravljanja deficita na teku}em ra~unu platnog bilansa, koji bigotovo u cjelosti trebao biti pokriven inostranim direktnim investicijama.Doprinos inostrane potra`nje doma}em ekonomskom rastu tako bi trebaoostati neutralan u toku projekcijskog horizonta. Na temelju ciljeva monetarnepolitike i politike deviznog kursa, mo`emo o~ekivati stabilan nominalni te~aj

kune prema euru u srednjem roku, {to }e uz niske stope rasta cijena u okru-`enju omogu}iti i odr`avanje niske inflacije. Pri tome, ne{to vi{e stope inflacije,na nivou od otprilike 2,5%, se o~ekuju u 2005.g. i to zbog zbog liberaliza-cije administrativno reguliranih cijena, ~iji }e u~inci slabiti prema kraju projek-cijskog horizonta. Ekonomski oporavak u okru`enju bi trebao potaknutiporast kamatnih stopa, ali zbog nastavka procesa pribli`avanja evropskimintegracijama i konvergencije kamatnih stopa o~ekuje se opadanje kamatnihstopa u Hrvatskoj u toku projekcijskog horizonta, {to bi trebalo poduprijetiprivatne investicije i potro{nju.

TABELA 7.2.2.1. (1)

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.),ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p.10 

Na~ela fiskalne politike za razdoblje od 2005. do 2007.g. predvi|aju fis-kalnu konsolidaciju, s ciljem smanjenja strukturnog deficita na ispod 3%bruto doma}eg proizvoda. Rast potro{nje za robe i usluge uz odr`avanje

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

217

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 217

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 219/398

 

rashoda za plate u javnom sektoru na stabilnom nivou, trebao bi dovestido umjerenog porasta dr`avne potro{nje. S druge strane, usporavanje javnihinfrastrukturnih investicija, uz njihov lagani oporavak prema kraju razdoblja,usporit }e i rast investicija u fiksni kapital. Padaju}e kamatne stope u Hrvat-skoj bi trebale potaknuti privatne investicije za koje se o~ekuje da }e djeli-mi~no nadoknaditi to usporavanje javnih investicija. Nastavak politike ogra-ni~avanja rasta plata u javnom sektoru, pomo}i }e odr`avanju ni`eg rastarealnih plata od rasta ekonomske aktivnosti i nastavku oporavka zaposlenosti.Takva bi dinamika na tr`i{tu rada, uz rast ostalih dohodaka stanovni{tva

(uskla|ivanje penzija) trebala omogu}iti da prosje~an rast li~ne potro{njebude u skladu s rastom bruto doma}eg proizvoda. Navedene pretpostavkemakroekonomske projekcije trebale bi, nakon laganog usporavanja ekonoms-kog rasta u 2004.g. pod uticajem usporavanja infrastrukturnih investicijadr`ave, omogu}iti njegov nastavak na nivou pribli`no jednakom kao i u 2003.g.,odnosno izme|u 4% i 5% godi{nje.

 Agregatna potra`nja. Na temelju raspolo`ivih mjese~nih pokazateljaekonomske aktivnosti u prvih 8 mjeseci 2004.g., te u skladu s projekcijom

platnog bilansa i konsolidovanim bud`etom dr`ave za 2004.g., uo~ava seusporavanje realnog rasta bruto doma}eg proizvoda. Tako je njegov rast u2004.g. bio za 0,4 % ni`i od rasta iz 2003.g., koji je iznosio 4,3%. U 2004.g.rast implicitnog deflatora je bio 2,3%, tj. nominalna vrijednost projiciranogbruto doma}eg proizvoda za tu godinu je iznosila 204,5 milijardi kuna. Po-novno ubrzavanje realnog rasta bruto doma}eg proizvoda se predvi|a ve}u 2005.g., a zadr`avanje takvoga trenda se o~ekuje i u srednjem roku. Progno-zirana prosje~na stopa rasta bruto doma}eg proizvoda u razdoblju od 2004.do 2007.g. iznosi 4,3%. Projekcijom se predvi|a ne{to vi{i rast implicitnog

deflatora bruto doma}eg proizvoda od 2,6% u 2005.g. zbog odgo|enogefekta porasta cijena nafte i uvezene inflacije, a do 2007.g. ponovno uspo-ravanje njegovog rasta na 2,3%. Takva bi dinamika implicitnog deflatorabruto doma}eg proizvoda trebala blisko pratiti kretanje potro{a~kih cijenai deflatora najzna~ajnije komponente agregatne potra`nje - li~ne potro{nje.Sporiji rast bruto doma}eg proizvoda u 2004.g. u najve}oj je mjeri rezul-tat prenosa usporavanja ekonomskog rasta u drugoj polovini 2003.g., uz

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

218

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 218

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 220/398

 

porast ostalih komponenata doma}e potra`nje. U srednjem roku se o~ekujenastavak javnih investicija na nivou kapitalnih ulaganja iz 2003.g. Pretpos-tavlja se da u razdoblju obuhva}enom projekcijom ne}e biti realnih prom- jena zaliha na godi{njem nivou pa se kretanje ukupnih realnih bruto inves-ticija aproksimira investiranjem u fiksni kapital. Uz realni rast investicija ukapital od prosje~no 5,4% godi{nje, temeljen na rastu privatnih investicija,u razdoblju od 2004. do 2007.g. (uz pretpostavku ubrzavanja rasta inves-ticija prema kraju tog razdoblja) se o~ekuje prosje~an doprinos investicijarealnom rastu od 1,5% godi{nje pa }e tako projicirani rast investicija u fiksni

kapital do 2007.g. predstavljati zna~ajan izvor rasta. Doprinos li~ne potro{-nje rastu bruto doma}eg proizvoda }e, uz realni rast li~ne potro{nje vi{i od4,0% do 2007.g., iznositi prosje~no 2,6% godi{nje. Takvu dinamiku li~ne pot-ro{nje }e potaknuti konstantan rast dohodaka, povoljna dinamika na tr`i{turada (o~ekuje se stabilan rast zaposlenosti) i rast optimizma potro{a~apotaknut razvojem konjukture. Stoga se kao glavni generatori ekonomskograsta u razdoblju na koje se odnosi projekcija navode, kao i u prethodnimgodinama, ja~anje li~ne potro{nje i investicijskih aktivnosti.

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004),

ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p.12 

Paralelno s rastu}om potro{njom i investicijama, u navedenom razdobljuse predvi|a slabi, ali pozitivan doprinos dr`avne potro{nje realnom rastu.Projekcija konsolidovanog bud`eta dr`ave se temelji na nominalnom rastudr`avne potro{nje od 3,6% godi{nje, pri ~emu }e potro{nja za dobra i uslugerasti intenzivnije od izdataka za nadnice i plate, uz sporiji rast deflatora

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

219

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 219

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 221/398

 

dr`avne potro{nje, koji }e od 2004. do 2007.g. prosje~no iznositi 2,2% go-di{nje ({to je bitno ni`e nego u 2003.g., kada su na rast deflatora zna~ajnoutjecale pove}ane otpremnine u javnoj upravi). Slijedom toga, o~ekuje senastavak smanjivanja udjela dr`avne potro{nje i bud`etskog deficita ubruto doma}em proizvodu. Time }e dr`avna potro{nja, u razdoblju obuhva-}enom projekcijom, imati slabiji uticaj na rast bruto doma}eg proizvoda odostalih komponenata doma}e potra`nje (doprinosi dr`avne potro{nje realnomrastu u srednjem roku, ne}e prema{ivati 0,4 %). Na temelju navedenih pred- vi|anja, u razdoblju od 2004. do 2007.g., o~ekuje se prosje~an doprinos

doma}e potra`nje rastu bruto doma}eg proizvoda od 4,3 %. Uz niske stoperasta izvoznih cijena, kontinuirani rast produktivnosti rada i ja~anje stranepotra`nje, u razdoblju obuhva}enom projekcijom se o~ekuje realni rast izvozaroba i usluga po prosje~noj stopi od 4,8% godi{nje. Istovremeno se predvi|ane{to sporiji realni porast uvoza roba i usluga, uz lagani rast pokrivenostiuvoza izvozom te ubla`avanje deficita teku}eg ra~una platnog bilansa.

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.),ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14.oktobar 2004., p.12 

Inflacija. Prosje~na godi{nja stopa inflacije mjerena promjenom indeksa

potro{a~kih cijena u Hrvatskoj, je u 2003.g. iznosila niskih 1,8%, te je bilaza svega 0,1 % vi{a u usporedbi s prosje~nom godi{njom stopom inflacijeod 1,7% koliko je bilo zabilje`eno u 2002.g. Time se ve} desetu godinuzaredom u Hrvatskoj ostvario zavidan nivo stabilnosti op{teg nivoa cijena,a on se temelji, prije svega, na politici odr`avanja stabilnosti nominalnog kursakune prema euru, koji predstavlja glavno sidro doma}ih inflacijskih o~ekivanja,te pridonosi stabilnosti cijena uvoznih inputa i finalnih proizvoda s podru~ja

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

220

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 220

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 222/398

 

zemalja euro-zone, koje su ujedno i najzna~ajniji spoljnotrgovinski partneriHrvatske. Ostvarenju niskih stopa inflacije zabilje`enih u 2002. i 2003.g. pri-donijeli su, osim toga, i drugi faktori: smanjenje carina zbog spoljnotrgo- vinske liberalizacije, kao i izra`ena aprecijacija kune prema ameri~kom dolaru,koja je ubla`avala porast cijena sirove nafte i drugih sirovina na svjetskomtr`i{tu, te uticala na smanjenje uvoznih cijena onih finalnih proizvoda, ~ije je pla}anje bilo ugovoreno u ameri~kim dolarima. Uz to, imaju}i u vidu da jei godi{nja stopa promjene proizvo|a~kih cijena u euro-zoni bila niska i opa-daju}a, ukupni su uvezeni pritisci na rast potro{a~kih cijena u 2003.g. bili

blagi. Nadalje, ja~anje konkurencije u doma}oj trgovini na malo, do koje jedo{lo {irenjem doma}ih trgova~kih lanaca te otvaranjem brojnih hipermarketau stranom vlasni{tvu, te poja~ana konkurencija uvoznih proizvoda uslovljenapostupnom spoljnotrgovinskom liberalizacijom, bili su faktori koji su, kaoi u nekoliko prethodnih godina, ograni~avali pritiske na rast potro{a~kih cijenau Hrvatskoj. Na stabilnost cijena u 2003.g. uticao je i dodatni faktor - blagi rastadministrativno reguliranih cijena, koji je u velikoj mjeri bio posljedica sma-njenja godi{nje stope promjene cijena naftnih derivata i elektri~ne energije,a dijelom se mo`e pripisati i tome {to je 2003. bila izborna godina, tako da je ispunjenje zahtjeva za porastom odre|enih administrativno reguliranihcijena pomaknuto za 2004. godinu. Kretanje godi{nje stope temeljne infla-cije u toku 2003.g., koja nije prelazila 1,3%, ukazuje da su pritisci s potra`nestrane na hrvatskom tr`i{tu bili prigu{eni. Na stabilnost doma}e potra`nje,u zna~ajnoj je mjeri uticala politika umjerenog porasta plata u javnom iposlovnom sektoru. Uz nastavak politike odr`avanja relativne stabilnostinominalnog kursa kune prema euru, u 2004. je godini do{lo do laganog ubr-zavanja inflacije potro{a~kih cijena, u prvom redu, zbog uticaja {okova na

strani ponude (poskupljenja nafte i drugih sirovina na svjetskom tr`i{tu), po-rasta odre|enih administrativno reguliranih cijena (plina, vode za doma-}instva, putarina i sl.), te zbog pove}anja akciza na duhanske prera|evinei automobile. Osim direktnog u~inka, poskupljenje naftnih derivata imalo jei odre|eni indirektni uticaj na kretanje ukupnog indeksa potro{a~kih cijena,{to se naro~ito o~itovalo u poskupljenju prijevoznih usluga. Ostvarena pros- je~na godi{nja stopa inflacije u Hrvatskoj, mjerena kretanjem ukupnog

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

221

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 221

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 223/398

 

indeksa potro{a~kih cijena u 2004.g. u odnosu na 2003. godinu, je iznosila2,2%, te u zna~ajnoj mjeri ne odstupa od inflacije u euro zoni. Projekcija kre-tanja inflacije u 2005., 2006. i 2007.g. temelji se na nekoliko bitnih pret-postavki. U osnovi projekcije stoji opredjeljenje za nastavak politike odr`avanjastabilnosti nominalnog kursa kune prema euru, pri ~emu je u projekcijuugra|ena pretpostavka da }e se prosje~ni nominalni kurs kune prema euruu spomenutom trogodi{njem razdoblju kretati oko nivoa od 7,52 HRK/EUR.Nakon izra`ene aprecijacije prosje~nog godi{njeg kursa kune prema ameri~-kom dolaru od 14,8% u 2003.g. i o~ekivane aprecijacije od 8,5% u 2004.g.,

u 2005. se godini, u skladu s predvi|enim kretanjima ameri~kog dolaraprema euru na svjetskom deviznom tr`i{tu, predvi|a bla`a aprecijacijaprosje~nog kursa kune prema ameri~kom dolaru od 0,5%, nakon ~ega je u2006. i 2007.g. predvi|ena blaga deprecijacija prosje~nog godi{njeg kursakune prema ameri~kom dolaru od 1,2% u 2006. odnosno 1,8% u 2007. Timese pretpostavlja da }e u toku 2005.g. slabiti uticaj aprecijacije kursa kuneprema ameri~kom dolaru na smanjenje cijena uvoznih sirovina i gotovihproizvoda. Nakon sna`nog rasta cijena sirove nafte zabilje`enog u toku2004.g. pretpostavljeno je da }e se cijene sirove nafte u 2005.g. stabilizirati(na prili~no visokom nivou od 35,9 USD dolara za barel nafte tipa Brent),nakon ~ega bi cijena sirove nafte u naredne dvije godine trebala padati.Pretpostavlja se da }e porast cijena nafte zabilje`en u 2004.g. imati u~inakna rast ukupnog nivoa potro{a~kih cijena u Hrvatskoj u 2005.g., zbog odgo-|enih u~inaka porasta cijena odre|enih dobara i usluga u ~ijoj proizvodnjiova sirovima predstavlja zna~ajan input. Nadalje, projekcija kretanja cijenau Hrvatskoj razdoblju od 2005. do 2007.g., izra`ena je uz pretpostavku da}e se nastaviti provoditi politika umjerenog porasta plata u dr`avnom i pos-

lovnom sektoru, imaju}i u vidu da se Hrvatska obavezala u postoje}em ÀStandbyÀ aran`manu s MMF-om da ne}e pove}avati realnu masu plata. O~ekujese da se stabilnost plata u javnom sektoru imati stabiliziraju}e djelovanje ina zahtjeve za porastom plata u privatnom sektoru. Dodatni ~imbenik kojibi trebao djelovati stabiliziraju}e na kretanje plata u Hrvatskoj je i jo{ uvijek visoka stopa nezaposlenosti. Ukupno gledaju}i, ocjenjuje se da u takvomekonomskom okru`enju ne bi trebalo do}i ni do tzv. Àsecond roundÀ u~inaka

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

222

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 222

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 224/398

 

porasta cijena nafte na porast doma}e inflacije, kroz njegovo ugra|ivanjeu zahtjeve za adekvatnim porastom plata. Uz gore spomenute pretpostavke,projicirani prosje~ni godi{nji rast inflacije potro{a~kih cijena u 2005.g. uHrvatskoj bi godini trebao dosegnuti 2,6%, {to je za 0,3 postotna boda vi{enego 2004.g. Na to je dodatno uticao vi{i prenos iz prethodne godine tenajavljeno poskupljenje cijena elektri~ne energije za doma}instva od 10%(uz udio elektri~ne energije u ukupnom indeksu od 4,1%). U suprotnom smjeruna kretanje bi inflacije u 2005.g. trebalo djelovati pojeftinjenje usluga umobilnoj telefoniji, koje se o~ekuje nakon ulaska tre}eg operatera na hrvat-

sko tr`i{te. U 2006. i 2007.g. prosje~na godi{nja stopa inflacije u Hrvatskojtrebala bi se spustiti na nivo od 2,3% odnosno 2,2%. Te su stope inflacijene{to vi{e od onih zabilje`enih prije naftnog {oka u 2004.godini, kako bise ostavio prostor za mogu}i porast odre|enih administrativno reguliranihcijena, ~ije je prilago|avanje potrebno prije ulaska u Evropsku uniju.

7.2.2.2. Monet 

 

arna polit 

 

ika i polit 

 

ika dev 

 

iznog kurs 

 

Hrvatska narodna banka (u daljem tekstu: HNB) utvr|uje i upravlja mo-

netarnom i deviznom politikom u Republici Hrvatskoj, pri ~emu su njenanadle`nost za to podru~je i njena nezavisnost defini{e u Zakonu o Hrvatskojnarodnoj banci. Osnovni cilj Hrvatske narodne banke jest postizanje iodr`avanje stabilnosti cijena. Ne dovode}i u pitanje ostvarivanje svoga osnov-nog cilja, Hrvatska narodna banka podupire ekonomsku politiku RepublikeHrvatske. Centralna banka vodi politiku tzv. upravljano-plutaju}eg kursa.HNB interveni{e na svojim deviznim aukcijama kupuju}i, odnosno prodaju}idevize od poslovnih banaka, u nastojanju da ubla`i prekomjerna kolebanjakursa kune prema euru. Centralna banka nije unaprijed utvrdila i objavila

donju i gornju intervencijsku ta~ku, ve} interveni{e kako bi sprije~ila ve}eoscilacije kursa. Kurs kune prema njema~koj marki, odnosno euru, u toku pos-ljednjih deset godina, kretao se u relativno uskom rasponu, od plus/minus6% oko prosje~nog kursa ostvarenog u spomenutom razdoblju. Prisutna jesna`na sezonska komponenta kursa, radi velikih priliva deviza od turizmaza vrijeme ljetne sezone. U sprovo|enju monetarne politike u Hrvatskoj nag-lasak je na stabilnosti kursa zbog visoko euriziranog finansijskog sistema,

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

223

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 223

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 225/398

 

zbog jo{ uvijek prisutne indeksacije u eurima kod odre|enih cijena i zboguticaja kojeg kretanje kursa ima na inflacijska o~ekivanja. Svi ovi razloziproiza{li su iz iskustva stanovni{tva i ekonomskih subjekata u Hrvatskoj,koje su stekli kod prilago|avanja visokoj inflaciji u osamdesetim i ranim de- vedesetim godinama pro{log stolje}a. Nivo eurizacije, koji je visok u pore-|enju sa ostalim zemljama kandidatima i novim ~lanicama Evropske unije,~ini hrvatski finansijski i ekonomski sistem ranjivim, kad je u pitanju oscilacijakursa kune prema euru. Udio kunskih depozita u ukupnim {tednim i oro~enimdepozitima ne prema{uje 20%, a udio kunskih depozita kod sektora sta-

novni{tva je ispod 10%. Kako bi se za{titile od rizika kursa, poslovne banke ve}inu svojih kredita, ili odobravaju u devizama ili u kunama uz valutnuklauzulu, tj. odobravaju indeksirane kredite, dok kunski krediti bez valutneklauzule ~ine tek 1/4 svih kredita banaka (ili tek oko 10% kredita odobrenihstanovni{tvu). Uprkos nastojanjima banaka da se za{tite, valutni rizik je idalje indirektno prisutan u bankarskom sektoru, jer je sadr`an u kreditnomriziku, budu}i da su korisnici kredita izlo`eni riziku deviznog kursa. U vo|enjumonetarne politike dodatnu te{ko}u predstavlja sna`an priliv kapitala (pri- vatizacija, vanjsko zadu`ivanje dr`ave, a u posljednje vrijeme intenzivnijezadu`ivanje banaka i drugih finansijskih institucija), jer stvara aprecijaci- jske pritiske i poti~e doma}u potro{nju, {to kontinuirano odr`ava deficitteku}eg ra~una platnog bilansa na ne`eljenom nivou. Sna`nom kapital-nom prilivu, u posljednjih nekoliko godina pridonijelo je i restrukturiranjebankarskog sistema i ulazak stranih banaka. Strano vlasni{tvo poslovnimbankama omogu}uje lak{e pribavljanje jeftinijeg stranog kapitala pogod-nog za plasiranje na hrvatskom tr`i{tu, {to je dovelo do velikog rasta kredita,naro~ito sektoru stanovni{tva, posljednjih nekoliko godina. Pritom, poku{aji

pove}anja doma}ih kamatnih stopa poti~u dodatni kapitalni priliv i apre-cijacijske pritiske, ~ime je monetarna politika u Hrvatskoj znatno ograni~ena.Strane banke sa sjedi{tem u euro-zoni vlasnice su vi{e od 85% hrvatskogbankarskog sistema, ~ime je hrvatski monetarni sistem indirektno dodatnopovezan sa Evropskom monetarnom unijom. Izbor i kori{tenje instrumenatamonetarne politike u Hrvatskoj su uslovljeni ovim karakteristikama finan-sijskog sistema. Glavni instrument monetarne politike su devizne intervencije,

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

224

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 224

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 226/398

 

a dominiraju transakcije na strani otkupa deviza. Uz kurs, HNB u upravljanjumonetarnom politikom, kao posredni indikator, koristi nivo vi{ka likvidnostbankarskog sistema (excess reserves ). Kunska likvidnost kreirana deviznimintervencijama je stoga sterilizirana vrlo visokom stopom obavezne rezerve(18%), a obra~unava se na sve izvore sredstava, osim na kapital i rezervacije.Za kratkoro~no upravljanje, likvidnost HNB koristi i druge tr`i{ne instrumente.Do pro{le godine bile su kori{tene operacije na strani pasive, tj. izdavani sublagajni~ki zapisi u kunama. U toku su pripreme za prelazak na operacijena strani aktive, gdje bi trebale prevladavati repo operacije, koje }e te`iti sve

 ve}oj sli~nosti s operacijama u Evropskoj centralnoj banci. Vrlo visok nivoimobilizirane aktive banaka, kroz obaveznu rezervu i nastavak priliva kapi-tala u razdoblju pribli`avanja Evropskoj uniji, }e ote`avati prilago|avanjeinstrumenata monetarne politike onima Evropske centralne banke, jer osta- je prisutna potreba za sterilizacijom vi{kova likvidnosti. U uslovima visokeeurizacije bankarskog sistema, va`an instrument osiguranja financijske sta-bilnosti je instrument minimalne devizne likvidnosti: poslovne banke su du`neda najmanje 35% ukupnih deviznih obaveza dr`e u kratkoro~nim likvidnimsredstvima. U Hrvatskoj narodnoj banci ne planiraju se nikakve bitne prom- jene politike deviznog kursa, budu}i da su se postoje}a politika deviznogkursa i njeni instrumenti pokazali u~inkovitim u nastojanjima centralnebanke da ispuni svoj temeljni cilj odr`avanja stabilnosti op{teg nivoa cijenau gotovo desetogodi{njem razdoblju. Pritom je postoje}i sistem kompatibi-lan s principima i osnovnim elementima mehanizma deviznih kurseva ERMII, koji je jedan od koraka prema ~lanstvu u Evropskoj monetarnoj uniji, panisu potrebna znatnija prilago|avanja kako bi se ostvarili preduslovi zaulazak u ERM II nakon ulaska u Evropsku uniju. [tovi{e, mo`emo o~ekivati

da }e prihvatanjem eura u budu}nosti nestati visok devizni rizik u finansi- jskom sistemu, prisutan zbog visoko euriziranog finansijskog sistema, pa bitime i prevladali argumenti za br`i ulazak u Evropsku monetarnu uniju.Izrada strategije Hrvatske za pristupanje Evropskoj monetarnoj uniji tekpredstoji, a treba biti sveobuhvatna i nu`no mora uklju~ivati ispunjenje svihzadatih kriterija. Pri tome }e Hrvatska mo}i koristiti iskustva novih ~lanicaEvropske unije, na njihovom putu priklju~enja Evropskoj monetarnoj uniji.

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

225

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 225

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 227/398

 

7.2.2.3. Vanjsk 

 

i sektor 

Srednjoro~na projekcija platnog bilansa Hrvatske pokazuje da bi se de-ficit na teku}em ra~unu, s ocijenjenog prosje~nog nivoa od oko 6% brutodoma}eg proizvoda u 2003. i 2004.g., mogao po~eti postepeno sni`avatido nivoa od oko 4%, do 2007.g. Na ubla`avanje deficita trebalo bi uticatismanjivanje bud`etskog deficita, nastavak rasta hrvatskoga izvoza roba iusluga, ali i, relativno gledaju}i, ne{to bla`i rast robnoga uvoza u usporedbis trendovima koji su obilje`ili 2003. i 2004.g. Nastavak integrisanja hrvatskeekonomije sa ekonomijom Evropske unije, daljnje restrukturiranje doma}ihpoduze}a i podizanje proizvodnosti rada, pozitivni u~inci o~ekivanogaporasta stranih direktnih investicija i projicirano ubrzavanje ekonomskeaktivnosti u zemljama Unije trebali bi u razdoblju od 2005.g. do 2007.g.rezultirati daljnjom dinamizacijom hrvatskoga robnog izvoza. S drugestrane, rast plata i uskla|ivanje penzija, koje }e vjerojatno nadma{iti stoperasta op{teg nivoa cijena u Hrvatskoj, kao i zna~ajna razlika u cijeni ban-karskih proizvoda na doma}em i tr`i{tu Evropske unije, i nadalje }e podr`a- vati li~nu potro{nju i rast robnoga uvoza. Ipak, predvi|a se da je potro{a~ki

boom vezan uz kupnju li~nih automobila i drugih vozila potaknut brzimrastom izgradnje infrastrukture, koji je zna~ajnim dijelom uticao na visokegodi{nje stope rasta ukupnoga robnoga uvoza u 2002. i 2003.g., u prvomepolugodi{tu 2004.g. dosegnuo svoj vrhunac, te da bi uvoz automobila, do-datno pritisnut odlukom o pove}anju obaveza na li~na vozila, trebao polaganokopnjeti. Srednjoro~na je projekcija stoga gra|ena na pretpostavci da }e se visok vanjskotrgovinski deficit, izra`en kao postotak bruto doma}eg proiz- voda, u tri naredne godine blago pobolj{ati (s 27,4% ostvarenih u 2003.na 23,2% projiciranih za 2007. godinu). Unato~ nestabilnosti i zao{trenoj

konkurentskoj borbi na globalnom tr`i{tu turisti~kog prometa, Hrvatska jeu 2003.g. ostvarila zna~ajan rast fizi~kih i finansijskih pokazatelja od pru`enihusluga u turizmu. Zahvaljuju}i slici o Hrvatskoj, kao sigurnom turisti~komodredi{tu iznimnih prirodnih ljepota i naj~i{}eg mora na Sredozemlju,o~ekivanom nastavku pobolj{anja ukupne turisti~ke ponude i promotivnihaktivnosti, kao i sve boljoj prometnoj povezanosti, u srednjoro~nu je pro- jekciju ugra|ena pretpostavka da Hrvatska i nadalje mo`e ra~unati s dobrim

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

226

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 226

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 228/398

 

rezultatima od usluga pru`enih u turizmu, te pretpostavka o pove}anjuprihoda od pru`enih usluga u avio prevozu. Rashodi na ra~unu dohodakaprojicirani su dijelom na temelju podataka o otplatama kamata iz eviden-cije kreditnih odnosa sa inostranstvom Hrvatske narodne banke (vidjetisliku 17.), a dijelom na temelju projiciranih vrijednosti dividendi i zadr`anihzarada, koje se odnose na strane ulaga~e. U ukupnim primicima Hrvatskepo osnovi kamata na sve oblike ulaganja u inostranstvu, prednja~i HNB, pa je projekcija spomenutih prihoda uskla|ena s projiciranim kretanjima i valut-nom strukturom me|unarodnih rezervi Hrvatske i kretanjima relevantnih

kamatnih stopa. Blagi godi{nji rast neto teku}ih transfera, odnosno prihodaod radni~kih doznaka iz inostranstva u razdoblju od 2005. do 2007.g., usk-la|en je sa o~ekivanim stopama rasta bruto doma}eg proizvoda u zemljamaEvropske unije te dobnom strukturom ciljane populacije.

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.),ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p.18 

Odluka Evropske komisije o dodjeljivanju statusa slu`benog kandidataRepublici Hrvatskoj i skori po~etak pregovaranja koje prethodi punoprav-nome ~lanstvu, kao i potpisivanje novoga stand-by aran`mana s Me|u-

narodnim monetarnim fondom, nedvojbeno su odaslali pozitivan signal stra-nim ulaga~ima da }e Hrvatska nastaviti s reformskim procesima i uskla|i- vanjem pravne infrastrukture, pa se u narednome razdoblju u Hrvatskojmo`e o~ekivati i ve}i priliv od direktnih stranih investicija. Nastavak priva-tizacije dr`avnoga portfolia, u skladu s ekonomskim programom VladeHrvatske, u narednim }e godinama dodatno pridonijeti porastu prihoda odstranih ulaganja u dionice i vlasni~ke udjele u hrvatskim poduze}ima. Projekcija

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

227

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 227

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 229/398

 

 vanjskoga sektora tako pokazuje da bi deficit na teku}em ra~unu bio u2005. i 2006.g. pokriven s oko 90% neto priliva od direktnih stranih inves-ticija, a u 2007.g. u cjelosti (slika 18.).

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.),

ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p.19 

Saldo teku}eg ra~una (kao % bruto doma}eg proizvoda) Neto FDI (kao % bruto doma}eg proizvoda): Preliminarna projekcija pokazuje da }e se inos-trani dug nakon 2004.g. po~eti stabilizirati, te bi krajem 2007.g. mogaoiznositi 79% bruto doma}eg proizvoda (vidi sliku 19.). Projicirano kretan-

 je me|unarodnih rezervi ukazuje i nadalje na iznimno dobru me|unarod-nu likvidnost Hrvatske, odnosno vrijednosti rezervi koje bi pokrivale oko5,5 mjeseci uvoza roba i usluga pojedine kalendarske godine. Projicirana vrijednost me|unarodnih rezervi za kraj 2004.g. tako|er pokazuje da istepokrivaju 196% vrijednosti ocijenjenih dospije}a glavnice i pla}anja kama-ta po stranom dugu u teku}oj godini.

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.),ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p.19 

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

228

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 228

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 230/398

 

7.2.3. Javne f 

 

inansije 154 

7.2.3.1. Upravljanje javnim dugom 

Razvoj tr`i{ta i instrumenta javnog duga. Hrvatskim finansijskim siste-mom dominiraju banke, dok je tr`i{te kapitala u razvoju. Neosporna jepotreba za daljnjim razvijanjem doma}eg tr`i{ta kapitala, na kojem }eMinistarstvo finansija, kroz kvalitetno upravljanje javnim dugom, osiguratidodatne mogu}nosti finansiranja dr`ave i ekonomije, te doprinijeti smanje-nju rizika povezanih s prevelikim oslanjanjem na strane izvore finansiranja.

Sna`no tr`i{te javnog duga preduslov je razvoja doma}eg tr`i{ta kapitala. Uspje{no zapo~etom penzionom reformom u toku 2002.g., za`ivjeli suobavezni penzioni fondovi kao kategorija zna~ajnih institucionalnih inves-titora, koja u dotada{njem razvoju doma}eg tr`i{ta kapitala nije bila prisutna.Procjenjujemo da }e, s vremenom, ova kategorija investitora postati domi-nantni faktor u razvoju finansijskog tr`i{ta u Hrvatskoj, budu}i je u protekledvije godine svojim investicijskim potencijalom omogu}ila da se znatan iznos,bud`etom utvr|enog ra~una finansiranja, ostvari zadu`ivanjem na doma}emtr`i{tu, te se na taj na~in smanji ovisnost o stranim izvorima finansiranja.

Izbor instrumenata za finansiranje dr`avnog duga Republike Hrvatske je uprethodnim razdobljima bio uslovljen makroekonomskim pokazateljima, vrsti investitora i njihovim preferencijama, te monetarnoj politici koja jebila provo|ena. Za pokrivanje kratkoro~nih obaveza dr`ave izdavani su tre-zorski zapisi, dok su za podmirenje srednjoro~nih i dugoro~nih potreba zafinansiranjem bile pogodne euro i samuraj obveznice, plasirane na inostra-no tr`i{te, a na doma}em tr`i{tu obveznice denominirane u eurima.

Dug dr`ave - kretanje i projekcije. Javni dug konsolidovane op{te dr`avesastoji se od duga sredi{nje dr`ave (oko 70%), izvanbud`etskih fondova,lokalne dr`ave, dr`avnih garancija i Hrvatske banke za obnovu i razvoj. Va`nu ulogu u upravljanju fiskalnom politikom u pogledu uspostave boljegupravljanja javnim dugom, ima i po{tivanje kriterija iz Maastricht-a, premakojem visina javnog duga ne smije prelaziti 60% bruto doma}eg proizvoda.

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

229

154. Op{irnije vidjeti: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.), "Pred-pristupni ekonomski pro-

gram 2005-2007.", Zagreb, 14. oktobar 2004., www.mfin.hr

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 229

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 231/398

 

Sama visina javnog duga u Hrvatskoj, u pore|enju sa drugim tranzicijskimzemljama i sa prosjekom Evropske unije, kao i Maastrichtskim kriterijima,nije zabrinjavaju}a. U 2002.g., javni dug je iznosio 90.330 mil. HRK, tj.50,4% bruto doma}eg proizvoda; 2003.g., narastao je na 99.592 mil. HRK,{to predstavlja 51,6 % bruto doma}eg proizvoda. Iako je visina javnog dugaod 51,6 % u 2003.g. ispod utvr|enih kriterija iz Maastrichta, pra}enjemudjela javnog duga u bruto doma}em proizvodu za period 1999-2003.g.,opa`a se trend rasta. Kao {to je iz tabele vidljivo, u promatranom periodudug op{te dr`ave porastao je za oko 40 milijardi HRK, a u relativnom

odnosu prema bruto doma}em proizvodu za 9,3% (sa 42,3 na 51,6%). Kodlokalnih jedinica, dodatna zakonska ograni~enja postavljena krajem devede-setih, kao odgovor na nagli rast zadu`enosti u periodu 1997-1999.g., uticalasu na stabiliziranje stanja obaveza po zajmovima u periodu 2001-2003.g. Udio vanjskog duga jo{ uvijek predstavlja znatno ve}i dio sveukupnog javnog duga op{te dr`ave, u 2002.g. je iznosio 52,9 mil. HRK, tj. 58,6 %cjelokupnog javnog duga, a u 2003, 59,6 mil. HRK, tj. 59,7 % cjelokupnog javnog duga.

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.),ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p.29 

 U okviru srednjoro~nog razdoblja, Ministarstvo finansija }e provoditi fis-kalnu politiku ~iji je osnovni cilj smanjenje pritiska sektora dr`ave na rastukupnog vanjskog duga. Ako se udio vanjskog duga javnog sektora(dr`ave) u ukupnom vanjskom dugu smanjio sa 54,1% u 2001.g. na 40,6% u 2003.g., mo`emo primijetiti trend rasta udjela duga ostalih sektora u

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

230

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 230

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 232/398

 

ukupnom vanjskom dugu (tako u 2003.g. dug ostalih sektora ~ini 59,4% vanjskog duga). Mjere trogodi{nje strategije Ministarstva finansija u uprav-ljanju dr`avnim dugom u srednjoro~nom razdoblju, usmjerene su na smanji- vanje vanjskog duga dr`ave, {to }e pridonijeti smanjenju ukupnog vanjskogduga. Naime, rije~ je o slijede}im mjerama: smanjivanje deficita op{te dr`ave;nastavak zapo~etog procesa privatizacije; usporavanje zadu`ivanja Hrvatskebanke za obnovu i razvoj; ograni~avanje daljnjeg izdavanja garancijadr`ave; orijentacija na doma}e finansijsko tr`i{te. Omjer unutra{njeg i vanjs-kog javnog duga op{te dr`ave u 2004.g. je 40:60, u korist vanjskog javnog

duga. U 2005.g. se o~ekuje pove}anje udjela unutra{njeg duga u ukupnom javnom dugu op{te dr`ave (42:58), s tim da bi se udjeli unutra{njeg i vanjs-kog duga u ukupnom javnom dugu op{te dr`ave gotovo izjedna~ili u 2007.g.(48:52). Strategijom upravljanja javnog duga predvi|eno je da se udio vanjs-kog duga op{te dr`ave smanji sa 32,2 % bruto doma}eg proizvoda u 2004.na 27,3 % bruto doma}eg proizvoda u 2007.g.

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.),ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p. 30 

Planirano je smanjenje bud`etskog deficita na 2,9 % bruto doma}egproizvoda u 2007.g., ~ime }e se zadovoljiti kriteriji iz Maastricht-a, premakojima bud`etski deficit ne smije prelaziti nivo od 3% bruto doma}eg proiz-

 voda. Rashodi za kamate planirani su za srednjoro~no razdoblje, u rasponuod 2,2 i 2,6 % bruto doma}eg proizvoda, a prihodi od privatizacije u 2005.g.na nivou od 2 % bruto doma}eg proizvoda. Prema valutnoj strukturi, vanjskidug op{te dr`ave (stanje na dan 31.12. 2003.g.) denominiran je u 9 valuta,od kojih su najzna~ajniji EUR (56%), USD (29%), JPY (13,6%), dok CHF, DKK,GBP, NOK, SEK i KWD ~ine tek 1,4% vanjskog duga. U razdoblju od 2005.-2007.g., do}i }e do zna~ajnog smanjenja udjela JPY (zbog predstoje}ih

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

231

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 231

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 233/398

 

otplata Samurai obveznica) i USD, a pove}avanja udjela eura u valutnojstrukturi. Sa ciljem postizanja stabilnosti u tro{kovima otplata javnogduga, u strategiji upravljanja javnim dugom od 2005.-2007.g. utvr|eno jeda se najmanje 70% zadu`ivanja dr`ave ostvaruje s fiksnom kamatnom stopom.Namjera je da se sa utvr|enim nivoom duga sa fiksnom kamatnom stopomeliminiraju rizici promjena kamatnih stopa, te smanji rizik porasta tro{kovaotplata kamata iznad planiranih veli~ina. Oprezna strategija zadu`ivanja uzfiksne kamatne stope, provodi se kao mjera podr{ke osnovnim ciljevima fis-kalne politike, usmjerenim na postizanje fiskalne discipline, te smanjenja

deficita bud`eta op{te dr`ave. Na dan 31.12.2003.g. udio duga sa fiksnomkamatnom stopom ~ini 68% ukupnog javnog duga. U narednom trogodi{-njem razdoblju, udio duga sa fiksnom kamatnom stopa planira se u rasponuod 70-75%. Obveznice ~ine polovinu ukupnog portfelja duga op{te dr`ave.Doma}e obveznice uvr{tene su u Prvu kotaciju Zagreba~ke i Vara`dinskeberze. Stanje obaveza po izdatim doma}im obveznicama na 31.12.2003.g.bilo je 1.477.771.793 EUR, a na 31.12.2004.g., obaveze iznose 2.305.771.793EUR. Ministarstvo finansija upravlja portfeljem izdatih obveznica na doma}emtr`i{tu tako da djeluje na produ`enje ro~nosti izdanja, te postupno smanje-nje kamatnih stopa. Vagana prosje~na kamatna stopa na doma}e obvezniceu 2003.g. iznosila je 7,23 %, a u 2004.g. 5,474 %. Ministarstvo finansijaprodu`uje rokove dospije}a izdatih obveznica. Tako je struktura ro~nosti u2004.g. produ`ena za 308,26 dana u odnosu na 2003., odnosno u 2003. je vagana ro~nost iznosila 4,38 godina, a u 2004.g. iznosila je 5,23 godine.Isti trend nastojat }e se odr`ati i u srednjoro~nom razdoblju. Obaveze poizdatim euro obveznicama na 31.12.2003.g. iznosile su 2.703.387.564 EUR,a na 31.12.2004.g. stanje je 3.050.000.000 EUR. Vagana prosje~na kamat-

na stopa je smanjena sa 6,37 % u 2003.g. na 6,16 % u 2004.g., a vaganaro~nost se pove}ala sa 4,59 godina u 2003. na 4,73 godine u 2004.g.Osnovni cilj u upravljanu portfeljem euro obveznica je osiguranje ravnom- jerne dinamike otplate u dugoro~nom razdoblju, te smanjenje tro{kova. Nanavedeno }e uticati i pobolj{an kreditni rejting navedenih instrumenata,koji }e se ostvariti pridru`ivanjem Hrvatske Evropskoj uniji.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

232

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 232

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 234/398

 

7.2.3.2. Finansiranje def 

 

icita 

 U srednjoro~nom razdoblju (2005-2007.g.), Ministarstvo finansija }e seu finansiranju deficita posebnu pa`nju posvetiti doma}im izvorima za fi-nansiranje deficita. Prelaz na doma}e finansiranje pomo}i }e da se smanjiizlo`enost deviznom riziku, potakne razvoj doma}eg tr`i{ta kapitala i timemo`e pridonijeti apsorbiranju vi{ka likvidnosti u privatnom sektoru. U 2005.g.otplate kredita i obveznica za dr`avni bud`et iznose 12 milijardi kuna,zatim za otplate izvanbud`etskih fondova treba izdvojiti 370 milijuna kuna,{to je ukupno za otplate 12,37 milijardi kuna u 2005.g. Potrebe za finansi-ranjem u 2005.g. treba pove}ati za iznose deficita, pa prema tome dobi- jamo slijede}e iznose. Za dr`avni bud`et potrebe za finansiranjem su 16,6milijardi kuna, od ~ega je najve}i dio 8,8 milijardi od izdavanja vrijednos-nih papira, zatim 4,4 milijarde od kapitalnih prihoda (privatizacija) i 3,4milijarde od kredita me|unarodnih finansijskih institucija i razvojnih bana-ka. Vanjsko finansiranje }e biti usmjereno isklju~ivo za potrebe inostranihotplata, dakle izdavanje eurobveznica biti }e iskori{teno za otplate kojedospijevaju u prvom kvartalu. Planira se smanjenje obaveza prema inos-

transtvu za 705 miliona kuna. Projekcija finansiranja u razdoblju 2005-2007.g. prikazana je u slijede}oj tabeli:

TABELA 7.2.3.2. (1)

Projekcija finansiranja deficita za period 2005-2007.g.

Izvor: Ministarstvo finansija, Vlada Republike Hrvatske (2004.), ÀPred-pristupni ekonomski program 2005-2007.À, Zagreb, 14. oktobar 2004., p. 32. tablica 7a.

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

 

233

Milioni HRK 2005. 2006. 2007.

Deficit bez kapitalnih prihoda - 4.508.879 -4.186.393 -3.470.510

Finansiranje 4.508.879 4.186.393 3.470.510

Strano -705.187 -615.179 -200.988

Posu|ivanje 5.712.259 5.833.229 4.832.954

Otplate 6.417.446 6.448.408 5.033.942Doma}e 970.066 3.581.572 2.451.498

Posu|ivanje 6.602.631 5.101.885 6.980.776

Otplate 5.632.565 1.520.313 4.529.277

Kapitalni prihodi 4.244.000 1.220.000 1.220.000

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 233

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 235/398

 

Fiskalni rizici makroekonomske i socijalno-politi~ke prilike u Hrvatskoj,ali i njihov razvoj u zemljama u vanjskom okru`enju, determiniraju i potenci- jalne fiskalne rizike. Najzna~ajnije opasnosti u srednjoro~nom razdoblju, kojepredstavljaju izvjestan fiskalni rizik, odnose se na slijede}e: izdaci za soci- jalna davanja - obzirom na nepovoljna kretanja u demografskoj strukturistanovni{tva u Hrvatskoj, gdje je uo~en trend starenja stanovni{tva u tokuposljednjih {est decenija, mogu}a je opasnost da }e u srednjoro~nom raz-doblju do}i do pove}anih pritisaka na sistem socijalnog osiguranja. Ukolikose ne postigne smanjenje potro{nje na socijalne naknade kroz racionalizaciju

ukupnog broja naknada (uz istovremenu realokaciju socijalne potro{nje),bilo zbog socijalnih pritisaka na politiku Vlade, ili zbog fiskalne popustljivosti,u takvom slu~aju bi se ugrozila strategija odr`ivosti javnih rashoda.Posebnu pa`nju zavrje|uje pitanje tzv. uskla|ivanja penzija, koje se odnosina srednji i dugi rok, a predstavlja zakonsku obavezu Vlade Hrvatske, koja je kreirana prema penzionerima. Potencijalna opasnost mo`e proiza}i akose promijenjena formula uskla|ivanja penzija striktno ne bude vezala zafiskalne mogu}nosti i stepen ekonomskog napretka. Tako|er, u 2003.g.,rashodi za zdravstvene usluge su iznosili preko 6% bruto doma}eg proiz- voda, dok su rashodi za ostale sisteme socijalnog osiguranja (uklju~uju}i ipenzije) i za{tite iznosili oko 18% bruto doma}eg proizvoda. Udio socijalnihrashoda od preko 20% bruto doma}eg proizvoda je apsolutno neodr`iv iopasnost daljnje ekspanzije u socijalnoj potro{nji mo`e biti izvjesna prijetnjau nadolaze}em razdoblju. Odstupanja od o~ekivanih makroekonomskih pro- jekcija - u prvom redu podrazumijeva rizik ni eg ekonomskog rasta od pred- vi|enog, zatim rizik kamatnih stopa u pogledu zastoja u njihovom sni`a- vanju, te zna~ajnije oscilacije u kretanju kursa kune, naro~ito u odnosu na

 valute za koje je vezan izvoz Hrvatske. Ni`i rast bruto doma}eg proizvodaod o~ekivanog smatra se vi{estrukim fiskalnim rizikom, stoga {to bi uzro-kovao smanjenje bud`etskih prihoda koji su posljedica slabljenja ekonosmkeaktivnosti. Drugim rije~ima, ni`i rast bruto doma}eg proizvoda reflektiraslabije poslovanje poslovnih subjekata koji ne ostvaruju o~ekivani profit,{to ujedno predstavlja i ni`u osnovicu za oporezivanje, zbog ~ega dr`avnibud`et mo`e imati pomanjkanje na prihodovnoj strani. Ukoliko u takvom

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

234

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 234

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 236/398

 

slu~aju dr`ava ne reaguje automatski sa fiskalnim prilago|avanjem u smjerusmanjenja bud`etskih rashoda, mo`e do}i do naru{avanja osnovnog fiskal-nog cilja, a to je bud`etski manjak na nivou ispod 3% bruto doma}egproizvoda do 2007.g. Intencija fiskalne politike u razdoblju do 2007.g. jestusporiti dinamiku rasta javnog duga, ponajprije kroz fiskalno prilago|a- vanje, tj. smanjenje bud`etskog deficita. Me|utim, ukoliko se nastave dosa-da{nji trendovi (visok bud`etski deficit i ubrzan rast zadu`ivanja), odnosnoako izostane napor u pogledu fiskalnog prilago|avanja, javni dug s garan-cijama prema{io bi 62% bruto doma}eg proizvoda u 2007.g., {to implicira

probijanje zadatih limita iz Maastricht-a. Ovaj efekt je poja~an ukoliko sene ostvare privatizacijski prihodi u skladu s predvi|enom dinamikom, akojima bi se mogao finansirati dr`avni deficit, za ~iji iznos bi automatski izadu`enje dr`ave bilo manje. U kontekstu promjena u vanjskom okru`enju,Hrvatska je svojom ekonomskom aktivno{}u (na robnom i nov~anom tr`i{tu)prvenstveno vezana za evropske zemlje, stoga bilo kakve radikalnije prom- jene od o~ekivanih na podru~ju euro-zone, mogu imati konotaciju poten-cijalnog fiskalnog rizika. Eventualno usporavanje ekonomskog rasta u zem-ljama pro{irene Evropske unije, moglo bi negativno uticati na njihovu apsorp-ciju izvoza Hrvatske u sektoru roba i usluga. To se automatski reflektira nanivo ostvarenog bruto doma}eg proizvoda, a tim putem (kako je prethodnoobja{njeno) uti~e se na smanjenje bud`etskih prihoda, otvaraju}i prostor zapotencijalno ve}i fiskalni deficit. S druge strane, rastu}e kretanje kamatnihstopa na me|unarodnom finansijskom tr`i{tu moglo bi pove}ati iznos zaservisiranje vanjskog javnog duga (ukoliko je ugovorena varijabilna kamatnastopa). Porast izdataka za pla}anje inostranih kamata direktno pove}avarashode dr`avnog bud`eta i na taj na~in ugro`ava planirane limite bud`etskog

manjka. Sve eventualne politi~ke nestabilnosti u Jugoisto~noj Evropi moguse smatrati izvjesnim fiskalnim rizikom. Takav razvoj doga|aja destimulirai direktne strane investicije u {irem okru`enju potencijalno nestabilnihzemalja. Utoliko je rast bruto doma}eg proizvoda ni`i od o~ekivanog, {toponovno implicira na ve}i fiskalni deficit.

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

235

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 235

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 237/398

 

7.2.4. Ev 

 

ropska monetarna unija i Hr 

 

 

atska 155 

Intenzitet implikacija od uvo|enje eura na neku ekonomiju u proporcio-nalnom je odnosu sa nivoom njegove razvijene ekonomske veze sa zemljamaEvropske monetarne unije. Bez obzira na trenutak u budu}nosti, kada Hrvatskapostane dijelom Evropske monetarne unije, zemlje ~lanice Evropske unije iEvropske monetarne unije, ve} su danas glavna ekonomska grupacija sakojom Hrvatska razmjenjuje proizvode i usluge i ima razvijene finansijskeodnose. Zbog toga, uvo|enje eura ve} sada ima implikacije na ekonomijuHrvatske, a kako }e se mnoge implikacije javljati postepeno i rasprostiratidecenijama, treba ih o~ekivati i u doglednoj budu}nosti. Od uspostavljanjaEvropske monetarne unije, pa sve do danas, implikacije koje je ona prouzro-kovala su se rasprostrirale sa razli~itom brzinom i intenzitetom na doma}esektore. Na primjer, dok su turisti, koji su putovali u neku od zemalja Evropskemonetarne unije, kao i turisti koji su dolazili u Hrvatsku, vr{ili zamjenu kunau nacionalne valute zemalja ~lanica, i obratno, te tako zapravo i nisuozbiljno osjetili nastanak eura, velika preduze}a, banke i dr`avne institucije ve} su od po~etka 1999.g. obavljali bezgotovinske transakcije u euru.

Ekonomija Hrvatske se mo`e ozna~iti sa visokim stepenom eurizacije, akose posmatra upotreba strane valute u ispunjavanju osnovnih funkcija novca,kao sredstvo razmjene i pla}anja, jedinice obra~una i sredstva ~uvanja vri- jednosti. Vi{e od 60% pasive banaka u Hrvatskoj iznose devizni izvori, pri~emu najve}i dio otpada upravo na valutu Evropske monetarne unije, aoko 85% ukupne {tednje u bankama jesu devizni depoziti. Do 1. januara1999.g., banke su u svakoj od zemalja Evropske unije trebale dr`ati otvorenra~un za obavljanje komercijalnih pla}anja svojih klijenata. Teoretski je odtada bankama za cijelo podru~je Evropske monetarne unije dovoljna jedna

korespondentna banka za obavljanje svih pla}anja u euru. Bankama sesmanjuju tro{kovi poslovanja i administriranja ra~una, a isto tako i riziciposlovanja koncetriranjem na manji broj banaka. Eliminacija valuta ipo~etak rada TARGET-a, pan-evropskog platnog sistema, zna~e olak{anjedeviznog poslovanja banaka, budu}i da za sve me|ubankarske transakcije

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

236

155. Op{irnije vidjeti: Vuj~i}, Boris (urednik), (2003.), "EURO - Europska monetarna unija i Hrvatska", Masmedia,

Zagreb, p.74 - 86.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 236

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 238/398

 

mogu instruisati korespondentnu banku da obavi pla}anje preko TARGET-asa valutom pla}anja istog dana. Najve}i dobitak za banke u Hrvatskoj jeostvaren velikim prilivom devizne u{te|evine nakon gotovinskog uvo|enjaeura. Trgovanje valutama na me|ubankarskom tr`i{tu u Hrvatskoj, nakonuvo|enja eura, je obilje`io porast iznosa pojedine transakcije. Iako nemaslu`benih podataka, primije}eno je da je uobi~ajeni iznos transakcije zadevizno tr i{te u Hrvatskoj porastao sa 500.000 DEM na 500.000 eura,gotovo pomno`en fiksnim konverzijskim faktorom njema~ke marke. Ostaleaktivnosti va`ne za devizno tr`i{te uklju~uju aktivnosti fizi~kih lica koji su

neto prodavaoci deviza bankama i koje podlije`u sezonskim oscilacijama vezanim za turisti~ku sezonu, aktivnosti pravnih osoba koje su neto kupcideviza od banaka, te kreditna aktivnost banaka. Komercijalne banke odobravaju vi{e od 85% kredita u devizama ili u kunama, vezano uz valutnu klauzulu.Prilikom refinansiranja takvih kredita banke koriste devizne izvore i ukolikokredit nije namijenjen pla}anju proizvoda ili usluga iz uvoza, pove}ava seponuda deviza na tr`i{tu. Poja~ana kreditna aktivnost banaka djeluje poti-cajno na doma}e devizno tr`i{te i ima implikacije na kretanje kursa. Nijepotrebno isticati da se krediti naj~e{}e denominiraju, ili odobravaju u euru. Kaoposljedica promjena postoje}eg Zakona o osnovama deviznog sistema, deviznogposlovanja i prometa zlata u aprilu 2001.g., primije}en je znatan porastkupovine deviza na tr`i{tu u segmentu pravnih lica, sa svrhom kratkoro~-nog investiranja vi{kova likvidnosti, i to uglavnom u euru. Jo{ jedna koristkoju su doma}e banke imale od uvo|enja eura se nalazila u mogu}nostizarade koju im pru`a uvo|enje eura kao gotovog novca. Upravo uvo|enjeeura kao gotovog i kovanog novca, te zamjena postoje}ih gotovinskih sred-stava pla}anja u orginalnim valutama je nesumnjivo najosjetljiviji u proce-

su nastanka eura. Komercijalne banke u Hrvatskoj su aktivno bile uklju~eneu proces zamjene, mijenjaju}i nacionalne valute u euro. Upravno vije}eEvropske centralne banke je donijelo odluke koje su stvorile preduslove zaefikasniju sprovedbu konverzije, i na podru~ju zemalja Evropske monetarneunije, i u ostalim zemljama koje nisu njezine ~lanice. Kreditne institucijekoje su sudionici monetarnih operacija unutar euro sistema, su imale mogu}-nost da dostave gotovinu u eurima svojim filijalama, ili centralama izvan

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

237

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 237

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 239/398

 

Evropske monetarne unije, i to prije 1. januara 2001.g. Tako|er, kreditne ins-titucije iz euro-zone su mogle dostaviti gotovinu svojim filijalama koje sukreditne institucije u zemljama izvan Evropske monetarne unije i kreditniminstitucijama izvan Evropske monetarne unije koje nisu imale registrovanuaktivnost, ili sjedi{te centrale u zemljama Evropske monetarne unije. Uskladu sa odlukama Evropske centralne banke i banke u Hrvatskoj su pospremileeure u trezore prije po~etka primjene nove valute, 1. januara 2002.g. Faktorkonverzije treba posmatrati sa dva aspekta, eura kao depozitnog i gotovognovca. Tro{kovi dr`anja gotovine razlikuju se od tro{kova dr`anja depozit-

nog novca, a time se razlikuju i tro{kovi njihove konverzije. Komercijalnabanka je, nakon {to jednom prilagodi svoj informacioni sistem, potpunoindiferentna prema valuti u kojoj je izra`en ra~un komitenta, bilo da je toeuro, ili neka druga valuta. Dok se depozitni novac konvertira jednostavnommatemati~kom operacijom, konverzija gotovine uklju~uje razne druge tro{kovekao {to su prevoz, skladi{tenje, osiguranje, rukovanje, oportunitetni tro{akdr`anja nov~anica i rizik primanja krivotvorenih nov~anica. Konverzija je uzemljama ~lanicama Evropske monetarne unije provedena pomo}u fiksnihstopa konverzije, a svaka se provizija, koju su komercijalne banke eventualnonapla}ivale, morala posebno iskazati. Budu}i da u Hrvatskoj nisu postojalanikakva obavezuju}a uputstva od strane Hrvatske narodne banke, banke sukonverziji pristupili na individualnom nivou. S obzirom da Hrvatska nije~lanica Evropske monetarne unije, komercijalne banke su konverziju gotovognovca izvele uz odre|enu naknadu, kojom su pokriveni tro{kovi vezani uzdopremanje eura. Stoga je polaganje gotovine nacionalnih evropskih valutana ra~une u bankama i njihova automatska konverzija u euro, bila najjef-tiniji na~in konverzije u Hrvatskoj, kao i u ostalim zemljama koje nisu ~lan-

ice Evropske monetarne unije. Kao rezultat besplatne konverzije, javio seenormni priliv gotovine u banke i porast devizne {tednje. Va`nost eura samakroekonomskog nivoa i njegove implikacije na ekonomiju u Hrvatskoj je vidljiv kroz nekoliko aspekata. Ra{irenost upotrebe eura u brojnim finansi- jskim transakcijama u Hrvatskoj govori o va`nosti odnosa bilateralnogkursa kune prema euru. Ukoliko analiziramo kretanje kune prema euru od1. januara 1999.g., vidljivo je da kuna pokazuje znatno manju varijabilnost

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

238

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 238

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 240/398

 

u odnosu na euro, nego na dolar. Margina fluktuacije kune prema euru jebila, u periodu 1999 - 2002.g., manja od 6% u odnosu na prosje~an kursu toku posmatranog perioda, dok su fluktuacije u odnosu na dolar pre-lazile 20% prosje~nog kursa.156 Vi{e nego trostruko ni i nivo relativnih fluk-tuacija kune prema euru, u odnosu na fluktuacije prema dolaru, pokazujuustvari va`nost {to ju je njema~ka marka, koja je od 1. januara 1999.g.samo denominacija eura, odigrala kao sidri{na valuta ekonomske politike icjelokupne ekonomije. S obzirom na to da je Evropska monetarna unijarelativno veliko i zatvoreno podru~je prema kriteriju uklju~enosti u me|u-

narodnu razmjenu, subordiniranje kursa doma}im ekonomskim ciljevima jenormalna pojava. No, u maloj i otvorenoj ekonomiji, kakva je i Hrvatska, ukojoj je kurs centralna ekonomska varijabla, takva situacija je potpunonezamisliva. Uzimaju}i u obzir ~injenicu da se od eura o~ekuje da igra jo{ ve}u globalnu ulogu nego {to ju je imala njema~ka marka, vjerovatno }e iza kunu, euro biti izuzetno va`an, barem kao njema~ka marka, ako ne i vi{e. U dugom roku euro mo`e doprinijeti stabilnosti svjetskog monetarnogsistema, ako smanjenje broja Àigra~aÀ pomogne koordinaciji ekonomskihpolitika, ili do njegove nestabilnosti, ako prevlada vizija Evrope tvr|ave. Visok nivo nestabilnosti kursa eura prema dolaru je mogu} izvor nestabil-nosti i za ekonomiju Hrvatske, jer, na primjer, cijena nafte na svjetskomtr`i{tu kotira u dolarima, dok je euro referentna valuta za kunu. Zanimljivopitanje za nositelje monetarne politike, posebno u svjetlu valutnih kriza uisto~noj Aziji i ruske krize, jeste mogu}nost {pekulativnih napada na kunu.Izuzmemo li senzacionalisti~ku dimenziju ~itave pri~e, postoji realna mogu}nostda }e trgovci valutama dio gubitka zarade, nastao zbog nestanka trgovine valutama ~lanica Evropske monetarne unije, poku{ati nadoknaditi trgovi-

nom valutama tranzicijskih zemalja, pa tako i Hrvatske. Ta }e opasnost vjerovatno biti jedan od glavnih argumenata u raspravi o odre|ivanju budu}ihkursnih aran`mana izme|u kune i eura. Uloga koju zemlje ~lanice Evropskemonetarne unije, odnosno euro, ima u me|unarodnoj razmjeni Hrvatske,se vidi i u ~injenici da je izvoz i uvoz roba i usluga realizovan u euru, ve}i

Proces integracije u Evropsku uniju i Evropsku monetarnu uniju zamalja novih i budu}ih ~lanica 

239

156. Vuj~i}, Boris (urednik), (2003.), "EURO - Europska monetarna unija i Hrvatska", Masmedia, Zagreb, p.81,slika 9.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 239

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 241/398

 

nego robna razmjena sa tim zemljama. Na primjer, u periodu od nastankaeura vi{e od 60% izvoza je napla}eno u euru, dok se gotovo 70% pla}anjauvoza odvija u euru. Dio robne razmjene, izra`en u eurima, je osnovni kanalkroz kojeg se pozitivne ili negativne implikacije iz Evropske monetarneunije prelijevaju na preduze}a u Hrvatskoj. Uz valutnu strukturu vanjsketrgovine potrebno je naglasiti i denominacju spoljnog duga Hrvatske po valutama, jer te dvije varijable uti~u na valutnu strukturu priliva i odlivastrane valute. U slu~aju Hrvatske, vidljiv je nesrazmjer u valutnoj strukturispoljne trgovine i spoljnog duga. Udio vanjskog duga izra`enog u euru iznosi

45%, dok vrijednost trgovine izra`ene u euru prelazi 60%. Vanjski dug nije varijabla koja se mo`e promijeniti preko no}i, ali kako se stari dug otpla}uje,a dr`ava i privatni zajmoprimaoci ponovo zadu`uju, nosioci ekonomskepolitike morat }e povesti ra~una o rastu}oj globalnoj ulozi eura koja }e vjerovatno nadma{iti puko zbrajanje uticaja pojedina~nih valuta, te raz-mi{ljati o uskla|ivanju valutne strukture ukupnih ekonomskih odnosa sainostranstvom. Deprecijacija eura u odnosu na dolar djeluje negativno, jerzahtijeva ve}i izvoz za otplatu jednake koli~ine dolarskih dugova (kojidominiraju u strukturi spoljnog duga). Pozitivan scenarij za Hrvatsku jeuspje{na Evropska monetarna unija i jak euro koji kroz koordinaciju sadrugim valutama doprinosi regionalnoj i me|unarodnoj stabilnosti.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

240

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 240

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 242/398

 

III DIO

PROCES INT

 

EGRACIJE

BOSNE I HERCEGOV 

 

INE UE

 

 VROPSKU MONETARNU UNIJU

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 241

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 243/398

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 242

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 244/398

 

PROCES INTEGR

 

ACIJE BOSNE I HERCEGOV 

 

INE U EVROPSKU MONETARNU UNIJU

Ono {to je te{ko, zahtijeva mjesece, katkad i godine.

Ono {to je nemogu}e, tra`i samo malo vi{e,

 jer je integracija trenutak koji traje zauvijek.

8. UPRAV 

 

L

 

 JANJE MONETARNOM POLIT

 

IKOM PUTEM CURRENCY BOARD AR

 

AN`MANA

NA PRIMJERU MONETARNOG SISTEMA BOSNE I HERCEGOV 

 

INE

Premje{tanje funkcije supervizije komercijalnih banaka sa entitetskih agen-cija za bankarstvo pod okriljem Centralne banke Bosne i Hercegovine iodluka o isplati dividendi od strane Centralne banke Bosne i Hercegovinedr`avi, po prvi put od osnivanja, su dva doga|aja koji }e umnogome obilje-`iti 2005.g. u monetarnoj sferi Bosne i Hercegovine. Time se zaokru`ujesedam godina funkcionisanja currency board aran`mana u Bosni i Herce-govini, kojeg slobodno mo`emo nazvati faktorom monetarne i finansijske

stabilnosti Bosne i Hercegovine. Kada je uveden aran`man currency board-au Bosni i Hercegovini u augustu 1997.g., Bosna i Hercegovina je imala ~etiri valute i 76 banaka, od kojih niti jedna nije poslovala na cijelom podru~juBosne i Hercegovine. Za sedam godina funkcionisanja currency board-a uBiH, Centralna banka Bosne i Hercegovine se mo`e ozna~iti kao stabilanfinansijski stub bosanskohercegova~ke ekonomije, devizne rezerve su seuve}ale za {est puta, a broj banaka je i vi{e nego prepolovljen, ali sa ja~omfinansijskom aktivom. Bosna i Hercegovina danas ima stabilnu valutu, najni`ustopu inflacije i jedan od najefikasnijih bankarskih sistema u okru`enju.

Currency board je opravdao cilj zbog kojeg je uveden, ali, primjenjuju}inimalo lagan recept Àguranje politike u stranuÀ. Kada to postignete u Bosnii Hercegovini, onda je, u pravilu, svaki posao fakti~ki mogu}e uspje{nozavr{iti. Nakon uvo|enja jedinstvene bosanskohercegova~ke valute, konver-tibilne marke, i njenog vezivanja za euro, najve}i korak koji je u~injen podokriljen Centralne banke Bosne i Hercegovine jeste prenos sistema platnogprometa sa Zavoda za platni promet na komercijalne banke.

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

243

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 243

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 245/398

 

Ovaj prelaz sa instrumentarija socijalisti~ke ekonomije na tr`i{ni modelposlovanja ura|en je za kratko vrijeme i tako uspje{no da je zadivio i finan-sijske stru~njake. Bosnu i Hercegovinu, tj. Centralnu banku Bosne i Herce-govine, su pohodile brojne delegacije iz drugih zemalja, da bi na bosansko-hercegova~kom primjeru isku{avale moderniziranje svojih sistema platnogprometa. Bio je to jo{ jedan od razloga zbog kojih su Centralnoj banci Bosnei Hercegovine bile posve}ene stranice u najpoznatijim svjetskim finansi- jskim ~asopisima. Ure|en bankarski sektor i dalje je u sivilu doma}e eko-nomije svijetla ta~ka i uz stabilnu doma}u valutu i stabilne cijene, najve}i

adut u privla~enju stranih investicija u Bosnu i Hercegovinu. Centralnabanka Bosne i Hercegovine, {to mo`emo re}i sa sigurno{}u, je puno uradilana ujedinjavanju bosanskohercegova~kog ekonomskog prostora od tromihi neefikasnih ostalih doma}ih ekonomskih politika. ^injenica da danas ve}ina komercijalnih banaka ima filijale na cijelom podru~ju dr ave, je najboljapotvrda da u Bosni i Hercegovini imamo jedinstven bankarski sistem. Tomeu prilog ide i postojanje Agencije za osiguranje depozita na nivou dr`ave,uvo|enje Odbora za superviziju komercijalnih banaka pri Centralnoj banciBosne i Hercegovine u 2005.g., te formiranje jedinstvenog bankarskogudru`enja. Sve ovo je doprinijelo prenosu ovlasti sa me|unarodne zajed-nice na bosanskohercegova~ke snage, upravo u finasijskom sektoru.

Temelji su udareni, a sve ostalo, na ~emu finansijski stru~njaci u Bosnii Hercegvini trebaju raditi, je nadogradnja, koja uklju~uje i razrje{enje dileme,prisutne ve} neko vrijeme - da li i dalje podr`avati principe currency board-a,modificirati ga, upravljati monetarnom politikom na diskrecionim osnovama. Veoma je va`no je to da trebamo upravljati monetarnom politikom koja }enam na najracionalniji na~in omogu}iti realizaciju strate{kog cilja tj., inte-

graciju monetarnog sistema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnuuniju. Centralna banka Bosne i Hercegovine je zaslu`na i za dobivanje prvogkreditnog rejtinga za Bosnu i Hercegovinu. Na{a dr`va je dobila ocjenu B3sa pozitivnim izgledima, koja nije ba{ dobra, ali je bolja nego nikakva, jerozna~ava dr`avu u koju nije po`eljno ulagati. Centralna banka Bosne iHercegovine }e se i dalje zalagati da Bosna i Hercegovina ostvari napredaki uspenje se stepenicu vi{e u me|unarodnim finansijskim okvirima, te tako

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

244

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 244

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 246/398

 

zauzme mjesto koje zaslu`uje. Na taj na~in, vlastitim primjerom, Centralnabanka Bosne i Hercegovine je dokazala i mnogim doma}im ~iniocima dabez upornosti, predanosti i posve}enosti poslu kojeg obavljate, nema viso-kih dometa i pribli`avanja evropskim integracijama.

Pravni status i odgovornosti Centralne banke Bosne i Hercegovine. Centralnabanka Bosne i Hercegovine je banka na nivou dr`ave Bosne i Hercegovine,osnovana u skladu sa Zakonom koji je usvojio Parlament BiH 20.6.1997.g.Sa radom je po~ela 11.8.1997.g. Nakon po~etka njenog rada, Narodnabanka Bosne i Hercegovine i Narodna banka Republike Srpske prestale suda rade kao centralne banke. Op}im okvirnim sporazumom za mir u Bosnii Hercegovini, parafiran u Dejtonu 21.11.1995.g., a potpisan 14.12.1995.g.u Parizu, je uspostavljena Centralna banka Bosne i Hercegovine kao jedi-na ovla{tena institucija za provo|enje monetarne politike na cijelompodru~ju dr`ave Bosne i Hercegovine. Utvr|en je koncept monetarne poli-tike na principima currency board aran`mana. Prema ~lanu III UstavaBosne i Hercegovine, pitanje monetarne politike je u nadle`nosti institucijaBosne i Hercegovine.157

ÀNadle`nosti centralne banke odre|iva}e parlamentarna skup{tina. Me-|utim, u prvih {est godina poslije stupanja na snagu ovog Ustava, central-na banka ne}e mo}i davati kredite emitovanjem novca i u tom pogledu }e funkcionirati kao currency board. Poslije toga, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine mo`e tu nadle`nost dati centralnoj banciÀ.158 

Definirana pozicija Centralne banke Bosne i Hercegovine, koja funkcio-nira kao currency board, bitno su`ava funkcije Àbanke banakaÀ i svodi je upo~etnom {estogodi{njem razdoblju (1997-2003.g.) vi{e na tehni~ko-oper-ativni mehanizam, nego na instituciju koja kreativno djeluje u sferi mone-tarne politike, a posebno u sferi novca i kredita.159 Osnovni ciljevi i zadaciCentralne banke Bosne i Hercegovine, utvr|eni Zakonom, saglasno Op{temokvirnom sporazumu za mir u Bosni i Hercegovini, su:

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

245

157. Ustav BiH, ~lan VII Centralna banka: Postoja}e Centralna banka Bosne i Hercegovine koja }e biti jedina

odgovorna za izdavanje novca i monetarnu politiku u cijeloj Bosni i Hercegovini. "Ustav Bosne i Herce-

govine: Aneks 4 Op{teg okvirnog sporazuma za mir u BiH", JP NIO Slu`beni list BiH, 1999.158. Vidjeti: Kreso, Sead: "Novac Bosne i Hercegovine", "Je`" Sarajevo, 1997., op.cit.p. 30-31

159. Vidjeti: Kreso, Sead: "Novac Bosne i Hercegovine", "Je`" Sarajevo, 1997., op. cit. p.132

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 245

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 247/398

 

da postigne i o~uva stabilnost doma}e valute (konvertibilna marka) tako{to je emituje, uz puno pokri}e u slobodnim konvertibilnim deviznimsredstvima, u skladu sa aran`manom poznatim pod nazivom currencyboard, prema fiksnom kursu: jedna konvertibilna marka za jednu njema~kumarku. Od 1. januara 2002.g., konvertibilna marka je vezana za euro premakursu 1 EUR = 1,955830 KM, odnosno 1 KM = 0,511292 EUR. Pravniosnov za vezivanje konvertibilne marke za euro je obezbije|en Zakonomo izmjenama i dopunama Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine,

da defini{e i kontroli{e upravljanje monetarnom politikom Bosne i

Hercegovine, da dr`i slu`bene devizne rezerve i upravlja njima na bezbjedan i pro-

fitabilan na~in,

da odr`ava odgovaraju}e platne i obra~unske sisteme,

da prima depozite od institucija na nivou Bosne i Hercegovine, odnos-no depozite entiteta i njihovih javnih institucija na osnovu zajedni~keodluke entiteta, kao i depozite komercijalnih banaka,

da izdaje propise i smjernice za ostvarivanje djelatnosti Centralne bankeBosne i Hercegovine, u okviru ovla{tenja utvr|enih Zakonom,

da u~estvuje u radu me|unarodnih organizacija koje rade na utvr|ivanjufinansijske i ekonomske stabilnosti, te zastupa Bosnu i Hercegovinu ume|uvladinim organizacijama o pitanjima monetarne politike.160

Zakonom o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine161 definisan je, prematome, osnovni cilj Centralne banke Bosne i Hercegovine, a to je postizanjei odr`avanje stabilnosti doma}e valute, konvertibilne marke, koju emitiraprema aran`manu currency board-a. Istim zakonom defini{e se obavezapo{tovanja principa currency board, kao i propisivanje obavezne rezerve

bankama. Currency board, u tom smislu, podrazumijeva: Nova valuta - konvertibilna marka vezana je za euro po fiksnom deviz-

nom kursu utvr|en Zakonom o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine.

Centralna banka Bosne i Hercegovine mo`e pustiti u opticaj konvertibilnumarku, samo ukoliko postoji 100% pokri}e u konvertibilnim deviznim

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

246

160. Centralna banka Bosne i Hercegovine (2004.), "Godi{nji izvje{taj za 2003. godinu", p.10

161. Zakon o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine, Slu`beni Glasnik 1/97.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 246

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 248/398

 

rezervama. Ove rezerve se gotovo u cijelosti ~uvaju od 1999.g. u eurosredstvima.

Centralna banka Bosne i Hercegovine ne mo`e nikome dati kredit. Tozna~i da ne mo`e ni na koji na~in finansirati vladu i ne mo`e djelovatikao kreditor u krajnjoj potrebi bankarskog sistema.

Najvi{i organ Centralne banke Bosne i Hercegovine je Upravno vije}e,koje je nadle`no za utvr|ivanje monetarne politike i kontrolu provo|enja,organizaciju i strategiju Centralne banke, u skladu sa ovla{tenjima utvr|enimZakonom. Upravno vije}e se sastoji od guvernera koji je ujedno i predsje-davaju}i i ~etiri ~lana. Guverner je glavni i izvr{ni funkcioner, zadu`en zasvakodnevno poslovanje Centralne banke Bosne i Hercegovine. PoslovanjeCentralne banke se ostvaruje preko Centralnog ureda, tri glavne jedinice sasjedi{tem u Sarajevu, Mostaru i Banjoj Luci i Filijalama na Palama i u Br~koDistriktu. Sveukupni ciljevi ekonomske politike jedne zemlje redovito uklju-~uju: punu zaposlenost, stabilnost cijena, ekonomski rast, uravnote`enostplatnog bilansa i pravi~nu raspodjelu prihoda. Ovi ciljevi mogu biti ujedinjeniu jedan harmonizovan cilj da se postigne najvi{a, ili bar adekvatna, stopa

samoodr`ivog, neinflatornog rasta. Monetarna politika je samo jedna karikau lepezi instrumenata makrofinansijske politike jedne zemlje, ~ija drugapoluga je fiskalna politika. Monetarna i fiskalna politika su stabilizacijskepolitike dizajnirane da ubla`e fluktuacije u ekonomiji, kao {to su: fluk-tuacije stope rasta, inflacije i nezaposlenosti.162 Monetarna politika je danasusvojena kao makrofinansijska politika koja ima komparativnu prednost uostvarivanju stabilnosti cijena. Okvir rada monetarne politike se mo`e anali-zirati u smislu slijede}ih procesa.

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

247

162. Dornbusch, R., Fischer, S.,Sparks, G.R.: "Macroeconomics", Second Canadian Edition, McGraw-Hill Ryerson

Limited, 1985, op.prev, p.19

Monetarni instrumenti

 

Prelazni ciljevi

 

Dugoro~ni ciljevi

 

Obavezne rezerve Novac u opticaju Stabilnost cijenaZvani~ne kamate Doma}i kredit Ekonomski rast

Operacije naotvorenom tr`i{tu

Kamate Zaposlenost

Devizni kurs Devizni kurs Stabilnost valute

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 247

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 249/398

 

Monetarna politika u Bosni i Hercegovini se sprovodi na specifi~an na~inkroz aran`man currency board-a, koji se uspostavlja u uslovima tranzicijemakrofinansijske politike ka tr`i{nom poslovanju. Monetarna politika, uBosni i Hercegovini, je definisana na specifi~nom automatizmu pravila cur-rency board-a, tj. na principima automatske kreacije primarnog novca cen-tralne banke u zavisnosti od njegovog punog pokri}a konvertibilnom val-utom na principu fiksnog odnosa konvertibilne marke i eura. Na taj na~inmonetarna politika u Bosni i Hercegovini se sprovodi u sistemu currencyboard-a, tj. bez prava Centralne banke Bosne i Hercegovine da vr{i dodat-

nu emisiju novca kao, recimo, jednu od mjera uspostavljanja i odr`avanjastabilnosti doma}e valute. Glavne karakteristike currency board-a, u smislunavedenog okvira su:

Dugoro~ni cilj: Dugoro~ni cilj monetarne politike u Bosni i Hercegovini je stabilnost cijena i stabilnost valute. Zbog ~injenice da Vlada i Cent-ralna banka Bosne i Hercegovine nisu imale uspostavljen pregled poslov-nih rezultata i stoga nisu imali poslovne kredibilnosti, monetarna poli-tika u Bosni i Hercegovini je vezana za politiku centralne banke koja ima

kredibilnost. To je Deutsch Bundesbank, centralna banka Njema~ke. Vezivanjem konvertibilne marke za njema~ku marku po fiksnom kursu,smo u su{tini prihvatili njihov inflacijski cilj. Razlog zbog koga jenapravljen ovaj korak, je da se ostvari kredibilitet koji ve} ima odre|enai kredibilna centralna banka. Svakako je poznato da je od 1999.g.Centralna banka Njema~ke, ~lanica Evropske centralne banke, te je iZakon o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine izmijenjen u smislu vezi- vanja konvertibilne marke za euro. Danas je navedeni cilj u skladu sa ciljemkojeg realizira i Evropska centralna banka.

Me|ucilj: Me|ucilj monetarne politike Bosne i Hercegovine je fiksni kursizme|u konvertibilne marke i eura. Ovaj cilj je odre|en Zakonom o Cent-ralnoj banci Bosne i Hercegovine, te se ne mo`e preina~iti. To zna~i daCentralna banka Bosne i Hercegovine nema pravo izbora u vezi sa ovimciljem.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

248

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 248

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 250/398

 

Monetarni instrument:  Jedini ÀtradicionalniÀ instrument monetarnepolitike koji ima na raspolaganju Centralna banka Bosne i Hercegovine, je mogu}nost da odredi i mijenja obaveznu rezervu za komercijalnebanke u Bosni i Hercegovini.

Postoje jo{ dvije vrste ograni~enja za Centralnu banku Bosne i Herce-govine u smislu drugih instrumenata poslovne politike koje mo`e koristiti:Zakonom o Centralnoj banci je utv|eno da Centralna banka Bosne iHercegovine ne mo`e pozajmjivati novac. Glavni ÀinstrumentÀ Centralnebanke Bosne i Hercegovine je odr`avanje punog deviznog pokri}a i punekonvertibilnosti za svu pasivu u konvertibilnim markama. Ako su ispunjeniovi uslovi, gra|ani mogu imati povjerenje da je valuta koja se izdaje uokviru principa currency board-a jednako jaka i stabilna kao valuta za koju je vezana. [ta radi Centralna banka Bosne i Hercegovine da odr`i povjere-nje javnosti u konvertibilnu marku?

a) Odr`ava vi{e nego 100% pokri}a za svu pasivu u KM i to u likvidnimdeviznim sredstvima.

b) Osigurava mogu}nost konverzije doma}e valute svima koji to tra`e.

c) Centralna banka Bosne i Hercegovine je veoma transparentna u vezi safinansijskim izvje{tajima - objavljuje bilans stanja svakih 15 dana i nap-ravljen je tako da veoma jasno pokazuje neto pokri}e za currency boardu zadnjoj liniji izvje{taja.

8.1. Analiza monetarnih kr

 

etanja Centralne banke Bosne i Hercegovinei mogu}e implikacije pri pristupanju Evropskoj centralnoj banci

Centralna banka Bosne i Hercegovine, u okviru svoga funkcionisanja kao

currrency board, prati i odre|ena monetarna kretanja. Ovdje }emo anali-zirati monetarna kretanja koja obuhvataju devizne rezerve i monetarnubazu, monetarne agregate i obavezne rezerve.163

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

249

163. Prezentirani podaci su preuzeti iz godi{njeg izvje{taja Centralne banke Bosne i Hercegovine za 2003.godinu.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 249

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 251/398

 

TABELA 8.1. (1)

Osnovni ekonomski pokazatelji u Bosni i Hercegovini 2000 - 2004.g.,u milionima KM

Izvor: Centralna banka BiH, Godi{nji izvje{taj za 2004. godinu, tabela 01, p.99 

8.1.1. Dev 

 

izne rezer 

 

ve i monetarna baza 

Prvo }emo izlo`iti aktivnost Centralne banke Bosne i Hercegovine koja seodnosi na prodaju i kupovinu konvertibilnih maraka. Vi{ak kupovine u odno-su na prodaju od strane Centralne banke u 2003.g. je iznosio 274.9 milionakonvertibilnih maraka. U prvih pet mjeseci 2003.g., Centralna banka Bosne iHercegovine je prete`no ostvarivala negativan saldo kupovine i prodaje kon- vertibilnih maraka. To prakti~no zna~i povla~enje primarnog novca iz opticaja.Od juna 2003.g., Centralna banka Bosne i Hercegovine na kraju svakogmjeseca bilje i pozitivan saldo, s tim da je najve}u vrijednost pozitivnog salda(118,2 miliona KM) ostvarila u junu 2003.g. Takvo kretanje je rezultat prom- jena u na~inu obra~una i odr`avanja obaveznih rezervi koje su stupile nasnagu 1. juna 2003.g., o kojima }emo ne{to vi{e re}i u dijelu koji se odnosina obavezne rezerve. Da bi ispunile obaveznu rezervu, a i zbog tendencijekomercijalnih banaka da dr`e rezerve iznad obaveznih, komercijalne bankesu vr{ile prodaju dijela svoje strane aktive Centralnoj banci, te je Centralnabanka Bosne i Hercegovine ostvarivala pozitivan saldo prodaje i kupovinekonvertibilnih maraka. Na takvo pona{anje komercijalne banke su bile stim-ulisane i visokim iznosima naknade koju im je, od po~etka juna 2003.g.,

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

250

2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Nominalni bruto doma}i proizvod 10.050 10.960 11.650 12.303 12.980164

Realni bruto doma}i proizvod (stopa rasta u %) 5,5 4,5 5,5 3,0 5,0

Stopa rasta cijena na malu u BiH 4,8 3,1 0,4 0,6 0,4

Trgovinski deficit - 5.869 - 6.471 - 6.892 - 7.180 -7.192

Deficit teku}eg ra~una - 983 - 1.766 - 2.579 -3.011 -2.992

Pokrivenost uvoza izvozom u % 29,00 27,70 24,90 26,20 31,3

Devizne rezerve CBBiH 1.021 2.697 2.464 2.781 3.457,5

 Vanjski dug BiH 4.033 4.370 4.233 4.017 3.98

 Vanjski dug u % od GDP-a 40,2 40,0 36,80 32,70 30,7

2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

 

12.9801

164. Procjena CBBiH

 

164

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 250

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 252/398

 

Centralna banka pla}ala na ukupan iznos sredstava na rezervnim ra~unima.Me|utim, na dr`anje velikih i stalno rastu}ih iznosa rezervi likvidnosti odstrane komercijalnih banaka na ra~unima kod Centralne banke, kao i na ten-denciju ostvarivanja pozitivnog salda kupovine i prodaje konvertibilnihmaraka od strane Centralne banke, uticali su i propisi o standardima zaupravljanje deviznim rizikom banaka koji se odnosi na otvorenu deviznu pozi-ciju banaka i propisi o minimalnim standardima za upravljanje rizikomlikvidnosti banaka. Po~etkom juna 2003.g. banke iz Federacije Bosne iHercegovine su u svojim bilansima imale ve}u vrijednost stavki aktive u

stranim valutama u odnosu na vrijednost stavki pasive u stranim valutama,u ve}oj mjeri nego {to je to pomenutim propisima o otvorenoj deviznoj pozi-ciji banaka dozvoljeno. Postepeno mjese~no uskla|ivanje vr{ile su prodajomsvoje strane aktive Centralnoj banci i dr`anjem dobijenog novca u doma}oj valuti na svojim rezervnim ra~unima, u obliku rezervi likvidnosti. Zbog potre-ba o~uvanja stabilnosti bankarskog i cjelokupnog finansijskog sistema,propisano je da banke moraju imati visok procenat ro~ne uskla|enosti stav-ki aktive i pasive, sa rokom dospije}a do godinu dana. Kako banke u Bosni iHercegovini imaju veliki udio kratkoro~nih izvora sredstava u svojim ukupnimizvorima, one zna~ajan dio svojih sredstava dr e na rezervnim ra~unima kodCentralne banke, preko iznosa koji je potreban za odr`avanje obaveznih rez-ervi, da bi zadovoljile propise o politici rezervi likvidnosti. Ta sredstva za njihpredstavljaju bezrizi~ne plasmane, po osnovu kojih su od po~etka juna2003.g. po~ele dobivati naknadu, po stopi koja se utvr|uje na osnovu pros- jeka kamatnih stopa koje je u posmatranom periodu na tr`i{tu ostvarilaCentralna banka Bosne i Hercegovine na depozite u toku no}i. Drugo, kada je rije~ o deviznim rezervama pozitivan saldo kupovine i prodaje konvertibil-

nih maraka i prihod koji je ostvarila Centralna banka po osnovu investicioneaktivnosti u 2003.g., doveli su do toga da su na kraju 2003.g. neto deviznerezerve Centralne banke Bosne i Hercegovine dostigle rekordan iznos od2.779,6 miliona KM, {to u odnosu na kraj 2002.g. predstavlja pove}anje od316.4 miliona KM, ili 12,84%. U kretanju deviznih rezervi Centralne bankeBosne i Hercegovine u 2003.g. jasno se mogu uo~iti dva razli~ita perioda.Prvo polugodi{te karakteri{e njihov pad, a drugo njihov dinami~an rast.

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

251

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 251

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 253/398

 

Slobodna nov~ana sredstva (neto slobodne rezerve) iznosila su 153 milionaKM,165 {to nam pokazuje da je Centralna banka Bosne i Hercegovine u pot-punosti ispo{tovala pravilo currency board aran`mana koje se odnosi na pot-puno pokri}e njene monetarne pasive deviznim rezervama, a {to je u skladusa Zakonom o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine. Ovaj vi{ak pokri}a kon- vertibilnih maraka Centralna banka Bosne i Hercegovine mo`e iskoristiti zainvesticiono ukama}ivanje kod kredibilnih banaka u svijetu. U periodu zam- jene njema~ke marke za euro, Centralna banka Bosne i Hercegovine je vrati-la oko 4.3 milijarde DEM nazad u Centralnu banku Njema~ke, te su u

~etveromjese~nom periodu (septembar - decembar 2001.g.) rezerve Centralnebanke porasle za 127%. Od navedenog iznosa, prema procjenama, 1/3 pri-pada zamjeni za gotovinu u konvertibilnim markama, 1/3 pripada depoziti-ma u konvertibilnim markama i 1/3 pripada depozitima u euru. Rastudeviznih rezervi posebno je doprinijelo i pove}anje depozita poslovnih bana-ka na ra~unu obavezne rezerve Centralne banke Bosne i Hercegovine. Tome je, opet, pogodovala relativno visoka naknada koju je centralna banka na ovasredstva pla}ala doma}im komercijalnim bankama. S obzirom da jeCentralna banka Bosne i Hercegovine, od po~etka 2004.g., smanjila stopu sa2% na 1% koju pla}a bankama na sredstva iznad nivoa obavezne rezerve,o~ekuje se da }e to dovesti do smanjenja deviznih rezervi Centralne bankeBosne i Hercegovine. Tre}e, kada je rije~ o monetarnoj bazi, kretanje mone-tarne baze (primarnog novca), je tako|er, odre|eno dinamikom prodaje ikupovine konvertibilnih maraka od strane Centralne banke Bosne iHercegovine. Monetarna baza je u 2003.g. iznosila 2,6 milijardi KM, te jeostvarila porast od 289,3 miliona KM, ili 12,48% u odnosu na 2002. godinu,{to je rezultat pozitivnog salda prodaje i kupovine doma}eg novca u tom peri-

odu. Komponente monetarne baze zabilje`ile su slijede}a kretanja: gotovinaizvan monetarnih vlasti je u 2003.g. iznosila oko 1,7 milijardi KM, te je opalaza 146,8 miliona KM, ili 7,86% u odnosu na 2002. godinu. S druge strane,depoziti banaka kod monetarnih vlasti su se gotovo udvostru~ili u 2003.g. uodnosu na 2002. godinu. U 2003.g. su iznosili oko 0,9 milijardi KM {to je za

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

252

165. Vi{ak pokri}a monetarne pasive deviznim rezervama koji se ostvaruje zahvaljuju}i prihodu po osnovu inves-

ticione aktivnosti Centralne banke Bosne i Hercegovine.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 252

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 254/398

 

437,1 milion KM, ili 97,81% vi{e u odnosu na 2002. godinu. Navedena kre-tanja komponenti monetarne baze u 2003.g. su dovela do zna~ajnih prom- jena u njenoj strukturi. S jedne strane, udio gotovine izvan monetarnih vlastiod 80,60% s kraja 2002.g., se smanjio na 66,03% na kraju 2003.g. Takvokretanje je, prije svega, posljedica smanjenja gotovine u opticaju, dok jegotovina u trezorima komercijalnih banaka stagnirala. S druge strane, udiodepozita banaka kod monetarnih vlasti se pove}ao sa 19,28% s kraja 2002.g.na 33,90% na kraju 2003.g. Rast depozita je induciran rastom osnovice zaobra~un obaveznih rezervi i tendencije porasta rezervi likvidnosti koje banke

dr`e na svojim rezervnim ra~unima kod Centralne banke Bosne iHercegovine. Na porast depozita banaka kod monetarnih vlasti veliki uticajsu imale i promjene u na~inu obra~una i odr`avanja obaveznih rezervi kojesu stupile na snagu po~etkom juna 2003.g.

 Upravljanje deviznim rezervama. Nivo deviznih rezervi je najve}im dijelomodre|en saldom kupovine i prodaje konvertibilne marke. Pu{tanje u opticajdoma}eg novca, kao i povla~enje iz opticaja, vr{i se na osnovu prodaje i kupo- vine konvertibilne marke za euro. Stanje prodaje i kupovine konvertibilne

marke iskazuje nivo pu{tene konvertibilne marke u opticaj. Deviznu rezervu~ine kapitalne i specijalne rezerve, devizna sredstva kao pokri}e emitovanimkonvertibilnim markama, neto slobodna devizna aktiva (prihod od kamata)i od kraja 2002.g. specijalna prava vu~enja Me|unarodnog monetarnog fonda.

TABELA 8.1.1. (1)

Devizne rezerve za period 31. 12. 1997 - 31. 12. 2003.g. u EUR

Izvor: Centralna banka Bosne i Hercegovine, ÀGodi{nji izvje{taj za 2003. godinuÀ,

p.30, tabela 3.2.1

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

253

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 253

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 255/398

 

Devizna rezerva Centralne banke Bosne i Hercegovine se investira u nov~anedepozite kod insotranih banaka odgovaraju}eg rejtinga, a u skladu saSmjernicama o investiranju deviznih rezervi koje je usvojilo Upravno vije}e,kao i na osnovu preporuka investicionog komiteta. Smjernicama se `eliuspostaviti ograni~enje rizika u okviru kojih }e Centralna banka Bosne iHercegovine upravljati svojim portfoliom deviznih rezervi. Smjernice se,prema tome, odnose na ~etiri vrste rizika i to: devizni rizik, kreditni rizik,rizik likvidnosti i rizik kamatnih stopa. Za navedene vrste rizika definisanasu i pravila do kojeg nivoa se mogu prihvatiti, a sve u cilju za{tite od mogu-

}eg rizika uz obezbje|enje maksimizacije profita. Devizni rizik je definisankao rizik od promjene kursa, te samim time i promjene vrijednosti devizneaktive i pasive. U 2003.g., Centralna banka Bosne i Hercegovine je 99%svojih rezervi dr`ala u rezervnoj valuti, tj. euru. Kreditni rizik je definisankao rizik neizvr{avanja obaveza, ili ugovorenih obaveza druge strane. S obzi-rom na uslov da pasiva Centralne banke Bosne i Hercegovine, prema pravi-lima currency board-a, po osnovu emitovane konvertibilne marke morauvijek biti 100% pokrivena deviznom aktivom, Centralna banka Bosne iHercegovine u cilju izbjegavanja kreditnog rizika, polazi od ograni~avanjaugovornih strana, ili instrumenata, samo na one visokog standarda, a premaprocjeni agencija koje odre|uju rejting, tj. F1 - ili bolji za investicije do jed-nog mjeseca, AA - ili bolji za investicije od jednog mjeseca do jedne godine.Investiranje preko godinu dana nije dozvoljeno. Drugo, utvr|en je limit u visini 20% portfolija za koncentraciju sredstava kod jedne ugovorne strane.Investiranje kroz oro~ene depozite kod banaka sa kreditnim rejtingomAA + i AAA je ~inilo 67% ukupnog portfolija Centralne banke Bosne iHercegovine u 2003.g. Rizik kamatne stope je rizik koji }e promijeniti neto

 vrijednost portfolija u uslovima varijabilnih kamatnih stopa. Prilago|avan- je ro~nosti portfolija vr{i se u skladu sa o~ekivanim promjenama kamatnihstopa, a na osnovu raspolo`ivih informacija sa tr`i{ta novca. Rizik likvid-nosti je definisan kao nemogu}nost blagovremenog izvr{avanja preuzetihobaveza. Adekvatna za{tita od navedenog rizika se ostvaruje stalnim pra}e-njem obaveza i dnevnim obezbje|enjem raspolo`ivog nov~anog mini-malnog iznosa od 15 miliona KM.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

254

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 254

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 256/398

 

8.1.2. Monetarni ag 

 

 

egati 

Monetarne agregate defini{emo kao skup finansijskih instrumenata (obli-ka) istog stepena likvidnosti. [irina skale likvidnosti od najvi{eg do naj-ni`eg stepena likvidnosti zavisi od stepena privredne razvijenosti, kao ikonkretnih institucionalnih prilika. Od strane Me|unarodnog monetarnogfonda, kao i kod svih razvijenih tr`i{nih ekonomija, danas je uobi~ajenapodjela monetarnih agregata na: primarni novac M0

nov~ana masa u u`em smislu M1

novac kao dio (nov~ane) imovine M2, M3, M4...

Monetarni agregat M0 se u literaturi susre}e pod nazivima: monetarnabaza - monetary base (B) , novac velike snage - high powered money (H) irezervni novac - reserve money - (R). Ovi simboli se koriste kod razli~itihautora, ali se svi odnose na ono {to danas nazivamo primarnim novcem.Primarni novac M0 defini{e se kao suma gotovog novca (G) u opticaju iukupnih rezervi banaka kod centralne banke (R)166. Ovu definiciju mo`emoizraziti matemati~ki kao:

M0 = G + R

Za definisanje primarnog novca razvile su se dvije metode: Metodupotrebe monetar

 

ne baze (uses method ). Primarni novac se defini{e kaosuma gotovog novca u opticaju i ukupnih depozita poslovnih banaka kodcentralne banke (rezerve likvidnosti, obavezne i druge rezerve i sl.). MetodÀkr

 

eiranjaÀ monetarne baze (sources method ). Primarni novac se defini{ekao iznos ukupne aktive centralne banke umanjen za iznos deviznihtransakcija sa inostranstvom iz pasive bilanse (devizne obaveze prema inos-

transtvu), za iznos depozita nefinansijskih komitenata centralne banke i zaiznos ostalih obaveza centralne banke iz pasive njezine bilanse. Izprilo`enih metoda vidimo da je iznos primarnog novca manji od iznosaaktive centralne banke. Poznato je da samo centralna banka emituje efek-tivni (gotov) novac, putem primarne emisije. Komercijalne banke emituju

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

255

166. Peri{in, Ivo; [okman, Antun; Lovrinovi}, Ivan: "Monetarna politika", Sveu~ili{te u Rijeci, Fakultet ekonomije

i turizma Pula, 2001, p. 78

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 255

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 257/398

 

tako|er novac, me|utim tzv. sekundarnom emisijom, tj. odobravanjem kredi-ta u obliku depozitnog novca. Me|utim, novac centralne banke je osnovatakve kreativne funkcije banaka. Efektivni novac je baza depozitnog novca ibez efektivnog novca, depozitni se ne mo`e ni zamisliti. Zbog toga, primarninovac ima veoma va nu funkciju u ekonomskom sistemu jedne zemlje. Za pri-marni novac, kojeg kreira samo centralna banka, u naj{irem smislu (dakle,ne ulaze}u dublje u diskusiju), mogli bismo re}i da je on izra`en u ukup-noj pasivi centralne banke, odnosno ukupne obaveze koje su protute`anjezinim plasmanima. Me|utim, iz prethodno izlo`enih metoda za definisanje

primarnog novca vidimo da je iznos primarnog novca manji od iznosanjezine aktive. Primarni novac je veoma va`no precizno definisati, jer odnjega ovise mnogi drugi faktori u jednoj zemlji. Upravo zbog toga, posto- je razli~ite metode definisanje primarnog novca, jer se smatra da on pred-stavlja bazu (odatle i naziv za njega monetarna baza) daljnjih aktivnosti.Prije svega, mogli bismo re}i da od njega zavisi kreditna i monetarna mul-tiplikacija, pa odatle i kreditni i monetarni multiplikator. Monetarni multi-plikator (m) pokazuje odnos nov~ane mase u u`em smislu (M1) i primarnognovca - monetarne baze (M0), {to se matemati~ki mo`e izraziti kao:

m = 

Dakle, nov~ana masa u u`em smislu jednaka je proizvodu primarnognovca i monetarnog multiplikator, ili matemati~ki:

M 1 = M 0  . m 

 U praksi ve}ine zemalja, pa i od strane Me|unarodnog monetarnog

fonda, postoji jedna op{teprihva}ena definicija nov~ane mase u u`emsmislu, ili monetarnog agregata M1: Nov~ana masa, u u`em smislu, obuh- vata sve one instrumente koji slu`e kao zakonsko i definitivno sredstvopla}anja u zemlji, a kreirale su ga, ili centralne banke, ili druge monetarneinstitucije (poslovne - depozitne banke).167 Op}enito, mo`emo re}i da je

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

256

M 1M 0 

167. Peri{in, Ivo; [okman, Antun; Lovrinovi}, Ivan: "Monetarna politika", Sveu~ili{te u Rijeci, Fakultet ekonomi-

 je i turizma Pula, 2001, p. 80

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 256

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 258/398

 

nov~ana masa u u`em smislu jednaka sumi gotovog novca u opticaju idepozitnog novca, odnosno:

M1= G + D

D - depoziti po vi|enju na transakcijskim ra~unimaG - gotov novac u opticaju

Definicija nov~ane mase se mo`e postaviti u u`em ili {irem smislu. Uzavisnosti od toga, razlikujemo ~etiri teorijske koncepcije nov~ane mase.

Tradicionalna koncepcija, ili ÀSredstva razmjeneÀ. Prema ovoj koncepciji

nov~ana masa obuhvata ukupnu koli~inu novca u opticaju koja se sastojisamo od onih finansijskih oblika koji su u nekoj zemlji prihva}eni kao sred-stvo prometa i pla}anja, a to je suma gotovog i depozitnog novca. Vidimoda se radi o tradicionalnoj koncepciji, koja ne ulazi dublje u strukturunov~ane mase. Ovakvom stavu bi, u zlatnom standardu, odgovarala naju`adefinicija nov~ane mase: nov~ana masa obuhvata samo zlatni novac u pro-metnim kanalima. Ne{to {ira definicija, osim zlatnog novca u prometnimkanalima, obuhvatala bi i nov~anice, odnosno banknote, dok bi naj{iradefinicija u tu masu uklju~ila i depozite na ra~unima banaka.

Koncepcija Milton Friedman-a. Ne{to du`i naziv za ovu koncepciju bimogao biti Àprivremeno prebivali{te kupovne mo}iÀ. Milton Friedman, kaonajortodoksniji predstavnik monetaristi~ke kontrarevolucije i ekonomsketeorije uop{te, razvio je drugu koncepciju nov~ane mase koja u odnosu natradicionalnu koncepciju uklju~uje i neke druge oblike novca. Prema MiltonFriedman-u, tradicionalna koncepcija ima odre|ene nedostatke jer posmatranovac prvenstveno kao sredstvo razmjene. Novac jeste sredstvo razmjene,me|utim novac je Àne{to {to se koristi da bi se olak{ao proces razmjeneÀ,

ali istovremeno on ljudima omogu}uje da razdvoje Àakt kupovine od aktaprodajeÀ. Dakle, novac ima cilj da slu`i kao privremeno Àprebivali{teÀkupovne mo}i, ili kao {tednja. Njegova definicija nov~ane mase obuhvatapored gotovog novca u opticaju i sve depozite kod poslovnih banaka:depozite po vi|enju i oro~ene depozite.

Koncepcija J. Gurley i E. Shaw. Prema ovoj koncepciji, nov~ana masaobuhvata sredstva u pasivi odre|enih nebankarskih finansijskih institucija,

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

257

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 257

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 259/398

 

posebno {tednih i kreditnih udru`enja i osiguravaju}ih dru{tava, koji pred-stavljaju tako bliske supstitute za odgovaraju}a sredstva u pasivi poslovnihbanaka, da se oni mogu uklju~iti u nov~anu masu. Vidimo da oni pro{irujukrug finansijskih institucija kod kojih nefinansijski subjekti dr`e svojanov~ana sredstva i mogu ih koristiti na zahtjev.

Koncepcija sadr`ana u Radcliffeovu izvje{taju o likvidnosti privrede. Premaovoj ~etvrtoj, ujedno i naj{iroj koncepciji, u nov~anu masu treba uklju~itisve likvidne finansijske oblike u pasivi i banaka i drugih nebankarskihfinansijskih institucija. Pri tome treba razdvojiti instrumente pla}anja oddrugih tzv. ÀmjerljivihÀ likvidnih finansijskih instrumenata koji mogu pred-staviti supstitute novcu u nekim njegovim funkcijama, ali ne smiju se zane-mariti ni ÀnemjerljiviÀ likvidni finansijski oblici (npr. kreditne linije). Stoga,u Radcliffeovom izvje{taju o likvidnosti privrede, uklju~ujemo i kreditnelinije. U nastavku je dat prikaz osnovnih teorijskih definicija novca, odnos-no nov~ane mase.168

[EMA 8.1.2. (1)

Prikaz osnovnih teorijskih definicija novca

 Vidimo da je nov~anu masu M1 mogu}e na razli~ite na~ine definisati. Ukonkretnoj praksi jedne dr`ave, jako je va`no precizno definisati nov~anumasu, jer ona predstavlja temeljnu mjeru monetarne ponude. Nov~anamasa se koristi kao monetarni indikator  kojim se ocjenjuje veza izme|umonetarnih i realnih ekonomskih kretanja.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

258

168. Peri{in, Ivo; [okman, Antun; Lovrinovi}, Ivan: "Monetarna politika", Sveu~ili{te u Rijeci, Fakultet ekonomijei turizma Pula, 2001, p. 80

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 258

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 260/398

 

Novac kao dio imovine. U ovu grupu, pored ve} obra|enih monetarnih agre-gata M0 i M1, spadaju i razne vrste finansijskih instrumenata kod razli~itih finan-sijskih institucija. Vidimo da se dodavanjem drugih, manje likvidnih finansijskihinstrumenata (do jedne godine dospije}a), ili, pak, nelikivdnih (du`e od jednegodine dospije}a), monetarni agregati pro{iruju. Nov~anice i kovani novac uopticaju (M0) smo dodali depozitnom novcu i dobili M1. Sada, tom istom agre-gatu dodajemo ve} spomenuta, manje likvidna sredstva, ili nelikvidna sredstvai dobivamo monetarne agregate M2, M3 i tako dalje. Va`no je napomenuti da semonetarni agregati razlikuju, ne samo po stukturi, ve} i po nazivu. Tako

susre}emo slijede}e nazive: potencijalna likvidnost, eksterna likvidnost, mone-tarni volumen, monetarni potencijal. Ovi pojmovi nisu sinonimi, ve} manjeili vi{e idu u dubinu prilikom definisanja obuhvata monetarnih agregata.

M2 = G + D + S ili M2 = M1 + S

M3 = M2 + D0 ili M3 = M2 + D0

gdje je: Do - oro~eni depozitiS - {tedni depozitiG - gotov novac u opticaju

Ovdje }emo tako|er iznijeti dva razmatranja nov~ane mase, s aspektanjene strukture. Prema definiciji u knjizi169 istaknutog profesora monetarneekonomije, akademika Ive Peri{ina, nov~ana masa obuhvata gotov novac(nov~anice i kovani novac) u opticaju izvan banaka i depozitni novac, {topredstavlja monetarni agregat M1, dok je kvazinovac ({tedni i ostali depoz-iti bez roka - a vista)170, koji ozna~ava sredstva koja ne obavljaju funkcijuprometnog sredstva, ali se svakog ~asa mogu pretvoriti u prometno sred-

stvo, monetarni agregat M2 . (M1 + QM = M2). Tre}i nivo likvidnosti, premaprofesoru Peri{inu, je monetarni agregat M3 gdje spadaju Àostala likvidnasredstvaÀ (ograni~eni i oro~eni depoziti do jedne godine i, {ire shva}eno,obveznice s rokom dospije}a do jedne godine).171 Monetarni agregati M1,M2, M3 u cjelini predstavljaju monetarni volumen. Ako se monetarnom volumenu

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

259

169. Peri{in, Ivo, [okman, Antun. Lovrinovi}, Ivan: "Monetarna politika", Fakultet ekonomije i turizma, Pula, 2001170. Napomena: kod Centralne banke Bosne i Hercegovine ovdje su svrstani i oro~eni depoziti.

171. Napomena: M3, nije specificirano u Biltenu Centralne banke Bosne i Hercegovine.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 259

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 261/398

 

dodaju i nelikvidna sredstva, tj. blokirana sredstva koja ~ine, prema profe-soru Peri{inu, oro~ena sredstva172 i depoziti me|unarodnih finansijskih insti-tucija kod centralne banke, dobije se monetarni potencijal kao naj{iri agre-gat u monetarnoj statistici. Prema tome, ukupna nov~ana sredstva sudefinisana unutar ~etiri kategorije M1, M2, M3 i M4, {to predstavlja mone-tarni potencijal. Na taj na~in ukupna nov~ana sredstva sadr`e nov~anasredstva izvan opticaja i novac u opticaju. Ukupna nov~ana sredstvame|usobno struje, {to dovodi i do promjene strukture (monetarna - nemo-netarna pasiva) diktirano ekonomskim `ivotom i regulacijom.

S druge strane, prema metodolo{kom obja{njenju Centralne bankeBosne i Hercegovine, monetarni agregati su: monetarni agregat M1, tj.novac u u`em smislu i monetarni agregat M2, tj. nov~ana masa. Nov~anumasu M2 ~ine monetarni agregati, novac u u`em smislu M1 i kvazinovacQM. (NM = M2 = M1 + QM). Monetarni agregat M1 obuhvata gotov novacizvan banaka, depozite po vi|enju kantona, op}ina i fondova, depozite predu-ze}a i privatnog sektora koji ~ine nebankarske finansijske institucije, nefinan-sijska privatna preduze}a, neprofitne organizacije, doma}instva i ostalo. Mone-

tarni agregat kvazi novac - QM obuhvata {tednju i oro~ene depozite u doma-}oj valuti, depozite po vi|enju u stranoj valuti i oro~ene i {tedne depozite ustranoj valuti, koji ~ine depozite kantona, op{tina i fondova, depozite preduze}ai privatnog sektora, koji ~ine nebankarske finansijske institucije, nefinansijskaprivatna preduze}a, neprofitne organizacije, doma}instva i ostalo. Na slijede}oj{emi je dat prikaz stukture monetarnih agregata u Bosni i Hercegovini.

[EMA 8.1.2 (2)

Struktura monetarnih agregata u Bosni i Hercegovini

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

260

172. Napomena: Kod Centralne banke Bosne i Hercegovine svrstani u kvazinovac.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 260

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 262/398

 

Centralna Banka Bosne i Hercegovine objavljuje podatke o monetarnimagregatima mjese~no. Na slu`benoj web stranici www.cbbh.ba nalazi sekalendar objavljivanja statisti~kih podataka, u kojem su navedeni ta~nidatumi objavljivanja svih zna~ajnijih podataka. Pri tome, treba imati u viduda je tabela monetarnih agregata samo jedan izvje{taj koji Centralna bankaBosne i Hercegovine pru`a javnosti. U narednoj tabeli je dat detaljan prikazkretanja nov~anih sredstava u pojedinim monetarnim agregatima:

TABELA 8.1.2. (1)

Stanje i struktura nov~ane mase173 (mart 2004.-mart 2005.),na kraju perioda, u milionima KM

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

261

173. Izvor podataka: www.cbbh.ba

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 261

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 263/398

 

Kao {to mo`emo vidjeti iz tabele, nov~ana masa M2 jednaka je zbiru M1ikvazi novca QM i u izvje{taju Centralne banke Bosne i Hercegovine ne pos-toji {iri monetarni agregat od M2. ÀGotovina izvan monetarnih vlasti jepreuzeta iz bilansa stanja Centralne banke Bosne i Hercegovine i predstavljagotov novac izvan centralne banke (monetarnih vlasti). Depoziti komerci- jalnih banaka i ostali depoziti kod monetarnih vlasti predstavljaju sredstvakomercijalnih banaka i ostalih doma}ih institucionalnih sektora (osim de-pozita centralne vlade) na ra~unima kod Centralne banke Bosne i Hercego- vine. Centralna vlada predstavlja dr`avnu vladu (organi na nivou Bosne i

Hercegovine) i vlade entiteta. Gotovina izvan banaka je preuzeta iz bilansastanja Centralne banke Bosne i Hercegovine i predstavlja gotov novac uopticaju izvan centralne banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan ko-mercijalnih banaka. Depoziti po vi|enju u doma}oj valuti predstavljaju de-pozite necentralne vlade (depozite kantona, op{tina i fondova), depozitepreduze}a i privatnog sektora. Oro~eni i {tedni depoziti u doma}oj valuti,depoziti po vi|enju u stranoj valuti i oro~eni i {tedni depoziti u stranoj valuti, predstavljaju depozite necentralne vlade (kantona, op{tina i fondova),depozite preduze}a i privatnog sektora. Rezervni novac (primarni novac ilimonetarna baza) je u cjelosti preuzet iz bilansa stanja Centralne banke Bosnei Hercegovine, a ~ine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depozitikomercijalnih banaka i depoziti ostalih doma}ih sektora (osim centralne vlade) kod monetarnih vlasti. M2 ~ine monetarni agregati, novac M1 i kvazinovac QMÀ.174 Stanje i struktura nov~ane mase za dvanaestomjese~ni peri-od (mart 2004. - mart 2005.)175 je data na slijede}em grafikonu:

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

262

174. Izvor: www.cbbh.ba, tabela "Monetarni agregati"

175. Izvor podataka: www.cbbh.ba - grafikon nije preuzet sa stranice

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 262

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 264/398

 

GR

 

AFIKON 8.1.2. (1)

Stanje i struktura nov~ane mase (mart 2004. - mart 2005.)

Na grafikonu se mo`e primijetiti da se nov~ana masa M2 pove}ala u pro-

teklom periodu i da ima trend stalnog porasta. Od marta 2004.g. pa domarta 2005.g. pove}ala se za 1.121,3 miliona KM, od toga: M1 se pove}aoza 270,1 milion KM, a kvazi novac QM za 851,3 miliona KM. Kvazi novac je monetarni termin koji ozna~ava prometna sredstva {to ne obavljajufunkciju prometnog sredstva, ali se svakog trenutka mogu pretvoriti uprometno sredstvo. Najtipi~niji predstavnik kvazi novca su {tedni depozitibez roka. S druge strane, monetarni agregat M1 sastoji se od primarnognovca i rezervi. Vidimo da je monetarni agregat M1  ve}i od kvazi novcaQM. Na slijede}em grafikonu prikazano je kretanje monetarnih agregata

(M1, QM i M2) za period od osnivanja Centralne banke Bosne i Hercegovine1997.g. pa do danas. Vidimo da nov~ana masa ima tendeciju rasta. Stanjei struktura nov~ane mase od 1997. do 2005.g.176 je data na slijede}em grafikonu:

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

263

176. Izvor podataka: www.cbbh.ba - grafikon nije preuzet sa stranice

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 263

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 265/398

 

GR

 

AFIKON 8.1.2. (2)

Stanje i struktura nov~ane mase 1997. - 2005.g.

Primarni novac za mart 2005.g., odnosno monetarni agregat M0, jednak

 je sumi gotovog novca u opticaju i rezervnog novca. Dakle, M0 = G + Rgdje je ⇒ G = M0 - R, tj. M0 = 3.130,4. Primarni novac iznosi 3.130,4miliona. To je novac velike snage. Na osnovu njega, mo`emo izra~unati vri- jednost monetarnog multiplikatora preko formule:

m =

Na osnovu ove formule, koja predstavlja odnos izme|u nov~ane mase uu`em smislu i primarnog novca, vidimo da monetarni multiplikator iznosi:

m = = = 1,13

Monetarni multiplikator, op}enito, pokazuje broj jedinica nov~ane masekreiran na temelju jedinice primarnog novca. U na{em slu~aju, od 3.130,4miliona jedinica primarnog novca kojeg je kreirala centralna banka, kreirano

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

264

M 1M 0 

M 1M 0 

3.535,4

3.130,4

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 264

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 266/398

 

 je 3.535,4 miliona jedinica nov~ane mase (koli~ine novca u cirkulaciji).Razliku od 404,9 miliona jedinica novca, kreirao je sistem poslovnih banaka,zahvaljuju}i procesu multiplikacije. Ukoliko bismo sada htjeli izra~unatikoli~inu novca u cirkulaciji, a da pri tome znamo samo vrijednost mone-tarnog multiplikatora 1,13, to bismo uradili na slijede}i na~in:

M 1 = M 0  . m = 1.791,5 . 1,13 = 3535,4

Kretanje monetarnog multiplikatora mo`e se vidjeti iz narednog grafikona177:

GR

 

AFIKON 8.1.2. (3)

Kretanje monetarnog multiplikatora

Metod monetarnog multiplikatora spada u grupu metoda koje se temeljena jedna~inama, koje definiraju i povezuju odnose u okviru procesa krei-ranja novca. Pored ve} pomenute metode, tu spada i metoda temeljena nakonsolidiranoj bilansi monetarnih institucija. Prema ovoj drugoj metodi,nov~ana masa M1  jednaka je kreditima banaka doma}im nebankarskim

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

265

177. Izvor podataka: www.cbbh.ba - grafikon nije preuzet sa stranice

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 265

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 267/398

 

komitentima, manje iznos nemonetarne pasive uve}ano za saldo deviznihtransakcija. Matemati~ki, to se mo`e izraziti kao: M 1 = K - NP + E S . Mone-tarni agregati predstavljaju osnovu bez koje se ne mo`e izu~avati mone-tarna politika. Definicija monetarnih agregata kao skup finansijskih instru-menata istog stepena likvidnosti, upu}uje nas na zaklju~ak da su primarninovac, nov~ana masu u u`em smislu i novac kao dio imovine, razli~itogstepena likvidnosti, odnosno da se u ekonomiji novac pojavljuje u razli~i-tim oblicima, a ne samo kao gotov novac. [tavi{e, gotov novac predstavljasamo jedan mali dio u ukupnoj nov~anoj masi. Osim {to nam detaljna analiza

monetarnih agregata omogu}ava da pratimo taj À`ivac koji sve pokre}eÀ,ona nam omogu}ava da izra~unamo monetarni multiplikator, ~ija je prim- jena od vi{estrukog zna~aja. Tako npr. monetarni multiplikator, za mart2005.g. u Bosni i Hercegovini iznosi 1,13. To zna~i da, ukoliko bi se pove}alakoli~ina primarnog novca u opticaju za jednu jedinicu, koli~ina nov~anemase u u`em smislu bi se pove}ala za 1,13 nov~anih jedinica. Na taj na~in,monetarne vlasti mogu da pove}avaju ili smanjuju koli~inu primarnognovca u u`em smislu i ubrzavaju brzinu njegovog opticaja.

 Ukoliko, s druge strane, pogledamo i strukturu monetarnih agregata uBosni i Hercegovini, vidimo da su monetarni agregati M1, kvazi novac i M2,u stalnom porastu. Tako je, za mart 2005.g., M2 kao naj{iri monetarniagregat, iznosio 6.939,4 miliona, od toga na kvazi novac otpada 3.404,1milion, a na nov~anu masu u u`em smislu 3.535,4 KM. Monetarni agregatM1 se na kraju 2003.g., u pore|enju sa krajem 2002.g., pove}ao za 138,4miliona KM, ili za 4,60%, te je na kraju 2003.g. novac u u`em smislu iznosio3,2 milijarde KM. Komponente M1 su u 2003.g. zabilje`ile suprotna kretanja.Gotovina izvan banaka je opala za 141,5 miliona KM, ili za 8,16% u odno-

su na 2002.g. S druge strane, depoziti po vi|enju u doma}oj valuti su ost- varili porast u iznosu od 279,8 miliona KM, ili 21,97% u odnosu na 2002.g. Usljed toga, odnos gotovine izvan banaka prema depozitima po vi|enju, skraja 2002.g. (1,36), je zabilje`io zna~ajan pad na kraju 2003.g. (1,03),tako da se njihov udio u monetarnom agregatu M1 gotovo u potpunostiizjedna~io. Posmatranjem vrijednosti monetarnog multiplikatora za M1 nakraju 2002.g. (1,30) i na kraju 2003.g. (1,21), mo`emo uo~iti da je u

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

266

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 266

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 268/398

 

2003.g. do{lo do usporavanja monetarne multiplikacije. Monetarni agregatM2 na kraju 2003.g., posmatrano u odnosu na kraj 2002.g., je zabilje`ioporast od 481,6 miliona KM, ili 9,50%. Vrijednost nov~ane mase M2 nakraju 2003. g. je iznosila 5,5 milijardi KM. Navedeni porast je induciran po-rastom komponenti nov~ane mase M2: monetarnog agregata M1 u iznosuod 138,4 miliona KM, ili 4,60% i kvazi novca QM u iznosu od 343,1 milionKM, ili 16,62%. Sve tri komponente kvazi novca su u 2003.g. zabilje`ileporast. Oro~eni i {tedni depoziti u doma}oj valuti su porasli za 69,80%,depoziti po vi|enju u stranoj valuti za 1,05%, te oro~eni i {tedni depoziti

u stranoj valuti za 14,83% u odnosu na iste komponente u 2002.g. Vri- jednost kvazi novca u 2003.g. je bila na nivou 2,3 milijarde KM.

Na kraju augusta 2003.g., depoziti u doma}oj valuti su, zahvaljuju}ibr`em porastu, prvi put imali ve}u vrijednost od depozita u stranim valu-tama i takav trend je nastavljen do kraja 2003.g. Ovo, prakti~no, zna~i dastabilnost konvertibilne marke, koja je ostvarena kroz currency board aran`-man, vezivanjem po fiksnom kursu za euro i rezultiraju}i niskom stopominflacije, dovodi do rasta povjerenja gra|ana Bosne i Hercegovine u doma}i

novac. Promjene strukture monetarne baze u 2003.g. (rast udjela depozi-ta banaka kod Centralne banke Bosne i Hercegovine i pad udjela gotovineizvan monetarnih vlasti), promjene u strukturi monetarnih agregata (sma-njenja odnosa gotovine izvan banaka prema depozitima po vi|enju i dinami~anporast kvazi novca, prije svega {tednih i oro~enih depozita u doma}oj valu-ti) evidentno ukazuju na rast povjerenja u doma}i bankarski sektor, odnos-no pove}anje obima transakcija izme|u ekonomskih subjekata, koje se vr{ekroz bankarski sistem, bezgotovinskim na~inima pla}anja. Na kraju 2003.g.,u pore|enju sa krajem 2002.g., do{lo je do blagog usporavanja procesa

multiplikacije nov~ane mase, odnosno vrijednost monetarnog multiplika-tora za M2 opala je sa 2,19 u 2002.g. na 2,13 u 2003.g. Dinamika multip-likacije nov~ane mase u toku 2003.g., u potpunosti je bila usagla{ena sasa dinamikom monetarne multiplikacije u odnosu na monetarni agregat M1.

Kada je rije~ o implikacijama integracije monetarnog sistema Bosne iHercegovine u Evropsku monetarnu uniju, u segmentu pra}enja monetarnihagregata mo`emo re}i slijede}e. Po~etna pozicija za analizu implikacija je

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

267

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 267

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 269/398

 

definicija monetarnih agregata euro-zone, koja se temelji na osnovu kon-solidovanog bilansa stanja MFI sektora, tj. sektora monetarnih finansijskihinstitucija euro-zone. Drugim rije~ima, Centralna banka Bosne i Hercegovine}e integracijom u Evropsku centralnu banku, analizu kretanja monetarnihagregata prepustiti jedinstvenoj centralnoj banci Evropske monetarneunije. S druge strane, monetarne finansijske institucije koje se nalaze, ili }ebiti izgra|ene u Bosni i Hercegovini, }e prakti~no u}i u struktutu mone-tarnih finansijskih institucija euro-zone, kojih je, prema procjenama Evropskecentralne banke, ukupno u 2002.g. bilo 8,544. Naravno, me|u najzna~ajni-

 je stavke konsolidovanog bilansa monetarnih finansijskih institucija euro-zone ubrajamo depozite, na jednoj strani, i plasmane na drugoj strani. Defi-nicija monetarnih agregata koju kreira Evropska centralna banka se zasni- va na harmoniziranoj definiciji sektora izadavanja novca i sektora koji dr`inovac. Za razliku od Centralne banke Bosne i Hercegovine, Evropska cen-tralna banka je monetarne agregate definisala na druga~iji na~in, te }e bitineophodne odre|ene modifikacije i prilago|avanja u ovom domenu kakoproces monetarnih integracija bude odmicao.

Evropska centralna banka je definisala i prati kretanja tri monetarnaagregata i to: M1 kao novac u u`em smislu, M2 kao novac u srednjem rokui M3 kao novac u {irem smislu. S druge strane, prema metodolo{komobja{njenju Centralne banke Bosne i Hercegovine, monetarni agregati su:monetarni agregat M1, tj. novac u u`em smislu i monetarni agregat M2, tj.nov~ana masa. U ovom kontekstu }e do}i do odre|enih implikacija i prom- jena, s obzirom da }e Evropska centralna banka preuzeti definisanje struk-ture, kao i samo pra}enje kretanja monetarnih agregata za cijelo podru~jeEvropske monetarne unije. Najvidljivija implikacija }e se zapravo mani-

festovati kod naj{ireg monetarnog agregata, M3. Naime, monetarni agre-gat M3, kod Evropske centralne banke ~ini M2 i odre|eni tr`i{ni instrumentiemitovani od strane sektora monetarnih finansijskih institucija. Monetarnisistem Bosne i Hercegovine trenutno nema izgra|en institucionalni okvir,niti u praksi koristi takve instrumente, kao {to su: repo ugovori, dr`avneobveznice i vrijednosni papiri tr`i{ta novca s rokom dospije}a do i uklju~nodvije godine. Prema tome, u narednom periodu se treba posvetiti zna~ajna

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

268

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 268

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 270/398

 

pa`nja izgradnji i razvoju tr`i{ta novca u Bosni i Hercegovini, jer je to vi{erazvojna potreba, a od prilago|avanja strukturi monetarnih agregata euro-zone smo jo{ uvijek daleko.

8.1.3. Obav 

 

ezne r 

 

ezer 

 

 

Instrument obavezne rezerve je jedini instrument monetarne politikekoja je na raspolaganju Centralnoj banci Bosne i Hercegovine. Obaveznerezerve Centralne banke Bosne i Hercegovine obra~unavaju se kao prosje~nednevne rezerve u desetodnevnom periodu. Banke dr`e depozite u konverti-bilnim markama kod Centralne banke Bosne i Hercegovine (preko centrale,ili jedinice Centralne banke) u minimalnom propisanom nivou. Depozitnuosnovu, na bazi koje se ra~una obavezna rezerva, ~ine: obaveze prema nerezi-dentima, depoziti rezidenata po vi|enju, oro~eni i {tedni depoziti rezidenata.Osnovica za obra~un obavezne rezerve je stanje navedenih depozita pret-hodne dekade, i to prosje~na stanja ra~una depozita u konvertibilnim marka-ma, u periodu koji prethodi periodu odr`avanja rezervi. Minimalno obaveznodr`anje rezervi na ra~unu kod Centralne banke Bosne i Hercegovine pred-

stavlja razliku izme|u prosje~nih obaveznih rezervi i prosjeka gotovine utrezoru. Najzna~ajniju promjenu u svojoj historiji, instrument rezerve likvid-nosti je do`ivio u toku 2003.g. Naime, pravila za obra~un obavezne rezervesu promijenjena 1. juna 2003.g., sa ciljem da se osigura jednak tretmandoma}eg novca i stranih valuta. Isto tako, jedan od razloga je i usporavanjerapidne ekspanzije kredita, zabilje`ene u 2002.g. Osnovica za obra~unobavezne rezerve je pro{irena na na~in da sada uklju~uje i pasivu denomi-niranu u stranim valutama, a ne samo u doma}em novcu kako je bio slu~ajranije. Gotovina u trezorima komercijalnih banaka se vi{e ne mo`e koristiti

za ispunjavanje obavezne rezerve. Stopa obavezne rezerve je smanjena sa 10%na 5%, ali zbog primjene na {iru osnovicu, desilo se monetarno ÀstezanjeÀ, jer je ukupna obaveza, marginalno posmatrano, ve}a od one prije ovihpromjena. Navedenim promjenama je omogu}ena i ve}a efikasnost mone-tarnog upravljanja od strane Centralne banke Bosne i Hercegovine, a regu-lativa je u zna~ajnoj mjeri harmonizovana sa regulativom Evropske centralnebanke. Komercijalne banke nisu imale nikakvih pote{ko}a da se prilagode

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

269

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 269

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 271/398

 

ovim promjenama. U sedam mjeseci od promjene regulative, konstantnimrastom depozitne osnovice, uzrokovan je i rast obavezne rezerve od 42%,sa 193 miliona KM na kraju maja 2003.g., na 275 miliona KM na krajudecembra 2003.g. Me|utim, mnogo br`e su rasla salda ra~una rezervi(190%), te je vi{ak rezervi porastao sa 110 miliona po~etkom juna 2003.g.na 560 miliona KM na kraju decembra 2003.g. Dobar pokazatelj ukupnelikvidnosti sistema je i implicitna stopa obavezne rezerve. Implicitna stopaobavezne rezerve se izra~unava tako {to se ukupna stanja ra~una rezervi ko-mercijalnih banaka podijele sa ukupnom depozitnom osnovicom. Na kraju

2003.g., implicitna stopa obavezne rezerve je iznosila 15,2%, dok je poslijepromjene (1. juni 2003.g.) iznosila 7,4%. Pore|enje stvarne i implicitne stopeobavezne rezerve govori o tri puta ve}oj likvidnosti od obavezne, te samimtime stopa obavezne rezerve (5% ) i dalje nije ograni~avaju}a za poslovneodluke komercijalnih banaka u Bosni i Hercegovini. Na sedmoj sjednici Upravnog vije}a Centralne banke Bosne i Hercegovine, odr`anoj 6. augusta2004.g., usvojena je odluka o pove}anju stope obavezne rezerve sa 5 na10%. Kao osnovni razlog pove}anja se navodi podatak da su komercijalnebanke dr`ale tri puta vi{e depozita na ra~unima kod centralne banke, nego{to je propisana obavezna rezerva.178 Prema staroj regulativi (prije 1. juna2003.g.), naknada se pla}ala samo na polovinu obaveznih rezervi kodCentralne banke Bosne i Hercegovine dok se, prema novim pravilima, nak-nada pla}a na cijeli iznos ra~una obaveznih rezervi banaka, bez obzira dali su te rezerve obavezne, ili su vi{ak pokri}a. Ovakva praksa je primijenjenasa ciljem kompenzacije bankama za izuzimanje gotovine kao mogu}egsredstva za odr`avanje obavezne rezerve. Stopa naknade, koja se odre|ujesvakih 10 dana, je, ustvari, kamatna stopa koju Centralna banka Bosne i

Hercegovine ostvaruje na tzv. depozite u toku no}i. Na kraju 2003.g.,iznosila je oko 2 procenta. Od promjene regulative obavezne rezerve,devizne rezerve Centralne banke Bosne i Hercegovine bilje`e konstantanrast. Na primjer, u drugoj polovini 2003.g., dostigle su, u historiji Centralnebanke Bosne i Hercegovine, svoj najve}i iznos - 2.781 milion KM, dok su

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

270

178. Dana 31. jula 2004.g., komercijalne banke su dr`ale 18% depozita kod CBBiH, iako je propisana stopaobavezne rezerve bila 5%.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 270

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 272/398

 

danas ve} na nivou 3,5 milijardi KM. Nova metodologija za izra~unavanjeneto otvorene devizne pozicije banaka prisiljava sada banke da dr`e rezervedenominirane u doma}em novcu kod Centralne banke, umjesto da ih pla-siraju, denominirane u stranoj valuti, kod komercijalnih banaka u inostranstvu.Politika pla}anja naknade komercijalnim bankama od strane Centralnebanke Bosne i Hercegovine je imala negativne implikacije, tj. distorzioneimplikacije. Takva politika je rezultirala nepotrebnom akumulacijom vi{karezervi sa, recimo, 110 miliona KM po~etkom juna 2003.g., na enormnih560 miliona KM na kraju 2003.g. Ovaj rast vi{ka rezervi je imao implikaci-

 ju usporavanja procesa multiplikacije i usporavanja rasta monetarnih agre-gata, uprkos rastu monetarne baze. U praksi, na primjer, centralne bankerijetko pla}aju naknadu na vi{ak rezervi. Postoji mnogo ekonomskih argu-menata u korist naknade na obavezne rezerve i poneka centralna banka toi prakticira, ali na vi{ak rezervi se obi~no ne pla}a naknada. Neke centralnebanke pla}aju naknade na vi{ak rezervi ili emituju vlastite kamatonosneobveznice. Ove kamate obi~no slu`e za odre|ivanje donje stope na me|u-bankarskom tr`i{tu novca. Me|utim, Centralna banka Bosne i Hercegovine je politikom pla}anja naknade na vi{ak rezervi, u stvari dozvoljavala bankamaprofitabilne i, u osnovi, bezrizi~ne plasmane, te je i usporavala razvoj me|u-bankarskog tr`i{ta novca. Trenutno je ve}ina komercijalnih banaka u Bosnii Hercegovini veoma likvidna. Op{ta je ocjena da su banke u Bosni i Herce-govini uglavnom po{tovale propisanu obavezu dr`anja obaveznih rezervitokom sedam godina djelovanja Centralne banke Bosne i Hercegovine(1997.-2004.). Visok nivo sredstava na ra~unima rezervi banaka se mo`edjelomi~no objasniti nepostojanjem uloge Centralne banke Bosne i Hercegovinekao posu|iva~a u krajnjoj dinstanci (Àlender of last resortÀ), ali se tako|er

mo`e povezati i sa smanjenom kreditnom aktivno{}u banaka, u odnosu nastvarne mogu}nosti.179 Previsoka likvidnost bankarskog sistema u Bosni iHercegovini zna~i i da banke u Bosni i Hercegovini radije dr`e sredstva narezervnim ra~unima kod Centralne banke Bosne i Hercegovine, ili kod inos-tranih banaka, nego {to ih plasiraju u odre|ene sektore bosanskohercego- va~ke ekonomije. Obja{njenje navedenog paradoksa se svodi na nivo rizika

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

271

179. Centralna banka Bosne i Hercegovine: "Tri godine currency board-a", decembar 2000, p.15

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 271

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 273/398

 

koji je uzrokovan nemogu}no{}u odr`avanja potrebnog nivoa naplateplasiranih sredstava.

Ovdje se jasno name}e pitanje, da li i oni uspje{ni, kojima su sredstvapotrebna za obavljanje poslovnih aktivnosti i daljnji razvoj cjelokupne bo-sanskohercegova~ke ekonomije, treba da ispa{taju, zbog lo{e ura|enih zakon-skih rje{enja i posebno ustaljene prakse tolerisanja Àlo{ih plati{aÀ.

Zbog navedenih implikacija, od 1. januara 2004.g., naknada na vi{akrezervi se pla}a po tzv. depozitnoj stopi180 Evropske centralne banke. Depo-

zitna stopa Evropske centralne banke je stopa po kojoj komercijalne bankeiz podru~ja euro-zone mogu da deponuju vi{ak nov~anih sredstava kodEvropske centralne banke. Depozitna stopa je varijabilna jer je uvijek za 1%ni`a od glavne diskontne stope Evropske centralne banke. Trenutno, depozit-na stopa Evropske centralne banke iznosi 1%. Primjenom nove politikenaknade, distorzione implikacije bi trebale biti eliminisane, a regulativa Cent-ralne banke Bosne i Hercegovine harmonizovana sa regulativom Evropskecentralne banke.

 Aktuelne izmjene i dopune Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine 

u 2004.g. Predsjedni{tvo Bosne i Hercegovine je 17. novembra 2004.g.usvojilo amandmane na Zakon o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine.Amandmani se odnose na dva bitna pitanja. Prvo, uspostavljanje funkcijesupervizije komercijalnih banaka kod Centralne banke Bosne i Hercegovineod 1. januara 2005.g. i drugo, omogu}iti da Centralna banka Bosne i Herce-govine dio svoje dobiti usmjeri na dr`avni nivo kao dividendu. O uspostav-ljanju funkcije supervizije komercijalnih banaka se govori ve} od 2002.g.181

Prijedlog kojeg je prihvatilo Predsjedni{tvo Bosne i Hercegovine, usvojen jeprethodno od strane Upravnog vije}a Centralne banke Bosne i Hercegovinei entitetskih agencija za bankarstvo. U dosada{njoj superviziji banaka, Cent-ralna banka Bosne i Hercegovine je imala samo ulogu koordinatora, ali nijeimala nikakvu ulogu u svakodnevnom upravljanju supervizijom banaka. Jedan od glavnih razloga, zbog kojih }e supervizija banaka prakti~no postati

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

272

180. Deposit facility rate

181. Supervizija postoji, ali ne na nivou CBBiH.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 272

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 274/398

 

 jedinstvena struktura u okviru Centralne banke Bosne i Hercegovine, je ~i-njenica da je bankarski sistem u Bosni i Hercegovini zna~ajno promijenjen iunaprije|en od vremena kada je struktura supervizije uspostavljana sa funkcio-nisanjem tri institucije. Bankarski sistem Bosne i Hercegovine je danas jedinstven. Ve}ina komercijalnih banaka posluje na teritoriji cijele zemlje,preko mre`e filijala. Drugo, stepen stranog vlasni{tva banaka je vrlo visok,oko 75%, {to zna~i da je neophodno imati i visok stepen koordinacije super- vizije banaka sa zemljama porijekla prisutnih banaka, a koje imaju svojebanke u Bosni i Hercegovini. Tre}i va`an razlog za uspostavljanje funkcije

supervizije banaka kod Centralne banke, je usvajanje me|unarodnih stan-darda u oblasti supevizije. Razumljivo je da, kada usvojimo me|unarodnestandarde, oni budu primjenjivi na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine.^etvrti razlog je da supervizija banaka mora biti implementirana na svebanke jednako. Centralna banka Bosne i Hercegovine, u okviru svog zakona,a i u praksi, ima visok nivo operativne nezavisnosti, te mo`e osigurati primjenume|unarodnih standarda. Na operativnom nivou, komercijalne banke ne}eprimijetiti skoro nikakvu razliku u na~inu provo|enja supervizije. Osobljeagencija za bankarstvo }e postati dio osoblja Centralne banke Bosne i Herce-govine. Dvije entitetske agencije za bankarstvo }e postati filijale Centralnebanke za poslove supervizije banaka. Neke od prednosti uspostavljanjafunkcije supervizije banaka kod Centralne banke su: supervizor koji }e vr{itikontrolu rada komercijalnih banaka }e mo}i, prakti~no, kontrolisati svekomercijalne banke u Bosni i Hercegovini; Odbor za superviziju banaka priCentralnoj banci }e, sa jednog mjesta, mo}i izdavati ili oduzimati dozvoleza rad komercijalnih banaka, te uvoditi privremene uprave (to zna~i da }eumjesto sada{njih dvaju dozvola, va`iti samo jedna jedinstvena dozvola za

rad komercijalnih banaka) i dr. S druge strane, Centralna banka Bosne iHercegovine }e, po prvi put od svog osnivanja 1997.g., 60% svoje ostvarenedobiti, poslije usvajanja izvje{taja nezavisnog revizora, usmjeravati ka Minis-tarstvu finansija i trezora Bosne i Hercegovine. Na kraju, devizne rezerveCentralne banke Bosne i Hercegovine, na dan 31.12.2004.g., su iznosile3.457.518.209 KM i za 23,34% su ve}e u odnosu na isti period iz 2003.g.Neto slobodne devizne rezerve Centralne banke Bosne i Hercegovine 31.

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

273

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 273

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 275/398

 

12. 2004.g. su iznosile 172.990.610 KM i za 12,86% su ve}e u odnosu nastanje od 31.12.2003.g. Ostvarena dobit od 30.368.362 KM odra`ava pozi-tivno finansijsko poslovanje Centralne banke Bosne i Hercegovine za 2004.g.Raspodjela ostvarene dobiti je izvr{ena prema kriterijima utvr|enim odred-bama Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine, uklju~uju}i izmjenei dopune Zakona koje je Parlament Bosne i Hercegovine usvojio 22. marta2004.g. Po{tivaju}i propisane kriterije, a na osnovu odluke Upravnog vije}aCentralne banke Bosne i Hercegovine, dio ostvarene dobiti od 18.221.017KM je raspore|en u bud`et Bosne i Hercegovine, a iznos od 12.147.345 KM

na ra~un generalnih rezervi Centralne banke Bosne i Hercegovine, {to prak-ti~no zna~i da 40% dobiti ostaje u Centralnoj banci Bosne i Hercegovineza ja~anje njenih fondova i kapitala. Na ovaj na~in Centralna banka Bosnei Hercegovine pokazuje da se, iako u strogom sistemu currency board-a,spremna uklju~iti u finansiranje i ja~anje dr`avnih institucija.

8.2. Za{to currenc

 

 y board u Bosni i Hercegovini, a ne centralna banka?

 Veoma ~esto postavljeno pitanje iz monetarne sfere jeste: za{to currency

board u monetarnom sistemu Bosne i Hercegovine, a ne centralna banka?Za ovakav izbor postoji vi{e razloga, od kojih navodimo slijede}e182:

Kao zemlja koja je krenula putem tranzicije ka tr`i{nom modelu ute-meljenom na privatnoj svojini, veoma je va`no da ostvarimo makro-ekonomsku stabilnost, a unutar toga je jedna od klju~nih veli~ina sta-bilna valuta.

Kao zemlja koja izlazi iz rata sa dubokim traumama, podjelama i me|u-sobnim nepovjerenjem, imali bismo velike pote{ko}e u definiranju smjero- va i efekata djelovanja Centralne banke Bosne i Hercegovine, ako bi ona

trebala da vodi ÀdiskrecionuÀ monetarno-kreditnu politiku. Radi toga sukruta i automatska pravila, koja treba da provodi valutna komisija,najbolje po~etno rje{enje u procesu integracije na{eg ekonomskog pros-tora u monetarnoj sferi

Kao zemlja koja je ekonomski poharana, razorena i spaljena, veomate{ko bismo mogli odr`ati okvire ÀdiskrecionogÀ djelovanja centralne

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

274

182. Kreso, Sead: "Novac Bosne i Hercegovine", "Je`", Sarajevo, 1997, op.cit.p.137

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 274

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 276/398

 

banke, a da oni ne budu ÀprobijeniÀ usljed enormnih potreba za sred-stvima nu`nim u procesu obnove i visokim zahtjevima za bud`etskimrashodima. Visoki pritisak u pravcu finansiranja ovih potreba putememisije novca, sigurno bi proizveo visoku inflaciju i sna`ne negativne efek-te na razvoj, kako privredni, tako i dru{tveni.

Monetarna politika Centralne banke Bosne i Hercegovine, zasnovana naprincipu currency board-a se provodi ve} punih sedam godina, a postignutirezultati su slijede}i:

Currency board je vrlo uspje{an na~in vo|enja monetarne politike zaBosnu i Hercegovinu

konzistentno odr`avanje stabilnosti valute (konvertibilne marke) odpu{tanja u opticaj

ograni~avanje niske stope inflacije na oko 1% godi{nje - nivo Bosne iHercegovine

dosljedna primjena pravila currency board-a izdavanjem doma}e valute,isklju~ivo uz puno pokri}e u slobodnim konvertibilnim deviznim sred-stvima. Na kraju 2004.g., Centralna banka Bosne i Hercegovine je imalaneto deviznu aktivu (vi{ak pokri}a, ili slobodna nov~ana sredstva) oko173 miliona KM

koordinirana saradnja Centralne banke Bosne i Hercegovine u obavljanjudjelatnosti agencija za bankarstvo, nadle`nih za izdavanje licenci za radi vr{enje supervizije komercijalnih banaka, kao i uspostavljanje standardau poslovanju banaka u skladu sa praksom u zemljama razvijenog tr`i{ta

upravljanje slu`benim deviznim rezervama koje dr`i Centralna bankaBosne i Hercegovine, prema smjernicama Upravnog vije}a, tako da se

njihovo investiranje vr{i na siguran na~in i uz optimalno ukama}ivanje uspostavljena saradnja sa institucijama Bosne i Hercegovine

Predsjedni{tvo Bosne i Hercegovine se izjasnilo da }e se sa primjenomcurrency board aran`mana, kao osnovne karike makroekonomske politikeu Bosni i Hercegovini, nastaviti i nakon isteka {estogodi{njeg perioda,1.augusta 2003.g. Isto tako je izvr{eno imenovanje pet novih bosansko-

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

275

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 275

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 277/398

 

hercegova~kih gra|ana Upravnog Vije}a. Guverner Peter Nicholl, nakon do-bivanja bosanskohercegova~kog dr`avljanstva, je dobio novi mandat guver-nera do kraja 2004.g. Predsjedni{tvo Bosne i Hercegovine, kao i Upravno Vije}e Centralne banke BiH, su imenovali gosp. Kemala Kozari}a za novogguvernera od 1.januara 2005.g. Ove su odluke pozitivne, jer su doneseneunaprijed, te su izbjegnute bilo kakve nesigurnosti, a u isto vrijeme obezb- je|uju visok stepen kontinuiteta u upravljanju Centralnom bankom Bosnei Hercegovine. Isto tako, gra|ani Bosne i Hercegovine su do`ivjeli mnogefinansijske traume u pro{losti. Gra|ani danas vrjednuju doma}i novac kao

stabilan, te i currency board aran`man ima visok nivo javne podr{ke unutarBosne i Hercegovine. Va`no je re}i da je dugoro~ni cilj Bosne i Hercegovineintegracija u Evropsku monetarnu uniju. Konvertibilna marka je ve} vezanaza euro, te je zbog ostvarenja ovog cilja nephodno i odr`ati ovu vezu. Izlaznastrategija iz currency board aran`mana, za Bosnu i Hercegovinu bi zatotrebala biti uvo|enje eura kao novca Bosne i Hercegovine, putem integracijeu Evropsku monetarnu uniju. Prema tome, Centralna banka Bosne i Hercego- vine, u aran`manu currency board-a, je jedna od karika stabilnosti ekonomi- je i stvaranja samoodr`ive bosanskohercegova~ke ekonomije. Ovo se baziraprvenstveno na stabilnoj konvetibilnoj marki, koja }e omogu}iti dalji razvojzdravog i stabilnog finansijskog sistema Bosne i Hercegovine. Stabilan i jakfinansijski sektor je preduvjet za ja~anje ukupnog ekonomskog razvoja(rast proizvodnje, pove}anje zaposlenosti, rast izvoza, rast nacionalnogdohotka), {to }e omogu}iti Bosni i Hercegovini realizaciju procesa uklju~enjau evropske integracije, sa ciljem uklju~enja u Evropsku uniju, odnosno uklju-~enjem Centralne banke Bosne i Hercegovine u Evropsku centralnu banku.

 Jaka i stabilna konvertibilna marka predstavlja zna~ajnu ~injenicu u priv-

la~enju stranog kapitala, odnosno direktnih stranih investicija, koje su prijekopotrebne Bosni i Hercegovini za dinami~an razvoj. Aran`man currencyboard-a }e i dalje djelovati u pravcu o~uvanja stabilne bosanskohercego- va~ke valute. Currency board u Bosni i Hercegovini je opravdao svoj cilj.Opravdanost potvr|uje stabilnost konvertibilne marke, povjerenje u doma}u valutu u zemlji, i {ire, i odr`avanje minimalne stope inflacije. Prema rezul-tatima ispitivanja u 2003.g., javno mnijenje i poslovni sektor iskazuju visok

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

276

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 276

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 278/398

 

nivo povjerenja u daljnju stabilnost konvertibilne marke.183 Funkcionisanjena{e krovne finansijske institucije u aran`manu currency board-a, }e poz-itivno uticati na budu}i razvoj i efikasnije funkcionisanje na{e makrofinan-sijske politike u cjelini, te omogu}iti br`e uklju~enje u Evropsku monetar-nu uniju. Va`na pretpostavka za o~uvanje makroekonomske stabilnosti i unarednom periodu, do integracije monetarnog sistema Bosne i Hercegovineu Evropsku monetarnu uniju, jeste upravljanje monetarnom politikom naprincipu currency board-a, koji i u budu}e treba da osigura stabilnostdeviznog kursa i stabilnost cijena, na ~emu insistira i Evropska centralna

banka. Me|utim, ono {to bi trebalo modificirati u funkcionisanju currencyboard aran`mana u Bosni i Hercegovini, u narednom periodu jeste pro{irenjefunkcija Centralne banke Bosne i Hercegovine, radi ja~anja finansijskog sek-tora i podsticaja razvoja finansijskog tr`i{ta u Bosni i Hercegovini. S tim u vezi, bilo bi neophodno izvr{iti izmjene Zakona o Centralnoj banci Bosne iHercegovine, kako bi joj bilo omogu}eno da u narednom periodu, do inte-gracije monetranog sistema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnuuniju, igra ograni~enu ulogu Àlender of last resortÀ184. Nova funkcija, defini-sana na ovakav na~in, je jako bitna, jer u bankarskom sektoru Bosne i Her-cegovine mo`emo vidjeti prisutnost ro~ne neuskla|enosti izme|u depozitai plasiranih sredstava putem kredita, {to kao rezultat ima pove}an nivo sis-temskog rizika. Ovo prvenstveno zna~i dominaciju kratkoro~nih depozitakod banaka, gdje su banke onda prinu|ene da dr`e vi{e aktive nego {to jeuobi~ajeno, u cilju odr`avanja likvidnosti. Centralna banka Bosne i Hercegovinebi, kroz novu funkciju Àlender of last resortÀ, imala na raspolaganju instru-ment kojim bi mogla preduprijediti eventualnu krizu likvidnosti neke odbanaka, a smanjenjem sistemskog rizika bi doprinosila ja~anju stabilnosti

cjelokupnog bankarskog sektora. Centralnoj banci Bosne i Hercegovine bitako|er, u okvirima pravila currency board aran`mana i izmjenama Zakona,trebalo omogu}iti da po~ne izdavati kratkoro~ne vrijednosne papire (npr.depozitne certifikate, kratkoro~ne obveznice) i tako osnuje i razvija tr`i{tenovca u Bosni i Hercegovini. Doma}i bankarski sektor ima potrebu za

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

277

183. UNDP BiH (2003), "Sistem ranog upozoravanja", p.19184. "posu|iva~ posljednjeg uto~i{ta"

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 277

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 279/398

 

kratkoro~nim vrijednosnim papirima tr`i{ta novca, u koje bi mogli investi-rati nov~ana sredstva. Izdavanje kratkoro~nih vrijednosnih papira od straneCentralne banke Bosne i Hercegovine, bi uticalo na smanjenje nov~anih sred-stava koje doma}e komercijalne banke plasiraju u inostranstvu, a ujedno bidoprinijelo i ja~anju finansijskog tr`i{ta u Bosni i Hercegovini, kao bitnepretpostavke za realizaciju reforme javnih fondova u Bosni i Hercegovini,kao {to je, na primjer, penzioni sistem.

Slijede}a va`na karika u procesu integracije monetarnog sistema Bosnei Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju, jeste odr`avanje stabilnognivoa nacionalnih rezervi. Postoje}i nivo od oko ~etiri mjeseca ukupnoguvoza u Bosnu i Hercegovinu, je zadovoljavaju}i i predstavlja stabiliziraju}ifaktor u funkcionisanju Centralne banke Bosne i Hecegovine. U narednomperiodu, da bi se osigurala stabilnost funkcionisanja currency board aran`-mana, je neophodno preduzeti napore na smanjivanju deficita teku}egra~una (kroz ve}e stope izvoza i ve}i priliv stranih investicija), koji zajednosa iznosom javnog duga predstavlja najve}u prijetnju makroekonomskojstabilnosti u Bosni i Hercegovini.

9. NA~IN PRIPREME Z

 

A INTEGR

 

ACIJU MONETARNOG SISTEMA

BOSNE I HERCEGOV 

 

INE U E V 

 

ROPSKU MONETARNU UNIJU

Kao {to je poznato, euro je ve} donio odre|ene koristi sada{njim zeml- jama ~lanicama euro-zone, te bi mogao tako|er donijeti odre|ene koristi iza budu}e zemlje ~lanice. Prije svega }e eleminisati rizik deviznog kursa, voditi ka sni`avanju kamatnih stopa i doprinijeti sni`enju stope inflacije i ja~anju monetarne stabilnosti. Imaju}i u vidu ovu perspektivu, razumljivo je za{to budu}e ~lanice Evropske unije ele uvesti euro {to je prije mogu}e.

Naravno, za u~e{}e u monetarnoj uniji i potpunu eksploataciju efekataprednosti, Bosna i Hercegovina mora biti spremna. Ta spremnost se zasni- va na evaluaciji ispunjenja kriterija iz Maastricht Ugovora. Kao {to je ve}poznato, kriteriji konvergencije, uspostavljeni u Maastricht Ugovoru, susredi{te mnogih diskusija na akademskom, i svakom drugom polju, i to odkada su uvedeni i od kada su se prvi put primijenili u 1998.g. U kontekstuprocesa pro{irenja i budu}eg pridru`ivanja Evropskoj uniji, osnovno pitanje

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

278

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 278

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 280/398

 

koje se name}e je: da li bi komponenta koja se naziva Àcatching-upÀ iliÀhvatanje ukorakÀ sa navedenim kriterijima trebala biti primijenjena na istina~in kao {to je primjenjivana i u pro{losti? Postoje razli~ita mi{ljenja, ali jeprincip vrlo jasan, a to je da nema dodatnih kriterija koji se tra`e od stranebilo koje zemlje koja se `eli priklju~iti, pa i u slu~aju Bosne i Hercegovine,od onoga {to su zemlje, koje su ve} u Evropskoj monetarnoj uniji i euro-zoni,morale ispo{tovati. Naravno, kao i slu~aju dosada{njih analiza, evaluacija}e biti ura|ena na osnovu tzv. odr`ive konvergencije. Kriteriji konvergen-cije iz Maastrichta }e biti primijenjeni na o{tar na~in, ali, naravno, ne}e se

primijeniti na na~in koji }e biti okarakterisan kao mehani~ki. Oni su vodi~da se uspje{no uradi procjena odr`ive konvergencije i naposlijetku izvr{iprosu|ivanje da li je Bosna i Hercegovina spremna da uvede euro i postane~lanica Evropske monetarne unije.

9.1. Bosna i Hercegov 

 

ina - proces ispunjavanja uslov 

 

a iz Studije izvodljivost 

 

Evropska komisija je 18.novembra 2003.g. objavila Studiju izvodlji-

 vosti185

, koja razmatra spremnost Bosne i Hercegovine da zapo~ne pregovoreo Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivanju Evropskoj uniji. Da bi Evropskakomisija dala pozitivnu preporuku Vije}u Evropske unije da Bosna i Herce-govina zapo~ne pregovore, nephodno je da Bosna i Hercegovina ispunisvih {esnaest reformskih podru~ja, koja su navedena i definisana Studijomizvodljivosti. Studija izvodljivosti pru`a analizu teku}e situacije u Bosni iHercegovini, te obuhvata najve}i dio pitanja koja se uobi~ajeno razmatra- ju u Godi{njem izvje{taju o procesu stabilizacije i pridru`ivanja.186 Studijaizvodljivosti, tako|er, ukazuje na to da je Bosna i Hercegovina anga`irana

i u jednom broju drugih reformi koje su va`ne za stabilizaciju mira iokru`enja u okviru Dejtonskog mirovnog sporazuma. S obzirom da su takvereforme i mimo doma{aja budu}eg Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanjuEvropskoj uniji, one se u Studiji izvodljivosti i ne spominju, premda su rel-evantne za sposobnost Bosne i Hercegovine da funkcioni{e kao moderna,

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

279

185. The Feasibility Study186. The Stabilization and Association Agreement (SAA)

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 279

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 281/398

 

demokratska dr`ava, te da kao takva postane i kandidat za ~lanstvo u Evrop-skoj uniji. Od {esnaest ta~aka, u onim koje se odnose na politi~ku situaciju,napredak je umjeren. Vlada na nivou dr`ave ostaje nedovoljno razvijena,dok tenzije izme|u dr`ave i entiteta i dalje uti~u na sprovo|enje reform-skih aktivnosti. Reforma javne uprave je tek po~ela, a {to se ti~e odredbi opo{tivanju ljudskih prava i uslova vezanih za Me|unarodni krivi~ni sud zabiv{u Jugoslaviju187, ograni~en napredak je postignut po~etkom 2004.g.Studija izvodljivosti preporu~uje da jedna nova, reformska dinamika, koja je neophodna da bi se osigurao napredak na planu izgradnje moderne,

demokratske i fukcionalne dr`ave, sa modernim i djelotvornim institucija-ma koje }e po{tivati vladavinu prava, treba da se javlja u Bosni i Hercegovini.Studija izvodljivosti dalje ukazuje na to da bi Àekonomski rastÀ, uz smanjenjenephodnih javnih rashoda, osigurao resurse za institucionalnu reformukoja je potrebna Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina se suo~ava sakrupnim ekonomskim izazovima, usljed smanjenja me|unarodne pomo}i. Vlada Bosne i Hercegovine u ovom segmentu mora u~initi svoj dio zadatkai uspostaviti okvir koji }e biti povoljan za investicije i poduzetni{tvo. Istotako, Vlada mora unaprijediti proces upravljanja javnim fondovima i nov~animsredstvima koja se prikupe od poreskih obveznika. To je jedan od razlogaza{to se u Studiji izvodljivosti tra`i usvajanje i sprovo|enje Zakona o bu-d`etu na nivou dr`ave, koji }e zna~iti evidentiranje svih prikupljenih javnihprihoda i finansiranje javnih potreba putem javnih rashoda. U pogleduispunjavanja tehni~kih uslova procesa stabilizacije i pridru`ivanja, procjenaiz Studije izvodljivosti je À...jedan neprestani napredak, pomije{an sa oblas-tima, gdje klju~ne reforme nisu sprovedene, ili ~ak nisu ni zapo~eteÀ.

S tim u vezi, nedavni uspjesi u podru~jima, kao {to su saglasnost Vije}a

ministara za akcioni plan u vezi sa pitanjima iz Studije izvodljivosti, prvepresude donesene u Bosni i Hercegovini vezano za trgovinu ljudima, us-postava Uprave za indirektno oporezivanje, te Ministarstva odbrane na nivoudr`ave, su umanjeni neuspjesima u drugim podru~jima. Nijedna ta~ka, rele- vantna za ispunjavanje tehni~kih uslova za po~etak Pregovora o procesustabilizacije i pridru`ivanja Evropskoj uniji, nije u potpunosti ispunjena. [to

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

280

187. ICTY 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 280

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 282/398

 

se ti~e Evropske unije, ona }e dati odgovaraju}u pomo}, po~ev{i od tehni~ke,pa i do finansijske podr{ke, kako bi podr`ala reforme u Bosni i Hercegovini,u cilju ispunjavanja standarda iz acquis-a . Kada Bosna i Hercegovina ispuni{esnaest zahtjeva definisanih Studijom izvodljivosti, Evropska komisija }edati preporuku Vije}u Evrope da donese odluku da otvori pregovore saBosnom i Hercegovinom o stabilizaciji i pridru`ivanju Evropskoj uniji. Uko-liko Bosna i Hercegovina ne ispuni zahtjeve iz Studije izvodljivosti, Evropskakomisija sigurno i ne}e biti u poziciji da svoju preporuku da za po~etak pre-govora. Naravno, Bosna i Hercegovina mora biti u stanju da osigura taj korak.

Politi~ka situacija.188  Provo|enje Zakona o Vije}u ministara i Zakona oministarstvima, }e zna~iti djelotvorniju javnu upravu. Zakon o Vije}u minis-tara iz 2002.g. je pobolj{ao funkcionisanje dr`ave kroz novoformirana mi-nistarstva i agencije na nivou dr`ave, te funkciju Ànerotiraju}egÀ Predsjeda- vaju}eg Vije}a ministara Bosne i Hercegovine. Izazov za dr`avu u narednomperiodu jeste uspostava dr`avne vlade u pravom smislu te rije~i, umjestosada{nje institucionalne organizacije dr`avne vlade na pricipima vije}a mi-nistara. Konsolidacija novih ministarstava i agencija na nivou dr`ave, mora

biti br`a i u~inkovitija. Koordinacioni sastanci izme|u ministarstava su sepo~eli odr`avati, ali koordinacija izme|u dr`ave i entiteta, te Distrikta Br~ko, je i dalje slaba, {to nam jo{ uvijek ne pokazuje da je u~inak Vlade i Par-lamenta zna~ajno pobolj{an. Ka{njenja u izradi i usvajanju niza klju~nihzakona nam ukazuje na to da imamo nerazvijene upravlja~ke kapacitete ipoliti~ke razlike unutar Vlade. Na sastanku Vije}a za implementaciju mira,odr`anom u martu 2003.g., Bosna i Hercegovina je preuzela na sebeobavezu da sa~ini sveobuhvatnu strategiju reforme javne uprave za cijeluzemlju. Studija izvodljivosti je i za 2004.g. utvrdila zna~ajnu reformsku

agendu. Dobro je prihva}ena ~injenica da je Vije}e ministara, uz podr{kuDirekcije za evropske integracije, usvojilo strukturiran i metodi~an pristupreformama. Krajem decembra 2003.g. usvojen je i akcioni plan189 za rje{avanjeprioriteta iz Studije izvodljivosti, a u januaru 2004.g. je pro{ao i parlamen-tarnu proceduru. Napredak, koji je ostvaren od usvajanja Studije izvodljivosti,

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

281

188. Ta~ke obuhva}ene Studijom izvodljivosti

189. dokument koji defini{e rokove i odgovornost institucija Bosne i Hercegovine

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 281

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 283/398

 

 je u podru~ju uvo|enja novog Krivi~nog zakona i Zakona o krivi~nom pos-tupku, po~etak funkcionisanja Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, uspostava jedinstvene Dr`avne obavje{tajne agencije, usvajanje Zakona o indirektnomoporezivanju, uspostava Uprave za indirektno oporezivanje, usvajanje Za-kona o odbrani i uspostava Ministarstva odbrane na dr`avnom nivou. Ovdjemoramo naglasiti da je kod sprovo|enje svih navedenih reformskih aktivnos-ti i dalje bio prisutan Àme|unarodni pritisakÀ, bez kojeg zasigurno ni nave-dene reforme ne bi bile ostvarene, jer su u Bosni i Hercegovini jo{ uvijek~este politi~ke opstrukcije reformama. U ve}ini podru~ja gdje ima napretka,

me|unarodna inicijativa, podr{ka i naposlijetku pritisak, odigrali su klju~nuulogu. Nedovoljni kapaciteti i politi~ka volja u Bosni i Hercegovini, negativnose odra`avaju na sprovo|enje usvojenih reformi. To nije adekvatna osnova nakojoj bi se gradio Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju Evropskoj uniji.

Ekonomska situacija.190 Proces integracije u Evropsku uniju, izme|u osta-log, podrazumijeva i u~inkovitu pripremu i prilago|avanje bosanskoherce-gova~ke ekonomije u odnosu na ekonomske kriterije iz Maastrichta (odnosese na ispunjavanja kriterija za ~lanstvo u Evropskoj monetarnoj uniji) i Kopen-

hagena za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Naime, ekonomski kriteriji iz Kopen-hagena, u cilju integracije u Evropsku uniju, se nagla{avaju sa dva aspektai to: prvo, funkcionisanje djelotvorne tr`i{ne ekonomije i drugo, sposobnostsuo~avanja sa pritiskom konkurencije i tr`i{nim snagama unutar Evropskeunije. Jedan od najva`nijih zadataka za Bosnu i Hercegovinu je odr`avanjestabilnog makroekonomskog i institucionalnog okru`enja. Stabilnost ovogokru`enja }e omogu}iti ja~anje konkurentnosti bosanskohercegova~ke eko-nomije, funkcionalnije tr`i{te i ja~anje sposobnosti doma}ih ekonomskihsubjekata da izdr`e konkurentske udare na vanjskim tr`i{tima, a posebno

na tr`i{tu Evropske unije. U su{tini, ovo zavisi od uticaja razli~itih faktorakao {to su liberalizacija trgovine, zavr{etak procesa privatizacije, pove}anjeproduktivnosti, podizanje standarda i kvaliteta roba i usluga, reformi dr`av-ne uprave, rasta udjela kvalifikovane i visokoobrazovane radne snage, kreiranjepovoljnijeg poslovnog okru`enja za doma}a i strana ulaganja i drugo. Po-

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

282

190. Ta~ke obuhva}ene Studijom izvodivosti

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 282

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 284/398

 

zitivan napredak, s aspekta makroekonomske stabilnosti, je svakako ~inje-nica da Bosna i Hercegovina danas ima veoma stabilnu valutu, konvetibilnumarku, (jedna od najstabilnijih valuta u jugoisto~noj Evropi) koja je potpuno vezana za euro. Inflacija je pod kontrolom zahvaljuju}i Centralnoj banciBosne i Hercegovine. Reforma bankarskog sektora je oti{la dalje nego re-forma bilo kojeg drugog sektora, a bankarski sektor je privatizovan vi{e nego90%. Ono {to zabrinjava, jeste prisutna razli~itost u ekonomskom razvojuzemlje, te naglasak u narednom periodu mora biti stavljen na hitno stvaranjei ja~anje jedinstvenog ekonomskog prostora u Bosni i Hercegovini, {to }e

biti jedan od preduslova za ujedna~en razvoj svih dijelova dr`ave Bosne iHercegovine. Od januara 2004.g., Centralna banka Bosne i Hercegovine jepo~ela objavljivati nove mjese~ne podatke o vanjskoj trgovini robama nanivou Bosne i Hercegovine. Ovo je, uistinu, jo{ jedan u nizu pozitivnihkoraka ove dr`avne institucije, omogu}en uvo|enjem novog sistemaobrade podataka191 koji se primjenjuje u carinskim upravama. Moramo, spravom, ista}i da je ovo zadatak koji bi morao obaviti Zavod za statistikuBosne i Hercegovine. Iz domena Zakona o bud`etu, Bosna i Hercegovina morausvojiti i po~eti primjenjivati takav zakon, koji }e obuhvatiti vi{egodi{njebud`etsko planiranje i projekcije, te uvesti jedinstven vladin ra~un. Bosnai Hercegovina jo{ nema dr`avni zakon o bud`etu koji reguli{e pripremu,dono{enje i izvr{enje bud`eta, finansijsko upravljanje, a nema ni jedinstven vladin ra~un. Prvi nacrt Zakona o finansijama sada je utvr|en. Novi Zakono finansijama treba osigurati pravni okvir za vi{egodi{nje planiranje, izvr{enjei kontrolu bud`eta. Budu}i dr`avni bud`eti trebali bi biti utemeljeni nasrednjoro~nim (na primjer, trogodi{njim) finansijskim planovima, sa jasnoutvr|enom fiskalnom odgovorno{}u i odredbama koje }e definisati pravilno

izvr{enje i kontrolu bud`eta. Na nivou entiteta, postoje}i zakoni o bud`etubi se trebali revidirati u domenu, na primjer, inkorporiranja vi{egodi{njegplaniranja, ali u ovom pogledu, zasada, nije preduzeta nikakva reformskaaktivnost. Do sada je Centralna banka Bosne i Hercegovine osiguravalaprikupljanje podataka za vlade, mada bi ovaj zadatak normalno pripadaodr`avnom ministarstvu finansija. Do sada smo zapazili da se ovaj zadatak

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

283

191. ASYCUD

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 283

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 285/398

 

mo`e izvr{iti samo onda kada sistem trezora bude potpuno proveden nasvim podentiteskim nivoima (kantonima i op}inama). Me|unarodni mone-tarni fond je ~ak i ukazao na nedostatak u institucionalnoj izgradnji minis-tarstava, odnosno na nedostatak institucije koja bi utvr|ivala godi{nji, obje-dinjeni fiskalni bilans, te na osnovu toga utvr|ivala i ciljeve kako, za dr`avu,tako i za ni`e nivoe vlasti. Me|unarodni monetarni fond, dalje, ukazuje nato da bi Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje mogao prerastiu Fiskalno vije}e, koje bi preuzelo tu ulogu. Kada govorimo o jedinstvenojbud`etskoj politici na nivou dr`ave, vrlo va`no bi bilo izvr{iti integraciju

 vanbud`etskih sredstava, kao i ekstra bud`etskih sredstava u bud`et, jer setrenutno mnogi prihodi vezani za grantove i strane donacije ne uklju~ujuu bud`et dr`ave192. Da bi se omogu}ila ekonomska reforma, Me|unarodnimonetarni fond i Evropska Komisija pru`aju podr{ku bud`etu dr`ave Bosnei Hercegovine i njenih entiteta. Ilustracije radi, u 2003.g., u skladu sa stand-byaran`manom Me|unarodnog monetarnog fonda193, Bosna i Hercegovina jenastavila sa makroekonomskom stabilizacijom. Postignuta je zna~ajna fiskalnukonsolidacija, odr`an stabilan devizni kurs i stabilnost cijena funkcionisanjemcurrency board aran`mana. Kada govorimo o fiskalnoj konsolidaciji, posljed-nji podaci ukazuju na objedinjeni bud`etski deficit od 3,4% bruto doma}egproizvoda, {to je pribli`no ekonomskom kriteriju konvergencije Evropskemonetarne unije od 3% bruto doma}eg proizvoda. Currency board aran`manCentralne banke Bosne i Hercegovine je nastavio djelovati od avgusta 2003.g.,sa novim upravnim odborom i novim guvernerom od 1. januara 2005.g.Supervizija banaka je oja~ana uvo|enjem strogih propisa, kao {to je noviuslov u pogledu kapitala, koji se primjenjuje od januara 2003.g. i kojeg suispunile sve banke. Isto tako, dopunjeni su i propisi vezani za stanje devizne

aktive i pasive banaka, koji sada uklju~uju i aktivu i pasivu, indeksiraneprema stranim valutama. Ekonomska reforma je podr`ana i kroz drugi paketmakrofinansijske pomo}i Evropske unije u iznosu od 60 miliona eura194 za2003. i 2004.g. U izvje{taju Evropske komisije za 2003.g., nagla{ava se pot-reba za ubrzanjem implementacije reformi, naro~ito u pogledu pobolj{anja

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

284

192. uklju~ena su samo sredstva namijenjena za podr{ku izvr{enju bud`eta.

193. stand-by aran`man usvojen u iznosu od oko 100 miliona eura.

194. 20 miliona eura kredita i 40 miliona eura granta

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 284

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 286/398

 

poslovne klime, privla~anjem stranih investicija i certifikacijom proizvoda. U kontekstu pobolj{anja makroekonomskog upravljanja, Studija izvodivosti je naglasila kratkoro~nu potrebu za implementacijom reformi sektora statis-tike i bud`etske politike. Konkretan napredak u navedenim podru~jima tekse treba ostvariti. Uprkos odre|enom uspjehu na planu makroekonomskestabilizacije, Bosna i Hercegovina jo{ nije ~vrsto na putu ka samoodr`ivomrastu. Kao {to je i nagla{eno u Studiji izvodivosti, proizvodni kapaciteti iizvozna aktivnost slabi, strane investicije, mada pobolj{ane, su i dalje nedo- voljne da bi se kompenzirao veliki teku}i platni debalans. Razvoj privatnog

sektora treba potaknuti kroz pobolj{ano poslovno okru`enje, pobolj{atikorporativno upravljanje, smanjiti rigidnost u pogledu radna snage. Svenavedeno predstavlja stvaranje jednog novog okru`enja, koje }e omogu}iti jasne i efikasne tr`i{ne tokove. ^ak i ako/kada Bosna i Hercegovina razrije{ipitanja kratkoro~nih prioriteta navedenih u Studiji izvodivosti, ona }e sesuo~iti sa rje{avanjem srednjoro~nih obaveza. To zaista nagla{ava potrebuza koherentnom, ali hitnom akcijom.

Implementacija procesa stabilizacije i pridru`ivanja 195 Direkcija za evropske

integracije, u okviru rada Vije}a ministara Bosne i Hercegovine, igra veoma va`nu institucionalnu ulogu i ukazuje tijelima dr`ave na zna~aj balogovre-menog rje{avanja svih {esnaest reformskih podru~ja iz Studije izvodljivosti. U decembru 2003.g., na prijedlog Direkcije za evropske integracije, Vije}eministara Bosne i Hercegovine je usvojilo mehanizme kako bi se pobolj{alakoordinacija rje{avanja pitanja evropskih integracija na nivou dr`ave. Bosnai Hercegovina je zapo~ela sa razvojem strategije evropskih integracija, ~ijicilj bi trebao biti jasno iskazana spremnost Bosne i Hercegovine za pridru`i- vanje Evropskoj uniji 2009.g. U dijelu implementacije procesa stabilizacije

i pridru`ivanja Evropskoj uniji, vrlo va`no mjesto ima uvo|enje jedinstvenogekonomskog prostora u Bosni i Hercegovini. S tim u vezi, neophodno jedonijeti jedinstven zakon o konkurencijskom poslovanju i izvr{iti uspostavukonkurencijskog vije}a na nivou dr`ave, uvesti odredbe o me|usobnompriznavanju proizvoda u pravnom poretku Bosne i Hercegovine, provestikonzistentan i u~inkovit re`im javne nabave u cijeloj dr`avi, ukloniti sve vrste

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

285

195. ta~ke obuhva}ene Studijom izvodivosti

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 285

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 287/398

 

mogu}ih dvojnih licenci, dozvola i sli~no, kako bi se omogu}ilo davaocimausluga, uklju~uju}i i finansijske institucije, da posluju na cijelom prostoruBosne i Hercegovine bez nepotrebnih birokratskih procedura. S tim u vezi,Bosna i Hercegovina mora stvoriti i jedinstven sistem registracije preduze}asa primjenom u cijeloj dr`avi. Nadalje, vrlo va`no bi bilo da Bosna i Hercego- vina po~ne sprovoditi konzistentnu trgovinsku politiku jer, Bosna i Hercegovinastalno bilje`i trgovinski deficit. Na dr`avnom nivou neophodno je uvesticertificiranje i druge procedure za izvoz proizvoda ivotinjskog porijekla, teformirati Fitosanitarni ured u skladu sa standardima Evropske unije, a sve u

cilju promovisanja izvoza i ja~anja standarda. Od novembra 2003.g. nemanapretka u rje{avanju problema vezanih za slobodne zone u Bosni i Herce-govini. U ovoj oblasti se jo{ uvijek susre}emo sa pravnim nedosljednostimai aktivnostima koje su inkompatibilne sa standardima Evropske unije (npr. jo{uvijek se praktikuje carinjenje roba koje nisu fizi~ki prisutne na teritorijiBosne i Hercegovine, kao i neadekvatno pra}enje aktivnosti u i oko slobodnihzona). Kada govorimo o problemu certificiranja proizvoda, djelimi~an napredak je ostvaren. Dr`avni Ured za veterinarstvo je osnovan i operativan je, ali en-titeti nisu uskladili svoje zakone sa Zakonom o veterinarstvu Bosne i Herce-govine. Fitosanitarna agencija Bosne i Hercegovine, koja bi zamijenilasada{nji sistem podijeljenje entitetske legislative, treba tek da se uspostavi.Nesposobnost Bosne i Hercegovine da osigura novac za veterinarski sektor,a posebno za sistem identificiranja `ivotinja, predstavlja veliko ograni~enjeu ispunjavanju uslova iz ovog podru~ja koje postavlja Ured za veterinarstvoi hranu Evropske unije.

Kada govorimo o reformi carinskog i poreskog sistema, kao jo{ jednogreformskog podru~ja definisanog u Studiji izvodivosti, uspjelo se posti}i parla-

mentarno usvajanje Zakona o indirektnom oporezivanju i uspostava Upraveza indirektno oporezivanje Bosne i Herecgovine. Sva ka{njenja iz oblasticarinskog i poreskog sistema u 2003. i 2004.g. su tako|er uticala i na ka{-njenje uvo|enje poreza na dodatu vrijednost u Bosni i Hercegovini, kao jo{ jednom uslovu u procesu stabilizacije i pridru`ivanja Evropskoj uniji. Ovajperiod ka{njenja }e podrzumijevati i odlaganje sticanja koristi i mogu}ihu{teda koje idu uz reformu poreskog sistema, {to bi, kao rezultat, moglo

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

286

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 286

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 288/398

 

imati i negativne posljedice na javne finansije, s obzirom da javni prihodiod carina opadaju sa progresivnim uvo|enjem re`ima slobodne trgovine.

Finansijska pomo} Evropske komisije. U periodu od 2000-2003.g., Bosnai Hercegovina je dobila oko 391 milion eura pomo}i od Evropske komisije.Pored finansijske pomo}i iz programa CARDS-a, Evropska komisija je pru`ilai platno-bilansnu podr{ku u kontekstu jednog programa Me|unarodnog mo-netarnog fonda i finansiranja demokratizacije dr`ave i dru{tva. Strate{ki doku-ment Evropske komisije, u pogledu CARDS programa, utvr|uje glavne prio-ritete pomo}i za period od 2002-2006.g., dok vi{egodi{nji okvirni programdefini{e detaljne prioritete za period od 2002-2004.g. U toku 2003.g., uokviru CARDS programa, Bosna i Hercegovina je dobila 71,9 miliona eura,kao podr{ku reformama za budu}i proces stabilizacije i pridru`ivanja Evropskojuniji. Navedeni progam se fokusira na podru~ja demokratske stabilizacije, ja~anja administrativnih kapaciteta, ekonomski i dru{tveni razvoj, okoli{ iprirodne resurse, te na oblast pravosu|a i unutra{njih poslova. Demokratskastabilizacija podrazumijeva pomo} Bosni i Hercegovini, s ciljem da ona preuz-me punu odgovornost za povratak izbjeglica i stvaranje samoodr`ivog povrat-

ka. Kroz ja~anje administrativnih kapaciteta, Evropska komisija i CAFAO supove}ali kapacitete carinskih i poreskih uprava. Evropska komisija je pomoglai ja~anje Direkcije za evropske integracije i Odjela za civilnu avijaciju Bosnei Hercegovine. U domenu ekonomskog i dru{tvenog razvoja CARDS programpodr`ava proces privatizacije i restrukturiranja preduze}a u Bosni i Hercego- vini. Evropska komisija tako|er daje podr{ku razvoju malih i srednjih pre-duze}a, mikrokreditnih organizacija. Pomo} Evropske komisije za dru{tvenirazvoj, orijenti{e se na reformu stru~nog obrazovanja i kroz TEMPUS pro-gram podr`ava reformu i razvoj visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini.

 U pravosu|u i unutra{njim poslovima, Evropska komisija nastavlja podr{kusudskoj i tu`ila~koj reformi kroz nezavisnu sudsku komisiju, Visoka sudskai tu`ila~ka vije}a i Tu`ila{tva. Obuka i oprema se pru`aju policijskim snaga-ma u Bosni i Hercegovini, u koordinciji sa policijskom misijom Evropskeunije196. Ova pomo} podrazumijeva osloba|anje prve tran{e granta u izno-su od 15 miliona eura, u februaru 2003.g. i druge tran{e od 20 miliona

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

287

196. EUPM

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 287

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 289/398

 

eura u januaru 2004.g. Rezultati Bosne i Hercegovine u svim podru~jimaispunjavanja uslova iz Studije izvodljivosti, koji su preduslov za po~etakpregovora o stabilizaciji i pridru`ivanju Evropskoj uniji, su mje{oviti. U svih{esnaest ta~aka je postignut izvjestan napredak, ali nijedna od preporukaiz Studije izvodljivosti nije u potpunosti ispunjena. Napredak je svakakodobro op{teprihva}en, ali rje{avanje svih {esnaest prioritetnih podru~ja }ezahtijevati jedinstvenu politi~ku volju i odlu~nije poteze, {to trenutno uBosni i Hercegovini nije na zadovoljavaju}em nivou, a samo Bosna iHercegovina to mo`e rije{iti kako bi ispunila san mnogih njenih gra|ana o

pridru`ivanju Evropskoj uniji u doglednoj budu}nosti. U Bosni i Herce-govini traju aktivnosti na izradi Strategije integrisanja dr`ave u Evropskuuniju, u koju su uklju~eni dr`avni slu`benici iz oba entiteta, Br~ko Distriktai dr`avnih institucija.

Pored njih, u izradi Strategije u~estvuju i vanjski stru~njaci koji su se pri- javili na javni poziv Direkcije za evropske integracije iz januara 2004.g.Pored izrade navedene Strategije, sve institucije u Bosni i Hercegovini kojesu uklju~ene u realizaciju prioriteta iz Studije izvodljivosti, istovremeno se

pripremaju za predstoje}e pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridru-`ivanju. Bosna i Hercegovina zasigurno `eli pokazati sposobnost preuzi-manja obaveza koje su vezane za punoravno ~lanstvo, uklju~uju}i i pridr-`avanje ciljeva politi~ke, ekonomske i monetarne unije. Prilago|avanje prav-nog sistema Bosne i Hercegovine acquis-u , tj. pravnoj legislativi Evropskeunije, }e zahtijevati da se preduzmu zna~ajniji napori svih relevatnih insti-tucija u dr`avi, naro~ito Vije}a ministara i entitetskih vlada, kao i Vlade Br~koDistrikta, a posebno va`nu ulogu }e imati Parlament Bosne i Hercegovinei bosanskohercegova~ko pravosu|e. O~ekivana uspostava ugovornih odnosa

sa Evropskom unijom, {to }e kao rezultat imati potvr|ivanje statusa kan-didata kroz Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju, implicira i pravnuobavezu koja uklju~uje uskla|ivanje zakonodavstva sa acquis-om, te reci-pro~nu liberalizaciju tr`i{ta Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina uovoj fazi vr{i tzv. dobrovoljnu harmonizaciju, te bi organi u Bosni i Herce-govini trebali biti svjesni prednosti usvajanja konzistentnog ÀpaketaÀ evrop-skih pravnih normi ve} sada. Stoga je va`no ovaj proces sprovoditi i prije

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

288

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 288

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 290/398

 

uspostavljanja ugovornog odnosa sa Evropskom unijom, {to je prvenstveno va`no za razvoj tr`i{ne ekonomije i stvranje jedinstvenog ekonomskogprostora u Bosni i Hercegovini. Jasno je da }e ranije prilago|avanja acquis-u imati pozitivne implikacije, kao {to je integracija Bosne i Hercegovine u {irievropski i svjetski ekonomski prostor.

Ranim ulaskom u proces dobrovoljne harmonizacije, Bosna i Hercego- vina }e sebi olak{ati put integracije u Evropsku uniju i dokazati svoju spo-sobnost potpunog prihvatanja acquis-a , te na taj na~in konkretizovati izjaveo elji za integraciju u Evropsku uniju. Ovakav pristup }e implicirati olak{a- vanje ve}eg priliva direktnih stranih investicija, {to je za Bosnu i Hercegovinuizuzetno va`no, s obzirom da se radi o zemlji koja se jo{ uvijek oporavljaod posljedica ratnih razaranja. Na prijedlog Direkcije za evropske integracije, Vije}e ministara Bosne i Hercegovine je usvojilo Odluku o na~inu ocjenjivanjauskla|enosti propisa sa acquis-om , koja uklju~uje Izjavu o uskla|enosti iuporedni prikaz. Odluka se ve} implementira, a Direkcija za evropske inte-gracije daje izja{njenja na nacrte zakona koji se usvajaju u Vije}u ministaraBosne i Hercegovine. Faze na putu pribli`avanja Bosne i Hercegovine Evrop-

skoj uniji do potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanu su slijede}e:prvo, Bosna i Hercegovina mora ispuniti, ili ostvariti, zna~ajan napredak naispunjavanju {esnaest prioriteta definisanih u Studiji izvodivosti. Pozitivnaocjena o Studiji izvodivosti zna~i da Evropska komisija {alje preporuku Vije}uEvrope za po~etak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivanju saEvropskom unijom. Nakon toga, Vije}e Evrope razmatra preporuku Evropskekomisije i ako prihvati preporuku, donije}e odluku o po~etku pregovora.Pozitivna odluka o po~etku pregovora zna~i da Bosna i Hercegovina mo`eotpo~eti sa pripremama za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridru`i-

 vanju. Zadnja faza je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanjuEvropskoj uniji.

9.2. Bosna i Her 

 

cegov 

 

ina - proces stabilizacije i pr 

 

idru`ivanja Evropskoj uniji 

 Uslovno pozitivna ocjena Evropske komisije o Studiji izvodivosti jedovela Bosnu i Hercegovinu u fazu ispunjavanja uslova za po~etak pregovora

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

289

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 289

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 291/398

 

sa Evropskom unijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivanju. Kako bipregovori mogli po~eti, vlasti svih nivoa u Bosni i Hercegovini su obavezneulo`iti dodatne napore na realizaciji reformi u vi{e oblasti. Kona~nu odlukuo po~etku pregovora donosi Vije}e ministara Evropske unije, u ~ijem raduu~estvuje dvadeset pet ministara vanjskih poslova zemalja ~lanica Evropskeunije. Kada postignemo takav stepen napretka i dobijemo preporuku o po-~etku pregovora, tada Bosna i Hercegovina ulazi u novu fazu pregovora saEvropskom unijom. Prije svega, i Bosna i Hercegovina i Evropska unija tre-baju odrediti svoje pregovara~ke timove, dok }e tim, koji bude odre|en sa

bosanskohercegova~ke strane, na sebe preuzeti odgovornost uspje{ne provedbepregovora, od ~ega }e zavisiti i daljnji napredak na putu ka Briselu. Prijedlogza sastav pregovara~kog tima Bosne i Hercegovine je da on bude sastavljenod stru~njaka iz svih oblasti o kojima se pregovara. Iako sve zemlje zapadnogBalkana prolaze kroz iste faze, svaki sporazum ima svoje specifi~nosti, jer je prilago|en situaciji u pojedinoj zemlji. Va`na uloga u definisanjuSporazuma je na organima Evropske unije, koji nose skra}enice COREPERI i COREPER II.197 Ilustracije radi, COREPER I se bavi pitanjima jedinstvenogtr`i{ta, ribarstva, industrije, telekomunikacija, okoli{a, obrazovanja, zdravstvai kulture dok se, sa druge strane, COREPER II bavi pitanjima koja se ti~uinstitucija, vanjske politike i generalnih pitanja Evropske unije.

Pregovori. Pregovori su veoma kompleksan proces, zbog ~ega je stru~nostdr`avnog pregovara~kog tima vi{e nego va`na. Trajanje pregovora nije vre-menski limitirano. Nakon zavr{etka pregovora, Sporazum se parafira, a zatimpotpisuje. Da bi kona~no stupio na snagu, neophodno je u~initi jo{ nekolikododatnih koraka. Prvo, na snagu stupa Privremeni sporazum, koji se uglavnomodnosi na trgovinske mjere izme|u zemlje potpisnice Sporazuma i Evropske

unije, gdje, dok je na snazi Privremeni sporazum, u toku je ratifikacijaSporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju u Evropskom parlamentu, parla-mentarnoj skup{tini zemlje potpisnice i parlamentima zemalja ~lanica Evrop-ske unije. Nakon {to obaveze, koje Sporazum sadr`i, budu sprovedene, zemljapodnosi prijavu za punopravno ~lanstvo u Evropskoj uniji.

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

290

197. Dolazi iz francuskog jezika {to zna~i "Komitet stalnih predstavnika"

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 290

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 292/398

 

[ta donosi Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju? Nakon procesa ispu-njavanja svih uslova iz Studije izvodljivosti, Bosna i Hercegovina mo`e pris-tupiti potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju. To zna~i jedanzna~ajan korak u pribli`avanju punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji.Isto tako, taj trenutak }e da nam potvrdi da je ostvaren zna~ajan napredaki zna~ajan stepen stabilizacije, te da su institucije Bosne i Hercegovine izgra-|ene u tolikoj mjeri, da su u stanju samostalno i nezavisno preuzeti odgovor-nost primjene ugovornih odnosa sa Evropskom unijom. Od momenta pot-pisivanja Sporazuma do njegovog stupanja na snagu, Sporazum treba biti

parafiran i ratifikovan u Evropskom parlamentu, Parlamentarnoj skup{tiniBosne i Hercegovine i parlamentima svih 25 zemalja ~lanica Evropske unije.Po zavr{etku procesa ratifikacije, koji mo`e trajati do dvije godine, Sporazumstupa na snagu i pravno je obavezuju}i, kako za Bosnu i Hercegovinu, takoi za Evropsku uniju. Pored Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju, neop-hodno je potpisati i Privremeni sporazum, koji se odnosi na trgovinu i srod-na pitanja iz oblasti trgovine, koji ne prolazi kroz proces ratifikacije, negostupa na snagu danom potpisivanja.

Status potencijalnog kandidata. Potpisivanjem Sporazuma o stablizacijii pridru`ivanju, dr`ava potpisnica potvr|uje status Àpotencijalnog kandidataÀ,{to je kategorija formalno-pravno utvr|ena u junu 2000.g., na Samitu Evrop-skog vije}a u Santa Maria de Feiri u Portugalu. Za razliku od Bosne i Herce-govine, zemlje srednje i isto~ne Evrope, koje su 1. maja 2004.g. ujedno i postalepunopravne ~lanice Evropske unije, su tako|er potpisivale Sporazume opridru`ivanju, ali u ugovorima nije postojao status Àpotencijalnog kandidataÀ.Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju danas i Sporazum o pridru`ivanjukoji se postojao ranije, imaju zajedni~ke op{te principe i to: uspostaviti

politi~ki dijalog, slobodu kretanja roba, usluga, ljudi i kapitala, saradnju napodru~ju pravosu|a i unutra{njih poslova, te koordinacija u politi~kim, finan-sijskim i institucionalnim odredbama. Nadalje, Sporazum o stabilizaciji ipridru`ivanju stavlja poseban naglasak na politi~ki, tj. Stabilizacijski aspekt,posebno u dijelu koji govori o regionalnoj saradnji. Logi~an slijed doga|aja, jer je Stabilizacijski aspekt i nastao kao rezultat na nestabilnu situaciju u regionui iz `elje da se izna|u rje{enja za uspostavu trajne stabilnosti. Sporazum je

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

291

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 291

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 293/398

 

 veoma bitan jer, izme|u ostalog, omogu}ava stalni politi~ki dijalog sa Evrop-skom unijom, dok ostale zemlje koje nisu potpisale Sporazum, ipak vodeneformalne, ili politi~ke dijaloge na visokom diplomatskom nivou. Vije}e zastabilizaciju i pridru`ivanje ima funkciju da nadgleda proces sprovo|enjaSporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju, ~iji su ~lanovi iz reda ~lanova Vije}aEvropske unije i Evropske komisije, te ~lanovi iz reda vlade zemlje potpisnice.Klju~ni principi Sporazuma se podudaraju sa principima na kojima po~ivai sama Evropska unija. Prije svega mislimo na po{tivanje demokratije, ljudskihprava, me|unarodnog prava i tr`i{ne ekonomije. Zemlja potpisnica se obave-

zuje da }e ja~ati civilno dru{tvo i demokratiju, raditi na izgradnji institucijai reformi javne uprave, ja~anju pravosudnih institucija i organa unutra{njihposlova i sl. Prema svakoj dr`avi koja prolazi kroz proces stabilizacije i pridru-`ivanja, Evropska unija ima individualan pristup ocjenjivanja uspjeha i napretkau samoj dr`avi. Sporazum, prije svega, ure|uje i dr avu iznutra u svim segmen-tima. Sporazum otvara i odre|ene nove mogu}nosti za uspostavu odnosa sazemljama ~lanicama Evropske unije. U dijelu koji se odnosi na trgovinu sa zem-ljama ~lanicama Evropske unije, Sporazum ima preferenciju, odnosno donosiolak{ice pri izvoznim aktivnostima dr`ave. Na kraju, ne smijemo zaboravitida se ~lanstvo u Evropskoj uniji ne mo`e dobiti kao ÀpoklonÀ, nego sve struk-ture u dr`avi moraju ulo`iti maksimalne napore, raditi, imati politi~ko i svakodrugo jedinstvo, raditi na ja~anju svijesti svih gra|ana, koji su tako|er dioprocesa, kako bi se realizovao zadati cilj. Prema tome, pridru`ivanje Evrop-skoj uniji je rezultat ispunjenja pravnih, politi~kih i ekonomskih uslova.Hronologija doga|aja nakon stabilizacije i pridru`ivanja Evropskoj uniji: 

implementacija obaveza iz ugovora o stabilizaciji i pridru`ivanju Evrop-skoj uniji

podno{enje zahtjeva za prijem u punopravno ~lanstvo Evropske unije analiti~ki pregled uskla|enosti zakonodavstva Bosne i Hercegovine sa

zakonodavstvom Evropske unije tzv. Àscreening procesÀ

pregovori o ispunjenje acquis-a 

prijem u punopravno ~lanstvo Evropske unije

otpo~injanje procesa integracije monetarnog sistema u Evropsku mone-tarnu uniju i uvo|enje eura

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

292

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 292

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 294/398

 

9.3. Bosna i Her 

 

cegov 

 

ina - proces integr 

 

acije u Ev 

 

 

opsku monet 

 

aru uniju 

Stvaranje Evropske monetarne unije je otvorilo debatu vezanu za budu}-nost same Evropske unije. Ekonomisti tuma~e ovaj stepen integracije kaoposljedicu dotada{njeg ekonomskog integrisanja, nastojanja da se odr`i eko-nomska stabilnost i obezbijede uslovi za br`i ekonomski napredak, osiguradovoljno veliko profitabilno tr`i{te i osna`i Evropska unija u konkurenciji saSjedinjenim Ameri~kim Dr`avama i Japanom. Me|u ekonomskim motivimastvaranja Evropske monetarne unije i upotrebe jedne valute - eura - naj~e{}ese navode smanjenje valutnih rizika, smanjenje transakcionih tro{kova, pove-}anje efikasnosti tr`i{ta, bolje ekonomske perspektive i makroekonomskastabilnost. Nisu zanemarljivi ni politi~ki motivi, kao {to je jedinstven glasu globalnoj ekonomiji ({to ima vanjske politi~ke implikacije) i monetarnaunija (kao predfaza formiranja politi~ke unije). Monetarni euroskeptici ~estonavode da se cijena koju zemlje-~lanice pla}aju ulaskom u integraciju, ovim~inom pove}ava. Kao argumenti u prilog ovim tezama, navode se gubiciprihoda ostvarivanjem razlika u deviznim kursevima, gubitak suvereniteta,stepena slobode, vladinih prihoda i sli~no. Mada je te{ko kvantificirati

koristi i cijene koje zemlje pla}aju ulaskom u Evropsku monetarnu uniju, jedno je sigurno - dugoro~ni pozitivni efekti ja~anja integracije iznutranisu sporni. [ta vi{e, u dana{njoj globalnoj ekonomiji, ovaj evropski izbornema alternative.198 Ono ~emu se mora posvetiti daleko vi{e pa`nje, mnogo vi{e nego {to je ~injeno do sada, je oslanjanje na vlastite resurse, jer kakose Evropska monetarna unija bude pribli`avala, mnoge prakti~ne implikacijeza Bosnu i Hercegovinu }e privla~iti ve}i stepen pozornosti.

9.3.1. Implikacije za monetarni sistem Bosne i Hercegov 

 

ine na osnovu 

analize teor 

 

ije optimalnog valutnog podru~ja Teorija optimalnog valutnog podru~ja obuhvata vrlo slo`ena, me|usobno

isprepletena pitanja iz domena me|unarodne makroekonomije, me|unarod-nih finansija i monetarne ekonomije. Nema sumnje da se zemlje razlikuju.Pitanje je, me|utim, da li su razlike toliko va`ne da predstavljaju odre|enu

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

293

198. Had`iahmetovi}, Azra (2005.): "Ekonomija Evrope", Ekonomski fakultet Sarajevo, Izdava~ka djelatnost,op.cit.p.151.

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 293

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 295/398

 

prepreku za integraciju u monetarnu uniju. Klasi~na analiza prema Mundell-u je po~ela od scenarija u kojem negativne promjene na strani potra`nje zaproizvodima u jednoj zemlji, idu u prilog nekoj drugoj zemlji. Pitanje kojenam se name}e jeste: da li je takva vrsta {oka mogu}a kao ~esta pojavaizme|u zemalja ~lanica Evropske monetarne unije, sa pretpostavkom da jei Bosna i Hercegovina ~lanica Evropske monetarne unije? Izlo`it }emo dvapogleda, kako bismo ponudili odgovor. Prvo, {okovi na strani potra`nje }e sesa manjom vjerovatno}om de{avati kada se Bosna i Hercegovina pridru`iEvropskoj monetarnoj uniji. Trgovina me|u zemljama ~lanicama Evropske

monetarne unije je u velikoj mjeri intra-industrijska trgovina. S obzirom dase trgovina zasniva na ekonomiji omjera i nesavr{enoj konkurenciji (diferen-cijacija proizvoda), dolazi do takve strukture trgovine gdje zemlje kupuju iprodaju jedna drugoj sli~ne, ili iste proizvode. Prema tome, Francuska pro-daje i kupuje automobile iz Njema~ke i obratno. Ista situacija vrijedi za Bosnui Hercegovinu i zemlje iz okru`enja, kada budu ~lanice Evropske monetarneunije. Takva struktura trgovine dovodi do stanja gdje }e ve}ina {okova pot-ra`nje uticati na zemlje na sli~an na~in. Na primjer, kada kupci smanje potra-`nju za proizvodima, oni }e kupovati manje proizvoda i u Bosni i Hercegovinii drugim ~lanicama Evropske monetarne unije, te }e implikacije zbog prom- jene potra nje u Bosni i Hercegovini i drugim zemljama biti vrlo sli~ne. Otkla-njanje barijera uspostavljanjem cjelovitog tr`i{ta, }e implicirati navedene ten-dencije. Kao rezultat, ve}ina {okova potra`nje }e imati tendenciju sli~nihimplikacija. Integracijom Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju,umjesto asimetri~nih, eventualni {okovi }e imati ve}u tendenciju da budusimetri~ni. Drugi pogled }emo iznijeti u svjetlu Mundell-ove analize, gdjepostoji mogu}nost i druga~ije odlike u dinamici razvoja trgovine. Integracija

trgovine, koja nastaje kao rezultat ekonomije omjera, tako|er mo`e dovestido regionalne koncentracije industrijskih aktivnosti. Osnovni argument ovdje je da, kada dolazi do smanjenja prepreka u trgovini, imamo dvije suprotneimplikacije na proces lokalizacije industrije. Postoji mogu}nost, sa jedne strane,da je proizvodnja bli`a krajnjem tr`i{tu, ali tako|er postoji mogu}nost da,s druge strane, do|e do koncentrisanja proizvodnje kako bi se osiguraladobit na osnovu ekonomije omjera. Kao implikaciju, mo`emo imati da

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

294

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:39 AM Page 294

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 296/398

 

{okovi specifi~ni za pojedini sektor postanu {okovi specifi~ni za cijelu zemlju. U tom slu~aju, zemlja u kojoj se desi takav {ok (npr. Bosna i Hercegovina)mo`e do}i u situaciju da joj je potreban devizni kurs kao instrument makro-ekonomske politike u cilju ubla`avanja ekonomskog {oka. Dva pogleda kojasmo iznijeli u vezi ekonomske integracije i mogu}nosti pojave asimetri~nih{okova se mogu analizirati na sistemati~niji na~in, koriste}i grafi~ki prikaz.Na grafikonu 9.3.1. (1), tj. na vertikalnoj osi, prikazan je stepen divergencijeu kretanju outputa i nezaposlenosti izme|u grupe zemalja kandidata zaintegraciju u Evropsku monetarnu uniju. S druge strane, na horizontalnoj

osi imamo stepen integracije izme|u zemalja kandidata za ~lanstvo u Evrop-skoj monetarnoj uniji, {to se, ustvari, odnosi na uzajamnu trgovinu zemalja,u odnosu na njihov bruto doma}i proizvod. Prikazani grafikon nam govorio krivulji negativnog nagiba, {to implicira da, kako raste stepen ekonom-skih integracija izme|u zemalja, asimetri~ni {okovi }e se rje|e javljati, takoda }e odnos nacionalnog dohotka i zaposlenosti imati tendenciju manjedivergencije izme|u zemalja ~lanica Evropske monetarne unije.

GR

 

AFIKON 9.3.1. (1)

Ekonomska integracija vis-à-vis asimetri~ni {okovi

Na grafikonu 9.3.1.(2), tj. na vertikalnoj i horizontalnoj osi imamo identi~neelemente, kao i na prethodnom grafikonu, ali umjesto krivulje negativnognagiba imamo suprotan pogled, tj. krivulju pozitivnog nagiba. Prema tome,pove}anjem stepena integracije, zemlje postaju specijalizovanije, tako da }ebiti podlo`ne ve}oj vjerovatno}i pojave asimetri~nih {okova. Ukoliko Bosna

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

 

295

   D   i  v  e  r  g  e  n  c   i   j  a

 

Integracija

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:40 AM Page 295

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 297/398

 

i Hercegovina bude imala manje diverzificiranu strukturu outputa, bit }eizlo`ena ve}oj vjerovatno}i pojave asimetri~nih {okova, {to implicira da nijespremna da se pridru`i Evropskoj monetarnoj uniji. Ako uzmemo pretpos-tavku da }e se Bosna i Hercegovina, kao mala i otvorena ekonomija, u dog-lednoj budu}nosti visoko integrisati sa Evropskom unijom, kao takva }ebiti sna`no specijalizirana ekonomija. Ovo }e nas dovesti do zaklju~ka damala i otvorena ekonomija, kakva je Bosna i Hercegovina, treba zadr`ati svojnovac, konvertibilnu marku i ne integrisati se u Evropsku monetarnu unijusve dok se ne bude efikasno pripremila, oja~ala trgovinske odnose sa zemlja-

ma ~lanicam Evropske monetarne unije, tj. pove}ala stepen trgovinske integ-racije i smanjila divergenciju outputa i zaposlenosti u odnosu na ostalezemlje ~lanice Evropske monetarne unije.

GR

 

AFIKON 9.3.1. (2)

Ekonomska integracija vis-à-vis asimetri~ni {okovi

Bosna i Hercegovina mora ubrzati proces integracije sa tr`i{tem Evrop-ske monetarne unije, jer }e nacionalne granice biti sve manje va`ne kao fak-

tor koji odlu~uje o lokaciji ekonomskih aktivnosti, {to otvara mogu}nosti da}e klasteri ekonomske aktivnosti prevazi}i granice. U tom slu~aju, eventualniekonomski {okovi }e uticati i na Bosnu i Hercegovinu i, na primjer, Hrvatsku,ukoliko izrade zajedni~ke klastere, te se kurs KM-HRK ne mo`e koristiti zaubla`avanje {oka. U tom slu~aju, za obje zemlje je bolje da su ~laniceEvropske monetarne unije i da koriste jedinstvenu valutu, euro. Iz prethod-ne diskusije ne mo`emo zaklju~iti da ekonomisti zasigurno znaju koji }e

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

 

296

   D   i  v  e  r  g  e  n  c   i   j  a

 

Integracija

 

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:40 AM Page 296

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 298/398

 

biti odnos izme|u integracije i pojave asimetri~nih {okova. Sve ono {tomo`emo re}i, jeste da postoji realna mogu}nost da }e monetarna integracijau Evropsku monetarnu uniju za Bosnu i Hercegovinu zna~iti manje asimetri~-nih {okova u odnosu na ostale zemlje ~lanice Evropske monetarne unije.Tako|er, slijede}a ilustracija mo`e poduprijeti tvrdnju da monetarna inte-gracija Bosne i Hercegovine ne}e voditi ka ja~anju asimetri~nih {okova izme|uBosne i Hercegovine i zemalja ~lanica Evropske monetarne unije. Naime,radi se o sve ve}em zna~aju usluga. Ekonomija omjera nema u tolikoj mjerizna~aj kod usluga, koliko za industrijske aktivnosti. Kao rezultat, monetarna

integracija Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju ne}e dovestido regionalne koncentracije usluga kao {to, recimo, mo`e biti slu~aj sa sek-torom industrije. Kako usluge budu postojale sve va`niji sektor u razvojubosanskohercegova~ke ekonomije (npr. sektor turizma), trend ka koncen-traciji ekonomske aktivnosti i pojavi asimetri~kih {okova }e se smanjivati.Ilustracije radi, sektor usluga u zemljama ~lanicama Evropske monetarneunije u~estvuje sa oko 70% u bruto doma}em proizvodu.

 Asimetri~ni {okovi vis-à-vis dr`ave . U prethodnom izlaganju smo govorili

kako }e integracija Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju sma-njiti pojavu asimetri~nih {okova. Ovo ne zna~i, naravno, da }e svi mogu}iasimetri~ni {okovi nestati, jer postoje i drugi izvori asimetri~nih {okova koji}e nastaviti da igraju odre|enu ulogu i u budu}nosti. Osnovni razlog tome je da moramo imati na umu da }e nastaviti postojati dr`ave kao glavniinstrumenti ekonomskih politika. U Evropskoj monetarnoj uniji, monetarnapolitika je centralizovana, te je manja vjerovatno}a da }e biti izvor asimet-ri~nih {okova. Me|utim, zemlje ~lanice nastavljaju da upravljaju nezavisno isuvereno mnogim drugim ekonomskim podru~jima. Najzna~ajnije podru~je je

bud`etska politika. Unutar monetarne unije bud`etski organi i poreskeuprave su jo{ uvijek Àu rukamaÀ pojedinih dr`ava ~lanica Evropske monetarneunije. Teorija optimalnog valutnog podru~ja nagla{ava po`eljnu, zna~ajnucentralizaciju nacionalnih bud`eta, kako bi se zemlje mogle prilagoditiasimetri~nim {okovima u razli~itim regijama (dr`avama). Koje je ograni~enjetakve centralizacije? Kako bismo mogli odgovoriti na postavljeno pitanje, va`no je naglasiti ulogu bud`etskih transfera koje bi trebalo koristiti kako bi

Proces integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnu uniju 

297

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:40 AM Page 297

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 299/398

 

se prilagodili (ali, samo privremenim {okovima), ili, ako su {okovi stalni,onda bud`etske transfere treba koristiti samo privremeno. Zemlja koja imastalne {okove (npr. stalni pad u potra`nji za svojim outputom), treba se pri-lago|avati promjenama cijena ili nadnica, ili kretanjem faktora proizvodnje.Bud`etske transfere treba koristiti samo kao privremenu mjeru da bi {toefikasnije prevazi{li probleme prilago|avanja. Mogu}e implikacije velikih istalnih bud`etskih transfera su da se stvore novi politi~ki problemi, na na~inda stanovnici prosperitetnih dijelova u zemlji po~nu oponirati pla}anjima zatakve transfere. Dakle, prema teoriji optimalnog valutnog podru~ja, inte-

gracija monetarnog sistema Bosne i Hercegovine u Evropsku monetarnuuniju, trebala bi se odvijati zajedno sa procesom odre|ene centralizacijebud`eta u Bosni i Hercegovini. Takva centralizacija bud`etske politike }e omo-gu}iti automatske transfere ka regijama i podru~jima koja }e eventualnobiti zahva}ena negativnim {okovima. Monetarna unifikacija u Evropi je ve}realizovana, i pored ~injenice da nije ura|ena zna~ajna centralizacija bud`eta,premda je Evropska unija u~inila zna~ajan iskorak u ovoj oblasti i danas imamobud`et Evropske unije. Bosna i Hercegovina }e pridru`ivanjem Evropskojuniji dobiti mogu}nost da bude primalac odgovaraju}ih transfera i sredstavaiz razli~itih fondova, ~ime se mogu ubla`iti eventualni ekonomski {okoviintegracijom u Evropsku monetarnu uniju. Klju~no pitanje u ovom domenu je kako }e Bosna i Hercegovina upravljati fiskalnom politikom kada sepridru`i Evropskoj monetarnoj uniji, jer }e monetarna politika tada biti podingerencijama Evropske centralne banke, ~ija }e ~lanica biti Centralnabanka Bosne i Hercegovine? Imaju}i na umu teoriju optimalnog valutnogpodru~ja, preporu~uje se da bi Bosna i Hercegovina (tj. institucije koje uprav-ljaju njenom fiskalnom politikom) trebala: zadr`ati odre|en stepen fleksi-

bilnosti i autonomije i upravljati fiskalnom politikom unutar Evropske mo-netarnije unije na vrlo disciplinovan na~in, sa jasnim pravilima i bud`etskimprincipom ravnote`e, u smislu upravljanja bud`etskim deficitom u odnosuna bruto doma}i proizvod. Naime, navedeno drugo stajali{te }e biti i oba- veza fiskalnih vlasti Bosne i Hercegovine, s obzirom da }e se morati preuzetiobaveze definisane Ugovorom iz Maastrichta i Paktom stabilnosti. Sastanovi{ta optimalnog valutnog podru~ja, bili bismo previ{e optimisti~ni

doc. dr. sc. D`enan \onlagi} 

298

Monografija gotovo za stampu.qxp 11/30/2006 10:40 AM Page 298

5/17/2018 77573490 Evropska Monetarna Unija i BiH - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/77573490-evropska-monetarna-unija-i-bih 300/398

 

kada bismo kazali da }e postojati mogu}nost za Bosnu i Hercegovinu dakoristi bud`etski deficit kao instrument za ubla`avanje negativinih {okova.S obzirom da i postoje}i institucionalni aran`man Centralne banke Bosnei Hercegovine ne dozvoljava finansiranje bud`etskog deficita, monetarnisistem Bosne i Hercegovine }e imati i prednost u smislu ispunjavanja oba- veza prema Ugovoru iz