Univerzitet u Sarajevu

Univerzitet u Sarajevu

Ekonomski fakultet u Sarajevu

Seminarski rad

Tema : Evropski monetarni sistem( Predmet: Meunarodna ekonomija )

Sarajevo, novembar 2007.

S a d r a j :

1. Uvod 12. Nastanak Evropskog monetarnog sistema 23. Evropska monetarna unija i euro

3.1. Euro 3

3.2. Evropska platna unija 3

3.3. Evropski monetrani sporazum 4

3.4. Evropski monetarni sistem 4

3.5. Monetarna unija 5

4. Proces / faze stvaranja EMU 65. Evropska centralna banka 7

5.1. Karakteristike Evropske centralne banke 8

5.2. Uprava Evropske centralne banke 8

6. Kriterijumi konvergencije 8

7. Zakljuak 9

8. Literatura 10

Prilog:

Dodatak 1. Proces stvaranja Evropske monetarne unije 11

Dodatak 2. Prijem zemalja u Evropsku uniju 12

Dodatak 3. Historijat stvaranja EU, EMU i EURA 13 1. Uvod

Poev od druge polovine dvadesetog vijeka evropski kontinent karakteriu znaajni procesi integracija, u raznim oblastima. Ovaj rad je usmjeren na moda najznaajniji segment tog procesa a to je monetarna integracija zemalja Evropske unije. Temu zapoinjemo sa periodom i nainom nastanka Evropskog monetarnog sistema i uslovima stvaranja monetarne unije.

Zatim ulazimo u oblast Evropske monetarne unije i eura, gdje izdavajamo odrednice eura, period njegovog ulaska u promet u zemlje Evrolenda, izdvajamo Evropsku platnu Uniju, Evropski monetarni sporazum. Zatim u Bazelu sklapanje sporazuma o tzv. Evropskoj monetarnoj zmiji, i na kraju tog dijela objanjavamo Evropski monetarni sistem i Monetarnu uniju kroz definiciju, karakteristike i zahtjeve u svrhu obezbijeivanja razvoja integracija.Dalje objanjavamo proces stvaranja Evropske monetarne unije koji obuhvata sjedee tri faze: U prvoj fazi (1. jul 1990 - 1. novembar 1993.), izvrena je liberalizacija kretanja kapitala otklanjanjem veine preostalih restrikcija (do kraja 1990.). U drugoj fazi (1. januar 1994. - kraj 1998.) postavljeni su glavni temelji EMU. Trea faza (1. januar 1999 - 1. januara 2002) oznaava konano uspostavljanje monetarne unije , i date su neke od prednosti uvoenja eura.Evropska centralna banka (ECB) , obuhvaena u daljem izlaganju ,zauzima sredinju poziciju unutar Evropskog sistema centralnih banaka i ona je centralna institucija monetarne politike Evropske unije. Naveden je poetni kapital, sastav banke , karakteristike kao i lanovi uprave ove banke.

Da bi se pristupilo postupku zamjene nacionalnih valuta za euro, tj. da bi zemlja ula u Evropsku monetarnu uniju, potrebno je ispunjenje "kriterijuma konvergencije", izdvojene u zavrenom dijelu izlaganja.Zakljukom obuhvatamo bitne pojmove, institucije, a u prilogu se nalaza tri dodatka vezana za: proces stvaranja Evropske monetarne unije , prijem zemalja u Evropsku uniju i historijat stvaranja EU, EMU i EURA. 2. Nastanak Evropskog monetarnog sistemaSporazum o formiranju Evropskog monetarng sistema kojeg je usvojio Evropski savjet u Briselu 1978. zahtjevao je saradnju centralnih banaka i predloio spisak mjera za onemoguavanje daljih poremeaja u zemljama Zajednice.

Evropski monetarni sistem1 stupio je na snagu 1979. sa ciljem da obezbijedi zonu monetarne stabilnosti kroz bliu monetarnu kooperaciju i koordinisanu kontrolu deviznih kurseva. ECU (eki) je zamiljen kao obraunska jedinica Zajednice. Formiranje EMS je doprinijelo stvaranju relativno visokog stepena monetarne stabiolnosti u periodu od 1979. do 1992. Monetarna disciplina zavedena od strane EMS je dosta umanjila mogunost popunjavanja budeta direktno iz primarne emisije. Nekoliko politikih i ekonomskih razloga 1992-93. doveli su do krize EMS.

Stupanjem na snagu Jedinstvenog evropskog akta 1987. godine, utvreni su brojni ciljevi na realizaciji Ekonomske i monetarne unije koji su predstavljali solidnu osnovu za nalaenje novih institucionalnih reenja.

Stvaranje monetarne unije zahtjevalo je zadovoljavanje sledeih uslova:2 uspostavljanje i garantovanje konvertibilnosti evropskih moneta

obezbeenje potpune slobode kretanja kapitala i potpune integracije bankarskog i finansijskog trita

potpuno stabilizovanje moneta

Osnivanjem EMS uinjene su dvije bitne prekretnice. Prva je da je ustanovljen nov sistem deviznih kurseva Mehanizam deviznih kurseva. Kursevi valuta lanica tog sistema bili su meusobno fiksirani , uz mogunost odstupanja navie i nanie u odreenom procentu koji se s vremenom poveavao. Druga prekretnica je da je prvi put stvorena evropska novana jedinica EKI ( ECU European currency Unit )

Izvor : 1 Evropska monetarna unija i euro , Mina Zirojevi i Sanja Jelisavac 2 Internet, http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_centralna_banka3. Evropska monetarna unija i euro3.1. EuroEuro3 je jedinstvena valuta za koju se opredijelila Evropska monetarna unija (EMU) koju, za sada, ini 12 lanica Evropske unije (EU), i to: Njemaka, Francuska, Irska, Finska, Belgija, Holandija, Luksemburg, panija,Portugalija, Austrija, Italija i Grka.On omoguava lake uporeivanje cijena, nova valuta stvara stabilno okruenje za poslovanje, stimulie rast i konkurentnost. 1. januara 1999. godine utvrena je stopa konverzije izmeu eura i nacionalnih valuta. Euro, u vidu papirnog i kovanog novca, je uao u promet 1. januara 2002. godine. Poslije ovog datuma mogue je vriti plaanja sa eurom u bilo kojoj zemlji Evrolenda.

Slika 1. Zemlje EvrolendaIzvor : Evropska monetarna unija i euro Mina Zirojevi i Sanja Jelisavac3.2. Evropska platna unija

Zemlje Zapadne Evrope zapoele su meusobnu monetarnu saradnju neposredno poslije drugog svjetskog rata. Poto sporazum o intraevropskim plaanjima i kompenzacijama nije dao oekivane rezultate , 1950.godine uz uee 17 zemalja Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju ( OEEC ) formirana je Evropska platna unija ( EPU ).

Unija je raspolagala kapitalom u iznosu od 271,6 mil.dolara. Medjusobna dugovanja i potraivanja u okviru Unije obraunavana su mjeseno, a zemlja sa deficitom je mogla da rauna na automatski kredit u zavisnosti od procenta svoje kvote ( obino od 20 do 25 % ). Evropska platna unija je prestala sa radom poetkom 1958.godine, kada je ve desetak zemalja lanica imalo konvertibilne valute.4

Izvor : 3 Internet, http://www.euro.ecb.int/en/what/countries.html. 4 Uvod u meunarodnu ekonomiju , Branislav Pelevi 3.3. Evropski monetarni sporazum

Umjesto Evropske platne unije poeo je sa radom Evropski monetarni sporazum ( EMA ). EMA je raspolagala sa kapitalom od 607,5 mil.dolara. Deficitarnim zemljama su odobravani krediti na vrijeme do dvije godine, i poslove EMA je vodila banka za meunarodna poravnavanje ( BIS ).

Poetkom sedamdesetih godina dolazi do promjena u meunarodnim monetarnim odnosima, tako Zemlje lanice Evropske ekonomske zajednice aprila 1972.godine u Bazelu sklapaju sporazum o tzv. Evropskoj monetarnoj zmiji, a marta 1973.godine donose odluku o zajednikom plivanju njihovih valuta u odnosu na ameriki dolar, dk su devizni kursevi meusobno odravani u uskim granicama od +/- 2,25% od dogovorenih pariteta.5

Iste godine poinje za radom i Evropski fond za monetarnu saradnju., a zatim se stvara evropska obraunska jedinica (EUA) kao sredsktvo za iskazivanje transakcija u Evropskoj investicionoj banci (EIB), a zatim i za iskazivanje budeta Zajednice.3.4. Evropski monetarni sistemKao nastavak integracionih procesa zemalja Zapadne Evrope imamo i Evropski monetarni sistem (EMS). Osnovan je 1978. godine u Briselu, a poeo je da funkcionie 1979. godine. Osnovni cilj EMS-a je bio da obezbjedi monetarnu stabilnost i saradnju u okviru ovih zemalja, ali i da stabilizuje njihove intervalutarne odnose. EMS se zasniva na mehanizmu deviznih kurseva, a odstupanje koje je dozvoljeno od centralnih kurseva je +/- 2,5%, osim za italijansku liru +/- 6%. Centralne banke zemalja lanica se obavezuju da interveniu u sluaju prekoraenja ili pada deviznih kurseva iznad dozvoljenih odstupanja. Prag odstupanja od maksimalno dozvoljenog odstupanja od centralnog deviznog kursa je odreen na 75%, a ako se on pree pristupa se intervencijma na deviznom tritu a mogua je i kratkorona pozajmica od centralne banke neke zemlje lanice. Ovaj sistem odravanja utvrenih deviznih kurseva oznaava se i skraenicom ERM ( Exchange Rate Mechanism ).6Centralno mesto u okviru EMS-a zauzimao je ECU (danas EURO) koji slui za utvrivanje meusobnih deviznih kurseva i granica u kojima devizni kursevi mogu fluktuirati. lanice EMS-a su sve zemlje EU i one kod Evropskog fonda za monetarnu saradnju deponuju 20% svojih rezervi u zlatu i devizama, a zauzvrat dobijaju eure evropska novana jedinica- ECU, do sredine 2002. godine kada je izvrena potpuna zamjena nacionalnih valuta sa eurom. Vrijednost jedinice ECU definisana je korpom valuta zemalja lanica, a koristi se i kao rezerva i sredstvo obrauna, sredstvo iskazivanja budeta Zajednice, odrednica zajednikih cijena poljoprivrednih proizvoda, zatim se koristi i u privatnim transakcijama.7

Izvor : 5 Uvod u meunarodnu ekonomiju , Branislav Pelevi 6 Uvod u meunarodnu ekonomiju , Branislav Pelevi 7 Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina , Denan onlagi 3.5. Monetarna unijaMonetarna unija8 je privredni prostor sainjen od vie nacionalnih privreda koje su prihvatile jedinstveno mjerilo cijene. Dakle, monetarna unija je valutno podruje u okviru ekonomskog prostora s jedinstvenim tritem, jedinstvenim uslovima privreivanja, zatitom i makroekonomskim ciljevima u kome vai jedna valuta. Teorijski, ovo moe biti ostvareno na dva naina: proirivanjem jedne nacionalne valute na cijeli integrisani privredni prostor (fiksnim paritetima nacionalnih valuta), ili uvoenjem nove zajednike valute. EU se odluila za ovo drugo rjeenje.

Bitno je da sa pojavom eura, zemlje lanice EMU prelaze sa kontrolisano fluktuirajueg na fiksno odreeni kurs izmeu eura i nacionalnih valuta. to se tie odnosa euro-valute drava nelanica, oni ostaju fluktuirajui i zavisni od kretanja ponude i tranje na tritu novca. Sama konverzija, recimo, njemake marke (DEM) u francuski franakZa oficijelni nain izraavanja odnosa izmeu valuta izabrano je direktno notiranje to znai da se euro izraava u jedinicama nacionalne valute, a ne obrnuto (npr. 1 EUR = 1.95583 KM, a ne 1 KM = 0.511292 EUR).U razvoju monetarne integracije veliki znaaj imaju dogaaji sa poetka sedamdesetih godina, a koji su direktno vezani za nastanak i razvoj ideje o monetarnoj uniji. Ovdje se istie Plan Werner, koji predstavlja osnovu dananje Unije, a kojim su definisani ciljevi Ekonomske i monetarne unije i postavljeni prvi zahtjevi u svrhu obezbjeivanja dinamizma razvoja integracije. Oni su podrazumijevali:9 slobodnu cirkulaciju roba, usluga, ljudi i kapitala

uspostavljanje potpune konvertibilnosti nacionalnih moneta, kao i utvrivanje fiksnih pariteta izmeu moneta zemalja lanica

definisanje jedinstvene politike trita kapitala

Izvor : 8 Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina , Denan onlagi 9 Evropska monetarna unija i euro , Mina Zirojevi i Sanja Jelisavac4. Proces / faze stvaranja EMUUvoenjem eura dovren je proces izgradnje Evropske monetarne unije (EMU). Taj postupak je imao tri faze:U prvoj fazi10 (1. jul 1990 - 1. novembar 1993.), izvrena je liberalizacija kretanja kapitala otklanjanjem veine preostalih restrikcija (do kraja 1990.). Jedinstveno evropsko trite nastalo je 1. januara 1993, poveanom koordinacijom po pitanju ekonomskih politika i intenziviranjem kooperacije izmeu centralnih banaka zemalja lanica. Zatim je fiksirana korpa valuta (1.novembar 1993), na osnovu koje se izraunavala vrijednost ECU-a (European Currency Unit) kao obraunske jedinice. Na ovaj nain stvoren je Evropski monetarni sistem (European Monetary System).

U drugoj fazi11 (1. januar 1994. - kraj 1998.) postavljeni su glavni temelji EMU. Kako je u ovoj fazi predvieno ujednaavanje performansi privreda EU, odreena je pomo manje razvijenim lanicama (panija, Grka, Portugalija i Irska). Stvoren je Kohezioni fond (kohezija pribliavanje) za koji su se sredstva obezbjeivala iz ve postojeih fondova: regionalnog, agrarnog i socijalnog. U Frankfurtu je osnovan Evropski monetarni institut (EMI - European Monetary Institute), dogovoren je postupak za usaglaavanje ekonomskih politika na nivou EU, i otpoeto je sniavanje "prekomjernih budetskih deficita". Evropski monetarni institut je nasljednik Evropskog fonda za monetarnu saradnju, a svrha njegovog osnivanja je da se u okviru ogranienih monetarnih i finansijskih ovlaenja pripreme uslovi za poetak tree faze EMU. Iako je 1992. godine bilo predvieno da "EKI" (ECU) bude budua jedinstvena valuta, u decembru 1995. god. donijeta je odluka da se jedinstvena valuta nazove "euro" (evro), i usvojen je kalendar za njeno uvoenje. Juna 1998. osnovana je Evropska centralna banka (European Central Bank, ECB), sa sjeditem u Frankfurtu.

Osnovni zadatak ECB je sprovoenje jedinstvene monetarne politike, ime se prenosi suverenitet nacionalnih centralnih banaka u domenu voenja monetarne politike na ECB. Cilj kome tei jeste stabilnost cijena, to je neminovnost ukoliko elite stabilnu valutu. ECB koristi sljedee instrumente kako bi iskontrolisala koliinu novca u opticaju:12 a) minimalne rezerve, b) operacije na otvorenom tritu, c) kvantitativne kontrole i d) kamatnu stopu. Ovaj poslednji instrument je od posebnog znaaja za EMU, jer REFI (kamatna stopa za refinansiranje-bila je fiksirana na 3%) ECB zaraunava bankarskom sektoru po osnovu datih kredita za likvidnost na nedjeljnoj osnovi. Ova kamatna stopa je bitan indikator za kretanja cijena novca na tritu novca.

Izvor : 10 Evropska monetarna unija i euro Mina Zirojevi i Sanja Jelisavac 11 Evropska monetarna unija i euro Mina Zirojevi i Sanja Jelisavac

12 Internet, http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_centralna_bankaTrea faza13 (1. januar 1999 - 1. januara 2002) oznaava konano uspostavljanje monetarne unije. To podrazumijeva prenoenje ovlaenja nacionalnih centralnih banaka na Evropsku centralnu banku i uvoenje jedinstvenog novca. Ova faza je dovrena zamjenom nacionalnih valuta lanica EMU ("Eurolenda") jedinstvenom monetom - eurom. To znai da od kraja juna 2002. godine euro treba biti jedina valuta "Euroland"-a, koju regulise jedinstvena centralna banka. U meuvremenu, euro se uvodio u platni promet u vidu iralnog novca (Bank Currency), tj. kao valuta za bezgotovinska plaanja (non cash). To znai da su potroai i dalje koristili nacionalne valute, dok su drave poslovale putem eura.Uvoenje eura ima svoje preduslove:14 a) privrede zemalja EU treba da se priblie i budu kompatibilne u toj meri, da jedinstvena valuta ima smisla, ib) da EU ima mehanizam ija je svrha odbrana kupovne moi jedinstvene valute. Ovaj drugi preduslov pretpostavlja sposobnost odravanja odgovarajue srazmjere koliine novca u opticaju i ponude robe i usluga.

5. Evropska centralna bankaEvropska centralna banka (ECB)15 zauzima sredinju poziciju unutar Evropskog sistema centralnih banaka i ona je centralna institucija monetarne politike Evropske unije. ECB tu politiku provodi dijelom samostalno a dijelom putem Eurozonskih centralnih banaka. Poetni kapital ECB-a iznosio je 5,0 milijardi eura. Uplatu tog kapitala upisale su Eurozonske centralne banke i to srazmjerno populaciji i bruto nacionalnom dohotku njihovih zemalja.Povjerenje u valutu bez zlatne podloge poiva na uvjerenju da Centralna banka nee zloupotrebiti svoju mo. To je novo nominalno sidro. Ono dalje predpostavlja monetarnu vlast i to treba da bude Evropski sistem centralnih banaka na elu sa Evropskom centralnom bankom. Napominjemo da je Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) zapravo institucija sastavljena od ECB i nacionalnih centralnih banaka petnaestorice (petnaest zemalja lanica EU), to znai da u ESCB ulaze i Engleska (Bank of England), Danska i vedska centralna banka. ESCB donosi odluke o jedinstvenoj novanoj politici, ali istovremeno daje savete dravama lanicama o nekim finansijskim pitanjima. Od kada je ovaj sistem stvoren, juna 1998., njegova uloga se sastoji u kreiranju i implementaciji monetarne politike, kao i sistemu plaanja u odnosu na tree zemlje. Povjerenje u evropski monetarni sistem se pritom ne dovodi u pitanje.

Izvor : 13 Evropska monetarna unija i euro Mina Zirojevi i Sanja Jelisavac 14 http://www.euro.ecb.int/en/what/countries.html. 15 Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina , Denan onlagi 5.1. Karakteristike Evropske centralne banke :16 a) glavni cilj joj je cjenovna tj. valutna stabilnost, zatim na red dolazi upravljanje monetarnom politikom EU, voenje politike deviznog kursa, upravljanje deviznim rezervama EU, nadzor nad platnim sistemom itd;

b) ima federalnu strukturu, ali odluke donosi centralizovano; c) nezavisna je od nacionalnih organa i od organa EU; d) raune polae demokratski (javnost u radu).

5.2. Uprava Evropske centralne bankeJedini subjekt kreiranja i kontrolor novane mase je Evropska centralna banka (ECB). Njome upravljaju Odbor direktora (Executive Board)- ine ga predsjednik, podpredsjednik ECB-a, i etiri lana koje biraju efovi drava ili vlada) i Guverneri nacionalnih centralnih banaka (NCB) koji zajedno ine Upravljaki savjet (Governing Council). Ue upravljako tijelo naziva se Glavni savjet (General Council), koji se sastoji od guvernera NCB i predsjednika i podpredsjednika ECB. Njihov mandat traje osam godina. Izvrni odbor je odgovoran za provoenje monetarne politike i za davanje uputa nacionalnim centralnim bankama.6. Kriterijumi konvergencijeDa bi se pristupilo postupku zamjene nacionalnih valuta za euro, tj. da bi zemlja ula u Evropsku monetarnu uniju, potrebno je ispunjenje "kriterijuma konvergencije":17a) javne finansije ukupni dravni dug ne smije premaiti 60% jednogodinjeg domaeg bruto proizvoda i godinji budetski deficit ne smije biti vii od 3% bruto domaeg proizvoda (GDP);

b) stopa inflacije prosjena stopa inflacije u toku jedne godine ne smije premaiti za vie od 1,5% poena stopu inflacije u tri zemlje sa najniom stopom;

c) devizni kurs fluktuacija valuta mora ostati u okviru dozvoljenih granica (+/- 2,25%), bez velikih tenzija i bez naglih devalvacija najmanje dvije godine prije pristupanja EMU;

d) kamatne stope u periodu od jedne godine prosjena nominalna dugorona kamatna stopa ne smije biti preko 2% poena iznad prosjeka kamatnih stopa u tri zemlje lanice sa najniom stopom inflacije.

Izvor : 16 http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_centralna_banka 17 Ekonomija Evrope , Azra Hadiahmetovi7. ZakljuakEuro je ime nove evropske valute. On omoguava lake uporeivanje cijena, nova valuta stvara stabilno okruenje za poslovanje, stimulie rast i konkurentnost. 1. januara 1999. godine utvrena je stopa konverzije izmeu eura i nacionalnih valuta. Euro, u vidu papirnog i kovanog novca, je uao u promet 1. januara 2002. godine. Posle ovog datuma mogue je vriti plaanja sa eurom u bilo kojoj zemlji Evrolenda.

Evropska monetarna unija (EMU) oznaava jedinstvenu monetarnu politiku unutar jedinstvenog ekonomskog prostora i prema tome predstavlja loginu dopunu do jedinstvenog trita. Jedini subjekt kreiranja i kontrolor novane mase je Evropska centralna banka (ECB). Prednosti jedinstvene valute su velike. Jedna valuta na teritoriji lanica-zemalja znai da putnici vie nemaju potrebu da vre konverziju prilikom ulaska u svaku zemlju posebno, niti da pri tome plaaju stopu konverzije. Za preduzea i potroae to znai da vie ne postoji neizvjesnost po kojoj cijeni e se roba kupiti odnosno prodati. Ukoliko su cijene robe i usluga izraene u istoj valuti, sama valuta e jaati ujedno doprinosei prosperitetu cijele EU. Na ovaj nain, uvoenje jedinstvene valute e jaati ekonomski razvoj i poveati zaposlenost. Predvianja nekih ekonomista su da zakljuno sa 2010. godinom nijedna evropska zemlja nee moi da priuti da bude izvan evrozone. Kao nastavak integracionih procesa zemalja Zapadne Evrope imamo i Evropski monetarni sistem (EMS). Osnovan je 1978. godine u Briselu, a poeo je da funkcionie 1979. godine. Osnovni cilj EMS-a je bio da obezbijedi monetarnu stabilnost i saradnju u okviru ovih zemalja, ali i da stabilizuje njihove intervalutarne odnose. EMS se zasniva na mehanizmu deviznih kurseva, a odstupanje koje je dozvoljeno od centralnih kurseva je +/- 2,5%, osim za italijansku liru +/- 6%. Centralne banke zemalja lanica se obavezuju da interveniu u sluaju prekoraenja ili pada deviznih kurseva iznad dozvoljenih odstupanja.

Uvoenjem eura dovren je proces izgradnje Evropske monetarne unije (EMU). Taj postupak je imao tri faze:

U prvoj fazi izvrena je liberalizacija kretanja kapitala otklanjanjem veine preostalih restrikcija. U drugoj fazi postavljeni su glavni temelji EMU. Stvoren je Kohezioni fond za koji su se sredstva obezbjeivala iz ve postojeih fondova: regionalnog, agrarnog i socijalnog. U Frankfurtu je osnovan Evropski monetarni institut, a Juna 1998. osnovana je Evropska centralna banka sa sjeditem u Frankfurtu. Trea faza oznaava konano uspostavljanje monetarne unije. To podrazumeva prenoenje ovlaenja nacionalnih centralnih banaka na Evropsku centralnu banku i uvoenje jedinstvenog novca. Ova faza je dovrena zamjenom nacionalnih valuta lanica EMU ("Eurolenda") jedinstvenom monetom - eurom.Da bi zemlja ula u Evropsku monetarnu uniju, potrebno je ispunjenje "kriterijuma konvergencije": a) javne finansije, b) stopa inflacije, c) devizni kurs, d) kamatne stope. 8. Literatura

Evropska monetarna unija i Bosna i Hercegovina , Denan onlagi

Evropska monetarna unija i euro , Mina Zirojevi i Sanja Jelisavac Ekonomija Evrope , Azra Hadiahmetovi

Uvod u meunarodnu ekonomiju , Branislav Pelevi Internet: http://www.euro.ecb.int/en/what/countries.html.

http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_centralna_banka http://www.cb-mn.org/Novac/istorijat_stvaranja_eura.htmDodatak 1. Proces stvaranja Evropske monetarne unije- 18. april 1951. est zemalja je u Parizu potpisalo Sporazum o osnivanju Evropske organizacije za ugalj i elik (ECSC European Coal and Steel Community)

- 25. mart 1957. Sporazum o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEC European Economy Community) potpisan u Rimu;- 24. april 1972. Sporazum o tzv. evropskoj monetarnoj zmiji;

- mart 1973. Zajedniko plivanje valuta zemalja EEZ-a u odnosu na ameriki dolar;

- april 1973. Osnovan je Evropski fond za monetarnu saradnju (EMCOF) zamenio ga je Evropski monetarni institut (EMI);

- 1974. Evropska obraunska jedinica (EUA European Unit of Account) zamenio ju je ECU (eki);

- 6. i 7. jul 1978. Na Evropskom savetu, odranom u Bremenu, Francuska i Nemaka su predstavile emu blie monetarne saradnje tzv. Evropski monetarni sistem (EMS European Monetary System) koji treba da zameni evropsku monetarnu "zmiju"- mart 1979. Evropski monetarni sistem zamenio je evropsku monetarnu zmiju; Mehanizam deviznog kursa (ERM Exchange Rate Mechanism) 2,25%; ECU (European Curency Unit), (eki - Evropska novanajedinica) zamenio je EUA, a zamenjen je EURO-om; EMCOF- 1. januar 1981. ECU je zamijenio sve obraunske jedinice u Evropskoj zajednici;

- 26 - 27. jun 1989. Evropska monetarna unija (EMU European Monetary Union), (usvajanjem izvetaja aka Delora u Madridu);

- 1. jul 1990. Zvanini poetak 1. faze EMU ukidanjem svih ogranienja u kretanju kapitala meu lanicama;

- 7. februar 1992. Mastrihtski sporazum kompletiranje EMU kroz 2 i 3 fazu (revizija Rimskog sporazuma);

- 1. januar 1994. Stvoren je Evropski monetarni institut (EMI European Monetary Institute) i time je zvanino poela 2. faza EMU. Njenim stvaranjem gasi se Komitet guvernera (Committe of Governors);- decembar 1995. Usvajanje naziva evro (euro) za Evropsku valutu;

- jun 1997. Amsterdamski sporazum Usvojen Pakt o stabilnosti i rastu (Stability and Growth Pact) kako bi se obezbedila budetska stabilnost u zemljama EU;

- 1. jun 1998. Osnovana je Evropska centralna banka (ECB European Central Bank) ukida se EMI;

- 1. januar 1999. Kvalifikovalo se 11. zemalja za ulazak u 3. fazu EMU (Nemaka, Francuska, Irska, Finska, Belgija, Holandija, Luksemburg, panija, Portugalija, Austrija i Italija) osim Velike Britanije, Danske, Grke i vedske. Euro se uvodi kao elektronski novac;

- 1. januar 2001. Grka se kvalifikovala za ulazak u zonu evra;

- 1. januar 2002. ECB uvodi evro papirni i kovani novac;

- 1. jul 2002. Evro je jedina valuta u EMU, nacionalne valute su povueneiz opticaja.

Izvor: Internet, http://www.euro.ecb.int/en/what/countries.html.

Dodatak 2. Prijem zemalja u Evropsku uniju

Drava lanica / Godina prijema

Belgija 1957

Francuska 1957

Njemaka 1957

Italija 1957

Luksemburg 1957

Holandija 1957

Velika Britanija 1973

Danska 1973

Irska 1973

Grka 1981

Porugalija 1986

panija 1986

Austrija 1995

vedska 1995

Finska 1995

Izvor: Evropska monetarna unija i evro (str. 99-114), Mina Zirojevi i Sanja JelisavacDodatak 3. Historijat stvaranja EU, EMU i EURA HISTORIJAT STVARANJA EU, EMU I EURA 1946. Britanski premijer Vinston eril u Cirihu poziva na stvaranje Ujedinjenih Drava Evrope

1949. Osnovan Savjet Evrope

1950. umanova deklaracija Francuski ministar spoljnih poslova Robert uman 9. maja predloio udruivanje industrija uglja i elika Francuske i SR Njemake, otvoreno za sve demokratske drave Evrope, kojim e rukovoditi evropska institucija. Plan odobrila Skuptina Savjeta Evrope.

1951. Pariki ugovor o uspostavljanju Evropske zajednice za ugalj i elik (ECSC) potpisuju Francuska, Njemaka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg.

1953. Prvi evropski porez za ECSC

1957. Rimskim ugovorima navedenih zemalja osnovana je Evropska ekonomska zajednica (EEZ)i i Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM).

1959. Austrija, Danska, Norveka, Portugalija, vedska, vajcarska i Velika Britanija utvrdile sporazum o slobodnoj trgovini (EFTA).

1962. Poetak zajednike poljoprivredne politike EEZ-a. Carine izmeu lanica smanjene su za 50%.

1967. Tri evropske zajednice stapaju se u jedinstvenu Ekonomsku zajednicu (EZ) sa zajednikim tijelima.

1968. Ostvaruje se carinska unija unutar EZ-a, 18 mjeseci prije roka predvienog Rimskim ugovorima.

1970. EZ dobija obraun za svoje funkcionisanje, od carina na poljoprivredne proizvode i 1 posto poreza na dodatnu vrijednost, koji se na jedinstvenoj osnovi prikuplja u zemljama lanicama.

1971. VERNEROV PLAN Prihvaen projekat luksemburkog premijera Pjera Vernera prema kojem je trebalo da se Evropska ekonomska i valutna unija postupno ostvari ve do 1980. godine.

1973. Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo pristupaju EZ-u.

1974. ECU (European Currency Unit) ZAJEDNIKA EVROPSKA VALUTNA JEDINICA, sastavljena kao obraunska korpa evropskih valuta, iji meusobni odnosi (kurs i udio u korpi, prema ekonomskoj snazi zemlje) su se u meuvremenu vie puta i mijenjali. Prema stanju odnosno kursu 31. 12. 1998. utvreni su odnosi participirajuih valuta prema euru, koji je zamijenio ECU, u odnosu 1 : 1.

1979. Uveden Evropski monetarni sistem (EMS), u koji je ukljueno osam lanica EZ-a (sve osim Velike Britanije). Osnovu ini kursni mehanizam, s polaznim odnosima valuta prema ECU-u. Meusobni kursevi valuta tih zemalja mogu varirati u rasponu do +/ 2,25 posto, a utvreni intervencijski i kreditni aranmani tite od veih kursnih promjena. Nekim zemljama izuzetno je doputeno, u razdoblju prilagoavanja, i odstupanje do +/-6%. Zbog veih valutnih potresa (u kojima su italijanska lira i u meuvremenu ukljuena britanska funta ispale iz kursnog mehanizma),a 1993. raspon se morao proiriti do +/ 15 posto).

1981. Grka se prikljuuje EZ-u.

1986. U EZ se ukljuuju panija i Portugalija, tako da broj lanica raste na 12. Nekoliko mjeseci poslije prvi put se javno zavijorila evropska zastava sa 12 zvjezdica.

1989. panija se ukljuuje i u Evropski monetarni sistem.

1989. DELOROV IZVJETAJ Predsjednik Evropske komisije ak Delor predloio bijelu knjigu konkretnih mjera za uspostavljanje jedinstvenog evropskog trita, na osnovu koje je utvreno stvaranje Evropske ekonomske i monetarne unije (EMU) u tri faze.

9.11.1989. Pad Berlinskog zida

20.6.1990. EZ i EFTA formalno poinju pregovore o stvaranju Evropskog ekonomskog prostora (EEA)

1.7.1990. Poela 1. faza stvaranja EMU: ukidanje preostalih prepreka slobodnim tokovima kapitala i usklaivanje ekonomske, novane i fiskalne politike u EU.

3.10.1990. Ujedinjenje Njemake

7.2.1992. Potpisani UGOVORI U MASTRIHTU Najvaniji kriterijumi za ulazak u Evropsku ekonomsku i monetarnu uniju su sljedei: stopa inflacije koja koja ne prelazi 1,5 vie od prosjene inflacije tri zemlje s najniom inflacijom u EU; obraunski deficit ne smije premaivati 3 posto bruto drutvenog proizvoda; javni dug ne smije biti vei od 60% bruto drutvenog proizvoda (kasnije prilagoavanje: ili se mora smanjivati prema toj granici, ako je iznad nje) oscilacije kursa tokom najmanje dvije godine ne smiju prekoraivati raspon utvren u Evropskom kursnom mehanizmu; dugorone kamatne stope (12-mjeseni prosjek) ne smiju za vie od 2% premaivati prosjek tri lanice s najveom stabilnou cijena.

4. 4. 1992. Portugalski eskudo ulazi u EMS.

1. 1. 1993. Poetak djelovanja JEDINSTVENOG TRITA.

1. 11. 1993. Mastriki ugovori stupaju na snagu, a EZ time prerasta u Evropsku uniju (EU).

1. 1. 1994. Poinje 2. faza valutne unije osnovan EVROPSKI MONETARNI INSTITUT, pretea Evropske centralne banke. Poveava se nezavisnost nacionalnih centralnih banaka, zabranjuje se finansiranje orbaunskog deficita iz monetarnih izvora.

1. 1. 1995. Austrija, Finska i vedska prikljuuju se EU. (Uprkos uspjeno okonanim pregovorima, Norveani su referendumom odbili ulazak u EU.)

15/16. 12.1995 Na zasjedanju Evropskog savjeta (efovi drava i vlada lanica EU) u Madridu odabrano ime budue zajednike valute euro.

14. 10. 1996. Finska marka ukljuuje se u EMS, a mjesec dana poslije i italijanska lira ponovo ulazi u EMS.

16. 3. 1998. Grka drahma ulazi u EMS.

2/3. 5. 1998. Evropski savjet utvrdio koje zemlje ispunjavaju kriterijume za ulazak u EMU i uvoenje eura.

1. 6. 1998. Poinje s radom Evropska centralna banka (ECB), koja zajedno s nacionalnim centralnim bankama zemalja EU ini Evropski sistem centralnih banaka. Osnovni cilj djelovanja: stabilnost cijena.

31. 12. 1998. NEOPOZIVO FIKSIRANJE KURSA nacionalnih valuta lanica EMU prema euru.

1. 1. 1999. Poinje 3. faza EMU, uvoenjem eura kao BEZGOTOVINSKOG NOVCA u 11 zemalja: Austriji, Belgiji, Finskoj, Francuskoj, Irskoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, Njemakoj, Portugaliji i paniji. Rauni se mogu voditi u euru ili u nacionalnoj valuti (po izboru vlasnika rauna), a cijene isticati istovremeno u nacionalnoj valuti i u euru.

1. 1. 2001 I Grka se prikljuuje EMU.

1. 1. 2002. U opticaj ulaze NOVANICE I KOVANICE EURA ostvaruje se konano uvoenje jedinstvene evropske valute 12 zemalja lanica Evropske valutne unije. Oko 300 miliona Evropljana ima zajedniki novac.

Izvor: http://www.cb-mn.org/Novac/istorijat_stvaranja_eura.htm

PAGE 2