Evrposka monetarna unija

VISOKA KOLA ZA EKONOMIJU I INFORMATIKU PRIJEDOR

SEMINARSKI RAD

IZ EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE

TEMA: Evropska monetarna unijaStudent: Profesor:

Mirjana Gai 07/11 prof.dr. Nikola Vojvodi

Prijedor, april, 2014.SADRAJ:3UVOD:

41.STVARANJE EVROPSKE MONETARNE UNIJE

51.2.Uslovi ulaska u EMU

82.ISPUNJAVANJE KRITERIJUMA KONVERGENCIJE

83.POTOVANJE KRITERIJUMA KONVERGENCIJE NAKON ULASKA U EMU

83.1.Inflacija

93.2.Dugorone kamatne stope

94.NOVE LANICE U EVROZONI?

104.1.Alternativne politike u odnosu na kriterijume konvergencije

115.EVROPSKA CENTRALNA BANKA

126.EVROPSKA INVESTICIONA BANKA

137.PREDNOSTI I NEDOSTACI EMU

13Dobre strane EUM:

13Loe strane EUM:

UVOD:

Drave lanice Evropske zajednice tee da obezbede skladni razvoj smanjenjem razlika koje postoje u stepenu razvijenosti odreenih regiona i zaostalosti manje privilegovanih regiona.

Stvaranje jedinstvene valute bio je dug proces od istorijskog znaaja. Prije manje od jednog vijeka, Evropu su karakterisali politiki nemiri i ekonomsko rasulo. Motivi za poetak integracije su brojni. Postojala je elja stvaranja demokratski ureene Evrope kao alternative odbaenoj nacionalistikoj vladavini. Takva Evropa je trebala da postane zajednica mira i mjesto koje prua ekonomsku sigurnost svojim dravljanima.

Potpisivanjem Rimskog i Parikog ugovora evropski lideri zapoeli su izgradnju ujedinjene Evrope. Od tada, Evropa je postigla mnogo. Sigurno, jedno od najznaajnijih dostignua bilo je uspostavljanje zajednikog trista, sa slobodnim protokom robe, kapitala i ljudi. Nakon toga, ne manje vana, stvorena je Evropska monetarna unija sa 11 lanica na poetku. Generalno, zemlja ne postaje lan evrozone odmah nakon pristupanja Evropskoj uniji. Umjesto toga, zemlja postaje lanica koja podlee pravilu privremenog odstupanja. Ovakve zemlje imaju niz obaveza. One moraju da sprovode zajedniku politiku deviznog kursa, a da sopstvenu ekonomsku politiku posmatraju kao zajedniku brigu. Meutim, samo koordinisanje politika nije dovoljno. Da bi ule u Evropsku monetarnu uniju, zemlje moraju da ispune niz kriterijuma pravne i ekonomske konvergencije.

Kriterijumi pravne konvergencije obavezuju zemlje koje apliciraju za prijem u evrozonu da stvore odgovarajue pravne osnove za uestvovanje u monetarnoj uniji, od kojih je najvanija nezavisnost centralne banke. Za razliku od njih, kriterijumi ekonomske konvergencije obavezuju zemlje koje ele da uu EMU da stvore ekonomske uslove koji omoguavaju odravanje stabilnosti cijena i obezbeuju usklaenost na nivou evrozone. Ovaj rad analizira stvaranje Evropske monetarne unije, kriterijume konvergencije, nain na koji su oni uvreni i kako se, odnosno, koliko ih zemlje potuju nakon pristupanja evrozoni, ulogu Evropske centralne banke u kreiranju monetarne politike EU, kao i prednosti i nedostatke EMU.

1. STVARANJE EVROPSKE MONETARNE UNIJE

Sigurno jedan od najkomplikovanijih koraka u evropskim integracijama bio je stvaranje Evropske monetarne unije (EMU). Tek kada je bilo jasno da bretonvudski sistem vie ne funkcionie, mogla se zapoeti monetarna integracija.1.1. ERM i Delorov izvetaj

Ideja o monetarnoj uniji zvanino oivljava na samitu u Hagu 1969. godine. Na inicijativu samita napravljen je Vernerov izvetaj, 1970. godine. Izvetaj je predlagao uvoenje fiksnih deviznih kurseva valuta EU sa uskim prostorom za fluktuacije. Zemlje lanice EEZ su marta 1971. godine otpoele proces stvaranja monetarne unije. Centralne banke su morale da interveniu korienjem deviznih rezervi tako da valuta u svakom sluaju ostane u dozvoljenom okviru, a to blie kursu na sreditu doputenog intervala.

Meutim, takav sistem nije dobro funkcionisao. Osnovan je i Evropski monetarni fond koji je trebao da odrava sistem fluktuacija. Javljali su se brojni problemi. Valute koje su tek izale iz sistema Breton-Vudsa teko su se zadravale u okviru dozvoljene fluktuacije, a inflacija je rasla u razvijenim zemljama. Stoga je, 13. marta 1979. godine, na osnovu odluke Savijeta ministara uveden Evropski monetarni sistem (EMS) koji je trebao da uvede ogranienja za meusobne fluktuacije valuta zemalja lanica EU pod nazivom ERM. To je sistem fiksiranih deviznih kurseva koji bi se povremeno prilagoavali trinim kretanjima. Ba kada je dijelovalo da EMS savreno funkcionie, nekoliko valuta je ispalo iz sistema zbog prekoraenja dozvoljenog nivoa fluktuacija. Iz EMS-a su ispali funta i lira. 1988. godine, Evropski savijet je odluio da obnovi program monetarne integracije. Na elu komiteta bio je ak Delor (tadanji predsjednik Evropske komisije). Delorov izvetaj podrazumijevao je stvaranje Evropske monetarne unije u 3 stepena koji su izvedeni u sledeim periodima:1.Prvi stepen:1. jul 1990. 31. decembar 1993. godine. - Aktivnosti u okviru prvog stepena podrazumijevale su stvaranje bolje interakcije kapitalnih trita. To se odnosilo na smanjivanje razlika u ekonomskim politikama zemalja lanica, uklanjanju prepreka za finansijske tokove, upotpunjavanje zajednikog trita.2.Drugi stepen:1. januar 1994. 31. decembar 1998. godine.Trebalo je stvoriti ustanove koje e sprovoditi poslove u vezi sa monetarnom integracijom. Nakon drugog stepena, ERM se zamenjuje sa ERM2.

3.Trei stepen:1. januar 1999. do daljnjeg. Meusobno su fiksirani kursevi onih valuta koje su se kvalifikovale za evrozonu.Evropska monetarna unija poiva na:

Harmonizaciji monetarnih politika zemalja lanica zemlje koje uu u monetarnu uniju ne mogu samostalno voditi monetarnu politiku. Zajednikoj centralnoj banci radi operativnog dijelovanja, jedinstvena valuta mora da ima ustanovu koja e obavljati zajednike poslove.Zajednikim rezervama zemlje unutar monetarne unije mogu imati svoje rezerve, ali sa njima mogu raspolagati usklaeno sa drugim zemljama lanicama.1.2. Uslovi ulaska u EMUTrei stepen monetarne integracije podrazumevao je postojanje zajednike valute (evro) i Evropske centralne banke (ECB). Evro je uveden 1. januara 1999. godine u odnosu 1:1 prema ekiju. Uspostavljen je fiksni odnos evra prema 12 valuta:

13,7603prema austrijskom ilingu (ATS)

40,3399prema belgijskom franku (BEF)

1,95583prema nemakoj marki (DEM)

166,386prema panskoj pezeti (ESP)

5,94573prema finskoj marki (FIM)

6,55957prema francuskom franku (FRF)

340,750prema grkoj drahmi (GRD)

0,787564prema irskoj funti (IEP)

1936,27prema italijanskoj liri (ITL)

40,3399prema luksemburkom franku (LUF)

2,20371prema holandskom guldenu (NLG)

200,482prema portugalskom eskudosu (PTE)

Da bi pristupile monetarnoj uniji, zemlje moraju da ispune odreene uslove koji se nazivaju uslovi konvergencije. Postoje dve grupe uslova. Prvu grupu ini zakonska konvergencija, to znai da zemlje lanice monetarne unije moraju da prilagode sopstvenu regulativu regulativi monetarne unije. Drugu grupu ine ekonomski kriterijumi, koji se nazivajukriterijumi konvergencije ili mastrihtski kriterijumi. Oni su definisani Ugovorom iz Mastrihta iz 1992. godine. Na samom poetku bili su odreeni tekstom Ugovora, da bi preciznije odrednice bile prikazane u Protokolu Ugovora. Formalno, postoji etiri kriterijuma, ali zvanino ih je pet, jer je kriterijum koji se odnosi na budetsku poziciju podeljen na dva. Mastrihtski kriterijumi se dijele na tri monetarna i dva fiskalna.

Zemlje kandidati za ulazak u EMU moraju ispuniti svih pet kriterijuma kako bi usvojile evro. Ti kriterijumi su osmiljeni tako da omoguavaju pojedinim zemljama da potvrde koheziju svoje politike cijenovne stabilnosti i privrednog razvoja u namjeri da stvore solidnu osnovu za stabilni euro novac. Kriterijumi su:1. Prosijena stopa inflacije dotine zemlje ne smije, kao gornja granica, biti via od 1,5 procentnih poena u odnosu na prosijek stopa inflacije u tri zemlje Evropske unije s najniom stopom inflacije; 2. Dugorone nominalne kamatne stope tokom godine ne smiju da odstupaju vie od 2 procentna poena u odnosu na kamatne stope tri najuspenije zemlje Unije, odnosno tri zemlje sa najniim kamatnim stopama10;3. Mora se potovati granica odstupanja valuta od +/- 15% koju predvia ERM2 tokom dvije godine prije uvoenja treeg stepena EMU, bez devalvacije svoje valute u odnosu na druge valute zemalja EU;4. Javni dug ne sme biti vei od 60% BDP-a date zemlje osim ako se taj udio znaajno smanjuje i pribliava referentnoj vrijednosti zadovoljavajuom brzinom;5. Budetski deficit ne smije prelaziti 3% BDP-a date zemlje osim u sluajevima kada je deficit znaajno i kontinuirano smanjivan i pribliava se referentnoj vrijednosti, ili je ta referentna vrijednost kratkotrajno prebaena, to je privremena i vanredna pojava.Prva tri su monetarni, a poslednja dva predstavljaju fiskalne kriterijume konvergencije. Ovih pet kriterijuma su veoma poznati u profesionalnim ekonomskim krugovima, dok je manje poznato da su Ugovorom iz Mastrihta definisani jo neki dodatni kriterijumi kao to je, na primer, pozicija tekueg bilansa prema bilansu plaanja i sl.

to se tie potovanja kriterijuma, sve lanice Evropske unije moraju da ih se pridravaju dvije godine prije ulaska u EMU i sve vrijeme lanstva, dok se ostalim zemljama preporuuje da ih potuju. Dakle, Mastrihtski kriterujumi se odnose samo na zemlje koje ele da uu u evrozonu. Takoe, mnogi autori spominju da tenja ka ispunjenim kriterijuma mnogo utie na samopotovanje zemalja koje su, formalno govorei, relativno daleko od ulaska u EMU. Tome svjedoe i brojni izvetaji koje takve zemlje alju Evropskoj komisiji - isto da bi prikazale njihov napredak. Najbolji primer daje Albanija koja je prije vie od deset godina prikazala izuzetan korak naprijed u ispunjavanju kriterijuma iako je u to vrijeme bila daleko od ulaska ne samo u EMU ve generalno, u Evropsku uniju. U ovakvim sluajevima, svi ti izveaji imaju neformalan karakter. Meutim, prije ulaska u Evropsku uniju, postoji praksa provjeravanja napretka u ispunjavanju kriterijuma zemalja kandidata zasnovana na: a) stepenu ispunjenosti koji pokazuje brzinu kojom zemlje mogu da uu u ERM2, odnosno EMU; b) stepenu ispunjenosti kriterijuma na osnovu ega zemlje kandidati mogu da se uporede sa zemljama lanicama.1.3. Ocena kriterijuma konvergencijeKriterijum stabilnosti cijena - Mnogi smatraju da je ovaj kriterijum suvie relativiziran. Ukoliko je referentna vrijednost previe visoka, na primer 3%, tada bi zemlje sa inflacijom od 4,5% mogle da ispunjavaju ovaj kriterijum, a za njih bi se teko moglo do kae da imaju stabilne cijene. Stabilan devizni kurs - Kriterijum treba da ukae na sposobnost potencijalnih EMU lanica da se uzdre od korienja deviznog kursa kao instrumenta manipulisanja eksternim ekonomskim uslovima. Dugorone kamatne stope - Ispunjavanjem ovog kriterijuma zemlja dokazuje da je njena politika stabilnosti i konvergencije bila uspjena i da je tritima obezbedila nisku dugoronu kamatu. U vrijeme kada je zakljuen Ugovor, namjera je bila da se u obzir uzme injenica da istrajna politika stabilnosti ponekad donosi dobitak kroz niske dugorone kamate. U sluaju ovog kriterijuma odabrana je nominalna, a ne realna kamatna stopa, to je izazvalo nezadovoljstvo i otre primedbe ekonomista.Budetski deficit i javni dug - Ova dva fiskalna kriterijuma treba da osiguraju da zajednika monetarna politika ne bude uzdrmana labavim nacionalnim budetskim politikama koje bi vodile rastu kamata u cijeloj Uniji i ugrozile privredni rast svih lanica. Ogranienje od 3% deficita ne znai da zemlje treba da imaju taj nivo godinama. Naime, on se podrazumeva za periode recesije i stagnacije, dok bi u godinama prosperiteta zemlje trebalo da imaju budetski suficit.2. ISPUNJAVANJE KRITERIJUMA KONVERGENCIJEU procesu ulaska u Evropsku monetarnu uniju, osnovni princip je da se na nove zemlje primenjuju ista pravila koja postoje kod starih lanica. Dakle, prije nego to uu u evrozonu, zemlje moraju da ispune kriterijume konvergencije definisane Ugovorom iz Mastrihta. Ovde se javljaju dva polja diskusije: a) da li e i sadanje zemlje kandidati dobiti odreena ustupanja prilikom ulaska u evrozonu, kao to su ista bila uinjena ve postojeim lanicama? b) da li ista pravila imaju smisla pod izmenjenim okolnostima? to se tie prvog pitanja, pokriveno prije svega sa sluajevima Italije i Finske koje u vrijeme ispunjavanja mastrihtskih kriterijuma nisu uestvovale u ERM2 cijele dvije godine, ali su imale izuzetno stabilne devizne kurseve. Generalno, pored toga, postojala su i druga ustupanja starim" lanicama. Meutim, prije proirenja iz 2004. godine, striktno je bilo reeno da se pravila nee mijenjati i da ustupanja nee biti. Drugo pitanje. Izmjenjene okolnosti" podrazumevaju injenicu da su zemlje kandidati prije svega tranzicione zemlje, sa svim svojim institucionalnim i strukturalnim specifinostima.

3. POTOVANJE KRITERIJUMA KONVERGENCIJE NAKON ULASKA U EMU

S obzirom na nain na koji su potovani na samom poetku stvaranja, ne moemo sa sigurnou tvrditi da e mastrihtski kriterijumi biti 100% ispotovani u buduosti. Da bismo se pribliili stvarnom stanju, analiziraemo kriterijume pojedinano, po godinama.

3.1. Inflacija

Uzroci rasta inflacije veoma su razliiti. Pravilo inflacije u posmatranom periodu nijednom nisu prekrile Belgija, Njemaka i Austrija. Luksemburg je imao etiri, dok je Irska imala ak est prekraja. Mautim, uzrok za visoke stope inflacije u ovim zemljama nije predstavljala dravana potronja, ve poveana direktna strana ulaganja. Takoe, u Luksemburg se slivaju ogromne koliine novca na tednju iz susjednih zemalja pa se usljed toga javlja prekomjerna ponuda novca putem kredita. Inflatorni pritisak u ovoj zemlji bio bi jo snaniji da kredite uzima samo domae stanovnitvo. U periodu od 2002. godine poeo je da raste broj prekrilaca. Grka, Holandija, Irska, Portugal i panija su imali viu stopu inflacije od dozvoljene 3,03% 2002. godine. U 2003. godini granica inflacije bila je 2,7%, a naruili su je Grka, Irska, Italija, Potrugal i panija. U 2004. godini granica je iznosila 2,6%, a naruili su je Francuska, Grka i Luksemburg. 2005. i 2006. godine granica za stopu inflacije je bila 2,5% i 2,9%, a naruioci su bili Grka, panija, Luksemburg i Potrugal u prvoj i drugoj godini. Na osnovu prikazanog, samo se jo jednom potvruje da pravilo inflacije najmanje potuju june" zemlje. Pri procjeni efikasnosti monetarne politike treba voditi rauna o tome da u relativno stabilnim zemljama opti nivo cijena na monetarne promene ne reaguje brzo, kao u zemljama sa visokom inflacijom, ve sa velikim zakanjenjem koje moe ii do dvije godine. Naime, niska inflacija u prvim godinama uvoenja evra zasluga je nacionalnih centralnih banaka, a tek od 1999. godine za to postaje odgovorna Evropska centralna banka.

3.2. Dugorone kamatne stopeJedini kriterijum koji ak nijedna zemlja u posmatranom periodu nije naruila jeste upravo kriterijum dugoronih kamatnih stopa. Zanimljivo je to da u istom periodu mnogo zemalja kri kriterijum inflacije. To se oigledno dogaa zbog toga to se ulaskom u evrozonu smanjuju rizici finansiranja duga, pa usjled toga i one zemlje koje imaju viu stopu inflacije nemaju problema da odravaju kamatne stope ispod granice. Pad kamatnih stopa oznaava pad rizika dotinih zemalja, a takoe predstavlja i pogodnost za sve zemlje, zato to finansiranje njihovih dugova postaje jeftinije. Taj trend opadanja mijenja se 2006. godine. Promijena pravca kretanja kamatnih stopa posljedica je rasta eskontnih stopa novca i poveanja zaduenosti zemalja evrozone. Takoe dolazi i do pribliavanja kamatnih stopa zemalja Unije to znai da dolazi do rasta stepena povezanosti kapitalnih trita u Evropskoj uniji.

4. NOVE LANICE U EVROZONI?

Evro je zvanina valuta Ekonomske i monetarne unije Evropske unije i jedinstvena valuta oko 300 miliona graana 16 zemalja Unije: Austrije, Belgije, Grke, Irske, Italije, Kipra, Luksemburga, Malte, Njemake, Portugala, Slovake, Slovenije, Finske, Francuske, Holandije i panije koje ine Evrozonu i Crne Gore, koja nije lanica Unije.

Od usvajanja evra 1. januara 1999. godine, prihvatilo ga je 16 zemalja. Od 12 novih lanica Unije, evro jo uvek nisu usvojile Bugarska, Maarska, Rumunija, Poljska i eka Republika. Posljednja drava koja je nacionalnu valutu zamijenila za evro bila je Slovaka, 1.januara 2009. godine.

Na prednjoj strani novanica nalaze se kapije koje predstavljaju otvorenost i gostoprimstvo zemalja lanica EU, dok se na poleini nalaze mostovi koji simbolizuju zajednitvo i meusobnu saradnju zemalja. Znak evra je stilizovano slovo E sa dve crte na sredini. Simbolika na novanicama1. Mostovi, prozori i prolazi su simboli evropskog duha, otvorenosti i saradnje.2. 12 zvijezdica Evropske unije su simboli dinaminosti i harmonije dananje Evrope.3. Mostovi slue isto komunikaciji i kooperaciji Evrope sa ostatkom svijeta.Pet novih lanica su od 15 sluajeva 9 puta naruile kriterijum inflacije. Oigledno je da Maarska, Bugarska i Rumunija ni jedne godine nisu ispunile kriterijum. U pogledu predviene inflacije najbolje stoji Poljska koja ni jednom nije naruila ovaj kriterijum. Novim lanicama iz istone Evrope nije lako da imaju nisku inflaciju. One su prole kroz potpunu promjenu sistema i potrebno im je nekoliko godina da se inflacija stabilizuje na niskom nivou. U vrijeme socijalizma inflacija je bila prikrivena u ovim zemljama. Takoe, nove lanice imaju mnogo vie stope rasta od starih lanica, a pri visokim stopama rasta teko je odravati nisku inflaciju.

Podaci o budetskom deficitu prikazuju napredak novih zemalja lanica. Naime, kada su ule u Uniju, zemlje su uglavnom odravale deficit u okviru predviene granice od -3%. Meutim, stare lanice su to pravdale visokim stopama rasta koje su se ostvarile nakon njihovog ulaska, i smatrale su da e se to stanje naruiti im njihove privrede uu u stagnantno stanje. Nakon perioda od 5-6 godina, nove lanice i dalje potuju kriterijum. To nije sluaj jedino sa Maarskom koja ni u jednoj od analiziranih godina nije ispunila kriterijum.

Slina situacija je i sa javnim dugom. U periodu od 2006-2008 sve zemlje potuju kriterijum osim Maarske. Maarska je sasvim vjerovatno zapala u ovaj problem usljed velikih tekoa sa javnim finansijama koje su u toj zemlji prisutne ve nekoliko godina.

4.1. Alternativne politike u odnosu na kriterijume konvergencije

1. Prva mogunost jeste poveanje inflatornog poreza. Ova opcija nije najbolja, ali politiari najee poseu za njom. Poveanjem inflatornog poreza javni dug i deficit se privremeno tope. Meutim, upotreba ovog mehanizma ima samo kratkorono dejstvo. To je zbog toga to rastom inflacije dolazi do rasta kamatnih stopa i tada finansiranje deficita i duga postaje sve tee. Vie kamatne stope dovode do toga da novac postaje skuplji, investicije manje, to implicira na smanjenje sume prikupljene za javne finansije, pa se deficit i dug produbljuju.

2. Opcija koje je, moe se rei, najbolja, ali isto tako i veoma teko izvodljiva, jeste smanjenje transfera. To podrazumeva smanjenje poreza i dravne potronje. Ovakav korak podstie preduzetnitvo, ulaganja i obim privredne aktivnosti, a sa sobom povlai smanjivanje javnih izdataka. Ova opcija ima malu mogunost da se sprovede u praksi jer se korisnici transfera teko odriu istih. Politiari se trude da izbjegnu ovaj korak jer oni preko transfera i renti kupuju" glasove. Kada su u pitanju nove lanice Unije, njima je posebno teko da smanje transfere jer ulaskom u Uniju one su morale da usvoje skupu radnu, ekoloku, potroaku i drugu regulativu, a to poveava poreze i javnu potronju.

3. Suprotno prethodnoj, trea mogunost jeste poveanje transfera. I ovde se ipoljavaju tetne posledice. Naime, dolazi do rasta poreza, inflatornog pritiska i dravne potronje, to povlai za sobom loije uslove poslovanja. Zbog toga je ova mogunost dostupna samo onim zemljama koje su daleko ispod granice deficita od -3% i javnog duga od 60% BDP-a. S druge strane, porezi, tranferi i dravna potronja su u veini zemalja ve dovoljno visoki i teko bi moglo doi do njihovog daljeg poveanja.5. EVROPSKA CENTRALNA BANKA

Evropska centralna banka je institucija koja je nadlena za Evropsku monetarnu politiku. Osnovana je ugovorom iz Mastrihta, kojim je i pokrenut postupak stvaranja monetarne unije kao nadgradnje unutranjeg trita EU. Glavni razlog njenog osnivanja bilo je stvaranje monetarne unije s jedinstvenom valutom, evrom. Drave koje su ule u monetarnu uniju prenjele su ovlaenja nad monetarnom politikom na evropski nivo, pa je zadatak kreiranja i sprovoenja zajednike monetarne politike pripao Evropskoj centralnoj banci.

Evropska centralna banka nadzire koliinu novca u opticaju, upravlja kursom evra, zajedno sa centralnim bankama drava lanica. dri i upravlja slubenim deviznim rezervama. Glavni zadatak joj je ouvanje stabilnosti cijena u zoni evra, te i ouvanje kupovne moi evra. To podrazumijeva strogo kontrolisanje inflacije tj. da godinje poveanje cijena bude manje od 2%. Evropska centralna banka to postie na 2 naina: kontrolom koliine novca u opticaju, praenjem kretanja cijena, i procijenom rizika u odnosu na stabilnost cijena u evrozoni. Kontrolisanje koliine novca utie izmeu ostalog i na odreivanje visine kamate u evrozoni.

Evropska centralna banka upravlja monetarnom unijom u saradnji sa nacionalnim centralnim bankama u okviru Evropskog sistema centralnih banaka, u kojem uz nju sudeluju i centralne banke drava lanica eurozone.

Na osnovu ugovora o EZ garantuje se nezavisnost monetarne vlasti. Institucije EU i drava lanica moraju potovati to naelo i ne smiju ni na koji nain uticati na Evropsku centralnu banku,kao ni na nacionalne centralne banke.

Evropska centralna banka ima 3 tela : Upravni odbor, Izvrsni odbor i Opti savijet.

Upravni odbor je najvie tijelo Banke. ine ga 6 lanova Izvrsnog odbora i guverneri nacionalnih centralnih banaka evrozone. Njime predsjedava predsjednik Evropske centralne banke. Glavni mu je zadatak definisanje monetarne politike u evrozoni, posebno odreivanje visine kamate pod kojima komercijalne banke mogu pribaviti novac od Evropske centralne banke.

Izvrsni odbor ine predsjednik i potpredsjednik Evropske centralne banke i jo 4 lana koje jednoglasno imenuju predsjednici ili premijeri evrozone. Odgovoran je za sprovoenje monetarne politike koju definie Upravni odbor i za davanje uputstava nacionalnim centralnim bankama. Odgovoran je za svakodnevno upravljanje Evropskom centralnom bankom.

Opti savijet je sastavljen od predsjednika i potpredsjednika Evropske centralne banke i guvernera nacionalnih centralnih banaka svih drava lanica EU, a ne samo onih koje su lanice monetarne unije. Svrha ovog tijela je da osigura saradnju sa dravama lanicama EU koje nisu ule u monetarnu uniju. Funkcija je savijetodavna, a tijelo koordinira i budue poveanje eurozone. Postojae dokle god postoje lanice EU, koje su izvan monetarne unije.

6. EVROPSKA INVESTICIONA BANKA

Evropska investiciona banka osnovana je Rimskim ugovorom iz 1958. godine i jedna je od finansijskih institucija Evropske Unije. Sijedite joj je u Luksemburgu. Glavni zadatak banke je doprinoenje uravnoteenom razvoju Zajednice osiguravanjem ekonomske i socijalne kohezije drava lanica. Ima pravnu sposobnost i ekonomski je nezavisna.

Evropska investiciona banka osigurava dugorono finansiranje projekata u skladu sa strogom bankarskom politikom. Usko sarauje sa bankarskom zajednicom, pozajmljuje finansijska sredstva na tritu kapitala i finansira razliite projekte. Zajmove odobrava uglavnom iz sredstva pozajmljenih na tritu kapitala kojima je pridodat i vlasniki kapital njenih dioniara-drava lanica Evropske Unije. Budui da je Evropska investiciona banka i institucija Evropske Unije, njene politike usmjerene su prvenstveno razvoju i oivotvorenju politika Zajednice.

Izvan Evropske Unije Evropska investiciona banka omoguuje ostvarenje i upravlja finansijskim djelovima sporazuma koje Evropska Unija sklapa sa treim dravama. Taj aspekt nadlenosti po pravilu finansira sopstvenim sredstvima, a kada je na to posebno ovlaena i iz budeta drava lanica ili same Unije.

7. PREDNOSTI I NEDOSTACI EMU

Dobre strane EUM:

1.Eliminacija trokova transakcijapri promjeni jedne valute u drugu je najoiglednija korist jedinstvene valute u Evropi. Ovde se ne podrazumijeva samo finansijski troak pri promjeni valute, ve i komplikacije prilikom uporeivanja cijena.

2.Rizik deviznog kursa pri inostranim ulaganjima, uklanja se uvoenjem jedinstvene valute. Uklanjanje zasebnih valuta eliminie vanu prepreku pri direktnim inostranim ulaganjima.

3.Makroekonomski rezultati. Evropska centralna banka je koncipirana kao Bundesbanka - da odrava nisku i stabilnu inflaciju. Za one evropske zemlje koje su prije loe upravljale inflacijom, ovo je znaajan plus. Jedinstvena valuta tijera nacionalne vlade da sprovode razumnu fiskalnu politiku.

4.Transparentnost cijena pri inostranoj trgoviniirom jedinstvenog trita, dovodi do intenzivnije konkurencije. Dugorono gledano, rezultat ovoga e biti vea efikasnost na jedinstvenom tritu kao cjelini, to dovodi do niih cijena za potroae i poveane konkurentnosti evropskih firmi u odnosu na globalnu konkurenciju.

Loe strane EUM:

Osim naelne primjedbe koja se odnosi na centralizam vlasti monetarne postoje i konkretniji razlozi, a to sutrokovi. Oni se mogu podeliti na kratkorone i dugorone.Kratkoroni:Prihvatanje jedinstvene valute namee visoke trokove konverzije. Dugoroni:Predavanje monetarnog suverenitetaeliminie mogunost upotrebe domae monetarne politike na nacionalnom nivou da bi se stabilizovala nacionalna privreda.Gubitak fleksibilnog deviznog kursapojaava potrebu za drugim mehanizmima, prije svega na tritu rada. Odsustvo odgovornosti Evropske centralne banke.To moe da bude prednost, ako se monetarna politika izdvoji iz politike, to je do sada manjevie bio sluaj, ali postoji i opasnost od nedostatak legitimnosti i napetost izmeu nacionalnih vlada i ECB. Sputavajui efekti Pakta za rast i stabilnost.Cilj je da se ogranie fiskalni deficiti koji su dozvoljeni nacionalnim vladama.

ZAKLJUAKMonetarna unija je jedan istorijski poduhvat: obrazovana je jedna iroka valutna oblast, koja obuhvata odreeni broj visoko naprednih industrijskih zemalja, koje su po tradiciji ljubomorno uvale svoju nezavisnost. Neizbjeno je da jedan tako opseni i sloeni projekat kao to je EMU mora imati svoje dobre i loe strane. Svaka procijena projekta EMU mora da odmjeri oba aspekta. Pri tome treba voditi rauna o tome da e se taj balans vremenom menjati, kao i da je protekli period nedovoljan za potpunu analizu. Neke nepogodnosti su prolazne, dok su dobici u efikasnosti dugoroni. Nema sumnje da je EMU evropsku privredu postavila na stabilne i vrste noge. U momentu kada je to bilo najpotrebnije donijela je montarnu stabilnost zemljama EU i time omoguila neometano funkcionisanje zajednikog trita. Stvaranjem jedinstvene monete javlja se uteda jer se sniavaju transakcioni trokovi a s druge strane poveao se broj transakcija u evro, ne samo u Uniji nego i izvan nje. Znaajno se smanjuju i trokovi odravanja valuta jer je sada potrebno odravati samo jednu. Ukidanjem razliitih deviznih kurseva pojednostavljeno je prikazivanje poslovnih transakcija. Ideja o monetarnoj uniji javila se jos sedamdesetih godina dvadesetog veka, neosporno ukazujui na elju za produbljivanjem integracije. Da li bi njeno postojanje moglo dovesti i do produbljivanja politike integracije, sve do stvaranja drave kao jedinstvenog autoriteta koji bi stajao iza jedinstvene valute, ostaje da pokae vrijeme.

LITERATURA

[1] http://ec.europa.eu[2] http://en.wikipedia.org/wiki/Convergence_criteria[3] http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/2-02092009-BP/EN/2-02092009-BPEN. PDF[4] http:// sr.wikipedia.org/wiki/__[5] http://www.answers.com/topic/eurozone-investment?cat=biz-fin[6] http://www.ecb.int/pub/convergence/html/index.en.html[7] http://www.eudebate2009.eu/eng/article/28274/facts-what-are-convergence-criteria.html[8] http:// www.eu4u.rs/cms/images/stubovi_eu.gif[9] http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/pojmovnik-eu/[10] http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/40/40_2/JS-G-20080213.html[11] KRAGULJ, D. MILIEVI, D. Ekonomija Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Makarije, Beograd, 2005.[12] LAVRA, V. Fulfillment of Maastricht Convergence Criteria and the Acceding Countries, Ezoneplus Working Paper No. 21, 2004.

Preambula Rimskog ugovora, 1958.

PAGE 2