74. BILANSIRANJE ZALIHA – 74. BILANSIRANJE ZALIHA – POJAM I OSNOVA BILANSIRANJAPOJAM I OSNOVA BILANSIRANJA

kratkoročne buduće ekonomske koristikratkoročne buduće ekonomske koristi ((koristi koje se iscrpljuju u jednom koristi koje se iscrpljuju u jednom poslovnom ciklusuposlovnom ciklusu))tekuća ili obrtna sredstva (imovina) tekuća ili obrtna sredstva (imovina)

definicija definicija zaliha zaliha u računovodstvenoj teorijiu računovodstvenoj teoriji:: ukupnost stavki opipljive pokretne imovine:ukupnost stavki opipljive pokretne imovine:1)1) koje se drže za prodaju u uobičajenom koje se drže za prodaju u uobičajenom

toku poslovanjatoku poslovanja,,2)2) koje su u procesu proizvodnje za takvu koje su u procesu proizvodnje za takvu

prodaju ili prodaju ili 3)3) koje treba da budu tekuće potrošene u koje treba da budu tekuće potrošene u

proizvodnji roba i usluga raspoloživih za proizvodnji roba i usluga raspoloživih za prodaju prodaju

oosnovni elementi koji konstituišu zalihesnovni elementi koji konstituišu zalihe::1)1) mmaterijalaterijal2)2) ppoluproizvodioluproizvodi3)3) ggotovi proizvodi otovi proizvodi 4)4) trgovačka robatrgovačka roba

bilansiranje zalihabilansiranje zaliha – u skladu sa – u skladu sa pravilopravilomm niže niže vrednostivrednosti: istorijski trošak ili tržišna vrednost: istorijski trošak ili tržišna vrednost, , u zavisnosti od toga šta je nižeu zavisnosti od toga šta je niže

istorijski trošakistorijski trošak::• nabavnnabavnii troš trošaakk – – merodavanmerodavan za bilansiranje za bilansiranje

materijala i trgovačke robe materijala i trgovačke robe • cencenaa koštanja koštanja –– merodavna za bilansiranje merodavna za bilansiranje

poluproizvoda i gotovih proizvodapoluproizvoda i gotovih proizvoda

nabavni trošaknabavni trošak materijala i robe: materijala i robe: fakturna fakturna (kupovna) cena umanjena za eventualne (kupovna) cena umanjena za eventualne popuste (rabate, skonta) i uvećana za sve popuste (rabate, skonta) i uvećana za sve dodatne (zavisne) troškove koji se mogu dodatne (zavisne) troškove koji se mogu direktno pripisati nabavci (uvozne carine, direktno pripisati nabavci (uvozne carine, troškovi transporta, osiguranja i sltroškovi transporta, osiguranja i sl..))

ccena koštanja poluproizvodaena koštanja poluproizvoda i i gotovih gotovih proizvodaproizvoda: : direktan materijal, direktan rad i direktan materijal, direktan rad i opštopštii troškov troškovii proizvodnje proizvodnje

PProces roces bilansiranja bilansiranja zaliha zaliha istovremeno istovremeno podrazumevapodrazumeva utvrđivanje: utvrđivanje: 1.1. krajnjih zaliha (stanje zaliha na kraju krajnjih zaliha (stanje zaliha na kraju

godine) i godine) i 2.2. troškova disponiranih, tj. povučenih troškova disponiranih, tj. povučenih

(utrošenih ili prodatih) zaliha.(utrošenih ili prodatih) zaliha.

PPostupci za utvrđivanje iznosa krajnjih zaliha ostupci za utvrđivanje iznosa krajnjih zaliha su, takođe, sredstvo za utvrđivanje troškova su, takođe, sredstvo za utvrđivanje troškova prodate robe. prodate robe.

pprimarna svrha alokacije troškova zaliha između rimarna svrha alokacije troškova zaliha između bilansa stanja i bilansa uspehabilansa stanja i bilansa uspeha: : iispravno spravno određivanje dobitka putem sučeljavanja određivanje dobitka putem sučeljavanja troškova prodate robe (rashoda) i prihoda troškova prodate robe (rashoda) i prihoda generiranih prodajomgeneriranih prodajom

OObračunavanje troškova prodate robe se veoma bračunavanje troškova prodate robe se veoma često vezuje za prethodno identifikovanje često vezuje za prethodno identifikovanje krajnjih zalihakrajnjih zaliha – – sistemsistem periodičnog (fizičkog) periodičnog (fizičkog) inventara. inventara.

troškovi zaliha raspoloživih za prodaju – krajnje troškovi zaliha raspoloživih za prodaju – krajnje zalihe = troškovi prodate robezalihe = troškovi prodate robe

SSvaka greška u krajnjim zalihama imavaka greška u krajnjim zalihama ima za za posledicu pogrešan iznos troškova prodate posledicu pogrešan iznos troškova prodate robe, a time i netačan iznos neto dobitka tekuće robe, a time i netačan iznos neto dobitka tekuće godine.godine.PoštoPošto krajnje zalihe tekuće godine automatski krajnje zalihe tekuće godine automatski postaju početne zalihe sledeće godine, neto postaju početne zalihe sledeće godine, neto dobitak sledeće godine biće takođe netačan za dobitak sledeće godine biće takođe netačan za puni iznos prvobitnepuni iznos prvobitne greške. greške.

posledice grešaka u zalihama na neto dobitak: posledice grešaka u zalihama na neto dobitak: • potcenjenepotcenjene krajnje zalihe krajnje zalihe → → potcenjen neto potcenjen neto

dobitak periodadobitak perioda• precenjeneprecenjene krajnje zalihekrajnje zalihe →→ precenjen precenjen neto neto

dobitak periodadobitak perioda• potcenjenepotcenjene početne zalihepočetne zalihe → → precenjenprecenjen neto neto

dobitak periodadobitak perioda• precenjeneprecenjene početne zalihepočetne zalihe → → potcenjenpotcenjen neto neto

dobitak periodadobitak perioda

75. PRETPOSTAVKE TOKA 75. PRETPOSTAVKE TOKA TROŠKOVA (METODE TROŠKOVA (METODE

BILANSIRANJA) ZALIHABILANSIRANJA) ZALIHA

neophodnost izbora neophodnost izbora pretpostavke toka troškova pretpostavke toka troškova (metode bilansiranja) zaliha:(metode bilansiranja) zaliha: uu uslovima uslovima nestabilnih cenanestabilnih cena, tj., tj. kada nabavni troškovi po kada nabavni troškovi po jedinici istovrsnih zaliha fluktuiraju tokom jedinici istovrsnih zaliha fluktuiraju tokom poslovne godineposlovne godine

gglavni problem procenjivanja zalihalavni problem procenjivanja zaliha:: Da li za utvrđivanje iznosa krajnjih zaliha Da li za utvrđivanje iznosa krajnjih zaliha

koristiti najnovije jedinične troškove (troškove koristiti najnovije jedinične troškove (troškove poslednjih nabavki), najstarije troškove poslednjih nabavki), najstarije troškove (troškove prvih nabavki) ili prosečan trošak?(troškove prvih nabavki) ili prosečan trošak?

Što se veći iznos troškova dodeljuje krajnjim Što se veći iznos troškova dodeljuje krajnjim zalihama, niži mora biti iznos koji se zalihama, niži mora biti iznos koji se dodeljuje troškovima prodate robe i obrnuto.dodeljuje troškovima prodate robe i obrnuto.

početne zalihe (poznate) + nabavke (poznate) = početne zalihe (poznate) + nabavke (poznate) = troškovi prodate robe (nepoznati) + krajnje troškovi prodate robe (nepoznati) + krajnje

zalihe (nepoznate)zalihe (nepoznate)

PPretpostavka toka troškovaretpostavka toka troškova o odnosi se strogo dnosi se strogo na na tok troškova kroz računovodstveni sistem tok troškova kroz računovodstveni sistem (račune glavne knjige)(račune glavne knjige) i i ne odražava uvek ne odražava uvek stvarni fizički tok robestvarni fizički tok robe, , koji je uobičajeno koji je uobičajeno hronološkihronološki..opšti zahtev: da metoda bude sistematska i opšti zahtev: da metoda bude sistematska i racionalnaracionalnannajčešće korišćene pretpostavke toka troškovaajčešće korišćene pretpostavke toka troškova ((metode procenjivanjametode procenjivanja)) zaliha zaliha::

1.1. FIFO metoda FIFO metoda 2.2. LIFO metodaLIFO metoda3.3. metoda prosečnih troškovametoda prosečnih troškova

različitrazličitost eost efekfekataata svake od tri pretpostavke svake od tri pretpostavke toka troškovatoka troškova u u uslovima fluktuirajućih uslovima fluktuirajućih jediničnih troškovajediničnih troškova – – različitrazličitii iznos iznosii troškova troškova krajnjih zaliha (bilans stanja) i troškova krajnjih zaliha (bilans stanja) i troškova prodate robe (bilans uspeha)prodate robe (bilans uspeha)

MMetode etode ne ne odstupaju od odstupaju od istorijskog troškaistorijskog troška kao kao primarne osnove procenjivanja zaliha. primarne osnove procenjivanja zaliha.

FIFO metodaFIFO metoda• ppretpostavka toka troškovaretpostavka toka troškova: : prvi unutra, prvi prvi unutra, prvi

napolje (First-in, firstnapolje (First-in, first--out)out)• pretpostavpretpostavkaka da je tok troškova kroz poslovanje da je tok troškova kroz poslovanje

hronološkihronološki• ddodeljodeljivanjeivanje najstarij najstarijihih jediničn jediničnihih troškov troškovaa

(troškov(troškovaa prvih nabavki) troškovima prodate prvih nabavki) troškovima prodate robe, a najnovijrobe, a najnovijihih jediničn jediničnihih troškov troškovaa (troškov (troškovaa poslednjih nabavki) krajnjim zalihamaposlednjih nabavki) krajnjim zalihama

• odražava odražava u većini slučajeva stvarni fizički tok u većini slučajeva stvarni fizički tok roberobe

• pparalelna deskripcija za krajnje zalihe: last-in, aralelna deskripcija za krajnje zalihe: last-in, still-herestill-here ( (LISHLISH) – ) – poslednjiposlednji unutra, ostaje ovdeunutra, ostaje ovde

LLIFO metodaIFO metoda• pretpostavka toka troškovapretpostavka toka troškova: : poslednji unutra, poslednji unutra,

prvi napolje (Last-in, first-out)prvi napolje (Last-in, first-out)• dodeljivanje dodeljivanje najnovijinajnovijihh jedinični jediničnihh troškov troškovaa

(troškov(troškovaa poslednjih nabavki) troškovima poslednjih nabavki) troškovima prodate robe, a najstarijiprodate robe, a najstarijihh jedinični jediničnihh troškov troškovaa (troškov(troškovaa prvih nabavki) krajnjim zalihama prvih nabavki) krajnjim zalihama

• uu većini slučajeva nije u skladu sa stvarnim većini slučajeva nije u skladu sa stvarnim fizičkim tokom robe fizičkim tokom robe

LLIFO metodaIFO metoda• argument u podršci argument u podršci metodi: metodi: u periodima u periodima

inflacije obezbeđuje bolje sučeljavanje troškova inflacije obezbeđuje bolje sučeljavanje troškova i prihoda nego druge pretpostavke toka i prihoda nego druge pretpostavke toka troškova, jer troškova, jer sučeljava tekuće troškove sa sučeljava tekuće troškove sa tekućim prihodima tekućim prihodima i di dovodi do iskazivanja ovodi do iskazivanja manjeg periodičnog rezultata manjeg periodičnog rezultata ii plaćanja plaćanja manjeg manjeg tekućeg poreza na dobitak tekućeg poreza na dobitak nego FIFO ili metoda nego FIFO ili metoda prosečnih troškovaprosečnih troškova

• pparalelna deskripcija za krajnje zalihe: first-in, aralelna deskripcija za krajnje zalihe: first-in, still-herestill-here ( (FISHFISH) – p) – prvirvi unutra, ostaje ovde (na unutra, ostaje ovde (na zalihama)zalihama)

mmetoda prosečnih troškovaetoda prosečnih troškova• veoma rasprostranjenaveoma rasprostranjena metoda metoda• korikorišćenje šćenje prosečnprosečnogog jediničn jediničnogog trošk troškaa za za

utvrđivanje troškova prodate robe i krajnjih utvrđivanje troškova prodate robe i krajnjih zalihazaliha

• utvrđivanje utvrđivanje prosečnog troška po jediniciprosečnog troška po jedinici: : deljenjem ukupnih troškova deljenjem ukupnih troškova zaliha zaliha raspoloživih za prodaju (početno stanje + sve raspoloživih za prodaju (početno stanje + sve nabavke) sa brojem jedinica raspoloživih za nabavke) sa brojem jedinica raspoloživih za prodajuprodaju

NNijedna metoda procenjivanja zaliha ijedna metoda procenjivanja zaliha bazirana bazirana na istorijskom trošku na istorijskom trošku ne obezbeđuje aktuelnene obezbeđuje aktuelne (t(tekućeekuće)) informacije o pozicijama zaliha informacije o pozicijama zaliha ((krajnjim zalihama i troškovima prodate robekrajnjim zalihama i troškovima prodate robe)) i u bilansu stanja i bilansu uspeha. i u bilansu stanja i bilansu uspeha.

FIFOFIFO metoda: metoda:• tekućtekućii iznos iznos krajnjih zaliha krajnjih zaliha (zalih(zalihee

obračunatobračunatee po približno tekućim cenama) po približno tekućim cenama)• zastarelzastarelii troškov troškovii prodate robe prodate robe (troškov(troškovii

obračunatobračunatii po ranijim, starim cenama) po ranijim, starim cenama)

LIFOLIFO metoda: metoda:• tekućtekućii troškov troškovii prodate robe prodate robe (troškov(troškovii

obračunatobračunatii po najnovijim, približno po najnovijim, približno tekućim cenama)tekućim cenama)

• zastarele krajnje zalihe zastarele krajnje zalihe (zalihe obračunate (zalihe obračunate po najstarijim cenama)po najstarijim cenama)

Starost informacija o stavkama zaliha

Pretpostavka toka troška

Bilans uspeha

Bilans stanja

Pretpostavka za krajnje

zalihe

FIFOstare cene

tekuće cene

LISH

LIFOtekuće cene

veoma stare cene

FISH

FIFO FIFO metoda metoda dovodi do iskazivanja najvećeg dovodi do iskazivanja najvećeg neto dobitka u uslovima povećanja cena, a neto dobitka u uslovima povećanja cena, a najmanjeg u uslovima sniženja cena od svih najmanjeg u uslovima sniženja cena od svih pretpostavki toka troškovapretpostavki toka troškova, dok su p, dok su posledice osledice LIFO LIFO metode metode suprotnesuprotne.. Po svojim efektimaPo svojim efektima na na bilans uspeha i bilans bilans uspeha i bilans stanja, metoda prosečnih troškova se nalazi stanja, metoda prosečnih troškova se nalazi između FIFO i LIFO. između FIFO i LIFO.

generalngeneralnaa konstatacij konstatacija: a: NNijedna od metoda ijedna od metoda procenjivanja zaliha ne može biti posmatrana procenjivanja zaliha ne može biti posmatrana kao korektna ili najbolja metoda.kao korektna ili najbolja metoda.

76. PRAVILO NIŽE VREDNOSTI U 76. PRAVILO NIŽE VREDNOSTI U BILANSIRANJU ZALIHABILANSIRANJU ZALIHA

primarnprimarnaa osnov osnovaa za procenjivanje zaliha za procenjivanje zaliha:: istorijski trošak istorijski trošak (n(nabavni trošak ili trošak abavni trošak ili trošak proizvodnjeproizvodnje))AliAli, svaki put kada je tržišna vrednost na dan , svaki put kada je tržišna vrednost na dan bilansa niža od troška, zalihbilansa niža od troška, zalihe se e se bilansirajbilansirajuu po po tržišnoj vrednosti, a ne po troškutržišnoj vrednosti, a ne po trošku – – ppraviloravilo niže niže vrednosti: trošak (istorijski) ili tržišna vrednostvrednosti: trošak (istorijski) ili tržišna vrednost ..

Pravilo niže vrednosti jPravilo niže vrednosti je sračunato na e sračunato na eliminisanje odlaganja nenadoknadivih troškova i eliminisanje odlaganja nenadoknadivih troškova i priznavanje smanjenja vrednosti zaliha kada se priznavanje smanjenja vrednosti zaliha kada se ono dogodiono dogodi. . Pravilo niže vrednosti oPravilo niže vrednosti odražava dražava opreznu opreznu računovodstvenu politikuračunovodstvenu politiku, jer, jer::1.1. priznaje gubitke od smanjenja tržišne priznaje gubitke od smanjenja tržišne

vrednosti pre nego što preduzeće proda robu, vrednosti pre nego što preduzeće proda robu, ali ne registruje dobitke od povećanja tržišne ali ne registruje dobitke od povećanja tržišne vrednosti pre prodajevrednosti pre prodaje; i ; i

2.2. iznosi zaliha u bilansu stanja nikada ne mogu iznosi zaliha u bilansu stanja nikada ne mogu biti veći, već samo manji, od nabavnog biti veći, već samo manji, od nabavnog troškatroška. .

GGubici od držanjaubici od držanja se tekuće pojavljuju u se tekuće pojavljuju u finansijskim izveštajima, a dobici od držanja se finansijskim izveštajima, a dobici od držanja se ne pojavljuju dok preduzeće ne proda robu. ne pojavljuju dok preduzeće ne proda robu.

77. BILANSIRANJE 77. BILANSIRANJE KRATKOROČNIH KRATKOROČNIH POTRAŽIVANJAPOTRAŽIVANJA

tekuća (obrtna) sredstva u bilansu stanjatekuća (obrtna) sredstva u bilansu stanjadefinicija: definicija: potraživanja koja se očekuju da potraživanja koja se očekuju da budu naplaćena u toku sledećeg poslovnog budu naplaćena u toku sledećeg poslovnog ciklusa ili poslovne godineciklusa ili poslovne godinepozicija kratkoročnih likvidnih sredstava pozicija kratkoročnih likvidnih sredstava preduzeća (uz gotovinu i kratkoročne hartije od preduzeća (uz gotovinu i kratkoročne hartije od vrednosti)vrednosti)

najznačajnija vrsta kratkoročnih potraživanja: najznačajnija vrsta kratkoročnih potraživanja: potraživanja koja nastaju po osnovu prodaje potraživanja koja nastaju po osnovu prodaje robe i vršenja usluga robe i vršenja usluga (potraživanja od kupaca), (potraživanja od kupaca), kao posledica prodaje robe i vršenja usluga na kao posledica prodaje robe i vršenja usluga na kreditkreditRezultiraju iz obavljanja redovnih poslovnih Rezultiraju iz obavljanja redovnih poslovnih aktivnosti preduzeća, pa se nazivaju i aktivnosti preduzeća, pa se nazivaju i potraživanjima iz poslovanjapotraživanjima iz poslovanja. . načelnačeloo pojedinačnog procenjivanja pojedinačnog procenjivanjabilansirabilansiranje:nje: po po nominalnom iznosu nominalnom iznosu proisteklom iz konkretne poslovne transakcijeproisteklom iz konkretne poslovne transakcije

nnenaplativa potraživanjaenaplativa potraživanja:: iznosi koji verovatno iznosi koji verovatno neće biti naplaćeni u budućnostineće biti naplaćeni u budućnostisvođenje nominalnog iznosa potraživanja na svođenje nominalnog iznosa potraživanja na procenjeni iznos koji se očekuje da bude procenjeni iznos koji se očekuje da bude naplaćennaplaćen, putem, putem otpisivanjotpisivanjaa nenaplativih nenaplativih potraživanjapotraživanja – – pravilopravilo niže vrednosti u niže vrednosti u bilansiranjubilansiranju potraživanjapotraživanjametodemetode otpisivanja potraživanja otpisivanja potraživanja: : 1.1. metoda metoda direktnog otpisivanjadirektnog otpisivanja2.2. metoda metoda indirektnog otpisivanjaindirektnog otpisivanja

metoda direktnog otpisivanjametoda direktnog otpisivanja• operiše sa operiše sa stvarnim iznosomstvarnim iznosom nenaplativih nenaplativih

potraživanjapotraživanja• priznapriznavanjevanje gubitk gubitkaa na ime nenaplativih na ime nenaplativih

potraživanja u periodu u kome je njihova potraživanja u periodu u kome je njihova nenaplativost postala konačnanenaplativost postala konačna

• prpraktičnaktičnaa realiz realizacija:acija: direktno smanj direktno smanjenjeenje nominalnnominalnogog iznos iznosaa potraživanja za stvarni iznos potraživanja za stvarni iznos gubitka, koji ima karakter rashoda perioda gubitka, koji ima karakter rashoda perioda njegovog konačnog identifikovanjanjegovog konačnog identifikovanja

metoda direktnog otpisivanjametoda direktnog otpisivanja• UU većini slučajeva, otpisivanje nenaplativih većini slučajeva, otpisivanje nenaplativih

potraživanja i priznavanje rashoda po tom potraživanja i priznavanje rashoda po tom osnovu ne vrši osnovu ne vrši se se u periodu prodaje i u periodu prodaje i priznavanja prihoda, već u sledećem periodu. priznavanja prihoda, već u sledećem periodu.

• negativne posledice: negativne posledice: precenjen dobitak precenjen dobitak u periodu prodajeu periodu prodaje potcenjenpotcenjen dobitak dobitak u periodu otpisivanjau periodu otpisivanja precenjenprecenjenaa potraživanja na kraju perioda potraživanja na kraju perioda

prodajeprodaje

metoda indirektnog otpisivanjametoda indirektnog otpisivanja• NeNe operiše sa stvarnim, već sa operiše sa stvarnim, već sa procenjenim procenjenim

iznosom nenaplativih potraživanjaiznosom nenaplativih potraživanja, , koji se koji se utvrđuje na kraju perioda prodaje. utvrđuje na kraju perioda prodaje.

• ppraktičnraktičnaa realiz realizacija: acija: unounošenje šenje u aktivu u aktivu bilansa punbilansa punogog nominaln nominalnogog iznos iznosaa potraživanja, potraživanja, dok se dok se procenjeni iznos procenjeni iznos nenaplativih potraživanja, koji ima karakter nenaplativih potraživanja, koji ima karakter rashoda perioda otpisivanja, unosi na konto rashoda perioda otpisivanja, unosi na konto ispravke vrednosti, koji predstavlja odbitnu ispravke vrednosti, koji predstavlja odbitnu poziciju potraživanja u aktivipoziciju potraživanja u aktivi

metoda indirektnog otpisivanjametoda indirektnog otpisivanja• priznavanje rashoda po osnovu otpisa priznavanje rashoda po osnovu otpisa

nenaplativih potraživanja nenaplativih potraživanja uu period perioduu prodaje prodaje i i priznavanja prihodapriznavanja prihoda

• poželjnpoželjnaa metod metodaa za svrhe redovnog za svrhe redovnog finansijskog izveštavanja, naročito u finansijskog izveštavanja, naročito u slučajevima kada slučajevima kada je moguće sa rje moguće sa razumnom azumnom preciznošću procenipreciznošću procenititi iznos nenaplativih iznos nenaplativih potraživanjapotraživanja

78. BILANSIRANJE HARTIJA OD 78. BILANSIRANJE HARTIJA OD VREDNOSTI OBRTNE IMOVINEVREDNOSTI OBRTNE IMOVINE

tekuća (obrtna) sredstva u bilansu stanjatekuća (obrtna) sredstva u bilansu stanjasve vrste hartija od vrednosti koje po svojoj sve vrste hartija od vrednosti koje po svojoj nameninameni, a ne po ročnosti, ne spadaju u , a ne po ročnosti, ne spadaju u dugoročna finansijska ulaganjadugoročna finansijska ulaganja

hartije od vrednosti u širem smislu: sopstvene i hartije od vrednosti u širem smislu: sopstvene i ostale akcije, menice, čekovi, obveznice javnih ostale akcije, menice, čekovi, obveznice javnih zajmova, hipotekarne obveznice, industrijske zajmova, hipotekarne obveznice, industrijske obligacije, poreski bonovi, blagajnički zapisi, obligacije, poreski bonovi, blagajnički zapisi, itd. itd. hartije od vrednosti u užem smislu: kada se iz hartije od vrednosti u užem smislu: kada se iz šire identifikovanog sastava istrgnu vrednosni šire identifikovanog sastava istrgnu vrednosni papiri koji se uobičajeno iskazuju kao papiri koji se uobičajeno iskazuju kao samostalne pozicije (sopstvene akcije, menice i samostalne pozicije (sopstvene akcije, menice i čekovi) – kratkoročni plasmani koji se čekovi) – kratkoročni plasmani koji se ukamaćuju ukamaćuju

pravilo niže vrednosti: nabavni trošak ili tržišna pravilo niže vrednosti: nabavni trošak ili tržišna vrednostvrednostnabavnnabavni i troštrošaakk: : kupovnkupovnaa cen cenaa (berzanski kurs) (berzanski kurs) ++ sv svii dodatn dodatnii (zavisn (zavisnii) troškov) troškovii nabavke nabavke ((provizija zastupnika, provizija berze, berzanski provizija zastupnika, provizija berze, berzanski porez na promet, itd.porez na promet, itd.))ttržišna vrednostržišna vrednost::• berzanski kurs hartija od vrednosti koje se berzanski kurs hartija od vrednosti koje se

kotiraju na berzikotiraju na berzi• neto realiziva vrednost hartija od vrednosti neto realiziva vrednost hartija od vrednosti

koje se ne kotiraju na berzikoje se ne kotiraju na berzi

Ako je tržišna vrednost Ako je tržišna vrednost niža od nabavnog niža od nabavnog troška, za bilansiranje troška, za bilansiranje se se uzima tržišna vrednost, uzima tržišna vrednost, a ne trošak. a ne trošak. ZZa iznos smanjenja tržišne vrednosti ispod a iznos smanjenja tržišne vrednosti ispod nabavnog troška priznaje nabavnog troška priznaje se se nerealizovani nerealizovani gubitakgubitak ( (načelo imparitetanačelo impariteta))..

79. BILANSIRANJE AKTIVNIH 79. BILANSIRANJE AKTIVNIH VREMENSKIH RAZGRANIČENJAVREMENSKIH RAZGRANIČENJA

pprimarna svrha razgraničenja (aktivnih i rimarna svrha razgraničenja (aktivnih i pasivnih): pasivnih): ispravna vremenska alokacija ispravna vremenska alokacija prihoda i rashodaprihoda i rashoda (alokacija prihoda i rashoda (alokacija prihoda i rashoda na obračunske periode), u cilju na obračunske periode), u cilju ispravnog ispravnog utvrđivanja periodičnog rezultatautvrđivanja periodičnog rezultata

Vremenska razgraničenja obuhvataju sve Vremenska razgraničenja obuhvataju sve događaje plaćanja, kao i sve obračunate događaje plaćanja, kao i sve obračunate prihode i rashode koji nemaju mesta u bilansu prihode i rashode koji nemaju mesta u bilansu uspeha, jer nisu prihodi i rashodi tekućeg uspeha, jer nisu prihodi i rashodi tekućeg perioda, ali ne predstavljaju konkretna perioda, ali ne predstavljaju konkretna potraživanja ili obaveze.potraživanja ili obaveze.

alternativno prikazivanje AVR prema direktivi alternativno prikazivanje AVR prema direktivi EU:EU:

– izdvojena (samostalna) pozicija iliizdvojena (samostalna) pozicija ili

– pozicija obrtnih sredstavapozicija obrtnih sredstava

sadržina AVR: sadržina AVR:

– tranzitorne pozicijetranzitorne pozicije

– anticipativne pozicijeanticipativne pozicije

tranzitorne pozicije aktive

– unapred plaćeni rashodi (izdaci koji ne predstavljaju rashode tekućeg, već budućeg ili niza budućih perioda)

– primeri: unapred plaćeno osiguranje, unapred plaćeni troškovi kirije i zakupnine, doprinosi udruženjima, honorari, kamate, itd.

anticipativne pozicije aktive

– nenaplaćeni prihodi (prihodi tekućeg perioda koji još nisu primanja, već će to postati u budućnosti)

– primeri: nenaplaćene zakupnine (zakupnine koje dospevaju za plaćanje u sledećem periodu), zahtevi upućeni dobavljačima za odobrenje bonifikacija, količinskog rabata, kao i ostali popusti i premije