52361516-Medunarodno-poslovno-pravo.pdf

8/11/2019 52361516-Medunarodno-poslovno-pravo.pdf

1/306


2/306

&ije je poznavanje bitna pretpostavka uspe!ne realizacije poslovni# aran$mana saelementom inostranosti.

,. -azvoj Medjunarodnog poslovnog prava

Na razvoj pravila po kojima se odvijalo Medjunarodno poslovanje dominatno suuticale dve okolnosti: a "iskalne potrebe dr$ava odnosno vladara i b stepen razvijenostiproizvodni# snaga koje su mogle da zadovolje potrebe tra$nje za odredjenimproizvodima i uslugama u datom tretutku. Naravno da je i politi&ki "aktor kao !to sudobri ili lo!i politi&ki odnosno dobrosusedski odnosi imali uticaj na razvojMedjunarodnog poslovanja ali je njegov zna&aj bio sekundarnog karaktera i u velikojmeri je bio odredjen gore navedenim primarnim determinantama.

Sa pojavom medjunarodne trgovine susre(emo se sa prvim oblicima razmenedobara u periodu u kome se samo uslovno mo$e govoriti o medjunarodnim odnosima.Trgovina koja je bila uspostavljena izmedju anti&ki# gradova / dr$ava ima zna&ajnatransnacionalna obele$ja i prirodno se razvija u posebno transnacionalno pravo koje je uvelikoj meri standardizovano tada!njom poslovnom praksom. % tom smislukarakteristi&no je da se u rimskom pravu razlikuje ius genitium u odnosu na ius civile kaomanje "ormalno i apstraktno a u ve(em stepenu pravo prilagodjeno potrebamasvakodnevnog $ivota i razmene dobara koje je taj $ivot za#tevao. % klasi&nom periodu-imske imperije ius genitium je bio s#va(en kao pravo zajedni&ko svim narodima.%kratko stepen razvoja svesti ljudi tog perioda s jedne strane i nepostojanje dr$ave kaoorganizovanog sistema vlasti s druge strane uticao je na nastanak i razvoj pravila

Medjunarodnog poslovanja kao univerzali# pravila koja su va$ila za sve subjektenezavisno sa teritorije sa koje su dolazili.

Medjutim sa nastankom i razvojem Medjunarodnog poslovnog prava u smisluzna&enja tog pojma koji mu aktuelno pridajemo sre(emo se tek sa uspostavljanjemtrgovinski# odnosa izmedju privredni# subjekata tokom Srednjeg veka. Tom prilikomtreba imati u vidu &injenicu da medjunarodni odnosi sve do pojave kapitalizma i"ormiranja savremeni# dr$ava nisu bili redovnog kontinuiranog i regulisanog karaktera.To va$i kako za medjunarodne politi&ke tako i za medjunarodne ekonomske odnose.

0ao rezultat bur$oaski# revolucija krajem 2III i po&etkom I veka dolazi do"ormiranja novi# kapitalisti&ki# dr$ava. +d zna&aja za razvoj medjunarodnog poslovanja

naro&itu pa$nju privla&e dva "enomena. Prvi je industrijska revolucija. 2r!i se korenitapromena u organizaciji i realizaciji proizvodni# programa u gotovo svim privrednimgranama. Napu!ta se koncept proizvodnje robe za zadovoljavanje sopstveni# potreba iprelazi se na koncept proizvodnje robe s ciljem njenog plasmana na tr$i!te. %sledsna$nog razvoja proizvodni# snaga dolazi do stvaranja velike akumulacije proizvodakoji ne mogu biti plasirani na nacionalnom tr$i!tu. Stoga medjunarodna razmena roba iusluga od izuzetka u srednjevekovnom periodu postaje pravilo u novim uslovimaprivredjivanja.

,


3/306

S druge strane nastanak novi# kapitalisti&ki# dr$ava sa jasno de"inisanomdr$avotvornom strategijom za svoju posledicu ima i sna$nu zakonodavnu aktivnost. %domenu medjunarodnog poslovanja ta aktivnost se ispoljava u dono!enju tzv. veliki#kodi"ikatorni# akata u skoro svim dr$avama tog perioda. +vim aktima 3trgova&kimzakonicama vr!i se do detalja regulisanje uslova odvijanja medjunarodne razmene

dobara i usluga za privredne subjekte koji poseduju nacionalnu pripadnost odredjenojdr$avi. Na taj na&in dolazi do zastoja pa i delimi&nog napu!tanja koncepta razvojaautonomnog trgovinskog prava. Ne postoji vi!e transnacionalno pravo koje jeprimenljivo samo na trgovce 3le4 mercatoria ve( postoje posebni zakoni ili pravilakojima se uredjuje polo$aj trgovaca u okvirima jedne jurisdikcije 3leges mercatorum.

5. Predmet Medjunarodnog poslovnog prava

Medjunarodno poslovno pravo je posebna nau&na disciplina koja se baviizu&avanjem propisa i pravila kojima se reguli!u medjunarodni ekonomski 3privredniodnosi. Stoga ono ima svoj stati&nu i dinami&nu komponentu.

Stati&na komponenta Medjunarodnog poslovnog prava za predmet izu&avanja uprvom redu ima subjekte medjunarodnog poslovanja. 6a razliku od doma(eg prava umedjunarodnim okvirima postoji vi!e vrsta privredni# subjekata. To mo$e biti samamedjunarodna zajednica koja status subjekta medjunarodnog poslovanja ima samo uuslovnom zna&enju tog termina odnosno ako se u vidu ima samo njen uticaj na tokovemedjunarodne razmene dobara i usluga. % kategoriju subjekata Medjunarodnogposlovanja u doslovnom zna&enju tog pojma spadaju dr$ava 3sa svojim pravnim iposlovnim subjektivitetom zatim medjunarodne organizacije 3kako globalnog tako i

regionalnog karaktera i preduze(a 3kao osnovni poslovni subjekti nacionalnog zna&aja.Pored subjekata Medjunarodnog poslovanja njegova stati&na komponenta obu#vata ipropise odnosno pravila kojim se uredjuje re$im poslovanja sa inostranstvom. To su popravilu spoljno trgovinski propisi ali i propisi o deviznom i carinskom re$imu odredjenedr$ave. +vim propisima se uredjuju op!ti i posebni uslovi koje subjekti Medjunarodnogposlovanja moraju ispuniti sa aspekta javnog poretka odredjene dr$ave da bi uop!temogli da stupe u poslovne odnose sa elementom inostranosti. Najzad stati&nakomponenta Medjunarodnog poslovanja obu#vata i propise odnosno pravila u skladu sakojima se utvrdjuje koje (e se pravo primeniti za regulisanje konkretnog poslovnogodnosa odnosno po kom pravu i pred kojim sudskim ili vansudskim institucijama (e sere!avati eventualni sporovi koji iz takvog odnosa mogu da proisteknu kao i dejstvo

odluka koje su donete povodom re!avanja spornog pitanja.'inami&na komponenta Medjunarodnog poslovnog prava obu#vata analizu

propisa i pravila koji se primenjuju na konkretne poslovne aran$mane kojima se uredjujupitanja od zna&aja za promet roba i usluga sa medjunarodnim elementom. To su raznevrste ugovora o prometu roba ili usluga. +vi ugovorni odnosi su primarno regulisaninacionalnim pravom ali su zbog speci"i&nosti nji#ove realizacije u medjudr$avnomokru$enju posebno modi"ikovani bilo samim nacionalnim propisima bilo odgovaraju(im

5


4/306

medjunarodnim aktima. % kontekst ti# ugovora spadaju i novi neimenovani ugovori saaspekta nacionalni# propisa koji su stvoreni u poslovnoj praksi subjekata medjunarodnogposlovanja. Pored analize ugovorni# odnosa sa svim speci"i&nostima koji te odnose &ineposebnim u odnosu na nacionalne propise dinami&ka komponenta Medjunarodnogposlovanja obu#vata i analizu instrumenata pla(anja kojima ugovorne strane na

medjunarodnom nivou izvr!avaju svoje obaveze preuzete konkretnim poslovnimaran$manima.

7. +dnos sa drugim nau&nim disciplinama

Medjunarodno poslovno pravo sadr$i dosta elemenata drugi# nau&ni# disciplinapa ipak predmet izu&avanja ove nau&ne discipline dopunski mo$e biti preciziran irazlikama koje ima u odnosu na druge srodne nau&ne discipline. Te razlike se mogu

uo&iti po predmetu regulisanja kao i karakteru odnosa koji &ine predmet Medjunarodnogposlovnog prava.

Po karakteru odnosa Medjunarodno poslovno pravo se razlikuje od drugi# granaprava koje su se opredelile za izu&avanje pravni# e"ekata postojanja medjunarodnogelementa prilikom regulisanja odredjenog odnosa. Sa aspekta analize u ovom radu to suMedjunarodno javno i Medjunarodno privatno pravo.

Medjunarodno javno pravo je nau&na disciplina koja uredjuje odnose izmedjudr$ava pa i medjunarodni# organizacija &iji su &lanovi dr$ave. Tom prilikom izu&avajuse odnosi u koje dr$ave stupaju kao nosioci suvereniteta. 'akle sa aspekta javno8 pravni#ovla!(enja koje dr$ava kao nosilac i garant suvereniteta ima nad svojom teritorijom i u

odnosu na gradjane / dr$avljanje te dr$ave. Tom prilikom Medjunarodno javno pravoutvrdjuje posebne principe koji se ti&u odnosa dr$ava kao nosioca suvereniteta. Tiprincipi kao !to su npr. neme!anje u unutra!nje stvari druge dr$ave mirno re!avanjesporova priznavanje teritorijalne celovitosti i nepovredivosti granica predstavljajuosnove medjunarodnog poretka pa u prenosnom smislu i okvir Medjunarodnogposlovanja. S druge strane same dr$ave ne moraju uvek a u praksi to i nije slu&aj daistupaju sa aspekta nosioca javne vlasti ve( u odredjene odnose uzajamno ili sa drugimsubjektima medjunarodnog poslovanja mogu da stupe i povodom regulisanja odredjeni#privredni# pitanja zaklju&uju(i ugovore kojima poveravaju obavljanje odredjeni#poslova zainteresovanim poslovnim partnerima. % takvim slu&ajevima dr$ava nije nosilacvlasti 3imperiuma ve( se pojavljuje kao nosilac posla 3dominiuma !to po prirodi stvarispada u domen Medjunarodnog poslovanja.

Medjunarodno privatno pravo je pravna disciplina kojom se izu&avaju gradjanskopravni odnosi sa elementom inostranosti. % tom smislu Medjunarodno privatno pravo uosnovi sadr$i dve grupe pravni# normi: kolizione i materijalne norme. Na osnovu ovi#normi a posebno oni# o re!avanju sukoba zakona 3kolizione norme Medjunarodnoprivatno pravo utvrdjuje koje (e se pravo smatrati merodavnim za primenu na odredjeniodnos koji ima dodirni# ta&aka sa pravima vi!e dr$ava. S tim u vezi svaka dr$ava imasopstvena pravila o re!avanju sukoba zakona. % tom smislu Medjunarodno privatno

7


5/306

pravo i nije po svom doma!aju medjunarodno pravo u u$em zna&enju tog pojma aposebno nije niti ima pretenzije da postane univerzalno op!te pri#va(eno pravo. No sdruge strane Medjunarodno privatno pravo i Medjunarodno poslovanje imaju dostadodirni# ta&aka. +ne se prevas#odno nalaze u domenu primene pravila Medjunarodnogprivatnog prava kojim se utvrdjuju uslovi primene pravila Medjunarodnog poslovanja na

konkretan odnos 3na primer odredjivanje imovinskog karaktera u slu&aju spora o statusuprivredni# subjekata prirodi ugovorni# obaveza karakteru prava svojine na pokretnim iposebno na nepokretnim stvarima i dr. Na taj na&in Medjunarodno privatno pravoodredjuje pret#odne uslove primene pravila Medjunarodnog poslovanja koje su podono!aju primene ovi# pravila zna&ajno !ire od Medjunarodnog privatnog prava po!topored unutra!nji# propisa dr$ava u sve ve(oj meri primenjuju i svoja )autonomna*pravila speci"i&na i primenjiva samo u domenu Medjunarodnog poslovanja.

9. Metod Medjunarodnog poslovnog prava

+snovni metod koji se koristi prilikom analize propisa i pravila Medjunarodnogposlovanja je normativno8pravni 3dogmatski metod. +vim metodom se putemop!tepri#va(eni# pravila tuma&enja pravni# normi utvrdjuje pravo zna&enje pravnenorme i s#odno tome odredjuju uzajamna prava i obaveze subjekata medjunarodnogposlovanja koji su povodom te norme uspostavljeni. Pored utvrdjivanja doslovnog 8pravog zna&enja pravne norme normativno8pravni metod se koristi i prilikom re!avanjaslu&ajeva tzv. pravni# praznina koje su zbog prirode regulisanja Medjunarodnogposlovanja ne samo realno mogu(e ve( i vrlo &este.

Pored normativno pravnog kao osnovnog metoda u izu&avanju Medjunarodnog

poslovanja zna&ajno mesto ima ima i uporednopravni 3komparativni metod.%porednopravni metod se koristi za otkrivanje i "ormulisanje univerzalni# principa kojisu zajedni&ki i &ine osnovu Medjunarodnog poslovanja. To se posti$e na dva nivoa. Prvi&ini analiza propisa i pravila koji postoje u va$e(im pravnim sistemima sveta. Na tajna&in neposredno se upoznajemo sa re!enjima konkretni# privredni# situacija u pravnimsistemima drugi# dr$ava. Takva in"ormacija mo$e a &esto to i jeste da bude motivacioni"aktor s ciljem izmene i dogradnje doma(i# propisa. 'rugi nivo je "unkcionalnosa$imanje rezultata dobijeni# analizom nacionalni# zakonodavstava u smisluodredjivanja zajedni&ki# elemenata razli&iti# pravni# sistema &ija se pravila uporedjuju.Na toj osnovi pristupa se uni"ikaciji ti# pravila bilo putem dono!enja medjunarodni#pravni# akata kojima se na jedinstvenim osnovama uredjuje konkretan slu&aj bilo

stvaranjem pravnog standarda op!ti# pravni# principa Medjunarodnog poslovanja.+d zna&aja za izu&avanje Medjunarodnog poslovanja je i analiti&ko / razvojni

3dijalekti&ki metod. +vim metodom se odredjeni instituti Medjunarodnog poslovanja alii !ire od toga ukupnog dru!tveno / ekonomskog okru$enja sagledavaju u svomuzajamnom sadejstvu i promenama kroz koje prolaze. Na taj na&in prevazilazi se stalnaopasnost koja prati nau&na istra$ivanja da se jedan "enomen izu&ava izdvojeno oduticaja koji su doprineli njegovom nastanku i oblikovanju. Time se posti$e preciznije

9


6/306

s#vatanje ne samo aktuelne sadr$ine i preciznije odredjenje nekog od institutaMedjunarodnog poslovanja ve( i sagledavanje nji#ovog razvoja koji sa promenjenimokolnostima mo$e da dovede i do promene same su!tine analiziranog instituta.

. Izvori Medjunarodnog poslovnog prava

Pod izvorima Medjunarodnog poslovnog prava podrazumevaju se propisi pravilai pravna stanja 3&injenice za koje se vezuje nastanak priroda i trajanje odredjenogmedjunarodnog poslovnog odnosa.

Imaju(i u vidu mogu(e kriterijume podele izvori Medjunarodnog poslovnogprava su: a izvori koji poti&u iz domena medjunarodnog poslovanja; b izvori koji poti&uiz domena doma(eg 3nacionalnog prava; i c izvori koji poti&u iz tzv. autonomnogtrgovinskog prava.

.1. Medjunarodno pravo

+vi izvori Medjunarodnog poslovnog prava stvaraju op!te okvire odvijanjamedjunarodni# ekonomski# odnosa i po svom karakteru mogu spadati u domenMedjunarodnog javnog prava 3kada dr$ava istupa kao nosioc suverene vlasti naodredjenoj teritoriji i Medjunarodnog privatnog prava 3kada se uredjuju gradjanskopravni odnosi izmedju pravni# i "izi&ki# lica razli&ite nacionalne pripadnosti odnosnorazli&itog dr$avljanstva. Po "ormi svog ispoljavanja ovi izvori Medjunarodnog

poslovanja mogu biti: a medjunarodni ugovori; b medjunarodni obi&aji; i cop!tepri#va(ena pravila 3principi medjunarodnog poslovanja.

a Medjunarodni ugovori

Medjunarodni ugovori u smislu medjudr$avni# ugovora 3potrebno je imati u viduovaj nji#ov karakter po!to se atribut )medjunarodni* mo$e pridodavati i poslovnimaran$manima subjekata medjunarodnog poslovanja sa elementima inostranostipredstavljaju zna&ajan izvor Medjunarodnog poslovanja.

Medjunarodni ugovori se zaklju&uju po pravilima Medjunarodnog javnog prava upisanoj "ormi izmedju ovla!(eni# predstavnika dr$ava kao nosioca suvereniteta. Nakonzaklju&enja medjunarodnog ugovora i njegove rati"ikacije po pravilu od strane najvi!egzakonodavnog tela odredjene dr$ave ta dr$ava ne mo$e da se pozove na svoj suverenitetili pravna pravila nacionalnog zakonodavstva i time opozove svoj pristanak nazaklju&enje konkretnog medjunarodnog ugovora. Na taj na&in medjunarodni ugovoripostaju po pravnoj snazi ja&i od unutra!nji# propisa odredjene dr$ave koja u slu&aju


7/306

nesaglasnosti doma(i# propisa sa preuzetim obavezama iz medjunarodnog ugovora trebate propise dopunski da usaglasi sa odredbama medjunarodnog ugovora.

Po broju potpisnika postoje bilateralni ugovori kao medjunarodni ugovori koji sezaklju&uju izmedju dve dr$ave i proizvode pravno dejstvo samo u tim relacijama. +viugovori su dugo vremena bili pravilo u regulisanju medjunarodni# odnosa. Medjutim sa

razvojem medjunarodni# organizacija i stvaranjem regionalni# i globalni# saveza dolazido zaklju&ivanja medjunarodni# ugovora &iji su potpisnici predstavnici vi!e dr$ava. Tomprilikom razlikuju se multilateralni ugovori koje zaklju&uju ovla!(eni predstavnici vi!edr$ava i koji za predmet svog regulisanja imaju op!ta pitanja od zna&aja za subjektemedjunarodnog poslovanja sa unapred neodredjenim brojem dr$ava. +vi ugovori su popravilu )otvoreni* za potpisivanje i naknadno pristupanje i od strane dr$ava koje nisuu&estvovale u nji#ovom inicijalnom zaklju&ivanju. 6a razliku od nji# postojepluralilatelarni ugovori kod koji# takodje postoji vi!e subjekata zaklju&ivanja ali je brojdr$ava koji te ugovore zaklju&uju po pravilu unapred odredjen i za predmet regulisanjaima pitanja od zna&aja samo za krug dr$ava koje i# zaklju&uju. +vi ugovori su uglavnom)zatvorenog* tipa te im tre(e dr$ave ne mogu pristupiti bez pret#odnog ispunjavanja

ponekad vrlo rigorozni# uslova i uz saglasnost svi# potpisnika ti# ugovora.

b Medjunarodno obi&ajno pravo

Medjunarodni obi&aji koji su nastali kao rezultat poslovne prakse u odredjenimsegmentima medjunarodnog prometa roba i usluga predstavljaju vrlo zna&ajan izvorMedjunarodnog poslovanja. +vim obi&ajima bli$e se odredjuje sadr$ina proklamovanimna&elima i principima na kojima se zasniva medjunarodni poredak.

Medjunarodni poslovni obi&aji mogu postati izvor Medjunarodnog poslovanja na

jedan od tri mogu(a na&ina. Prvi je ako se kojim od pisani# izvora Medjunarodnog pravaizvr!i upu(ivanje da (e se prilikom primene odredbi odredjenog ugovora imati u vidupravila koja su uspostavljena u poslovnoj praksi izvr!avanja preuzeti# obaveza. 'rugislu&aj je kada se pisanim propisima kojima se uredjuje medjunarodno poslovanjepreuzmu pravila poslovne prakse te se na taj na&in izvr!i svojevrsna kodi"ikacijaposlovnog obi&aja. Tre(i slu&aj nastaje kada odredjeni aspekt izvr!enja obaveza izmedjunarodnog poslovanja nije regulisan a upravo taj aspekt je nu$an za odredjivanjaprava i obaveza prava iz tog poslovnog odnosa. % takvom slu&aju utvrdjuju se pravilaposlovne prakse koja postoji u toj materiji te se ona primenjuju na konkretan poslovniodnos.

Potrebno je dosledno razlikovati medjunarodno obi&ajno pravo kaonekodi"ikovanu poslovnu praksu nastalu na osnovu na&ela i principa Medjunarodnogposlovanja od kodi"ikovani# poslovni# obi&aja od strane za to ovla!(eni# subjekata kaoosnove takozvanog autonomnog trgovinskog prava. +vi drugi su mnogo preciznijeodredjeni i manje su podlo$ni promenama koje su ina&e karakteristi&ne za medjunarodnoobi&ajno pravo.

c +p!ti pravni principi medjunarodnog prava


8/306

Iz &injenice da se medjunarodno poslovanje odvija u uslovima uredjeni#medjunarodni# odnosa logi&no proizilazi stav da su principi na kojima su zasnovani tiodnosi ujedno i izvor Medjunarodnog poslovanja. +vi principi proizilaze iz odredbiMedjunarodnog javnog prava 3npr. na&elo suverene jednakosti dr$ava; na&elo zabrane

me!anja u unutra!nje stvari dr$ava; na&elo savesnog ispunjavanja preuzeti# obaveza i sl.kao i iz Medjunarodnog privatnog prava 3npr. principi po kojima se uredjuju gradjanskopravni odnosi izmedju subjekata sa razli&itom nacionalnom pripadno!(u; pravila pokojima se utvrdjuje nacionalna pripadnost odredjenog pravnog lica; na&ela po kojima seuredjuje pru$anje medjunarodne pravne pomo(i i sl. Medjutim kao uslov nji#oveprimene za#teva se i okolnost nji#ovog postojanja u vreme nastanka medjunarodnogposlovnog odnosa i stvaranja realne veze za primenu ovog principa ili na&ela nakonkretan odnos medjunarodnog poslovanja.

+p!ti principi Medjunarodnog prava su va$an izvor Medjunarodnog poslovanjakako neposredno tako i posredno. Tako se npr. na&elo o garantovanju minimalne za!titeprava stranaca smatra na&elom koje priznaju i pri#vataju sve civilizovane dr$ave sveta.Pored toga princip reciprociteta koji postoji kao bazi&an princip medjunarodni# odnosaima zna&ajan uticaj i na medjunarodno poslovanje u smislu stvaranja istovetni# uslovaposlovanja za privredne subjekte dve ili vi!e razli&iti# dr$ava. Sem toga principreciprociteta zna&ajno doprinosi razvoju medjunarodni# poslovni# odnosa imedjunarodnoj privrednoj saradnji jer s jedne strane doprinosi uspostavljanju neop#odnepravne sigurnosti prilikom poslovanja sa elementom inostranosti a s druge stranepovratno uti&e na zakonodavna tela dr$ava da svoje propise u oblasti spoljnotrgovinskogposlovanja dopunski uskladjuju i usagla!avaju sa re!enjima u skladu sa kojima se toposlovanje odvija pod povoljnijim uslovima u drugim dr$avama.

.,. 'oma(e 3nacionalno pravo

6na&aj medjunarodne razmene dobara i usluga za privredu odredjene dr$aveuslovio je da su na planu unutra!njeg pravnog poretka odredjene dr$ave regulisanaodredjenja pitanja od zna&aja za nesmetano i uspe!no obavljanje medjunarodnogposlovanja. Tom prilikom gotovo svi izvori unutra!njeg prava savremeni# dr$ava 3odustava preko zakona i podzakonski# akata do doktrinarni# stavova po odredjenompitanju na odgovaraju(i na&in primeren izvoru prava koji se analizira uredjuju materijuMedjunarodnog poslovanja. Pa ipak rizikuju(i da se uop!tavanjem zanemare uticaj izna&aj pojedinog od izvora unutra!njeg prava najva$niji izvori doma(eg prava zaodvijanje medjunarodnog poslovanja su: a zakon; b poslovni obi&aji; i c stavoviarbitra$a i izabrani# sudova povodom re!avanja sporni# odnosa nastali# umedjunarodnom poslovanju.

a 6akoni

=


9/306

'oma(e zakonodavstvo stvara op!te pravne okvire za regulisanje i pravnouredjivanje ekonomski# odnosa sa inostranstvom. To se mo$e u&initi na dva na&ina.Putem tzv. imperativni# propisa koji spadaju u domen javnog poretka odredjene dr$avekojom prilikom nije ostavljen nikakav prostor autonomiji volje privrednim subjektima.

+ni su du$ni da u svemu postupaju po odredbama ovi# propisa. Primenu imperativni#propisa obezbedjuju nadle$ni dr$avni organi po pravilu vr!enjem svoji# e4 o"itioutvrdjeni# ovla!(enja. % ove propise spadaju spoljnotrgovinski propisi kojima se uredjujere$im robne razmene sa inostranstvom carinski propisi kojima se uredjuje carinskipostupak i visina carinske tari"e devizni propisi kojima se uredjuju uslovi i na&inipla(anja i odvijanja platnog prometa sa inostranstvom i sl. S druge strane postojetzv.dispozitivni propisi kojima se uredjuje oblast privredne saradnje sa inostranstvom alise ostavlja inicijativa subjektima medjunarodnog poslovanja da saglasno svojojautonomiji volje odredjeni odnos medjunarodnog poslovanja druga&ije urede u skladu sasvojim poslovnim interesima. % ove propise naro&ito spadaju odredbe zakona kojima seuredjuju vrste i oblici privredni# ugovora sa inostranim elementom 3ugovori o prometu

roba i usluga sa inostranstvom.6akoni odredjene dr$ave kao izvor njenog doma(eg 3nacionalnog prava od

zna&aja su za sve subjekte medjunarodnog poslovanja. 6a doma(e privredne subjekte tajzna&aj se ispoljava u &injenici da oni svoje poslovanje sa inostranstvom moraju daobavljaju po odredbama doma(i# zakona kao bitnog uslova sticanja svojstva subjektamedjunarodnog poslovanja. % protivnom rizikuju mogu(nost zabrane obavljanjaprometa roba i usluga sa inostranstvom odnosno izricanja neke druge od propisani#sankcija za kr!enje doma(i# propisa. S druge strane doma(i propisi su &esto od izuzetneva$nosti i za stranog poslovnog partnera posebno ako deo privredni# aktivnosti 3npr.otvaranje predstavni!tava; izlaganje roba na privrednim izlo$bama; prodaja robe izkonsignacioni# i drugi# skladi!ta; izvodjenje investicioni# radova i sl treba da obavi nateritoriji doma(e dr$ave. Tada je on obavezan da u svemu postupa po doma(im3nacionalnim propisima dr$ave na &ijoj se teritoriji realizuju njegove privredneaktivnosti.

b +bi&aji

0ao i na planu odvijanja medjunarodnog prometa roba i usluga tako je i uuslovima poslovanja u okvirima jednog pravnog sistema zna&aj poslovni# obi&ajanagla!en i predstavlja samostalan izvor prava i obaveza. +bi&aj nastaje dugotrajnimponavljanjem isti# pravila povodom odvijanja prometa roba i usluga te na toj osnovistvaranja svesti kod u&esnika u tom prometu o obaveznosti primene ti# pravila. % tomsmislu za primenu jednog obi&aja moraju se kumulativno ispuniti dva uslova. Prvi jesubjektivne prirode i odnosi se na svest u&esnika u odredjenom poslovnom odnosu opostojanju obi&aja kojim se reguli!e taj odnos. 'rugi je objektivne prirode i ispoljava se u&injenici !iroko rasprostranjene i nesporne primene obi&aja na taj ili u osnovi isti poslovni

>


10/306

odnos. Imaju(i u vidu oba elementra ?a!kim jednoobraznim zakonom o medjunarodnojkupoprodaji poslovni obi&aj je de"inisan kao pravilo pona!anja poslovni# subjekata kojeje !iroko rasprostranjeno u poslovima iste vrste kao i posao o kome je re& te se osnovanomo$e pretpostaviti da je i druga strana morala imati u vidu takav obi&aj i njegovo dejstvona konkretan poslovni odnos.

6na&aj poslovni# obi&aja i potreba nji#ove u&estale primene uslovili su isvojevrsnu kodi"ikaciju ovi# pravila. Ta kodi"ikacija se sprovodi od strane pro"esionalni#udru$enja 3naj&e!(e privredni# komora ili arbitra$a u smislu prikupljanja evidentiranja isistematizovanja poslovni# obi&aja i na osnovu toga nji#ovog objavljivanja u "ormi tzv.uzansi.

c @rbitra$na i sudska praksa

% savremenim uslovima poslovanja poslovni partneri iz odnosa medjunarodnog

poslovanja &esto poveravaju re!avanje sporni# pitanja iz ti# odnosa izabranim sudovimaili arbitra$ama na teritoriji jedne od dr$ava iz koje poti&u. +dluke koje donose arbitra$e iizabrani sudovi po na!em ali i po pravu ve(ine dr$ava koje pripadaju tzv.kontinentalnom pravnom sistemu imaju obavezuju(i karakter samo u odnosu nakonkretno pitanje koje je bilo predmet razmatranja i odlu&ivanja. Medjutim stavoviarbitra$a odnosno sudija kao i obrazlo$enja koja su tim povodom data mogu naodredjen na&in da budu izvori Medjunarodnog poslovanja. +vo posebno ako su tearbitra$e odnosno izabrani sudovi dosledni u primeni zauzeti# stavova a postupakodlu&ivanja je sproveden primenom pravila e4 eAuo et bono. Tada arbitra$na odnosnosudska praksa postaje jasan indikator o pravilima pona!anja subjekata medjunarodnogposlovanja koji ovi u cilju za!tite svoji# interesa treba ne samo da poznaju ve( koje

treba i na odgovaraju(i na&in da uva$avaju.% prilog ovakvog tretmana arbitra$ne i sudske prakse govori i u&estala praksa

objavljivanja arbitra$ni# odluka koje donose poznate arbitra$e. Takva praksaobezbedjuje u prvom redu in"ormisanost svi# poslovni# subjekata a posrednoko#erentnost i ujedna&enost arbitra$ni# i sudski# odluka razli&iti# arbitra$ni# i sudski#ve(a po konkretnom pitanju medjunarodnog poslovanja.

.5. @utonomno trgovinsko pravo

@utonomno trgovinsko pravo nastalo je kao rezultat nastojanja da se odredjenisegment neuredjeni# odnosa koji je svojstven medjunarodnom poslovanju uredi na na&inkoji je primeren interesima subjektima medjunarodnog poslovanja. Stoga se za razlikuod doma(eg ali i Medjunarodnog prava u slu&aju autonomnog trgovinskog prava u istomsubjektu objedinjuje inicijativa za dono!enje propisa regulisanje odredjenog odnosa3dono!enje propisa odnosno utvrdjivanje pravila i samo sprovodjenje 3primena propisaodnosno pravila. Na taj na&in autonomno trgovinsko pravo je samostalno a u odredjenim

1B


11/306

segmentima i nezavisno od dr$avnog prava bilo da se ovo pojavljuje u obliku doma(i# ilimedjunarodni# propisa.

Posebno obele$je autonomnom trgovinskom pravu daje autonomija voljesubjekata medjunarodnog poslovanja u pogledu opredeljenja da se na nji#ov poslovniodnos primene propisi odnosno pravila autonomnog trgovinskog prava. S tim u vezi ne

postoji obaveznost primene autonomnog trgovinskog prava ve( je njegova primenaprepu!tena odluci sami# aktera odredjenog poslovnog odnosa. Ta odluka o primeniautonomnog trgova&kog prava mo$e biti eksplicitna 3npr. ugovaranjem primene iliimplicitna 3kada ta primena proizilazi iz okolnosti slu&aja koji se razmatra predmedjunarodnim sudom ili arbitra$om.

Iz okolnosti da je autonomno trgova&ko pravo dosta "luidno i stalno prilagodljivonovouspostavljenim odnosima proizilazi i posledica da se ne mo$e sa punom izvesno!(ugovoriti o izvorima tog prava. +ni se menjaju zavisno od potreba poslovne prakse ipoprimaju svoje posebne "orme ispoljavanja. % tom smislu nema mesta analogiji sa tzv.dr$avnim pravom. Ctavi!e u odnosu na dr$avno pravo kod autonomnog trgova&kogprava ne mo$e se govoriti ni o #ijerar#iji izvora prava na na&in da su odredjeni izvoridominantni u primeni a da drugi moraju biti sa njima usagla!eni odnosno subsidijerniprilikom primene.

Imaju(i to u vidu kao i okolnost da je autonomija volje ugovorni# strana op!tipravni osnov nastanka autonomnog trgova&kog prava kao njegovi najkarakteristi&nijiizvori mogu se navesti: a op!ti uslovi poslovanja; b tipski ugovori; c kodi"ikovanapravila pona!anja i d arbitra$na praksa.

a +p!ti uslovi poslovanja

+p!ti uslovi poslovanja predstavljaju skup pravila i poslovne prakse o uslovimapod kojima se obavlja poslovanje u odredjenom vidu privredni# aktivnosti. Nji# mo$edoneti jedan privredni subjekt i kao takve i# dostaviti svojim poslovnim partnerima aliove uslove mogu utvrditi i nacionalna odnosno medjunarodna udru$enja privrednika. Nataj na&in odredjuju se bli$i uslovi poslovanja pre svega u domenu dispozitivni# normitako da su potencijalni poslovni partneri unapred upoznati sa svim aspektima poslovnogodnosa u koji nameravaju da stupe. Time se poslovni promet dopunski ubrzava uzodgovaraju(e pove(anje izvesnosti polo$aja ugovorni# strana i na osnovu toga ja&anjanji#ove pravne i poslovne sigurnosti.

+p!te uslove poslovanja po pravilu donose subjekti koji povodom obavljanjasvoje privredne aktivnosti redovno i u velikom broju zaklju&uju odredjenju vrstuugovora. Na taj na&in druga strana koja stupa u ugovorni odnos unapred se upoznaje sasvim aspektima svoji# prava i obaveza povodom realizacije tog ugovora. 0ako se tiugovori zaklju&uju i u segmentu pru$anja usluga i prometa roba koji su nezamenljivuslov zivota odnosno obavljanja poslovni# aktivnosti 3npr. isporuka elektri&ne energijena"tni# derivata medjunarodnog prevoza robe i putnika lu&ki# usluga i sl to je

11


12/306

poznavanje ovi# pravila poslovanja &esto bitan preduslov zasnivanja poslovnog odnosa saodredjenim poslovnim partnerom odnosno uop!te prisutnosti na odredjenom tr$i!tu.

b Tipski ugovori

Tipski ugovori 3modeli ugovora predstavljaju kompletne pravne akte kojima sena vrlo jasan i precizan na&in reguli!u skoro sva pitanja iz odredjenog odnosamedjunarodnog poslovanja pa samim tim isklju&uje primena nacionalnog prava ukonkretnim poslovnim odnosima.

6a razliku od op!ti# uslova poslovanja kod koji# se na op!ti na&in 3nezavisno odkonkretnog poslovnog partnera utvrdjuju uslovi pod kojima jedna strana stupa u

poslovne odnose kod tipski# ugovora vr!i se precizno navodjenje gotovo svi# bitni# ali inebitni# elemenata konkretnog ugovora na na&in da je poslovnom partneru u domenunjegove autonomije volje prepu!tena samo odluka da li pri#vata ili ne pri#vata takoponudjen ugovor. 0od tipski# ugovora nema pregovaranja te i# stoga karakteri!enagla!ena brzina zaklju&ivanja. -azlozi ubrzavanja poslovni# komunikacija kao iujedna&avanje poslovne prakse uticali su na ekspanziju tipski# ugovora u odnosimamedjunarodnog poslovanja tako da se danas pre mo$e govoriti da su oni pravilo negoizuzetak od pravila prilikom uspostavljanja odnosa medjunarodnog poslovanja.

c 0odi"ikovana pravila pona!anja

0odi"ikovana pravila pona!anja subjekata medjunarodnog poslovanja nastala sukao posledica dugotrajne upotrebe i primene odredjeni# pravila i postupaka u istim ilisli&nim pravnim i poslovnim situacijama u medjunarodnim poslovnim odnosima.Istovetno i kontinuelno postupanje u datim uslovima medjunarodnog poslovanja stvoriloje svest kod subjekata medjunarodnog poslovanja o pri#vatljivosti primene takvi# pravilapona!anja. +vo posebno u slu&aju kada konkretni poslovni odnos nije bio regulisanmedjunarodnim odnosno domacim 3nacionalnim pravom.

0odi"ikaciju pravila pona!anja u medjunarodnim poslovnim odnosima u prvomredu obavljaju medjunarodne strukovne organizacije odnosno institucije. Na taj na&in

obezbedjeno je da se kodi"ikovana pravila donose od strane lica koja poseduju nespornustru&nost i kompetentnost za takvu delatnost. +ve organizacije odnosno institucije su ponekom drugom pravnom osnovu ovla!(ene da prate praksu medjunarodnog poslovanjatako da poseduju nesporni autoritet da prikupe sistematizuju i objave kodi"ikovanapravila pona!anja.

d @rbitra$na praksa

1,


13/306

@rbitra$na praksa odnosno dono!enje odluka po spornim pitanja medjunarodnogposlovanja od strane ugledni# medjunarodni# arbitra$a predstavlja zna&ajan izvorautonomnog trgova&kog prava. Taj zna&aj proizilazi iz dve okolnosti. Prva je da poslovnipartneri saglasno svojoj autonomiji volje poveravaju arbitra$i re!avanje spornog pitanja.

'akle ne postoji obaveznost arbitra$nog odlu&ivanja u odredjenom sporu. Na arbitra$uposlovni partneri pristaju dobrovoljno i na isti na&in se obavezuju da po!tuju arbitra$nuodluku. 'ruga okolnost proizilazi iz obele$ja odlu&ivanja pred arbitra$om posebno uslu&aju kada se arbitra$na odluka donosi primenom pravila e4 eAuo et bono. Tadaarbitra$na praksa prakti&no kreira nova pravila autonomnog trgova&kog prava. Ta pravilamogu biti u "unkciji popunjavanja pravni# praznina kada odredjeni odnosmedjunarodnog poslovanja nije regulisan va$e(im doma(im ili medjunarodnimpropisom kao i prevazila$enju nepreciznosti ili nedoslednosti koje postoje u nacionalnimpravnim sistemima.

Pitanja: 1. 0oja su osnovna obele$ja globalizacije i mondijalizacije svetskeprivredeD

,. Navesti osnovne elemente pojma medjunarodnog poslovnog pravaE 5. Sa kojim nau&nim oblastima Medjunarodno poslovno pravo ima

najbli$e odnoseD 7. Navesti osnovne metode od zna&aja za izu&avanje Medjunarodnog

poslovnog pravaE 9. 0oji su osnovni izvori Medjunarodnog poslovnog prava prema na&inu

regulisanjaD . 0akav je zna&aj op!ti# pravni# principa Medjunarodnog poslovnog

pravaD . 'a li su arbitra$na i sudska praksa izvori Medjunarodnog poslovnog

pravaD 1B. Navesti odnovne izvore autonomnog trgovinskog pravaE

iteratura: 8 Pro" dr -. 'jurovi(: Medjunarodno privredno pravo Geograd 1>=.godina

8 Pro" dr 2. Stoiljkovi(: Medjunarodno privredno pravo Geograd ,BB5.godina

8 Pro" dr M. 'ra!ki(: Medjunarodno privredno ugovorno pravoGeograd 1>>B. godina

8 H. 2ilus S. ari( S. Cogorov '. 'jurdjev: Medjunarodno privrednopravo Novi Sad 1>>5. godina

8 Pro" dr M. Tratnik: Mednarodno gospodarsko pravo Maribor 1>>>.godina

15


14/306

8 Pro" dr M. Stankovi( i dr S. Stankovi(: Medjunarodno poslovno pravoGeograd ,BB,. godina

8 Pro" dr M. Stankovi(: Medjunarodno trgovinska politika samedjunarodnim poslovanjem Geograd ,BB1. godina

8 Pro" dr '. 0osti( Medjunarodno poslovanje I Geograd ,BB. godina.

FMMSP

II Tematska oblast

NA ELA I PRINCIPI MEDJUNARODNOG

POSLOVNOG PRAVA

Nastavne jedinice" 1. #aela medjunarodnog poslovanja" $ naelo slo%odposlovanja &trgovine'( $ naelo slo%ode sao%ra)aja($ naeloslo%ode trans*era +apitala( $ naelo univerzalne va,nosti

poslovni- aran,mana( $ naelo minimalnog standarda ponaanja;

2. Principi medjunarodnog poslovanja" $ princip najpovla)enijenacije( $ princip nacionalnog tretmana( $ princip reciprociteta; $

princip pravinog tretmana i $ princip pre*erencijalnog &povl

a)enog' tretmana.

Medjunarodni poslovni odnosi kao integralni deo ukupni# medjunarodni#odnosa odvijaju se uz uva$avanje pravila za koje se mo$e re(i da su op!tepri#va(ena. Taprvila omogu(avaju normalnu komunikaciju izmedju subjekata medjunarodnogposlovanja i na odredjen na&in predstavljaju civilizacijsku tekovinu dostignutu naodredjenom stepenu razvoja medjunarodne zajednice.

Na&ela Medjunarodnog poslovanja su pravila koja va$e u svim medjunarodnim

poslovnim odnosima bez potrebe posebnog pozivanja na nji#ovu primenu. +na suuslovno re&eno civilizacijska tekovina i samo u strogo odredjenim slu&ajevima mo$e bitisuspendovana nji#ova primena. Na nji# subjekti medjunarodnog poslovanja moraju uvekda paze odnosno da o&ekuju za!titu koja proizilazi iz nji#ove primene. Ta na&ela su: 8na&elo slobode poslovanja 3trgovine; 8 na&elo slobode saobra(aja; 8 na&elo slobodetrans"era kapitala; 8 na&elo minimalnog standarda pona!anja; i / na&elo univerzalneva$nosti poslovni# aran$mana.

17


15/306

Principi Medjunarodnog poslovanja su pravila koja su se "ormirala umedjunarodnim poslovnim odnosima kao pravni i poslovni standardi pona!anja subjekatamedjunarodnog poslovanja. Ti principi su jasni i svi subjekti medjunarodnog poslovanjana koje se oni odnose sa punom izvesno!(u mogu da ra&unaju na odredjena pravaodnosno obaveze koje iz ti# principa proizilaze. Medjutim za razliku od na&ela principi

moraju biti izri&ito predvidjeni odnosno ugovoreni kao uslov nji#ove primene. Nji#ovuticaj na Medjunarodno poslovanje ispoljava se u tome !to ugovaranjem nji#ove primenesubjekti medjunarodnog poslovanja ne moraju bli$e odredjivati karakterna obele$ja ovi#principa. Time se doprinosi ubrzavanju medjunarodnog poslovanja ali se obezbedjuje ivi!i stepen pravne i poslovne sigurnosti nego !to bi to bio slu&aj kada bi se ovi principiMedjunarodnog poslovanja svaki put iznova de"inisali. Ti principi su slede(i: 8 principnajpovla!(enije nacije; 8 princip nacionalnog tretmana; 8 princip reciprociteta; 8 princippravi&nog tretmana i / princip pre"erencionalnog 3povla!(enog tretmana.

1. Na&ela Med junarodnog poslovanja

1.1. Na&elo slobode poslovanja 3trgovine

Na&elo slobode trgovine se sastoji u pravu da se bez posebni# ograni&enjapreduzimaju poslovne aktivnosti komercijalnog karaktera bilo da se radi o trgovini udoslovnom zna&enju tog termina kojom prilikom se ima u vidu kupovina i prodaja roba iusluga u okvirima doma(eg 3nacionalnog tr$i!ta bilo da se radi o robnoj razmeniodnosno uvozu i izvozu robe u druge dr$ave. Iz gore navedenog stava Stalnog

medjunarodnog suda u ?agu

1

proizilazi da se princip slobodne razmene dobara i uslugakoji je nastao kao osnov tr$i!ne privrede kapitalisti&ki# dr$ava naro&ito posleindustrijske revolucije treba univerzalno primeniti i u odnosima razmene sa inostranimelementom. Time se prevazilaze nacionalna ograni&enja i uspostavljaju osnove postojanjaglobalnog / svetskog tr$i!ta na kome je pod istim uslovima dostupno u&e!(e svi#relevantni# subjekata medjunarodnog poslovanja.

0ao !to ni sloboda kao "ilozo"ska kategorija nema univerzalno zna&enje jer jeuvek pretpostavka da je ograni&ena slobodom drugi# subjekata prava tako je i slobodatrgovine ograni&ena pravom drugi# subjekata medjunarodnog poslovanja napreduzimanje postupaka i dono!enja mera u skladu sa svojim ovla!(enjima. Stogaslobodu trgovine treba s#vatiti kao na&elo sa nizom izuzetaka i korekcija. % savremenim

uslovima medjunarodne razmene dobara i usluga sloboda trgovine je skoro redovnouslovljena ispunjavanjem niza administrativni# propisa dr$ava gde se ostvarujuekonomski rezultati te medjunarodne razmene. No ono !to je bitno to je da se slobodaposlovanja 3trgovine u inostranstvu utvrdjuje kao osnovno na&elo Medjunarodnogposlovanja od koga su mogu(i izuzeci samo u taksativno navedenim slu&ajevima. To za

1+va presuda je doneta povodom englesko8belgijskog spora na osnovu $albe engleske strane u vezi re$imatrgovine koji je belgijska strana uspostavila u 0ongu kao svojoj tada!njoj 31>57. godina koloniji. itirano

prema navodima: Pro". dr -. 'jurovi( Medjunarodno privredno pravo Geograd 1>>B. godina strana 57.

19


16/306

posledicu ima da se ne dokazuje pravo na slobodu trgovine ve( se ovo na&elouniverzalno primenjuje ukoliko posebne okolnosti ne ukazuju na ograni&enja u njegovojprimeni.

1.,. Na&elo slobode saobra(aja

+bavljanje Medjunarodnog poslovanja podrazumeva mogu(nost slobodnekomunikacije izmedju privredni# subjekata razli&iti# dr$ava. Ta komunikacija mo$e bitipovodom uspostavljanja poslovnog odnosa 3pregovori zaklju&ivanje ugovora i sl. ali jeona mnogo &e!(e u "unkciji relizacije preuzeti# obaveza i sastoji se u transportu i isporucirobe sa teritorije jedne na teritoriju druge dr$ave.

Svako ograni&enje ili ometanje ostvarivanja na&ela slobode saobra(aja za svojuneposrednu posledicu ima dovodjenje u pitanje ili onemogu(avanje ostvarenja na&elaslobode trgovine. +vo stoga !to su po prirodi stvari sve medjunarodne poslovne operacije

distancionog karaktera &iji se ekonomski e"ekti poslovni# aran$mana ostvarujuprevozom roba ili pru$anjem usluga sa teritorija jedne dr$ave na teritoriju druge dr$avepri &emu se &esto vr!i prelazak i preko teritorija tre(i# dr$ava 3tranzit.

Prema vrstama transportni# komunikacija na&elo slobode saobra(aja mo$e sera!&laniti na: a na&elo slobode plovidbe; b na&elo slobode kopnenog prevoza; c na&eloslobode vazdu!ne plovidbe.

1.5. Na&elo slobode trans"era kapitala

Normalno "unkcionisanje medjunarodni# ekonomski# odnosa pored nesmetanogprotoka roba i usluga sa inostranim elementon za svoju pretpostavku ima i slobodupla(anja za tako isporu&enu robu odnosno izvr!ene usluge. Stoga sloboda trans"eranovca u zna&ajnoj meri odredjuje doma!aj primene na&ela slobode trgovine. Naime bilokakva ograni&enja u pogledu mogu(nosti pla(anja prekograni&nog prometa robe odnosnovr!enja usluga direktno uti&u na uslove u kojima se realilzuje sloboda trgovine. % tomsmislu ova dva na&ela su uzajamno uslovljena.

0ao posebno obele$je ovog na&ela treba ista(i da se ono pored primarnogzna&aja u smislu pla(anja za izvr!ene obaveze za isporu&enu robu i pru$ene usluge u sve

ve(oj meri pojavljuje se i kao pravilo slobodnog plasmana kapitala u inostranstvo i tokako u smislu njegovog investicionog ulaganja tako i poslovanja na medjunarodnim"inansijskim tr$i!tima.

1.7. Na&elo minimalnog standarda pona!anja

1


17/306

Na&elo minimalnog standarda pona!anja predstavlja skup pravila o za!titi strani#subjekata medjunarodnog poslovanja koje savremene dr$ave moraju da obezbede igarantuju stranim privrednim subjektima koji obavljaju dozvoljene privredne aktivnostina nji#ovoj teritoriji.

% odnosu na ostala na&ela Medjunarodnog poslovanja na&elo minimalnog

standarda pona!anja je vi!eg ranga. +no se primenjuje uvek &ak i u slu&ajevima kada suostala na&ela Medjunarodnog poslovanja suspendovana ili ograni&ena iz razloga dejstvadopu!teni# izuzetaka u nji#ovoj primeni. Stoga ovo na&elo predstavlja i onaj segmentposlovne sigurnosti sa kojim privredni subjekti uvek mogu da ra&unaju prilikompreduzimanja poslovni# aktivnosti na teritoriji druge dr$ave. % tom smislu ni jednadr$ava savremenog sveta ne mo$e da izbegne davanje odredjeni# prava stranimsubjektima u minimalno utvrdjenom obimu ukoliko uop!te $eli da ostvari medjunarodnurazmenu dobara i usluga sa drugim dr$avama.

Preciznije odredjenje sadr$ine na&ela minimalnog standarda pona!anja je te!kodati. +vo na&elo predstavlja pravni i poslovni standard pona!anja koji sa promenjenimokolnostima poprima razli&itu sadr$inu. +no je u principu odredjeno dostignutimcivilizacijskim nivoom poslovni# komunikacija izmedju subjekata medjunarodnogposlovanja i u "unkciji je obezbedjenja i garantovanja onog minimuma pravne i poslovnesigurnosti koju dr$ave ne mogu da dovedu u pitanje. Stoga (e i doma!aj primene na&elaminimalnog standarda pona!anja zavisiti od vremena i uslova njegove primene odnosnood vrste poslovni# odnosa u koje stupaju subjekti medjunarodnog poslovanja.

1.9. Na&elo univerzalne va$nosti poslovni# aran$mana

Na&elo univerzalne va$nosti poslovni# aran$mana zna&i da su ugovori koje susubjekti medjunarodnog poslovanja zaklju&ili a koji su validni s#odnom primenompropisa i pravila po kojima su zaklju&eni va$e na teritoriji svi# dr$ava savremenog svetate da ne mogu biti osporeni od strane jedne od ti# dr$ava.

+vo na&elo u sebi sadr$i primenu i dva osnovna pravila poslovnog prava. Prvo toje na&elo autonomije volje ugovorni# strana s#odno kome subjekti poslovnog odnosasamostalno donose odluku o stupanju u odredjeni poslovni odnos odredjuju prirodu togodnosa utvrdjuju svoja uzajamna prava i obaveze kao i du$inu trajanja poslovnogodnosa. Iako je na&elo autonomije volje pod pritiskom za#teva modernog poslovnogprometa u mnogim svojim aspektima ograni&eno ipak ono i dalje proizvodi dejstva i &ini

osnovu na&ela univerzalne va$nosti poslovni# aran$mana. 'rugo na&elo proizilazi izpravila pacta sunt servanda s#odno kome ugovor poslovni# partnera predstavlja )zakon*za nji# te su te odredbe pravno obavezuju(e za ugovorne strane i moraju se izvr!avati udobroj meri. S tim u vezi je i primena pravila zabrane protivure&nog pona!anja u primeniugovorni# odredbi 3venire contra "actum proprium.

Na&elo univerzalne va$nosti poslovni# aran$mana pored pravne obezbedjuje iposlovnu sigurnost kako subjekata medjunarodnog poslovanja izmedju koji# je

1


18/306

zaklju&en konkretan poslovni aran$man tako i ostalog poslovni# i drugi# subjekata kojina osnovu tako zaklju&eni# aran$mana sti&u odredjena prava i obaveze.

,. Principi Medjunarodnog poslovanja

,.1. Princip najpovla!(enije nacije

,.1.1. Pojam i karakterna obele$ja

Princip najpovla!(enije nacije 3most "avored nation podrazumeva uno!enje uugovor o medjunarodnom poslovanju odredbe s#odno kojoj (e ugovorne straneuzajamno priznati u ugovorom odredjenoj oblasti prava povlastice i olak!ice koje su odbilo koje ugovorne strane date ili (e biti date bilo kojoj tre(oj strani. 0lauzulanajpovla!(enije nacije po pravilu daje se prilikom regulisanja odnosa izmedju dr$avakao subjekata medjunarodnog poslovanja ali i e"ektivni# nosioca suverene vlasti nanji#ovoj teritoriji. +snovni cilj ugovaranja odnosno odobravanja ovog principa jenastojanje da se spre&i privredna diskriminacija i ima za te$nju uspostavljanje jednaki#uslova privredjivanja u !irim pa &ak i u globalnim okvirima.

Princip najpovla!(enije nacije proizilazi iz bilateralni# ugovora i predstavlja vidslobodno mani"estovani# dobri# privredni# ali i politi&ki# odnosa koji postoje izmedjuti# dr$ava. Medjutim ovaj princip mo$e biti predmet regulisanja i u multilateralnimsporazumima kada dr$ave &lanice odredjene medjunarodne organizacije utvrde primenu

ovog principa kao osnove nji#ovi# uzajamni# odnosa 3npr. J@TT i Svetska trgovinskaorganizacija s ciljem eleminisanja bilo kakvi# oblika diskriminacije do koji# mo$e do(iu poslovanju privredni# subjekata ti# dr$ava.

+vaj princip ima slede(a karakterna obele$ja:

a %govaranje statusa najpovla!(enije nacije odnosi se samo na isklju&ivanjemogu(nosti davanja povla!(enog polo$aja nekoj tre(oj zemlji. Medjutim to ne zna&i dapod dejstvo ovog principa spadaju povlastice i druge pogodnosti koje jedna dr$avaodobrava svojim gradjanima kao ni povlastice i druge pogodnosti koje se daju izmedjudr$ava koje sa&injavaju saveznu dr$avu 3"ederaciju ili kon"ederaciju;

b Polo$aj najpovla!(enije nacije ne isklju&uje mogu(nost uzajamnog

uspostavljanja posebni# pogodnosti izmedju dr$ava ugovornica koje nisu odobrenetre(im dr$avama. +vo naravno ukoliko sa tom tre(om dr$avom nije takodje ugovorenaklauzula najpovla!(enije nacije ve( su te pogodnosti date po nekom drugom osnovu;

c Prava i povlastice koje proizilaze iz principa najpovla!(enije nacije po svojojsadr$ini utvrdjuju se poredjenjem sa takvim pravima i povlasticama koje su date ili (e bitidate tre(im dr$avama a po svom dejstvu stupaju na snagu danom ugovoranja ovog

1=


19/306

principa odnosno danom njegovog odobravanja ako su odobrene posle ugovaranjaprincipa najpovla!(enije nacije;

d +dobravanjem statusa najpovla!(enije nacije ne vr!i se navodjenje doma!ajaprimene ovog principa. +bim prava i pogodnosti koje iz njega proizilaze u prvom reduzavisi od ve( dati# povlastica kao i pogodnosti koje (e ubudu(e biti date tre(im

dr$avama. Stoga je ovaj princip izuzetno "leksibilan i omogu(ava odr$avanje istog nivoadobri# poslovni# odnosa izmedju privredni# subjekata dr$ava ugovornica bez potrebenjegovog stalnog rede"inisanja.

,.1.,. Izuzetci od primene principa primene najpovla!(enije nacije

'oma!aj primene principa najpovla!(enije nacije kao !to je navedeno mo$e uznatnoj meri biti ograni&eno autonomijom volje ugovorni# strana u smislu njegovogbli$eg prilagodjavanja posebnim uslovima u kojima (e se realizovati. Medjutim

nezavisno od ovog osnova modi"ikacije primene principa najpovla!(enije nacije uodredjenim slu&ajevima primena ovog principa je ograni&ena odnosno sasvimisklju&ena. % tim slu&ajevima nije mogu(e ugovarati primenu ovog principa. To suslede(i slu&ajevi: a pograni&ni ili malograni&ni promet; b postojanje carinske unije; i csuprotnost doma(em odnosno medjunarodnom javnom poretku.

a Pograni&ni ili malograni&ni promet

Pod pograni&nim odnosno malograni&nim prometom podrazumeva se prometdobara i usluga izmedju susedni# dr$ava koji se odvija pod posebnim uslovima.Posebnost ti# uslova ispoljava se u nizu pogodnosti koje susedne dr$ave na principu

reciprociteta odobravaju pre svega "izi&kim ali i pravnim licima sa prebivali!temodnosno sedi!tem u pograni&nom pojasu. Te pogodnosti imaju za cilj da do odredjenogstepena neutrali!u ili ubla$e negativno dejstvo granice odnosno uspostavljanje rauzli&iti#dr$avno8pravni# suvereniteta na jednom podru&ju koje mo$e &initi jedinstvenugeogra"sku privrednu ili ambijentalnu celinu.

Po!to su te pogodnosti odobrene s obzirom na konkretnu situaciju 3pograni&nopodru&je i u odnosu na konkretne subjekte 3lica koja stanuju i $ive na tom podru&ju torealno ne postoje razlozi zbog koji# bi se primenom principa najpovla!(enije nacije ovepogodnosti odnosile i na tre(e dr$ave. S druge strane upravo zato !to predstavlja izuzetakod pravila o dejstvu principa najpovla!(enije nacije pravo na kori!(enje posebni#pogodnosti prilikom obavljanja pograni&nog odnosno malograni&nog prometa trebarestriktivno tuma&iti.

Imaju(i u vidu ovakav karakter pograni&nog odnosno malograni&nog prometastavom ,. &lana =. 6akona o spoljnotrgovinskom poslovanju utvrdjeno je pravilo s#odnokome primena najpovoljniji# uslova poslovanja na osnovu principa najpovla!(enijenacije )ne uklju&uje i uslove koji su odobreni radi olak!avanja pograni&nog prometa*.

1>


20/306

b Postojanje carinske unije

Pod carinskom unijom podrazumeva se podru&je dve ili vi!e dr$ava u okvirukoga su dr$ave koje &ine tu carinsku uniju na novoosnovane organe carinske unijeprenele deo svog nacionalnog suvereniteta u uredjivanju odnosa koji nastaju povodomprekograni&nog prometa robe. Na taj na&in carinske unije &ine posebno podru&je u

okvirima medjunarodnog poslovanja sa jedinstvenim re$imom carinske za!tite3jedinstvenom carinskom tari"om u odnosima sa privrednim subjektima sa podru&jatre(i# dr$ava. Na osnovama uspostavljene carinske unije privredni subjekti dr$ava koje&ine tu uniju sti&u pravo da pod povoljnijim uslovima 3po pravilu bez pla(anja carine nauvoz izvoz i tranzit robe obavljaju privredne delatnosti nego !to to pravo imajuprivredni subjekti iz tre(i# dr$ava koje ne ulaze u konkretnu carinsku uniju.

Posebna priroda odnosa dr$ava koje obrazuju carinsku uniju je i osnov isklju&enjadejstva klauzule najpovla!(enije nacije u slu&ajevima kada jedna od dr$ava koja "ormiracarinsku uniju ugovori njenu primenu sa nekom tre(om dr$avom. 0ao i u pret#odnomslu&aju i ovom prilikom ovaj izuzetak od pravila o primeni principa najpovla!(enijenacije treba restriktivno tuma&iti.

Imaju(i u vidu ovakav karakter sporazuma o uspostavljanju carinske unijestavom ,. &lana =. 6akona o spoljnotrgovinskom poslovanju utvrdjeno je pravilo s#odnokome se primena najpovoljniji# uslova poslovanja u spoljnoj trgovini na osnovu principanajpovla!(enije nacije ne odnosi na )sporazume o zoni slobodne trgovine ili carinskojuniji kao i na osnovu prelazni# sporazuma o "ormiranju zone slobodne trgovine ilicarinske unije*. Iz navedene odredbe va$e(eg propisa kojim se uredjujespoljnotrgovinsko poslovanje u na!oj dr$avi proizilazi da je zakonodavac dejstvoizuzetka od primene principa najpovla!(enije nacije pro!irio i na zonu slobodne trgovine ito ne samo u uspostavljenim odnosima nego i u pripremnom periodu za uspostavljanje tezone.

c -azlozi doma(eg i medjunarodnog javnog poretka

Havni poredak odredjene dr$ave &ine imperativni propisi &iju primenu e4 o"itioobezbedjuju nadle$ni dr$avni organi a koji se pod istim uslovima odnose na sva pravnai "izi&ka lica na teritoriji te dr$ave. Grojne su oblasti u kojima se putem imperativni#propisa uredjuju propisi u okvirima odredjene dr$ave. Pojedine od nji# po prirodi stvarikao !to su ustavno administrativno krivi&no radno pravo i dr. spadaju u domen javnogporetka dok se u drugim oblastima imperativni propisi primenjuju samo u meri kojuodredjuje potreba neop#odne za!tite javni# interesa.

Pored dejstva doma(eg javnog poretka na uslove primene principanajpovla!(enije nacije ovaj princip mo$e biti ograni&en i iz razloga dejstvamedjunarodnog javnog poretka. +dredjivanje sadr$ine i doma!aja dejstva medjunarodnogjavnog poretka je znatno slo$enije u odnosu na utvrdjivanje javnog poretka odredjenedr$ave. % medjunarodni javni poredak pre svega spadaju na&ela na kojima se zasnivajumedjunarodni odnosi a koja su utvrdjena Poveljom +%N zatim tu spadaju op!ta na&ela iprincipi Medjunarodnog poslovanja kao i konkretna ograni&enja primene klauzule

,B


21/306

najpovla!(enije nacije koje su dr$ave preuzele pristupaju(i odredjenim medjunarodnimorganizacijama odnosno potpisuju(i multilateralne ili bilateralne sporazume.

,.,. Princip nacionalnog tretmana

Princip nacionalnog tretmana podrazumeva izjedna&avanje strani# privredni#subjekata sa doma(im u pogledu uslova poslovanja na teritoriji odredjene dr$ave. 'rugimre&ima doma(a dr$ava obezbedjuje ista prava stranim licima koja su odobrena odnosnokoja u$ivaju doma(a lica.

Primena principa nacionalnog tretmana mo$e da proistekne iz multilateralnog ili

bilateralnog medjunarodnog sporazuma dakle da ima obele$ja ugovorne prirode alimo$e biti zasnovana i na jednostranom aktu odredjene dr$ave kojim se utvrdjuje primenaovog principa. % tom smislu mo$e se navesti odredba stava 1. &lana 19. 6akona ospoljnotrgovinskom poslovanju s#odno kojoj se na strana lica koja na teritoriji-epublike Srbije uvoze odnosno koja sa teritorije -epublike Sbije izvoze robuprimenjuju propisi koji se primenjuju i na doma(a lica.

,.5. Princip reciprociteta

Princip reciprociteta odnosno uzajamnosti predstavlja jedan od osnovni# principamedjunarodni# odnosa i u sebi sadr$i pretpostavku isti# prava i pravnog statusa subjekatakoji stupaju u taj odnos. +vaj princip za svoju sadr$inu ima identi&no postupanje od stanesubjekata medjunarodnog poslovanja 3po pravilu dr$ava ugovonica u nji#ovimmedjusobnim privrednim odnosima. S#odno tom principu re$im poslovanja kao i svepogododnosti prava i olak!ice koje je jedna dr$ava dala drugoj za poslovanje njeni#privredni# subjekata na teritoriji dr$ave koja je ove pogodnosti dobila primenjuju se i naprivredne subjekte te dr$ave kada obavljaju poslovne aktivnosti na teritoriji dr$ave kojaje ove pogodnosti dala.

Primena principa reciprociteta 3uzajamnosti mo$e biti ugovorena ili jednostranoutvrdjena. % ovom drugom slu&aju da bi se primenio princip reciprociteta za#teva se

postojanje takve odluke i od strane dr$ave &iji privredni subjekti $ele da posluju nateritoriji dr$ave koja je utvrdila ovaj princip 3"ormalni reciprocitet odnosno da se principuzajamnosti primenjuje de "acto u praksi poslovanja privredni# subjekata 3"akti&kireciprocitet.

,.7. Princip pravi&nog tretmana

,1


22/306

+vaj princip je poznat i pod nazivom principa nediskriminacije i za svojusadr$inu ima obavezu istovetnog postupanja prema svim privrednim subjektimanezavisno od okolnosti &iju nacionalnu pripadanost poseduju. To konkretno zna&i da akojedna dr$ava odobrava odredjene pogodnosti za organizovanje i sprovodjenje privredni#aktivnosti na njenoj teritoriji te pogodnosti kao i re$im poslovanja bi(e isti za sve strane

privredne subjekte nezavisno od dr$ave sa &ije teritorije dolaze. To ne mora da zna&i da udr$avi na koju se odnosi ovaj princip mora da postoji zna&ajan stepen liberalizacijeposlovanja. Na&elno su mogu(a brojna i po sadr$ini razli&ita ograni&enja slobodetrgovine ali je u du#u principa pravi&nog tretmana bitno da ona podjednako pogadjajusve privredne subjekte koji posluju na teritoriji te dr$ave.

,.9. Princip pre"erencijalnog 3povla!(enog tretmana

Pre"erencijalni 3povla!(eni princip u Medjunarodnom poslovanju predstavljauvodjenje razli&itog tretmana subjekata medjunarodnog poslovanja zavisno od okolnostinji#ove nacionalne pripadnosti. Na osnovu ovog principa obezbedjuje se povla!(enipolo$aj privredni# subjekata iz odredjene dr$ave prilikom poslovanja na teritoriji dr$avekoja ga je odobrila.

Pre"erencijalni princip se ogleda u nizu pogodnosti povla!(enog tretmanasni$enja stopa carinske tari"e oslobadjanja od pla(anja carine manjeg poreskog i uop!te"iskalnog optere(enja povoljnijeg re$ima spoljnotrgovinske razmene dobara i usluga i dr.kojima se omogu(avaju povoljniji uslovi poslovanja privrednim subjektima iz odredjenedr$ave u odnosu na ostale strane subjekte privredjivanja.

Primena pre"erencijalnog 3povla!(enog principa predstavlja direktno naru!avanjana&ela slobode trgovine te se iz ti# razloga kao izuzetak od pravila primena ovog

principa mora biti izri&ito odredjena. Njegova primena mo$e biti na osnovu jednostraneodluke jedne dr$ave kojom se privrednim subjektima druge dr$ave daje povla!(enipolo$aj ali mo$e da proistekne i iz bilateralni# odnosno multilateralni# sporazuma.Naro&ito je &est primer uno!enja klauzule o direktnoj ili podrazumevaju(oj primeni ovogprincipa u sporazumima koji se zaklju&uju u okvirima medjunarodni# organizacijaregionalnog karaktera. % ne tako retkim slu&ajevima primena principa pre"erencijalnog3povla!(enog tretmana je osnovni razlog zbog koga se odredjena dr$ava odlu&uje dapristupi konkretnoj medjunarodnoj organizaciji regionalnog karaktera.

Pitanja: 1. +drediti sadr$inu i doma!aj primene na&ela i principaMedjunarodnog poslovanjaE

,. Cta &ini sadr$inu na&ela slobode trgovineD 5. +drediti modalitete primene na&ela slobode saobra(ajaE 7. Cta predstavlja na&elo minimalnog standarda pona!anjaD

9. Navesti pojam i karakterna obele$ja principa najpovla!(enijenacijeE

. 0oji su izuzeci od primene principa najpovla!(enije nacijeD

,,


23/306

=.godina

8 Pro" dr M.Pak: Medjunarodno privatno pravo Geograd 1>=.godina 8 Pro" dr '. 0osti( Medjunarodno poslovanje I Geograd ,BB. godina.

,5


24/306

FMMSP

III Tematska oblast

SUBJEKTI MEDJUNARODNOG POSLOVANJA

Nastavne jedinice: 1.Pojam i vrste su%je+ata Medjunarodnog poslovanja; 2 Medjunarodnazajednica; 3./r,ava; 4.Medjunarodneorganizacije &pojam i vrste';

5.Opte medjunarodne organizacije$glo%alnog +ara+tera.

Hedno od karakterni# obele$ja medjunarodnog poslovanja u savremenim uslovimapredstavlja postojanje brojni# subjekata koji stupaju u uzajamne poslovne odnose saelementom inostranosti. Gitna determinanta subjekata medjunarodnog poslovanja uodnosu na ostale subjekte poslovni# odnosa je da se odnosi izmedju nji# uspostavljaju uzpostojanje inostranog elementa. Po pravilu on (e do(i do izra$aja u &injenici da susubjekti medjunarodnog poslovanja pripadnici razli&iti# dr$ava. @li taj element mo$e bitisadr$an i u &injenici prometa dobara usluga radne snage i kapitala odnosno u bilo kompogledu kada je za realizaciju konkretnog posla potrebno primeniti bilo propise razli&iti#dr$ava bilo propise koje su donele ovla!(ene medjunarodne institucije.

S druge strane kao !to ni svaki poslovni odnos sa elementom inostranosti ne

mora nu$no da bude smatran medjunarodnim poslovnim odnosom to ni svi subjekti kojiu te odnose stupaju samom tom &injenicom ne moraju biti smatrani subjektimamedjunarodnog poslovanja. Potrebno je da se steknu odredjene kvali"ikatorne okolnostida bi subjekt prava po nacionalnom zakonodavstvu mogao da se smatra subjektommedjunarodnog poslovanja. % tom smislu pojam subjekta medjunarodnog poslovanjaodredjen je slede(im osnovnim karakteristikama: 1. subjekt je samostalni nosilacodredjeni# prava i obaveza; ,. subjekt je ovla!(en da neposredno ostvaruje prava iz

,7


25/306

odnosa medjunarodnog poslovanja i 5. postoji neposredna odgovornost za izvr!enjepreuzeti# obaveza.

Imaju(i u vidu gore navedene elemente kao i "unkcije koje subjektimedjunarodnog poslovanja ostvaruju u okvirima medjunarodnog poslovanja postojeslede(i subjekti: 8 medjunarodna zajednica; 8 dr$ava; 8 medjunarodne organizacije; 8

preduze(a.

1. Medjunarodna zajednica

% savremenim uslovima odvijanja medjunarodnog poslovanja pojammedjunarodna zajednica je &esto kori!(en. Tom prilikom pridavana su mu razli&ita

zna&enja ali je uglavnom stavljan u kontekst odredjeni# pretenzija te je naj&e!(e biovezan za ukupnost medjunarodni# subjekata odnosno prete$ni stav ve(ine ti# subjekatapo odredjenom pitanju.

Takav prilaz mo$e da zadovolji odredjena politikolo!ka kulturolo!ka pa isociolo!ka istra$ivanja. Medjutim sa aspekta pravnog de"inisanja ovakvo odredjenjemedjunarodne zajednice je nepotpuno. Pre svega medjunarodna zajednica nije jo! uvekinstitucionalno odredjena. Ni naj!ira asocijacija dr$ava kao !to su %jedinjene nacije nijesveobu#vatna a bazira se na dobrovoljnosti kao principu za pristupanje toj zajednicidr$ava. S tim u vezi odsustvo institucionalnosti isklju&uje mogu(nost samoodredjenja.Najzad medjunarodna zajednica upravo zbog svoje "luidnosti ne mo$e biti nosilac pravai obaveza u medjunarodnom poslovanju pa samim tim ni subjekt medjunarodnog

poslovanja.S druge strane ne mo$e se pore(i uticaj koji de "acto medjunarodna zajednica vr!i

na druge subjekte medjunarodnog poslovanja. Taj uticaj je u odredjenim slu&ajevimaimplicitan i sadr$an je u "loskuli )stava medjunarodne zajednice* po odredjenom pitanju.Nasuprot tome postoje slu&ajevi kada je uticaj medjunarodne zajednice krajnjeeksplicitan npr. u slu&ajevima vojni# intervencija u odredjenim regionima savremenogsveta ili !to je bli$e temi u situaciji uvodjenja ekonomski# mera prema odredjenojdr$avi sa obavezom svi# subjekata medjunarodne zajednice da po!tuju i primenjuju temere koje &esto imaju kazneni karakter.

Sama medjunarodna zajednica nije jednom dat i nepromenljiv sistem uzajamni#

odnosa relevantni# medjunarodno / pravni# subjekata. +na je u stalnim promenma ipredstavlja uravnote$en sistem odnosa zavistan od uticaja medjunarodni# "aktora nanjegov nastanak i odr$anje. Sa promenama odnosa snaga oni# "aktora koji su uticali naodgovaraju(i stav medjunarodne zajednice nu$no dolazi i do promene stavamedjunarodne zajednice po odredjenom pitanju. +va dinami&ka ravnote$a medjunarodnezajednice obele$ava i sna$enje uticaja koje ona povratno vr!i na subjekte medjunarodni#odnosa. Sve ve(a te$nja za globalizacijom svetskog tr$i!ta kao i sna$nije uklju&ivanjesubjekata medjunarodnog poslovanja u odnose medjunarodne razmene dobara usluga i

,9


26/306

kapitala uti&e na stvaranje svesti o neop#odnosti uskladjivanja sopstveni# stavova pasamim tim i odluka sa stavovima koje u datom trenutku ima medjunarodna zajednica.

,. 'r$ava

+bzirom na &injenicu da su regulisani medjunarodni odnosi nastali u relacijamakoje su uspostavljeni izmedju dr$ava to je i prirodno da su dr$ave prvi i osnovni subjektimedjunarodnog poslovanja. 0ada se govori o dr$avama kao osnovnim subjektimamedjunarodnog poslovanja potrebno je posebno ista(i nji#ovu osobinu priznanja e4 iureproprio 3po sopstvenom pravu statusa subjekta medjunarodnog poslovanja !to

konkretno zna&i da one same imaju mo( sopstvenog ustanovljenja kao subjektamedjunarodnog poslovanja kao i da poseduju kreativnu sposobnost stvaranja ostali#subjekata medjunarodnog poslovanja.

'r$ave su subjekti sa najve(om merom medjunarodno pravne i s#odno tomeposlovne sposobnosti. Nji#ovom voljom je stvoren medjunarodno pravni poredak kaookvir medjunarodnog poslovanja te svi ostali subjekti uzimaju u&e!(e u tom poslovanjusrazmerno meri koja odgovara ulozi i "unkcijama dr$ave kao osnovnog subjektamedjunarodni# odnosa.

% ostvarivanju uloge koju ima kao subjekt medjunarodnog poslovanja mogu serazlikovati slede(e "unkcije koje dr$ava ostvaruje u odnosima medjunarodnogposlovanja.

a 'r$ava u medjunarodnim poslovnim odnosima u&estvuje u svojstvu nosiocasuvereni# ovla!(enja i u tom svojstvu obezbedjuje stvaranje unutra!nji# i medjunarodni#pravni# okvira za nastanak medjunarodni# poslovni# odnosa u koje (e stupati drugisubjekti medjunarodnog poslovanja 3regulatorna "unkcija.

+stvarivanje ove "unkcija obezbedjuje dono!enjem interni# propisa kojima seuredjuju pitanja od zna&aja za uspostavljanje i realizaciju medjunarodne poslovnesaradnje doma(i# privredni# subjekata sa stranim pravnim i "izi&kim licima. +vi propisipo svojoj prirodi spadaju u domen javnog poretka odredjene dr$ave te su po tom osnovuobavezni za sve druge subjekte medjunarodnog poslovanja kada posluju na teritorijiodredjene dr$ave.

Pored toga dr$ava preko svoji# organa vlasti u&estvuje u zaklju&ivanjubilateralni# odnosno multilateralni# sporazuma sa drugim dr$avama kojima se uredjujeniz pitanja od zna&aja za nesmetano i uspe!no ostvarivanje medjunarodne poslovnesaradnje.

b % smislu za!tite nacionalni# interesa dr$ava je ovla!(ena na preduzimanje nizamera kojima !titi svoje unutra!nje tr$i!te obezbedjuje uravnote$en razvoj privredni#grana svoje privrede odr$ava ravnote$u platno bilansne pozicije sa inostranstvom

,


27/306

potencira promociju i razvoj komparativni# prednosti svoje privrede i vr!i druge poslovekojima se kontroli!u uslovi ostvarivanja medjunarodnog poslovanja i spre&avaju mogu(i!tetni e"ekti tog poslovanja na doma(u privredu 3kontrolno nadzorna "unkcija.

% domenu uspostavljanja poslovni# odnosa sa inostranim elementom i izvr!enjaprava i obaveza po tom osnovu dr$ava je ovla!(ena da uvodi mere i ograni&enja iz

domena odobravanja izvozni# i uvozni# dozvola davanja saglasnosti o raznim oblicimamedjunarodni# poslovni# odnosa dono!enje odluka o zabrani uvoza ili izvoza odredjeni#proizvoda odobravanje pla(anja u odredjenoj valuti diskrecione primene odredjeni#ovla!(enja koja postoje na osnovu carinski# propisa i dono!enje drugi# mera kojespadaju u domen ekonomske politike te dr$ave.

c Najzad dr$ava i sama stupa u razne poslovne odnose i to kako sa drugimdr$avama tako i sa ostalim subjektima medjunarodnog poslovanja. % tom svojstvudr$ava se pojavljuje sao subjekt medjunarodnog poslovanja preuzimaju(i i izvr!avaju(iodredjena prava i obaveze koje stricto sensu spadaju u materiju medjunarodnogposlovanja 3poslovna "unkcija.

+stvaruju(i ovu "unkciju radi zadovoljenja svoji# posebni# potreba dr$ava sepreko svoji# organa pojavljuje kao subjekt medjunarodnog poslovanja povodomzaklju&ivanja i realizacije brojni# poslovni# aran$mana. Gitno je da ovom prilikomdr$ava neposredno uspostavlja poslovne odnose sa drugim subjektima medjunarodnogposlovanja te da za izvr!enje tako uspostavljeni# odnosa neposredno odgovara svojomimovinom.

Grojne su mogu(nosti pojave dr$ave kao neposrednog u&esnika u medjunarodnimposlovnim odnosima u svojstvu subjekta medjunarodnog poslovanja i one zavise oddru!tveno ekonomski# odnosa koji postoje u toj dr$avi kao i od stepena razvoja njeneprivrede.

5. Medjunarodne organizacije

Intenziviranje medjunarodne poslovne saradnje i to kako prema vrsti poslovni#odnosa tako i po obimu ostvareni# poslovni# e"ekata uticali su na nastanak i razvojmedjunarodni# organizacija. +vaj "enomen karakteri!e vek a posebno njegovu drugupolovinu. Potrebe regulisanja medjunarodne razmene pre svega dobara ali sve vi!e iusluga radne snage i kapitala nisu mogle biti zadovoljene samo unutra!njim propisima

dr$ava. Gilo je neop#odno prevazi(i razli&itost interne regulative i stvoriti op!te okvireposlovni# odnosa koji (e biti pri#vatljivi za sve subjekte medjunarodnog poslovanja.

0ao posledica rastra broja a postupno i uticaja medjunarodni# organizacija nauslove odvijanja medjunarodnog poslovanja kao vrlo zna&ajno postavilo se pitanjeodredjivanja statusa medjunarodni# organizacija nji#ovi# mogu(i# podela kao i odnosasa drugim subjektima medjunarodnog poslovanja.

,


28/306

Medjunarodne organizacije su oblik interesnog povezivanja koje nastaju naosnovu medjudr$avni# ugovora kao trajni oblici institucionalne saradnje tri ili vi!edr$ava u odredjenoj oblasti medjunarodni# odnosa koje imaju stalne organe i sopstvenuvolju razli&itu od volje dr$ava &lanica te u granicama utvrdjenim statutom ili drugimrelevantnim dokumentom i sa sredstvima u sopstvenom vlasni!tvu ostvaruju ciljeve

povezivanja koji su u skladu sa medjunarodno proklamovanim i pri#va(enimstandardima.

Na osnovu okvakvog odredjena pojma medjunarodni# organizacija mogu seizvesti njegovi slede(i konstitutivni elementi:

a +sniva&i medjunarodni# organizacija su suverene dr$ave 3u poslednje vremeovaj element je zna&ajno relativizovan &injenicom rasta broja nevladini# medjunarodni#organizacija pre svega strukovnog karaktera koje tu organizaciju osnivaju naprincipima dobrovoljnosti i autonomije volje;

b Medjunarodne organizacije imaju trajni karakter i po pravilu se ne osnivaju zaad #oc slu&ajeve;

c 0ontinuitet delatnosti medjunarodni# organizacija obezbedjuju nji#ovi organikoji su "ormalno nezavisni od osniva&a u vodjenju politike medjunarodne organizacije;

d Predmet delatnosti medjunarodni# delatnosti proizilazi iz vi!estranog ugovora3najmanje tri dr$ave u statusu osniva&a &ije su odredbe bli$e odredjene statutom ilidrugim relevantnim dokumentom medjunarodne organizacije;

e Medjunarodne organizacije nezavisno od okolnosti da li posluju napro"itabilnim ili nepro"itabilnim osnovama poseduju sopstvenu imovinu koju popravilu obezbedjuju nji#ovi osniva&i;

" iljevi osnivanja medjunarodni# organizacija sadr$ani su u osniva&kim i

statutarnim dokumentima te moraju biti u skladu sa medjunarodno proklamovanim ipri#va(enim standardima u prvom redu sa Poveljom +%N.

+vako odredjen pojam medjunarodne organizacije sa svim konstitutivnimelementima tog pojma nedvosmisleno upu(uje na zaklju&ak po kome medjunarodneorganizacije imaju status pravnog lica i po tom osnovu svojstvo subjekta medjunarodnogposlovanja.

% tom smislu medjunarodne organizacije poput dr$ava kao subjektimedjunarodnog poslovanja prevas#odno ostvaruju slede(e "unkcije: prvo svojimsporazumima konvencijama preporukama i drugim aktima i merama stvaraju pravneokvire i uslove za nastanak konkretni# medjunarodni# poslovni# odnosa izmedju drugi#subjekata medjunarodnog poslovanja 3regulatorna "unkcija i drugo same neposrednostupaju u medjunarodne poslovne odnose 3poslovno / komercijalna "unkcija.

Pre razmatranja vrste medjunarodni# organizacija i kriterijuma za nji#ovu podelupotrebno je ukazati na nespornu &injenicu da sve medjunarodne organizacije za predmetsvog delovanja nemaju materiju medjunarodnog poslovanja. -azni drugi ciljevi mogu bitimotivacioni "aktor nji#ovog osnivanja i delovanja. No predmet dalje analize bi(e samoone medjunarodne organizacije koje neposredno ili posredno uti&u na uslove obavljanja

,=


29/306

medjunarodnog poslovanja. +ve medjunarodne organizacije razlikuju se s obzirom napredmet delatnosti ovla!(enja organe teritorije na kojoj deluju i dr.

6avisno od izabranog kriterijuma medjunarodne organizacije se mogu podeliti:

a Prema prostornom odredjenju na univerzalne ili globalne 3te$e da obu#vate sve

ili ve(inu dr$ava sveta i regionalne 3obu#vataju dr$ave odredjenog geogra"skogpodru&ja;

b Po predmetu svog delovanja na op!te 3uredjuju sva pitanja od zna&aja zamedjunarodno poslovanje i specijalizovane 3deluju u odredjenoj oblasti u zavisnosti odkoje mogu da se dalje podele na "inansijske trgovinske i druge organizacije;

c Prema otvorenosti na otvorene 3u koje po ispunjenju pret#odni# uslova ili bezti# uslova mogu da pristupe i druge dr$ave i zatvorene 3koje su ograni&ene samo za krugsvoji# osniva&a bez mogu(nosti kasnijeg pro!irenja;

d Po trajnosti na trajne 3bez unapred odredjenog vremena trajanja i privremene3sa unapred odredjenim vremenskim periodom trajanja odnosno ad #oc organizacije;

e Po stepenu organizovanosti i ovla!(enjima na koordiniraju(e 3koje usmeravajurad nacionalni# organa dr$ava &lanica i nadnacionalne 3koje donose odluke kojeneposredno obavezuju organe dr$ava &lanica;

" Po statusu svog osniva&a na medjunarodne vladine organizacije 3koje osnivajunadle$ni dr$avni organi dr$ava &lanica i medjunarodne nevladine organizacije 3kojeosnivaju nevladine po pravilu strukovne organizacije dr$ava &lanica.

5.1. +p!te medjunarodne organizacije / globalnog karaktera

5.1.1. +rganizacija %jedinjeni# nacija

+rganizacija %jedinjeni# nacija 3%nited Nation / %N je najzna&ajnijamedjunarodna organizacija univerzalnog karaktera sa pretenzijama da u svom sastavuobu#vati sve dr$ave savremenog sveta.

%jedinjene nacije su nastale na osnovu 'eklaracije o %N i Povelje %jedinjeni#nacija koja je ,. juna 1>79. godine potpisana u San Francisku 3S@' od stranepredstavnika 9B dr$ava osniva&a. Inicijalni potpisnik Povelje %jedinjeni# nacija bila je i

na!a dr$ava koja je u to vreme bila sna$an &inilac i promoter ideje medjunarodnesaradnje. Povelja %N je stupila na snagu ,7. oktobra 1>79. godine od kada se taj datumobele$ava kao 'an %jedinjeni# nacija.

Iako je s obzirom na pretenzije relativno mali broj dr$ava inicijalno potpisaoPovelju %N 3prakti&no to je bilo gore pomenuti# 9B dr$ava / osniva&a kao i Poljska kojanije u&estvovala na kon"erenciji ali je pret#odno potpisala 'eklaraciju %N u periodukoji je usledio do!lo je do ubrzanog rasta broja &lanica %N tako da %jedinjene nacijesada imaju 1=> &lanica.

,>


30/306

Pret#odna dr$avna zajednica SF-H imala je status &lana %N od samog nastankaove medjunarodne organizacije. Medjutim Savezna -epublika Hugoslavija kao pravnisledbenik SF-H je zbog nedovoljno osmi!ljeni# politi&ki# odluka i medjunarodneizolacije status &lana %N stekla tek 1. novembra ,BBB. godine kao 1=>.8ta &lanica.

Klanstvo u %jedinjenim nacijama otvoreno je za sve dr$ave sveta koje na

principima dobrovoljnosti pri#vate obaveze sadr$ane u Povelji %N te za koje se procenida su sposobne i voljne da te obaveze izvr!avaju. Prijem svake nove dr$ave u &lanstvo%N sprovodi se na osnovu odluke Jeneralne skup!tine a po preporuci Savetabezbednosti.

'r$ave &lanice %jedinjeni# nacija kao i sama organizacija %N radi ostvarivanjaciljeva njenog osnivanja du$na su da po!tuju slede(a osnovna na&ela:

8 na&elo suverene jednakosti dr$ava &lanica;

8 na&elo savesnog ispunjavanja obaveza preuzeti# u skladu sa Poveljom

%jedinjeni# nacija;8 na&elo mirnog re!avanja sporova;

8 na&elo zabrane upotrebe sile kao sredstva re!avanja medjunarodni# sporova

8 na&elo pru$anja pomo(i %N u svakoj akciji koju one preduzimaju i uzdr$avanjupomo(i dr$avi protiv koje %N preduzimaju preventivnu ili prinudnu akciju;

8 na&elo zabrane me!anja u unutra!nje stvari dr$ava &lanica;

8 na&elo prema kome je organizacija %N du$na da obezbedi da i dr$ave koje nisu&lanice %N postupaju u skladu sa ovim na&elima.

Jlavni organi %N su: Jeneralna skup!tina Savet bezbednosti Lkonomski isocijalni savet Starateljski savet Medjunarodni sud i Sekretarijat. Sedi!te %N je uNjujorku 3S@' s tim !to pored glavnog sedi!ta rad organa i tela %N mo$e bitiorganizovan i na teritoriji dr$ava &lanica.

+rganizacija %N ostvaruje niz izuzetno va$ni# "unkcija od koji# su od posebnogzna&aja za medjunarodno poslovanje slede(a ovla!(enja: 8 pravo na zaklju&ivanjemedjunarodni# ugovora; 8 pravo da u slu&aju kr!enja medjunarodnog mira i bezbednostidonosi obavezuju(e odluke i preduzima prinudne mere uklju&uju(i i oru$ane akcije; 8aktivno i pasivno pravo na otvaranje svoji# poslanstava na teritoriji dr$ava &lanica; 8pravo na priznanje i posedovanje pravne i poslovne sposobnosti; kao i 8 na odobravanjeodgovaraju(i# povlastica i imuniteta koje su neop#odne za ostvarivanje "unkcija i ciljeva

%N.Iako su %N osnovane prvenstveno radi re!avanja politi&ki# pitanja kao

instrument obezbedjivanja mira i medjunarodne saradnje na principima ravnopravnosti iuz uva$avanje suvereniteta dr$ava &lanica u dosada!njem periodu rada ove organizacijemo$e se uo&iti da je ona punu pa$nju posvetila i pitanjima privredne saradnje izmedjudr$ava &lanica i to kako u "unkciji stvaranja uslova za ukupan i ravnomeran ekonomskirazvoj svi# dr$ava sveta tako i u slu&ajevima pru$anja ekonomske pomo(i dr$avama pai regionima u kojima je evidentno nizak stepen ekonomskog i privrednog razvoja.

5B


31/306

% smislu re!avanja pitanja medjunarodne poslovne saradnje i privrednog razvojanerazvijeni# i nedovoljno razvijeni# &lanica organizacija %N je pored navedeni# stalni#organa osnovala i niz specijalizovani# organa radni# tela i komisija sa zadatkomre!avanja ekonomski# pitanja i privredni# problema iz domena medjunarodnogposlovanja.

5.1.,. Lkonomski i socijalni savet %N

Lkonomski i socijalni savet %N 3Lconomic and Social auncil 8 L+S+ jejedan od glavni# organa %jedinjeni# nacija i osnovni organ &iji je predmet rada isklju&ivousmeren na prou&avanje privredni# i drugi# dru!tveni# pitanja od zna&aja za privrednirazvoj i medjunarodno poslovanje.

+vaj Savet se sastoji od 97 &lana koje bira Jeneralna skup!tina %N samandatnim periodom od 5 godine i mogu(no!(u ponovnog izbora. %koliko se na Saveturaspravlja neko pitanje koje je od posebnog zna&aja za odredjenu dr$avu koja nijezastupljena u Savetu Savet mo$e odlu&iti da njen predstavnik prisustvuje raspravljanjutog pitanja i da tom prilikom u&estvuje u debati s tim !to nema prava glasa prilikomodlu&ivanja. Isto pravo imaju i predstavnici specijalizovani# agencija i radni# tela samogSaveta odnosno +%N.

% okviru svoji# "unkcija utvrdjeni# Poveljom %N Savet je ovla!(en da vr!i ilipodsti&e istra$ivanja u oblastima od zna&aja za medjunarodna ekonomska socijalnakulturolo!ka prosvetna zdravstvena i druga pitanja. Tom prilikom zadatak Saveta je da

obezbedjuje uslove za razvoj odnosa u oblasti privrede i socijalnog staranja kao i daunapredjuje medjunarodnu ekonomsku saradnju. Posebno ovla!(enje Saveta je da o svimpitanjima iz svog delokruga rada priprema izve!taje; daje preporuke Jeneralnojskup!tini &lanovima +%N i specijalizovanim organizacijama i agencijama; da sazivamedjunarodne kon"erencije o pitanjima iz svoje nadle$nostima; kao i da sklapa saspecijalizovanim agencijama izvan strukture %N sporazume o nji#ovom povezivanju sa%N s tim da takvi sporazumi podle$u odobrenju od strane Jeneralne skup!tine %N.

Savet prema svojoj proceni i potrebama obrazuje niz pomo(ni# i radni# tela3komiteta i komisija koja mu poma$u u radu ili koja samostalno pod nadzorom Savetaobavljaju poverene poslove. Najzna&ajnije od komisija sa samostalnim predmetomdelatnosti su Statutarna komisija 0omisija za socijalni razvoj 0omisija za prava&oveka 0omisija za polo$aj $ena i dr.

Pored toga iako je predmet delatnosti Saveta prevas#odno usmeren nasagledavanje i re!avanje pitanja od globalnog zna&aja upravo zbog veliki# razlikaizmedju dr$ava koje su nastale kao posledica razli&iti# istorijski# geogra"ski#klimatski# trgovinski# uslova razloga tradicije i kulture kao i uticaja politi&ki# sistemau tim dr$avama Savet kao metod svog rada koristi i mogu(nost osnivanja regionalni#ekonomski# komisija. 6a sada postoje i deluju Lkonomska komisija za @"riku

51


32/306

Lkonomska i socijalna komisija za @ziju i Paci"ik Lkonomska komisija za LvropuLvropska komisija za atinsku @meriku i 0aribe i Lkonomska i socijalna komisija za6apadnu @ziju. Metod ovakvog decentralizovanog delovanja Saveta pokazao je brojneprednosti u smislu e"ikasnijeg rada i preduzimanje mera koje su prilagodjene okolnostimaregiona u kojem ga treba primeniti.

5.1.5. 0on"erencija +%N o trgovini i razvoju

0on"erencija %N o trgovini i razvoju 3%nited Nations on"erence on Trade and'evelopment / %NT@' je organ Jeneralne skup!tine %N koji je posebno zadu$en zapitanja trgovine i razvoja. %NT@' je osnovan 5B. decembra 1>7. godine kaopomo(ni ali i stalni organ Jeneralne skup!tine %N sa ciljem unapredjivanja

medjunarodne trgovine i ubrzanja ekonomskog rasta privredna zemalja u razvoju.+snivanju %NT@'8a pret#odila je 0on"erencija %N o trgovini i razvoju koja jeodr$ana marta 1>7. godine u enevi. Toj 0on"erenciji je prisustvovalo oko #iljadu i pou&esnika iz 1,, dr$ave. +sim ove odr$ano je jo! osam kon"erencija u intervalu od svake&etiri godine.

Pored &lanica %N u &lanstvo %NT@'8a ulaze i dr$ave koje nisu &lanice %N alisu &lanovi specijalizovani# agencija %N kao i predstavnici Medjunarodne agencije zaatomsku energiju.

Jlavni organi %NT@'8a su: 0on"erencija 3koja je direktno odgovornaJeneralnoj skup!tini %N +dbor za trgovinu i razvoj i Sekretarijat na &elu sa

Jeneralnim sekretarom. Pored ovi# tela postoji mogu(nost obrazovanja i niza pomo(ni#i radni# tela 3odbori komisije radne grupe i sl.. Sedi!te %NT@'8a je u enevi.

5.1.7. +rganizacija +%N za industrijski razvoj

+rganizacija %jedinjeni# nacija za industrijski razvoj 3%nited Nations Industrial'evelopment +rganization / %NI'+ osnovana je 1>. godine kao specijalizovanaagencija %N s ciljem unapredjivanja i ubrzavanja industrijskog razvoja i

industrijalizacije zemalja u razvoju i time doprinosi uspostavljanju novog ekonomskogporetka kao i radi unapredjenja saradnje na globalnom regionalnom i nacionalnom planui koordinacije celog sistema %N u oblasti industrijskog razvoja.

+stvaruju(i gore utvrdjene ciljeve %NI'+ ista$uje mogu(nosti industrijskograzvoja priprema odgovaraju(e programe i planove razvoja poma$e !kolovanju kadrovate slu$i kao "ormum za kontakte savetovanja i pregovore zemalja u razvoju i razvijeni#zemalja..

5,


33/306

Statut %NI'+ usvojen je =. aprila 1>. godine na 0on"erenciji koja je odr$ana uGe&u s tim !to je stupio na snagu 1>=9. godine. Na!a dr$ava je 1. novembra 1>. godinerati"ikovala statut %NI'+. Status Specijalne agencije %N ova organizacija je stekla1>=. godine. Jlavni organi %NI'+ su Jeneralna kon"erencija +dbor za industrijskirazvoj 0omitet za program i bud$et i Sekretarijat na &elu sa Jeneralnim sekretarom.

Sedi!te je u Ge&u 3@ustrija.

5.1.9. 0omisija %N za medjunarodno trgovinsko pravo

0omisija %N za medjunarodno trgovinsko pravo 3%nited Nations omision onInternational Trade a / %NIIT-@ je organ Jeneralne skup!tine %N koji jeosnovan njenom rezolucijom ,,B9 3I od 1. godine sa zadatkom dadoprinosi postepenom usagla!avanju i uni"ikaciji medjunarodnog trgovinskog prava.

% realizaciji ovako utvrdjenog zadatka %NIIT-@ ima slede(e ciljeve: 1.progresivna #armonizacija 3ujedna&avanje postoje(i# propisa; ,. "ormiranje novi#jednoobrazni# prava medjunarodne trgovine i 5. koordinacija ostali# institucija u meri ukojoj je to mogu(e koje se bave "ormulisanjem jednoobrazni# pravila.

+stvaruju(i ovako utvrdjene ciljeve svog osnivanja %NIIT-@ je doprineore!avanju brojni# problema medjunarodnog trgovinskog 3poslovnog prava &ime je datzna&ajan doprinos stvaranju stabilniji# uslova medjunarodnog poslovanja. Taj doprinos jeposebno evidentan u slede(im oblastima.

Prvo medjunarodna kupovina i prodaja roba i poslovi kojima se razmenjuje roba.% ovoj oblasti doneti su: 1. 0onvencija o zastarelosti prava u medjunarodnoj kupovini

roba 3iz 1>==. godine; ,. 0onvencija ougovorima u medjunarodnoj prodaji robe 3iz 1>==. godine; 5. Pravni vodi& u medjunarodnim kompenzacionim poslovima 3iz 1>>,.godine.

'rugo materija medjunarodnog transporta robe. % ovoj oblasti doneti su: 1.0onvencija o prevozu robe morem / ?ambur!ka konvencija 3iz 1>>1.godine nije stupila na snagu.

Tre(e materija medjunarodni# trgovinski# arbitra$a i postupak mirnog re!avanjasporova. % ovoj materiji doneti su: 1. @rbitra$na pravila 3iz 1>=B. godine; 5. Model zakona o medjunarodnoj trgovinskoj arbitra$i 3iz1>=9. godine; 7. Skice o organizaciji arbitra$nog postupka 3iz 1>>. godine koje sunamenjene arbitrima; 9. 0onvencija o priznanju i izvr!enju arbitra$ni# odluka /Njujor!ka konvencija 3iz 1>9=. godine na &ijoj se implementaciji radi u okviru%NIIT-@8a.

Ketvrto materija zaklju&ivanja ugovora. Iz ove materije je pripremljen modelzakona o nabavci roba gradjenju i uslugama 3iz 1>>7. godine.

55


34/306

Peto materija medjunarodnog posla gradjenja. Iz ove oblasti je pripremljen pravnivodi& za izradu medjunarodni# ugovora o izvodjenju investicioni# radova 3iz 1>>=.godine

Cesto materija medjunarodnog pla(anja. % ovoj oblasti doneti su: 1. 0onvencija omedjunarodnoj transiranoj i sopstvenoj menici 3doneta 1>==. godine nije stupila na

snagu; ,. Pravni vodi& o ekonomskom trans"eru sredstava 3iz 1>==.godina 8Pro" dr @. Jol!ajn: 'r$avni akti i vanjsko8trgovinski ugovori

6agreb 1>=1.godina 8Pro" dr G. 0rivokapi(: eksikon medjunarodnog prava

Geograd1>>=.godina

57


35/306

8Pro" dr 2. erani(: 'r$ava kao subjekt medjunarodnogprivrednog prava8magi

Documents

52361516-Medunarodno-poslovno-pravo.pdf