of 19/19
UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNIÈKI FAKULTET U BORU Soko Banja 12-15. septembar 2010. godine SRTOR ZBORNIK RADOVA PROCEEDINGS 5. SIMPOZIJUM „RECIKLAŽNE TEHNOLOGIJE I ODRŽIVI RAZVOJ“ sa meðunarodnim uèešæem UREDNICI / EDITORS MILAN TRUMIÆ GROZDANKA D. BOGDANOVIÆ th 5 SYMPOSIUM „RECYCLING TECHNOLOGIES AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT“ with international participation

3. 2010 - 5_SRTOR - Značaj recikliranja u upravljanju čvrstim otpadom

  • View
    150

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of 3. 2010 - 5_SRTOR - Značaj recikliranja u upravljanju čvrstim otpadom

UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNIKI FAKULTET U BORUZBORNIK RADOVAPROCEEDINGS

SRTOR

5. SIMPOZIJUM RECIKLANE TEHNOLOGIJE I ODRIVI RAZVOJsa meunarodnim ueem5th SYMPOSIUM RECYCLING TECHNOLOGIES AND SUSTAINABLE DEVELOPMENTwith international participationUREDNICI / EDITORS MILAN TRUMI GROZDANKA D. BOGDANOVI

Soko Banja 12-15. septembar 2010. godine

ISBN 978-86-80987-80-4

UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNI KI FAKULTET U BORUZBORNIK RADOVA PROCEEDINGS

5. SIMPOZIJUM RECIKLANE TEHNOLOGIJE I ODRIVI RAZVOJsa me unarodnim u e em

5th SYMPOSIUM RECYCLING TECHNOLOGIES AND SUSTAINABLE DEVELOPMENTwith international participation

Urednici / Editors Milan Trumi Grozdanka D. Bogdanovi

Soko Banja, 12. 15. septembar 2010. godine

Simpozijum je finansijski podran od strane Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj i Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije Symposium is financially supported by Ministry of Science and Technological Development and Ministry of Environmental and Spatial Planning of the Republic of Serbia

NACIONALNI NAUNI ODBOR/NATIONAL SCIENTIFIC COMITEEProf. dr Milan Trumi, Tehniki fakultet u Boru, Srbija, predsednik Doc. dr Grozdanka Bogdanovi, Tehniki fakultet u Boru, Srbija, podpredsednik Prof. dr Rodoljub Stanojlovi, Tehniki fakultet u Boru, Srbija Prof. dr Zoran Markovi, Tehniki fakultet u Boru, Srbija, Prof. dr Ljubia Andri, ITNMS, Beograd, Srbija Prof. dr Milan Antonijevi, Tehniki fakultet u Boru, Srbija Prof. dr Nedeljko Magdalinovi, Fakultet za menadment, Zajear, Srbija Prof. dr Velizar Stankovi, Tehniki fakultet u Boru, Srbija Prof. dr Nada trbac, Tehniki fakultet u Boru, Srbija Prof. dr Miodrag iki, Tehniki fakultet u Boru, Srbija Prof. dr Stevan Doi, umarski fakultet, Beograd, Srbija Prof. dr eljko Kamberovi, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd, Srbija Prof. dr Gordana Stefanovi, Mainski fakultet, Ni, Srbija Prof. dr Milan Pavlovi, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, Srbija Prof. dr Milorad Krgovi, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd, Srbija Doc. dr Goran Vuji, Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu, Srbija Dr Marina Ili, Institut za optu i fiziku hemiju, Beograd, Srbija Dr Miroslav Ignjatovi, Privredna Komora Srbije, Beograd, Srbija

MEUNARODNI NAUNI ODBOR/INTERNATIONAL SCIENTIFIC COMITEEProf. dr Jacques Yvon, ENSG INPL Nancy, France Prof. dr Thomas Pretz, RWTH Aachen, Germany Prof. dr Ivan Nishkov, University of Mining and Geology St. Ivan Rilski, Bulgaria Prof. dr. Fokion K. Vosniakos, Alexander Technological Educational Institute of Thessaloniki, Greece Prof. dr Peter Fecko, VB - Technical University of Ostrava, Czech Republic Prof. dr Irena Grigorova, University of Mining and Geology St. Ivan Rilski, Bulgaria Prof. dr Jakob Lamut, University of Ljubljana, Slovenia Prof. dr Dobrescu Mircea, University Politehnica of Bucharest, Romania Prof. dr Sulejman Muhamedagi, University of Zenica, Bosnia and Herzegovina Prof. dr arko Radovi, University of Montenegro, Montenegro Prof.dr Petar Gvero, University of Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina Dr Branko Bonjakovi, UN Economic Commission for Europe (retired), Geneve, Switzerland Dr Slavomir Hredzak, Slovak academy of Sciences in Koice, Slovakia

v

ORGANIZACIONI ODBOR/ORGANIZING COMITEEDoc. dr Grozdanka Bogdanovi, predsednik Prof. dr Milan Trumi Prof. dr Rodoljub Stanojlovi Prof. dr Zoran S. Markovi Mr Dejan V. Anti Mr Jovica Sokolovi Mr Zoran tirbanovi Maja Trumi, dipl. ing Predrag Stoli, dipl.ing

TEHNIKI ODBOR/TECHNICAL COMITEESanja Bugarinovi, dipl. ing Violeta Stojanovi

vi

SADRAJTABLE OF CONTENTSPLENARNA PREDAVANJA / PLENARY LECTURES Anelka Mihajlov STRATEKO PLANIRANJE RECIKLAE U SRBIJI U SVETLU PRIBLIAVANJA EVROPSKOJ UNIJI Vlada B. Veljkovi, Ivana Bankovi-Ili, Olivera S. Stamenkovi KORIENA I OTPADNA BILJNA ULJA KAO SIROVINE ZA DOBIJANJE BIODIZELA OKRUGLI STO / ROUND TABLE (Radovi po pozivu) Hristina Stevanovi-arapina, Anelka Mihajlov, Jasna Stepanov, Dunja Savi USPOSTAVLJANJE ODRIVOG SISTEMA UPRAVLJANJA OTPADOM PRIMENA KONCEPTA: OCENJIVANJE IVOTNOG CIKLUSA Stojan Simi DOBIJANJE ENERGIJE IZ VRSTOG KOMUNALNOG OTPADA RADOVI PO SEKCIJAMA / PAPERS BY SETCTIONS Duan Stanojevi, Leposava Filipovi-Petrovi, Mirjana AntonijeviNikoli,Milana Tomi ULOGA RECIKLAE U REAVANJU NARASTAJUCEG PROBLEMA NEDOSTATKA CINKA U XXI VEKU (Sekcijsko predavanje) Miroslav Soki, Zvonko Guliija, Ilija Ili NASTAJANJE I BILANSIRANJE OTPADAKA GVOA I ELIKA Petar Petrovski, Ilhan Buatlic, Nadira Buatlic ELEKTROFILTERSKI PEPELI TERMOELEKTRANA TUZLA, KAKANJ I GACKO, BIH KARAKTERIZACIJA I PRIMENA Branko Despotovi, Mirko Petkovi, Pero Dugi UPOTREBA INFRACRVENE SPEKTROFOTOMETRIJE PRI ODREIVANJU TETNIH KARAKTERISTIKA KORITENOG MOTORNOG ULJA Rodoljub Stanojlovi, Zoran tirbanovi, Jovica Sokolovi, Dejan V. Anti NEKE OD MOGUIH TEHNOLOGIJA ZA PRERADU RUDARSKOG TEHNOGENOG OTPADA Jovica Sokolovi, Rodoljub Stanojlovi, Zoran trirbanovi, Dejan V. Anti ZAGAENJE ZEMLJITA, VODE I VAZDUHA RUDARSKIM TEHNOGENIM OTPADOM J. Lamut, M. Knap, G. Klannik, M. Debelak and B. Lamut, BY-PRODUCTS AS A PRIMARY OR SECONDARY RAW MATERIAL Mira B. Coci, Mihovil M. Logar, Branko . Matovi, Sneana S. Devi, MOGUNOSTI PRIMENE FLOTACIJSKE JALOVINE RTB BOR 1

3 12 27

29 36

45 54 64 71 79 87 97 104

5. Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj

Grozdanka D. Bogdanovi, Rodoljub Stanojlovi, Dejan V. Anti, eljko Mihajlovi ISTRAIVANJE MOGUNOSTI LUENJA JALOVINE PROCESA FLOTIRANJA TOPIONIKE LJAKE Zoran tirbanovi, Jovica Sokolovi, Rodoljub Stanojlovi, Dejan V. Anti VALORIZACIJA MAGNETITA IZ JALOVINE FLOTIRANJA TOPIONIKE LJAKE RTB Bor Peter Fecko, Iva Janakova, Miluse Hlavata, Michal Guziurek, Barbara Tora BACTERIAL COAL DESULPHURIZATION Sulejman Muhamedagi, Mujaga abanovi TRETMAN SIROVOG KOKSNOG GASA U INTEGRALNOJ ELEZARI U ZENICI Marija Magdalinovi-Kalinovi, Nedeljko Magdalinovi EKONOMIJA RECIKLAE Kristina Bocevska, Marjan Bojadiev HUMAN RESOURCE MANAGEMENT IN A SUPPORTIVE ROLE OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT & WASTE MANAGEMENT Bojan Batini, Sran Vukmirovi, Goran Vuji, Nemanja Stanisavljevi, Dejan Ubavin MODEL FOR DETERMINING RELATION BETWEEN WASTE COMPOSITION AND SOCIO-ECONOMIC FACTORS USING ARTIFICIAL NEURAL NETWORKS Nenad Miliji, Goran Stefanovi UPRAVLJANJE OTPADOM NA TERITORIJI OPTINE JAGODINA Marina Vukovi, Novica Momilovi, Vesna M. Krsti, Sneana orevi, PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM U RB KOLUBARA D.O.O. OGRANAK PRERADA VREOCI Vesna M. Krsti, Tijana Marinkovi, Sneana ordevi, Marina Vukovi, NAIN SKLADITENJA OTPADA U RB KOLUBARA D.O.O. OGRANAK PRERADA Boban Cvetanovi, Miki Jovanovi, Anica Miloevic, Milo Risti SAVREMENA SREDSTVA ZA SAKUPLJANJE I TRANSPORT CVRSTOG KOMUNALNOG OTPADA Emir Zuki ODLAGANJE OTPADA NA REGIONALNOJ DEPONIJI MOANICA U ZENICI Milovan Vukovi, Nada trbac, Ivan Mihajlovi, Zvonko Damnjanovi ZNAAJ RECIKLIRANJA U UPRAVLJANJU VRSTIM OTPADOM Miroslav Soki, Vladislav Matkovi, Branislav Markovi, Zvonko Guliija, Nada trbac RECIKLAA NIKL-GRAFITNOG OTPATKA IZ PROIZVODNJE Ni-Cd BATERIJA Maja Trumi, Milan Trumi UTICAJ VRSTE PAPIRA NA EFIKASNOST FLOTACIJE U PROCESU RECIKLAE Sneana R. Gruji, Mihajlo B. Toi, Vladimir D. ivanovi, Jelena D. Nikoli, Sran D. Matijaevi, Ana S. Veljaevi PRIMARY AND SECONDARY GLASS RECYCLING Dobrescu Mircea, Vasilescu Marius, Vasilescu Ioana STUDIES ON PLASTIC RECYCLING WITH ENVIRONMENTAL COMPATIBILITY Ljiljana Trumbulovi, Zagorka Aimovi-Pavlovi,Ljubia Andri, edomir Beli, Vladan Miloevi MOGUNOSTI RECIKLIRANJA OTPADNE GUME Ana orevi, Branko ikman, Jelena irilovi MOGUCNOSTI PRIMENE GRANULATA RECIKLIRANE GUME U PROIZVODNJI ASFALTNIH MEAVINA

110 117 123 132 139 143

147 153 160 167 174 182 188 194 201 209 214 219 226

viii

5. Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj

Jelena irilovi, Ana orevi, Branko ikman EKONOMSKO-EKOLOKI ASPEKTI UPOTREBE GRANULATA RECIKLIRANE GUME U KOLOVOZNIM KONSTRUKCIJAMA Ljiljana Trumbulovi, Zagorka Aimovi-Pavlovi,Ljubia Andri, ivomir Beli, Vladan Miloevi PROBLEM POLIMERNOG OTPADA Bogdan Nedi, Desimir Jovanovi METODE SORTIRANJA PLASTINOG OTPADA Sonja Petkovi, Aleksandar Petkovi, Srana Magdalinovi MOGUNOST RECIKLAE OTPADNIH GUMA I UPOTREBA PROIZVODA OD RECIKLIRANE GUME Vasilescu Marius, Vasilescu Ioana, Dobrescu Mircea STUDIES ON THE ADVANTAGES AND PRODUCTIVE EFFICIENCY OF THE ECO-PRODUCTS USED IN CONSTRUCTION Minja Savi, Dragoljub Uroevi, Bisenija Petrovi PRILOG RECIKLIRANJU OTPADNOG MATERIJALA IZ OPEKARSKE INDUSTRIJE Iva Despotovi, Zoran Grdi, Gordana Toplii-uri, Nenad Risti EKOLOKI ASPEKT ZELENOG BETONA Anja Terzi, Ljubica Pavlovi BETONI SA RECIKLIRANIM AGREGATOM - REENJE PROBLEMA ODLAGANJA OTPADNOG GRAEVINSKOG MATERIJALA Suzana Poli-Radovanovi RECIKLIRANI OTPADNI MATERIJALI, FILOZOFIJA DEKONSTRUKCIJE I AKUMULACIJA U KULTURNOJ BATINI Suzana Poli-Radovanovi PERFORMATIVNI KVALITET OTPADNOG I RECIKLIRANOG MATERIJALA U SVETLU PROBLEMA ZATITE KULTURNE BATINE Duica Popovi, oka Maleevi, Nikola Aleksi ZBRINJAVANJE MEDICINSKOG OTPADA U STOMATOLOKOJ PRAKSI Lejla Muhamedagi, Belma Muhamedagi UPRAVLJANJE OPASNIM MEDICINSKIM OTPADOM Milan Petrov, Ljubia Andri, Branislav Ivoevi, Ivana Jovanovi GEOPOLIMERNI MATERIJALI IZ NEKONVENCIONALNIH SIROVINA Zora Levi, Jovan B. kundri, Jelena Penavin-kundri KOMPARATIVNA ISTRAIVANJA ADSORPCIJE FENOLA NA ALUMOSILIKATNIM MATERIJALIMA I PRIRODNOM UGLJU RUDNIKA STANARI Grozdanka D.Bogdanovi, Velizar Stankovi, Dejan V.Anti, Borislav Sokolovi ADSORPCIJA JONA BAKRA NA PRIRODNOM ZEOLITU Janko Miki, Branislava Lazi, Miro Sudar PROBLEMATIKA OTPADNIH VODA FABRIKE GLINICE BIRA IZ ZVORNIKA Milena Tadi OTPADNE VODE GRADA CETINJA I MOGUNOST NJIHOVOG PREIAVANJA eljko Jankovi OPERACIJE I PROCES PREIAVANJA ZAGAUJUCIH MATERIJA U OTPADNIM VODAMA ZAGAIVAA REKE MORAVICE eljka obot Pei, Dragana Nekovi Marki, Slobodanka Pavlovi, Vinko Lazi PREIAVANJE PROCJEDNIH DEPONIJSKIH VODA

232 238 244 253 260 267 272 277 285 292 298 303 310

318 327 334 341 347 355

ix

5. Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj

Marica Dugi, Pero Dugi, Tatjana Boti PRAVCI RAZVOJA ULJA ZA OBRADU METALA Bisenija Petrovi, Vojka Gardi, Vesna Coni, Ljiljana Milii REGENERACIJA OTPADNIH RASTVORA DOPRINOS EKONOMINOM VOENJU PROCESA TOPLOG CINKOVANJA Gabrijela Boinovi, Nedeljko Magdalinovi IZVORI ZAGAENJA I MERE ZA POSPEIVANJE ZATITE IVOTNE SREDINE U SRBIJI Uro Radojevic, Dragi Antonijevi UTICAJ RADNIH FLUIDA RASHLADNIH UREAJA NA IVOTNU SREDINU Uro Radojevi, Dragi Antonijevi UGLJEN-DIOKSID KAO EKOLOKI PRIHVATLJIV RADNI FLUID RASHLADNIH UREAJA Jelena D. Nikoli, Sneana R. Gruji, Mihajlo B. Toi,Vladimir D. ivanovi, Sran D. Matijaevi, Ana Veljaevi THE POSSIBILITIES FOR REDUCTION OF NITROGEN OXIDES DURING MELTING OF GLASS Desimir Jovanovi, Bogdan Nedi, Milomir upovi PRIMENA POLIMERA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI I NJIHOV UTICAJ NA ZDRAVLJE Dragan Mihajlovi, Violeta Jovanovi POLITIKA ZATITE IVOTNE SREDINE KAO DEO POSLOVNE POLITIKE PREDUZEA Diana Cubela JAPANSKI PROJEKT EKO GRADA Stanislava Stankovi, Aleksandar Stojanovi, Milena Zafirovi Stojanovi, Goran Kuzmanovi PRIMENA DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE KOD KORICENJA STAJNJAKA U CILJU ZATITE IVOTNE SREDINE BRANICEVSKOG OKRUGA Miodrag Miljkovi, Jovica Sokolovi,Rodoljub Stanojlovi PROCENA VEROVATNOCE NASTAJANJA HAVARIJA OBJEKATA I UGROAVANJA IVOTNE SREDINE Boban Cvetanovi, Neli ordevi, Aleksandra Borii, Danijela Zlatkovi PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU KAPTAE MIROTICA I CEVOVODA DO SELA MIROVA Ekrem Bektaevi, Alen Barakovi, Husejin Keran UTICAJ PRERADE KRENJAKA SA PK SOKOLICA KOD ZAVIDOVIA NA IVOTNU SREDINU Aleksandra Mitovski, Dragana ivkovi, Ljubia Balanovi, Nada trbac, Dragan Manasijevi, Marija Savovi INOVACIJE U SLUBI ODRIVOG RAZVOJA Dejan orevi, Srdan Bogeti, Dragan okalo KORPORATIVNA DRUTVENA ODGOVORNOST I ODRIVI RAZVOJ Dragica Stojanovi, Miroslava Mari KAKO OSTVARITI PRINCIPE ODRIVOG RAZVOJA - ISTIJA PROIZVODNJA Radmilo Nikoli, Milica Arsi, Aleksandra Fedajev EKONOMSKA KRIZA I ODRIVI PRIVREDNI RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE Radmilo Nikoli, Aleksandra Fedajev, Sneana Uroevi, Dejan Rizni OSNOVNE KARAKTERISTIKE ODRIVOG RAZVOJA PRIVREDE ZAJEARSKOG OKRUGA Dragica Stojanovi OBRAZOVANJEM OD IDEJE DO KONCEPTA ODRIVI RAZVOJ

360 367 373 380 387

395 403 410 417

424 428 437 444 451 456 463 470 479 488

x

5. Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj

Ljiljana Raji, Boo Dalmacija, Milena Dalmacija, Svetlana Ugarina Perovi, Mile Klanja ELEKTROREMEDIJACIJA SEDIMENTA ZAGADENOG NIKLOM: PRIMENA BIPOLARNIH ELEKTRODA I POVECANOG KATODNOG PROSTORA Milena Dalmacija, ura Kerkez, Srdan Ronevi, Boo Dalmacija, Elvira Karlovi, Ljiljana Raji, Miljana Prica TESTOVI IZLUIVANJA KAO PROCENA BEZBEDNOSTI ODLAGANJA SOLIDIFIKOVANOG/STABILIZOVANOG OTPADA Radmila Pivi, Aleksandra Stanojkovi, Srboljub Maksimovi,Dragi Stevanovi, Nevenka urovi UTICAJ PRIMENE METALURKE LJAKE NA PRINOS JEMA GAJENOG U KONTROLISANIM USLOVIMA NA PSEUDOGLEJU Miroslava Mari, Milan Antonijevi FITOREMEDIJACIJA EKONOMINO I EFIKASNO KA ODRIVOM RAZVOJU Jovica Sokolovi, Miodrag Miljkovi, Rodoljub Stanojlovi, REMEDIJACIJA, DEKONTAMINACIJA I MELIORACIJA ZEMLJITA Miro Maksimovi , Stevan Doi , Matilda uki EKONOMSKO VREDNOVANJE EKOLOKIH EFEKATA BIOLOKE REKULTIVACIJE POUMLJAVANJEM SJEVERNOG ODLAGALITA POVRINSKOG KOPA BOGUTOVO SELO UGLJEVIK eljko S. Deletovi MULJ NASTAO ISPIRANJEM KOLUBARSKOG LIGNITA KAO SREDSTVO ZA REKULTIVACIJU DEPOSOLA UGLJENOKOPA Dragana Ranelovi PRIMENA ADAPTIVNOG MENADMENTA U PROCESU BIOLOKE REKULTIVACIJE Vesna Maksimovi ECOSYSTEM SERVICES AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT THE MOST IMPORTANT TOPICS AND APPLICATION TO SERBIA Jovan kundri, Zdravko N. Milovanovi OSVRT NA VJETAR KAO OBNOVLJIV IZVOR ENERGIJE Verica Taseska, Aleksanda Krkoleva, Natasa Markovska SUSTAINABLE ENERGY PRACTICES IN MACEDONIAN AGRICULTURAL SECTOR Verica Taseska, Aleksanda Krkoleva, Natasa Markovska PILOT MICROGRID FED WITH BIOGAS POWER PLANT Stanislava Stankovi, Aleksandar Stojanovi, Dejan Ili, Goran Kuzmanovi ZATITA VAZDUHA OD ZAGAENJA UPOTREBOM BIODIZELA Mirko Ivkovi IMPLEMENTACIJA SISTEMA URPAVLJANJA OTPADOM U PODZEMNIM RUDNICIMA UGLJA U SRBIJI Milisav Tomi, Ljubina Raki, Jelena Stanii PRIMENA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U UPRAVLJANJU INDUSTRIJSKIM OTPADOM, NA PRIMERU RB KOLUBARA INDEKS AUTORA / AUTHOR INDEX

495

502

509 516 525

532 537 544 550 558 565 572 580 585 591 599

xi

RECIKLANE TEHNOLOGIJE I ODRIVI RAZVOJHotel Zdravljak, Soko Banja, 12.15. septembar 2010. godineTehni ki fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu Vojske Jugoslavije 12, 19210 Bor, Srbija Telefon: +38130 424 555, 424556, Fax +38130 421 078

5. SIMPOZIJUM

ZNA AJ RECIKLIRANJA U UPRAVLJANJU VRSTIM OTPADOM THE IMPORTANCE OF RECYCLING IN THE SOLID WASTE MANAGEMENTMilovan Vukovi#, Nada trbac, Ivan Mihajlovi, Zvonko DamnjanoviTehni ki fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu, VJ 12, 19210 Bor, SrbijaIZVOD Smanjenje industrijskog i komunalnog vrstog otpada poveava standard ivota u ekonomskoj, drutvenoj, zdravstvenoj i drugim oblastima. Redukcija industrijskog i komunalnog vrstog otpada je u savremeno doba jedan od najznaajnijih zadataka na planu zatite ivotne sredine. Unutar sistema za integrisano upravljanje vrstim otpadom, recikliranaje igra vanu ulogu. U ovom radu se razmatra pozicija recikliranja u hijerarhiji razliitih strategija u upravljanju vrstim otpadom. Kljune rei: vrst otpad, upravljanje otpadom, recikliranje, hijerarhija. ABSTRACT - Reduction of industrial and municipal solid wastes increases the standard of life in economic, social, health and other areas. Reducing industrial and municipal solid wastes is now one of the most important tasks in the preservation of the environment. Within the system of integrated management of solid waste, recycling plays a significant role. This paper is an attempt to consider the position of recycling in the hierarchy of various available strategies in management of solid waste. Keywords: solid waste, waste management, recycling, hierarchy

UVOD Hijerarhija (ureenje po stepenu vanosti) u upravljanju otpadom moe se koristiti u cilju rangiranja nivoa akcija kojima se implementiraju odgovarajui programi. U hijerarhiji upravljanja otpadom koju je, recimo, usvojila Agencija za zatitu ivotne sredine SAD, (US Environmental Protection Agency, US EPA), prioritetne aktivnosti se navode prema sledeem opadajuem redosledu vanosti:#

osoba za kontakt: [email protected]

5. Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj

redukcija na izvoru > recikliranje > sagorevanje otpada > deponovanje. Ovu hijerarhiju EPA preporuuje onima koji se bave donoenjem odgovarajuih odluka u oblasti upravljanja vrstim otpadom. Umesto termina ,,sagorevanje otpada sve ee se koristi termin ,,transformacija otpada. Termin ,,sagorevanje je, naime, dosta ograniavajui izraz. tavie, u najiroj interpretaciji hijerarhije integralnim upravljanjem vrstim otpadom (IUO), programi i sistem se razvijaju tako da su elementi hijerarhije u meuzavisnom odnosu, a odabiraju se tako da se dopunjuju. Vano je naglasiti da po stavovima EPA ne postoji razlika izmeu sagorevanja otpada (transformacije) i deponovanja; obe faze se posmatraju kao pogodne komponente programa integrisanog upravljanja otpadom. Meutim, mnoge zemlje su usvojile znatno strou interpretaciju hijerarhije IUO. Naime, recikliranje se razmatra samo kada se iscrpe sve mogunosti da se smanji koliina otpada na izvoru. Slino, transformacija otpada se razmatra samo kad je maksimalna mogua koliina materijala reciklirana. U Kaliforniji se, ilustracije radi, pravi razlika izmeu transformacije i odlaganja (dispozicije). U Evropskoj Uniji preporuena hijerarhija otpada zasniva se na sledeim aktivnostima (poreane po stepenu vanosti): (1) spreavanje nastajanja otpada i redukcija njegove tetnosti, (2) ponovna upotreba, (3) recikliranje, (4) iskorienje za dobijanje energije, (5) sigurno odlaganje (spaljivanje ili odlaganje na deponiju). Naelo hijerarhije upravljanja otpadom u ,,Zakonu o upravljanju otpadom (,,Sl. Glasnik RS, br 36 od 15. 5. 2009. godine) na identian nain utvruje hijerarhiju upravljanja otpadom (lan 6.). Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja optadom: prevencija stvaranja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korienja resursa i smanjenje koliina i/ili opasnih karakterstika nastalih proizvoda; ponovna upotreba, odnosno ponovno korienje proizvoda za istu ili drugu namenu; reciklaa, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda; iskorienje, odnosno korienje vrednosti otpada (kompostiranje, spaljivanje uz iskorienje energije i dr.); odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanje bez iskorienja energije, ako ne postoji drugo odgovarajue reenje. esto se hijerarhija prioriteta, bar kada se misli na komunalni nivo, sagledava kroz takozvanu prizmu ,,3R koja obuhvata sledee aktivnosti: smanjenje koliine otpada na samom izvoru (Reduce), smanjenje koliine otpada ponovnom upotrebom (Reuse), recikliranje nastalog otpada (Recycle). Naravno, smanjenje koliine nastalog otpada treba uzeti kao prvi izbor. Sledei korak je korienje otpada; na primer, ponovno punjenje staklenih boca. Trea mogunost je recikliranje materijala; na primer, sakupljanje aluminijumskih konzervi za reprocesiranje i ponovnu upotrebu. FAZE U INTEGRALNOM UPRAVLJANJU VRSTIM OTPADOM Ipak, hijerarhije u upravljanju otpadom nisu tako jednostavne. Na slici 1

189

5. Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj

je prikazana strategija upravljanja (ili hijerarhija) na kojoj se vidi promena od najprostije tehnologije (odlaganje na deponiji) do naprednijih tehnologija (recikliranje itd). Razvijenije tehnologije dovode do minimizacije nastalog otpada. Slika 2. takoe pokazuje prioritete u upravljanju O (tzv. pravilo ,,5R). Redukcija na izvoru Najvaniji korak u hijerarhiji upravljanja vrstim otpadom je redukcija na izvoru koja ukljuuje smanjenje koliine i/ili toksinosti otpada koji nastaje. Ova aktivnost se nalazi na vrhu niza prioriteta zato to je to najbolji nain da se smanji koliina otpada, a time i trokovi rukovanja otpadom, kao i uticaj na ivotnu sredinu. Redukcija na izvoru se ostvaruje promenom dizajna, promenama u procesu izrade, kroz pakovanje proizvoda sa minimalnim sadrajem toksinih materija, sa minimalnom zapreminom materijala ili duim upotrebnim vekom. Redukcija koliine otpada moe se izvesti i u domainstvima, komercijalnim ili industrijskim postrojenjima, kroz ponovnu upotrebu proizvoda i materijala.

Slika 1. Primer hijerarhije u upravljanju otpadom [1]

Ponovna upotreba Ukoliko se ne moe spreiti nastajanje otpada, trebalo bi videti da li se on moe ponovo koristiti. Ponovnim korienjem proizvoda tedi se energija za izradu novog i smanjuju se trokovi odlaganja na deponiju. Ponovna upotreba je bila uobiajna za ambalae za pia. Jedna staklena boca moe se iznova puniti 30 i vie puta i time zameniti 30 plastinih boca. Odea i obua su male komponente u sastavu otpada prosenog domainstva i uspeno se mogu iznova koristiti ili donirati u humanitarne svrhe. Uz manje ili vee prepravke, moe se produiti vek nekih proizvoda iako materijali kao to su papir, plastika i nepovratna staklena ambalaa, odnosno slomljeno staklo, nisu prihvatljivi za direktno ponovno korienje. Ove materijale je mogue ponovno iskoristiti postupcima recikliranja, to ujedno i predstavlja sledei korak u pravilnom postupanju sa otpadom.

190

5. Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj

Recikliranje Recikliranje, kao korak u hijerarhiji IUO, ukljuuje: (1) separaciju i sakupljanje otpadnog materijala; (2) pripremu ovih materijala za ponovnu upotrebu, reprocesiranje i ponovnu izradu; te (3) ponovnu upotrebu, reprocesiranje i ponovnu proizvodnju ovih materijala. Recikliranje je vaan faktor kojim se tede prirodni resursi i smanjuje se koliina otpada koji se trajno odlae. Ovaj korak ne moe zameniti prva dva (prevenciju nastajanja i ponovnu upotrebu) pa uz to treba osigurati da recikliranje ne deluje negativno na prevenciju stvaranja otpada i njegovu ponovnu upotrebu. Panju treba obratiti na to da se neki materijali ne mogu efektno reciklirati, odnosno ne mogu se reciklirati u materijale istog kvaliteta. Neki delovi otpada mogu predstavljati odlian izvor energije. Tako, na primer, procesom kompostiranja se od organskog otpada moe dobiti materijal slian humusu. Kompostiranje u stvari predstavlja reciklau odreenih vrsta organskog otpada u prisustvu kiseonika, radi dobijanja materijala slinog humusu i smanjenja zapremine organskog otpada. Organski otpad je izvor koji bi trebalo da bude vraen prirodi. Od organskog otpada se, takoe, procesom anaerobne digestije (razlaganje bez prisustva kiseonika) moe dobiti gasovito gorivo (biogas) i organsko ubrivo. Transformacija otpada Transformacija otpada obuhvata fizike, hemijske ili bioloke promene otpada. Ove promene se koriste kod komunalnog vrstog otpada s ciljem da se: pobolja efikasnost radnji i sistema upravljanja vrstim otpadom, iskoriste materijali koji se mogu reciklirati ili ponovo upotrebiti i dobije konverzioni proizvod (na primer, kompost) ili energija u obliku toplote ili sagorljivog biogasa.

Slika 2. Pravilo ,,5R [1]

Transformacija otpadnog materijala obino dovodi do smanjenja zapremine otpada, a time se, ujedno, smanjuje i potrebna zapremina zemljita za deponovanje. Primer za to je redukcija zapremine sagorevanjem.

191

5. Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj

Deponovanje ta uraditi sa otpadnim materijalom koji: (1) ne moe biti recikliran ili nema nikakvu primenu (2) zaostaje posle odvajanja materijala koji se mogu reciklirati u postrojenju za vraanje materijala i (3) zaostaje posle iskorienja produkata konverzije ili energije. Postoje samo dva alternativna reenja za dugorono upravljanje vrstim otpadom i rezidualnim (zaostalim) materijalom: odlaganje (dispozicija) na povrinu zemlje ili odlaganje na dno okeana. Deponovanje, etvrti korak po znaaju prema IUO hijerarhiji, ukljuuje kontrolisano odlaganje otpada na ili u zemlju. Ovaj metod se i najee primenjuje za krajnje odlaganje otpadnog materijala. Ipak, oznaen je kao poslednji u hijerarhijskom nizu zato to je deponovanje najmanje poeljno reenje u upravljanju otpadom. Ovaj korak ne moe zameniti prva dva (prevenciju nastajanja i ponovnu upotrebu) pa uz to treba osigurati da recikliranje ne deluje negativno na prevenciju stvaranja otpada i njegovu ponovnu upotrebu. Panju treba obratiti na to da se neki materijali ne mogu efektno reciklirati, odnosno ne mogu se reciklirati u materijale istog kvaliteta. Neki delovi otpada mogu predstavljati odlian izvor energije. Tako, na primer, procesom kompostiranja se od organskog otpada moe dobiti materijal slian humusu. Kompostiranje, u stvari, predstavlja reciklau odreenih vrsta organskog otpada u prisustvu kiseonika, radi dobijanja materijala slinog humusu i smanjenja zapremine organskog otpada. Organski otpad je izvor koji treba da bude vraen prirodi. Takoe se od organskog otpada procesom anaerobne digestije (razlaganje bez prisustva kiseonika) moe dobiti gasovito gorivo (biogas) i organsko ubrivo. Sav otpad koji je nastao, a nije mogao da se ponovo upotrebi ili reciklira, treba odloiti na najbezbedniji nain u deponiju komunalnog otpada to predstavlja poslednji korak u zbrinjavanju otpada. ZAKLJU AK Bez uvoenja reciklae u svakodnevni ivot nemogue je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom. Klju svakog uspenog recikliranja jeste razvrstavanje otpada na izvoru (odnosno, na mestu nastajanja) i organizovano prikupljanje istog. Prikupljeni otpad treba biti razvrstan prema vrsti materijala, da bude ist i suv. Znaaj reciklae vrstog komunalnog otpada se stalno poveava usled njenih povoljnosti, jer recikliranje: tedi energetske resurse, tedi nacionalne, globalne resurse za budue generacije, smanjuje trokove deponovanja, smanjuje zapreminsko optereenje deponija produavajui im ivotni vek, smanjuje sve oblike zagaenja nastale pri eksploataciji i proizvodnji osnovne sirovine, donosi pozitivne ekonomske rezultate plasmanom reciklabilnih materijala na trite,

192

5. Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj

smanjuje zagaenje okoline korienjem reciklabilnih materijala umesto osnovne sirovine, poboljava kulturu i estetske uslove ivljenja, omoguava otvaranje novih radnih mesta. Prema izvesnim istraivanjima, na svakih 10.000 tona recikliranog otpada otvori se 32,7 radnih mesta dok se odlaganjem iste koliine otpada na sanitarnoj deponiji bez reciklae otvara samo 6,5 radnih mesta.2 Premda se znaaj recikliranja poslednjih decenija poveava, ekonomski podsticaji za recikliranje znatno variraju. Recikliranje pojedinih materijala, poput aluminijuma, jeste profitabilno zbog znatnih uteda u potronji energije i drugih trokova u poreenju sa korienjem osnovnih sirovina (boksita i glinice, u sluaju dobijanja aluminijuma). Znatan deo proizvodnje i drugih metala koristi ostatke ili reciklirane inpute. U SAD skoro polovina potronje metala potie od recikliranja gvoe i elik oko 55 procenata, bakar oko 45 procenata, aluminijum oko 40 procenata, te cink i kalaj oko 35 procenata. Reciklaa olova iznosi skoro 70%, ime se znatno smanjuje prisustvo rezidualnih jedinjenja olova u ivotnoj sredini.3 LITERATURA1. Risti, M., Vukovi, M.: Upravljanje vrstim otpadom, Tehniki fakultet, Bor, 2006. 2. Vukovi, M., trbac, N.: Ekoloki menadment, Gragomed, Bor, 2010. 3. Harris, J.M.: Ekonomija ivotne sredine i prirodnih resursa, DATASTATUS, Beograd, 2009.

193