Fakultet za usluni biznis

Sremska KamenicaKonsultativni centar Beograd

Seminarski rad iz sociologijeTEMA: Globalizacija i novi svetski poredak

Profesor : Student: Nikola JeveviDragan Suboti broj indeksa: VII 429/08

SADRAJ

1. ta je Globalizacija?2. Faze globalizacije, posledice i rizici3. Pojam svetskog poretka4. Razvoj5. Proces stvaranja novog svetskog poretka i karakteristike novog svetskog poretka6. Sta je novi svetski poredak?Uvod Novi svetski poredak jedan ima vie definicija ali uglavnom se sve svode na jedno :-Novi svetski poredak predstavlja masku iza koje se krije ideja velikih sila da ostvare svoje ciljeve. Ti ciljevi su podstaknuti eljom stanovnika tih drava za sve veim resursima, prezaduenou i o eljom za dominacijom koja ve ima svoje prednosti .

Stvaranje novog svetskog poretka, odnosno novog ekonomskog jedinstva zahteva pre svega ubrzani industrijski razvoj nerazvijenih zemalja i prilagoavanje privrednih struktura razvijenih i nerazvijenih zemalja novoj meunarodnoj podeli rada. To podrazumeva stvaranje takvih uslova u svetskoj privredi i na svetskom tritu u kojima e zemlje moi da pou onim putevima privrednog razvoja koji najbolje odgovaraju njihovim ekonomskim mogunostima i irim drutvenim potrebama.

Globalizacija spada meu teme o kojima se poslednjih godina sve vie govori,pie i raspravlja.Premiljanja u svetu oko nas i globalnim deavanjima koja nas, hteli mi to ili ne,odreuju nose nas do pitanja i traganja za mnogim odgovorima.Koncept globalizacije postao je u poslednjih dvadesetak godina svetski intelektualni hit.Interesovanje na ovu temu ne jenjava i svakodnevno se umnoava broj priloga koji tretiraju razliite aspekte globalizacije i dovode u vezu razliite oblasti drutvenog ivota sa globalizacijom.Globalizacija je pojam koji koristimo da bi smo opisali promene u drutvima,kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatinog porasta meunarodne razmene(u trgovini,kulturi,ljudima,idejama i sl.).Globalizacija se esto posmatra iskljuivo sa gledita ekonomije i tada se u prvi plan stavlja njen uinak na liberalizaciju trgovine odnosno razvoj slobodne trgovine.Uprkos tome ,globalizacija obuhvata mnogo ire aspekte drutva.

Globalizacija utie na stvaranje ''socijalnog dopinga'' koji nastaje uvozom roba sa trita koja imaju nie trokove proizvodnje i veu produktivnost.

Pojavom globalizacije proizvodnje, transporta, komunikacija i finansija uoava se sve vea razlika izmeu drave kao ''ekonomske jedinke'' i ''teritorijalne administrativne jedinke'', jer usled naglog napretka procesa globalizacije vlasnitvo je bitnije kao politiki fenomen, a ne kao ekonomski. Da bi se prilagodili svetskim promenama, tj. novom svetu moramo da prihvatimo sve to nam namee globalizacija.

1. ta je Globalizacija? Ne postoji opteprihvaena definicija globalizacije. Ima definicija koje se vie ili manje upotrebljavaju, koje vie ili manje konkretizuju, ali nema uoptenog pogleda na pojam globalizacije. Razlog za to je kompleksnost tog pojma i razliiti naini posmatranja ovog fenomena.

Postoje tri glavna miljenja, u okviru kojih je mogue razlikovati vie naina prihvatanja pojma globalizacije.

Prvom pravcu pripadaju autori koji smatraju da je pojam globalizacije mit. Njime se prikrivaju stvarni procesi transformacije svetskog kapitalistikog sistema. U okviru ovog pravca moemo istai Imanuela Volersteina (Immanuel Walerstein), po njemu, ovakav pravac globalizacije vodi ignorisanju stvarnih pitanja i pogrenom razumevanju stvarne krize u kojoj se svet danas nalazi. Posebnu grupu predstavljaju autori tradicionalne kole meunarodnih odnosa koji insisitraju na znaaju nacionalne drave kao kljunog aktera meunarodnih odnosa. Za njih u najboljem sluaju globalizacija znai internacionalizaciju. Pored njih, ovoj grupi pripadaju i skeptici koji dokazuju da globalizacija nije fenomen bez presedana, jer su se sline inegracije ve dogaale krajem IX i poetkom XX veka.

Drugi pravac, su autori koji naglaavaju irinu, dubinu i intenzitet promena koje su se u skoranje vreme dogodile u svim oblastima drutvenog ivota. S obzirom da su te promene obuhvataile itav svet, oni taj set promena nazivaju globalizacija, a njih nazivaju hiperglobalistima. Razlike koje postoje meu njima odnose se kako na razliite teorijske pravce, tako i na razliite metodoloke pristupe. Ono to ovaj pravac, u njegovom klasinom izdanju, ini jedinstvenim je insistiranje na nacionalnoj dravi kao osnovnoj analitikoj jedinici, te u tom smislu, bez obzira da li ih svrstali meu skeptike ili hiperglobaliste, svi oni zajedno ostaju IR (International relation) pravac.

Trei pravac, ine oni autori koji pod pojmom globalizacije podrazumevaju koncept kojim se najbolje mogu opisati globalni odnosi i procesi s kraja XX i poetka XXI veka. Oni insistiraju na shvatanju globalizacije kao protivurenog procesa. Oni za razliku od skeptika prihvataju injenicu globalizacije, ali za razliku od hiperglobalista ne smatraju da je globalizacija svreno stanje i neprotivurean, stabilan poredak.

Naveemo nekoliko najpoznatijih definicija koje opisuju i posmatraju pojam globalizacije iz razliitih uglova: Diskurs (globalizacije) je u stvari ogromno nerazumevanje savremene realnosti - obmana koja nam je nametnuta od strane monih grupa. (Wallernstein) Globalizacija je jedan snaan mit u punom znaenju rei, jedan moan diskurs, jedna snana ideja, jedna ideja koja ima drutvenu snagu koja postie verovanje. To je glavno oruje u borbama protiv tekovina welfare state-a. (Burdije)Globalizacija oznaava sve one procese pomou kojih ljudi itavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drutvo, odnosno globalno drutvo. (Albrow) Globalizacija je nezaustavljiva integracija trita, nacionalnih drava i tehnologija u do sada nezabeleenom stepenu, to je omoguilo pojedincima, korporacijama i nacionalnim dravama da svoje aktivnosti proire kroz svet bre, dublje i jevtinije nego ikada do sada Globalizacija znai irenje free market kapitalizama na gotovo svaku zemlju u svetu. (Friedman, Thomas) Globalizacija je drutveni proces u kome geografska ogranienja drutvenih i kulturnih aktivnosti gube znaaj i u kome ljudi postaju sve vie svesni da ona gube na znaaju. (Waters) Globalzacija upuuje na kristalizaciju celine sveta kao jednog mesta koje vodi stvaranju globalnih humanih uslova i svesti o svetu kao takvom. (Robertson). Globalizacija upuuje na proces postepene eliminacije ekonomskih granica uz istovremeni porast meunarodne razmene i transnacionalnih interakcija. (Dolan).Globalizacija moe biti definisana kao intenzifikacija drutvenih odnosa koji povezuju udaljena mesta na nain da su lokalni dogaaji oblikovani dogaajima koji su se odigrali kilometrima daleko i vice versa. (Giddens) Postoji jo mnogo razliitih stavova koji istiu razlike u shvatanjima pojma globalizacije, ali i pored svih razlika, postoji neto zajedniko to bi moglo povezati sve ove stavove. Globalizacija je pre svega proces u kome svet postaje jedno mesto, odnosno u kome dolazi do intenzifikacije odnosa izmeu pojedinaca, organizacija i institucija na globalnom nivou.Pod pojmom globalizacija podrazumeva se proces povezanosti svih drutvenih odnosa (dogaaja, problema, sukoba, ) na globalnom nivou gde su glavni uesnici ovoga procesa meunarodne organizacije i pojedinci koji su u njih ukljueni. S obzirom da oni esto imaju razliite interese i ciljeve krajnji ishod ovog projekta je neizvestan.

2. Faze globalizacije, posledice i rizici Postoje tri faze procesa globalizacije u svetskoj privredi. Globalizacijom se naziva trea faza internacionalizacije u svetskoj privredi-OECD 1992(grupa za istraivanje globalizacije i regionalizacije).Prva faza; obuhvata period od Drugog svetskog rata do kraja esdesetih godina. Najbitniju ulogu za ovaj period imala je svetska trgovina, a internacionalizacija se merila koliinom udela, tj. uestvovanja u svetskom izvozu.Druga faza; to je period koji obuhvata sedamdesete godine, a najvaniji faktor u okviru ove faze je uloga stranih investicija. Bila je velika konkurencija meu multinacionalnim kompanijama, a internacionalizacija se merila ueem proizvodnih kapaciteta u inostranstvu u ostvarenoj prodaji na svetskom tritu. Tea faza; to je period osamdesetih godina i odvija se pod velikim uticajem tehnikih otkria, tehnologije koja je napredovala. Primena sve novije tehnologije postaje vaan elemenat industrijske konkurentnosti. Kompanije moraju prihvatati i koristiti sloenije tehnologije kako bi mogle biti konkurencija na tritu. Nastaju novi naini poslovanja, kao to su: sporazumi izmeu kompanija, licence, zajednika ulaganja, kao i uspostavljanje meunarodne mree u pogledu itsraivanja, proizvodnje i informacija.

Bitna karakteristika sadanje faze internacionalizacije je, to nije mogue primeniti dosadanje paradigme o komparativnim prednostima zemalja, na osnovu raspoloivosti i karakteristika prirodnih resursa, rada i kapitala.

Promene u meunarodnim ekonomskim odnosima, podela u trgovini i investicijama i rast tenzije utie na globalizaciju industrijskih aktivnosti. Kod zemalja OECD-a je dolo do promene u trgovinskoj razmeni pa dolazi do jaanja regionalnih grupacija (Evropska unija, azijsko-pacifiki region...). Nastanak novih industrijalizovanih zemalja koje uestvuju sa 10% u ukupnom svetskom izvozu takoe utiu na meunarodne promene. Zemlje u razvoju nastoje se ukljuiti u internacionalne mree industrijske proiuvodnje, tako da su vlade primorane da menjaju industrijske i trgovinske tokove i da prilagode nacionalnu i meunarodnu regulativu, kako bi mogle da prate promene meunarodne konkurencije. U zemljama OECD-a internacionalizacija industrijskih aktivnosti je najvaniji pokreta privrednog rasta tih zemalja, kao i novih industrijalizovanih zemalja. Menja se i trgovinska politika koja je ranije bila usmerena na carine i kvantitativna ogranienja, a sada se bavi mnogo sloenijim regulativama, obuhvata vee tehnike standarde, i sline mere koje utiu na kretanja meunarodne trgovine.

Stvoren je globalni ekonomski sistem u kojem su transnacionalne korporacije povezane putem raznih aktivnosti preduzea, pa se mnoge industrijske i trgovinske politike suoavaju sa globalnim aktivnostima kompanija koje trae konkurentske prednosti u drugim zemljama.Posledice globalizacije mogu biti:

Ekonomske posledice- globalni ekonomski rast, razvoj nerazvijenih, samounitavajui mehanizam.

Politike posledice- nacionalna drava i demokratija.

Kulturne posledice- homogenizacija i fragmentacija

Socijalne posledice- polarizacija i nejednakost

Ekoloke posledice- pustoenje i odrivi razvoj.

Globalni rizici globalizacije su:

Globalne pretnje stvaraju globalno drutvo.

Nenameravane i neeljenje posledice ljudskih aktivnosti stvaraju novi globalni poredak.

Tri vrste globalnih ekolokih pretnji:

1. ekoloke pretnje koje su posledice bogatstva: ozonska rupa, efekat staklene bate, genetski ininjering...

2. ekonomske pretnje koje su posledica siromatva: sea uma, loe skledite otrova...

3. oruje za masovno unitenje koje mogu upotrebiti pripadnici radikalnih grupa ili teroristikih organizacija.

3. Pojam svetskog poretka

Novi svetski poredak predstavlja upravljnje ciljevima i razvojom u malim zemljama nove uslove u oblastima ekonomije, politike, vojne organizacije od strane velikih sila, radi njihovog kontrolisanja svega to se odvija u svetu.

To podrazumeva stvaranje takvih uslova u svetskoj privredi i na svetkom tritu u kojima e zemlje moi da pou onim putevima privrednog razvoja koji najbolje odgovaraju njihovim ekonomskim mogunostima i irim drutvenim potrebama. Ekonomski razvoj nerazvijenih zemalja doprinosie,daljem razvoju industrijski razvijenih zemalja. Da bi se nerazvijene zemlje osposobile za ovakav razvoj i drugaiju podelu rada gde se koriste nauka i tehnologija razvijenih zemalja, velika odgovornost treba da padne na razvijene zemlje. Razvijene zemlje moraju aktivno uestvovati u ispravljanju negativnih posledica dananje meunarodne podele rada i pruati aktivnu pomo. Svetska zajednica treba biti inicijator,pokreta i koordinator svih akcija koje e obezbediti izgradnju novog ekonomskog jedinstva sveta, svetskog trita razmene na novim osnovama. To porazumeva stvaranje ravnotee u svetskoj privredi i na sveskom tritu, kako u pogledu privredne razvijenosti tako i u pogledu ekonomske strukture (uklanjanja podele na sirovinske i industrijske zemlje) i u pogledu vee mogunosti korienja sveskog kapitala za ubrzaniji ekonomski razvoj nerazvijenih zemalja. Protogonisti novog poretka nastoje da svuda realizuju granski politiki sistem i otvorenu trinu privredu, ovo treba ostvariti svestranijom primenom nove tehnologije u proizvodnji i ostvarivanje procesa globalizacije (irenje procesa inregracije). U svetu danas postoji tri mona centra: Severnoameriki ili NAFTA (SAD,Meksiko i Kanada), Evropska unija Azijsko-pacifika organizacija na elu sa Japanom. Ovi centi meusobno sarauju ali se i meusobno konkuriu i otvoreno se sukobljavaju.

Inae idejni tvorac termina novi svetki poredak je Ameriki predsednik Dord Bu (1988-1992). On je 11. septembra u govoru na Kongresu istakao da angaovanje Amerike u Irako-Kuvajtski sukob, ne trba shvatiti kao borbu za Kuvajt nego borbu za novi svetski poredak. On je na zasedanju generalne skuptine UN 1. otobra 1990. godine naveo da e to biti svet otvorenih granica, slobode, otvorene trgovine i to je najznanije otvorne misli i oznaio Ameriku kao model budunost.

4. Razvoj

Neravnomerni ekonomski odnosi i sloeni politiki odnosi u drugoj polovini 20. veka verovatno su uticali na to da se promovie uspostavljanje novog svetkog poretka, pod patronatom SAD, ime su one zauzele vodee mesto u svetskoj privredi koje je i 19. veku drala V. Britanija.

Posle raspada SSSR-a i Varavskog pakta na meunarodnoj sceni je ostala samo jedna super sila-SAD.One uz pomo zemalja Severno-atlanske alijanse ele da urede svet po sopstvenom modelu. Najmonije zemlje sveta smatraju da mogu neogranieno da potinjavaju teritorije drugih zemalja i da koriste tua prirodna bogatstva i radno sposobno stanovnitvo.

Sedamdesetih godina 20. veka dolazi do izrazitog pogoranja meunarodnih ekonomskih odnosa. To se pre svega ogleda u otvorenoj konfrontaciji bogatog severa i siromanog juga,porastu dugova siromanih zemalja, poveanju raspona u nivou razvijenosti zemalja, tako da 30% stanovnitva najrazvijenih zemalja kontrolie 83% svetskog drutvenog proizvoda, 70% stanovnitva nerazvijenih zemalja raspolae sa 17% svetkog drutvenog proizvoda.

Zbog toga su nesvrstane zemlje preduzele odreene aktivnosti radi reformisanja postojeeg meunarodnog ekonomskog sistema i uspostavljanja novog svetskog poretka. Taj poredak treba da bezbedi ravnopravnije odnose u meunarodnoj ekonomiji istovetan tretman ovih zemalja u meunarodnoj robnoj razmeni.

Iako je Amerika jedina super sila danas ve je poelo javljanje bipolarizma i multipolarizma, pre svega dolazi do jaanja evropske unije Azijskopacifikog regiona,izmeu kojih ve dolazi do sukoba supronosti. NR Kina jaa i sve vie zauzima znaajnije mesto u svetu, ona belei najvee stope privrednog rasta, to je Americi kost u grlu. ak je i postojao predlog u kongresu da se uvedu sankcije na uvoz i izvoz robe ka Kini, zbog neslaganja sa njihovom politikom, ali naravno to je odbaeno jer bi bilo sumanuto i pogubno za Ameriku da skoro treini svetskog stanovnitva da sankcije. Pored Kine tu je i Rusija koja i pored krize u kojoj je zbog raspada SSSR-a, ima velike privredne potencijale posedujui ogromno proizvodno bogatstvo i geografsko prostarnstvo.

Zbog svega toga mogue je oekivati progresivne promene u meunarodnoj ekonomiji, koje e se verovatno postepeno ostvarivati i uz znatne otpore i tekoe.

Dostignuti stepen ekonomskog i drutvenog razvoja u svetu namee potrebu ubrzanijeg razvoja i revolucisanja proizvodnih snaga. Tako se razvoj svetske privrede i stvaranja novog meunarodnog jedinstva javlja kao objektivna posledica stalnog razvoja proizvodnih snaga i ostvarivanje nauno-tehnolokog progresa. Jo je Marks davno upozoravao da razvijanje velike industrije i stvaranja pravog bogatstva sve manje zavisi od radnog vremena i upotrebljenog rada, a mnogo vie od napredovanja nauke i tehnologije i njihove primene u proizvodnji. Nauno-tehnoloki progres uspostavlja odreeno jedinstvo sveta, ne samo razvijenih zemalja nego jedinstvo sveta u celini. A to podrazumeva obostranu zavisnost ili odreeno partnerstvo,razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, to ini novi svetski poredak u svetskoj ekonomiji.

Zemlje u razvoju ulavnom imaju problema pri podizanju novih kadrova i transfer tehnologije koje zahtevaju razvijene zemlje radi njihovog prilagoavanja. Nauno-tehnoloka revolucija prua velike anse kroz korienje ljudskog i energetskog potencijala,ali i namee probleme kao to su prezaduenost, tehnoloka i ekonomska zavisnost.

Savremena etapa ekonomskog razvoja karakterie se ostvarivanje tree i etvrte nauno-tehnoloke revolucije (prvu predstavlja pronalazak vodene pare i maine radilice, drugu pronalazak el. energije, treu pronalazak elektronike, robotike, informatike..., i etvrtu pronalazak fonotike, korienje suneve energije...). Novi svetski poredak postaje dinaminiji i fleksibilniji, to dovodi do jo vee konkurencije i snanije borbe za presti u meusobnim odnosima na svetskom tritu, izmeu transnacionalnih kompanija i nacionalnih ekonomija.

5. Proces stvaranja novog svetskog poretka i karakteristike novog svetskog poretka

Prvu znaajnu karakteristiku ini proces menjanja tzv. lidera u svetskoj privredi i zapoinje proces formiranja multipolarnog meunarodnog ekonomskog poretka. Ekonomske veze se sve vie poinju odvijati izmeu trgovinskih blokova, umesto izmeu nacionalnih ekonomija. U tom smislu dolazi do formiranja tri velika svetska bloka i to su: Severnoameriki (Amerika,Kanada i Meksiko), Evropska unija i razvijene istono-Azijske zemlje (Japan, J. Koreja,Tajvan...). Ekonomski odnosi e se ubudue uglavnom sve vie odvijati unutar bilateralnih i trilateralnih sporazuma.

Drugu znaajnu karakteristiku novog svetskog poretka ini integracija nacionalnih ekonomija putem saveznitva: participacije, zajednika ulaganja, istraivaki i marketinki konzorcijum, partnerstvo u specijalnim projektima, ukrtene licence i dr. Glavne pogonske sile novog svetskog poretka postaju nova tehnologija i trite.

Trea karakteristika novog svetskog poretka ini radikalno prestrukturivanje i preoblikovanje privrednih preduzea. Informaciona tehnologija e zahtevati manje rukovodeeg kadra, proizvodnja e se premetati tamo gde ima vie ljudi, a sporedne aktivnosti e se prenositi na spoljne kooperante.

etvrtu znaajnu karakteristiku ini promena vlasnike stukture i time povezane upravljake funkcije. Danas sve vie osiguravajuih drutva, penzioni fondovi, fondovi za dobrotvorne svrhe i sl., preuzimaju kontrolni paket akcija korporacije ili postaju njeni vlasnici, te na taj nain zaposleni radnici postaju suvlasnici korporacije u kojoj rade. Time se menja karakter vlasnitva, rukovoenja, odgovornost, rizik i sl. Profit nije jedini vie motiv poslovanja, ve razvoj preduzea,plate zaposlenih i sl.

Petu karakteristiku ine promene meunarodne ekonomske i druge politike, kao i ponaanje subjekata svetskog ekonomskog sistema. Javljaju se novi problemi koji zahtevaju urgentna reenja, kao npr: zagaenost prirodne sredine, meunarodni terorizam,integrisanje nerazvijenih zemalja u svetsku privredu, kontrole i uklenjanja nuklearnog,hemijskog i biolokog oruja i sl. Problemi su takve prirode da se njihovo reenje moe obezbediti jedino zajednikom akcijom itave svetske zajednice.

6. Sta je novi svetski poredak?Veina ljudi je ula neto o Novom svetskom poredku. Neki su ak proitali itave tone knjiga o tome. Ali malo ljudi mogu saeto da objasne ta je to.

Na primer Hitlerov Trei Rajh je obeavao da e doneti Novi svetski poredak. Hitlerov Novi svetski poredak je takoe dobro zapoeo za podjarmljeni nemaki narod, koji je gladovao i bio ponien od strane pobednikih i arogantnih saveznika iz Prvog svetskog rata. Ali se loe zavrilo, i za nemaki narod i za milione drugih ljudi irom sveta.

Boljevici su takoe pokuali da izgrade svoju verziju Novog svetskog poredka koji je globalno reklamiran kao Komunistika internacionala

Ali traganje za Novim svetskim poredkom datira mnogo pre Hitlera, Lenjina ili Staljina. U stvari, ide ak toliko unazad u prolost koliko i ovekova ambicija da vlada ivotom drugog oveka. Nikolo Makijaveli, na primer, napisao je u svojoj knjizi Princ (1513) : Nita nije tee isplanirati, nita nije problematino to se tie uspeha, niti opasnije da se kontrolie, od kreiranja novog poretka stvari.

Ali svetski vladari u usponu, gladni moi poev od Dingis Kana, preko Atile Hunskog, Napoleona retko obraaju panju na rei mudrosti, i ne trude se da naue neto iz istorije. Oni je umesto toga ponavljaju. Obino na svoju tetu. Zbog ega svaka varijanta novog svetskog poretka ima tendenciju da se na kraju raspadne i neminovno zavrava u korpi za smee istorije. Zato Novi svetski poredak 1990-ih nije nita vie nego najnovija markentika maska koja koristi pozitivne rei da zamaskira zle planove zapadnih arhitekata novog svetskog poretka. Rei Novi svetski poredak prvi put je izgovorio u savremenom kontekstu ameriki predsednik Dord Bu 1990. godine kada je likovao zbog navodne pobede Zapada u Hladnom ratu sa Sovjetskim Savezom. Njegove rei su nudile nadu (novu) u bolji ivot (svet) koji je pred nama; ivot koji bi se zasnivao na (zakonu i ) redu/poretku , a ne na sirovoj primeni sile, koju je Banda sa Istone strane iz Kremlja, koristila u svojim sferama uticaja i kontrole. Umesto toga, poslednje izdanje Novog svetskog poretka dalo je istu staru diplomatiju oruja koju su koristili Sovjeti, s tim to se sada koriste vea oruja i vie diplomatije da se maskira grabljenje vlasti Bande sa Zapadne strane. Zakljuak

Svet u kome ivimo suoen je sa velikim brojem otvorenih pitanja,protivurenosti i iskuenja.To nije nita novo i neuobiajno.Svaka epoha u istoriji ljudskog roda suoavala se sa sopstvenim problemima ,nedoumicama i nadama.Nesporno je da je jedno od najkrupnijih i naj kontraverznijih pitanja sa kojima se suoava savremeni svet-pitanje globalizacije.

Globalizacija spada u red pitanja koja se nalaze u ii interesovanja politike , strune i naune javnosti i predstavlja predmet politikih ,moralnih,strunih i ideolokih podela.Ovde nije re o politikim,ideolokim ,teorijskim sukobima ,ve i o njihovom uticaju na politika i ekonomska zbivanja na meunarodnom planu i svakoj zemlji pojedinano.

Sa globalizacijom se dogaa isto to se dogaalo sa svim vanim drutvenim procesima i zbivanjima u istoriji ljudskog drutva.Sve to ispoljava da naunici ,strunjaci ,politiari na razliite naine definiu pojam globalizacije.Izvesno je da globalizacija ima istovremeno pozitivne i negativne strane.Bitna karakteristika procesa globalizacije se nalazi u injenici da prvi put u ljudskoj istoriji uestvuje ceo svet, sve zemlje sveta bez obzira da li to ele ili ne. Novi svetski poredak je neizbean,ma koliko on imao on svojih negativnih strana pre svega ka zemljama u razvoju, on je istorijski gledano nuan. Ovo to se danas dogaa u svetkoj ekonomiji je samo jedna od poetnih faza dugog procesa razvoja proizvodnoh snaga i proizvodnih odnosa. Kako te promene nastaju i razvijaju se tako e i da bledi pojam novog svetskog poretka. Odnosi u svetu se menjaju vekovima verovatno e se u daljoj budunosti razviti neki novi odnosi i neke nove sile.

Kljune rei:

Globalizacija, novi svetski poredak, ekonomski razvoj, razvijene zemlje, promene u drustvuSaetak:

Sa globalizacijom se dogaa isto to se dogaalo sa svim vanim drutvenim procesima i zbivanjima u istoriji ljudskog drutva.Sve to ispoljava da naunici ,strunjaci ,politiari na razliite naine definiu pojam globalizacije.Izvesno je da globalizacija ima istovremeno pozitivne i negativne strane.Bitna karakteristika procesa globalizacije se nalazi u injenici da prvi put u ljudskoj istoriji uestvuje ceo svet, sve zemlje sveta bez obzira da li to ele ili ne. Literatura:

1. Mira Rui za bolji svet.kola o globalizaciji beograd 20042. Markovi, . Danilo: Sociologija i globalizacija, Beograd, 2000.3. Peuli Miroslav Globalizacija dva lika sveta, Gutenbergova galaksija Beograd 20024. Makroekonomija, Prof. Dr. Bogdan Ili, Beograd 2005 godine5. Osnovi ekonomije,Prof. dr. Ljubomir Staji, Beograd 2005 godine.6. http://sr.wikipedia.org7. http://www.freewebs.com/novusordosec/literatura.htm Mira Rui za bolji svet.kola o globalizaciji beograd 2004

Markovi, . Danilo: Sociologija i globalizacija, Beograd, 2000.

Peuli Miroslav Globalizacija dva lika sveta, Gutenbergova galaksija Beograd 2002

Peuli Miroslav Globalizacija dva lika sveta, Gutenbergova galaksija Beograd 2002

Meunarodna ekonomija i finansije , dr. Bogdan Ili, dr.

Predrag Jovanovi Gavrilovi, dr. Aleksandar Graanac, Beograd 2006. godine

Makroekonomija, Prof. Dr. Bogdan Ili, Beograd 2005 godine

Osnovi ekonomije,Prof. dr. Ljubomir Staji, Beograd 2005 godine.

http://sr.wikipedia.org

PAGE 4