Revolucija i poredak

Zbornik radova sa nauènog skupa

„Socijalno-ekonomske promene u Srbiji/Jugoslaviji: perspektive i ogranièenja“,Beograd, 2. i 3. mart 2001. godine

Ureðivaèki odbor

Zagorka GoluboviæSvetozar StojanoviæBoìdar JakšiæMile SaviæStjepan GredeljIvana SpasiæÐorðe PaviæeviæZoran ObrenoviæMilan SubotiæDraško Grbiæ

Izdavanje ove knjige omoguæila je Fondacija „Friedrich Ebert“

R/EVOLUCIJAI POREDAK

O DINAMICI PROMENA U SRBIJI

PrirediliIvana SpasiæMilan Subotiæ

Institut za filozofiju i društvenu teorijuBeograd, 2001.

Napomena

Institut za filozofiju i društvenu teoriju je 2. i 3. marta 2001. godine organizo-vao nauèni skup „Socijalno-ekonomske promene u Srbiji/Jugoslaviji: perspek-tive i ogranièenja“. Tokom dvodnevnog rada skupa pedesetak uèesnika iz našezemlje i susedstva raspravljalo je o temi èiju teorijsku i praktièno-politièkuva`nost, nadamo se, nije potrebno posebno obrazlagati èitaocima koji su bilisvedoci oktobarskih dogaðaja u Srbiji. Svesni neophodnosti teorijske koncep-tualizacije tih dogaðaja i daljeg toka onoga što mnogi nazivaju „poslednjomrevolucijom XX veka“, doskorašnje institutske rasprave „o moguænostima de-

mokratije u Srbiji“ nastavili smo diskusijama o njenoj „stvarnosti“ nakon Oktobra.Okolnost da se neki od èlanova Instituta nalaze meðu glavnim akterima politiè-kih promena, kao i da brojni njegovi saradnici svojim dugogodišnjim teorijskim idruštvenim anga`manom imaju znaèajnu ulogu u našem javnom ìvotu, uticalaje da se upravo Institut za filozofiju i društvenu teoriju prihvati realizacije projektaèiji rezultat predstavlja ovaj Zbornik. U organizovanju skupa Institut je imaopodršku fondacija Friedrich Ebert Stiftung i Freedom House, kao i Ministarstva

za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije.

Radovi sakupljeni u ovom Zborniku predstavljaju deo priloga koji su uèesni-ci izlagali na nauènom skupu. Prikupljanje celokupnog materijala odloìlo bi izla-zak Zbornika, a vremenska distanca bi, usled „ubrzanja“ politièkog ìvota u Srbijii Jugoslaviji, znatno uticala na njegov sadràj. Uvereni da sakupljeni prilozipruàju sliku o razlièitim stavovima zastupanim na samom skupu, prireðivaèi suse ogranièili na minimalne korektorske intervencije, grupisanje tekstova i

beleènje datuma njihove predaje.

Institut za filozofiju i društvenu teoriju ovom knjigom pokreæe novu ediciju„Disput“, u okviru koje æe biti objavljivani radovi sa nauènih skupova u organiza-ciji Instituta. Ova edicija se tako pridruùje veæ postojeæim publikacijama Institu-ta – biblioteci „Fronesis“ i èasopisu „Filozofija i društvo“. Beogradskoj kancelarijiFriedrich Ebert Stiftung dugujemo zahvalnost za materijalnu podršku u objavlji-

vanju ovog Zbornika.

Ivana Spasiæ

Beograd, 15. jun 2001. Milan Subotiæ

Sadràj

UVOD

Mile Saviæ Dogaðaj i naracija (O procenjivanju karakterasavremenih dogaðaja) 11

O KARAKTERU PROMENA

Svetozar Stojanoviæ Demokratska revolucija u Srbiji 23

Slobodan Antoniæ Priroda petooktobarskog prevrata, „Miloševiæevozaveštanje“ i demokratska Srbija 33

PUT DO SRPSKOG OKTOBRA

Vladimir Goati Priroda poretka i oktobarski prevrat u Srbiji 43

Sreæko Mihailoviæ Politièke formule odrànja i promene reìma u Srbiji 57

Andrija Krešiæ Zapis povodom izglasanih promjena 71

KONTINUITET ILI DISKONTINUITET?

Mirjana Vasoviæ Promene u Srbiji – promene predznaka 83

Laslo Sekelj Prinudna demokratizacija kriminalizovane dràve 93

Ðokica Jovanoviæ Legalitet ili diskretna odbrana nacionalizma 107

Jovica Trkulja Srbija na istorijskoj prekretnici 117

Slobodan Divjak Kulturno-etnièki i politièki identitet 129

Ðorðe Paviæeviæ

Ivana Spasiæ Prelazna ocena: promene u Srbiji kao obliksocijalnog uèenja 137

POGLED U BUDUÆNOST

Milan Podunavac Buduænost liberalne revolucije u Srbiji 153

Zagorka Goluboviæ Šta smo zatekli i kuda dalje – buduænost demokratsketranzicije u Srbiji 165

Vesna Pešiæ Dometi promena u Srbiji nakon Oktobarske revolucije 175

Aleksandar Molnar O neizvesnostima revolucije zapoèete 5. oktobra 2000. 183

ISKUŠENJA NA PUTU PROMENA

Dragoljub Miæunoviæ Pogled na promene iz perspektive politièara 193

Milorad Belanèiæ Demokratske promene i otpori 205

Lino Veljak Kako u Evropu? 215

Boìdar Jakšiæ Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji 225

Stjepan Gredelj Rat, zloèini, krivica, sankcije 241

USTAVNO-PRAVNI I MEÐUNARODNI KONTEKST

Slobodan Samardìæ Da li je moguæa federalna saglasnost izmeðuSrbije i Crne Gore? 263

Nenad Dimitrijeviæ Paradoksi ustavnog kontinuiteta u kontekstuosporene dràvnosti 273

Mladen Laziæ Dràvni status Crne Gore: teško razrešiva dilema 281

Srðan Vukadinoviæ Socijalno-politièke promjene u Srbiji/Jugoslavijii prilike u Crnoj Gori 299

Ljubomir Tadiæ Dràva i društvo u procesu mondijalizacije 307

Jagoš Ðuretiæ Demokratija kao sudbina 313

USTANOVE, CIVILNO DRUŠTVO, SOCIJALNI AKTERI

Zoran Ivoševiæ Sudstvo kao nezavisna, pravedna i efikasna institucija 323

Dragica Vujadinoviæ Prepreke i perspektive razvoja civilnog društva u SRJ 333

Puniša Pavloviæ Nevladine organizacije i njihov doprinos pozitivnomnacionalnom i meðunarodnom razvoju 347

Todor Kuljiæ O konverziji i samorazumevanju jugoslovenskestvaralaèke humanistièke inteligencije 361

UVOD

1.

Mile SaviæInstitut za filozofiju i društvenu teorijuBeograd

Dogaðaj i naracija(O procenjivanju karaktera savremenih dogaðaja)

Rezime: U ovom èlanku autor se bavi problemom karakterizacije i objašnjenja istorijskihdogaðaja na primeru „5. oktobra“. On ukazuje na principijelne teškoæe koje se pojavljujuprilikom primene „nauènog objašnjenja“ na tumaèenje društvenih procesa. Autor poseb-no istièe zavisnost smisla istorijskih dogaðaja od naracija u kojima se on konstituiše ivezu izmeðu naracija i praktiènih ciljeva. Prema njegovom shvatanju, pseudo-nauènaobjašnjenja imaju više praktiènu, nego kognitivno-deskriptivnu ulogu. Tako se i objašnje-nja „5. oktobra“ pojavljuju kao sami èinioci promena koji svoju uverljivost pojaèava po-sredstvom „neutralne“ teorijske naracije.

Kljuène reèi: naracija, nauèno objašnjenje, latentne promene, revolucija.

1.

Peti oktobar 2001. godine besumnje predstavlja znaèajan dogaðaj u našojsavremenoj istoriji. Èak i ako sled dogaðaja posle njega ne opravda oèekivanja,njegov znaèaj neæe nestati, ako ni zbog èega drugog, bar zbog toga što se nijepretvorio u tragièan društveni sukob za šta su postojale uverljive pretpostavke.Dakle, njegov znaèaj moè se tumaèiti ne samo polazeæi od pozitivnog ishoda,nego polazeæi i od toga šta je u ovom dogaðaju izbegnuto, šta se nije ostvarilo, aimalo je potrebne uslove da ostvari. Upravo od ove taèke zapoèinjemo i ispiti-vanje koje se tièe moguænosti karakterizacije savremenih dogaðaja kao što jedogaðaj èiji simbolièko-praktièni smisao sadrì u sebi „5. oktobar“. Problem semoè formulisati na sledeæi naèin: da li se procenjivanje karaktera dogaðajazasniva samo na pozitivnim èinjenicama èiji smo savremenici, ili i na eksplikacijionog što je u njemu izbegnuto i neostvareno? Èini se da ovo pitanje postaje jošva`nije kad se ima u vidu da ispitivanje „karaktera“ podrazumeva utvrðivanjetrajnog i posebnog (bitnog) odreðenja samog dogaðaja. Da li, dakle, postojeæepozitivne èinjenice mogu da potvrde odreðenu karakterizaciju „5. oktobra“?

Pre toga, potrebno je razmotriti koji se oblici karakterizacije najèešæe pomin-ju. Problem utvrðivanja njegovog karaktera moè se postaviti kao problem ime-

novanja. Na koji naèin se imenuje „5. oktobar“? Navešæemo nekoliko primera:„revolucija“, „mirna revolucija“, „demokratska revolucija“, „revolucija restaura-cije“, „kontrarevolucija“, „smena elita“, „puè“, „prevrat“, „graðanska pobuna“,„moralna pobuna“… Svaki primer imenovanja podrazumeva ujedno i vredno-vanje dogaðaja u skladu sa tim kojoj „teoriji“ društva pripada odreðeno ime.Naime, svako od pomenutih imena ima posebno znaèenje u zavisnosti od vrstepraktièno-teorijskog diskursa u kome se pojavljuje, pa i imenovanje „5. oktobra“kao „revolucije“, „kontrarevolucije“… ima znaèenje u zavisnosti od toga u kojoj seinterpretativnoj tradiciji upotrebljava. „Revolucija“ u jednom sluèaju moè da imapozitivnu karakterizaciju – ukoliko se pojavljuje u kontekstu „progresivnih“ inter-pretacija, a u drugom negativnu – ukoliko se pojavljuje u kontekstu konzervativ-nih. Slièan sluèaj je i sa „kontrarevolucijom“. „Smena elita“ podrazumevala bi dase u samom društvu nisu desile bitne promene, nego samo u ravni dominacijenad njim; „puè“ i „prevrat“ naglašavali bi, u veæem, ili manjem obimu, ulogu nasiljau procesu promena; „graðanska“ i „moralna“ pobuna ukazivale bi na potencijale„graðanskog društva“ i ulogu javnosti u društvenim promenama itd. Iz odreðenognaèina karakterizacije proishode zatim razlièiti naèini opravdavanja i osporavan-ja društvenih procesa koje slede posle „5. oktobra“. U ovom sluèaju neæemo ula-ziti u valjanost pojedinaènih oblika karakterizacije samog dogaðaja i praktiènihimplikacija koje iz toga slede, nego æemo obratiti pa`nju na strukturalnu matricuinterpretacije koja se pojavljuje u svim navedenim primerima.

U svim navedenim primerima upotrebljava se jedinstvena matrica tuma-èenja, koja ima strukturu nomološkog objašnjenja. Ona se sastoji u tome da in-

terpretaciju društvenih dogaðaja svede na objašnjenje tako što æe putemimenovanja dogaðaj prikazati kao poseban sluèaj odreðene „teorije“, analognoonom tipu nauènog objašnjenja, koje se sastoji u tome da pojedinaèan sluèajpodvede pod opšti zakon, iz èega potom sledi odreðen tip legitimacije i ospora-vanja njegovog praktiènog znaèaja. Problem sa ovakvim tipom tumaèenja sas-toji se u sledeæem: niti su „teorije“ koje se primenjuju prilikom interpretacijedruštvenih dogaðaja „nauèni zakoni“, niti su socijalne èinjenice primeri „nauènihèinjenica“. Ovde više nego u „nauci“ figuriraju „prièe“ (naracije) i to u dvostrukomsmislu. „Teorije“, odnosno praktièno-teorijske interpretacije (liberalna, marksis-tièka, konzervativna, demokratska,…) imaju strukturu prièe i time se bitno razli-kuju od „nauènih teorija“. Socijalne èinjenice pak imaju znaèenje samo ukontekstu naracija, tako da se i one bitno razlikuju od „nauènih èinjenica“. Reèju,uloga prièe u tumaèenju društvenih dogaðaja je konstitutivna, za razliku od„nauènog objašnjenja“ gde je više eksplanatorna. Previd u tom pogledu izazivabar dve nepovoljne posledice u odnosu na tumaèenje savremenih dogaðaja.Prva se tièe toga da ovakvo quasi-nauèno objašnjenje principijelno iskljuèuje izsvog diskursa sve one segmente dogaðaja koji ne mogu biti imenovani u njego-voj interpretatvnoj matrici, tako da po pravilu ostaje „slepo“ za sve one procese

12 Mile Saviæ

koji se odvijaju mimo njegovih principijelnih pretpostavki. Upravo ovi neobuh-vaæeni, latentni procesi mogu presudno da opredeljuju ishod samog dogaðaja.Druga proishodi upravo iz ove „principijelne iskljuèivosti“ i tièe se toga da je tu-maèenje ishoda savremenih dogaðaja na saznajnoj ravni više nagaðanje, negopredviðanje. U njemu se izraz stava prema odvijanju dogaðaja prikazuje kaonjegova deskripcija, èime se prikriva da je stav izraz odreðenog interesa ili struk-ture moæi. Povratno, jaèa, tj. moænija interpretacija teì da se u svom vremenulegitimiše kao saznajno vrednija upravo zahvaljujuæi „moænijoj uverljivosti“ i takopreko praktiène dominacije uspostavi standard „teorijske“ interpretacije.

2.

Za neku socijalnu èinjenicu kaè se da predstavlja dogaðaj ukoliko po svomznaèaju prevazilazi uobièajeno vrednovanje ostalih socijalnih èinjenica, ukolikoje po svom znaèaju izuzetna. Znaèaj neke socijalne èinjenice potièe od toga štoona znaèi nešto posebno u odreðenom kontekstu, što ima odreðeno znaèenje unjemu. Znaèenje pak ne postoji samo za sebe, nego tek u odnosu prema drugimèiniocima konteksta, a kad je reè o dogaðaju, onda u odnosu na celinu konteks-ta. Shodno tome, znaèaj „5. oktobra“ proizlazi iz znaèenja koje on ima za celinudruštva, koji se ne moè izvesti bez odnosa prema njegovoj buduæoj projekciji –šta „5. oktobar“ znaèi za buduænost društva? Dakle, smisao „5. oktobra“ oprav-dava se projekcijom buduænosti, koja je uvek interpretativna, odnosno vezanaza naraciju o buduænosti. Drugim reèima, dogaðaj nema znaèenje izvan prièe –dogaðaj ima smisla (nešto znaèi) samo u okviru neke naracije. Meðutim, to isto-vremeno znaèi da socijalna èinjenica koja u okviru jedne naracije ima smisaoizuzetnog dogaðaja, moè u drugoj biti okarakterisana kao neva`na, ili èak izbri-sana. Na primer, jedan dogaðaj koji se u jednoj prièi moè okarakterisati kaozloèin, u drugoj moè biti interpretiran kao ratna pobeda; bombardovanje jednezemlje moè biti imenovano kao „humanitarna intervencija“, ili kao „agresija“.Prema tome, moè se tvrditi da u jednom trenutku postoji mnoštvo naracija kojese meðusobno iskljuèuju na osnovu toga da li priznaju ili brišu odreðene soci-jalne èinjenice kao dogaðaje. Ne radi se samo o tome da postoji više prièa o jed-nom dogaðaju, nego i o tome da dogaðaji u jednoj prièi postoje, a u drugojuopšte ne postoje – prièa moè da poništi dogaðaj. Tako i „5. oktobar“ moè unekim prièama biti oznaèen kao dogaðaj, sa vrednosno pozitivnim, ili negativ-nim znaèenjem, ali moè biti i izbrisan. Na primer, ako se promene u normativ-noj ne primene u faktièkoj ravni, u mnogim svakodnevnim naracijama „5.oktobar“ ne bi predstavljao izuzetnu socijalnu èinjenicu.

Ako se radi o tome da je „5. oktobar“ zaista dogaðaj u našoj novijoj istoriji,onda se treba vratiti tvrdnji da nema „èistog“ dogaðaja, da on ima smisao samou kontekstu prièe o buduænosti društva. Meðutim, takva prièa ne moè se pot-vrditi neposredno, nego moè biti manje ili više uverljiva. Èime se moè legitimi-sati odreðen tip uverenja? To moè biti projektovani cilj, meðutim sve postojeæe

Dogaðaj i naracija 13

socijalne èinjenice ne potvrðuju ostvarenje projektovanog cilja. Pošto su po-dlo`ne interpretaciji, one se mogu razlièito tumaèiti, èak kao èinjenice koje ospo-ravaju ostvarenje projekcije. Pored toga, nisu u svim naracijama u vidnom poljuiste èinjenice.

Opravdavanje postojeæeg stanja sa stanovišta projektovane buduænostisusreæe se sa više problema. Pre svega, u društvu ne postoji samo jedna pro-jekcija buduænosti, jedna zajednièka naracija, pa ni socijalne èinjenice u njimanemaju istovetno znaèenje. Pored toga, odreðene socijalne èinjenice mogu ujednoj prièi (projekciji buduænosti) da budu znaèajne, a da u drugoj ostanu sa-svim izvan vidnog polja. Stoga se èini da je potrebno uvesti dodatni naèin legiti-macije postojeæeg stanja, onaj koji polazi ne samo od toga šta je u postojeæemstanju postignuto, nego i od toga šta je izbegnuto.

Meðutim, ni u ovom sluèaju smisao dogaðaja ne poèiva na pozitivno utvrðe-nim èinjenicama, nego na pretpostavljenom toku koji se mogao ostvariti da nijebilo „5. oktobra“. Tako su u egzistencijalno-praktiènoj ravni koncentrisani nesamo pozitivne, nego i imaginativne socijalne èinjenice. Tek iz ove faktièke sin-teze moguæe je analitièki ispitivati njegove odreðene aspekte, uklapati ih u po-sebne prièe i interpretirati u skladu sa vladajuæim interpretativnim obrascima.

Dogaðaj je po svojoj prirodi sintetièan. Ne odvijaju se odvojeno njegovi odre-ðeni segmenti, nego je svaki sastavni deo drugog. Tek u naraciji u kojoj se inter-pretira njegov smisao moguæe je analitièki razdvojiti njegove posebne aspekte.Meðutim, svaka prièa, pa i analitièka interpretacija, u osnovi je sintetièka. Naime,ona teì da posredstvom svoje interpretativne matrice izloì celovit smisao doga-ðaja interpretirajuæi i one njegove segmente koje principijelno ne obuhvata. Radise, naime, o potrebi da se faktièka kompleksnost dogaðaja „prevede na jezik“odreðene interpretativne matrice. Tako, na primer, „5. oktobar“ moè da se inter-pretira u okviru politièke, ekonomske, pravne, kulturološke, svakodnevne ili nekedruge prièe. Pomenuti tipovi prièamogu i sami da budu raznovrsni, èak protivreèni,ali u svakom sluèaju svaki posebni tip interpretacije teì da sintetièki obuhvati i pre-vede na svoj jezik sve segmente dogaðaja. Sintetièki karakter posebnih interpreta-tivnih obrazaca prikriva faktièku kompleksnost dogaðaja tako što odreðenesocijalne èinjenice izdvaja, daje im prednost nad drugim, i znaèaj izdvojenih èinje-nica uzima kaomerilo na osnovu koga odreðuje smisao dogaðaja, ne vodeæi raèu-na o tome iz kog segmenta dogaðaja potièu i da li su saglasne upravo tom tipuanalitièke interpretacije. Pri tome, sasvim je moguæe da se socijalne èinjenice kojese tièu jednog tipa interpretacije uzimaju kao potvrda za drugi interpretativni tip. Naprimer, demokratija se meri ekonomskim parametrima, ili se problem nacional-no-dràvnog konstituisanja poistoveæuje sa demokratijom… To naravno ne znaèida su ovi problemi faktièki sasvim nezavisni, nego to da se argumentativna inter-pretacija neopravdano iz jedne interpretativnog obrasca prenosi u drugi, odnosno,da se pravila jednog diskursa neprimetno primenjuju u drugom i vice versa. Sinte-tièki karakter dogaðaja prevodi se u sintetièku dominaciju jedne interpretativnematrice, ili prièe, nad drugom.

14 Mile Saviæ

3.

Ako prièa moè da izbriše smisao nekog dogaðaja, da li to znaèi da ono štoje stvarno zavisi samo od dominantnih prièa? Ne, jer poništavanje dogaðaja ujednoj naraciji ne iskljuèuje njegovo osmišljavanje u drugoj. Zato, i ako u nekimprièama „5. oktobar“ nije oznaèen kao vaàn dogaðaj u našoj savremenoj istoriji,njegovo prisustvo u drugim èini ga stvarnim. Naravno, stvarnost jednog dogaðajane znaèi da on ima jednoznaèan smisao. Zbog nadmetanja razlièitih interpretacijapitanje njegovog smisla ostaje nerazrešeno – otvoreno.

Smisao „5. oktobra“ ne potièe samo od toga što je njegov znaèaj izrièitopriznat u nekoj naraciji, nego i od toga što se on praktièno osporava (potiskuje,preæutkuje, poništava). Mnoštvo onog što je u društvu znaèajno biva u razlièitimprièama èesto prikrivano. Poput toga, i prièe koje artikulišu „5. oktobar“ prikrivajuone dogaðaje, koji remete njihove osnovne intencije. Ipak, dogaðaji i procesi,koji su preæutani, koji nedostaju u dominantnim interpretacijama stvarnosti, ima-ju socijalni znaèajni. U praktiènom prostoru stvarne su i one socijalne èinjenicekoje još nisu stekle javnu refleksivnost, ili prevazilaze granice trenutne imagina-cije. Od osnovnih intencija u dominantnim naracijama zavisi koji æe socijalni èini-oci delovati latentno u odreðenoj društvenoj situaciji.

Dominantne prièe teè da se odrè kao jedini obrazac interpretacije društ-vene stvarnosti redukujuæi tako interpretativnu kompleksnost dogaðaja na svemanji broj interpretativnih komponenti. U narativnom redukovanju interpretativnihkomponenti stapaju su razlièite, relativno nezavisne istorijske tendencije u jedins-tvene procese. Tako se, na primer, tok ukupnih društvenih promena moè inter-pretirati kao istorija jednog tipa promena – politièkih, ekonomskih, tehnoloških i sl.Meðutim, raspored epoha u istorijskim nizovima koje grade razlièite društvenetendencije ne poklapa se uvek, niti su te tendencije uvek kongruentne. Tako i do-gaðaji kao što je „5. oktobar“ sadrè u sebi društvene tendencije, koje se meðu-sobno razlikuju prema vrsti, praktiènim ciljevima, stepenu istorijske razvijenosti istepenu refleksivnosti. Naknadne interpretacije, kao na primer pomenuta imeno-vanja „5. oktobra“ predstavljaju segmente sintetièkih prièa koje slede tok odre-ðene interpretativne dominacije i tako spreèavaju refleksiju latentnih društvenihprocesa. Meðutim, istorijsko iskustvo pokazuje da su latentni i nereflektovani pro-cesi u svom vremenu itekako delotvorni – da je èak i konstitucija vladajuæih nara-cija, odnosno interpretativnih obrazaca, znaèajno uslovljena odnosom premanjima. Latentni procesi takoðe imaju svoje naracije, koje manjak refleksivnosti na-doknaðuju praktiènom delotvornošæu.

Kako onda u svetlu takvih naracija odrediti smisao „5. oktobra“? Pogledajmoprvo u okviru kojih prièa moè da se pojavi ovaj dogaðaj. To mogu biti veoma raz-lièiti tipovi prièa: teorijske, prièe demokratije, prièe privatizacije, prièe ljudskih prava,zatim dràvotvorno-nacionalne, istorijske, interesne, stranaèke, vojno-strate-ške, globalizacijske, individualne, staleške, generacijske, prièe oèekivanja, prièekoje se tièu svakodnevnih praksi, ekonomsko-tehnološkog progresa… (Navedeni


spisak namerno nije hijerarhijski rasporeðen, jer se nijednoj prièi u ovom prikazu nedaje apriorno prvenstvo.) Meðutim, odmah treba primetiti da u pojedinim tipovimapostoje iskljuèive prièe, te da svi tipovi i sve pojedinaène prièe nemaju isti stepen re-fleksivnosti. Da li nejednak stepen refleksivnosti utièe na delotvornost pojedinaènihprièa? Skloni smo da u ovom trenutku tvrdimo da ne postoji jednoznaèna veza iz-meðu refleksivnosti i delotvornosti, kao što smo skloni takoðe da tvrdimo da nepostoji neposredna zavisnost njihove delotvornosti i verodostojnosti.

Zamislimo Srbiju 5. oktobra 2000. godine. Koje prièe su bile u igri tog dana?Da li su pravo, pravda, poredak, demokratija, sloboda, buduænost, individualniinteres, individualna oèekivanja, bogatstvo, trìšte, privatizacija, DOS, SPS,Koštunica, Miloševiæ… imali isto praktièno, egzistencijalno i simbolièko znaèenjeu svim prièama? Da li prièa demokratije, i pored toga što je bila dominantna, iska-zuje stvarni smisao tog dogaðaja, ukoliko pretpostavimo da smisao dogaðaja za-visi od realizacije demokratske projekcije društva?

Naravno, ne mislimo da demokratski impulsi nisu opredeljivali pokret gra-ðana, nego pokušavamo da ispitamo da li sa stanovišta moguæeg ishoda pro-mena koje slede posle 5. oktobra taj dogaðaj mora imati smisao demokratskogèina. Da li sled dogaðaja posle 5. oktobra potvrðuje da se u društvu ostvarujenaracija demokratije, da li je ona odgovarajuæe objašnjenje? Da li imenovanje„5. oktobra“ kao „revolucije“, „mirne revolucija“, „demokratske revolucije“, „revo-lucije restauracije“, „kontrarevolucije“, „smene elita“, „puèa“, „prevrata“, „gra-ðanske pobune“, ili „moralne pobune“ moè biti potvrðeno kasnijim sledomdogaðaja?

4.

U zavisnosti od naracija u kojima se navedena imenovanja pojavljuju, njiho-va adekvatnost se skoro podjednako brani i osporava. Mo`da bi se lakonskorešenje sastojalo u tome ako se pretpostavi da „5. oktobar“ obuhvata sve podra-zumevane aspekte! Koja bi meta-naracijamogla da obuhvati sve raznorodne, èakiskljuèive prièe?

Polazimo od pretpostavke da je takva vrsta meta-naracije kao univerzalnogobjašnjenja neostvarljiva. Kao zamena za nedostatak univerzalne meta-nara-cije postoji tendencija da se neka posebna prièa nametne kao univerzalno obja-šnjenje. Na primer, prièa demokratije, prièa suvereniteta, prièa globalizacije,tehnološkog razvoja, ekonomskog napretka…Svaka od njih ponaosob ne morapotpuno da odbaci suparnièke prièe, ali teì da ih „prevede na svoj jezik“. Pri pre-voðenju znaèenje suparnièkih prièa se transformiše u skladu sa potrebama do-minantne naracije. Njihov sintetièki karakter omoguæava, s druge strane, da seone èesto samoopravdavaju pozivajuæi se na delove iz suparnièkih naracija.Tako bi, na primer, demokratija mogla da se legitimiše tehnološko-ekonomskimnapretkom.

16 Mile Saviæ


Uzmimo primer. Kritika Miloševiæa poèivala je na normativnim principimamoderne demokratije. Meðutim, posle „5. oktobra“ ovi principi faktièki prelaze udrugi plan, i pored toga što još funkcionišu u javnom diskursu. Kritièka strategijase sve više zamenjuje „ekspertskom“, umesto normativnih utopija prednost do-bijaju „ekspertske strategije“. Poseban indikator je èinjenica da se marginalizujeznaèaj svih društvenih nauka, osim ekonomije. Vladavina „eksperata“ („ekspert-ska naracija“) faktièki menja smisao demokratije – demokratija postaje jedan odsegmenata „ekspertske“ strategije, mada se još uvek odràva demokratskaracionalizacija društvenih promena. Drugim reèima, normativni smisao demokra-tije legitimiše se „ekspertskom naracijom“, naracijom globalizacije ili tehnološ-ko-ekonomskim napretkom. Meðutim, u ekonomiji, nauci i tehnologiji ne vaèdemokratske procedure.

Naravno, ova vrsta premeštanja teìšta društvenih promena nije specifiè-nost našeg društva. U stvari, izlazak iz izolacije sam po sebi nametnuo je ovak-vo premeštanje. Meðutim, to zahteva i jednu drugaèiju interpretativnu matricuda bi se sagledao smisao unutrašnjih promena u odnosu na promene koje seveæ odvijaju u svetu. Problem se sastoji u sledeæem: promene u Srbiji, èiji je bi-tan segment uklapanje u svetski poredak, legitimišu se klasiènom demokrats-kom prièom, koja je modifikovana upravo u razvijenom svetu. To je jednaparadoksalna situacija u kojoj se interiorizacija meðunarodnih normi interpretiraposredstvom normativnih modela (demokratije, meðunarodnog prava, ljudskihprava, tehnološkog i ekonomskog razvoja) koji su i sami u krizi. U tom kontekstudemokratska, kao i druge dominantne naracije, sve više gube standardnoznaèenje i umesto deskriptivnog dobijaju mobilizacijski smisao. U tom pogledudominantne naracije nisu ciljevi sami po sebi, nego posebni segmenti strategijakoji treba da legitimišu prelazak ka moguæem stanju društva u kome je obezbe-ðen modus vivendi.

Meðutim, taj prelazak odvija se u sukobu raznorodnih, èak protivreènihinterpretacija, pri èemu dominantne interpretacije sve više zaostaju za prome-nama društvenog fakticiteta. Odvijanje društvenih promena izvan vidokrugadominantnih interpretacija, ne znaèi meðutim da se društvo praktièno ne prila-goðava promenama u globalnom poretku.

Promene su veæ odavno poèele u razlièitim segmentima ìvota, od svakod-nevnih praksi do primene visokih tehnologija, ali u jednom anarhistièkom obliku.U politièkom pogledu one su verifikovane 5. oktobra. Politièka paradigma teìzatim da sintetiše sve segmente promena i da ih interpretira u skladu sa svojiminterpretativnim obrascem, ali potvrdu za svoju uspešnost nalazi više u sferi eko-nomije, nego politike. Pri tom se ne vidi da æe formalno usaglašavanje unutrašn-jeg poretka sa meðunarodnim standardom morati da se susretne ne samo saproblemom primene tih standarda u našem društvu, nego i sa problem formalizo-vanja anarhièno veæ razvijenih oblika komunikacije sa svetom. Ta vrsta problemaupuæuje na postojanje latentnih praksi, koje još uvek ostaju izvan podruèja

dominantnih naracija, a one na problem nereflektovanih praktiènih interpretacijestvarnosti, koje su uprkos svoj nerefleksivnosti (ili, mo`da, upravo stoga) delot-vornije od vladajuæih normativnih naracija.

5.

Na šta se, u stvari, odnose „praktiène interpretacije“? One se tièu faktièkihpraksi koje subjekti u društvu primenjuju u ostvarivanju svojih ciljeva. Ovde sepolazi od pretpostavke da je egzistencijalno-praktièno ponašanje svesnih subje-kata uvek interpretativno u tom smislu što ono predstavlja delatno „odigravanje“naracija sastavljenih od vrednosti, oèekivanja, interesa, èlja, ciljeva, te strategi-ja i taktika njihovog ispunjavanja. One se, pre svega, odnose na svakodnevnenereflektovane, ali funkcionalne prakse, koje kao takvemogu biti delotvornije odteoretizovanih/reflektovanih delovanja. Kad to tvrdimo mislimo na sledeæe:praktièna interpretacija vezana je za funkcionalnu ravan. Ona je valjana dok jeuspešna, kad i ne postoji izrièita potreba za samorefleksijom ili enormnom teo-retizacijom. Refleksija nastupa kasnije, obièno kao naknadna reakcija na neus-peh, onda kad praktièna interpretacija ne ostvaruje oèekivane rezultate. Upravotad, dakle, kad je u krizi, moè nastupiti njena refleksivna artikulacija i moè jojpripasti dominantno mesto u javnom diskursu. Meðutim, to moè biti i trenutaknjenog odvajanja od stvarnosti, tako da joj u procesu sopstvene teoretizacijaizmièe ravan faktièkih dogaðanja. Slièan je sluèaj i sa dominantnim normativnimnaracijama, koje sledeæi svoju interpretativnu inerciju više nastoje da uklope fak-tièku kompleksnost u postojeæi interpretativni vokabular, nego što su spremne dase odreknu „principijelne iskljuèivosti“ i otvore za delotvorne latentne procese udruštvu. Interpretivni previd latentnih praksi nadoknaðuje se tako što se neostva-reni ciljevi u jednoj ravni društvenih procesa zamenjuju uspesima na drugim rav-nima, što je omoguæeno kompleksnom prirodom dominantnih naracija. Na tajnaèin u sintetièkim naracijama jedan dogaðaj ne legitimiše se striktno u diskursujednog tipa naracija, nego preuzimanjem opravdanja iz drugog diskursa, na pri-mer, nedostatak demokratske procedure moè se interpretativno nadoknaditisegmentima dràvno-nacionalne, ili ekspertske naracije i sl. Tako se moè desitida insistiranjem na jednoj vrsti naracije faktièki doðe do uspostavljanja sadràjadrugih naracija, kao što se moè desiti da latentni društveni procesi i praktiène in-terpretacije opredele tok društvenih promena u veæoj meri nego refleksivne nara-cije. Imajuæi u vidu ovo poslednje, moè se pretpostaviti da dominantneinterpretacije društva postanu u dogledno vreme irelevantne. Šta, na primer, zageneraciju sadašnjih srednjoškolaca moè da znaèi problem „da li je 5. oktobarbio revolucija, ili puè“?

Kad bi se ovaj problem ticao samo kognitivne ravni, mo`da bi bio i manji, alion ima i praktiène implikacije. Naime, imenovanje „5. oktobra“ na jedan od pome-nutih naèina pretpostavlja, kao što je veæ naznaèeno, da smisao takvog imeno-vanja zavisi od celovite sintetièke naracije u kojoj odreðeno ime dobija znaèenje.

18 Mile Saviæ

Samo imenovanje vezuje za sebe celu naraciju u tom smislu što „5. oktobar“ defi-niše kao poseban sluèaj opštije „teorije“/„zakona“. Na osnovu toga onda proizilazii odreðena vrsta legitimacije dogaðaja koji slede posle „5. oktobra“. Dosledno iz-voðenje implikacija iz ove veze znaèilo bi obavezu striktne primene „teorije“ (sin-tetièke naracije) na društvene procese. Meðutim „dosledna“ primena bi završila unasilju, jer bi praktiènomorala da potèini druge naracije. Zato i model nomološkog

objašnjenja dogaðaja kakav je „5. oktobar“ implicitno sadrEi u sebi performativ-nu protivreènost. U stvari, trebalo bi razlikovati problem praktiène i logièke dos-lednosti u primeni interpretacija. Logièka doslednost podrazumeva logièkunuEnost pod odreðenim pretpostavkama, a praktièna doslednost podrazumevaprimenu moæi, doslednost moæi – u krajnjoj instanci primenu nasilja – u odreðe-nom društvenom kontekstu. U tom smislu konaèna potvrda valjanosti odreðe-nog imenovanja „5. oktobra“ mogla bi da znaèi potpunu prevlast odgovarajuæenaracije u društvu. S druge strane, slabija varijanta provere da li je karakterizaci-ja putem odreðenog imenovanja valjana mogla bi da se osloni na pozitivne soci-jalne èinjenice koje u ovom trenutku potvrðuju „teoriju“/naraciju. Meðutim,smisao socijalnih èinjenica moEe se tematizovati samo ukoliko je uklopljen uodreðenu naraciju, koja je u ovom sluèaju povezana sa buduæom projekcijom.Ništa ne garantuje da æe smisao jedne socijalne èinjenice u jednoj naraciji pot-puno nadvladati njegovo znaèenje u drukèijoj naraciji, ili da æe ostati isti u izmen-jenom kontekstu. Pošto, dakle, svaka prièa sadrEi bitne elemente koji se nemogu pozitivno potvrditi u svakom trenutku, karakterizacija savremenih doga-ðaja putem odreðene vrste imenovanja ima samo ogranièen znaèaj – više prak-tièan, nego deskriptivan, jer više izraEava praktièna oèekivanja i opredeljenja,nego što „odslikava“ društvenu stvarnost. Zato je teško na osnovu karakteriza-cije putem imenovanja izvesti pozitivnu legitimaciju savremenih dogaðaja.

Drugi naèin je negativna legitimacija. Smisao „5. oktobra“ opravdava se naosnovu onog što je tim dogaðajem izbegnuto, što je spreèeno da se ostvari. U tomsluèaju legitimacija se izvodi iz druge ravni, iz onog nedogoðenog za što se verujeda bi bilo gore od postojeæeg društvenog stanja. Takva vrsta legitimacije ne pot-vrðuje teoriju, nego je stavlja u kontrast sa moguæim drukèijim (gorim) scenariji-ma. Izbegavajuæi gori scenario potvrðujemo opravdanost postojeæeg stanja. Radise, dakle, o proceni, izboru izmeðu razlièitih moguænosti, pri èemu kriterij izborapredstavlja izbegavanje gore alternative, a ne izvestan uspeh druge. (Naravno, niova vrsta legitimacije nije jednoznaèna, jer u razlièitim naracijama gora alternativamoè biti interpretirana kao vrednost. Na primer, u okviru legitimacijske naracije sa„5. oktobrom“ prekinuta je izolacija društva, ekonomska propast, bezakonje, politiè-ki teror…, ali je u okviru delegitimacijske prièe sa ovim dogaðajem izgubljen suvere-nitet, nacionalni interes i dostojanstvo…) Dakle, legitimacija „5. oktobra“ ne odvijase u ovom sluèaju potvrðivanjem neke teorije pozitivnim primerom, time što je do-gaðaj potvrda odreðene zakonitosti (filozofije istorije), nego time što postojeæestanje opravdava izbegavanjem gore moguænosti.


Meðutim, ova vrsta legitimacije je i vremenski ogranièena. Društvu je po-trebna pozitivna legitimacija i ono ga dobija u obliku pomenutih sintetièkih nara-cija. Pošto smo uoèili njihova ogranièenja, postavlja se pitanje koliko oneuspešno objašnjavaju smisao „5. oktobra“? Odgovor bi mogao da glasi: u onojmeri u kojoj mogu da prate latentne društvene procese, artikulišu ili ukljuèe usebe njihove praktiène interpretacije.

Meðutim, naknadna refleksija praktiènih interpretacija u trenutku kad padnuu krizu imamalu legitimacijskumoæ. Bilo bi potrebno artikulisati principijelnumo-guænost prethodne, a ne naknadne refleksije praktiènih interpretacija. Takvamoguænost postoji u sluèaju da se razvije sposobnost viðenja-sebe-oèima-dru-

gih. Na taj naèin neposredno sleðenje praktiènih interpretacija moglo da se sa-gleda u kontekstu razlièitih naracija i da prevaziðe privatni karakter, što bi, sdruge strane, izmenilo i strukturu dominantnih sintetièkih naracija. Time bi ujed-no mogla da se stvori principijelna moguænost za jasnije pokazivanje toga da nisami glavni akteri u dogaðajima i njihovi tumaèi ne deluju strogo u skladu sa svo-jim „teorijama“, nego im one sluè za opravdavanje neteorijskih praksi i kaopokriæe za refleksivno samoispravljanje pod uticajem latentnih procesa – kaomost za prevoðenje društva iz jednog stanja u drugo. Stoga „objašnjenje“ karak-tera savremenih dogaðaja kao što je „5. oktobar“ i ima više praktiènu, nego èistodeskriptivno-kognitivnu ulogu. Ono se i samo pojavljuje kao èinilac promena kojisvoju uverljivost pojaèava posredstvom „neutralne“ teorijske naracije.

Beograd, 9. 5. 2001.

Event and Narrative(On Judging the Character of Contemporary Events)

Summary: The author discusses the problem of characterizing and explaining histo-rical events on the example of „5 October“. He points to principled difficulties arisingwhen „scientific explanation“ is applied in interpreting social processes. The author parti-cularly emphasizes the dependence of the meaning of historical events on the narrativesthrough which they are constituted and the connection between narratives and practicalgoals. He argues that pseudo-scientific explanations play a practical role rather than acognitive-descriptive one. Thus the explanations of „5 October“ emerge as factors ofchange in their own right, increasing their credibility by resorting to „neutral“ theoreticalnarrative.

Key words: narrative, scientific explanation, latent changes, revolution.

20 Mile Saviæ

O KARAKTERU

PROMENA

2.

Svetozar StojanoviæInstitut za filozofiju i društvenu teorijuBeograd

Demokratska revolucija u Srbiji

Rezime: U uvodnom delu rada razmotrena su pitanja prirode Miloševiæevog reìma, pro-blema objašnjenja njegove relativne dugotrajnosti i naglog urušavanja tokom mirne de-mokratske revolucije, 5. oktobra 2000. godine. Središnji deo teksta je posveæen analizipolitièkih i socijalnih aktera i strukturno-istorijskih okolnosti koje su uticale na uspeh de-mokratske revolucije u Srbiji. Autor posebno istièe uticaj meðunarodnog okruènja na di-namiku Miloševiæeve vladavine, ali i kontigentnih istorijskih faktora poput liènih osobina iloših procena samog Slobodana Miloševiæa.

Kljuène reèi: demokratska revolucija, nacionalizam, demokratija, politièki akteri, meðu-narodno okruènje, titoizam, komunizam, uloga Crkve.

Priroda ancien régime-a

Radilo se o jednoj vrsti postkomunistièkog, odreðenije posttitoistièkog eta-

tizma, i to dosta modifikovanog. Veæ decenijama ja definišem „etatizam“ kaodruštveni sistem u kome jedna grupacija drì monopol strateške kontrole naddràvom i putem nje nad privredom i ostalim oblastima društvenog ìvota.

Miloševiæevu vladajuæu elitu sa posttitoistièkim poretkom u prvoj poloviniosamdesetih godina èvrsto je spajao deo kadrova, partijska organizacija (SKS iSSRNS objedinjeni u SPS) i „njena“ imovina. A kad veæ pominjemo kadrovskikontinuitet, neæe biti na odmet da se prisetimo da je i sam Miloševiæ, da o onimaoko njega i ne govorimo, dugo bio funkcioner (u najboljem sluèaju) srednjeg hije-rarhijskog nivoa. Jedan od kontinuiteta sa (post)titoizmom èinila je delimiènotrìšna privreda, taènije više simuliranje takve privrede, buduæi da je postojaoreìmski monopol strateške kontrole nad „dràvnom i društvenom svojinom“.Skriveniju stranu tog monopola – to je miloševiæevska novost – èinio je etatistièki

kapitalizam u kome su mnogi pripadnici vladajuæe nomenklature zloupotrebljavali„dràvnu i društvenu svojinu“ za stvaranje i gomilanje privatne svojine i bogatstva.Dabome, nije to ni prvi ni poslednji sluèaj pljaèkaške privatizacije u istoriji.

Za dolazak na vlast i uèvršæenje na vlasti Miloševiæeva grupacija je iskoristi-la srpsko nacionalno pitanje i srpski nacionalizam, dok je pravi titoizam pa i post-titoizam svim silama spreèavao njegovo otvaranje i vodio borbu protiv njega.

Do najbitnije modifikacije dolazi dopuštanjem višepartijskog pluralizmapoèetkom devedesetih godina. To je bio kljuèni potez u onome što odavno nazi-vam miloševiæevskom demokratskom pseudomorfozom (post)titoistièkog etatiz-ma. Mislim na to da su demokratske forme dozvoljene i istovremeno autoritarnoiskorišæene za prikrivanje permanentnog monopola strukturne kontrole vla-dajuæe grupacije nad dràvom i putem nje nad privredom i ostalim oblastimadruštvenog ìvota. Istina, na lokalnim izborima 1996. i neuporedivo više na pred-sednièkim izborima 24. septembra 2000. subverzivni potencijal te pseudomor-foze došao je „glave“ vladajuæoj nomenklaturi.

Najteè i najinteresantnije pitanje nije zašto je ancien régime u Srbiji propaonego zašto je tako dugo trajao, a onda se naglo i uglavnom mirno urušio.

Karakter oktobarskog prevrata

U intervjuu datom Radio France International 3. oktobra 2000. godine izjaviosam da je u Srbiji „u toku masovna i mirna demokratska revolucija“1 i tu ocenu po-novio i razradio u razgovoru sa novinarima lista „Politika“ dve nedelje kasnije.2

Da prevrat 5-6. oktobra nije bio nagao, ne bismo ga mogli karakterisati kaorevolucionaran.

Njegovu drugu odliku predstavlja smena vladajuæe elite (vrha etatistièkeklase) kontraelitom (DOS) koja namerava da sprovede radikalno-sistemske pro-

mene otvaranjem puta za razvoj demokratije i kapitalizma.

Bio je to miran revolucionarni prevrat uz minimalnu upotrebu nasilja na obe-ma stranama. Demonstranti su iz ranijih iskustava znali da vreme radi za èuvareporetka, a ne za njih ako se bezuslovno i do kraja drè nenasilnih metoda. Da bise to spreèilo, bio je neophodan izvesan inicijalni nasilni izazov koji se stvarno idogodio. Valjda (i) zbog nesvesnog ostatka komunistièkog obrazovanja koje jepojam revolucije povezivalo sa mnogo nasilja, u nas se nerado govori o tom pre-lomu kao revoluciji.

Demokratski karakter toj revoluciji ne pripisujemo zbog proklamovanog ciljakontraelite nego zbog dobijenih predsednièkih izbora 24. septembra, i to saosloncem na lokalnu vlast osvojenu na izborima novembra 1996. godine, a priz-natu februara 1997. godine posle tromeseènih demonstracija. U tom prevratubilo je više ustavnopravog kontinuiteta nego diskontinuiteta, koji je takoðe u pri-liènoj meri bio demokratski legitimisan.

24 Svetozar Stojanoviæ

1 Intervju je preštampan u mojoj knjizi Na srpskom delu Titonika, Filip Višnjiæ, Beograd, 2000,str. 132 i dalje.2 Videti „Ud`benièki sluèaj mirne revolucije“, Politika Beograd, 19 oktobra, str. 1 i 9.

To je, znaèi, bio i samoogranièavajuæi prevrat, radikalan taman toliko daonemoguæi kontrarevolucionarni udar.

Masovnost uèesnika u revolucionarnom prevratu ne treba uopšte dokazi-vati pošto ga je ceo svet video i èuo na TV, radiju, novinama i internetu. Buduæida su se izveštaèi koncentrisali na Beograd, van pa`nje je ostao poèetak ma-sovnog smenjivanja uprava dràvnih i javnih privrednih, obrazovnih, zdravstve-nih, kulturnih, masmedijskih i drugih institucija diljem Srbije od strane štrajkaèkihodbora i uopšte zaposlenih u njima. Tako je i u našoj revoluciji, kao i tolikim dru-gim, došlo do uspostavljanja (kod nas i vaspostavljanja) samoupravljanja, ba-rem privremenog. Još iz seæanja nije bilo išèezlo iskustvo sa „radnièkim idruštvenim samoupravljanjem“ u prethodnoj Jugoslaviji.

Radilo se i o nedovršenom prevratu koji æe biti kompletiran izborima 23. de-cembra, uspostavljanjem nove republièke vlasti i hapšenjem Slobodana Miloše-viæa i njegovih doglavnika.

Poznato je da revolucionarni prevrat èini samo prvi i nuàn, a nipošto do-voljan uslov za dalje sistemske promene u politici, pravu, ekonomiji, obrazova-nju. Kako se one budu odvijale, tako æemo, nadam se, imati sve manje posla sarevolucijom koja teèe, a sve više sa demokratskom evolucijom. Sa dugaèke listeogromnih teškoæa naše zakasnele velike transformacije izdvajam samo neke:

„Obièan“ narod, pravno neobrazovan i neiskusan, tragièno ošteæen i zatoosvetnièki nastrojen, vrši pritisak na novu vlast da pravdu po pravilu traì na re-volucionarnim preèicama. Teško ga je ubediti da novi bogataši koji su „iskoristiliposebne okolnosti“ u protekloj deceniji, ali nisu istovremeno prekršili zakon tre-ba samo da plate jednokratni porez na dohodak, pa makar i ogroman – narod bida im se konfiskuje celokupna steèena imovina. On još manje shvata da zbaèe-ni vlastodršci ne mogu da budu sudski gonjeni za politièka i moralna nepoèins-tva i štetoèinstva nego samo za pravna nedela.

To zapravo ne iznenaðuje, ali zato veoma èudi što mnogi zapadni politièari inovinari, u zemljama u kojima se svakodnevno meri puls javnog mnjenja, ultima-tivno insistiraju i na zahtevima koje naše javno mnjenje nipošto ne moè da prih-vati. Kao da moè postojati nekakva „demokratija bez naroda“. Kako da stvorimo,ali i odrìmo demokratsko-pravnu dràvu pod takvim pritiscima! Izraàvajuæi semetaforièki, Oto Neurat se zalagao za opravku delimièno pokvarenog dràv-no-društvenog broda nasred puèine bez obustave plovidbe. Neki na Zapadu, iz-gleda, misle da bi na „Balkanu“ taj brod pre trebalo odvuæi na generalnu opravku upristanište, a mo`da ga èak i pretvoriti u staro gvo`ðe i praviti potpuno novi brod.

Mase su sklone da se odmah razoèaraju, jer su imale prilièno utopijska oèe-kivanja od demokrata i demokratije. Trebaæe im dosta vremena da nauèe kakodemokrati nisu nikakvi „ljudi naroèitog kova“ i kako demokratiju ne valja veæ po

definiciji izjednaèavati sa dobrom vlašæu i dobrim odlukama, nego samo sa svo-jevrsnom procedurom za izbor i kontrolu vlasti i donošenje odluka.

Demokratska revolucija u Srbijii 25

Nipošto nije dobro što nova demokratska vlast dugo neæe imati ubedljivu ijaku opoziciju pošto se zbaèena vlast potpuno moralno, politièki i pravno diskre-ditovala u oèima naroda. Svi su izgledi da æe tek DOS u procesu diferencijacijeiz sebe morati da izluèi i efikasnu opoziciju.

Uzroci i akteri, nu`nosti i kontingenicije

Uoèi oktobarskog prevrata veæ su bila znatno usahla dva socijalna blokapodrške Miloševiæevom reìmu: srpsko-nacionalni i socijalno-ekonomski. Nje-govim napuštanjem Srba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i najzad na Kosmetuprvi blok je suèn na deo srpskog korpusa u Srbiji. A opseg drugog bloka jako sesmanjio zbog tanjenja finansijskih i drugih sredstava na raspolaganju (re)distri-

butivno-etatistièkom reìmu.

Veæ sam podsetio na to da je vladajuæi reìm još poèetkom 1997. izgubio lo-kalnu vlast, a sa njom i mnoge masmedije u najveæim i najva`nijim gradovima iopštinama u Srbiji.

Znatno pre prevrata stvoreno je na stotine i stotine nevladinih i drugih orga-nizacija i ustanova „graðanskog društva“, listom delatnih protiv miloševiæevskevlasti.

Ogroman udarac vladajuæi reìm je doìveo kad se od njega odvojio i protivnjega ustremio dobar deo dotadašnjih funkcionera i pristalica u Crnoj Gori pred-voðenih od strane Mila Ðukanoviæa i Svetozara Maroviæa.

Sa novoformiranim pokretom „Otpor“ reìm nije zapravo znao šta da èini.Pojaèana reìmska represija protiv pokrenute omladine geometrijski je uveæa-vala broj njenih aktivnih podràvalaca i simpatizera, èak i meðu onim roditeljimai roðacima koji su inaèe dotad bili na Miloševiæevoj strani. Mnogi ugledni poje-dinci, kao što je primerice prvi predsednik SRJ, Dobrica Æosiæ, pridruìli su se„Otporu“ i podràli kandidaturu Vojislava Koštunice za predsednika SRJ.

Srpska pravoslavna crkva takoðe se odluèno zaloìla za priznanje predsed-nièkih izbornih rezultata, pozvala Miloševiæa da to isto uèini, a na vojsku i policijudramatièno apelovala da se ne opiru narodnoj volji, pogotovo ne silom.

Iz meni nerazumljivih razloga reìmsko voðstvo je previdelo ili barem potce-nilo delatnost Radio Indexa koji æe odigrati kljuènu informativno-mobilizatorskuulogu u revolucionarnom prevratu.3


3 Na uvid javnosti stavljam pismo koje sam svojevremeno uputio Draganu Bujoševiæu:

„Verujem da Vam od koristi moè biti moj dolenavedeni odgovor na jedno pitanje koji je zbognedostatka prostora izostao iz razgovora Olge Nikoliæ sa mnom, a objavljenog u „Glasu jav-nosti“ 28 januara. 2001. godine:

„SPC je dala neuporedivo veæi doprinos našoj mirnoj demokratrskoj revoluciji nego što se vidiu inaèe vrlo dobroj knjizi Dragana Bujoševiæa i Ivana Radovanoviæa 5 Oktobar. Dvadeset èetiri

èasa prevrata. Nadam se da æe taj nedostatak biti otklonjen u narednom izdanju. Sveti sinod i

Nema sumnje da se bitan preokret dogaða ujedinjavanjem partijske opozi-cije u DOS i zajednièkim kandidovanjem Vojislava Koštunice za predsednikaSRJ. Èesto se zaboravlja da je inicijalni poziv tim strankama uputio DragoljubMiæunoviæ, predsednik DC. Ogromnu ulogu je odigrao i Zoran Ðinðiæ, podreðu-juæi liène ambicije Koštunièinoj kandidaturi. Odluka Vuka Draškoviæa da se po-naša suprotno i bojkotuje izbore takoðe je otupila dotadašnju borbu za liderskiprimat u opoziciji – on je to vreme provodio u Crnoj Gori, jer mu je doista pretilasmrtna opasnost u Srbiji.

Koštunièina kandidatura odmah je postala katalizator rastuæe antireìmskemobilizacije. Pritom je izuzetno vaàn èinilac bio njegov osvedoèeni demokrats-

ki nacionalizam, zbog kojeg je na njegovu stranu prešao i dobar deo srpsko-na-cionalnog bloka razoèaranog u Miloševiæa. Pošto mnogi dovode u pitanje veæsamu logièku moguænost spoja „demokratije“ i „nacionalizma“, proglašavajuæiga za contradictio in adjecto, na tome se moramo malo zadràti.

U svetu su davno objavljene i još uvek se pišu cenjene knjige i studije podtakvim ili sliènim naslovom, pa veæ to upozorava da se ne radi ni o kakvoj logièkojgrešci poput „drvenog gvo`ða“, kako inaèe tvrde nedovoljno logièki obrazovaniljudi. Pošto ovde nije reè ni o kakvim fizièkim nego ljudskim pojavama, sasvim jeneumesno i èak arogantno postavljati takve apriorno-neprelazne granice u poj-movnoj mreì. Evo kako izgleda odnos ta dva termina u mom pojmovniku4:

Znaèenje „nacionalizma“ moèmo najbolje videti u sukobu nacionalnih pre-

tenzija. Zato ga i definišem kao davanje prednosti jednoj naciji nad drugom u

takvom sukobu. Pritom valja jasno razlikovati dve vrste nacionalizma. Prvi: kadse prednost daje jednoj naciji nad drugom iako obe imaju podjednako pravo natu pretenziju. I drugi: kad se prednost daje naciji koja ima manje pravo ili èak

uopšte nema pravo na nju (u tom rasponu kreæu se razlièiti stupnjevi i oblicinacionalizma).

Smatram da iskljuèivo nacionalizam u tom drugom smislu treba vrednovatinegativno. Nacionalizam u prvom smislu predstavlja zdravorazumsku i opštugrupnu pristrasnost, od koje, valjda, treba da polazi svaka realistièka društvenapraksa i koncepcija, èak i ona moralna. Na kraju krajeva, šta bi uopšte znaèilasamoidentifikacija sa nekom nacionalnom grupacijom, oseæanje pripadnosti i

privrènosti njoj, ako ne taj minimum pristrasnosti? Ona se ne moè ubedljivodiskvalifikovati kao „nacionalno sebiènjaštvo“. Istinski internacionalizam u real-

Demokratska revolucija u Srbiji 27

lièno Patrijarh Pavle, Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i Vladika šumadijski Sava od-mah su pozvali Slobodana Miloševiæa da prihvati izbornu volju naroda, priznali Vojislava Koš-tunicu kao novog predsednika, i što je najva`nije odluèno i autoritativno apelovali na policiju ivojsku da ni u kom sluèaju ne upotrebljavaju silu protiv pobunjenih biraèa. Nije teško zamislitišta je prolazilo kroz glavu policajaca, vojnika i njihovih starešina dok su na Radio Indexu sluša-li dramatiène pozive SPC. Moleban pred Hramom Svetog Save, najavljen uoèi prevrata, aodràn sutradan 6 oktobra, takoðe je mnogo pomogao.4 Ponavljam postavke iz veæ pomenute knjige Na srpskom delu Titonika (str. 19.)

nom svetu ne traì altruistièko samo`rtvovanje nacija nego, naprotiv, podrazu-meva reciproèno oèekivanje i pravo svake nacije da pod jednakim uslovima višebrine o sebi nego o drugima. On zahteva samo to da nacije ne daju prednostvlastitim pretenzijama i onda kad druge nacije imaju preèe pravo na njih. Oni kojii u situaciji podjednakog prava ne brinu više o interesima vlastite nacije nego ointeresima drugih nacija, obièno idu na ruku rðavim nacionalistima u njenimredovima.

Naravno, još uvek treba pokazati da èak i neko ko tek pod ostalim jednakim

uslovima daje prednost interesima svoje nacije nad interesima drugih nacijaipak moè biti demokrat. U sluèaju Srba u Srbiji to nije teško pokazati jer oni èineveæinu graðana (èak izrazitu, ako se izuzme Kosmet) i kao takvi preovlaðuju ueventualnom demokratskom izboru i podršci vlasti. Takav nacionalizam nesamo da ne iskljuèuje graðanizam („Jedan graðanin – jedan glas“) nego se pre-klapa sa njim. Dabome, pod uslovom da se iza „demokratske vladavine veæine“ne krije „demokratsku tiranija veæine“ koja bi nadglasavanjem ugroàvala nacio-nalne manjine i njihova specifièna prava.

Ali, da se od tog pojmovnog razjašnjenja vratimo glavnom toku izlaganja.Mnogi biraèi razoèarani u Miloševiæa i zbog socijalno-ekonomskog stanja glasali suza Koštunicu. Dodatni razlog je bio to što ovaj nije pristalica socijalno bezobzirnekapitalistièke „šok terapije“. Uostalom, ne samo Koštunièina DSS nego ni ostalestranke u DOS-u nisu u predizbornoj kampanji zastupale laissez faire kapitalizamnego samo jedan od sledeæih, sadašnjoj Evropi primerenih tipova kapitalizma (ilinjihovu mešavinu): hristijanizovani, socijal-liberalizovani i socijal-demokratizovani.Dolaskom na vlast one su to poèele da dokazuju i delom.

Dobra analiza uzroka i aktera revolucionartnog prevrata u Srbiji svakakomora da ukljuèi i meðunarodno okruènje, naroèito SAD i ostale zapadne sile.Kao što je poznato, Zapad je dugo pomagao Miloševiæu da se odrì. Na razmeði92/93. on uviða da je propalo Æosiæevo i Paniæevo nastojanje da smene Miloše-viæa, te se pragmatièno odluèuje za oslanjanje na njega ucenjujuæi ga sve više(prvenstveno Sudom u Hagu). Èak ni posle Miloševiæevih dejtonskih koncesija uRepublici Srpskoj i njegovog kasnijeg potpunog prepuštanja Republike SrpskeKrajine vlastitim snagama Zapad nije promenio politiku prema njemu pošto jepreostao „posao“ sa Kosmetom. Zato je, recimo, Holbrook javno napao najavlje-ni opozicioni bojkot izbora 1996. godine, a takoðe zato sledeæe godine nije niometena italijansko-grèka kupovina 49 % Telekoma za 1,5 milijardu DM, neo-phodnih Miloševiæu za spreèavanje socijalnih nemira. Kako drugaèije objasniti ito što se Zapad tek posle višegodišnjih kolektivnih sankcija protiv Srbije „setio“da moè da ih selektivno usmeri protiv Miloševiæa, njegove porodice i vrha nje-gove nomenklature. Veæ preplašeni NATO bombardovanjem i haškim optu`ni-cama ostali nomenklaturisti æe tada definitivno zakljuèiti da moraju napustitiMiloševiæa ako hoæe da spasavaju sebe. Glavna briga im postaje da ne dospejuna zapadnu crnu listu, a onima na njoj da nekako budu skinuti.


Natovskim bombardovanjem Miloševiæeva iluzija o kakvoj-takvoj ravnoteìmoæi izmeðu Moskve i Vašingtona završila je katastrofalno. Propala mu je ta-koðe autistièna nada u nekakav dràvni savez sa Rusijom i Belorusijom. Ispos-tavilo se da se Rusija i u našem sluèaju bezuspešno trudila da premoæ SADprikrije kao „ravopravno partnerstvo“. Istina, Jelcin je javnom antinatovskom re-torikom jedno vreme uspešno manipulisao patriotskim oseæanjima i prosrpskimnaklonostima u ruskoj Dumi, vojsci, masmedijima i javnom mnjenju, ali je na-posletku morao da popusti Amerikancima. Videlo se da Rusiji, izuzev simboliè-kih otpora i efekata, praktièno ništa nije polazilo za rukom na Kosmetu i u vezi snjim, pa ni šire u SRJ. Ona nipošto nije htela dolazak NATO trupa (bezmalo40.000) na Kosmet, a pomirila se sa praktiènim stavljanjem svog vojnog kontin-genta od 3.300 ljudi (najavljivala 10.000) pod njihovu komandu. Nameravala jeda za svoj kontingent, poput SAD i drugih zapadnih zemalja, isposluje posebansektor, a pristala je da ga rasporedi po tuðim sektorima. Pripremala se da naKosmet aviotransportuje svoje trupe, ali je bila nemoæna kad su je Maðarska,Rumunija i Bugarska ponizile odbijanjem dozvole za prelet. Iz potaje je iz Bosnei Hercegovine prebacila jednu jedinicu i zauzela prištinski aerodrom, ali je i nju iaerodrom ubrzo morala da podredi NATO generalima.

Takoðe se pokazalo da ni Kina nije voljna da sa oštrih antinatovskih protes-ta (pa i burnih reakcija na bombardovanje njene ambasade u Beogradu) preðemakar na odluènu upotrebu veta u Savetu bezbednosti UN.

Dok su se akcije, reakcije, manevrisanja i manipulisanja glavnih aktera i nji-hovih posrednika odvijale iza scene, bombe su padale na nas u Jugoslaviji bez-malo osamdeset dana. Miloševiæu je, meðutim, bilo najva`nije da ostane navlasti, makar i po cenu gubitka Kosmeta. Oèekujuæi njegovu brzu kapitulacijuZapad nije shvatao da mu je upravo radi samoodrànja bilo neophodno da sevojnièki opire sve dok od njega ne dobije dvostruku fikciju: NATO trupa na Kos-metu kao navodno potpuno podreðenih Savetu bezbednosti UN i tobo`nje oèu-vanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ nad Kosovom. Uzgred:zapadnim politièarima još uvek nije sasvim jasno zašto Miloševiæ nije mogao dapristane na rambujeovski diktat, pa èak i da su ga zaèinili dodatnim fikcijama.Odgovor je prilièno jednostavan: po tom diktatu NATO trupe bi dobile pravo dase slobodno kreæu ne samo po Kosmetu, nego i po celoj teritoriji SRJ. Miloševiææe tamo kapitulirati tek onda kad je Ahtisari-Èernomirdinov aran`man iskljuèiotu moguænost, ali i tek onda kad je zapretila opasnost da NATO kopnenim trupa-ma napadne Srbiju i „svrati“ do Miloševiæa u Beograd.

Predaja Kosmeta je nagovestila poèetak kraja Miloševiæeve politike, koja jepo pravilu proizvodila poraze i kapitulacije samoproglašene za pobede. A defini-tivni kraj nastupiæe kad se naprasno i naglo urušila spremnost represivnog apa-rata da ga silom brani od naleta pobunjenih biraèa. Veæ sam aludirao naoseæanje bezizglednosti i beznade`nosti koje se (i) zbog zapadne blokade širilou vladajuæoj nomenklaturi, pa i njenom vojnom i policijskom delu. Miloševiæeva


propaganda o pobedi nad NATO-om bila je toliko oèigledno la`na da je i lojalnimoficirima, vojnicima i policajcima morala zvuèati kao poniènje i èak pokušaj daih napravi bezmalo ludim. A kad su se 5. oktobra prošle godine našli oèi u oèi samilionskom pobunjenom masom u kojoj su mogli da prepoznaju i mnoge svojesaborce (takoðe naoruàne) sa raznih ratišta, ukljuèujuæi i ono na Kosmetu, oniu sebi više nisu mogli da naðu nimalo motiva da Miloševiæev reìm još jedanputbrane silom. Poluglasno se od jednog do drugog uèesnika u toj konfrontaciji naobema stranama širilo pitanje-odgovor: sam je hteo izbore, izgubio ih je, šta sadhoæe!

U istorijsku rekonstrukciju ovde valja uvesti niz Miloševiæevih fatalnih greša-ka. Prva: nametanje promena Ustava SRJ i raspisivanje neposrednih i prevre-menih predsednièkih izbora. Nameravao je da direktno od naroda dobije mandatza još jedan period i tim svršenim èinom „natera“ Zapad da ga barem ostavi namiru, ako veæ neæe da ga prizna. On to nije morao da uèini, imao je potpuno neri-ziènu alternativu da od Skupštine SRJ, inaèe pod njegovom kontrolom, dobije tajmandat. A kad je veæ krenuo suprotnim pravcem, opet nije morao da raspiše iz-bore za datum koji više nedelja prethodi amerièkim predsednièkim izborima.Imao bi veæi prostor za manipulisanje izbornim rezultatom pozivajuæi se na više-nedeljne postizborne teškoæe èak i jedne Amerike. Meðutim, kao da su mu tegreške bile nedovoljne, pohrlio je da naèini i treæu. Umesto opiranja, za njega bibilo mnogo bolje da je odmah priznao Koštunièinu pobedu, potraìo oslonac uveæini poslanika u novoizabranoj Skupštini SRJ i isforsirao obrazovanje savezneVlade pod njenom kontrolom. Ima indicija da se toga setio, ali prekasno, pošto gaje veæ napustila veæina poslanika SNP iz Crne Gore, a on veæ bio praktiènosvrgnut sa vlasti. Uvidevši to, ipak je ko zna koji put pribegao samozavaravanju,ne shvatajuæi da je zbaèen revolucijom, a ne naprosto smenjen izborima, te daprema tome neæe moæi da se povuèe u normalnu parlamentarnu opoziciju, a po-gotovo ne da je predvodi. Sve dok ovih dana i sami nisu podvrgnuti kriviènoj od-govornosti vodeæi miloševiæevci su se takoðe tešili takvom nadom.

Radi izbegavanja nesporazuma moram da ekspliciram da nipošto ne suge-rišem da je Miloševiæev reìm imao dugu buduænost pred sobom, nego samo toda nije morao da propadne baš onda kad je propao, drugim reèima da je mogaoda ìvotari još neko vreme. Kao i obièno u istoriji, i ovog puta u strukturne èiniocei druge nu`nosti umešale su se i razlièite kontingencije u koje odluèujuæe spada iserija Miloševiæevih poslednjih samodestruktivnih odluka.

Uostalom, da 1992. nije prekršio obeæanje da æe se povuæi u opoziciju,naša najnovija istorija bi izgledala neuporedivo manje tragièno. A ovako je Slo-bodan Miloševiæ upropastio i sebe i svoju porodicu, a ne samo nas. Da li i o tomerazmišlja u zatvoru?

Beograd, 12. 4. 2001.


Democratic Revolution in Serbia

Summary: The opening part of the paper discusses issues related to the nature ofthe Miloševiæ regime and to the problem of accounting for its relative obstinacy and itseventual implosion during the peaceful democratic revolution of 5 October 2000. Thecentral part of the paper is devoted to an analysis of political and social actors and struc-tural-historical circumstances that conditioned the success of the democratic revolutionin Serbia. The author particularly emphasizes the impact of the international environmenton the dynamics of Miloševiæ’s rule, but also contingent historical factors such as Miloše-viæ’s personal traits and wrong judgments.

Key words: democratic revolution, nationalism, democracy, political actors, interna-tional environment, Titoism, communism, role of Church.


Slobodan AntoniæFilozofski fakultetBeograd

Priroda petooktobarskog prevrata,

„Miloševiæevo zaveštanje“

i demokratska Srbija

Rezime: Autor najpre raspravlja o prirodi Petooktobarskog prevrata, koji se karakterišekao mirna politièka revolucija, koja ima potencijala da preraste u društvenu revoluciju.Istièe se èinjenica da Prevrat ne samo da nije ukinuo postojeæi pravni poredak, nego jeupravo aktivirao njegove delove koji su dotad sluìli samo kao fasada, èime je izbegnutaopasnost od bezvlašæa, koje èesto prati revolucije. Analizirajuæi „Miloševiæevo zaveš-tanje“, autor istièe da se pored ogromnog broja negativnih elemenata mogu, i moraju,pronaæi i oni pozitivni koje je Miloševiæeva vladavina ostavila Srbiji u nasleðe: to suotre`njenje od mitova, „prednost zaostalosti“ i ukidanje etnièkog raskola kao preduslovza obrazovanje stabilne demokratije.

Kljuène reèi: politièki prevrat, demokratija, revolucija, puè, sultanizam, Miloševiæevo za-veštanje, politièki mitovi.

U ovom radu èleo bih da odredim prirodu Petooktobarskog prevrata; za-tim, njegov uticaj na uèvršæenje demokratskog poretka u Srbiji; i konaèno, onošto moè da se nazove „Miloševiæevo zaveštanje“.

Puè ili revolucija?

Iz istorijskog iskustva, u poslednjih trista godina, znamo da nasilno zbaci-vanje autoritarnih reìma teì da proizvede slabe i nepostojane demokratskevlade (Elster, Offe, Preuss, 1998: 49). I u uobièajenim politièkim prilikama, kaošto veli Platon, na vlast svakako da ne dolaze najvrliji ljudi. A u sluèaju kada sena vlast dospeva poglavito nasiljem, malo je verovatno da æe novi vladar dabude neko ko ume da upravlja zemljom. Ili da æe da bude neko ko æe vlast, na-kon izvesnog vremena, da preda mirnim putem drugom upravljaèu (Goods-peed, 1962: 235). Nasilne smene vlasti uvek su samo „oèajnièki lek za oèajnièku

bolest“. A kod takvih lekova ishod je najèešæe sasvim nepredvidljiv. Jednog na-silnika èesto smenjuje još gori i zloæudniji, pa Batistu zamenjuje Kastro, a Pahla-vija Homeini (Garfinkle et al., 1992:4; 65).

U Petooktobarskom prevratu svakako da je bilo nasilja. Ali, nije svejedno dali se dogaðaji od 5. oktobra mogu oznaèiti kao „puè“ koji je „izvršila CIA“ (kako jestajalo na naslovnoj strani Velike Srbije; god. XI, broj. 1584/oktobar 2000), da lije posredi „revolucija“, ili neka druga vrsta prevrata. Pošto se u našoj javnostipojmovi kao što su „puè“, „prevrat“ ili „revolucija“ dosta slobodno upotrebljavaju,nastojaæu da, u daljem razmatranju, ovim nazivima dam odreðenije znaèenje.

Puè (Putsch) se, u struènoj knjièvnosti, smatra podvrstom dràvnog udara

(Coup d’Etat). Sam dràvni udar odreðuje se kao iznenadno i nasilno obaranjevlade i preuzimanje vlasti od strane manjeg kruga ljudi koji su deo dràvnogustrojstva (Goodspeed, 1962:ix; Luttwak, 1969:20; David, 1986:7; Ferguson,1987:13; O’Kane, 1987:22; 37; Farcau, 1994:2). Dràvni udar ima nekolikopodvrsti: 1) dvorski prevrat (Palace Revolution), u kom uèestvuju neposredniuèesnici vlasti, pri èemu se menjaju nosioci moæi, ali ne i njen raspored; 2) pro-

nunciamiento, u kom prevrat izvodi vojska kao celina; 3) puè, u kom prevrat vršisamo jedan deo vojske (neke jedinice, neki oficiri...); posebna vrsta puèa jecuartelazo, kod kog se najpre pobuni jedna jedinica, posle èega ostale sledbenopristaju uz nju (Luttwak, 1969:25; Farcau, 1994:3). U svakom sluèaju, za dràv-ni udar nije neophodno ni uèešæe mase, niti velikih vojnih snaga. Stoga se on irazlikuje od revolucije, kao i od graðanskog rata (Luttwak, 1969:24; David,1986:7). Dràvni udar je, jednostavno, „kratko i oštro dejstvovanje usmereno nazaposedanje kljuènih poluga u ustrojstvu dràvne vlasti, a koje obièno uspe ilipropadne u okviru dvadeset èetiri èasa“ (Farcau, 1994:7).

Dakle, da bi se neki prevrat nazvao puèem, vlast moraju da preuzmu vojni ilipolicijski oficiri koji su ga i izveli. Druga je moguænost da umesto oficira kormilovlade preuzmu graðanski politièari, a da stvarnu vlast zadrì nekakav „revolucio-narni komitet“ ili „vojni savet“. Meðutim, ni jedno ni drugo ne nalazimo kod Peto-oktobarskog prevrata. Ma koliko da je uloga policije u obaranju Miloševiæa bilaznaèajna (Antoniæ, 2000a), stvarnu vlast ipak su preuzeli politièari koji su se doprevrata nalazili u dubokoj opoziciji reìmu. I drugo, ma koliko da su nove vlastiimale veze sa policijom ili vojskom, ipak su one stavile pod nadzor oruànesnage, a nisu postale njihovo oruðe.

Reè li je, pak, o revoluciji, ona bi mogla da se odredi kao nasilna smena vlas-ti od strane ljudi koji nisu (ili su prestali da budu) deo dràvnog ustrojstva, prièemu sâm prevrat donosi ne samo novu vlast veæ i novi poredak. (Novi politièki

poredak u sluèaju politièke revolucije, a novi društveni poredak u sluèaju društ-vene). Svaka revolucija podrazumeva delatno uèešæe graðana u pobuni, prem-da ne nu`no i veæine („verovatno i manje od dva do tri posto“; Tullock, 1987:213).Revolucija znaèi i izvesnu oruànu pobunu. To moè da bude pobuna odmetnu-tog dela vlasti (parlamenta protiv kralja, kao u sluèaju Engleske revolucije; ili

34 Slobodan Antoniæ

kolonije protiv metropole, kao kod Amerièke revolucije). To moè da bude i jurišstranaèkih jedinica (Oktobarska revolucija), ili napad naoruàne svetine (Fran-cuska revolucija). Ali, jedna mera oruànog nasilja uvek je prisutna.

Od praške „baršunaste revolucije“ (1989), meðutim, poèinje da se govori i o„mirnim revolucijama“. Mada je ovaj pojam protivreèan, on oznaèava da se nekiporedak, pod udarima mirnog narodnog negodovanja, raspao a da vlast nije vo-dila poslednju oruànu bitku. Upravo to se desilo u praškom sluèaju. Kada se naVenceslavljevom trgu okupilo 50.000 protestnika, Centralni komitet se, 24.novembra 1989. godine, našao pred pitanjem da li da svakodnevna negodovan-ja zaustavi silom. Èehoslovaèka policija i vojska nesumnjivo su raspolagalisredstvima, pa je nedostajala samo politièka odluka. Ali, Centralni komitet jeodluèio da se sila ne upotrebi. Uskoro je na ulicama Praga bilo pola miliona ljudi,a komunistièka vlast se raspala (Schöpflin, 1993:231).

Meðutim, „mirne revolucije“ još uvek su izuzeci. Mirni demonstranti, naime,teško izvode revoluciju. Vlast æe èak i najveæe demonstracije lako da slomijesamo ako je spremna da upotrebi silu. Glavna opasnost za vlast, u tim prilikama,više je plašljivost i neodluènost da se ide do kraja u slamanju demonstracija,negoli broj ili razbesnelost mete`nika. „Za vladaoca je naroèito opasno da ubijenekoliko ljudi, a onda odluèi da više ne ubija. Baš to se, zapravo, i zbilo sa irans-kim Šahom. Stvarno nemilosrdni voð koji raspolaè odanim jedinicama idobrom unutrašnjom slu`bom bezbednosti ne treba da se mnogo brine oko na-rodne pobune“ (Tullock, 1987:69).

Kada, dakle, ocenjujemo prirodu dešavanja od 5. oktobra, nesumnjivo je dau njima postoje gotovo sve crte revolucije. Prevrat su izvele politièke snage kojenisu bile delovi vladajuæeg ustrojstva. U Prevratu je od presudnog znaèaja bilouèešæe naroda – najmanje pola miliona graðana bilo je tog dana na beograds-kim ulicama (Blic, 6. oktobar 2000, str. 3). Bilo je i crta oruàne pobune –Nebojša Èoviæ je nabavio kamion pun pušaka i naoruào 150 ljudi, „uglavnombivših policajaca“ (Bujoševiæ i Radovanoviæ, 2000:30); no kako su se, sreæom,Miloševiæeve oruàne snage predale bez borbe, ovo oru`je nije upotrebljeno (ooruànoj crti Petooktobarskog prevrata opširnije vidi u: Antoniæ, 2000a). Za raz-liku od Praga, gde nareðenje za oruàno slamanje demonstracija, kao što smovideli, nikada nije izreèeno, u Beogradu je takvo nareðenje izdato. Po tome jebeogradski prevrat bliì revoluciji od praškog. Istina, dvoje sluèajno poginulihPetooktobarskom prevratu više daju praški izgled nego bukureštanski. Ali, valjaimati na umu da ni drugi, mnogo slavniji, revolucionarni datumi nisu donosiliveæe `rtve. U jurišu na Bastilju izgleda da nije bilo mrtvih, a u jurišu na Zimskidvorac, 25. oktobra 1917, zabeleèno je manje od dvadeset poginulih (Goods-peed, 1962:233). Konaèno, 5. oktobar je znaèio ne samo smenu vlasti, veæ i pro-menu poretka. Miloševiæev autoritarni reìm, sa sna`nim sultanistièkimte`njama (Antoniæ, 2000b), zamenjen je poretkom koji, istina, spada u slabiji sojdemokratija (tzv. izborna demokratija; Diamond, 1996), ali je ipak demokratski.

Priroda petooktobarskog prevrata 35

Tako, Petooktobarski prevrat jeste revolucija. Zasad poglavito politièka, alinije iskljuèeno, ukoliko reformsko-demokratske snage uspeju u svojim naumi-ma, da neæe da završi i kao društvena. Sa stanovišta uèvršæenja demokratskogporetka, naravno, svaka revolucija ima i svoje loše strane. Ali u sluèaju Petook-tobarskog prevrata, loše strane su veoma ublaène.

Najpre, ovde je revolucija došla u trenutku istrošenosti jednog poretka, takoda prevrat nije zahtevao mnogo nasilja. Da je reìm bio jaèi, odluènije bi se bra-nio; da se odluènije branio, bilo bi više krvi; da je bilo više krvi, ostalo bi višeomraze u narodu; veæe omraze donele bi dublje podele, a one bi, opet, doneleslabiju postojanost demokratskog poretka. Ovako, stari reìm je pao bez mnogokrvi. Nije bilo potrebe za velikom osvetom, pa ni društveni odnosi nisu zatrovanimr`njom i netrpeljivošæu.

I drugo, Petooktobarski prevrat nije bio, poput ostalih revolucija, nezakonitasmena vlasti. Sam 5. oktobar valja posmatrati u sklopu koji, na jednoj strani,èine izbori od 24. septembra, a na drugoj, izbori od 23. decembra. Revolucija jebaš i izbila usled te`nje da se ispoštuje izborna volja graðana, da se obezbedidemokratska smena vlasti. Najveæe boljke mladih, poslerevolucionarnih demo-kratija nastaju upravo zbog prekida u radu pravnog poretka. Stari, autoritarniporedak uklanjan je poništavanjem ustava i zakona, zakonodavnom pa i usta-votvornom delatnošæu kakvog samoimenovanog, neizabranog revolucionarnogtela. U Srbiji se promena politièkog poretka odigrala baš po ustavno-zakonskimodredbama starog poretka, tako što je autoritarni reìm nateran da se pridràvaonoga što mu je, inaèe, sluìlo samo kao la`na iskaznica. Politièki poredak jepromenjen stavljanjem u dejstvo delova pravnog ustrojstva koji su postojali, alikoji nikada nisu radili (niti su uvedeni da bi radili). Na taj naèin, Petooktobarskiprevrat ne samo da nije ukinuo, veæ je do kraja udelovio (aktivirao) sveukupnipravni poredak. Time je opasnost od bezvlašæa, neprava i nezakonitosti svede-na na najmanju moguæu meru.

Sve u svemu, ako Srbija nije imala sreæe sa Miloševiæem, bar naèin na kojije otišao nije bio sasvim rðav. Miloševiæ je gurnut sa vlasti bez mnogo otpora i uobliku koji je vratio narodu samopoštovanje. Da je Miloševiæ zbaèen ranije, kadanjegov poredak nije bio toliko istrošen, i bez prethodno izgubljenih izbora, daklena istinski revolucionaran naèin, policija bi pruìla mnogo veæi otpor i Srbija bimorala da proðe kroz graðanski rat. Da je, pak, zbaèen docnije, sultanistièkete`nje bi imale mnogo više vremena da uoblièe samodràèko ustrojstvo, i Milo-ševiæ bi mnogo pripremljenije doèekao obraèun. Njega bi tada jedino kakavdràvni udar mogao da pomeri s mesta, a time bi izostalo nu`no narodno proèi-šæenje. U oba sluèaja, imali bismo „revolucionarne komitete“ i mnogo sloènijiprelaz na istinski demokratski poredak.


Miloševiæevo zaveštanje

Recimo nešto i o „Miloševiæevom zaveštanju“. Ima li ièeg dobrog da je Milo-ševiæ ostavio Srbiji? On, svakako, moè da se raèuna meðu gore vladare usrpskoj istoriji. Za trinaest godina njegove uprave Srbiju su pogodila najrazlièitijazla.

Najpre ratovi. Posle petogodišnjih ratova za jugoslovensko nasleðe(1991-1995), Srbija je ušla u rat sa savezom devetnaest najrazvijenijih zemalja(1999). Ratovi su doneli nekoliko hiljada mrtvih, desetak hiljada ranjenih i prekomilion izbeglih (što u Srbiju, što iz nje). Neposredna ratna šteta prešla je èetirimilijarde dolara, a posredna i svih stotinu. Osnovni zadatak vladaoca je da zašti-ti svoje graðane od prirodnog stanja. Nema goreg prirodnog stanja od rata. Ra-tovi se, naravno, ne mogu uvek izbeæi. Ali, Miloševiæ je u ratove upadaonepromišljeno, a èesto i nepotrebno.

Drugo zlo je beda. U Srbiji se, kada je Miloševiæ došao na vlast, ìvelo boljenego u veæini drugih komunistièkih zemalja. U meðuvremenu, plate i penzije suspale na jednu petinu, društveni proizvod na jednu èetvrtinu, nezaposlenost seudvostruèila, a višak zaposlenih utrostruèio (Dinkiæ, 2001:1). Veæina ljudi pala jeu oskudicu. A oskudica je, kod mnogih porodica, povremeno prelazila uponiàvajuæu bedu. Svedoèenja o pojedinaènim sudbinama, recimo tokom raz-doblja razorne hiperinflacije, pokazuje koliko se samo patnje krilo iza svake na-vedene brojke:

„Beogradski intelektualac umesio je hleb i èitavo pre podne uìvao je u re-zultatima svog truda, pokušavajuæi da ubedi porodicu da je to ono pravo.Na primedbu da je jedini razlog takvog njegovo ponašanja èinjenica da ufriìderu nema nièeg drugog, kaè da to nije taèno, te da je za vreme Dru-gog svetskog rata situacija bila još teà[...] Nezaposlena doktorka otišla jesa svoje dve æerke u javnu kuhinju. Ugledavši neobièna lica izgladnelog po-lusveta, dete je zamolilo majku da mu objasni gde su to došli. ‘To je specijal-ni restoran u kome ne moè jesti svako’ – kratko odgovori majka[...] Jedanod uèitelja je bio prinuðen da vadi hleb iz kontejnera ispred svoje kuæe, daga pere i da ga ponovo peèe[...]“ (DR, 1994: 135-138).

Treæe, Srbija je, u stvarnosti (premda ne i pravno), izgubila Kosovo. Nestalaje i ju`noslovenska dràva u èije su stvaranje Srbi ugradili dva miliona ìvota.Miloševiæ nije bio jedini krivac za ove nesreæe. Ali, vladar koji iza sebe ostavizemlju znatno manju nego što je bila na poèetku njegove uprave, nije daleko oddomaæina koji je nemarom izgubio veæinu nasleðenih dobara.

I èetvrto, Srbija je pokvarila odnose sa gotovo svim jugoslovenskim zemlja-ma. Ostala je i bez veæine starih prijatelja i saveznika. Nekada su Srbi uìvaliugled, pre svega zbog èasnog i hrabrog drànja u svetskim ratovima. Sada suizašli na loš glas, kao nasilnici, osvajaèi i besprizornici. Istina, deo takve slike je iveštaèki stvaran od strane srpskih politièkih neprijatelja. Ali, mnogo toga je u


Miloševiæevoj politici davalo hranu ovakvim nastojanjima i obesmišljavalo na-pore naših prijatelja da nas razumeju i opravdaju.

Ipak, u svakom zlu ima nekog dobra. Tako, i iz ovako rðavih dela trebalo bida moè da izaðe neka korist. Istina, ta korist je daleko manja od naèinjeneštete. Ali, morali bismo da je postanemo svesni kako ne bismo i nju uzaludnoprotraæili.

Prva korist je opšte otre`njenje, kako inteligencije tako i obiènog sveta. Na-rodni duh, sve do Miloševiæa, bio je optereæen kojekakvim mitovima. Srbi su zasebe verovali da su posebno hrabar narod, da su u ratu nepobedivi, da nikadane nasræu na slabije od sebe, da su plemeniti i slobodoljubivi, da ako hoæe moguda prkose celom svetu, i koješta još. Pod Miloševiæem, Srbi su dobili priliku dase sagledaju u pravom svetlu. Èuvena srpska junaènost, u ovim ratovima, vrloèesto se pokazivala kao prazno hvalisanje. Srbi su jednako kao i drugi narodi, akadikad i više, bivali kukavice, zulumæari i zloèinci. Oni su gubili bitke èak i kadsu bili jaèi, a mnogi ne samo da nisu „rado“, nego nisu uopšte èleli da „idu u voj-nike“. Prkošenje svetu jasno se pokazalo kao glupo i uzaludno, a slobodarstvose premetnulo u opštu spremnost da se trpi nepravda i poniènje samo ako iztoga proizilazi kakva lièna povlastica. I sklonost da se u ime ispravljanja svetskihnepravdi, ili bolje buduænosti, upropašæava sadašnji ìvot sebe i svoje dece,takoðe je opipljivo pokazala posledice.

Sve u svemu, ako se „patnjom mudrost stièe“, Srbi su, propativši pod Milo-ševiæem, dobili priliku da nešto više nauèe, kako o sebi, tako i o svetu u komìve. Èini se da Srbi danas, osloboðeni brojnih iluzija, mogu da sagledaju sops-tveni poloàj i svetske prilike bolje i jasnije negoli tokom najveæeg dela XX veka.To bi trebalo da bude prvo valjano nasleðe Miloševiæevog vremena.

Drugo nasleðe je tzv. prednost zaostalosti (Bogdanoviæ, 1997: 381). Zamr-znuta u Miloševiæevom „kriptokomunistièkom limbu“, Srbija je nekih desetak go-dina zaostala za drugim zemljama tranzicije. Otuda sada ona pred sobom imarazlièita iskustva i razlièite obrasce uspostavljanja otvorenog trìšta i demokra-tije. Pred njom su primeri uspešnog preobraàja, kao u sluèaju Èeške, Ma-ðarske, Poljske ili Slovenije. Tu su i primerci manje uspešne transformacije, kaou sluèaju Slovaèke, Bugarske, Rumunije ili Hrvatske. Konaèno, i iz rðavih prime-ra neuspešnog preobraàja, kao u sluèaju Rusije, Moldavije ili Gruzije, štošta seda nauèiti. U èetrdesetak poslekomunistièkih zemalja primenjeni su gotovo svipoznati obrasci privrednih, politièkih, društvenih i kulturnih reformi. Otuda tranzi-ciono „nerazvijena“ Srbija ima priliku da moè da odabere najbezbolnije i najus-pešnije puteve preobraàja.

I treæe valjano nasleðe Miloševiæeve uprave jeste narodnosna homogenostdanašnje Srbije. Posle gubitka Kosova i pristizanja proteranih i izbeglih Srba izHrvatske i Bosne, Srbija je postala skladnija dràvna celina negoli ranije. Ovo nijeva`no zbog nekakve rasne ili etnièke èistoæe. To je bitno zbog izgradnje politièkog


naroda i demokratije. Kao što je veæ više puta pokazano (Mill, 1958; Miller, 1995;Antoniæ, 1997; 1999), odsustvo dubokih etnièkih rascepa i makar najskromnijaraširenost „prvobitne privrènosti“ nekoj zajednici, osnovne su pretpostavke zauspostavljanje demokratskog poretka. Ako bi se rastakanje Jugoslavije konaènozaustavilo, recimo, na nezavisnoj Crnoj Gori i (stvarno, premda ne i pravno) sa-mostalnom Kosovu, Srbija bi dosta brzo mogla da doðe do „nacije-dràve“, poli-tièkog naroda i postojane demokratije. Svakako, pod pretpostavkom da seprivredne prilike u narednom razdoblju makar malo poprave.

Izgledi za buduænost

Ako o buduænosti razmišljamo imajuæi u vidu nasleðe koje smo dobili, kao inaèin na koji smo do njega došli, valjalo bi da nas ophrva oèaj. Ali, kao i svi kojipreìve neku nesreæu, moèmo da se utešimo pomišlju da je moglo da bude igore, i da smo dosta toga nauèili. Nedostatke æemo da pretvorimo u prednostipostanemo li svesni da smo zaslu`ni za njihov nastanak, i da smo, još više, zas-lu`ni za njihovo uklanjanje. Uzmemo li, pak, proteklu nesreæu kao opravdanje zasve rðavo što nam se dogaða, ostaæemo u zatvorenom krugu izgovora zvanim„petovekovno ropstvo“, „nenarodni reìmi“, „komunistièki totalitarizam“, „Miloše-viæeva diktatura“... Da ne bi i sutra vreme u kome ìvimo bilo kršteno kao „kvis-linški liberalizam“, samo da se opravda kakva nova glupost, lenjost ili gramzivost.

Beograd, 8. 3. 2001.

Literatura

Antoniæ, Slobodan (1997). „O jednoj društvenoj pretpostavci demokratije“, Srpska politiè-

ka misao, No.1-2, str. 51-68.

(1999). „Kosovo i demokratska Srbija“, Nova srpska politièka misao, god. VI, br. 3-4, str.131-169.

(2000a). „5. oktobar i izgledi za demokratizaciju Srbije“, Nova srpska politièka misao,posebno izdanje: Srbija posle Miloševiæa (u štampi).

(2000b). „Priroda poretka u Srbiji u poslednjim godinama Miloševiæeve vlasti“, Sociologi-

ja, Vol. XLII, No. 4 (u štampi).

Bogdanoviæ, Mira (1997). „Vek i po tranzicije u Srbiji: bilans i izgledi“, u: Promene postso-

cijalistièkih društava iz sociološke perspektive, ur. Zoran Vidojeviæ i dr., str. 373-384.Beograd: CSI IDN.

Bujoševiæ Dragan i Ivan Radovanoviæ (2000). 5. Oktobar: Dvadeset èetiri sata prevrata.Beograd : Medija centar.

David, Steven R. (1986). Third World Coups d’Etat and International Security. Baltimoreand London: The Johns Hopkins University Press.

Diamond, Larry (1996). „Is the Third Wave Over?“, Journal of Democracy, No.3,pp.20-38.


Dinkiæ, Mirosinka (2001). “Socijalni aspekti tranzicije“, Bilten G17, god. II, br. 13 (januar),str. 1-2.

DR (1994). Doba razuma, knjiga 1. Beograd: Fondacija za mir i rešavanje kriza.

Elster, Jon, Claus Offe and Ulrich K. Preuss (1998). Institutional Design in Post-Commu-

nist Societies: Rebuilding the Ship at Sea. Cambridge: Cambridge University Press.

Farcau, Bruce W. (1994). The Coup: Tactics in the Seizure of Power. London: Praeger.

Ferguson, Gregor (1987). Coup d’Etat: A Practical Manual. Poole: Arms and ArmourPress.

Garfinkle, Adam et al. (1992). The Devil and Uncle Sam: A User‘s Guide to the Friendly

Tyrants Dilemma. New Brunswick and London: Transaction Publishers.

Goodspeed, D.J. (1962). The Conspirators: A Study of the Coup d’Etat. London: MacMil-lan.

Luttwak, Edward (1969). Coup d’Etat: A Practical Handbook. Harmondsworth: PenguinBooks.

Mill, John Stuart (1958). Considerations on Representative Goverment. New York: Libe-ral Arts Press.

Miller, David (1995). On Nationality. Oxford: Oxford University Press.

O’Kane, Rosemary H. T. (1987). The Likelihood of Coups. Aldershot: Avebury.

Schöpflin, George (1993). Politics in Eastern Europe 1945-1992. Oxford UK & Cam-bridge USA: Blackwell.

Tullock, Gordon (1987). Autocracy. Dodrecht: Martinus Nijhoff Publishers.

The Nature of the Overthrow of 5 October,“Miloševiæ’s Legacy”, and Democratic Serbia

Summary: The author first discusses the nature of the 5 October overthrow characteri-zing it as a peaceful political revolution, with a potential to turn into a social revolution.The fact is underscored that the Turnover did not crush the existing legal order but ins-tead activated its segments which had served just as a facade, whereby the danger ofanarchy, so often accompanying revolutions, was avoided. Analyzing “Miloševiæ’s lega-cy”, the author stresses that apart from the multitude of negative elements that Miloše-viæ’s rule has bequeathed Serbia we can, and should, look also for some positive ones,such as giving up myths, the “advantage of lagging behind”, and the elimination of theethnic cleavage as a prerequisite for establishing a stable democracy.

Key words: political overturn, democracy, revolution, putsch, sultanism, Milosevic’s lega-cy, political myths.


PUT DO SRPSKOG

OKTOBRA

3.

Vladimir GoatiInstitut društvenih naukaBeograd

Priroda poretka i oktobarski

prevrat u Srbiji

Rezime: U Srbiji su 1990 uspostavljene demokratske ustanove: politièke partije, parla-ment, višestranaèki izbori, pa bi zato bilo uprošæeno svrstati taj poredak u autoritarne po-retke. Istovremeno, politièki poredak Srbije nije obezbeðivao „ravnopravnu arenu“ zanadmetanje svim politièkim partijama, pa se ne moè govoriti o demokratskom poretku.Zato je poredak u Srbiji najtaènije svrstati u tip pseudo-demokratije, o kojoj govori LarryDiamond. Takvo odreðenje vaìlo je do 1998. kada je poredak poèeo u sve veæoj meri dase oslanja na nasilje protiv opozicionih partija, nezavisnih medija i nevladinih organizaci-ja. Time je bitno promenjen tip poretka: pseudo-demokratija je involuirala u èisti autoritar-ni tip. Na gubitak septembarskih izbora 2000. takav tip poretka u Srbiji je reagovao najprepokušajem falsifikovanja, pa zatim kada su graðani zbog toga organizovali proteste, na-siljem na koje su graðani 5 oktobra pokazali spremnost da uzvrate. Suoèen sa tim, repre-sivni aparat (policija, vojska) se povukao, što je oznaèilo poèetak urušavanja vladajuæegporetka. Spremnost graðana da odgovore na nasilje (postojanje potencijalne sile) bitanje èinilac rušenja autoritarnog poretka u Srbiji.

Kljuène reèi: demokratske ustanove, pseudo-demokratija, autoritarni reìm, potencijalnasila, smena na vlasti.

Skoro da nema nedoumica o tome da je 5 oktobra 2000. u Srbiji ostvarenatemeljna promena vladajuæeg politièkog poretka. Autori nisu, meðutim, saglasnioko prirode tog poretka, a njihove ocene variraju u širokom rasponu od „semi-de-mokratije“, preko „autoritarnog pluralizma“ do „meke diktature“, pri èemu onislede razlièite teorijske-filozofske tradicije i škole mišljenja. Ne ulazeæi ovom prili-kom u prednosti i nedostatke takvih odreðenja, izneæemo vlastitu ocenu o tipupolitièkog poretku Srbije koji je bio na snazi od 1990. do 5. oktobra 2000. polazeæiod konceptualnog okvira Larija Dajamonda (Diamond 1996) koji – po našemmišljenju koje smo šire obrazloìli na drugom mestu (Goati, 2000: 46-51) – pruànajviše moguænosti za uporeðenje izmeðu poredaka postkomunistièkih zemalja izemalja stabilne demokratije.

Centralna teza koju æemo izloìti na sledeæim stranicama ukratko glasi: u

posmatranom vremenskom okviru od deset godina (1990-2000) u Srbiji su bila

na snazi ne jedan, nego dva tipa politièkog poretka; od 1990. do 1998. to je

pseudodemokratija, a u drugom razdoblju to je „ogoljeni“ autoritarni poredak sa

primesama sultanizma. Ovo je va`no imati u vidu, jer su upravo u drugom raz-doblju odràni izbori (24. septembra 2000) èije je rezultate vladajuæi poredak po-kušao da falsifikuje, što je dovelo do „oktobarskog prevrata“ kojim je taj poredakeliminisan. Bez uzimanja u obzir prirode poretka u Srbiji u septembru 2000. nijemoguæe razumeti dinamiku dogaðaja koji su prethodili njegovom urušavanju,niti – kao što æemo kasnije pokazati – va`nu ulogu koju je u tome igrala potenci-jalna sila.

Izneta teza da su u razdoblju izmeðu 1990. i 2000. u Srbiji bila na snazi dvatipa poretka implicira da je u tom razdoblju došlo do promene tipa poretka, štovalja potkrepiti argumentima. Od tih argumenata pomenuæemo, naroèito, bitnosuàvanje slobode nezavisnih medija i zaoštravanje stava prema opoziciji i nev-ladinom sektoru koji su se oèitovali posle uspostavljanja u Srbiji koalicione vladeizmeðu SPS, JUL-a i SRS (24. marta 1998). Na va`nost tih promena upozorilisu, s pravom, neki domaæi i strani autori (npr: Vuèetiæ: 2000, 22; Cohen, 2001:423-424). Ako tome dodamo da je vladajuæi poredak Srbije potpuno prekinuoodnose sa rukovodstvom Crne Gore uspostavljenim na demokratskim izborima31. maja 1998. i nastojao da to rukovodstvo prinudi na popuštanje ne samo„ekonomskom blokadom“, nego i pretnjom nasilne vojne intervencije, smatramoda kumulativni uèinak navedenih promena potvrðuje tezu da je u Srbiji 1998.ostvarena transformacija – koristeæi tipologiju Larija Dajamonda – pseudode-mokratije (uspostavljene 1990) u autoritarni poredak tout court. Izneæemo sadaukratko podelu politièkih poredaka koju je obrazloìo citirani pisac. Dajamondpolazi od ocene da je dihotomna podela poredaka na autoritarne i demokratskepreviše gruba, jer se u obe grupe svrstavaju poreci izmeðu kojih postoje velikerazlike. Zbog toga, umesto dvoèlane, on predlaè sledeæu petoèlanu tipologijuporedaka: autoritarni poredak, pseudodemokratija, izborna demokratija, srednjitip (izmeðu izborne i liberalne demokratije) i liberalna demokratija. Prva dva tipaspadaju u genus autoritarnih, a preostala tri tipa u genus demokratskih poreda-ka. Reè je, u stvari, o evolutivnoj šemi; pseudodemokratija oznaèava „liberalnijuvarijantu“ autoritarnog poretka, izborna demokratija predstavlja, i pored svojihogranièenosti, kvalitativnu promenu i èini „prvi stupanj“ demokratije, srednji tip je„bogatiji oblik“ demokratskog poretka od izborne demokratije, dok je liberalnademokratija razvijeniji vid demokratije od srednjeg tipa (podrobnije o tome: Goa-ti, 2000: 48-51). Izloìæemo u najkraæim crtama dijahronièni presek politièkograzvoja Srbije u periodu od 1990. do septembarskih izbora 2000. u kojem jedošlo do smene pomenuta dva tipa poretka.

44 Vladimir Goati

1. Od 1990. do 1998. godine

U Srbiji su 1990. obrazovane demokratske institucije, ali su one delovale udubokoj senci vladajuæe Socijalistièke partije Srbije (SPS) koja je (pod imenom:Savez komunista Srbije) vladala i u razdoblju „samoupavnog socijalizma“. SPSje zadràla sve poluge vlasti u svojim rukama: dràvni aparat (naroèito vojsku ipoliciju), privredu i medije. U takvim okolnostima parlament je igrao podreðenuulogu u odnosu na neposredno izabranog predsednika republike, opozicionepartije bile su sistematski marginalizovane, a izborna nadmetanja odvijala su sepermanentno u „reìji“ vladajuæe partije, pa se nije moglo govoriti o slobodnim ipoštenim izborima. Obrazloìæemo šire iznete tvrdnje.

U razdoblju od 1990. do 1998. SPS je imala širok oslonac u biraèkom telu, oèemu ubedljivo svedoèe podaci da je ona zadobijala, relativno posmatrano, naj-veæi procenat glasova na sukcesivnim republièkim izborima. Udeo osvojenihglasova SPS ovako se kretao: 1990. – 46,1 odsto; 1992. – 28,8; 1993. – 36,7odsto i 1997. (u „levoj koaliciji“) 34,2 odsto. Iako se moè pretpostaviti da je SPSzadobijala deo glasova zahvaljujuæi izbornim manipulacijama, nema nikakvesumnje da je u posmatranom vremenskom okviru ta partija uìvala sna`nu podr-šku biraèkog tela Srbije. Osim toga, SPS je uspevala spretnim manevrima daobezbedi podršku drugih partija (od 1992. do 1993. Srpske radikalne stranke;od 1994. do 1998. Nove demokratije), što joj je obezbeðivalo veæinu u republiè-kom parlamentu i omoguæavalo da arbitrerno donosi i menja izborne (i druge)zakone, ne konsultujuæi opozicione partije. Nadmoæi vladajuæe SPS nad opozi-cijom u biraèkom telu i u parlamentu treba svakako dodati presudan uticaj tepartije u dominantno „društvenoj“ (ustvari dràvnoj) privredi Srbije. U takvoj pri-vredi SPS je vršila ulogu „generalnog menadèra“ obezbeðujuæi privilegije zasvoje èlanove i za sebe kao organizaciju. Najzad, SPS je zasnivala svoju supe-riornu pozicija u politièkom ìvotu i na èvrstoj kontroli zvaniènih medija (pre sve-ga RTS). Nasuprot SPS, koja je raspolagala svim napred opisanim polugamamoæi, delovala je programski i politièki razjedinjena opozicija Srbije, koja je višeenergije trošila u meðusobnim sukobima nego u borbi protiv vladajuæe stranke.Èak i kad je opozicija uspevala da se ujedini u borbi protiv SPS i vladajuæegporetka – kao što je to sluèaj sa koalicijom „Zajedno“ (Srpski pokret obnove –Demokratska stranka – Graðanski savez) – to je trajalo kratko (novembar 1996.– maj 1997) i završilo se razlazom.

Višestruka superiornost SPS nad opozicijom objašnjava zašto je od 1990.do 1998. „stari reìm“ Srbije samo izuzetno koristio otvoreno nasilje nad opozi-cionim partijama i zašto je dopuštao delovanje nezavisnih medija („Borba“ koja1996. menja naziv u „Naša Borba“, „Vreme“, „Studio B“ i dr.) koji su iznosili kri-tièke stavove ne samo o pojedinim nosiocima vlasti, nego i prema reìmu u celi-ni. Nije zato preterano tvrditi da je od 1990. do 1998. vladajuæi poredak Srbijenastojao da, bar u izvesnoj meri, saèuva privid poštovanja demokratskih institu-cija uspostavljenih 1990. Dobra ilustracija za to je nevoljno odustajanje Slobo-

Priroda poretka i oktobarski prevrat 45

dana Miloševiæa 1997. od kandidature za predsednika republike Srbije, jer jeprethodno u dva navrata (1990. i 1992) bio izabran na taj poloCaj. Njegovimtreæim izborom bio bi grubo prekršen Ustav Srbije (1990) koji u èlanu 86 (stav 3)izrièito naglašava da „isto lice moè da bude izabrano za Predsednika republikenajviše dva puta“. Da bi izbegao izvesno negativnu reakciju domaæe i strane jav-nosti, Miloševiæ se nije 1997. ponovo kandidovao za poloCaj predsednika Srbijekoji svom nosiocu obezbeðuje velika prava, a, umesto toga, izabran je za pred-sednika SRJ èija su ovlašæenja samo „ceremonijalna“. Iz iznetih razlogamislimoda se poredak u Srbiji od 1990. do 1998. moè svrstati u pseudodemokratiju ukojoj, kako bele2i Dajamond, postoje opozicione partije i druge karakteristike iz-borne demokratije, ali nedostaje suštinski uslov: „…dovoljno ravnopravna arenaosporavanja koja omoguæava da vladajuæa partija bude smenjena sa vlasti“(Diamond, 1996: 25).

2. Od 1998. do 2000. godine

Posle uspostavljanja koalicione vlade Srbije izmeðu SPS, JUL-a i SRS (24.mart 1998), poèela je brza erozija politièke podrške partijama koje èine tu koalici-ju, što su one nastojale da nadoknade sve veæim osloncem na represiju. Veæ sre-dinom 1998. intenzivirani su napadi na nezavisne medije, koji su permanentnoìgosani od strane reìmskih glasila zbog finansijske i druge pomoæi koju dobijajuiz inostranstva. Osim toga, proreìmska glasila sistematski su ignorisala aktiv-nost opozicionih partija koje su bojkotovale republièke izbore 1997. (DS, DSS,GSS i dr.) i izveštavala iskljuèivo o partijama vladajuæe koalicije, pominjuæiveoma retko i SPO koji je sudelovao na izborima 1997. O stepenu dominacijestranaka „crveno-crne“ koalicije u proreìmskim glasilima Srbije (RTV Srbije,„Politika“, „Borba“) govore rezultati istraìvanja sprovedenog u periodu od martado oktobra 1998. Komentarišuæi rezultate pomenutog istraìvanja koji se odnosena prisutnost pojedinih partija u progamu Televizije Srbije, jedan od istraìvaèa jezabeleìo: „Partijske aktivnosti èine èetvrtinu sadràja ‘Dnevnika’ i uglavnom jeTV minutaà dodeljena partijama koalicije (SPS, JUL i SRS – V.G.). Unutar nje,uèinjena je raspodela koja se u analiziranom periodu dosledno poštuje. Vlada-juæa koalicija, ukljuèujuæi i priloge o SNP CG, ima 90 odsto partijskog vremena. Upreostalih 10 odsto smešteni su svi izveštaji o partijama koje su zasluìle dabudu pomenute – to su SPO i ND. Partijski, pa i politièki ìvot izvan parlamenta,za dràvnu televiziju ne postoji“ (Milivojeviæ, 1998: 19). Slièni su zakljuèci istovre-meno izvršenih analiza programa Radio Beograda i listova „Politika“ i „Borba“(Matiæ, 1998: 45; Todoroviæ, 1998: 52).

Vladajuæi poredak se nije, meðutim, zadovoljio ignorisanjem opozicije i ne-prestanim optuìvanjem nezavisnih medija za doušništvo sa spoljnim neprijatel-jima Srbije, nego je 2. oktobra 1998. usvojen „Zakon o javnom informisanjurepublike Srbije“ koji je bitno ogranièio slobodu delovanja nezavisnih medija.Tim zakonom ustanovljene su visoke novèane sankcije (èlan 69) koje se izrièu u

46 Vladimir Goati

prekršajnom, a ne u kriviènom postupku. Objašnjenje zašto je materija iz dome-na redovnih sudova dodeljena u nadle`nost sudijama za prekršaje treba traìti utome što, kako jedan poznavalac ocenjuje, „…prekršajni organi nisu sudovi uustavnom smislu, ne uìvaju ustavom garantovanu nezavisnost i stalnostsudske funkcije. Sudije za prekršaje imenuje vlada Srbije i po uprošæenoj proce-duri moè ih razrešiti du`nosti. Otuda je, za razliku od redovnih sudova, naprekršajne organe mnogo lakše ostvariti odluèujuæi uticaj izvršne i politièke vlas-ti“ (Vuèetiæ, 2000: 22). Kao što se moglo oèekivati, sudije za prekršaje su odmahposle stupanja navedenog zakona na snagu poèele da izrièu visoke novèanekazne nezavisnim glasilima u kojima je opozicija iznosila kritièke ocene o pos-tupcima pripadnika vladajuæe politièke elite. Od poèetka oktobra 1998. pa dokraja februara 2000. nezavisni mediji su – prema podacima Nezavisnogudruènja novinara Srbije (NUNS) – ka`njeni 47 puta sa ukupno 24.424.000 di-nara, ili nešto više od 6 miliona DM po zvaniènom kursu (Blic, 29. mart 2000).Od februara pa do pobede 5 oktobra 2000. – kada je taj zakon prestao da se pri-menjuje – kampanja reìma protiv nezavisnih medija je intenzivirana i sumaizreèenih kazni porasla je na oko 14 miliona DM.

Drakonske finansijske kazne i drugi oblici pritiska doveli su do gašenja višenezavisnih glasila (štampanih i elektronskih), što je omoguæilo vladajuæoj koali-ciji SPS, JUL-a i SRS da još potpunije zagospodari medijskim prostorom Srbije.Pored pomenutog zakona o informisanju, regresivne tendencije u politièkoj sferisna`no su podstakli „Zakon o univerzitetu“ (1998), koji je bitno suzio autonomijuuniverziteta u odnosu na dràvu, i „Zakon o lokalnoj samoupravi“ (1999), koji jejoš više redukovao inaèe malu finansijsku i kadrovsku samostalnost opština igradova. Citirani zakoni bitno su suzili prostor slobode i prava graðana i posluìlikao alibi za sve èešæu i masovniju primenu nasilja. Vladajuæi poredak u Srbiji senaroèito nemilosrdno obraèunavao sa uèesnicima višemeseènih mirnih demon-stracija koje je od 19. septembra 1999. pa sve do septembarskih izbora 2000.organizovala koalicija opozicionih partija „Savez za promene“ (DS, GSS, Demo-hrišæanska stranka Srbije i ND).

„Ciljna grupa“ represije vladajuæeg poretka postali su, takoðe, lideri partijademokratske opozicije i aktivisti studentskog, odnosno (od maja 2000) narod-nog pokreta „Otpor“. To dobro ilustruju podizanje optu`nice 24. februara 2000.protiv predsednika ND, Dušana Mihailoviæa, zbog tvrdnje saopštene u emisijiANEM, emitovanoj na „Studiju B“, da „…stranka na vlasti vlada pomoæu terora ida je to prvi stadijum diktature…“ i podnošenje (krajem marta 2000) serije kriviè-nih prijava od strane visokih funkcionera vladajuæeg reìma zbog kleveta, protivpredsednika DS, GSS, Socijaldemokratske partije, DHSS i NS. Nije preteranotvrditi da je „trn u oku“ vladajuæeg poretka bio i pokret „Otpor“. Za dve godine pri-vedeno je na informativni razgovor u policiju, pokrenut je sudski postupak protivili je uhapšeno 1700 èlanova tog pokreta. Policija je èak 4. septembra 2000.upala u centralu „Otpora“, bez sudskog naloga, i zaplenila svu opremu. Na uda-ru poretka našli su se i advokati, što ilustruje podatak da je krajem marta 2000.


bio u toku krivièni postupak protiv sedam advokata koji su branili nezavisne me-dije, uèesnike mirnih protesta ili opozione politièare (Blic, 29. mart 2000). Naj-zad, pored otvorene represije kojoj je bila izloèna, opozicija je delovala uatmosferi sve veæe nesigurnosti podstaknute nerasvetljenim atentatima ili poku-šajima atentata na liènosti iz politièkog ìvota (npr. dva pokušaja atentata na li-dera SPO, Vuka Draškoviæa) za koje su postojale indicije da su organizovani odslu`be dràvne bezbednosti. Takvu atmosferu podgrejavala je i otmica bivšegpredsednika Srbije, Ivana Stamboliæa, izvršena 26. avgusta 2000, koja je do tre-nutka pisanja ovog teksta (mart 2001) ostala nerasvetljena. Sumnju javnosti daotmica ima politièku pozadinu podstakle su informacije da je Stamboliæ u kam-panji za septembarske predsednièke i parlamentarne izbore pomagao Demo-kratskoj opoziciji Srbije (DOS).

Smatramo da prethodno nabrojane promene predstavljaju dovoljnu èinje-nièku podlogu za iznetu tezu o involuciji vladajuæeg poretka Srbije 1998. odpseudodemokartije u autoritaritarni poredak. Štaviše, pred septembarske iz-bore 2000. taj poredak je – kako smo pokazali na drugom mestu (Goati, 2000:54-57) ispoljio naglašene sliènosti sa sultanizmom èija su bitna obele`ja: ne-jasne granice izmeðu reìma i dràve; personalizacija vlasti; konstitucionalnahipokrizija; uska socijalna osnova i odsustvo razgranièenja vladarevog bogats-tva i „javne blagajne“ (Chehabi and Linz, 1998: 11-23). Istini za volju, involucija uautoritarizam nije dovedena do kraja, jer u Srbiji ipak nisu zakonom zabranjeneopozicione politièke partije, mada je sloboda njihovog delovanja bila bitno ogra-nièena. Uz to, ukidanje opozicije bilo je najavljeno u govoru predsednika SRJ ipredsednika SPS, Slobodana Miloševiæa, na Èetvrtom kongresu SPS 17. fe-bruara 2000. U tom govoru Miloševiæ je ustvrdio da u Srbiji ne postoji opozicija,nego „…grupacija potplaæenih slabiæa i lopova koji, koristeæi teško vreme u ko-jem mnogi ljudi ne ìve lako, i koristeæi znaèajna finansijska sredstva koja im sedoturaju iz inostranstva, manipulišu oseæanjima i potrebama izvesnog broja lju-di, èesto veoma mladih preæutkujuæi razloge zbog kojih je teško, laùæi ih da izteškoæa nema izlaza bez savijene kième pred silom koja je pokorila ceo svet…“(Politika, 18. februar 2000). S obzirom na moæ kojom je Miloševiæ raspolagao,izneta ocena nije bila samo semantièko poništavanje opozicije, nego najava daæe opozicija biti i formalno ukinuta. Bez obzira što do septembarskih izbora2000. nije donet zakon o zabrani opozicije, posle Miloševiæevog govora uslediloje intenziviranje represivnih mera protiv opozicionih partija, na osnovu èega semoè zakljuèiti da je poredak u Srbiji prestao da „toleriše opoziciju“, što je kons-titutivno obele`je pseudodemokratije. Time je pseudemokratija involuirala u au-toritarni poredak (koji Dajamond naziva „rezidualnom kategorijom“).

Iz iznete „dijagnoze“ prirode vladajuæeg politièkog poretka u Srbiji pred sep-tembarske izbore 2000. logièno proizlaze dve hipoteze – koje je razvoj dogaðajapotvrdio, a na koje æemo se još vratiti – da je bilo nerealno oèekivati da æe takavporedak priznati izborni poraz i da je bilo još manje verovatno raèunati na njego-vu spremnost da bude „mirno demontiran“ nakon gubitka izbora.

48 Vladimir Goati

3. Septembarski izbori 2000. i krah vladajuæeg poretka

O odràvanju saveznih izbora 24. septembra odluku je donela vladajuæakoalicija na saveznom nivou (SPS – JUL – SRS – Socijalistièka narodna partijaCG – Srpska narodna stranka). Osim izbora za oba veæa Savezne skupštine,istog dana zakazani su izbori za predsednika SRJ, kao i (samo u Srbiji) pokra-jinski i lokalni izbori. Septembarskim izborima prethodilo je, 6. jula, iznenadnousvajanje ustavnih amandmana kojim je, u „reìji“ vladajuæe koalicije, iznenada iprotivustavno bitno promenjen Ustav SRJ (1992). Ustavnim amandmanimaprihvaæene su, izmeðu ostalih, dve bitne izmene. Prva se sastoji u tome što sePredsednik SRJ bira neposredno, dok je po Ustavu SRJ (èlan 97) Predsednikarepublike birala Savezna skupština. Druga izmena tièe se naèina odabira èlano-va Veæa republika Savezne Skupštine. Amandmanima je, umesto posrednog,usvojen neposredni izbor, što je bitno narušilo ravnopravnost Crne Gore saSrbijom u federaciji (šire: Goati, 2001: 236-237). U znak protesta protiv navede-nih promena ustava koje su usvojene bez njene saglasnosti, vladajuæa koalicijaCrne Gore „Da ìvimo bolje“ (Demokratska partija socijalista – Narodna strankaCG – Socijaldemokratska partija CG – Demokratska unija Albanaca) odluèila jeda bojkotuje savezne izbore. Opozicija u Srbiji nije se, meðutim, priklonila istojopciji, jer bi nesudelovanjem na izborima sama „išla na ruku“ upornim nastojan-jima vladajuæeg poretka da je politièki potpuno marginalizuje.

Pred septembarske izbore u biraèkom telu Srbiji mnogobrojna empirijskaistraìvanja registrovala su dva politièki va`na trenda: prvi je nezadrìvosuàvanje politièkog oslonca vladajuæe „crveno-crne“ koalicije, a drugi je eks-panzija uticaja opozicionih partija. Unutar oba suprotstavljena bloka, vladajuæegi opozicionog, manifestovale su se, takoðe, opreène tendencije; u vladajuæojkoaliciji sve su više dolazile do izraàja interne napetosti i sukobi, dok je u ranijehronièno podeljenom opozicionom bloku otpoèeo proces politièkog ujedinjavan-ja. Sukob u vladajuæem bloku izmeðu SPS i JUL a, sa jedne strane, i SRS, sadruge strane, prouzrokovan je prvenstveno nezadovoljstvom Radikala – koji suu republièkom parlamentu imali samo tri poslanika manje od SPS (82 prema 85)– time što ih „crveni partneri“ uporno drè u „predsoblju vlasti“, a ne programs-kim razlikama. Da u središtu spora nisu bile programske divergencije pokazujeto što su SPS i JUL, kao i njihov predsednièki kandidat, Slobodan Miloševiæ,izašli su na septembarske izbore sa platformom koja je skoro identièna sa plat-formom SRS i njenog predsednièkog kandidata, Tomislava Nikoliæa. U obe plat-forme dominirale su ideje o opasnosti od „novog svetskog poretka“ koja senadvila nad Srbijom i SRJ i o neophodnosti da se u borbi za opstanak eliminišedemokratska opozicija kao „peta kolona“ spoljnih neprijatelja. Pored toga štoRadikali nisu dobili udeo u vlasti u srazmeri sa njihovom parlamentarnom sna-gom, ta partija je bila nezadovoljna zato što je bila potisnuta u zvaniènim mediji-ma u korist SPS i JUL-a.

Nasuprot produbljivanju politièkog rascepa unutar „crveno-crne“ koalicije,meðu opozicionim partijama sna`no su se od sredine 1998. manifestovale ten-


dencije ka akcionom povezivanju. Jedan od „sto2era“ tog povezivanja je DS,koja je u julu 1998 obrazovala sa GSS, DHS i NS koaliciju „Savez za promene“.Prvi politièki cilj oko kojeg su se ujedinili novoobrazovana koalicija, SPO i drugepartije demokratske opozicije bio je zahtev za odrCavanjem vanrednih slobodnihi ravnopravnih izbora na svim nivoima. Sledeæi vaCan korak u poboljšanju odno-sa izmeðu opozicionih partija predstavlja njihov sporazum od 10. januara 2000. ukojem se od vladajuæeg poretka zahteva: 1. da se vladajuæe i opozicione strankedogovore o vanrednim izborima na svim nivoima koji æe biti odrCani do kraja apri-la 2000; 2. „…obustavljanje svih akata dràvnog terora i bezakonja u svim njego-vim oblicima…“; i 3. ukidanje postojeæih represivnih zakona kojima seogranièavaju prava graðana i antidemokratskih zakona o štampi i univerzitetu.Zahtev za odrCavanjem vanrednih slobodnih i poštenih izbora na svim nivoimakoji se, kao eho, ponavlja u svim obraæanjima opozicije vlastima, opozicija je ista-kla i na velikom protestnom skupu u Beogradu odrCanom 14. aprila na kojem jeuzelo uèešæa oko 200.000 graðana. Opozicione partije su u teCnji da od vlada-juæeg reCima Srbije izdejstvuju slobodne i ravnopravne izbore primenile razlièitetaktike; SzP je nastojala da iznudi raspisivanje izbora oslanjajuæi se na masovneproteste i akcije graðanske neposlušnosti, dok je SPO teCio da ostvari isti cilj za-laganjem svojih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije. Obe su se taktike, meðu-tim, pokazale neuspešnim, jer je vladajuæi poredak zakazao izbore tek kad je tosam procenio oportunim i po pravilima koja je sam nametnuo.

Na septembarskim izborima 2000. stranke vladajuæe koalicije na savez-nom nivou (SPS – JUL – SRS – SNP CG – SrNS CG) bile su privilegovane nadopozicijom u institucionalnoj i medijskoj sferi (o tome: Goati, 2001: 237-239), pase, zbog toga, septembarski izbori ne mogu svrstati – kao ni svi prethodni izboriza parlament SRJ i za parlament Srbije – u slobodne i poštene. Od niza izboraodrànih 24. septembra, najveæu „politièku teìnu“ imali su, neosporno, izbori zaPredsednika SRJ, jer je na njima u borbi sa opozicionim kandidatima „odmeriosnagu“ Slobodan Miloševiæ, ne samo najmoæniji politièar vladajuæeg reìma,nego i liènost koja je personifikovala taj reìm. Na predsednièkim izborima, osimMiloševiæa, sudelovala su još èetiri kandidata: Vojislav Koštunica (DOS), Tomis-lav Nikoliæ (SRS), Vojislav Mihailoviæ (SPO) i peti, potpuno anoniman kandidat,Afirmativne stranke (AS), Miodrag Vidojkoviæ. Na tim izborima ubedljivo je tri-jumfovao, veæ u prvom krugu, kandidat DOS-a, Vojislav Koštunica nad Sloboda-nom Miloševiæem. Koštunica je osvojio je 2.470.304 glasova (50,2 odsto),Slobodan Miloševiæ 1.826.799, dok su ostali takmaci zadobili znatno manjupodršku graðana. Kandidati DOS-a odneli su, takoðe, pobede i na saveznim,pokrajinskim i lokalnim izborima.

Postavlja se pitanje kako je moguæe da opozicija odnese pobedu na izbori-ma u jednom autoritarnom poretku? U odgovoru na to pitanje treba najpre uzeti uobzir da je opozicija ostvarila u biraèkom telu toliko veliku prednost nad „crve-no-crnom“ koalicijom da poredak nije mogao da je eliminiše standardnim naèini-ma manipulacije primenjivanim u prethodnom razdoblju. Drugo, tradicionalno

50 Vladimir Goati

suprotstavljene opozicione partije Srbije, ujedinjene u DOS, uspešno su artikuli-sale nezadovoljstvo graðana i ponudile im uverljiv alternativni projekt demokrats-kog i trìšnog preobraàja. Treæe, u izbornu kampanju protiv reìma ukljuèio se,osim opozicionih partija, širok spektar nevladinih organizacija (G 17+, CESID,Otpor, Graðanske inicijative, Evropski pokret u Srbiji i mnoge druge) koje suuspele da podstaknu veliki broj ranijih apstinenata da izaðu na biraèka mesta i daizraze svoju izbornu volju. Nastojanje opozicije da podstakne što veæi procenatgraðana da izaðu na glasanje rezultat je saznanja da je na taj naèin ostvarena iz-borna pobeda demokratskih snaga u Slovaèkoj (1998) i u Hrvatskoj (2000). Osimtoga, nalazi mnogih empirijskih istraìvanja sprovedenih od 1990. do 2000. po-kazivali su da su graðani koji nisu uèestvovali na izborima veæinom podràvaliopozicione partije. Kampanja za što masovniji izlazak graðana na izbore postiglaje uspeh, o èemu govore podaci da je na septembarskim izborima u Srbiji sude-lovalo 74,4 odsto graðana, dok je na republièkim izborima 1997. taj procenat biosamo 57,4 odsto.

Èetvrto, opozicione partije i nevladine organizacije Srbije dobile su u izbor-noj kampanji ogromnu pomoæ (elektronska oprema, finansijska sredstva, obra-zovanje aktivista i dr.) od meðunarodnih organizacija, èime su u velikoj merineutralisale institucionalne i medijske prednosti vladajuæih partija. Vlast je, do-duše, pokušavala da osujeti priliv inostrane pomoæi stogom finansijskom kontro-lom opozicionih partija i nevladinih organizacija koja je intenzivirana sredinom2000, ali je to dalo slabe rezultate, jer je pomoæ pristizala preko Crne Gore, èijavlada je aktivno pomagala opoziciju u Srbiji. Opozicija je dobijala pomoæ i prekoMaðarske za koju za graðane SRJ vaì princip slobodnog prelaska granice (bezviza). Nije zato sluèajno što su u Crnoj Gori i Maðarskoj odràvani va`ni sastanciopozicionih partija i nevladinih organizacija – èesto uz prisustvo predstavnikameðunarodnih organizacija – na kojima je dogovarana strategija izborne borbeprotiv vladajuæeg poretka u Srbiji. Iz toga što je prethodno reèeno proizlazi para-doksalan zakljuèak da deo objašnjenja izbornog poraza autoritarnog poretka uSrbiji treba traìti u tome što taj poredak nije bio „dovoljno autoritaran“ i što nijeonemoguæio slobodno kretanje graðana Srbije preko granica uvoðenjem „unu-trašnjih viza“ (o èemu je, inaèe, bilo nagoveštaja u javnosti poèetkom 2000). Naj-zad, peti uzrok izbornog poraza vladajuæe „crveno-crne“ koalicije je jedansubjektivni momenat. Vladajuæa elita – prvenstveno njen autistièni vrh olièen uSlobodanu Miloševiæu i njegovoj supruzi Mirjani Markoviæ – pogrešno je procenilaodnos snaga u biraèkom telu i zakazala je predsednièke izbore, premda je man-dat predsednika isticao tek u julu 2001. godine, verujuæi da æe izvojevati ubedljivuizbornu pobedu. Va`nost uloge „loših procena“ u epohalnim dogaðajima jedanautor je dobro naglasio na sledeæi naèin: „Greške, pogrešna tumaèenja i pogreš-na shvatanja uèesnika u istorijskim zbivanjima igraju onakvu ulogu kakvu igrajugenetske mutacije u biološkim zbivanjima: prave istoriju“ (Soroš, 1999: 21).

Izborni porazi Miloševiæa na predsednièkim izborima i koalicije SPS i JUL-ana saveznim izborima izazvali su u vrhu vladajuæeg poretka najpre šok, a po-


tom, potpuno oèekivano, oèajnièke pokušaje, koji su trajali od 25. septembra do5. oktobra 2000, da prikrije Miloševiæev poraz. KaCemo „potpuno oèekivano“, jerje personalni vrh autoritarnog poretka Srbije toliko ogrezao u nasilju da je gubl-jenje vlasti znaèilo za njega neminovno suoèavanje sa krivièno-pravnom i gra-ðansko-pravnom odgovornošæu. Povrh toga, protiv Miloševiæa i najuCeg kruganjegovih saradnika Meðunarodni sud u Hagu je podigao, maja 1999, optuCnice igubitak izbora znaèio je njihovu verovatnu ekstradiciju tom sudu. U pokušaju fal-sifikovanja izborne volje graðana kljuènu ulogu odigrala je Savezna izborna ko-misija (SIK), koja je delovala kao longa manus vladajuæeg poretka, èineæi velikibroj teških prekršaja izbornih i drugih propisa. Kršeæi te propise stalni sastavSIK-a je objavio u svojoj Odluci (Slu`beni list SRJ od 29. septembra 2000) kri-votvorene rezultate izbora po kojima je kandidat DOS-a, Vojislav Koštunica, do-bio samo 2.474.392 glasova, odnosno 49, 9 odsto od ukupnog broja glasalih.Na osnovu toga, SIK je ocenila da Koštunica nije ispunio uslov (od 50 odsto plusjedan glas) da bi bio izabran u prvom krugu, pa je proglasila da æe drugi krugpredsednièkih izbora biti odrCan 8. oktobra 2000. Na Calbu DOS i njegovogpredsednièkog kandidata protiv citirane odluke SIK-a Savezni ustavni sud(SUS) doneo je 4. oktobra rešenje prema kojem kompletan prvi krug izbora zapredsednika treba da bude ponovljen. To je, u stvari, znaèilo da se predsednièkiizbori moraju iznova odrCati, što je Miloševiæu otvaralo moguænost da pripreminovu izbornu prevaru.

Ali, pokazalo se da to nije poslednja, nego pretposlednja faza izbornogzapleta. Finalni èin tog zapleta poèeo je pozivom lidera DOS-a (29. septembra)na graðansku neposlušnost i na masovne proteste sve do priznavanja rezultatapredsednièkih izbora. Pored desetina hiljada graðana koji su svakodnevno de-monstrirali na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije, protestima se pri-druìlo i oko 13 hiljada rudara kolubarskih rudnika koji su prekinuli proizvodnju.Vladajuæi poredak je pretnjom upotrebe vojske i policije pokušao da prinudirudare da nastave rad, ali su se hiljade graðana pridruìli rudarima što je, vero-vatno, odvratilo poredak od primene nasilja. Višednevne demonstracija dostiglesu apogej u èetvrtak 5. oktobra, kada je na ulice Beograda izašlo više od sedamstotina hiljada graðana iz èitave Srbije, koji su, i pored intervencije policije pali-cama i suzavcem, zauzeli zgrade Savezne skupštine i RTS. Krvoproliæe je, ipak,izbegnuto, jer su elitne policijske formacije (Posebne jedinice policije, Specijal-na antiteroristièka jedinica i Jedinica za specijalne operacije poznate kao„crvene beretke“) odbile da pucaju i pridruìle su se graðanima.

Tako se na ulicama Beograda 5. oktobra dogodila „meka demokratska revo-lucija“, koja zbog svoje masovnosti ima sliènosti sa zbivanjima u Pragu 1989. Po-red sliènosti postoje, meðutim, i razlike, jer je u Beogradu ipak bilo nasilja (policijaje koristila palice i suzavac, a demonstranti kamenice, štapove i buldoèr) i `rta-va (jedna osoba mrtva i više desetina ranjenih), što asocira na „rumunski scena-rio“. Ne treba nipošto zanemariti da je potencijalna sila demonstranata uBeogradu daleko nadmašivala primenjenu silu (nasilje) o èemu govori to što je

52 Vladimir Goati

veliki broj uèesnika protesta bio naoruàn i što je zauzimanjem Narodne skupš-tine i RTV uverljivo demonstrirao odluènost da se ako treba svim, a ne samo mir-nim sredstvima bori za priznavanje izbornih rezultata. Imajuæi u vidu prethodno

opisanu prirodu vladajuæeg poretka u Srbiji, va`nost sile – koja je, ponavljamo,

prete`no ostala u latentnoj formi – ne treba potcenjivati kada se raspravlja o te-

meljnom politièkom preokretu ostvarenom 5. oktobra; latentna sila nije u tom

preokretu bila sluèajan, uzgredan i nevaàn fenomen, nego je imalo suštinsku

ulogu, jer bi, pretpostavljamo, bez nje autoritarni poredak (sa „jednom nogom“ u

sultanizmu) najverovatnije ignorisao rezultate izbora, i nastavio da vlada po sta-

rom. Ogromna potencijalna sila od više stotina hiljada ljudi u Beogradu delovalaje, u stvari, kao „zastrašivaè“ i podstakla represivni aparat (vojni, policijski, para-policijski) da odbije izvršavanje nareðenja vlastodràca, èime prestaje analogijasa dogaðajima u Bukureštu 1989. Umesto toga, pošto su demonstranti zauzelizgrade Savezne skupštine i RTV, pripadnici represivnog aparata poèeli su da se„bratime sa narodom“ što podseæa na zbivanja u Portugalu (1974) poznata kao„revolucija karanfila“.

Temeljno uzdrmani vladajuæi poredak Srbije bio je prinuðen da prizna izborVojislava Koštunice za Predsednika SRJ i pobedu DOS-a na saveznim izbori-ma, posle èega je poèeo proces nezadrìvog urušavanja tog poretka. To se od-mah oèitovalo kad su mu „otkazale poslušnost“ najva`nije organizacije iz sfereinformisanja i bankarstva. Uporedo sa tim, mnoge organizacije u vitalnim društ-venim delatnostima (nauka, kultura, školstvo, zdravstvo) spontano su odbile daprimenjuju vaèæe propise nametnute u ranijem razdoblju kojima je reìm kon-trolisao njihov rad, a u nekim od tih organizacija zaposleni su eliminisali upravl-jaèke garniture nametnute od reìma. Beogradski univerzitet je, na primer,prestao da se povinuje „Zakonu o univerzitetu“ – koji je 1998. ukinuo njegovuautonomiju – i poèeo da primenjuje zakon koji je prethodno bio na snazi. Istovre-meno, na univerzitetu i na veæini fakulteta odstranjena su od dràve nametnutarukovodstva, a njihova mesta privremeno su zauzeli organi izabrani od stranesamih fakulteta.

Posle septembarskih izbora u Srbiji ipak je ostvarena parcijalna, a ne celo-vita eliminacija ranije politièki vladajuæe garniture. Objašnjenje za to treba traìtiu politièkom kompromisu izmeðu DOS-a i predstavnika láncien régime koji jeformalizovan u „Politièkom sporazumu“ potpisanom 16. oktobra od strane DOS,SPS i SPO, uz garanciju Predsednika SRJ, Vojislava Koštunice, i PredsednikaSrbije, Milana Milutinoviæa. Pomenuti sporazum sadrì, izmeðu ostalog, odlukeo raspisivanju republièkih izbora 23. decembra i o obrazovanju i naèinu delova-nja nove republièke Vlade. U skladu sa citiranim Sporazumom, PredsednikRepublike Srbije doneo je 26 oktobra odluku o raspuštanju Narodne skupštine izakazao vanredne parlamentarne izbore za 23 decembar.

Oslabljeni „stari reìm“ bio je, ustvari, prinuðen da pristane na decembar-ske izbore zbog novog odnosa snaga; da se tome suprotstavio koristeæi svoju


veæinu u parlamentu Srbije izabranom 1997, rizikovao bi nasilno eliminisanje sapolitièke scene. Zbog toga nije preterano tvrditi da su decembarski izbori, u stva-ri, „produètak“ septembarskih izbora. Na decembarskim izborima vladajuæepartije „starog reìma“, SPS, SRS i JUL, pretrpele su ubedljiv poraz, što dobroilustruju podaci da su SPS i SRS zajedno osvojile samo 24 odsto (14,8 + 9,2)mandata, a JUL je ostao bez ijednog poslanièkog mesta, dok je DOS izvojevao70,4 odsto poslanièkih mandata.

***

Posle decembarskih izbora eliminisani su sa strateški va`nih poloàjapreostali pripadnici politièke elite „starog reìma“ (sa izuzetkom Predsednika re-publike Srbije, Milana Milutinoviæa koji je, u aktuelnoj konstelaciji snaga, potpunomarginalizovan), a njihova mesta zauzeli su pripadnici DOS-a, èime je, ustvari,„zaokruèna“ prva smena na vlasti zapoèeta 5 oktobra. Takva smena je bitanpreduslov demokratskog preobraàja (Schmitter, 1986: 9; Weiner and LaPalom-bara, 1966: 412), a do nje je u veæini postkomunistièkih zemlja jugoistoèneEvrope došlo još 1990. Posle decembarskih izbora 2000. u Srbiji je otpoèeoproces uspostavljanja demokratskog poretka ili, koristeæi opet tipologiju LarijaDajamonda, izborne demokratije. Taj proces æe se svakako suoèiti sa teško sav-ladljivim preprekama, zbog dramatièno teške ekonomsko-socijalne situacije ipostojanja na politièkoj sceni snaga koje ne prihvataju demokratska „pravila igre“.

Beograd, 29. 3. 2001.

Literatura

Chehabi H. E. and Linz, Juan. 1998. „A Theory of Sultanism: Type of NondemocraticRule“, In: Sultanistic Regime, Eds. H. E. Chehabi and Juan Linz, Baltimor: JohnHopkins Press.

Cohen, Lenard. 2001. Serpent in the Bosom, The Rise and Fall of Slobodan Miloševiæ,Boulder, Colorado: Westview Press.

Diamond, Larry. 1996. „Is the Third Wave Over“, Journal of Democracy, 3: 20-38.

Goati, Vladimir. 2000. Partije Srbije i Crne Gore u politièkim borbama od 1990. do 2000,

Bar: Conteco.

Goati Vladimir, Izbori u SRJ od 1990 do 1998, Volja graðana ili izborna manipulacija,

Dodatak izbori 2000, 2001 (drugo dopunjeno izdanje), Beograd: Centar za slo-bodne izbore i demokratiju.

Matiæ, Jovanka. 1998. „Radio Beograd: Dràvni interes nema opoziciju“, U: Odsutne

partije, Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju.

Milivojeviæ, Snjeàna. 1998. „Radio televizija Srbije: Volimo te otad`bino naša...“, U:Odsutne partije, Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju.

LaPalombara, Joseph and Weiner, Myron. 1966. „Conclusion“, In: Political Parties and

Political Development, Eds. Joseph LaPalomabara and Myron Weiner, Princeton:Princeton University Press.

54 Vladimir Goati

Schmitter, Philipe. 1986. „An Introduction to Southern European Transition from Authori-tarian Rule: Italy, Greece, Portugal and Turkey“, In: Transition from Authoritarian

Rule, Southern Europe, Eds.Guillermo O’Donell, Philipe Schmitter and LaurenceWhitehead, Baltimore and London: The John Hopkins University Press.

Soroš, Dòrd`, 1999. Od kapitalizma ugroèno društvo, Beograd: Samizdat, B-92.

Todoroviæ, Mirjana. 1998. „Politika i Borba: sve je Jul osim avgusta a i on je ako nijeglup…“, U: Odsutne partije, Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju.

Vuèetiæ, Slobodan, 2000. U krugu poraza, Beograd: Stubovi kulture.

The Nature of the Order and the October Overthrow in Serbia

Summary: In Serbia democratic institutions – political parties, parliament, multipartyelections – were introduced in 1990, so it would be an oversimplification to call this orderauthoritarian. At the same time, Serbia’s political order did not ensure an “equal arena”for mutual contest to all political parties; therefore it cannot be called democratic either.Hence the political order in Serbia is most accurately classified as the quasi-democratictype analyzed by Larry Diamond. This definition held until 1998 when the regime startedincreasingly to resort to violence against opposition parties, independent media andNGOs. In this way the type of order was essentially changed: quasi-democracy degene-rated into a pure authoritarian type. After the defeat in the September 2000 elections thistype of order in Serbia responded first by attempted fraud and then, when citizens in res-ponse to this organized protests, by violence; on 5 October citizens manifested readi-ness to strike back. Facing this, the apparatus of repression (police, army) withdrew,which marked the beginning of the implosion of the ruling order. The readiness of citizensto react to violence (i.e. the presence of potential force) was an essential factor in top-pling the authoritarian order in Serbia.

Key words: democratic institutions, quasi-democracy, authoritarian regime, potentialforce, transfer of power.


Sreæko MihailoviæInstitut društvenih naukaBeograd

Politièke formule odrànja

i promene reìma u Srbiji

Rezime: Sve do pred kraj 2000. godine graðani se u Srbiji nisu izborno opredeljivalishodno uèinku ekipe na vlasti. U Srbiji se retko glasalo na osnovu efikasnosti i uopštena osnovu vladine delotvornosti, što je, inaèe, jedan od vidova tzv. racionalnog izbora!Osnovna teza u ovom tekstu glasi: u Srbiji je, poèev od 1990. godine, dominantan pos-redan izbor; poèev od 1999. moè se raèunati sa prevagom neposrednog izbora; taj tipizbora je potvrðen na izborima u drugoj polovini prošle godine. Sa stanovišta izborazasnovanog na lojalnosti i vernosti partiji, socijalizmu, naciji… postepeno se prelazi nastvarni izbor, na racionalne kriterijume, na sopstveni interes. Ukupno uzev, sve manjeje vernika (u socijalizam, naciju, partiju), a sve više izbornika koji o svom glasu odluèujuna osnovu stvarnih èinjenica. Naznaèeni obrati u javnom mnenju graðana Srbije dovelisu, u krajnjoj liniji, do baziènog prestrukturiranja politièke moæi, do realigning election.Ostvaren je i zahtev graðana da se opozicija oblikuje kao single issue group, koja vodisingle issue politics, odnosno globalno usmerenje kao promeni vlasti!

Kljuène reèi: glasanje, posredan izbor, neposredan izbor, racionalni izbor, socijalistièkinacionalizam, nacionalistièki socijalizam, istraìvanja javnog mnenja.

Na prošlogodišnjim septembarskim izborima u Srbiji pobedili su VojislavKoštunica i Demokratska opozicija Srbije. Izborna pobeda je odbranjena u doga-ðajima nakon izbora i faktièki je ponovo dobijena 5. oktobra. Decembarski izboriza republièku skupštinu pobedu DOS-a uèinili su trijumfalnom. – Bili su to veomava`ni, ali tek prvi koraci ka društvenim promenama. Reè je o poèetnim pobeda-ma koje æe, potom, jedni smatrati konaènim te govoriti o završenom poslu, dokæe drugi s njima zapoèinjati dugotrajnu borbu za jedno moderno društvo. No, i zajedne i za druge, reè je o pobedama.

Pitanje glavnih aktera pobede i/ili doprinosa pobedi posle svake bitke neaktuelizuju samo oficijelni interpreti, veæ pre svega oni koji se smatraju zakinu-tim u podeli plena ili, barem, u podeli zasluga i drugih simbolièkih nagrada1. Po

1 Poznata sintagma: „Revolucija jede svoju decu“, okrenuta je za stoosamdeset stepeni:„Deca revolucije jedu svoju revoluciju!“.

pravilu, samoprocenjivane uloge i zasluge znatno su veæi od stvarnog udela upobedi. Nastojanja takvog smera imaju svoj raison d’être. Stvar je u tome što sepodela plena i zasluga ne odvija prema stvarnom udelu u pobedi, veæ prema na-metnutim i naknadno uspostavljenim predstavama o tome. Interpretacija pos-taje va`nija od samog dogaðaja.

Objektivno gledano, daleko je va`nije pitanje kako je došlo do „dobitne kom-binacije“, odnosno do pobednièke konstelacije društvenih i politièkih aktera.Kako je ta konstelacija smišljena, a potom, kako je uspostavljana. U svemu tomevidim kljuènu ulogu graðana Srbije i promenu tipa (ili modela) biranja, odnosnonovu izbornu formulu koju su oni uspostavili krajem 2000. godine.

1. Izborne formule

Moè argumentovano da se tvrdi da u Srbiji, sve do pred kraj 2000. godinenije bilo retrospektivnog glasanja (retrospective voting). Taènije, u Srbiji se retkoglasalo na osnovu efikasnosti i uopšte delotvornosti Vlade (government perfor-

mance), što je, inaèe, jedan od vidova tzv. racionalnog izbora (rational choice)!Drugim reèima (i banalno reèeno) vlada u Srbiji mogla je da radi šta god hoæe,proizvoljno i voluntarno, ali je iz nekih razloga partija koja drì tu vladu uvek ima-la dovoljnu2 podršku graðana da i dalje to èini. Zašto je to tako? Zašto su navlasti opstajali oni èijim poslom graðani nisu bili zadovoljni?

Nesporno je da se deo objašnjenja duguje izbornim kraðama. Meðutim,one ne mogu uoèenu pojavu da objasne do kraja, a smatram da one nisu glavnièinilac objašnjenja. Uostalom, uvek se moèmo zapitati: A zašto opozicija nijeosvajala dovoljno glasova kojim bi anulirala izborne kraðe partija na vlasti, akoveæ nije bila sposobna da spreèi kraðe?

Meðu nekoliko moguæih objašnjenja ovog apsurdnog fenomena (glasati zaone èijim smo radom nezadovoljni), ovde æemo se koncentrisati na jedno koje uznatnoj meri objašnjava taj apsurd. Reè je o kvalifikovanosti biraèa, odnosno o pi-tanju: Kako graðani glasaju i zašto glasaju tako kako glasaju, pošto odgovor otome za koga glasaju veæ znamo!

Izbor podrazumeva najmanje dve ostvarene pretpostavke: prvo, znanje (ilibarem predstavu o znanju) o osobinama sadràja ili kandidata izmeðu kojih sebira; i drugo, slobodu da se izabere ono èemu se daje prednost.

58 Sreæko Mihailoviæ

2 Pitanje je šta to znaèi „dovoljna podrška“ – u ovom kontekstu to je onaj nivo osvojenih gla-sova na izborima koji je omoguæavao Socijalistièkoj partiji Srbije da sama ili u koaliciji vladaSrbijom. „Dovoljna podrška“ niti na jednim republièkim izborima nije znaèila apsolutnu veæinuglasova koja bi omoguæavala lagodnu vladavinu, pogotovo desetogodišnju. To je, meðutim,èesta tvrdnja , ne samo od strane inozemnih glasila, veæ i u nas – uz nastojanje da se odgovor-nost za dugogodišnju vladavinu Slobodana Miloševiæa iskljuèivo vidi u graðanima Srbije, od-nosno u njihovom izbornom opredeljenju (videti podatke u tabeli 1).

Znanje (obaveštenost) o sadràjima izmeðu kojih se bira nuàn je predus-lov izbora. Doduše, dovoljno je i samo da mislimo da znamo. Dakle, nije u pitan-ju istinitost znanja kao takvog, veæ prisustvo procedure koja moè da produkuje iistinito saznanje o pojavama odnosno akterima izmeðu kojih biramo. Ovo„znanje“ moè da se zasniva i na manipulisanim podacima. Poenta je u posto-janju procedure u kojoj biraè pre izbora nastoji da doðe do nekih podataka(stvarnih ili izmanipulisanih, u ovom momentu je svejedno) i da se potom opre-deljuje na osnovu tih podataka.

Dakle, prethodna su pitanja da li su graðani Srbije u stanju da slede proce-duru sticanja znanja neophodnih za racionalni izbor3, da li su dovoljno zaintere-sovani za politiku4 da svoj izbor potvrde davanjem glasa odreðenoj partiji ilikandidatu, da li su u stanju da se odupru jakom socijalnom pritisku za glasanje5

za ove ili one (koji je itekako jak u izrazito konfrotirajuæim politièkim situacijamakao što je to ova naša)… Neobaveštenost i nezainteresovanost za politiku su,istovremeno, i glavni èinioci izborne apstinencije. No, sva ta pitanja ostavljamopo strani i orijentišemo se ka graðanima koji znaju za koga æe da glasaju, koji iz-laze na izbore i daju glasove preferiranim strankama i kandidatima i koji to èinepo svojoj volji, a ne pod pritiskom ove ili one politièke i socijalne moæi!

Nesporno je da se izborno opredeljenje efektuira na samim izborima prekoglasanja za odreðenu stranku i/ili odreðene kandidate. Od kljuène je va`nosti saz-nanje o tome na osnovu èega se glas daje upravo toj stranci i tom kandidatu, a nenekom drugom. Tu je i pitanje: kada pojedinac stvarno bira? Da li je to u vreme

Politièke formule odrànja i promene reìma u Srbiji 59

3 Mogu se graðani na izborima opredeljivati i na osnovu boje ili simbola (slike magarca, slo-na), no pitanje je da li je i koliko je tu reè o izboru. – Ako se zna da je na popisu stanovništvaSrbije, 1991. godine, utvrðeno da gotovo dve treæine punoletnih graðana ima osnovnu školu ilipak ni to, onda je zaista pitanje koliko se u nas moè govoriti o racionalnom izboru. (Naravnoda ne znaèi da èovek koji ima samo osnovnu školu ili ni nju – da on ne moè da pravi racionalniizbor; nizak nivo obrazovanje je tek èinilac koji ukazuje na manju verovatnoæu racionalnog iz-bora) – Neka istraìvanja govore èak o treæini graðana funkcionalno nepismenih, to jest onihkoji nisu u stanju da proèitaju deo teksta iz dnevnih novina i da kaù o èemu se tu radi, pitanjeje kakav smisao imaju izbori za graðane ove „pismenosti“.4 U jednom javnomnjenskom istraìvanju iz septembra 1999. godine utvrðeno je da je 31%graðana nezainteresovano za politiku, a još 35% kaè da je zainteresovano „malo, ne naroèi-to“. Ovome treba dodati još jedan podatak iz istog istraìvanja: 10% ispitanika izjavljuje da imuopšte nije va`no ko æe pobediti na izborima, a 18% da im nije naroèito va`no, što su itekakoveliki postoci uz onih 7% koji kaù da ne znaju da li im je va`no ili nije va`no ko æe pobediti naizborima (Mihailoviæ i drugi, 2000).5 Davanje glasa spolja diktirano, prisilno – bez obzira da li dati graðanin ima ili nema izbornuvolju. U sluèaju odsustva izborne volje npr. starije polupismene ili nepismene ène u seoskojporodici – zainteresovani èlanovi porodice „vode baku na glasanje“, i ona „glasa“ onako kakojoj kaè mu`, sin, unuka… Prièa druga: radnik dobija u svojoj firmi listiæ na kojem je zaokruèn„onaj ko treba da je zaokruèn“, radnik ima obavezu da taj listiæ ubaci u glasaèku kutiju, a da ufirmu vrati prazan glasaèki listiæ (kako bi manipulatori znali da je radnik izvršio svoju „obave-zu“). Svemu ovome treba pridodati i jak socijalni pritisak u pojedinim sredinama da se glasaovako ili onako!

izborne kampanje a na osnovu stranaèke ponude, dakle neposredno uoèi izlaska

na izborno mesto, ili je izbor veæ davno ranije uèinjen pristajanjem uz odreðenu

stranku ili nekim drugim davno ili samo relativno ranije uèinjenim izborom?

U osnovi se onda moè govoriti o dubljem znaèenju izbornog ponašanja6.U jednom sluèaju imamo stvarni izbor – kada èovek zaista bira kome æe da da

svoj glas na osnovu odreðenih kriterijuma, a u vreme izborne kampanje ili goto-vo u momentu izlaska na biralište. U drugom sluèaju èin izlaska na biralište i da-vanje glasa odreðenoj partiji, odnosno kandidatu nije ništa drugo do potvrda

ranije izvršenog izbora, bez obzira na kriterije koji su upotrebljeni pri formiranjutih preferencija.

U razmatranju izbornih preferenci pomenute društvene grupe (oni koji zna-ju i koji glasaju i koji to èine svojom slobodnom voljom) va`no je uneti izvesneinovacije, pa i preureðenje standardnih teorija o modelima glasanja, a upravo naiskustvu izbora u Srbiji. U tom smislu, poèinjemo za razlikovanjem posrednog ineposrednog izbora.

1. Posredan izbor je u pitanju onda kada su jednim, prethodnim izborom,ustvari odreðeni i svi kasniji izbori. Svi kasniji izbori su potvrda, izraz, eksplikaci-ja ranije uèinjenog opredeljenja. Moè se reæi da je tu reè samo o jednom izboru,dok je svaki sledeæi izbor u stvari iskaz o lojalnosti prvom izboru! U pitanju je du-boka lojalnost, dugotrajno oseæanje vezanosti, identifikacija sa jakim psihološ-kim nabojem, sa odreðenim politièkim akterom ili odreðenom društvenomgrupom ili odreðenim konceptom politike. Tu imamo manjak pravog izbora, a vi-šak odanosti ovom ili onom; manjak racionalnosti, a višak vere. Nosioci ovogtipa izbora su više „vernici“ nego što su slobodni graðani!

1.1. Glasanje na osnovu partijske identifikacije. – Izbor je i onda izbor kadana osnovu jednom uèinjenog izbora politièke stranke (ne mora, u ovom momen-tu, da bude bitno kako je došlo do tog prvog izbora), svaki put kada se naðemo uistoj ili sliènoj situaciji mi ponavljamo taj jednom veæ uèinjeni izbor. Na primer,uvek glasamo za republikance! – U literaturi je ovaj tip izbora poznat kao gla-sanje na osnovu partijske identifikacije (party identification).

1.2. Vrednosno glasanje. – O izboru je reè i onda kada postoji jedan apsolu-tizovani kriterijum za sve izborne preference – tu se prihvata opšti princip, aonda se deduktivno zakljuèuje o partiji ili kandidatu kome treba dati glas. Akosam prihvatio odreðeno apsolutno vrednosno opredeljenje, onda æe moj glasdobiti ona stranka za koju ja mislim da æe najoptimalnije ostvariti taj apsolut. Na-ravno, to moè biti nacija, ili bilo šta drugo „tako veliko“! – U literaturi je ovom tipuizbora retko kad posveæivana pa`nja, a ako je o tome i bilo reèi onda je obiènoshvatano kao deo problemskog glasanja (issue voting). Primerenija odredba zaovaj tip glasanja bila bi vrednosno glasanje.


6 „Da li je glasanje èin potvrde (ranijeg opredeljenja – primedba S.M:) ili izbora? To je funda-mentalno pitanje oko kojeg se modeli glasanja ne slaù“ (Harrop and Miller, 1987: 130).

1.3. Ideološko glasanje. – Izbor politièke stranke ili kandidata kao konsek-venca samo-pozicioniranja biraèa u politièkom kontinuumu levo-desno. – Ovajtip glasanja je u literaturi poznat kao ideološko glasanje (ideological voting).

2. Neposredni izbor je u pitanju onda kada se izborne preference formirajutokom same izborne kampanje (ili pre nego što je i poèela), a na osnovu kriteriju-ma koji proizlaze iz sameravanja sopstvenih interesa i programskih opredeljenjai konkretne politike stranaka i kandidata. Moè se reæi da je ovde u pitanju onošto se u literaturi imenuje kao racionalno glasanje (rational voting). Kako kaùHarrop i Miller „... glasaèi biraju partiju koja je blià njihovim sopstvenim interesi-

ma, vrednostima i prioritetima. Tragajuæi za partijom koja je najbolje sredstvo za

postizanje njihovih interesa, glasaèi èine racioinalni izbor“ (1987: 130). „Suštins-

ki, racionalni izbor sastoji se od podrške partiji koja æe najverovatnije da dostigne

politièke ciljeve glasaèa“ (Harrop and Miller, 1987: 145). Naravno, prethodna jepredpostavka da biraè prepoznaje svoje sopstvene interese (recognizes his own

self-interest) i da je u stanju da uspostavi odgovarajuæu vezu izmeðu sopstvenihinteresa i partija odnosno kandidata koji mogu uspešno da rade na njihovom ost-varivanju. Model racionalnog izbora potièe iz ekonomije, otuda se o njemu èestogovori kao o ekonomskom modelu.

2.1. Problemsko glasanje. – Glasanje na osnovu procene o tome da æe odre-ðena partija ili kandidata najefikasnije ostvariti percipirane društvene i liène pro-bleme kao kriterijum za davanje glasa partiji ili kandidatu. Kriterij izbora je, dakle,procena uspešnosti rešavanja aktuelnih problema. U literaturi je ovaj tip glasanjapoznat kao problemsko glasanje (issue voting).

2.2. Glasanje na osnovu uèinka vlade. – „Izbori mogu biti prilika da se regis-

truje vladina delotvornost ili neodobravanje njenih grešaka. Kada su glasaèi za-

dovoljni od njih se moè oèekivati podrška vladajuæoj partiji ili partije, a kada nisu

oni glasaju za opoziciju“ (Oppenhuis, 1995: 102). – U literaturi je ovaj tip izborapoznat kao glasanje na osnovu vladine delotvornosti (government perfor-

mance).

Osnovna teza u ovom tekstu glasi: u Srbiji je, poèev od 1990. godine, domi-

nantan posredan izbor; poèev od 2000. moè se raèunati sa prevagom neposred-

nog izbora; taj tip izbora je potvrðen na izborima u drugoj polovini prošle godine.

Sa stanovišta prethodnog izbora, lojalnosti, vernosti, odanosti (partiji, socijalizmu,

naciji…) postepeno se prelazi na stvarni izbor, na racionalne kriterijume, na sops-

tveni interes. Ukupno uzev, sve manje je vernika (u socijalizam, naciju, partiju), a

sve više izbornika koji o svom glasu odluèuju na osnovu stvarnih èinjenica.

2. Formula bivše vlasti

Dva rascepa su oblikovala politièku scenu Srbije krajem osamdesetih i udevedesetim godinama: komunizam/socijalizam vs. kapitalizam/antisocijalizam

i nacionalni vs. graðanski princip organizovanja društva.


Rascepi na liniji za ili protiv socijalizma i na liniji nacionalno vs. graðansko,lagano su se transformisali u vododelnicu – na jednoj strani bilo je ono što je so-cijalistièko i nacionalistièko, a na drugoj ono što je graðansko i što nije socijali-zam. Du` obala ove razgranièavajuæe vododerine, tog opšteg raskola,polarizuju se biraèi, oblikuju partije, strukturira javno mnenje, stvaraju stranaèkei dràvne strategije… Na jednoj obali je ustanovljen doskora vladajuæi obrazacposrednog izbora, a na drugoj od skora obrazac u usponu – neposredni izbor.

Biraèko telo Srbije formira se u toku dvanaestogodišnjeg rata (1988-2000)koji je doneo ukidanje privatnog ìvota, a gotovo i ukidanje javnosti èime su izbo-ri obesmišljeni jer im je zadata njima neprirodna i neprimerena kolektivistièkaosnova. Time je ustanovljena „nealternativna politika“ koja ne trpi nikakav praviizbor i nikakvu „drugaèijost“.

Dualnost partijske scene Srbije (neokomunisti vs. demokratska opozicija)koja je jedino mogla da generiše smenu vlasti, nije sve ovo vreme bila uspo-stavljena, osim donekle za vreme lokalnih izbora 1996. godine. Partijskom i poli-

tièkom scenom dominirala je neokomunistièka koalicija naspram fragmentirane

opozicije.

Partijsko takmièenje je èak povremeno bledelo i gotovo potpuno nestajalopod unisonim totalitarizmom ideološkog opredeljenja, odnosno pod silinom pri-tiska jednopolnog ideološkog opredeljenja. Prvo apsolutno vrednosno opredel-

jenje bio je socijalistièki nacionalizam (vrhunac doseè 1988. i 1989. godine), apotom je na delu nacionalistièki socijalizam (vrhunac u 1993. godini). I upravo jeto osnova za formulu pomoæu koje se odràvala vlast Slobodana Miloševiæa. Uprvom sluèaju reè je o primatu socijalistièkog u amalgamu „socijalizam + nacio-

nalizam“, a u drugom sluèaju na delu je primat nacionalizma u amalgamu „naci-

onalizam + socijalizam“.

Još je devedesete godine na prvim višestranaèkim izborima u Srbiji, vlastbilo moguæe osvojiti na izborima (prvi izbori: 9 i 23. decembar 1990. godine) s po-moæu sigurnosti „toplog krila socijalizma“, ali se veæ na drugim republièkim izbori-ma (20. decembar 1992. godine) pokazalo da je za osvajanje i odrànje vlastineophodno socijalizmu prikljuèiti nacionalizam. Formula vlasti, od tog vremena,glasi „bivši komunisti + novi nacionalisti“, ili „socijalistièka sigurnost + nacionali-

zam“. S tom formulom se, kao što podaci kazuju, konstantno, sve do 2000. go-dine, osvaja treæina glasova ukupnog biraèkog tela (videti tabelu 1). – S obziromda je u toj izbornoj formuli „socijalistièka sigurnost“ oblik specifiène podrške (gra-ðani za svoj glas dobijaju minimum sigurnosti, ma kakva i ma kolika da je), a da jenacionalizam oblik difuzne podrške, promene su se desile, kao što su pojediniistraìvaèi oèekivali, na ovom drugom planu!

U ideologiji socijalizma najveæi manipulativni zahvati ostvarivani su prekosocijalne sigurnosti kojom se „kupuju“ niì društveni slojevi, ali i svi oni koji se


oseæaju nesigurno7 u najavljenoj trìšnoj utakmici8. U ideologiji nacionalizma

najveæi prodori ostvarivani su preko prièa o ugroènosti nacije i patriotizma kaoodgovora na svekoliku ugroènost zemlje. – I dok se prosocijalistièka orijentaci-ja, gotovo od samog poèetka redukovana9 na prièu o sigurnosti i zaštiti najsiro-mašnijih, dotle se u praksi „socijalizam“ štiti time što se po svaku cenu èuvastatus quo. Na drugoj strani, sve ogoljenija i providnija nacionalistièka prièa bivapreoblikovana i preusmerena ka patriotizmu, dok je proces „etnifikacije“ zahva-tio celokupni društveni ìvot, a pre svega politiku; etnièki identitet je postaovrhovni kriterijum i merilo svega.

Tabela 1: Izbori za poslanike republièke skupštine (1990-2000)

1990. 1992. 1993. 1997. (bojkot) 2000.

SPS, f 2.320.587 1.359.086 1.576.287 1)1.418.036 515.845

SRS f - 1.066.765 595.467 1.162.216 322.333

SPS+SRS f 2.320.587 2.425.851 2.171.754 2.580.252 1.254.979

SPS % 32,9 20,1 22,5 19,7 7,9

SRS % - 15,7 8,5 16,1 5,0

SPS+SRS % 32,9 35,8 31,0 35,8 2)19,3

Ostale stranke f 2.509.814 2.021.999 1.956.862 1.394.521 3 2.402387

Ostale stranke % 35,6 29,8 27,9 19,3 37,0

Apstinenti f 2.009.184 2.051.284 2.709.949 3.071.306 2.745.949

Apstinenti % 28,5 30,3 38,7 42,6 42,3

Nevaèæi glasovi f 205.212 275.861 171.824 164.307 89.738

Nevaèæi glasovi f% 2,9 4,1 2,4 2,3 1,4

Ukupno biraèko telo 7.044.797 6.774.995 7.010.389 7.210.386 6.493.672

Izvori: Izveštaji republièke izborne komisije, osim za izbore u 2000. gde su dati podaci iz dnev-nih novina.1) Reè je o koaliciji SPS – JUL – ND2) Sve stranke izvan DOS-a3) DOS


7 Naspram kulture promene je tradicionalizam sa nesigurnošæu „koja je prvenstveno vezanaza graðane koji su po svom stvarnom poloàju objektivno podlo`ni nesigurnosti (manje obra-zovani, nekvalifikovani, penzioneri, domaæice, stariji, nacionalne manjine...). Otuda i njihovavezanost za prethodni reìm koji im je omoguæavao, prema njihovom mnenju, a i inaèe, mini-mum za njih jedine sigurnosti, dakle – ekonomske. Njihova percepcija društva je više biološkanego politièka, za njih pitanje promene politièkog sistema ne postoji kao politièko pitanje“(Mihailoviæ, 1999: 213).8 Meðu pristalicama SPS ima 58% graðana orijentisanih ka sigurnosti i 18% orijentisanih kariziku, a meðu pristalicama stranaka demokratske opozicija ima 23% orijentisanih ka sigur-nosti i 57% orijentisanih ka riziku (Izvor: IDN; JJM 129/96).9 Moè se tvrditi da je izbegavana klasièna socijalistièka terminologija zbog izvesne odboj-nosti naroda prema njoj. U stvari, graðani imaju podeljeno mišljenje i o socijalizmu i o kapitaliz-mu. U jednom istraìvanju iz 1997. godine naðeno je da 29% graðana kaè da negativnoreaguje na reè socijalizam, a pozitivno reaguje 44%, dok na kapitalizam negativno reaguje31% a pozitivno 32%. Veliki broj graðana je ustvari uzdràn, 27% u sluèaju odnosa prema so-cijalizmu a èak 37% u sluèaju kapitalizma (videti: Slavujeviæ i Mihailoviæ, 1999).

Slobodan Miloševiæ i njegovi vazali imali su vlast u „Nebeskoj Srbiji“. Tavlast je i trajala dok je „Nebeska Srbija“ postojala. Onog trenutka kada se ovajimaginarij, pod pritiskom stvarnog ìvota, poèeo urušavati, poèela je i vlast da seobrušava, kruni i nestaje! Sa nestajanjem te Srbije, uspostavlja se „ZemaljskaSrbija“ i njoj je bila potrebna drugaèija vlada i ona æe se naæi!

3. Opozicione politièke stranke u „borbi“ za vlast– dugo traganje za uspešnom formulom –

Èitava decenija bila je potrebna opozicionim strankama Srbije da reše dvakljuèna pitanja koja su odreðivala prirodu vlasti u Srbiji. Reè je o (1) njihovom od-nosu prema naciji i nacionalizmu (nacionalna vs. graðanska dràva) i (2) pitanjestrategije u pretenzijama na izborno osvajanje vlasti.

Opozicija u Srbiji, od svog nastajanja pa sve do kraja 1999. godine, nijeimala strategiju koja bi vodila ka izbornoj pobedi. Fragmentirana i meðusobnosukobljena opozicija ništa nije nauèila iz iskustva postkomunisitèkih zemalja.Opozicioni lideri su se uljuljkivali u snove o moæi svojih stranaka; izbori bi ih, pak,trgli iz sna bacajuæi ih u grubu stvarnost, a onda „Jovo nanovo“, u snove.

(1) Strategija (striktno ogranièenog) objedinjavanja opozicije. Pokušaji saDEPOS-om 1992. i 1993. i Koalicijom „Zajedno“ 1996. godine bili su tek delimiè-

no objedinjavanje opozicionih napora pa su zato (izmeðu ostalog) i dali tek polo-viène rezultate. Znaèajno je istaæi da su inicijatori objedinjavanja odbijali noveinteresente; te „koalicije“ su unapred bile ogranièene na odreðene subjekte, doksu drugi unapred bili iskljuèeni. U pozitivne konsekvence treba ubrojati i raskrin-kavanje „lopovskog reìma“, odnosno izborne kraðe na lokalnim izborima u je-sen 1996. godine, kao i spremnost graðana da se angaùju kada motivi preðu„kritièni prag“ – graðani su te 1996. godine masovno ustali u odbranu svojihglasova!

(2) Strategija bojkota izbora kako bi se dobili bolji izborni uslovi. Ideja o boj-kotu izbora doìvela je potpuni fijasko (1997. godine èak 12 stranaka: Demo-kratska stranka, Demokratska stranka Srbije i druge)10. Bojkot izbora (osimonda kada se pomoæu njega prikriva svoja mala snaga) znaèi nastojanje strana-ka koje bojkotuju da „ucene“ drugu stranu radi postizanja boljih izbornih uslovaili, ako do izbora ipak doðe, rezultate izbora uèine nelegitimnim. „Ucena“ je pro-padala, jer se uvek moglo naæi dovoljno stranaka koje æe izaæi na izbore (neke bida „iskoriste priliku“); vladajuæa stranka nije pokazala neku „moralnu osetljivost“pa nije bila ni „dodirnuta“ bojkotom; pokazivanje ne-legitimnosti izbornog rezul-tata pred svojim pristalicama objektivno ništa nije znaèilo (a èak se ni u tome nijeuspevalo jer je deo pristalica stranaka u bojkotu ponekad glasao za


10 Zanimljivo je videti, iz današnje perspektive, argumentaciju politikologa i inih analitièara kojisu proteìrali bojkot izbora kao oblik borbe protiv tada aktuelne vlasti.

stranke/kandidate koji nisu bojkotovali izbore); „meðunarodni faktori“ ne samoda su bili indiferentni prema ideji bojkota izbora, veæ su ga u nekim trenucimaproglašavali za politièku glupost a uostalom ti „faktori“ su, tokom vremena, Milo-ševiæu sve manje znaèili)...

(3) Strategija iznuðivanja boljih izbornih uslova putem protesta. Ništa boljese nije dogodilo niti sa treæom „strateškom“ idejom – protestima, mitinzima, de-monstracijama, generalnim štrajkom prisiliti vladajuæe stranke na promenu iz-bornih pravila (kako bi opozicione stranke došle u ravnopravniji poloàj) i navanredne izbore! Stalno je prizivana neka „kritièna masa“ ljudi na ulici; lideri opo-zicionih stranaka kukali su za „milion ljudi na ulici“11! – Moè se reæi da je ovajkoncept doìveo krah i u oèima njegovih glavnih promotora, poèetkom jeseni1999. godine (sa „Preobraènjskim“ mitingom, na primer)12. Meðutim, nije bezznaèaja što su se tokom pretposlednje godine veka i milenijuma, uvidele pred-nosti „demetropolizacije“ protestnih okupljanja graðana (Leskovac, Valjevo,Poèga, Èaèak...)

Nesporno koketiranje stranaka opozicije sa konceptom nacionalne dràve inacionalizmom, osim direktnih implikacija (i široko pogubnih za graðane bivšeJugoslavije) takvog opredeljenja, èinilo je manje vidljivom liniju razdvajanja iz-meðu stranaka na vlasti i stranaka u opoziciji. Gotovo sve stranke bile su nacio-nalne stranke; razlika se svodila tek na veæi ili manji stepen nacionalizma13.Time je opozicija gubila identitet i gotovo da je nije ni bilo. Doìvljavala se (ma-sovno) kao nešto fiktivno, iskonstruisano, naèinjeno tek da zbunjuje ljude; kaonešto što je ravno onima na vlasti u zalaganju za „nebesku Srbiju“, a mnogo sla-bije u nizu drugih elemenata. Sve je to, skupa sa drugim èiniocima, doprinosilodelegitimaciji politièkih stranaka u celini. Tako je, prema nalazima jednog is-traìvanja iz jeseni 1999. godine, naðeno da se 55% graðana slaè sa tvrdnjom„Stranke sluè samo interesima svojih voða“ (ne slaè se 21%), a 53% se slaèsa tvrdnjom „Politièke stranke samo svaðaju narod“ dok se ne slaè 28% (nave-deno prema Mihailoviæ i drugi, 2000: 51).


11 „Pojedinci iz vrhova opozicionih stranaka ponekad kaù kako bi graðani hteli ‘Da neko dru-gi umesto njih ‘odradi’ posao“! Kao svojevrstan odgovor navedenom iskazu moè da posluìmišljenje jednog našeg ispitanika koji, komentarišuæi pitanja o ciljevima i dometima protesta,kaè: „Mi imamo opoziciju koja bi htela da im narod donese vlast na tanjiru, a da nas oni poslezajašu k’o i ovi sada!“ (Mihailoviæ i drugi, 2000: 44).12 U julu 2000., prema istraìvanju CPA, 27% graðana izjavilo je da je barem jednom uèestvo-valo u nekim demonstracijama, mitinzima ili drugim protestima, pri tom svaki èetvrti od njihkaè da više neæe u tome uèestvovati. Na drugoj strani, 11% od ukupnog broja ispitanika nijedosada uèestvovalo, ali bi èlelo da to uèini. Ukupno onih koji do tada nisu uèestvovali i onihkoji jesu ali više neæe, iznosi 69% (naspram 31% onih koji izjavljuju da su uèestvovali ili izjavl-juju da bi èleli da uèestvuju u protestima).13 Znam da ima drukèijih mišljenja, „ne`nijih“ prema opoziciji. No, bez obzira na oèekivanaoponiranja, smatram da ovde nije mesto za šire navoðenje argumentacije. Ipak je reè o veomatransparentnoj pojavi.

Potiranje sopstvenosti (preko nacionaliteta) i odsustvo odgovarajuæe stra-tegije za preuzimanje vlasti – u osnovi, i na površini – transparentne netrpelji-vosti, svaðe i zaðevice opozicionih lidera, kao i direktno koketiranje sa vlašæu(fenomen „Miloševiæevo kanabe“), nu`no je dovodilo do pitanja u èiju raširenostne treba sumnjati, „A da li oni uopšte i hoæe da smene Slobodana Miloševiæa?“.

Mo`da su i hteli, ali se to gotovo i nije videlo sve do kraja 1999. godine, kada se,mo`da više u iznudici14 nego voljno, krenulo ka konceptu stvaranja društveneopozicije oko opozicionih stranaka objedinjenih jednim ciljem – doæi na vlast!

4. Graðani i promena vlasti – pronaðena formula

Da li su graðani Srbije bili za onda postojeæu vlast ili za njenu promenu? Dali se u Srbije o promeni vlasti odluèivalo na izborima ili ne? Ako se o promenamavlasti odluèivalo na izborima, zašto onda promene nisu ranije izvršene?

Jedno od opštih mesta u evaluaciji „srpske politièke scene“ jeste tvrdnja dasu graðani nezadovoljni vlašæu u Srbiji ali da na svakim izborima glasaju za tuistu vlast!

Nema sumnje da je taèan prvi deo ove tvrdnje. Ovde ne treba posebno na-voditi istraìvaèke nalaze koji to potvrðuju15. Drugi deo tvrdnje je tek delimiènotaèan – za stranke na vlasti za vreme vladavine Slobodana Miloševiæa, glasalaje (videti tabelu 1) treæina graðana Srbije (+3%, – 3%).

Problem sa graðanima Srbije bio je u tome što oni sve ovo vreme nisu imaligotovo nikakvu alternativu. Naspram reìma Slobodana Miloševiæa nije bilorealne alternative. Prvo su svi bili isti, potom su graðani u znatnijem obimu poèeli

da se meðusobno razlikuju ali nisu imali za koga da glasaju, zatim su i stranke

unutar stranaèke scene poèele da se razlikuju, ali su bile toliko razjedinjene da sa

stanovišta graðana nije imalo svrhe bacati glasove (optirajuæi za takvu opoziciju).

Na putu graðana ka svom politièkom punoletstvu treba razlikovati pet èvorišta:

1. „denacionalizacija“ graðana i njihovo prizemljenje,

2. percepcija preìvljavanja (minimuma standarda) kao prioritetnog politiè-kog pitanja,

3. transparentno opredeljenje za „objedinjenu“ opoziciju,

4. razstrašivanje i opredeljenje za izbornu participaciju; naknadno se ovomemoè dodati još jedan èinilac,

5. spremnost graðana da silom odbrane svoje glasove!


14 Moè se tvrditi da su „politièke igre“, poèev od 1998. godine, postale igre sa moguænošæusmrtnog ishoda. Za lidere politièke i društvene opozicije, u pitanju je zaista bio i sam ìvot!15 Pogledati, na primer, istraìvanja Centra za politikološka istraìvanja i javno mnenje IDNobjavljena u studijama: Mihailoviæ, S. i drugi. 1997. Izmeðu osporavanja i podrške. Javnomnenje o legitimitetu Treæe Jugoslavije. FES i IDN; Slavujeviæ, Z. i S. Mihailoviæ. 1999. Dvaogleda o legitimitetu. Javno mnenje o legitimitetu treæe Jugoslavije. FES i IDN.

„Denacionalizacija“ graðana i njihovo prizemljenje. Istraìvanja javnogmnenja Srbije obavljena krajem 1999. i poèetkom 2000. godine pokazuju velikiobrat u temeljnim preferencama graðana. Istraìvanja konstatuju postepeno na-

puštanje jednog od dva apsolutna vrednosna opredeljenja – nacionalizam jesve manje preokupacija graðana, a to skupa sa ostalim promenama upuæuje ina kljuène promene u tipu izbora, prelaz od posrednog ka neposrednom izboru.

– Od nekoliko indikatora smanjenja obima nacionalizma, ovde navodimo jedan– opadanje identifikacije sa nacijom16! Dok je, na primer, 1996. godine, 50% gra-ðana smatralo da je pripadnost naciji „veoma va`na“ ili „va`na“, dotle je taj pos-totak u jesen 1999. godine opao na 37% (Vasoviæ, 2000: 21), a u februaru 2000.godine na 30% (istraìvanje Instituta društvenih nauka, JMS 137/2000). U istra-ìvanjima Centra za prouèavanje alternativa, izgradnju nacionalne (naspramgraðanske) dràve na prvo mesto meðu èetiri društvena cilja17 stavljalo je u julu iavgustu po 10% ispitanika, a u oktobru 2000. godine 6% ispitanika. – Meðutim, ipored oèitosti ovog trenda, ipak ostaje pitanje opasnosti od revitalizacije nacio-nalizma, što mo`da i nije bez osnova u kontekstu neodreðenih i nesigurnih gra-nica politièke zajednice i raširenih mitologema u istorijskoj svesti graðana.

Percepcija preìvljavanja (minimuma standarda) kao prioritetnog politièkogpitanja. Opadajuæu supremaciju po mnogo èemu fiktivne nacije, u drugoj polovi-ni devedesetih, zamenjuje rast trenda sve jaèeg naglašavanja egzistencijalnogpreìvljavanja kao svekoliko dominantnog pitanja. U drugoj polovini 1999. go-dine, istraìvaèi nalaze da je nacionalno pitanje zamenjeno pitanjem preìvlja-vanja koje time postaje kljuèni akter orijentacije i kljuèni politièki kriterijum. – Uistraìvanju Centra za prouèavanje alternativa iz avgusta 2000. godine utvrðenoje da èak 73% gaðana navodi standard kao glavni kriterijum njihove izborneodluke (glasa se za onu stranku/koaliciju za koju se proceni da æe najviše dopri-neti rastu standarda).

Transparentno opredeljenje za „objedinjenu“ opoziciju. Pojednostavljeno iukratko reèeno, graðani su pre samih opozicionih stranaka shvatili da do pro-mene moè da doðe jedino ako se oko toga dogovori i objedini cela opozicija. Uistraìvanju Centra za pouèavanje alternativa, obavljenom u septembru 1999.godine, našli smo da tri petine graðana smatra da zemlju iz krize moè izvesti(samo) društvena opozicija, a u julu 2000 godine postotak graðana koji izlaz vidiu objedinjavanju napora politièkih stranaka, nevladinih organizacija, nezavisnih


16 Konstatujuæi da je svega 11% ljudi dalo primat naciji kao „grupi za koju se najviše vezuje“,naspram nekih drugih društvenih grupa, Mirjana Vasoviæ istièe: „U konkurenciji sa ostalim, pri-padnost naciji našla se na pretposlednjem mestu na lestvici znaèajnosti. Nacionalnoj, etnièkojvezanosti, graðani pretpostavljaju pripadnost grupama ljudi istih interesovanja (33%), iste ge-neracije (26%), a zatim profesionalnim, (14%) i konfesionalnim (13%) grupama (Vasoviæ,2000: 21).17 Pored izgradnje nacionalne dràve u “meniju” su bila još tri cilja: privatizacija i trìšna pri-vreda, demokratizacija i izgradnja demokratskih institucija, podizanje standarda i rešavanjesocijalnih pitanja.

sindikata, nezavisnih medija, nezavisnih pojedinaca – iznosi 71%. Pri tom, obje-dinjavanje opozicije imalo je u oèima javnog mnenja pozitivni sinergetski efekat,za razliku od objedinjavanja stranaka oko Socijalistièke partije Srbije (Jugoslo-venska udruèna levica i Srpska radikalna stranka) koje je donosilo negativnesinergetske efekte.

Razstrašivanje i opredeljenje za izbornu participaciju. Proces razstrašivan-ja i rasta vere u boljitak bila su ona raspoloènja graðana koja su direktno uticalana izlazak na izbore i izbornu pobedu Demokratske opozicije Srbije18. U jednomtrenutku je izgledalo da su izbori izgubljeni za DOS. U dva istraìvanja pre sep-tembarskih izbora utvrdili smo snaàn izborni defetizam – nevericu graðana umoguænost da DOS pobedi. Postojala je moguænost da ako je neverica sna`na iraširena, da to postane predskazanje koje se samoostvaruje. U julu smo našlida graðani masovno prognoziraju izbornu pobedu tada vladajuæih stranaka, damisle da æe izbori biti pokradeni, da misle ako se nekim èudom i pobedi da æe Mi-loševiæ silom zadràti vlast. Poèetkom septembra, graðane smo pored ponovl-jenih prethodnih pitanja, još pitali, a da li æe oni, pored sveg svog pesimizma,ipak izaæi na izbore ili æe mo`da ostati kod kuæe. Dobili smo odgovor, da æe gra-ðani i pored pesimizma i zastrašenosti ipak izaæi na izbore i glasati za svoju op-ciju. – Ti odgovori znaèili su samo jedno – DOS æe dobiti izbore!

Tabela 2: Proseène ocene raširenosti straha i vere u boljitak, Srbija 2000. godine(min=1, max=5)

Raspoloènje Avgust Septembar Oktobar Decembar

Zabrinutost I strah 3,16 3,12 2,63 2,44

Vera u boljitak 3,27 3,44 3,47 3,78

Izvor: Istraìvanja Centra za prouèavanje alternativa.

***

Naznaèeni obrati u javnom mnenju graðana Srbije doveli su, u krajnjoj liniji,do baziènog prestrukturiranja politièke moæi, do realigning election. Ostvaren je istari zahtev graðana da se opozicija oblikuje kao single issue group, koja vodisingle issue politics, odnosno globalno usmerenje kao promeni vlasti! – Time je

„Nebeski izbor“ zamenjen „zemaljskim izborom“; graðani Srbije spustili su se na

zemlju, u kal! Pokazalo se, vidimo, da je i „ìvo blato“ sigurnije od „nebeskih

visina“.


18 Ostaje pitanje koji su èinioci doveli do procesa razstrašivanja graðana. Izvesno je da do toganije došlo samo od sebe, spontano. Nesporno je da je odreðenog uticaja imala i izborna kampan-ja, potom „klima oslobaðanja“ koju su generisali nezavisni mediji, imid` sna`ne („ujedinjene“) opo-zicije, harizma (u nastajanju) Vojislava Koštunice, uverenje u (konaèno) punu podrškumeðunarodnih faktora, percepcija dotrajalosti i onemoæalosti reìma Slobodana Miloševiæa... No,ostaje potreba za detaljnom analizom razloga kako za nastajanje jaèih i širih oseæanja (socijalnog)straha, poèev još od kraja osamdesetih, tako i za njegovo (postepeno, a u jednom trenutku i naglo)nestajanje straha, odnosno èinioca koji su doveli do razstrašivanja graðana.

Literatura

Goati, Vladimir. 1999. Izbori u SRJ od 1990. do 1998. Volja graðana ili izborna manipula-

cija. Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju.

Harrop, Martin and William L. Miller. 1987. Election and Voters. A comparative introduc-

tion. Macmillan.

Mihailoviæ, Sreæko (ed.). 1997. Izmeðu osporavanja i podrške. Javno mnenje o legitimite-

tu Treæe Jugoslavije. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung i Institut društvenih nauka –Centar za politikološka istraìvanje i javno mnenje.

Mihailoviæ, Sreæko (ed.). 2000. Javno mnenje Srbije. Izmeðu razoèaranja i nade. Beo-grad: Centar za prouèavanje alternativa, UGS „Nezavisnost“ i Udruènje za unapre-ðivanje empirijskih istraìvanja.

Oppenhuis, Erik. 1995. Voting Behavior in Europe. Amsterdam: Het Spinhuis Publishers

Slavujeviæ, Zoran i Sreæko Mihailoviæ. 1999. Dva ogleda o legitimitetu. Beograd: FriedrichEbert Stiftung i Institut društvenih nauka – Centar za politikološka istraìvanja i jav-no mnenje.

Vasoviæ, Mirjana. 2000. „Karakteristike grupnih identiteta i odnos prema društvenimpromenama“. U: Mihailoviæ, Sreæko (ed.). Javno mnenje Srbije. Izmeðu razoèa-

ranja i nade. Beograd: Centar za prouèavanje alternativa, UGS „Nezavisnost“ iUdruènje za unapreðivanje istraìvanja Centra za prouèavanje alternativa u1999. i 2000. godini.

Beograd, 2. 4. 2001.

Political Formulae of Maintenanceand Change of Regime in Serbia

Summary: Before the end of the year 2000 there was no retrospective voting in Serbia.Voting based on efficiency and government performance, generally one of the forms ofthe so-called rational choice, was very rare in Serbia. The basic thesis of this paper is:since 1990 indirect choice was dominant in Serbia; by the beginning of 1999 direct choicecould be seen progressing; that type of choice was confirmed by the elections in the se-cond half of the last year. Choice based on loyalty to and faith in the party, socialism, na-tion etc… was gradually replaced by real choice, rational criteria, or self-interests. Insum, there are less and less believers (in socialism, nation, party), and more and morevoters who make their voting decisions on the basis of real facts. The changes registeredin the public opinion of citizens of Serbia finally brought about a fundamental restructu-ring of political power, i.e. a realigning election. The demand of citizens upon the opposi-tion to shape itself as single-issue group making single-issue politics, i.e. workinggenerally towards the change of the regime, was realized as well.

Key words: voting, direct choice, indirect choice, rational choice, socialist nationalism,nationalist socialism, public opinion surveys.


Andrija KrešiæBeograd

Zapis povodom izglasanih promjena

Rezime: U radu su analizirani dogaðaji u Srbiji u svetlu dva teorijska koncepta društvenihpromena – „reforme“ i „tranzicije“. Prvi koncept je korišæen za razumevanje nastanka i di-namike Miloševiæevog reìma koji je selektivno „reformisao“ titoistièko nasleðe polito-kratske vladavine. Proces tranzicije iz autoritarnog u demokratsko društvo je omoguæenoktobarskim promenama u Srbiji. Na putu ove transformacije koja prevazilazi puku„reformu“ stoje mnoga iskušenja sa kojima se suoèava nova vlast. Jedna od osnovnih jeneophodnost depolitizacije društva, tj. omoguæavanje autonomnosti razlièitih podruèjadruštvenog ìvota. Druga je izbegavanje apsolutizacije nacionalne suverenosti koja naBalkanu vodi suprotstavljanju etnièkih kolektiviteta koji samo u sopstvenoj dràvi videosnovni instrument osiguranja sloboda i prava.

Kljuène reèi: reforma, tranzicija, demokratija, komunizam, politokratija, nacionalizam, ro-doljublje, pojedinac.

O karakteru promjena

Na izborima krajem prošle godine narod Srbije se masovno izjasnio protiv do-tadašnjeg rezima glasajuæi za promjene društveno-politièkog ìvota u Republici.Uzavrelo politièko stanje u zemlji, a naroèito spektakularno mnoštvo okupljenogsvijeta pred zgradom Savezne skupštine 5. oktobra, odvratili su reìm od ponovneveæe kraðe izbornih rezultata i prinudili ga da prizna poraz. Silna antireìmskaenergija naroda, akumulirana desetogodišnjom antidemokratskom vladavinom ponaèelu „sve za vlast a vlast ni za što“, teško da ce se smiriti prostom smjenom crve-no-crne „vlade narodnog jedinstva“. (Ova neobièna sprega quasi-ljevice i qua-

si-desnice zapravo se oèituje samo kao sprega obostranog bezobzirnog vlastol-jublja.) To bi bilo sveopæe razoèarenje glasaèa za promjene, mada su mišljenja onu`nim promjenama razlièita, pa se oèekivane promjene razlièito i nazivaju. U na-šoj tekuæoj politièkoj retorici – kao i u ostalim istoèno-evropskim zemljama nakonpropasti njihovih totalitarnih sistema – promjene se oznaèavaju ponekad kao(postkomunistièke) reforme, a ponekad kao društva u tranziciji. Dogaðaji kod nasprošlogodisnjeg 5. oktobra nekima su izgledali kao „oktobarska revolucija u Srbiji“,a nekima èak kao „èetvrti ustanak naroda Srbije“ (1804, 1815, 1941, 2000).

Reforme

Reforma je, doslovce, preoblikovanje, promjena lika, popravka neèega stoostaje to što jeste. (Redovno kozmetièko dotjerivanje lica ili kose, pa i kozmetiè-ka hirurgija, ne mijenjaju identitet tretiranog.) U principu isto vaì za identitet i re-forme društva. (Na primjer, u bivšem Sovjetskom Savezu pedesetih godina podvoðstvom N. Hrušèova poduzeta je reforma u vidu „uklanjanja posljedica kultaliènosti“ radi stabilizacije sovjetskog monopartijskog sistema.)

Desetak i više godina nakon samogubitka istoèno-evropskog totalitarizmakod nas se odràvao istorodan sistem podosta zahvaljujuæi reformi pod voðs-tvom S. Miloševiæa. Njegov Savez komunista Srbije, kao vladajuæa partija,nastavio je svoju vladavinu pod nazivom Socijalistièka partija Srbije (SPS). Upartijskoj ideologiji politika osloboðenja radnog naroda ustupa primat politici os-loboðenja cijelog srpskog naroda, slièno nacistièkoj formuli „Ein Volk, ein Reich,

ein Führer“ („Jedan narod, jedna dràva, jedan voða“). Tako je ova zemlja zah-vaæena istoèno-evropskom pandemijom nacionalizma koja je izbila i zbog rani-jeg potiskivanja nacionalnosti u ime la`nog internacionalizma (èemu je glavnomjerilo bila odanost politici Sovjetskog Saveza).

Popuštajuæi pritiscima domaæe i meðunarodne javnosti naši vlastoljupci,kao novopeèeni rodoljupci, dopuštaju dopunu svoje monopartijske vladavinenekakvim politièkim pluralizmom; osnivaju mnoštvo minibus-partijica koje im ni-malo ne ugroàvaju vlast, a rasparèavaju protivnièki dio biraèkog tijela. Uz to,osloboðeni nacionalisti osnivaju svoje etnièki èiste stranke (SRS, SPO i jošneke) koje takoðer nisu ozbiljni konkurenti „nacionaliziranim“ socijalistima, jerne mogu raèunati na nesrpsko stanovništvo, tj. na treæinu biraèkog tijela, kao nina sunarodnike koji nisu nacionalisti.

Posebno indikativan manevar u ovoj kozmetièkoj pluralizaciji politike bilo jeosnivanje dvije stranaèke filijale vladajuæe SPS; to su SRS i JUL. Prvoj je nami-jenjeno pridobijanje ultradesnih, a drugoj ultralijevih biraca. (Voða prve je rašèin-jeni „vojvoda“, „najmiliji opozicionar“ predsjednika SPS i jedini iz zvanièneopozicije koji mu je èestitao nekakvu pobjedu. Zdušno je pomagao predsjednikupri razvlašæenju Æosiæa i Paniæa kao nepoèljnih narodno-politièkih uglednika.JUL vodi predsjednikova supruga, ima vrlo imuæno i moæno voðstvo, a sasvimmalobrojno èlanstvo.) Na kraju su obe filijale sa svojom centralom saèinile „vla-du narodnog jedinstva“ i sa njom zajedno politièki bankrotirale.

Pod vlašæu SPS-a bilo je i nešto kozmetièke promjene u privredi i vlasništ-vu. Stranka je inaèe uporno odlagala iole ozbiljniju privatizaciju tzv. društvenogvlasništva, jer je iz njega – posredstvom dràvno-partijske regulative – moglapuniti partijsku kasu kako joj je trebalo. Meðutim, za razliku od ortodoksnog ti-toidnog antikapitalizma, posttitoidni reformator je dopustio nešto privatno-kapi-talistièkog poslovanja (npr. u bankarstvu), ali sa moguænošæu legalnog inelegalnog zahvatanja vlasnikove dobiti. Pored ovih – veæinom partijski odabra-

72 Andrija Krešiæ

nih i potpomognutih – privatnika pojavili su se bogati skorojeviæi iz redova politiè-ko-privrednih funkcionera koji su (zlo)upotrebom funkcija iskoristili konjunkturneprilike (npr. nestašice i šverc za vrijeme privredno-politièke blokade zemlje) dalako steknu velika bogatstva.

Sve u svemu, ovdašnji preoblikovani politokratski sistem nadìvio je istovr-sne sisteme u Istoènoj Evropi, ali nije preìvio, a ostavio je za sobom veæu pustoši zato što je zemlju uvalio u dvoipomjeseèno ratno pustošenje NATO-bombarderi-ma. Tokom svoga reformiranja uvrstio se meðu svjetske rekordere u nizu neslav-nih „disciplina“: npr. rekordna inflacija, stope nezaposlenosti i opadanja ìvotnogstandarda, migracije, meðunarodne sankcije, vice-šampioni svijeta u dràvnojkorupciji, pa – nikad više policije i nikad više kriminala. Stoga Demokratska opozi-cija Srbije, koju je narod zaduìo da izvodi spasonosne promjene, mora neo-dlo`no i smjelo popraviti sve sto je svrgnuti protunarodni reìm upropastio, una-kazio, izopaèio, i to, po svemu sudeæi, reformirati vise hirurškim intervencijamanego lakom kozmetikom, da bismo što skorije obnovili kvalitet ìvota s krajaosamdesetih godina proteklog vijeka.

O tranziciji

Postizborna kompleksna reforma u reìji DOS-a nije jedini ni glavni ispit kojiova višestranaèka koalicija polaè pred historijom. Prava, historijski vrijednarješenja su ona koja dugoroèno imuniziraju društveni organizam protiv kriza, pri-vremeno zalijeèenih reformskim pilulama. Takva rješenja pretpostavljaju istin-ske, prave dijagnoze. Ako se pod istinom misli podudarnost pojma i predmeta(po klasiènoj formuli – adaequatio intellectus et rei), onda se u aktuelnom poi-manju tzv. postkomunistièke realnosti moè uoèiti puno odudaranja od istine.Uglavnom nije sporno da predstoji odluèan prelaz, tranzicija, iz dosadašnjeg isadašnjeg stanja u neko drugo, kao na primjer: od komunizma u kapitalizam, odkomandno-administrativne u slobodno-trìšnu privredu, od javnog (dràvnog,društvenog) vlasništva u privatno vlasništvo, od despotije u demokratiju, od in-ternacionalizma (antinacionalizma) u (antikomunistièki) nacionalizam, od jedno-umlja vladajuæe ideologije u slobodu misli i govora i dr. Razmotrimo neka odspomenutih shvatanja s obzirom na perspektivu promjena kojima bi trebalo dase bavi perspektivna demokratska politika.

Komunizam i „komunizam“

Dvadeseto stoljeæe je karakteristièno po tome, prvo, što su se u njemu dogo-dila prvi put dva svjetska rata i, drugo, što su u njemu nastala i nestala dva totali-

tarna sistema, fašistièko-nacistièki na Zapadu i boljševièki, pseudokomunistièkina Istoku Evrope.

Epohalna zabluda (nesvjesna neistina) ili obmana (svjesna neistina), kojojjednako podlijeù i samozvani komunisti i razni ovovremeni antikomunisti, jeste

Zapis povodom izglasanih promjena 73

vjerovanje da je koncem Prvog svjetskog rata – Oktobarskom revolucijom 1917.– u Rusiji zaìvio komunizam (prve, socijalistièke faze), a krajem Drugog svjets-kog rata isti poredak u nizu zemalja Istoène Evrope

Komunizam kao poredak je, po definiciji, nekonfliktno, harmonièno društvosocijalne pravde i jednakosti ljudi koji ìve u skladu s naèelom „Od svakoga pre-ma sposobnostima, svakome prema potrebama“. U prvoj fazi, u socijalizmu,vazi princip pravedne srazmjere rada i zarade, „Od svakoga prema (radnoj)sposobnosti, svakome prema radu“. Komunizam je, inaèe, u smislu spomenu-tog naèela uvijek postojao i postoji u prirodnoj (krvnoj) zajednici ljudi koji ìve naporodiènom imanju.

U potpunom neskladu s tim pojmom komunizma, a pod tim nazivom, u is-toèno-evropskim zemljama je postojalo politokratsko društvo duboke socijalne

podjele izmeðu povlašæene svemoæne manjine i podvlašæene nemoæne veæinestanovništva, gdje je apsolutnu vlast nad društvom (ekonomsku, politièku, ideo-lošku) vršio formalno ovlašæeni i hijerarhièno ustrojeni dràvno-partijski corpus

politicum. (Protivnicima istinskog komunizma je ovakva njegova izopaèenostveoma pogodovala.)

Komunizam (u ovovremenom politièko-socijalnom znaèenju) nastaje kaopokret samoosloboðenja klase najamnih radnika ispod vlasti kapitala, što (i poMarx-Engelsovom Komunistièkom manifestu i po naknadnom iskustvu) nemoè izvesti nikakva politièka partija u ime ili umjesto te klase.

Komunistièke partije su osvajale dràvnu vlast da bi silom partijske dràveoduzimale kapital od privatnih vlasnika. Ovom tranzicijom vlasništva iz privat-nog u „nacionalno“ (doìvljavano kao „svaèije-nièije“) gubi se snaga liène moti-vacije u poslovanju, a najamni radnici dobijaju novog poslodavca-eksploatatoraradne snage, „dràvu radnog naroda“. Taj „dobitak“, naravno, nije nikakvo oslo-boðenje rada od kapitala, nikakav komunizam, kako se predstavljalo. „Dobitak“za eksploatiranu klasu je samo njoj pridodati broj razvlašæenih privatnika. Kakonije bilo tranzicije iz kapitalizma u komunizam, eo ipso ne moè biti ni obratnetranzicije iz komunizma u kapitalizam.

Kao sto se pseudokomunistièka diktatura i kod nas utemeljila tzv. nacionali-zacijom privatnog kapitala, tako se sada, na izlazu iz te diktature, demokratskavlast mora utemeljavati denacionaliziranim, privatiziranim vlasništvom, što jeneodlo`na krupna politièko-pravna i ekonomska zadaæa DOS-a. Ako u ovoj pri-vatizaciji i radniku pripadne dio privatizirane vrijednosti, srazmjerno njegovomradu u proizvodnji vrijednosti, radnik-proleter se pretvara u proizvoðaèa-suvlas-nika vrijednosti, tj. za toliko se oslobaða iz poloàja robe-radne snage u tuðem(kupèevom) raspolaganju. Moguæe je da oslobaðanje rada ove vrste ne budesamo jednokratno, samo èinom predstojeæe denacionalizacije i privatizacije.

Moguæe je da i vlasnik i proizvoðaè kapital-vrijednosti stalno nalaze obo-strani interes u produktivnijoj proizvodnji kao posljedici proizvoðaèeve participa-

74 Andrija Krešiæ

cije u višku vrijednosti iznad najamnine potrebne za prostu reprodukciju radnesnage proizvoðaèa. Ova moguænost postaje utoliko realnija ukoliko prost fizièkirad uzmièe pred visokostruènim, pronalazaèkim i umnim radom pomoæu elek-tronske tehnologije.

(Jedna historiografska ilustracija prethodnog mišljenja. U nekadašnjoj Rim-skoj imperiji robovi su obraðivali robovlasnièke latifundije, ali nisu bili lièno zain-teresirani da što vise proizvode nego da što manje rade. Zato je trebalo sve višei više toga „oruða koje govori“ /pored volova i konja za vuèu/, pa na kraju nije bilodovoljno proizvoda ni za izdràvanje robova, a kamoli za robovlasnike. Ropstvose više nije isplatilo, Imperija se iznutra sama istrošila i relativno je lako podleglanajezdama barbara. Za razliku od roba, kmet je bio lièno zainteresiran da višeproizvodi; poveæanjem proizvoda kolièinski je poveæavao i stabilne proporcijeda`bina latifundisti /razne desetine, èetvrtine i dr./, ali i ostatak proizvoda za svo-ju porodicu.)

Personalna obnova i demokratska tranzicija vlasti

Promjena personalnog sastava vlasti je normalna u politici nakon pobjedeopozicije. Brojne smjene èelnika – koje se još vrše u privrednim, prosvjetnim idrugim nadleštvima i medijskim kuæama – kao poslušnika razvlašæenog reìma,koliko god su potrebne, same po sebi ne znaèe demokratski preokret odnosa na-rod-dràva, sto se oèekuje od pobjednièke, ovlašæene demokratske opozicije.

Prema pojmu demokratske vlasti ili samovlašæa društva, udruèni graðani(graðansko društvo) su koautori društvenog poretka. Njihovim „društvenim ugo-vorom“ (Rousseau), tj. ustavom, ustanovljuju se organi, slu`be, organizacije,ustanove što èine dràvu kojoj je zadato da odràva ustavni poredak u pravoj(pravnoj) funkciji. Dràva je, dakle, po logici prava servis udruènih graðana, afaktièki nerijetko je manje-više samovoljni gospodar društva. Tranzicija bi ovdjeznaèila ukidanje izopaèenog odnosa društvo-dràva, povratak realnosti svomepojmu ili istinskoj realnosti, umjesto naopake èinjeniènosti, kako bi bilo – hege-lovski reèeno – „Što je razumno stvarno je, što je stvarno razumno je“. Konaènicilj ovoga demokratskog preokretanja nije blizak, ali je nedostiàn ako je nepoz-nat i ako u pravcu poznatog strategijskog cilja demokratski pokret ne poduzimaodgovarajuæe mjere takorekuæ svakodnevnom taktikom. (Po tome se prepoz-naje da li je pokret zaista demokratski.)

Demokratizacija kao uspostavljanje vladavine prava umjesto samovoljevlastodràca moè (iako ne mora) samo poèeti izbornom zamjenom vlasto-dràca politièarima drukèije partijske pripadnosti. Meðutim, istinsko samovlašæedruštva ostvaruje se praktiènom depolitizacijom autentiènih ljudskih vrijednosti.

U politokratskom totalitarizmu dràvno-partijska regulativa proìma cijelodruštvo, zahvata sve njegove dijelove, preko politièki podobnih komesara-regu-latora. U ekonomskoj oblasti, na primjer, slu`beno je vaìlo pravilo da „dràva


odreðuje mjeru rada i potrošnje“. Prema ovoj vanjskoj komandno-distributerskojpolitièkoj dominaciji nad ekonomijom, politika se sluìla ekonomijom a ne eko-nomija politikom, „politièka“ ekonomija je bila zbog toga sve manje ekonomièna isve više inferiorna prema slobodno-trìšnoj (zapadnoj) privredi. Isto je, mutatis

mutandis, u svim oblastima društvenog rada i ìvota. Dràvno-partijski komesarisu sve u društvu odmjeravali mjerom praktièno-politièke korisnosti, sve vrijed-nosti im vrijede koliko su politiène, politiziraju se prosvjeta, nauka, kultura, sport,èak i crkvena religija. Politièki pragmatizam par excellence! Politokratski sistem,zapao u takvu devalorizaciju, raspao se sam od sebe, propao je bez ikakvevanjske najezde.

Historijski je nu`no inicirati proces depolitizacije društva kao radikalan, efi-kasan izlaz iz tekuæeg „postkomunistièkog“ stanja stvari. Ova sveobuhvatna i te-meljna tranzicija znaèi da svaka oblast društvene djelatnosti (privreda,prosvjeta, zdravstvo, novinarstvo itd.) postaje sama sebi politika. Slijedeæi sva-ka vlastiti interes upuæena je manje-više svakoj drugoj, svaka je potrebna svima,pa sve èine federaciju radno-interesnih zajednica, sa federalnim parlamentomgdje usklaðuju posebne interese u zajednièkom interesu.

Ova je federacija – za razliku od federacije sastavljene od teritorijalno-poli-tièkih jedinica (npr. nacionalnih republika) – nekonfliktno, stabilno, prosperitetnodruštvo u kojem politiku preuzimaju ljudi-struènjaci u svojoj delatnosti, koji mogukompetentno suodluèivati u zemaljskim forumima, umjesto svenadle`nih, „sve-znajuæih“, manje-vise profesionalnih politièara.

Rodoljublje i vlastoljublje

Druga velika zabluda stoljeæa (pored one veæ spomenute o komunizmu)– koja se naroèito na Balkanu plaæa ogromnim `rtvama ljudi i ljudskih dobara –jeste široko uvrijeèno vjerovanje da se potpuna, prava suverenost nacije ostva-ruje suverenošæu nacionalne dràve. U kontekstu toga vjerovanja provlaèi se– više praktièno nego izrièito – odreðenje èovjeka kao biæa nacionalnosti, tj. da jenacionalnost temeljno odreðenje ljudskog biæa. Ova „nacionalizacija“ èovještva,svoðenje subjekta na jedan atribut ili uzurpacija ukupnosti ljudskih potreba i pra-va za raèun nacionalnih potreba i prava javlja se posebno u vidu etnièki èistih po-litièkih partija.

Kao sto je politièko-partijski komunizam osvajao dràvnu vlast za svojevlastoljubno liderstvo zloupotrebom te`nji i osjeæanja radništva, tako i naciona-listièke snage, u ime suverenosti nacije osvajaju dràvnu vlast za nacionalne„oèeve“ i liderstva zloupotrebom rodoljubnih osjeæanja sunarodnika. Vlastoljub-nim dràvotvorcima je potrebna dràva kao teritorija, omeðena neprikosnove-nim granicama, sa prirodnim i stvorenim bogatstvima i stanovništvom, kaoobjektom njihove dràvno-suverene vladavine, u koju se ne upliæe niko izvan

dràvnih granica. Pri takvoj vanjskoj suverenosti, nacija unutar dràvnih granica

76 Andrija Krešiæ

moè biti – a najèešæe i jeste – sasvim nesuverena. Pod autoritarnom dràvnomvlašæu graðani mogu biti samo nesuvereni podanici, a nacija koja se sastoji odnesuverenih pripadnika nije istinski suverena. Pojam i realnost suverenostimanje-više se razilaze svugdje gdje se demokratija manje-vise izrodila, preo-krenula u dràvnu nadmoæ nad politièkim stanovništvom, pa tako i u mononacio-nalnoj dràvi. (Srednjovjekovna „vladavina jednog“, monarhija, bila je u tompogledu bez hipokrizije; suveren je zvanièno bio samo vladar, suveren i vladarbili su sinonimi.)

U ime nacionalne suverenosti kao nacionalne dràvnosti na Balkanu se jošvrši uzajamno istrebljivanje ovdašnjih naroda, poèesto masovnije i bestijalnijeod svakog uništavanja štetoèina u ìvoj prirodi. Primitivni, medijski fanatizirani,zavaðeni i ostrašæeni nacionalist ubija „tuðina“ druge nacije i vjere – dijete, ènu,starca, zarobljenika, ranjenika i vojnika, progoni, pljaèka, siluje, masakrira, spal-juje, razara – i to ne samo mirne savjesti, kao da uništava obiènu divljaè, negoèak sa osjeæanjem du`nosti, revnosti i ponosa zbog „rodoljubnih“ zasluga. Ovoizopaèeno, divljaèko, homicidno orgijanje olièene zloæe je razgoliæena, pokaza-na i dokazana priroda dràvotvornog (ultra)nacionalizma ili šovinizma, što serazmeæe kao vrhunsko rodoljublje.

Prava, potpuna nacionalna suverenost moè se ostvariti, bez ikakvogdràvno-teritorijalnog razgranièenja i ogranièenja, ako se praktièno etnicitet nepodmeæe umjesto i protiv humaniteta, nego se organizira i djeluje dosljednosvom pojmu kao poseban pojavni oblik i èinilac mnogovrsnog humaniteta.

Prihvatljiv obrazac za vanjsku suverenost nacionalne zajednice moè bitinedràvna vjerska zajednica ili crkva. Srpska pravoslavna crkva, na primjer,nema nikakvu omeðenu crkvenu teritoriju, va`ni su joj vjernici a ne zemlje u koji-ma ìve, pa ona okuplja svoje vjernike u Srbiji i u svijetu u vjersku zajednicu kojaje suverena po tome i zato što joj niko izvana ne odreðuje ni religijsko vjerovanjeniti crkvenu organizaciju. Rimokatolièka crkva, takoðer, ima svoje vjernike upodruènim crkvama na svim kontinentima; njena dràvica Vatikan je samo sim-bolièan ostatak nekadašnje papske dràve. I ova crkva ima punu vanjsku suve-renost, sasvim nezavisnu od papske dràvnosti. Meðutim, ove crkve nisuobrazac za unutrašnju suverenost. (U objema se odràva srednjovjekovna pod-jela vjernika na svenadle`ni kler – nekadašnji drugi feudalni stale` – i obiènevjernike koji ništa ne odluèuju ni o crkvenoj organizaciji niti o vjerovanju.)

Slièno suverenoj crkvi, suverena nacija bi okupljala svoje pripadnike i u nji-hovoj matiènoj zemlji i u dijaspori. Kao što crkve postoje samo radi njegovanjavjerskog identiteta svojih vjernika, tako bi se suverena nacija konstituirala kaonedràvna cjelovita zajednica sunarodnika samo radi oèuvanja i njegovanjanjihovog nacionalnog identiteta, bez uplitanja u njihove ljudske (imovinske, pro-fesionalne, porodiène, komunalne i dr.) i graðansko-stranaèke prilike.

Nedràvnim rješenjem nacionalnog pitanja ukida se podjela na va`ne i ne-va`ne nacije u vidu razlike izmeðu veæinske i manjinske nacije. Jasnim razgrani-


èenjem djelatnosti graðanske drGave i suverene nedrGavne nacionalne zajednicenestaje i moguænost da se nacionalna drGava krijumèari pod imenom graðanskedrGave, pa ne bi bilo nemoguæe i neobièno da predsjednik drGave, parlamenta,vlade ili naèelnik generalštaba bude neki pripadnik malobrojnije nacije u graðans-koj drGavi ravnopravnih graðana.

Dràva ne mora biti teokratska da bi crkva u njoj bila suverena, pa ne morabiti ni naciokratska da bi nacija u njoj bila suverena.

Suverena nedràvna nacija, poput suverene graðanske dràve, moè imatisvoj nacionalni višestranaèki parlament i vladu, ali nacionalne partije bi djelo-vale samo unutar nacije. (Nacionalistièke partije koje su se istakle kao strankerata u ratnom divljanju jugobalkanizma, s pretenzijom osvajanja velikonacional-nih dràva, zasluìle su jedino da budu raspuštene.)

Uspostavljanje nedràvne, vandràvne suverenosti nacije veæ je izvjesnoukljuèivanje u subkontinentalnu, kontinentalnu, svjetsku, opæeljudsku integraci-ju, sto je oèigledan dalji proces prelaènja èovjeèanstva „po sebi“ u èovjeèans-tvo „za sebe“. Gens una sumus, sto bi rekli šahisti u duhu planetarnogolimpizma.

Nešto kao epilog

Na prigovor dragog i mudrog prijatelja da moje teze (na skupu prekratkoreèene, a ovim zapisom šire komentirane) izgledaju previše „eshatologiène“ dabi bile praktièno-politièki dovoljno djelotvorne, imam odgovor. Filozofsko-histo-rijski logos i praktièno-politièka „vještina moguæeg“ razlikuju se. Zbivanje nije fa-talistièki predestinirano i moguænosti su razlièite. Koju izabrati? Politika, sasvojim izborima, za filozofiju je predmet kritièkog prosuðivanja, razluèivanja isti-ne od neistine, èovjeènog izbora od neèovjeènog, u svjetlu teorije o historijskomiskustvu svijeta. Ako iz toga slijede rješenja koja, u okviru datog stanja stvari, iz-gledaju nerealna, krivo je dato stanje a ne filozofija. Putovanje spoznatom pra-vom cilju ne mora trajati kao biblijski Exodus, tj. da izumre nekoliko generacijadok narod stigne u „Obeæanu zemlju“, jer poznati pravac kretanja cilju štedi put-nike od prakticistièkog tumaranja pustinjskim bespuæem.

Beograd, 28. 3. 2001.

78 Andrija Krešiæ

A Note on the Changes We Voted for

Summary: In the paper the events in Serbia are analyzed in the light of two theoreticalconcepts of social change – ”reform” and “transition”. The first concept is used for un-derstanding the emergence and dynamics of Miloševiæ’s regime which selectively “refor-med” the Titoist legacy of politocratic rule. The October changes in Serbia made possiblethe process of transition from authoritarian to democratic society. On the way of thistransformation going beyond simple “reform” there lie numerous challenges. One ofthem is the necessity to depoliticize society, i.e. to enable the autonomy of various sphe-res of social life. The other is to avoid an absolutization of national sovereignty since inthe Balkans it always results in a confrontation of ethnic collectivities which view theirown state as the exclusive instrument of securing their liberties and rights.

Key words: reform, transition, democracy, communism, politocracy, nationalism, patrio-tism, individual.


KONTINUITET

ILI DISKONTINUITET?

4.

Mirjana VasoviæFakultet politièkih naukaBeograd

Promene u Srbiji – promena predznaka

Rezime: U izlaganju se kritièki raspravlja o moguænostima sagledavanja, kako perspekti-va tako i ogranièenja, dosadašnjih socijalno-politièkih promena u Srbiji sa stanovišta„opozicionog“ politièkog ili politizovanog intelektualnog pristupa. Ukazuje se na tendenci-ju da se o promenama (kontinuitetu ili diskontinuitetu) raspravlja u smislu puke promenepolitièkog predznaka, a ne na osnovu poreðenja razlièitih politièkih programa. Ono štonedostaje jeste moguænost sagledavanja prethodnog politièkog perioda u kontekstu ja-sno i pozitivno definisanog, alternativnog, projekta buduæeg razvoja ovog društva.

U drugom delu izlaganja ukazuje se na konkretne ideologizacijske „efekte“, tj. stranpu-tice, ovakvog pristupa. Ukratko, ilustracije radi, opisuju se neki od stereotipnih naèina te-matizovanja politièkih i društvenih procesa, tj. specifiène i prepoznatljive „teorije“ odruštvenoj stvarnosti, u èijem kreiranju i diseminaciji uèestvuje i intelektualna javnost.Navedeni primeri pokazuju da se neki obrasci politièke kulture ovog društva u duèm pe-riodu nisu promenili uprkos promenama politièkih sistema i reìma.

Kljuène reèi: politièke promene, politièka kultura, politièki projekti, intelektualna javnost,socijalna psihologija.

Poèeæu jednom konstatacijom: ovaj skup, posveæen socijalnim i politièkimpromenama u Srbiji, organizovan je – prerano. Ne mislim time da osporimva`nost proteklih dogaðaja, pa ni sveopšti utisak da se „naša (oktobarska) revo-lucija“ zaista dogodila.1 Nemislim ni da bi se ovaj protekli period mogao smatratinedovoljno dugim za izvoðenje zakljuèaka o prirodi i dubini eventualnih prome-na. Moja konstatacija zasnovana je na uverenju, koje i tok ove rasprave pot-vrðuje, da tema promene, ni na planu politièkog delovanja, niti u smisluracionalne refleksije o stanju u društvu – još nije ni stavljena na dnevni red. Saovakvom konstatacijom moramo da se sloìmo ako èlimo da raspravljamo okontinuitetu ili diskontinuitetu, ne u smislu puke promene politièkog predznaka,veæ na osnovu poreðenja razlièitih politièkih programa. Ono što nam nedostaje

1 Štaviše, èinjenica da „miran“ karakter ove „revolucije“ u poslednje vreme postaje sve nasil-niji, samo me uverava u ispravnost ovakvih ocena.

jeste moguænost sagledavanja prethodnog perioda u kontekstu jasno i pozitivno

definisanog, alternativnog, projekta buduæeg razvoja ovog društva. Èinjenica datakav projekat do sada nije formulisan, kako od strane novih vlasti, tako ni odstrane intelektualnih poslenika, obesmišljava ovakvu raspravu u celini.

Na politièkoj, kao i na intelektualnoj, sceni, naime, ne dogaða se, u ovomèasu, mnogo više od onoga što je „obièan“ narod – više gonjen teškim ìvotnimnevoljama nego usmeravan jasnim politièkim vizijama – na proteklim izborimamanifestovao: da nije više za „one“, nego za „ove“; da generalno nije više za„negativan“, veæ za „pozitivan“ (društveni, ekonomski i politièki) „saldo“; da jeodluèno odreðen „protiv“, mada ne i za neko osvešæeno „za“. Neosporno je da jeupravo na talasu ove negativne energije Demokratska opozicija Srbije uspelada osvoji vlast i sruši reìm koji je, putem represije, odràvao monopol na svo-jevrsnu (mada nikada dovoljno jasnu) definiciju dràvnih i nacionalnih interesa(i, znatno transparentniji, odabir sredstava za njihovo ostvarivanje). Dugogo-dišnje sveopšte propadanje društva i dràve je bilo tako oèigledno, a njegoviefekti tako bolni za sve, da ni opoziciji nije bio potreban neki jaèi i ubedljiviji poli-tièki argument u osporavanju „takve politike“, osim upornih nastojanja da ubaciklipove u sve njene toèkove. Meðutim, èinjenica da, ni po dolasku na vlast, onanije ponudila neki jasan i jedinstven, bar minimalan, program oko koga bi bilomoguæe postiæi nacionalni konsenzus, lišava nas danas bilo kakvog „repera“, ilireference, u odnosu na koje bismo mogli da tematizujemo do sada ostvarene ilianticipirane promene.

Ja vidim dve osnovne grupe razloga za nemoguænost (ili odsustvo volje) dase jedan takav – alternativan, a pozitivan – politièki i društveni projekat danas uSrbiji formuliše.2 Deo tih razloga je nasleðen i „objektivne“ je prirode: leì, presvega, u èinjenici da dràva još uvek nije u stanju ni da reši pitanje svojih granica,a narod (nacija), sledstveno tome, pitanje svog identiteta (kao politièke zajed-nice), pa otuda i problem jasnog odreðivanja dràvnog, tj. nacionalnog interesakoji bi bio osnova takvog programa. Drugu grupu razloga èine oni „subjektivne“prirode, a sadràni su u ogranièenjima vezanim za ustrojstvo i funkcionisanjesame Demokratske opozicije Srbije. Kao konglomerat veæeg broja stranaka raz-lièitih, pa i suprotnih, programskih opredeljenja, odnosno „dogovorna koalicija“,DOS zasniva svoje politièke aktivnosti na stalnom „usaglašavanju“ i balansiranjustavova (najèešæe, pre i mimo institucija) gotovo o svakom pojedinaènom društ-venom ili politièkom problemu. Stoga, jedina moguæa osnova njegovog jedins-

tvenog „programskog“ nastupa ostaje inercija „opozicionog“ politièkog(i propagandnog) delovanja, što je, inaèe, najupadljivije obele`je politike u ovom,„postrevolucionarnom“, periodu. U tome ima neèeg (i teorijski) oèekivanog.Naime, „opozicioni program“ sa kojim nove vlasti danas nastupaju pred politiè-kom javnošæu èini se kao potencijalno najuspešnija strategija obezbeðivanja idaljeg uèvršæivanja raširene „nespecifikovane podrške“. Pošto se narod i opre-

84 Mirjana Vasoviæ

2 Mada ih, sigurno, ima više.

delio na osnovu obeæanih promena, a ne specifiènog programa, valja pokazatida DOS ispunjava svoja obeæanja. Te8ište se zato stavlja na generalno naglaša-vanje diskontinuiteta u odnosu na raniji period; distanciranje i podvlaèenje nepo-mirljivih razlièitosti u odnosu na prethodni sistem; i pokušaje da se na svaki naèinospori i moralno raskrinka bivši re8im. Promena kao takva – manje-više ispra-8njena od sadr8aja – ostaje osnova njihovog legitimiteta.3

Neobièna sliènost u („programskom“) pristupu našoj društvenoj i politièkojstvarnosti odlikuje srbijanske politièare i intelektualce. Taj pristup moè slikovitoda se izrazi uz pomoæ dve, danas uobièajene (u politièkom i intelektualnom dis-kursu podjednako zastupljene) floskule: a) „Ne biti ‘miloševiæevac’“ („svaka sliè-nost sa Miloševiæem je samo sluèajna“); i b) „Biti kao i sav ostali (‘demokratski’)svet“. Oba „programska“ stava usmeravaju obe pomenute strane u slièan (poli-tièki, odnosno intelektualni) æorsokak.

Pod a). Najupadljivija javna demonstracija pomenute strategije „opozicio-nog“ politièkog delovanja koalicije na vlasti jeste gotovo ritualno „odreðivanje“ uodnosu na Miloševiæa prilikom svakog politièkog „poteza“ koji se preduzima. Tajritual postaje neizbeàn sastavni deo današnjeg „postrevolucionarnog“ folklora.Štaviše, neophodnost stalnog „odreðivanja“ u odnosu na Miloševiæa i distanci-ranja od perioda njegove vladavine uvodi sadašnju vlast u neku vrstu „magijskihradnji poništavanja“. Ova metafora opisuje tendenciju da se diskontinuitet pre-naglasi tako što æe se nediskriminativno osporiti sve što je (i, ne manje va`no,svako ko je) na bilo koji naèin u vezi sa prethodnim reìmom. „Krizni štabovi“ ikadrovske èistke – od direktora preduzeæa do direktora osnovnih škola – samosu najekstremniji izraz ovakve tendencije. Pojava je, meðutim, daleko sloènija.Kako su za period vladavine prethodnog reìma, hteli mi to da priznamo ili ne,vezana ne samo loša politièka rešenja i zloupotrebe, veæ i realno postojeæidruštveni i politièki problemi sa kojima svaka vlast, kad-tad, mora da se suoèi ida ih rešava, ovakva legitimaciona strategija (bez pozitivnog politièkog progra-ma razvoja društva, zasnovanog na jasnim ciljevima, poštovanju nacionalnih idràvnih interesa i realnoj proceni moguænosti njihovog ostvarivanja) nu`novodi u politièke improvizacije i voluntarizam. Pošto se goruæi politièki problemi,ipak, ne mogu „sakriti pod tepih“ (bio on i „opozicioni“) imamo situaciju da DOS,javno nastavljajuæi sa istom retorikom, neretko, „ispod ìta“, primenjuje sliènaishitrena rešenja (rampe na administrativnoj granici sa Crnom Gorom, „sluèaj“ICN-Galenike, samo su neki od karakteristiènih primera).

Ovakav pristup našoj politièkoj stvarnosti, kako smo se i na ovom skupumo-gli uveriti, nije deo samo politièkih aktivnosti i diskursa. Deo naše intelektualneelite, takoðe, sklon je preuzimanju ovog, opozicionog ili reaktivnog, obrasca u

Promene u Srbiji – promena predznaka 85

3 Štaviše, postaje oèigledno da svaki pokušaj otvaranja pitanja specifiènih sadràja obeæa-nih promena, tj. konkretnih rešenja za pojedine politièke i društvene probleme, moè ozbiljnoda ugrozi dosovsko jedinstvo, a time i vlast. Zato pitanje da li æe se DOS raspasti postaje pi-tanje od krucijalne politièke va`nosti.

analizi i tumaèenju politièkih procesa. Razlog tome je, s jedne strane, sama èinje-nica da je ova elita, u jednom znaèajnom delu, i personalno poistoveæena sapolitièkom. Meðutim, ovakav intelektualni nastup ima i svoja osobena socijalnop-sihološka ishodišta. „Postrevolucionarna“, afektivno pregrejana i izrazito politizo-vana, društvena klima, naime, ne dozvoljava ni jednom èlanu društva, pa niintelektualcima, da ostanu „neutralni“. Socijalni pritisak koji nalaè „opredelji-vanje“, karakteristièan za ovakve društvene situacije, suviše je jak da bi mu seodolelo. Intelektualna zajednica u nas je, inaèe (iz istih razloga) u poslednjihdeset godina bila izrazito politizovana: biti „antimiloševiæevac“ je predstavljalo„socijalnu ulaznicu“ za srbijanske intelektualne krugove onih koji „drè do sebe“(uostalom, kao i za jedan znaèajan deo meðunarodnih politièkih, intelektualnih i„fondacijskih“ krugova). Ne sporeæi doprinos intelektualaca demokratskim pro-menama u nas (šta više), moj je utisak da je ovakvo delovanje, neretko, išlo nauštrb intelektualne objektivnosti i analitiènosti. Hipoteka „miloševiæevštine“ i „na-cionalizma“ koja je srbijanskom intelektualcu stalno visila nad glavom, uslovlja-vala je neku vrstu permanentne autocenzure4 što se odraàvalo i na pokušajeobjektivnog razmatranja socijalnih, politièkih i ekonomskih uzroka svega što se uovih deset godina dešavalo. Politièki rizièan, ali intelektualno lagodan, status„opozicionara“ rezultirao je, stoga, tumaèenjima zasnovanim namnoštvu stereo-tipija, „ad hoc“ hipoteza i „teorija“ zdravorazumske provenijencije koje su, po pra-vilu, završavale u nekom obliku psihološkog redukcionizma. Najpopularnijeteorije socijalne uzroènosti ovde najèešæe su bile rukovoðene tzv. „fundamental-nom greškom atribucije“5 i svodile se, uglavnom, na karakter Miloševiæa i èlano-va njegove porodice ili, još èešæe, na – „srpski mentalitet“.

Uhvaæeni u „ralje antimiloševiæ-izma“, intelektualci, kao i politièari danas,takoðe, propuštaju da iznesu svoje viðenje poèljnih ciljeva i pravaca društve-nog razvoja uopšte; da ih uporede, potom, sa konkretnim naèinima na koji su oniu prošlosti i sada shvatani i rešavani; i da, na taj naèin, pokušaju racionalno dasagledaju realne tokove i stvarne domete izvršenih promena. Ono što je dozvol-jeno pragmatiènom politièaru, ipak, nije onome ko pretenduje na istinu. Na inte-lektualnom planu, ista ova tendencija vodi u logièku grešku zakljuèivanja od

posledica ka uzroku. Katastrofalni ishodi Miloševiæeve politike uzimaju se kaoosnova za „poništavanje“ dobrog dela društvene i politièke stvarnosti, tj. realnih,a nerešenih pitanja ove dràve i društva koja su davno pokrenuta. Nedovoljnadiferenciranost politièkog i intelektualnog delovanja uslovljava, pored toga (kakoje i današnja diskusija pokazala) da se prilikom analize èesto daje prednost

86 Mirjana Vasoviæ

4 U tommaniru i danas se u nekim intelektualnim, NGO i politièkim krugovima svako isticanjedr8avnog ili nacionalnog interesa proglašava za nacionalizam; poziv na odbranu zemlje, ne-diskriminativno, povezuje sa ratnim zloèinima; vojska sopstvene dr8ave, u propagandnesvrhe, naziva „psima rata“; a legitimni autoritet dr8ave izjednaèava sa – „autoritarnošæu“. Dane govorimo o nategnutim tezama o potrebi „demokratske kontrole“ vojske (!?), ili preterani„objektivizam“ dr8avnih predstavnika u spoljnopolitièkim kontaktima.5 Tendencija da se pri tumaèenju uzroka neèijeg ponašanja (ili neke pojave, dogaðaja) pot-ceni va8nost situacionih determinanti, a preuvelièa uticaj dispozicionih karakteristika aktera.

vrednosnim sudovima nad sudovima istine; da se ne pravi razlika izmeðu „izvo-ra“ i „poruke“(što je odlika dogmatske svesti); da se, uprkos tvrdoglavosti èinje-nica, zadràva isti, unapred postavljen, „opozicioni“ eksplanatorni okvir (u kojise nove informacije samo uklapaju, a ako se ne uklope, analitièki nekorektno se„razjašnjavaju“); ili da se „zapada“ u idejni nihilizam i negatorstvo.6

Umesto da ponude autonomne projekte društvenog razvoja, intelektualcise usmeravaju na delovanje novih nosilaca vlasti sagledavajuæi ga u istoj, „opo-zicionoj“, paradigmi, tj. sameravajuæi njegovu sliènost ili odstupanje od obraza-ca Miloševiæeve vladavine. Odreðenje u odnosu na Miloševiæa postaje, tako, nesamo merilo svake politike, veæ i merilo istinitosti i, èak, moralnosti. Imajuæi uvidu ovu podudarnost, moèmo, s pravom, da zakljuèimo (parafrazirajuæi profe-sora Puhovskog7) da ovo danas ne moè da se oznaèi kao post-miloševiæevs-ka, veæ, još uvek, i samo kao anti-miloševiæevska era.

Pod b. „Biti kao i sav ostali (normalan, demokratski) svet“ predstavlja druguopštu odrednicu koja kôla u intelektualnoj javnosti – oko koje æemo se svi, bezproblema, naèelno sloìti. Problem iskrsava onog trenutka kada valja objasnitišta se pod tim („normalnost“, pa i „demokratija“ u našim okolnostima) podrazu-meva. Bez osmišljenog programa demokratskog razvoja i jasnog definisanjaprioritetnih interesa društva i dràve, naši politièari u svom delanju podseæaju naaktere one anegdote o slepcima i slonu: èega se ko prvo i nasumice dohvati, touzima kao stoèr svoje ideje modernistièke reformacije, demokratizacije i „nor-malizacije“ društva.8 Osim toga, stalno insistiranje na „povratku u meðunarodnuzajednicu“ – bilo to kroz uèlanjenje u EZ, Partnerstvo za mir, NATO, itd., okoèega, takoðe, nema uvek saglasnosti – ostaje samo predizborna floskula ukoli-ko se ne zna (i ne objasni ovom narodu) šta mi zapravo traìmo u njoj.

Za intelektualne poslenike, nekritièko i neosmišljeno inkliniranje standardi-ma „normalnog sveta“ nosi sobom dodatno iskušenje, kojeg su politièari, uglav-nom, lišeni. Prihvatiti norme meðunarodne zajednice, naime, ne mora da znaèiništa drugo (ili više) nego ponašati se onako kako ona oèekuje od nas. Uverili


6 „Ništa se nije, niti moè promeniti“. Razmatranje socijalnih i politièkih promena koje je naš„Oktobar“ doneo (i, posredno, pitanja kontinuiteta-diskontinuiteta), meðutim, mora biti zasno-vano na ozbiljnim analizama kako negativnih (ishoda), tako i pozitivnih (politièkih ciljeva,sredstava) elemenata „miloševiæevske“ politike, ako veæ hoæemo da se drìmo „opozicione“paradigme. Da li postoje neki realni i legitimno „otvoreni“ problemi ove dràve i društva, pre iizvan Miloševiæa, ili ih je sve Miloševiæ izmislio? U èemu se oni sastoje? Ako nisu ti koje je onistakao kao primarne, koji su? Ako postoje neki koji su va`niji, da li ih je i on rešavao i kako ih jerešavao? Da li su bili legitimni ciljevi, interesi, sredstva? Da li postoje neki drugi naèini na kojise oni mogu rešiti? Itd.7 Da period „tranzicije“ na ovim prostorima sve do sada nije bio period postkomunizma, veæantikomunizma.8 Oèigledan primer predstavljaju mnoge ideje novog ministra prosvete o reformi školstva, ucilju „pribliàvanja Evropi i demokratskom svetu“: od smanjivanja obima gradiva iz nacionalneistorije, do skraæivanja školskih èasova na 30 minuta.

smo se, meðutim, tokom ovih deset godina, da su „oèekivanja“ koja je „meðuna-rodna zajednica“ ispoljavala u odnosu na ponašanje svih aktera balkanskedrame najèešæe bila nejasna i nekonzistentna, upravo zato što su èesto bila dik-tirana pragmatiènim politièkim razlozima.9 Za deo meðunarodne politièke zajed-nice, oèigledno, proglašavanje „kraja ideologije“ nije oznaèilo samo kraj„hladno-ratovskog“ nadmetanja, veæ eliminisanje vrednosti iz politièke igreuopšte; to znaèi, prepuštanje tokova istorije ogoljenom i stihijnom politièkompragmatizmu. Deo naše politièke elite, takoðe, smatra da je, opravdano prilago-diti se ovakvom stanju stvari, pošto je to, u sferi „umeæa moguæeg“, najefikasnijiput.10 Ali, pred intelektualnu elitu, od koje se oèekuje da ponudi „smernice“ ibude „korektiv“ društvenog razvoja (a to znaèi da kreira implicitne ili eksplicitne„ideologije“ o društvu usklaðene sa osobenostima socijalnog sistema u kojem

ìvimo) to se postavlja kao problem koji nije samo etièke prirode. Ako takav sis-tem vrednosti ne bi bio ponovo ubaèen „u igru“, a naša elita se rukovodila samooèekivanjima „meðunarodne zajednice“, bila bi u svom idejnom delovanju – kao,uostalom, i politièkom – „osuðena“ na beskrajni i kapriciozni konformizam.

* * *

U svom dosadašnjem izlaganju bavila sam se, pre svega, pitanjem da li jeuopšte moguæe, polazeæi od opisanog „opozicionog“ (ili politizovanog) intelek-tualnog polazišta, analizirati perspektive ili ogranièenja socijalno-politièkih pro-mena u Srbiji. Osvrnula bih se, meðutim, sasvim ukratko11, na neke njegoveidejne „efekte“, tj. stranputice. Imam u vidu konkretne naèine tematizovanja poli-tièkih i društvenih procesa, tj. sadràj i prirodu nekih specifiènih i prepoznatljivih„teorija“12 o društvenoj stvarnosti u èijem kreiranju i diseminaciji, itekako, uèest-vuje i naša intelektualna javnost. To su, najèešæe, obrasci mišljenja ili kognitivnepredstave koji se primenjuju u tumaèenjima uzroènosti aktuelnih dogaðaja. Kaoidejni (ideološki) „filteri“ koji „proèišæavaju“ informacije „o ljudima i dogaðajima“oni ne samo da, u prenosnom smislu, „konstruišu stvarnost“ veæ, utièuæi na sta-vove i uverenja svih pripadnika politièke zajednice, mogu i „opipljivo“ da je deter-minišu i menjaju. Upornost sa kojom se pojedini od ovih obrazaca reprodukuju iodràvaju „na ovim prostorima“ u poslednjih pedeset godina (uprkos promena-ma politièkih sistema i reìma) ukazuje da su oni nešto više od puke greške uprocesu intelektualnog zakljuèivanja, ili propagandnog sredstva koje se koristi ucilju osvajanja vlasti; to znaèi, da predstavljaju, mo`da, kolektivne reprezenta-cije veæ ugraðene u temelje ovdašnje politièke kulture.

Navešæu samo neke od ovih „tema“ koje su kontinuirano prisutne u okvirunaše politièke kulture.

88 Mirjana Vasoviæ

9 U senci „globalizacije“ ponovo je aktualizovan sukob izmeðu pragmatizma i vrednosti.10 Raskol na našoj politièkoj sceni izmeðu politièkog pragmatizma Z. Ðinðiæa i „legalizma“V. Koštunice odraàva, upravo, istu ovu dilemu.11 Pošto je to tema posebnog, veæeg, rada.12 „Kognitivnih reprezentacija“, socijalnih mitova ili stereotipa, kako ih god nazvali.

Tema politièkog diskontinuiteta – Politièki razvoj društva poima se, nu`no,kao diskontinuiran proces i to je praæeno više-manje nasilnim „intervencijama“ upolitièku kulturu. Konkretno, to se ispoljava kroz negiranje (tj. radikalno ospora-vanje, diskreditovanje, „poništavanje“) svakog doprinosa politièkih prethodnikarazvoju društva. Sledstveno tome, svaka nova politièka generacija nastoji da ra-dikalno (nasilnim ili propagandnim sredstvima) utièe na promenu uverenja, sta-vova, pretpostavki i preovlaðujuæih vrednosti èlanova politièke zajednice. Nepostoji pojam pozitivne politièke tradicije i nasleða, evolucije ili reforme (koji biukazivao na „istoriènost“ politièke svesti) veæ samo ideja „permanentne revolu-cije“. Takoðe, umesto predstave o periodiènoj smeni vlasti kao smeni razlièitihpolitièkih projekata, a u okviru kontinuiranog politièkog razvoja društva, u politiè-koj svesti ostaje delatna metafora nove vlasti kao Feniksa koji moè izrastisamo iz pepela politièkih prethodnika. 13

Tema politièkog monopola – predstava o politici kao monopolisanom pros-toru, što u suštini oznaèava te`nju ka ukidanju svake politike. Nastojanje da seospori, diskredituje i (simbolièki ili stvarno) „poništi“ svaki konkurentski politièkiprogram, odnosno (što ima isti efekat) da se „zaposedne“ celokupan politièkiprostor.14 Ili se odbacuje ideja politièkog pluralizma u celini (kao u doba bivše so-cijalistièke Jugoslavije)15 ili je to zamisao o „politièkom pluralizmu bez politièkekonkurencije“ (period od 1990. do danas). Ova „tema“ i danas je aktuelna. Madase ideja pluralistièke i konkurentske demokratije (koegzistencije kompetitivnihpolitièkih programa) naèelno prihvata, implicitno ili eksplicitno se zastupa mono-pol kako na ponuðenu interpretaciju društvene stvarnosti i globalne ideje o naèi-nima rešavanja društvenih problema, tako i na donošenje konkretnih politièkihodluka.16 U osnovi, ovo je generalna „tema“ politièke netolerancije.

Personalizam u politièkom mišljenju – Personalizam u osmišljavanju politièkihprocesa predstavlja, inaèe, karakteristiku „primitivnog“ ili nezrelog politièkog mišl-jenja. Pošto mala deca nisu u stanju da usvoje apstraktne pojmove (vlada, društ-vo, dràva) oni politiku i politièke procese poimaju samo preko konkretnih liènosti


13 Ja ovde ne govorim o objektivnim tokovima i osobenostima politièke istorije koji su mogliusloviti ovakvu predstavu politièkog razvoja društva,veæ samo o njihovim efektima na politièkusvest, na „raširenu i zajednièku interpretaciju politièke situacije“ èlanova politièke zajednice..14 U ovom delu se pozivam na teze S. Samardìæa koji koristi pojam „ciniènog pluralizma“ ilivladavine posredstvom zaposedanja (uništavanja) politièkog prostora. Vid. „Levica i desnicakao politièki surogati“, u: Argumenti za Srbiju, Centar za unapreðivanje pravnih studija, Beo-grad, 2000.15 U svom poznatom istraìvanju posleratnog sistema i politièkog razvoja bivše JugoslavijeKoštunica i Èavoški iznose rekonstrukciju nastanka i osobenosti ovakve ideje u okviru našepolitièke kulture, tj. opisuju „period uspostavljanja jednog posebnog oblika politièkog pluraliz-ma koji od poèetka pokazuje tendenciju kretanja u pravcu stranaèkogmonizma“. Koštunica, V.i Èavoški, K. Politièki pluralizam ili monizam. Institut društvenih nauka, Centar za filozofiju idruštvenu teoriju, Beograd, 1983.16 Karakteristièan primer su skupštinske rasprave o nacrtima zakona u kojima se, po pravilu,ne usvaja ni jedan amandman koji podnesu poslanici opozicije.

(tako da i u svom govoru o vlasti koriste zamenice „on“ ili „oni“). Meðu odraslimaovakav naèin osmišljavanja politike predstavlja regresivan vid politièkog mišljenja.On je karakteristièan ili za manje obrazovane socijalne grupacije (kada su politièkiproblemi i procesi suviše sloèni da bi mogli da ih razumeju) ili za situacije kada suuverenja pojedinaca angaòvana do nivoa strasti ili mr`nje. Personalizam u poli-tièkom mišljenju u našoj politièkoj kulturi ima oba ova ishodišta.17

Teorija zavere i proganjanja kao dominantna teorija socijalne uzroènosti –U teoriji atribucije ona se odreðuje kao generalizovano uverenje da svi sloèni(posebno, zastrašujuæi) istorijski, politièki i društveni procesi imaju relativno jed-nostavna objašnjenja. U nas se ispoljava kao rašireno verovanje u krajnje jed-nostavnu uzroènost katastrofiènih politièkih dogaðaja koji su uticali na sudbinudruštva. Teorija zavere uvek se izraàva posredstvom socijalnog mita koji uka-zuje na to da se sva zla ovog sveta mogu se pripisati mahinacijama male grupezaverenika. To je, naravno, potkrepljeno verovanjem umoguænost radikalnih re-šenja za pogibeljnu situaciju u kojoj se društvo našlo: odluèna akcija protiv odre-ðene, prepoznatljive i prokaène, grupe „izopštenika“ omoguæiæe kolektivnospasenje, tj. kvalitativno razlièit (i bolji) politièki i društveni poredak. Ovakve, po-jednostavljene, teorije socijalne uzroènosti uvek su praæene diseminacijom ste-reotipa (o politièkim protivnicima, rivalskim grupama i sl.).18

Predstava o opoziciji kao inherentno nelojalnoj – Prema Olmondu i Verbi(1963), razvijena demokratska kultura poèiva, izmeðu ostalog, na oseæanju (ilistavu) interpersonalnog poverenja koje je od esencijalne va`nosti za pošto-vanje demokratskih pravila igre19. „Opozicija se mora posmatrati kao lojalna

opozicija, koja vas neæe uhapsiti ili pogubiti ako im predate politièku moæ, veæ nakoju se moète osloniti da æe se ponašati u okvirima zakona i reciproèno vamustupiti vlast ako vaša strana dobije sledeæe izbore“20. Ova pretpostavka demo-kratske politièke kulture u nas sve do danas nije zadovoljena. Naprotiv, po pravi-lu, preovlaðujuæa uverenja o politièkoj manjini su bremenita nepoverenjem. Ona

90 Mirjana Vasoviæ

17 „Opsednutost“ Miloševiæem (kao nekada Brozom), bilo kao predmetom oboàvanja ilimr`nje (što su dve strane iste „autoritarnosti“) najekstremniji su primer ovakve personifikacijepolitike.18 Širenje i (zlo)upotreba stereotipa (kao neopravdanih generalizacija i osobenih teorijauzroènosti korišæenih u politièke svrhe) na ovim prostorima, u poslednjih desetak godina, po-sebna je tema. Ovde æu navesti samo stereotipe o „velikosrpskoj opasnosti“, o osobenom„srpskom nacionalnom karakteru“, o „nacifikaciji Srbije“, o „totalitarizmu“, o samo-opaànjuSrba kao „nebeskog naroda“, o „sveprisutnom agresivnom nacionalizmu u ovoj sredini“– što jesve, ako se oslonimo na iskustvene podatke istraìvanja i nauènu, racionalnu, argumentaciju– umesto na puki, politièki motivisan, „impresionizam“ – relativno lako pobiti. Meðutim, psiho-lozi odavno znaju da stereotipiziranje ne sluì racionalizaciji društvene stvarnosti, veæ njenojideologizaciji.19 Vid. Almond, G. & Verba, S.: The Civic Culture: Political attitudes and democracy in five na-

tions. Princeton University Press, Princeton, 1963.20 Prema: Inglehart, R. Culture Shift, Princeton University Press, Princeton, New Jersey,1990., p. 23.

se ne posmatra kao politièki konkurent sa alternativnim ili korektivnim progra-mom ureðenja društva i dràve, veæ kao „izopštenik“ iz politièke zajednice – nakoga se ne primenjuju principi i merila moralne i pravne pravednosti, ili parla-mentarizma. Izrazi „kompromitovana „ ili „nekonstruktivna“ opozicija prisutni suu politièkom (i skupštinskom) diskursu 2001. u istoj meri kao što su bili u periodi-ma 1990-2000. i 1944-1949. Za ondašnji kao i za današnji parlamentarni ìvotkarakteristièno je da se ne osporavaju samo politièki argumenti koje opozicija iz-nosi, veæ i njeno pravo da uopšte uèestvuje u politièkom ìvotu.21

Tema revolucionarne pravde – „Revolucionarnom pravdom“ se, u socijal-no-psihološkom smislu, oznaèava pravda koja je zasnovana na oèekivanjimamasa, pri èemu su ta oèekivanja zasnovana na datom (upravo promenjenom)odnosu politièkih snaga. Tako, u okviru ovakvog pojma pravde, ono što jestepostaje ono što treba da bude: pravedno nije ništa drugo do ono što odraàvaaktuelnu distribuciju moæi. Princip revolucionarne pravde, u razlièitim oblicima,primenjivan je u prvom posleratnom periodu u bivšoj Jugoslaviji. Mada se, uobi-èajeno, pod tim podrazumevaju masovna streljanja na osnovu „prekog suda“,revolucionarna pravda je, u stvari, najèešæe preuzimala oblik osuda za dela„protiv naroda i dràve“ koja su sadràvala veoma neodreðene inkriminacije, ilièak bila definisana po principu analogije22. Socijalnopsihološka suština ovogprincipa sadràna je u njegovoj nameni „opravdavanja“ diskriminacije ili elimina-cije snaga koje su upravo ostale u „politièkoj manjini“. On se primenjuje, da upo-trebim citat iz knjige Koštunice i Èavoškog (mada ga oni koriste u neštodrugaèijem kontekstu), kada se „...usled izmenjenih društveno-politièkih okol-nosti, naðe potreba da treba proglasiti krivim i kazniti nekoga koji je društvenoopasan, jer smeta sprovoðenju novih ciljeva koji su diktirani izmenjenim društ-veno-politièkim prilikama“.23 Princip revolucionarne pravde primenjivan je i popreuzimnju vlasti od strane Miloševiæa (posebno na Kosovu), a, po mom mišlje-nju (bez obzira na razlièita tumaèenja) primenjuje se i danas.24 Taènije, danasna našoj politièkoj sceni postoji sukob izmeðu zagovornika principa revolucio-narne pravde i principa legaliteta.

Tema (partijske) lojalnosti – Lojalnost ili „podobnost“ kao kadrovski kriteriju-mi bili su u ovoj politièkoj kulturi uvek od znaèaja – i opet su aktuelni.25„Krizni šta-bovi“, koji nièu kao peèurke posle kiše, osnovna su egzekutiva ovakve politike


21 Obièno, ukazivanjemna „grehove iz politièke prošlosti“: „Videli smomi kako ste to vi radili“, i sl.22 Vid. Koštunica, V. i Èavoški, K. Isto, str. 136 i dalje.23 Prema: Koštunica, V. i Èavoški, K., Isto, s. 143.24 Imam u vidu pojavu masovnih hapšenja predstavnika bivše vlasti, pod inkriminacijama pri-lièno neodreðenog karaktera („zloupotreba slu8benog polo8aja“, što neodoljivo podseæa nadela „špekulacije i sabota8e“ iz posleratnog perioda bivše Jugoslavije), uz prejudiciranje i jav-no izricanje presuda preko medija i pre suðenja – što se sve, pri tom, od strane aktuelne vlasti,prikazuje kao ispunjenje predizbornih obeæanja.25 O moralno-politièkoj podobnosti u samoupravnom socijalizmu, kao i o periodu Miloševiæe-vog re8ima ne moram posebno ni da govorim.

danas. Postoje, meðutim, bar još dva idejna oblika u kojima se ova tema ova-ploæuje: idejna borba protiv „ostataka miloševiæevštine“ (koja se, kako vidim,vodi i u okviru ove intelektualne rasprave) i, u javnosti izuzetno prisutna i etièkinaglašena, tema „prevrtaèa“ (ideološkog konvertitstva). Postoji izvesna proti-vreènost u pristupu ovoj „temi“: istovremeno se kritikuje kadrovska politika novevlasti (po kriterijumu partijske lojalnosti) i zagovara eliminisanje „starih reìms-kih kadrova“ (po kriterijumu nepodobnosti). Pri tom, u osnovi politièko pitanjepredstavlja se kao, u osnovi, moralno. U suštini, aktualizovanje ove „teme“,izraàva dilemu svih pobednièkih politièkih partija u periodu uèvršæivanja vlasti:opredeliti se izmeðu manjeg broja „posveæenih“ pristalica – i masovne, madakonformistièki motivisane, podrške.

* * *

Ovim sam htela da ilustrujem (polazeæi od svog, socijalnopsihološkog, sta-novišta) neke naèine tematizovanja pitanja promena u periodu posle 5. oktobra.Ovi primeri, meðutim, istovremeno pokazuju da se „preko noæi“ moè promenitivlast, ali nikako – obrasci politièke kulture.

Beograd, 8. 5. 2001.

Changes in Serbia: The Change of Sign

Summary: The paper critically discusses the strategies of analyzing perspectives and li-mitations of social and political changes in Serbia from the standpoint of an “oppositional”political or politicized intellectual approach. The tendency is noted to understand thechanges (continuity or discontinuity) merely as a change of the political sign rather thanon the basis of comparing different political programs. What is lacking is a possibility ofviewing the previous political period in the context of a clearly and positively defined, al-ternative project of the future development of this society.

In the second part of the paper some concrete ideologizing “effects” or more preciselyblind alleys of such an approach are presented. For example, some of the stereotypicalways of thematizing political and social processes are described, i.e. specific and reco-gnizable “theories” of social reality in whose creation and dissemination the intellectualpublic also participates. The examples show that some patterns of the political culture ofthis society have not changed for a long period of time in spite of changing political sys-tems and regimes.

Key words: political change, political culture, political project, intellectual public, socialpsychology.

92 Mirjana Vasoviæ

Laslo SekeljInstitut za evropske studijeBeograd

Prinudna demokratizacija

kriminalizovane dràve

Rezime: U septembarsko-oktobarskom politièkom prevratu graðani Srbije uèinili su neo-phodni iskorak iz neoboljševièkog autoritarizma i na taj naèin stvorili pretpostavke zapreobraàj autoritarnog u demokratski poredak. Time su stvorene samo pretpostavke zazapoèinjanje procesa politièke, ekonomske i socijalne transformacije jugoslovenskog isrpskog društva u moderno društvo i dràvu. Naàlost, realnost Srbije i SRJ je takva dasu principi liberalno-demokratske dràve za sada ostali samo puka predizborna obeæan-ja DOS-a. Nakon prevrata ostali su netaknuti funkcionalni mehanizmi starog sistema,ukljuèujuæi organizovani kriminal kao dominantni ekonomski faktor. Od samog procesastrukturnog preobraàja sistema vlast je zapravo odustala: umesto toga, ona je po pravi-lima igre nasleðenog sistema sprovela vlastitu kadrovsku politiku, funkcionalizovaladràvu, medije i institucije.

Kljuène reèi: demokratija, dràva, društvo, strukturne reforme, kriminalizacija, kadrovskapolitika, klijentelizam, etnièki nacionalizam.

U svim evropskim komunistièkim zemljama 1989-1900. odigrala se promenaporetka. Po raširenom mišljenju, u Evropi se na 200-godišnjicu pada Bastilje odi-grala nova liberalna (Kiss, 1993: 5; Ackerman, 1992; Fukuyama, 1990) ili libe-ralno-nacionalna (Nodia, 1992 :3) revolucija. Nesporan je njen anti-komunistièkikarakter, naroèito ako se pod „komunizmom“ podrazumevaju razne varijante bolj-ševièkog poretka, ukljuèujuæi i „realno-egzistirajuæi socijalizam (Beyme, 1994).Takoðe je opšte mišljenje da se radi o procesu prelaska iz autoritarnog poretka udemokratski, da je reè o veoma komplikovanoj, slojevitoj i suprotno prvobitnimnerealnim oèekivanjima dugotrajnoj i trnovitoj socijalnoj promeni (Goralcyk,1995: 143-144; Offe, 1994).

Ono što se u centralno-evropskim zemljama odigralo 1989, u Srbiji se desi-lo tek oktobra 2000-te godine. Zašto? Odgovor na ovo pitanje pokušao sam dadam u jednom svom ranijem tekstu (Sekelj, 1998); ovde æu ponoviti polazišnutezu. Demokratski poredak nije moguæ sve dotle dok se ne uspostavi temeljni

društveni konsenzus na osnovu èvrsto utemeljene politièke zajednice. Pretpos-tavka toga je prevazilaènje etnièkog shvatanja nacije bilo revolucionarnimpolitièkim shvatanjem nacije utemeljenim u francuskoj revoluciji ili liberalnimkonceptom graðanstva kao primarnog u odnosu na kulturno-etnièko shvatanjenacije. U jednonacionalnim dràvama kao što su Maðarska, Poljska, Èeška,Francuska, itd. politièko shvatanje nacije nije nikakav problem: svaki dràvljaninje Maðar, Èeh, Poljak, Francuz, a ono malo pripadnika manjina su pripadnici je-zièkih ili kulturnih manjina koji se u odnosu na politièko shvatanje nacije nalaze uisto takvoj relaciji kao što je – po liberalnom modelu – neèija religiozna pripad-nost javno-pravno zaštiæena privatna stvar svakog pojedinca. Otuda je1989-1990. u Maðarskoj, Poljskoj, Èeškoj i Sloveniji politièka zajednica veæ bilastvorena. Te zemlje ulaze u proces politièke i ekonomske transformacije na pret-postavkama politièke zajednice. Za razliku od ovih zemalja dràve nasledniceSFRJ ili SSSR-a, kao i nacionalno heterogene Slovaèka, Rumunija i Bugarska,slom komunizma doèekuju sa dve ili više pre-politièke zajednice na etnièkoj ilietnièko-religioznoj osnovi. Etnièka pripadnost i to po principu ius sanguini, a nedràvljanstvo i prihvatanje zajednièkih temeljnih vrednosti je merilo pripadnostizajednici. U tim zemljama, a Srbija i SR Jugoslavija su sve do septembarsko-ok-tobarskih dogaðaja spadale u ovaj tip zemalja – etnicitet je iskljuèiva, dominant-na ili bitna matrica politike i tim posredovanjem najznaèajnija determinantaprocesa socijalne, ekonomske i politièke transformacije. Otuda je Miloševiæuuspelo da nametne pravila politièke igre i to ne samo u smislu kako se vlast legi-timiše nego, u prvom redu, šta je sadràj i svrha reprezentativne demokratije iizbornog nadmetanja. Naime, sve do drugog kruga opštinskih izbora decembra1996. jedino politièko pitanje u SRJ bilo je srpsko nacionalno pitanje. S obziromda je Miloševiæ èvrsto drào u svojim rukama dràvu i bio olièenje stvaranjadràvnosti u toku procesa raspada Jugoslavije, tzv. demokratska opozicija(Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Srpski pokret obnove, i nizmanjih stranaka) je neprestano pokušavala na nacionalnom pitanju da preotmeMiloševiæu primat ubeðujuæi biraèe da je ona, a ne Miloševiæ, pravi reprezent na-cionalnih interesa. Pri tome, one nisu postavljale pitanje pripadništva politièkojzajednici na osnovu graðanstva veæ, kao i dominanta matrica vezana uz Miloše-viæa – na etnièkoj osnovi. Otuda su i takozvane demokratske stranke bile na istinaèin etnièke stranke kao SPS, SRS ili Demokratska zajednica vojvoðanskihMaðara. Na taj naèin, Miloševiæu je uspelo da izmeðu sebe i svih opozicionih po-litièara napravi temeljnu distancu: Miloševiæ je bio dràvnik, a svi su oni „politièa-ri“ u peòrativnom znaèenju te reèi.

Obaranje Miloševiæevog reìma putem izborima legitimisane skupštinske ipredsednièke veæine bilo je moguæe tek onda kada su politièki akteri izašli izzaèaranog kruga etnièke dràve, nacije i religije kao faktora koji odreðuju graða-nima podobnost za ukljuèivanje u politièku zajednicu. Na ovaj naèin stvorene supretpostavke (ali samo pretpostavke) za zapoèinjanje procesa politièke, eko-nomske i socijalne transformacije jugoslovenskog i srpskog društva u moderno

94 Laslo Sekelj

društvo i dràvu. Kada je srpska opozicija, prvi put, uverila graðane da preds-tavlja alternativu politici Miloševiæa i SPS-a, ona je ne samo dobila izbore – veæje i stvorila nu`ne, ali ne i dovoljne pretpostavke za tranziciju od virtualne avno-jevske Jugoslavije ka modernoj liberalnoj dràvi. Doduše, za ovo socijalno sa-zrevanje politièkim akterima u Srbiji bilo je potrebno 10 godina. Deset godinasrpska opozicija bezuspešno je tragala za „srpskim Havelom“: najzad ga je do-bila, onda kada je, prvi put, uverila graðane da ima nosioca alternativne politikeMiloševiæu i SPS-u. Alternativnost te politike bila je upravo u (1) napuštanju dotada dominantne etnièke matrice politike, tj.iskljuèivanja i ukljuèivanja u politièkuzajednicu i (2) u obeæanom programu strukturnih reformi politièkog i ekonoms-kog sistema, zapravo celokupnog društva i dràve.

Zahvaljujuæi izbornoj pobedi Vojislava Koštunice i DOS-a, i naèinu na koji jeona ostvarena, Srbiji je ukinuta meðunarodna izolacija i time stvorene moguæ-nosti da zakoraèi na put modernizacije.Ali, Srbija, odnosno SRJ, mora kao i sva-ka druga zemlja treæeg talasa demokratizacije da proðe kroz proces „prinudnedemokratizacije“. Takozvani treæi talas demokratizacije u Evropi nakon Drugogsvetskog rata suoèava se sa opštim problem transformacije autoritarnog poret-ka u demokratski. Kontekst je dakle daleko širi nego Istoèna Evropa (Diamond,1990: 48-49). Sa druge strane, ne radi se samo o nekritièkom preuzimanju jed-nog konkretnog i – za kritièku teoriju – problematiènog pojma demokratije („po-lovièna demokratija“ ili u kod drugih autora „minimalna demokratija“), veæ o tomeda niti jedan od ova tri talasa demokratizacije nije bio rezultat slobodnog izbora.Maðarski politièki teoretièar Atila Ag (Agh) nazvao je ovaj proces „prisilnom de-mokratizacijom“. Pobeðeno društvo ili mala zemlja koja èli da se ukljuèi u me-ðunarodnu zajednicu prisiljena je od strane ovog èinioca da se demokratizuje,tj. da se prisilno prilagodi spolja nametnutim pravilima igre. Devedesetih godinaizvršen je pritisak na Istoènu Evropu, 1970. godine na Ju`nu, a još ranije naNemaèku i Italiju. Prisilna demokratija, zakljuèuje Ag, pojavljuje se u Maðarskoj iceloj Istoènoj Evropi u sledeæa tri institucionalna oblika: 1) magloviti demokratskiporedak, 2) klijentelizam, 3) paralelno, neformalno javno mnjenje. (Agh, 1992:3, 11-13) Iz toga sledi jedno sasvim suèno formalno shvatanje demokratije – vi-šepartijski izbori, privatno preduzetništvo, garantije za strane investitore i prav-na sigurnost investicija, minimalno poštovanje individualnih ljudskih prava ipovinovanje zahtevima vlade SAD u okviru njenog shvatanja uloge Amerike kaojedine svetske sile. Manipulativna pozadina „slobodnih“ izbora, nepostojanje nipribli`no jednakih šansi izbornih konkurenata prihvatljiva je ako je rezultat jakavlada koja vodi politiku komfornu ciljevima SAD i Evropske Unije. S obzirom daje za proces politièke transformacije potreban spoljni legitimitet („prinudna de-mokratija“), manipulativni i nedostajuæi elementi unutrašnje legitimacije nadok-naðivani su presudom od strane pobednika u hladnom ratu („Zapada“) da jenovouspostavljeni poredak „demokratski“. Iz tih razloga se i pojam demokratije,kako na nivou amerièke spoljne politike tako i politièke nauke prilagodio (zaspoljnu upotrebu) ovoj realnosti poloviène ili minimalne demokratije. Iz toga

Prinudna demokratizacija kriminalizovane dràve 95

moèmo da zakljuèimo, da Srbiji, kao i prethodno zemljama uspešne tranzicije,sledi jedan put društvene promene nametnut spolja, dakle nešto daleko šire odzahteva za saradnju sa Haškim sudom i isporuèenja okrivljenih. Ta prinuda ima isvoje dodatno optereæenje: svaka vladajuæa garnitura Srbije koja æe postupatikomforno globalnim ciljevima politike SAD, proglasiæe se demokratskom – bezobzira na njen stvarni uèinak i karakter društvenih odnosa koji promoviše.

DOS: predizborna obeæanja

Uz puno pompe, na poèetku predizborne kampanje, avgusta 2000, tada jošsamo ujedinjena opozicija, današnji reìm, izašla je sa programom strukturnihdruštvenih reformi. U preambuli se naglašava da se radi o jeftinoj vladi, buduæimskromnim i poštenim funkcionerima, èiji je jedini cilj rad na opštedruštvenoj do-brobiti: obnavljanje poverenja graðana u dràvu i iskorenjivanje korupcije uupravnim organima i javnim ustanovama:

Prvi dan nove skupštine

„Mi, dolepotpisani poslanièki kandidati, koji æemo èiniti parlamentarnu veæi-nu, obavezujemo se da æemo veæ prvog dana prvog zasedanja novoizabraneSkupštine izglasati sledeæih deset akata u cilju vraæanja poverenja naroda udràvu i njene organe:

Prvo, usvojiæemo deklaraciju o hitnim pripremama za donošenje novogUstava, radi otklanjanja postojeæeg ustavnog haosa. Nova ustavna i zakonskarešenja biæe usklaðena sa savremenim pravnim i civilizacijskim standardima,posebno u sferi ljudskih sloboda, zaštite graðanskih i manjinskih prava, parla-mentarizma, odgovornosti vlada i vladavine prava. Deklaracija æe uvaìti potre-bu za decentralizacijom dràve, sa posebnim osvrtom na regionalizaciju Srbije iafirmaciju autonomije Vojvodine i Kosova i Metohije. Istovremeno, propisaæemozakonsku obavezu za sve nosioce vlasti da prestanu sa selektivnom i diskrimi-natornom primenom zakona. U formulisanju zakona i voðenju politike rukovo-diæemo se naèelom da je graðanima dozvoljeno sve što zakonom nije izrièitozabranjeno, a da je vlasti i dràvi zabranjeno sve sto zakonima nije izrekom pro-pisano.

Drugo, doneæemo rezoluciju kojom se ukida sadašnja ekonomska i politiè-ka blokada Crne Gore, a najviši dràvni organi obavezuju da odmah otpoènurazgovore sa legitimno izabranim rukovodstvom Crne Gore o karakteru i funkci-jama buduæe dràvne zajednice Srbije i Crne gore.

Treæe, obavezaæemo buduæu Vladu da odmah podnese program konkretnihmera Savetu bezbednosti UN kojim bi se omoguæila dosledna primena Rezolu-cije 1244 o Kosovu, oèuvao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, garantovalaprava na miran i siguran ìvot svim stanovnicima Kosova i podstakla njegova

96 Laslo Sekelj

integracija u nove demokratske institucije zemlje. Posebno æemo insistirati da sehitno reši pitanje otetih i ubijenih lica nakon dolaska Kfora.

Èetvrto, doneæemo zakon kojim æemo smanjiti broj ministarstava barem zajednu treæinu, ukinuti sva ministarska mesta „bez portfelja“ i ogranièiti broj pot-predsednièkih mesta na najviše tri. Istovremeno, usvojiæemo odluku kojom sesmanjuje broj skupštinskih odbora i komisija za jednu treæinu, a osoblje skup-štinskih odbora i komisija takoðe za jednu treæinu. Odluka æe istovremeno oba-vezivati sve skupštinske odbore i komisije na potpunu javnost u radu, bezizuzetaka.

Peto, doneæemo zakon kojim se svim poslanicima i èlanovima Vlade zabra-njuje gomilanje funkcija tokom trajanja mandata. Èlanovima Vlade mora bitiizrièito zabranjeno da tokom svog mandata upravljaju privrednim organizacija-ma (privatnim, društvenim ili dràvnim). Narodni poslanici i èlanovi Vlade imaæepravo na èlanstvo u samo jednom upravnom (nadzornom) odboru privrednih,sportskih, nauènih i drugih društvenih organizacija, ali bez prava na primanjeikakve nadoknade u bilo kom obliku za taj anga`man. Svim èlanovima Vladebiæe zabranjeno da koriste slu`bena prevozna sredstva, slu`bena sredstva zarad i prateæe dràvne slu`be van vremena obavljanja slu`benih funkcija.

Šesto, izglasaæemo rezoluciju kojom æe se nova Vlada obavezati da u rokuod sto dana stavi na uvid nadle`nim skupštinskim odborima sve tajne policijskedosijee prikupljene o graðanima bez njihovog znanja, osim u sluèaju kada seradi o potrebama dràvnih organa za voðenje kriviènih postupaka u obraèunusa kriminalom. Dokumentacija specijalnih slu`bi koja nema operativnu vrednostbiæe ustupljena na èuvanje arhivama. Posebnim zakonom, u skladu sa evrops-kim standardima, biæe ureðen sistem slu`bene evidencije podataka o graðani-ma u vezi sa bezbednošæu i odbranom zemlje. Nadle`ni skupštinski odborvršiæe redovnu kontrolu sprovoðenja ovog zakona.

Sedmo, usvojiæemo rezoluciju kojom æe svi èlanovi Vlade i narodni poslanicibiti obavezni da objave detaljan pregled svog imovinskog stanja i imovinskogstanja èlanova najuè porodice na dan stupanja na du`nost, kao i na dan napuš-tanja du`nosti. Narodni poslanici i èlanovi Vlade biæe obavezni da javno evidenti-raju poklone, novèane priloge i donacije primljene tokom trajanja mandataprilikom slu`benih poseta, slu`benih kontakta i obavljanja ostalih javnih funkcija.

Osmo, doneæemo rezoluciju kojom se od Narodne skupštine RepublikeSrbije zahteva da odmah obustavi primenu onih zakona koji proizvode ogromnudruštvenu štetu Srbiji i njenim graðanima; da stavi van snage sadašnje zakone oinformisanju i o univerzitetu, a umesto njih proglasiti vaèæim prethodne zakonedo donošenja novih; da ukine zakon o „oduzimanju neobraðenog zemljišta selja-cima“ i zakon o „predsednièkim privilegijama“; da obustavi primenu sadašnjegzakona o privatizaciji do donošenja odgovarajuæih izmena po hitnom postupku.Istovremeno, odmah æe biti ukinuta taksa za izlazak iz zemlje.


Deveto, odabraæemo jednu renomiranu, nezavisnu revizorsku kuæu koja æebiti zaduèna da izvrši reviziju budèta i obavi temeljan pregled finansijskogposlovanja Skupštine i Vlade tokom prethodnih mandata i da podatke o even-tualnim nenamenskim izdatcima, zloupotrebama, malverzacijama i prekomer-nim trošenjima uèini javnim. Ova firma æe istovremeno dati svoj predlog naosnovu kojeg æe Skupština i Vlada usvojiti propise za sprovoðenje maksimalneštednje u poslovanju ovih javnih institucija (racionalizacija voznog parka, repre-zentacija, opremanje kabineta i ostalih slu`benih prostorija, itd.).

Deseto, Skupština æe formirati nezavisnu komisiju eksperata koja æe preis-pitati i obnarodovati sve relevantne dokumente i audio-video zapise koje je sa-dašnja vlast dràla u tajnosti, a odnose se na voðenje unutrašnje i spoljnepolitike Srbije i Jugoslavije u periodu 1987-2000. godine, kao i sadràj svih raz-govora i pregovora visokih dràvnih funkcionera koji su predodredili sudbinu na-cije u ovom razdoblju“.

Prvih 100 dana nove Vlade

Obavezaæemo novu demokratsku Vladu da u prvih 100 dana svog mandataiznese na skupštinsku raspravu i na javnu dabatu predloge kljuènih sistemskihzakona. Svaki od dole navedenih zakonskih predloga mora biti u potpunostiusaglašen sa vaèæim zakonodavstvom Evropske unije, a saèiniæe ga našipravnici i ekonomisti, u saradnji sa ekspertima OEBS i drugih relevantnih meðu-narodnih organizacija. Skupštini æe u naznaèenom roku biti predloèni sledeæizakoni:

1. Paket reformskih ekonomskih zakona

2. Anti-korupcijski zakon

3. Zakon o vojsci i policiji

4. Zakon o sudovima i sudijama

5. Zakon o javnom tuìlaštvu

6. Krivièni zakon i zakon o kriviènom postupku

7. Zakon o javnom informisanju

8. Zakon o Univerzitetu

9. Zakon o lokalnoj samoupravi

10. Paket izbornih zakona

Prva godina nove Vlade1. Vraæanje Jugoslavije i Srbije u svet

2. Radikalne ekonomske reforme

3. Smanjenje javnih rashoda

4. Uvoðenje stabilnog novca

5. Obnova poverenja u finansijski sistem i reforma banaka

98 Laslo Sekelj

6. Finansijska podrška makroekonomskim reformama

7. Liberalizacija cena

8. Reprogramiranje spoljnog duga

9. Spoljnotrgovinska liberalizacija

10. Privatizacija

11. Nova agrarna politika

12. Obezbeðenje socijalne i zdravstvene sigurnosti graðana

13. Poèetak velikih investicija u infrastrukturu

„Kandidat DOS za mandatara republièke vlade Zoran Ðinðiæ u ponedeljakje izjavio da æe prioriteti nove demokratske vlasti biti uspostavljanje pravnedràve i borba protiv korupcije. Istovremeno s tim, rekao je on na prvom prediz-bornom skupu DOS u Šapcu, biæe i izrada nacionalnog programa protiv siro-maštva i bede.“ (B92 vesti za 11. 12. 2000)

„Demokratska opozicija Srbije je u utorak uveèe odràla predizborni skup uPanèevu na kome je predstavljen program rada buduæe vlade, u sluèaju da DOSpobedi na izborima, javlja reporter Radija B92. Oni su izneli osnove programabuduæe vlade Srbije, i kao najva`nije izdvojili regionalni razvoj, vraæanjenadle`nosti opštinama, zavoðenje reda u Srbiji, pre svega reda u vlastima. Na-javljeno je i formiranje organa koji æe kontrolisati vlast, obeæan je i program po-moæi preduzeæima, njihova konsolidacija, a zatim i privatizacija.“ (B92 vesti za12. 12. 2000)

A šta je uraðeno?

Prvo: Ni prvog ni stotog ni dvestotog dana, ništa nije uraðeno na promeniustava, ukljuèujuæi autonomiju Vojvodine i regionalizaciju Srbije. Kada je u pitanjunivo SRJ, to nije krivica DOS, ali jeste kada je reè o decentralizaciji, autonomiji,vladavini prava, zaštiti graðanskih prava, odgovornoj vladi i parlamentarizmu.Kao i naèelan stav „da je graðanima dozvoljeno sve što zakonom nije izrièito za-branjeno“ i prethodna naèela liberalne dràve ostalo su na nivou pukih fraza.Jedino je u proceduru pušten zakon o manjinama.

Drugo i Treæe: ispunjeno.

Èetvrto: Srpska vlada ima sedam potpredsednika. Na poèetku svog man-data obeæavala je da æe sprovesti u ìvot predizborno obeæanje u vezi sa sman-jenjem administracije, personala, itd. Do sada, koliko je poznato, na delu je krajprocesa primanja na desetine hiljada novih zaposlenih, što imenovanih rukovo-dilaca, što administrativnih slu`benika u obe vlade i po opštinama i gradovima.U tom pogledu istakla se diplomatija, koja je poveæala broj ambasada umesto daih smanji adekvatno zaduènosti, siromaštvu i velièini ove zemlje. Naravno i,ambasadora sve istaknutih prvoboraca, kumova, rodbine i inih koji na dvome-seènom veèernjem kursu stièu znanja za ovaj posao (u Nemaèkoj dve godine).


Peto: Od obeæanog zakona nema ništa. Èlanovi vlade gomilaju navelikofunkcije i ne zna se da su se odrekli honorara od èlanstva u upravnim odborima.

Šesto: Od obeæane rezolucije nema ništa, a u policiji je jedna frakcija Miloše-viæeve DB zamenila drugu (i gazdu), a veza policija-organizovani kriminal-eko-nomija je ostala netaknutom, što priznaje i potpredsednik Mihailoviæ. Uvid u tajnepolicijske dosijee niko više ni ne spominje, ali ni nadzor javnosti nad policijom.

Sedmo: Neki su dali na uvid javnosti svoje imovno stanje, neki ne. Od evi-dentiranja poklona, honorara i (skrivenih) prinadle`nosti nema ništa.

Osmo: Delimièno ostvareno

Deveto: O delatnosti revizorske kuæe javnosti nije ništa poznato, kao i nje-nim predlozima uštede budèta: gospoda ministri se voze istim crnim limuzina-ma, a diplomatija nadalje besomuèno troši: Mnogo više se daje na troškoveapsolutno nepotrebne diplomatije (200 miliona DEM) nego na preko potrebnelekove.

Deseto: Prazno obeæanje. Najmanje polovini èlanova Politbiroa DOS-a bilobi više nego neprijatno èeprkanje po prošlosti. Isto tako, isti ljudi („intelektualci“)koji su svojevremeno uzdigli Miloševiæa sada su bliski ili se trude da budu bliskinovoj vlasti.

Prvih 100 dana nove vlade: Donet je jedino Zakon o lokalnoj samoupravi.Kozmetièki prepravljen stari. Sistem ostao nepromenjen.

Prva godina nove vlade: najviše izgleda na pozitivno ostvarenje, ali je jošprerano za donošenje sudova.

DOS na vlasti: dràva kao plen

DOS je na saveznom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou na vlasti6 meseci, a formalno, na republièkom upravo istièe prvih 100 dana. S obziromda je republièki premijer Ðinðiæ svoje samonaimenovanje na tu funkciju, dve ne-delje pre republièkih izbora, pravdao potrebom da nova vlada bude oformljenajoš pre izbora da bi stupila u dejstvo odmah sledeæeg dana nakon izbora, prvih100 dana je zapravo i na ovom nivou veæ poodavno isteklo.

Mi smo poznavali i nasilnije i autoritarnije vlasti i vlade pre DOS-a, ali ne i ba-hatije. S obzirom da je DOS vlast bez opozicije i to na svim nivoima, to je logièanrezultat. Ne zaèuðuje ni ulizivaèki karakter dràvnih medija. Èovek zaista ne znada li su bili degutantniji pod Miloševiæem ili pod Ðinðiæem. Sve to, zajedno sa de-latnošæu super-vladinih organizacija, ne moè da zabašuri sledeæe èinjenice:

1. U Srbiji se ìvi lošije nego pre 5. oktobra, a mnogo lošije nego pre 23. de-cembra.

2. U pojedinim segmentima društva – pre svega u socijalnim funkcijamadràve – u zdravstvu, školstvu, nauci, situacija je katastrofalna.

100 Laslo Sekelj

3. Osnovni privredni subjekt je sa politikom povezani organizovani kriminal.

4. Nedostaje bilo kakva ozbiljna reforma: pravosuða, vojske, policije, škols-tva, zdravstva, politièkog sistema, univerziteta, javne i dràvne uprave,

5. Paket reformskih ekonomskih zakona je samo delimièno poznat javnosti.Iz onoga što se zna, i s obzirom na stepen kriminalizacije dràve i ekonomije –oni æe imati kao završni efekt još dublju kriminalizaciju ekonomije i dràve.Ovome nas uèi iskustvo Rusije, Rumunije, Makedonije, Bugarske i mnogih dru-gih zemalja u tranziciji. Ako je praksa liberalne dràve da su èinovnici stalni, apolitièari se smenjuju, naša dosadašnja praksa, a iskustvo drugih nam ukazujeda nam je to i obeæana svetla buduænost – je da kriminalci ostaju, a politièari sesmenjuju.

6. Sistem je samo kozmetièki promenjen, došlo je jedino do radikalne za-mene ljudi. Ali, ne svih. Karijeristi, konformisti, ulizice, kao i svugde drugde uIstoènoj Evropi, ostali su na svojim poloàjima, a poneki su i napredovali. Takoje osoba koja je kao sudija-pojedinac Treæeg opštinskog suda u Beogradu auto-ra nauène monografije osudio za krivièno delo klevete, tj. delikt mišljenja 1997.godine, što se èak ni u Brozovo vreme nije dogodilo, postao je pod Miloševiæemzamenik, a sada ga je DOS postavio za predsednika istog suda i to meðu prvihpet imenovanja u sudstvu.

DOS nije stvorio ovakvu situaciju: ono što je navedeno pod 1-3 je nasleðe-no. Ali današnja vlast demonstrira svoju bahatost time što iskljuèivo po partijs-ko-kumovskoj logici imenuje rukovodioce u javnom sektoru. Kao i robove uantièkom Rimu, zaposlene u javnom i dràvnom sektoru niko ni za šta ne pita:najveæi deo zaposlenih lišen je elementarnih prava na participaciju u upravljanjui na osnovnu socijalnu sigurnost. Imamo arogantnu, ekstremno skupu i veomarasipnu vladu s obzirom na opštu bedu i siromaštvo koje nam nudi kao ostva-renje svog programa i predizbornih obeæanja o srednjoevropskom standardu imoguænosti poštene i fer zarade za sve.

Umesto radikalne promene sistema, DOS zadràva sistem i radikalno me-nja kadrove. Politbiro ili kadrovska komisija odgovarajuæeg nivoa zaseda i do-nese odluku, a dràvna institucija je bespogovorno sprovodi i pri tome je du`nada oèite promašaje proglašava za upravo genijalna rešenja. Drugo sredstvo re-publièke vlade je demagogija i ideologija prekog suda. Tako umesto da se nahapšenju i eventualnom procesu protiv Miloševiæa generacije pravnika uèe kakoje uvedena pravna dràva, premijer, ministri i deo štampe proglašavaju osumnji-èene krivim, izrièu im presude i prete novim hapšenjima. Što se kriminala tièe, ionih sa i onih bez dràvnih funkcija, uopšte više nije izvesno da æe lopovima bitioduzeto bilo šta od onoga što su ukrali, a da æe kriminalci odgovarati. U tompogledu, ništa se nije izmenilo od 5. oktobra: i nadalje postoje šleperi kojima ca-rina (i danas apsolutno najkriminalizovaniji segment dràvne uprave) ne prilazi, inadalje se korupcijom legalizuje sve, siledìje se podjednako bahato ponašajukao i pre. Policije nema nigde da štiti graðane, niko ne gradi sa dozvolom, a ako


je suditi po opštini Novi Beograd, novu dosovsku vlast i njene odbornike apsolut-no ne interesuje èinjenica da je njihova opština grad-ðubrište, da su svi kanalizaèepljeni, da se besomuèno uništavaju i uopšte ne obnavljaju zelene površine islièni komunalni problemi.

U septembarsko-oktobarskom politièkom prevratu graðani Srbije uèinili suonaj neophodni iskorak iz neoboljševièkog autoritarizma i na taj naèin stvorilipretpostavke za preobraàj autoritarnog u demokratski poredak. Na ovaj naèinstvorene su pretpostavke (ali samo pretpostavke) za zapoèinjanje procesa poli-tièke, ekonomske i socijalne transformacije jugoslovenskog i srpskog društva umoderno društvo i dràvu.

Naàlost, realnost Srbije i SRJ je takva da su principi liberalno-demo-kratske dràve zasada ostali samo puka predizborna obeæanja DOS-a. Ono štoimamo u stvarnosti su netaknuti funkcionalni mehanizmi starog sistema, uklju-èujuæi organizovani kriminal kao dominantni ekonomski faktor. Umesto vladestruènjaka i administracije koja je politièki neutralna i kompetentna, na sva èetirinivoa vlasti (lokalna, pokrajinska, republika i savezna dràva) imamo shvatanjedràve kao plena (od èega je lakrdija sa ambasadorskim mestima samo vrh le-denog brega), ekstremni klijentelizam, drugim reèima reprodukciju svih mehani-zama prethodne partijske dràve samo što je broj stranaka poveæan. Od samogprocesa strukturnog preobraàja sistema, vlast je zapravo odustala: umestotoga, ona je po pravilima igre nasleðenog sistema sprovela vlastitu kadrovskupolitiku, funkcionalizovala dràvu, medije i institucije.

Postavlja se pitanje da li su i graðani Srbije, Koštunièini i DOS-ovski glasaèina dva izborna nadmetanja na èetiri nivoa, takoðe odustali od promene sistema.Oni su septembra, oktobra i decembra prošle godine glasali za promenu siste-ma, a ne za puku promenu upravljaèa na osnovama starog sistema. DOS je vlastbez opozicije, sa svojim „kadrovima“ na svim mestima lokalne, pokrajinske, re-publièke i savezne vlasti i to na svim mestima, od portira do direktora. Oni koji suglasali za DOS, sigurno nisu glasali za to da ova mala, siromašna i prezaduènazemlja zameni jedne nekompetentne ambasadore i atašee drugim nekompe-tentnim ambasadorima i atašeima, samo razlièite partijske pripadnosti, kumov-ske ili roðaèke podrške. Oni su glasali za to da se smanje, a ne da se poveæajutroškovi dràve i lokalnih vlasti. Oni sigurno nisu za to glasali da se sekretarice idrugo pomoæno osoblje dosovskih lidera, njihovi partijski drugovi, saborci, kumo-vi, roðaci i prijatelji preimenuju u pomoænike i zamenike ministara, naèelnike, sa-mostalne referente i savetnike (na republièkom, pokrajinskom i lokalnom nivou)– na osnovu šumarskog i inog staà kao najva`nije kvalifikacije. Graðani Srbijenisu glasali za to da se dosovski politièari namesto SPS-JUL-SRS naðu u uprav-nim odborima dràvnih firmi i fondova po starim pravilima igre: debela lova za ni-kakav i èesto nepostojeæi rad. Niko nije glasao za DOS i dvostrukog nosiocaizborne liste, Vojislava Koštunicu, za to da karijeristi, oportunisti i ulizice, a isto-vremeno apsolutno nekompetentni za funkciju koju obavljaju, ostanu na svojim

102 Laslo Sekelj

funkcijama ili èak da napreduju. Novine nas svakodnevno izveštavaju o smenidobrih rukovodilaca ali sa pogrešnom partijskom knjiìcom i o uspešnim „prele-taèima“ sumnjivih sposobnosti, prošlosti i još sumnjivijeg morala. Graðani su gla-sali za to da policija, naroèito Dràvna bezbednost (DB), bude podvrgnutaparlamentarnoj i vanparlamentarnoj kontroli i da najzad poènu da obavljaju svojposao. Umesto toga, jedna frakcija Miloševiæeve UDBE zamenila je drugu, afunkcionisanje policije i DB ostalo je nepromenjeno: ništa se nije promenilo u po-gledu šverca cigareta, nafte i robe široke potrošnje, reketiranja, trgovine narkoti-cima i oru`jem.Vladavina prava spada u kljuèna predizborna obeæanja DOS-a.

U najboljem stilu kadrovskih komisija nekadašnjeg Socijalistièkog Saveza,DOS kadruje li kadruje. DOS je obeæavao da neæe biti revanšizma kada doðe navlast. I zaista nema revanšizma, samo što su sva rukovodeæa mesta u Srbiji iz-deljena po kljuèu meðu strankama nekadašnje opozicije a današnjeg reìma ione postupaju sa školama, bolnicama, preduzeæima, javnim i komunalnimslu`bama, ustanovama i preduzeæima kao sa svojom privatnom præijom. Umes-to da zaposlene stave u poloàj da biraju ili u najmanju ruku da u punoj meriuèestvuju u biranju svojih rukovodilaca, lideri i liderèiæi postavljaju svoje ljude u„svojim“ firmama, kao da se radi o njihovoj dedovini, a ne o opštem dobru i jav-nom vlasništvu.

DOS ipak nije najgori

U pozitivnu stranu vladavine DOS-a treba upisati, na prvom mestu, povra-tak dràve Srbije samoj sebi. Srbija je najzad postala graðanskom dràvom izèije politièke zajednice se niko ne iskljuèuje zarad etnièke pripadnosti. Doduše,vidna je tendencija klerikalizacije dràve i ona direktno dovodi u pitanje ovu te-kovinu septembarsko-oktobarskih dogaðaja. Drugi ogromni veliki plus DOS-a,odnosno savezne vlasti je povratak Srbije u svet i veoma umereno i vešto voðe-nje politike spram Juga Srbije i crnogorskog separatizma. Naravno, kada bismomi imali diplomate i diplomatiju to bi se pretoèilo i u znatno pozitivnije drànjemeðunarodne zajednice u odnosu na jugoslovenski dug i neophodne humani-tarne pomoæi zdravstvu (ukljuèujuæi i plate osoblja), školstvu, penzijama, socijal-noj pomoæi. DOS je olako insistirao na tome da æe se nakon njegove izbornepobede, sve promeniti na bolje. U Srbiji se sada lakše diše, ali stepen razoèara-nosti novom vlašæu je, opravdano, veoma visok. To se, meðutim, ne odnosi naVojislava Koštunicu, èiji rejting je stabilno veoma visok i što je još bitnije, njegovnegativni rejting je danas mnogo manji nego pre šest meseci. Uostalom graðaniSrbije su samo za njega i glasali: on je bio nosilac liste DOS na oba izborna nad-metanja. Srbija ima krajnje autoritarni i nedemokratski izborni zakon, a koji jakopogoduje partijskim liderima – jer oni, a ne narod bira poslanike – i otuda onisami nemaju nameru da ga menjaju. Posledica toga da su graðani tri puta biraliVojislava Koštunicu, ukljuèujuæi i srpske skupštinske izbore i otuda njegova od-govornost pred biraèima i za ono što drugi, tj. vlada Srbije, radi nezavisno od


njega. A graðani Srbije su sva tri puta, zaokruùjuæi listu DOS i ime njenog no-sioca, glasali za promenu sistema, a ne za puku zamenu jednih „kadrova“ dru-gim „kadrovima“.

Legitimaciona osnova nove vlasti nisu njena dela, ili ne u prvom redu, negoantimiloševiæizam. Ta negativna legitimaciona osnova ima ogranièeno vre-mensko trajanje i to uprkos delovanju profesionalaca za propagandu uvezenihiz Amerike. Ni ti, za naše prilike basnoslovno skupo plaæeni PR- agenti, ne moguda nedelovanje prodaju kao delovanje. Zapravo, daljnje odlaganje strukturnereforme sistema, a za šta je preduslov dekriminalizacija dràve, tim pre je hitnopotrebna jer iskustva zemalja u tranziciji pokazuju da nakon promene prethod-nog sistema uspostavljeno stanje ima tendenciju da postane permanentno.Uostalom, dugogodišnje iskustvo politologa potvrðuje Rokanovu hipotezu, pos-tavljenu na osnovu analize dràva koje su prošle kroz proces demokratsketransformacije u Evropi nakon Drugog svetskog rata – da su odmah nakon pro-mene sistema uspostavljeni novi konstitutivni elementi veoma teško promenljivii postaju trajni institucionalni temelji novog poretka (Rokkan, 1970). Imajuæi naumu ovu iskustvenu èinjenicu, kao i to da Srbija i SRJ prolaze takoðe i kroz pro-ces prinudne demokratizacije, što znaèi da spoljašnji faktor nije zainteresovanza demokratiju ili dekriminalizaciju dràve veæ za jaku vladu i politiku komfornuinteresima SAD, situacija u Srbiji je zapravo alarmantna: Ako se nešto veomabrzo ne dogodi na planu strukturnih reformi i sa time povezane dekriminalizacijedràve postojeæe stanje æe postati trajno stanje.

Beograd, 28. 4. 2001.

Literatura

Ackerman, Bruce. (1992), The Future of Liberal Revolution. New Haven and London:Yale University Press.

Agh, Attila. (1992), „A kenyszerdemokracia paradoxonjai.“ Tarsadalmi Szemle, decem-ber. 47(12): 3-14.

Beyme, Klaus von. (1994), „Ansätze zu einen Theorie der Transformation der ex-sozia-listische Länder Osteuropas.“ In: Wolfgang Merkel, Ed. Systemwechsel 1. Theo-rien, Ansätze und Konzeptionen. Opladen: Leske+Budrich, 141-172.

Diamond, Larry. (1990) „The Paradoxes of Democracy“. Journal of Democracy. Summer.3(1): 48-60.

Fukuyama, Francis. (1990) The Last Man.

Goralcyk, Bogdan. (1995), „Post-communist challenges: an attempt of identification“. In:Bogdan Goralcyk, Wojciech Kostecki, Katarina Zukrowska, eds. Transformations ofpostcommunist states 1989-1994. Warsaw: Polish Academy of Sciences, 143-156.

Nodia, Ghia. (1992), „Nationalism and Democracy“, Journal of Democracy. October.3(4): 3-22.

Offe, Claus. (1994), Der Tunnel am Ende des Lichts. Frankfurt, etc: Campus.

104 Laslo Sekelj

Kiss, Janos. (1993), „Reform es foraradalom koezoett“. Vilagossag. November. 34(11):5-19.

Rokkan, Stein. (1970), Citizens,Elections, Parties: Approaches to the Comparative Stu-dy of Develepment. Oslo: Universitetforlaget.

Sekelj, Laslo.(1998),.„Nacionalizam i demokratija: tri tipa transformacije u Istoènoj Evro-pi.“, Nova srpska politièka misao, 5 (2-3): 189-212.

Forced Democratization of a Criminalized State

Summary: In the September-October overturn the citizens of Serbia took the necessarystep out of the neo-Bolshevik authoritarianism, thus creating preconditions for the trans-formation of the authoritarian order into a democratic one. However, these are just pre-suppositions for initiating the process of political, economic and social transformation ofthe Yugoslav and Serbian society into a modern society and state. Unfortunately, the rea-lity of Serbia and FRY is such that the principles of the liberal democratic state have re-mained nothing but empty pre-election promises of the DOS. After the overturn thefunctional mechanisms of the old system, including organized crime as the dominanteconomic factor, have remained intact. The new government has actually given up thestructural transformation of the system. Instead it has followed the rules of the game ofthe inherited system, redistributing important offices and placing the state, the media andinstitutions under its control.

Key words: Democracy, state, society, structural reforms, criminalization, personnel poli-cy, clientelism, ethnic nationalism.


Ðokica JovanoviæFilozofski fakultetNiš

Legalitet ili diskretna odbrana

nacionalizma

Rezime:Osnovno pitanje koje je postavljeno u ovom tekstu glasi: da li je dosledno prakti-kovanje legaliteta, koji je uspostavio prethodni reìm, od sadašnje vladajuæe garniture uSrbiji, posle izborne smene legitimno? Odgovor ne bi mogao biti pozitivan zato što je èi-tav pravni poredak bio uspostavljen kao fasadni demokratski poredak. Institucije su dele-gitimizovane tako što se u njima nije odluèivalo, u njima se nisu stvarno donosili zakoni.Zemljom je, realno, upravljao sam Miloševiæ uz pomoæ sopstvene nomenklature, èak,mimo zakonom propisanih pravila koja je usvajala Skupština po njegovom diktatu. Taj le-galitet je bio zasnovan na decenijskoj nacionalistièkoj politici, koja je uslovila unutrašnjudruštvenu krizu, a potom i duboku kriminalizaciju institucija i društva. Nacionalistièku po-litiku su podràvale i skoro sve opozicione politièke partije. U tom smislu na legalistièkikontinuitet se moè gledati kao na kontinuitet nacionalistièke politike. Sa druge strane,poslednjim izborima u društvu je naèinjen otklon od tradicionalistièkih, kolektivistièkihvrednosti prema orijentaciji ka progresu. Utoliko legalistièki kontinuitet nije legitiman.

Kljuène reèi: legitimitet, legalitet, nacionalizam, etnièki ekskluzivizam, kontinuitet, diskon-tinuitet, dràva (kriminalizovana).

Dràva se poznaje po pravima koja brani. O njenoj prirodi se sudi,

pre svega, po onome šta ona doprinosi ljudskoj sreæi.

Herold Laski

Od onog èasa, sa kraja devete decenije minulog veka, kada je boljševizam,kao politièki projekt, potrošio sopstvenu supstancu, u Srbiji je, takoðe, nastupilakriza dotadašnjeg politièkog sistema. Raspadanje sistema je, istovremeno, uslo-vilo i raspadanje pravnog poretka. Ako je legalitet najva`nije sredstvo (oruðe)kojim barataju politièki akteri, onda nestajanje postojeæeg legaliteta dovodi u pi-tanje i samu organizaciju politièkog sistema. Njihova borba za uspostavljanje le-galiteta je, u stvari, borba za politièki opstanak. Ako se taj vakuum ne popuni gubise uporište za politièku akciju. Ili, ona postaje nelegalna. Zato je nastojanje da se

uspostavi legalitet prirodna reakcija politièkog aktera. Meðutim, pravo pitanje sepostavlja u ovoj ravni. Da li æe legalitet biti zasnovan na legitimitetu? Ako je zas-novan na legitimitetu, o kakvom se legitimitetu radi? I, konaèno, najteè pitanje,da li æe pravo biti u saglasju sa praviènošæu?

Nema opšteprihvaæenog odreðenja pojma legitimitet, kao osnovnog pojmapolitièke filozofije. Za ovu priliku se moèmo sloìti sa konstatacijom da legitimi-tet pretpostavlja konsenzus o tome šta je opšte dobro, što, dalje, obavezuje za-jednicu da bude bri`na prema posebnom dobru svake grupe i pojedinaènomdobru svakog pojedinca. „To jest, ja imam prava koja su sastavni deo moje liè-nosti kao èlana društva; i ja cenim dràvu, kao osnovni instrument društva, ponaèinu kojim ona teì da mi obezbedi suštinu ovih prava. Razume se u naknaduza to i ja imam prema njoj du`nosti.Meni su data prava da mogu obogatiti zajed-

nièki ìvot. Ali ako se ova prava ne realizuju, imam prava da kritikujem dràvu

pretpostavljajuæi da je njena volja uperena drugim ciljevima a ne opštem dobru

(kurziv – Ð.J.). (…) Ako vidim da ona omoguæuje pun i bogat ìvot za druge, pot-puno je opravdana moja te`nja da doznam da li je ovaj bogati i puni ìvot dostu-pan i meni. Jednom reèi, ja imam prava na dràvu, jer sam graðanin. Ja imamprava u svakom trenutku na sve potpore koje ona moè pruìti momemoralnombiæu, i najpotpuniju harmoniju nagona koju mogu postiæi. Kao što ja, bez ovih

prava, nemam znaèaja, sem kao rob, tako i dràva koja propušta da mi ih obez-

bedi, gubi od svog znaèaja za mene (kurziv – Ð.J.).“1 Ako mi polazi za rukom dapratim ovu misao Herolda Laskija, to znaèi da su valjani oni zakoni koji izviru izosnovne ljudske potrebe za društvenim ìvotom, koji, da bi se odrào, mora bitiorganizovan u dràvno-institucionalnom okviru. Dràva, tako, unapreðuje i bra-ni interes svojih graðana. Da bi to mogla èiniti ona se sluì instrumentom – zako-nima (legalitet). Legalitet izvire iz legitimiteta, ovaploæuje se u graðaninu i,konaèno, vraæa se, uvire u legitimitet. „Princip legalnosti u širem smislu (…) zah-teva da pravni poredak poèiva na odreðenim humanistièkim etièkim vrednosti-ma i politièkim principima koje štiti i omoguæava da se ostvare pribliàvajuæipravo i ‘pravedno’. Taj princip podrazumeva naèelo vladavine prava, vladavinuzakona, a ne liènosti ili tela.“2Govor o pravu podrazumeva govor o pravdi, iako tipojmovi nikada ne mogu biti identièni jedan drugom, veæ i stoga što su u zakoneuvek utkani i interesi dominantnih grupa. Ali, ukoliko su zakoni samo konvencija„najjaèih“, ukoliko proizlaze iskljuèivo iz konsenzusom utvrðenog sistema inte-resâ dominantnih grupa, onda oni ne poèivaju na legalitetu. Oni su tada nede-mokratski, autokratski, diktatorski, totalitarni... Da bi se pribavila legitimacijapravnom poretku (iako je on manje-više rezultat igre moæi) – on mora biti brana(ustava = ustav) svakoj vlasti, koja bi, bez ogranièenja koja postavljaju zakoni,pohitala da osvoji apsolutnu moæ. Kako politièku, tako i ekonomsku. Onda æe se

108 Ðokica Jovanoviæ

1 Herold Laski,Politièka gramatika, I knjiga, preveo s engleskog: Dragomir Ikoniæ, Geca Kon,Beograd, 1934. str. 39.2 Vojislav Stanovèiæ, Legalitet, u: Enciklopedija politièke kulture, Savremena administracija,Beograd, 1993, str. 580.

desiti da institucije izgube sadràj, da se politièki sistem degeneriše u fasadniprivid, da se graðanin zaturi, da se legitimitet traì tamo gde ga nema – u poda-niku, da vlastodràc (bez obzira na to na koji se naèin dokopao vlasti) postanesamozvanac.

Pogledajmo kako stoje stvari u Srbiji. Vratiæemo se malo unazad. U vremeratova na podruèju bivše Jugoslavije, pojavio se èitav niz peticijâ, deklaracijâ…kojima se „brane“ i zastupaju kolektivna „prava“ Slovenaca, Muslimana, Hrvata,Srba, Albanaca... Ti dokumenti su svojevrsna interpretacija bratoubilaèke kla-nice, prema kojima je iskljuèivo „odgovorna“ druga ili treæa strana. Nikako se od-govornost ne sagledava i na sopstvenoj strani. Ti dokumenti su i svojevrsnaprolegomena za novo uspostavljanje legaliteta na svim stranama, u svim novo-roðenim dràvicama. Ti dokumenti su, dalje, po intonaciji, nedemokratski – nezastupaju pravâ graðanina niti pravâ bilo kojih drugih kolektiviteta ukoliko se neradi o sopstvenim etnièkim kolektivitetima.

Imam pri ruci dva takva dokumenta: Deklaraciju protiv genocida nad

srpskim narodom iDrugu deklaraciju o obustavljanju postupka Haškog tribunala

protiv dr Radovana Karadìæa. I jedan i drugi su ugledali svetlo dana u Beogradu1997. godine, prva „o Vaskrsu“, a druga „na Krstovdan“. Štampani su na višesvetskih jezika. I jednu i drugu deklaraciju prate potpisi po šezdeset poznatih in-telektualaca i javnih delatnika znanih po izrazitoj nacionalnoj orijentaciji (akade-mika, profesora univerziteta, umetnika…). Obe je blagoslovio i potpisaopatrijarh SPC gospodin Pavle. Meðu potpisnicima Deklaracije protiv genocida

nad srpskim narodom nailazimo i na imena nekih sadašnjih najviših dràvnihfunkcionera u Srbiji, koji se javnosti predstavljaju kao demokrate graðanske ori-jentacije. Nesporno je da su Srbi bili `rtve zloèina koje su nad njima vršili pripad-nici drugih naroda. Taèno je da su ubistva i progoni nad Srbima u Hrvatskoj,Bosni i Hercegovini i, konaèno, na Kosovu bili inspirisani nacionalistièkim (i šovi-nistièkim) programima hrvatskih, bošnjaèkih i albanskih politièkih oligarhija.Meðutim, taèno je i to da je, u ime „srpskih interesa“, vršen organizovan zloèinnad pripadnicima drugih etnièkih zajednica. Meðutim, o tome u ovim dokumenti-ma nema ni reèi.

Evo nekoliko stavova iz ovih deklaracija. Deklaracija protiv genocida nad

srpskim narodom: „Kroz èitavu svoju istoriju oni (Srbi – Ð.J.) su suoèavani snajèšæim oblicima genocida i egzodusa koji su ugroàvali njihov opstanak, auvek su bili samobranitelji svoje egzistencije, svoje duhovnosti, kulture i demo-kratskog ubeðenja. (…) Tokom svih tih dogaðaja Srbi su bili na strani humaniz-ma, spasavali su ne samo svoju egzistenciju, nego su bili i brana najezdiuništavanja drugih naroda. Od ranog srednjeg veka Srbi su sa svojim vladarimai crkvenim velikodostojnicima u borbi protiv Turaka bili poslednji bedem odbraneEvrope od najezde Turaka i prodora islama. (…) U procesu razaranja SFRJugoslavije Srbi su podneli najveæe patnje i progon sa svojih istorijskih staništa uHrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U ovom razdoblju Srbi su izloèni fizièkom

Legalitet ili diskretna odbrana nacionalizma 109

istrebljenju i duhovnom genocidu. Istorija srpskog naroda svedoèi i posvedoèiæesvakom objektivnom èoveku danas i u buduæe o velièini njegove duhovnosti.“Ne nameravam da na ovommestu polemišem sa ovim stavovima koji pretendu-ju na status opšteg mesta. Meðutim, oèigledno je da ovde nema ni reèi kritikeupuæene doskorašnjoj politièkoj oligarhiji u Srbiji koja je kreirala zlo nad pripad-nicima drugih etnièkih zajednica zarad „viših nacionalnih interesa“. Zakljuèi-vanje po principu pars pro toto, nije ništa drugo do skrivanje jednog dela istine.Ako je istina celina, ovde se onda radi o neistinitom zakljuèivanju.

UDrugoj deklaraciji o obustavljanju postupka Haškog trbunala protiv dr Ra-

dovana Karadìæa kaè se „(…) da se Haški tribunal za sve vreme ponašaoiskljuèivo kao instrument za progon Srba; (…) da manevri Haškog tribunala uposlednje vreme ne mogu sakriti gnusne zloèine koje su izvršili Muslimani iHrvati nad Srbima. (…) Pritisak na Radovana Karadìæa u stvari je pritisak na èi-tav srpski narod. (…) Dr Karadìæ uspeo je da sve napore usmeri protiv šoviniz-ma, lokal-patriotizma ali i la`nih zaštitnika Srba i drugih graðana koji ìve naovim prostorima. (…) Nije moguæe predoèiti svu beskrupuloznost onih koji suusmerili svoje napade na uništenje dr Radovana Karadìæa s krajnjim ciljemka`njavanja celog srpskog naroda. (…) Sudbina dr Radovana Karadìæa danasjeste sudbina èitavog srpskog naroda.“ Identifikacija voðe sa „celim“ narodom jedobro poznat postupak svake nedemokratski intonirane ideološke doktrine – odizreke onog francuskog suverena „L’Etat, c’est moi“, a pre njega, od izreke nas-tale u osvit srednjeg veka, „Une foi, une loi, un roi“, preko programske maksime„Eine Volk, eine Reich, eine Führer“, do parole „Åäèíñòâî íàðîäà, ïðîëåòàðèàòà, êî-

ìïàðòèè è Ñòàëèíà“… I, šta je rezultat? „Uništeno je hiljade sela, desetine grado-va, uništen je vekovni trud niza pokolenja, spaljene su i uništene šume,upropašæeni putevi, srušeni mostovi, u prahu i pepelu leè zemaljske riznicekoje je sazdao uporni i mukotrpni trud èovekov. Plodno tle zemlje izrovano je fu-gasnim bombama, minama, raketama, izbrazdano je rovovima i ogoljena je ne-plodna zemlja, izrovana je zemlja i oskrnavljena trulim leševima nevino ubijenihljudi. Silovane su ène, ubijena deca – nema gnusobe koju rat nije omoguæio,nema prestupa koji se ne pravda ratom. (…) Desetine hiljada obogaljenih vojni-ka æe dugo, do svoje smrti, pamtiti svoje neprijatelje. Prièajuæi o ratu oni æemr`nju preneti deci koja su veæ vaspitana trogodišnjim svakodnevnim krvavimuàsima. Tih godina je mnogo posejano na zemlji mr`nje – bogatu æe ètvu datita setva! (…) Neæemo traìti krivce dalje od sebe samih. Recimo gorku istinu: svismo krivi za te prestupe – svi i svako.“3

Nekoliko navedenih primera ukazuju na naèin uspostavljanja legaliteta uSrbiji, koji je bio na snazi do pred kraj minule godine. Izdvajam dve osnovne linije:

1. Ideologija nacionalnog ekskluzivizma. Ekskluzivizam upuæuje na „izuzet-nost i posebne osobine“ sopstvene nacije. Zato je ona („naša nacija“) uvek


3 Maksim Gorki, Neugodne misli, preveo s ruskog: Mirko Ðorðeviæ, Filip Višnjiæ, Beograd,1987. str. 16-17.

ugroèna jer je poèljan plen moænih, ali etièki inferiornih nacija. Otuda „zavera“protiv naše nacije, jednako inspirisana i od Kominterne, i od Vatikana, i od NATOpakta, i od islamskog „fundamentalizma“… Zanimljivo je da ideolozima nije biloneobièno savezništvo izmeðu ovih globalnih politièko-konfesionalnih „asocijaci-ja“, iako su one, uglavnom, bile neprijateljski orijentisane jedne prema drugima.Naravno, ne moè se sporiti neprijateljstvo ovih moænih sila prema srpskojdràvi u odreðenim istorijskim periodima, ali se razlo`no moè posumnjati u nji-hovo savezništvo proizvedeno upravo radi uništenja Srbije.

2. Oseæanje ugroènosti koja dolazi spolja (bez obzira na to da li je opas-nost istinska ili je tek ideološki proizvod) dovodi do jaèanja unutrašnje kohezije.U našem sluèaju, kohezija („homogenizacija“) je znaèila „zbijanje redova“ uz do-minantnu politièku partiju i uz njenog voðu („Samo nas jedinstvo moè odràti“,odnosno „Samo sloga Srbina spasava“). Pored „zavere svetskih moænika“, pre-ma aktuelnoj ideološkoj interpretaciji, protiv Srba su se zaverili drugi jugoslo-venski narodi i etnièke manjine. Srbi su, dakle, bili „prinuðeni“ da uèestvuju uodbrambenom, „pravednom“ ratu protiv svih „neprijatelja“ u vreme raspadaJugoslavije.

Iz ovih pretpostavki je politièki tumaèen legitimitet i izveden legalitet. Objek-tivno gledano, stanje u zemlji je bilo vanredno i upravo zato je Miloševiæev reìmkreirao odgovarajuæi „politièki i dràvno-pravni ambijent“. Šta je taj „ambijent“znaèio? Nepoštovanje Ustava i zakonâ je smatrano prirodnim èinom, jer je val-jalo „èuvati domovinu i razbijati spoljašnju blokadu“. Poštovanjem zakonâ tajnaum nije bilo moguæe sprovesti u delo. Kršenje meðunarodnih (a i unutrašnjih)pravnih normi smatrano je nu`nim èinom. Da bi taj naum bio izvodljiv, formiranisu nelegalni (polukonspirativni) centri politièke i finansijske moæi. To je, takoðe,obrazlagano „višim interesima naroda i njegove dràve koji se bori za opsta-nak“. Nelegalni centri moæi su uvek polukriminalizovane ili otvoreno kriminalizo-vane grupacije. Tako je nastupilo stanje pravnog vakuuma, stanje arbitrarnogodluèivanja izvan „institucija sistema“, stanje fasadne demokratije i fasadnogparlamentarizma. Institucije su izgubile sadràj. „Srbija takoðe nije bila klasiènadiktatura. I tamo je bila saèuvana fasada demokratske dràve sa pluralizmom,sa izborima i slobodnom štampom. Meðutim, i u Srbiji iza te fasade vlast je vršila‘unutrašnja mafija’ Slobodana Miloševiæa.“4 Ukratko, uz pisane zakone vladaloje bezakonje. Sa jedne strane je odràvan privid legaliteta donošenjem preveli-kog broja zakona, koji su odmah i zaboravljani i koji nisu bili sprovoðeni. A sadruge strane su usvajani zakoni i uredbe5 kojima je trebalo stalno iznova uèvr-šæivati (padu sklonu) piramidu moæi koja je, u uslovima stagnacije, poèela da„troši“ sve manje društvene resurse. Neproduktivno trošenje društvenih resursaje ubrzalo proces društvene anomije. Uviðajuæi da društveni resursi i društveno


4 Adam Mihnjik, Virus Montesinos, Diktatura sa fasadom demokratije, Danas, 27. 3. 2001.5 Naroèito je zakonima o univerzitetu i o štampi trebalo ojaèati nedodirljivost vladajuæe oligar-hije, zato što su, po definiciji, znanje i javnomnenje najjaèe društvene pretpostavke racionalnekritike sistema vlasti.

bogatstvo ubrzano opadaju, vladajuæa oligarhija je, takoðe, ubrzala represivnihod ka ogoljenoj sili i sopstvenom bogatstvu. Institucije su definitivno izgubilesvoj izvorni karakter i pretvorene su u centre organizovane kriminalizacije vla-dajuæe oligarhije.

Pogledajmo sada, u ovom svetlu, na tren i srpsku politièku pijacu. Skorosve vreme u toku poslednje decenije bezmalo sve politièke partije su zastupaleideologiju koju je zastupala i vladajuæa partija: svet (taènije, Zapad) je neprija-teljski orijentisan prema Srbiji; ugroèn je integritet „srpskih zemalja“ ili „teritori-ja“; ugroèna je srpska kultura (u modi je izraz „duhovnost“)… Opozicija nijevladajuæu partiju kritikovala zbog onoga što èini, veæ zbog toga što to što èini neèini „dosledno i do kraja“. Sarajevo, Srebrenica, Vukovar… nisu bili predmet po-litièke debate opozicije (izuzev nekoliko malobrojnih partija), veæ je predmet de-bate uglavnom bio „gubitak vekovnih srpskih ognjišta“. I pored toga, represijareìma prema opoziciji je bila sna`na, ne zato što se radilo o suprotstavljanjuideološkoj alternativi, veæ zato što je opozicija pretendovala na vlast i to u okviru,manje-više, istog nacionalnog politièkog koncepta. To je bilo osnova legalizma uSrbiji do pred kraj minulog milenijuma.

I posle pada reìma neki dominantni politièki akteri (kako vladajuæi, tako iopozicioni) praktikuju jedinstven nacionalistièki ideološki model. I dalje su u upo-trebi mitovi (Kosovo, svetska zavera, globalizacija…). Oni su sada preraðeni uto-liko da se ne koriste kao ratni pokliè. Ali su, i dalje, jak propagandno-ideološkiinstrument („Kosovo6 – sveta srpska zemlja“, „Kosovo mora biti pod srpskim su-verenitetom“, „Zapad nas ne voli“, „globalizacija – potèinjavanje interesimasvetskih moænika“…). Napokon, demagogija se svodi na politièki kiè, koji, uovom sluèaju, nije samo kulturna èinjenica, veæ dobija politièko-normativni karak-ter. Time je dešovinizacija (neki koriste neopravdano jak termin: denacifikacija)dovedena u pitanje, skoro onemoguæena. Tišinom su pokrivena zloèinstva,društvo se i nadalje vodi ka stanju kolektivne amnezije. Dok se u javnom govorustari reìm osuðuje zbog zloèina prema „sopstvenom narodu“ (èak: „najveæa zlaje naneo sopstvenom narodu“), zla prema drugima se pominju tek sporadièno,kao manje va`na. „Ukratko, san (koji se nekima moè uèiniti košmarom) o savr-šenom poklapanju teritorije, stanovništva i dràve nije ostvariv. Taj san je, osim


6 U èemu se moNe ogledati diskontinuitet kada je reè o Kosovu? U napuštanju demagoškog ibirokratskog govora o tome da je „Kosovo sastavni deo Srbije“. Sa zvaniène adrese (drNava)treba obelodaniti kakva je prava istina o statusu Kosova. Naime, zadugo, a moNda i definitiv-no, na Kosovu neæe biti uspostavljen puni suverenitet Srbije. Albanci, veæinsko stanovništvona ovom podruèju, odluèno (po cenu oruNanog sukoba) ne prihvataju jurisdikciju Srbije. Ni jed-nu, ma kako primamljivu, ponudu iz Beograda Albanci neæe prihvatiti. Sa druge strane, što seSrba i pripadnika drugih nealbanskih etnièkih grupa tièe, mnogi su odranije otišli sa Kosova saNeljom da se nikada ne vrate. Oni su, izgleda, poslednji tuNni ešelon u dugoj povorci koja odXVII veka pa do danas putuje „put Srbije“. Oni samo deklarativno brane stav „Kosovo je Srbi-ja“, jer moNe biti vrlo neugodno svako javno priznavanje Nelje da se Nivi u novom zavièaju,podalje od Kosova. Javna je tajna da su „najveæi rodoljubi“ i mnogi politièki funkcioneri „navreme“ dobro unovèili svoje kuæe i imanja („vekovna ognjišta“) prodajom Albancima.

toga, tuð demokratskom duhu. On, naime, zahteva da pojedinac bude zatoèen uidentitetu koji su mu podarili njegovi roditelji i sluèajnost roðenja, umesto da mubude ostavljena moguænost da ispolji samostalnost svog mišljenja. Etnièkadràva se predstavlja kao prirodna dràva, dok demokratska dràva, naprotiv,mora biti pojmljena kao ugovorna dràva èiji su stanovnici zapravo podanici kojiraspolaù, a ne puki predstavnici jedne zajednice, potèinjeni svom fizièkom ilikulturnom identitetu. Demokratska dràva nije, naime, zajednica krvi niti samoporekla, veæ svakome ostavlja moguænost da upra`njava svoju slobodu i umièedeterminantama koje trpi“.7 Nacionalistièka ideologija je tako, naizgled, suprots-tavljena komunistièkoj, kao emancipatorska. Radi se, meðutim, o tome da je reèo dvema kolektivistièkim ideologijama, koje imaju mnoge strukturalne sliènosti. Ijedna i druga su izolacionistièke. I jedna i druga ne priznaju prevashodni suvere-nitet graðaninu. I jedna i druga proizvode neprijatelje. Obe ideologije su totali-zujuæe, ne priznajuæi legitimitet drugim ideologijama, naroèito liberalnim. Za sada(još uvek), uglavnom, personalna politièka promena ne znaèi i napuštanje nacio-nalistièke ideologije. Ideologija je promenjena utoliko što se sada radi o, uslovnoreèeno, „mekom“ nacionalizmu. Taj „meki“, „umereni“, „demokratski“ nacionali-zam budi asocijacije na „meki“ socijalizam, „socijalizam sa ljudskim likom“. Izgle-da da kolektivistièke ideologije, onda kada „potroše“ sopstvenu supstancu,prelaze u stanje „tolerantnih“ ideologija. Figurativno reèeno, prelaze u stanje po-litièke poluhibernacije do nove istorijske prilike. Ako se kriza ne poène rešavatina valjan naèin realnu šansu æe dobiti novi populisti, koji ambiciozno pripremajupolitièki nastup. Socijalni oèaj i radikalne ideologije idu ruku pod ruku „zato što jesit i biološki namiren graðanin, sa nabijenim dèpovima i širokim izborom potroš-nih dobara, loš podanik oligarhijske dràve. Èovek koji se na`derao mesa nehaje za oglodane kosti politièke doktrine. Fanatièna odanost vladajuæoj partijilakše se stièe meðumaterijalno bangavima. Na kraju, odanost i nekadanji patrio-tizam najlakše se odràvaju kada je neprijatelj kobajagi pred vratima.“8

Poziv na strogo poštovanje legaliteta koji se sada èuje od strane nekih naj-viših dràvnih funkcionera ima ishodište prevashodno u nacionalistièkoj ideolo-giji i u zajednièkoj „patriotskoj“ bliskoj prošlosti. Ne sumnjamo da se, pored toga,radi i o impulsu koji poèiva u potrebi da se ustanovi princip poštovanja prava.Taèno je: „Bolje i loši zakoni, nego stanje bezakonja“. Meðutim, ne poèiva li milo-ševiæevski legalitet, koji se proteè i na postmiloševiæevsko stanje, na bezakon-ju, na razaranju javne volje? Izgleda da su se zato neka pitanja tvrdoglavoukopala u, još uvek, krhkom javnom mnenju. Zašto se novi reìm javno i potpu-no ne distancira od zloèina poèinjenih nad drugima u ime „viših“ interesasrpstva? Zašto se ne pokreæe istraga povodom osnovanih sumnji u poèinjeneratne zloèine od strane bivše vladajuæe oligarhije? Zašto su u društvenoj struk-


7 Cvetan Todorov, Seæanje na zlo, iskušenje dobra, preveo s francuskog: Aljoša Mimica,Republika, Beograd, 256-257/2001, str. 17.8 Entoni BardNis, 1985, preveli s engleskog: Zorica Babiæ i Dragan Babiæ, Prosveta, Beo-grad, 1986. str. 13.

turi na mnogim rukovodeæimmestima ostali pripadnici bivšeg reNima, za koje seosnovano sumnja da su odgovorni za sunovrat društva? Zašto su, sa drugestrane, akcijom tzv „kriznih štabova“ uklanjani neki „reNimski kadrovi“ bez valja-nog pravnog postupka za utvrðivanje njihove odgovornosti? Zašto se u ime „na-cionalnog dostojanstva“ dovodi u pitanje egzistencija velikog dela stanovništvanepristajanjem na saradnju sa Haškim sudom? Zašto se radosno prihvataèlanstvo u UN, i sa indignacijom odbija saradnja sa jednom od njenih institucija?Zašto se kritike Haškog suda, koje se smatraju razloNnim, ne artikulišu zvaniè-no, na drNavnom nivou i upute pravoj adresi – Savetu bezbednosti UN? Zaštobivša opozicija, a sadašnja vlast, nije uèinila diskontinuitet sa nelegitimnim lega-lizmom bivšeg reNima? Zašto nije još u vreme predizborne kampanje pripremilanacrte novih zakona? Da li je to razlog neostvarivanja predizbornih obeæanja?Zar nije deo sadašnje vladajuæe garniture podrNavao optuNene (KaradNiæa i sa-radnike) od strane Haškog suda i onda kada im je Miloševiæ (posle Dejtona)okrenuo leða?

Naravno, puki delegalitet bi neodoljivo lièio na dugu tradiciju u srpskoj poli-tièkoj istoriji, prilikom smena vladajuæih garnitura, koja se saìma u krilatici „isto-rija poèinje od nas“. Nesporno je da se za jednim od uzroka, sada veæviševekovne, društvene stagnacije u Srbiji moè tragati u seriji diskontinuitetâ,koji nisu nosili nov kvalitet, veæ su, suštinski, bili zasnovani na principu ab ovo.Moguæe je postaviti i ovakvo kontrapitanje „zastupnicima“ legaliteta (kontinuite-ta?): Zar nije novovekovna evropska istorija – istorija diskontinuitetâ: od gra-ðanskih revolucija i prevrata do restauracija i socijalistièkih (i boljševièkih)revolucija; od uspostavljanja autokratskih, diktatorskih i totalitarnih reìma dokonstituisanja otvorenih društava; od potpunog suvereniteta do samoodricanjau stvarima suvereniteta formiranjem Lige naroda, potom Ujedinjenih nacija iuspostavljanjem evropskog suvereniteta u liku Evropske unije. Uz sve krize iratne kalvarije, hod zapadne Evrope od diskontinuteta do diskontinuiteta je hodu potrazi za racionalnom politièkom organizacijom.

U ovom razmatranju o legalitetu ne sme se smetnuti s uma da su graðanina izborima glasali upravo za potpuni diskontinuitet sa kriminalizovanom drà-vom, ali se nisu, istovremeno, opredelili za diskontinuitet sa racionalnim tekovi-nama srpskog društva. Drugim reèima, radi se o prepoznavanju (i odbrani)racionalnih tekovina (ma koliko ponekad bile male) u svim periodima novije isto-rije srpskog društva. U tom smislu, ovi izbori nisu bili izbori za odreðenu politièkuorijentaciju, veæ su bili izbori protiv postojeæeg stanja. U ovim izborima je postaladominantna ideja o progresu u odnosu prema tradicionalistièkim vrednostima,koje su u proteklih petnaestak godina bile supstancijalne u ideološkoj arhitekturiMiloševiæevog reìma. Taènije, nije DOS pobedio, veæ je izgubila koalicijaSPS-JUL-SRS. Utoliko pobednici moraju da idu za veæinskom voljom stanov-ništva, bez naknadnih interpretacija i reinterpretacija sopstvenih usko-partijskihkoncepcija. Te koncepcije nisu bile pokretaèki motiv graðanâ, veæ jaka, politièki


artikulisana, volja da se zaustavi sunovrat. Legitimitet se nalazi u opštoj voljiizraènoj u zahtevu za diskontinuitetom.

Na kraju, promena vlasti predstavlja šansu da se prevlada kriza. Ali, ne za-boravimo, formiranje Kraljevine SHS / Jugoslavije 1919. godine je, takoðe, bilavelika istorijska šansa. Ta šansa je olako potrošena u krvi. Ako, kao graðani, nebudemo dorasli ovoj prilici koju nam istorija još jednom pruà, poraèni i umorniæemo, poput Gotfrida Bena, uzdahnuti: „Istorijski svet – besramno narastao ibrzo izmakao kontroli; u èasti sede debeli sa svojim nalo`nicama i ljubimcima;violine prosipaju najlepše zvuke pred ubice, a mrak guta bezimene `rtve i sveubijene pokriva zavera æutanja – ne, nema tu nièeg zbog èega bi trebalo istupiti,nièeg èemu bi se trebalo suprotstaviti, ni malom praækom ni velikom trubom –pustite mirno neka taj `rvanj sam melje.“9

Niš, 1. 4. 2001.

Legality or a Discreet Defense of Nationalism

Summary: The basic question raised in this work is: is the consistent practice of the lega-lity, established by the previous regime, on the part of the present government in Serbia,after the electoral change, legitimate? The answer could not be positive because the en-tire legal system was established as a facade democratic system. Institutions were dele-gitimized – decisions and laws were not actually made by them. In reality, the country wasgoverned by Milosevic himself, helped by his own nomenclature, even disregarding theprescribed legal regulations which the parliament adopted following his dictation. This le-gality was founded on the decade-old nationalistic policy which conditioned the interiorsocial crisis and then the profound criminalization of institutions and the society as well.Almost all opposition political parties supported nationalistic policy. In that sense, the le-galistic continuity can be seen as the continuity of nationalistic policy. On the other hand,with the latest elections, the society made a move from the traditionalistic, collectivisticvalues towards progress. In that respect the legalistic continuity is not legitimate.

Key words: legitimacy, legality, nationalism, ethnical exclusivism, continuity/discontinuity,state (criminalized).


9 Gotfrid Ben, Dvostruki ìvot, prevela s nemaèkog: Mira Litrièin, Svetovi, Novi Sad, 1991.str. 71.

Jovica TrkuljaPravni fakultetBeograd

Srbija na istorijskoj prekretnici

Rezime: Politièke i društvene promene u Srbiji zapoèete pobedom Demokratske opozicijeSrbije na izborima 24. septembra i odbranom izbornih rezultata 5. oktobra 2000. g. preds-tavljale su prvi korak na putu oporavka od srpske dràvne i nacionalne tragedije. Oèekiva-lo se da æe veliki talas promena koji je preplavio celu zemlju (slièan onom koji jezapljusnuo Srednjoistoènu Evropu nakon pada Berlinskog zida) odbaciti nepodnošljivu ineodrìvu stvarnost starog, Miloševiæevog reìma, te postaviti temelje novog modernogdruštva ekonomske sigurnosti, garantovane slobode i stabilne demokratije. Meðutim,ubrzo je postalo jasno da je kraj Miloševiæeve vladavine mo`da kraj starog reìma, ali ne ikrah starog društva koje se ne moè politièkim dekretom promeniti i pretvoriti u civilnodruštvo. Zato još ne moèmo govoriti o postmiloševiæizmu veæ o antimiloševiæizmu u ko-jem se odvija, u raljama „anti“ i „post“, magijski obred poništenja, ne suštine starog reìmaveæ njegovih pojavnih elemenata i posledica. Dosadašnjim promenama su tek otvorenasuštinska pitanja demokratske rekonstrukcije i reintegracije našeg društva i dràve.

U ovom radu se razmatra priroda tih društvenih i politièkih promena i dilema ima li(dis)kontinuiteta izmeðu starog i novog reìma. Posebno se akcentuju problemi simuli-rane demokratije, posebno tzv. singularizacije pluralizma i opasnosti od jaèanja autoritar-nih snaga i pokreta u društvu koji su demokratiju stavili na veliku kušnju, a Srbiju nasudbonosnu istorijsku prekretnicu.

Kljuène reèi: politièke promene, (dis)kontinuitet, demokratija, pluralizam, nacionalizam,politièke voðe, vlast, opozicija, autoritarizam.

1. Odlazak srpskog vo`da

U rano jutro prvog aprila 2001. godine uz mnogo buke i neizvesnosti uhap-šen je bivši predsednik SRJ. Time je na operetski naèin okonèana vladavinasrpskog Luja Bonaparte. Slièno francuskom, i na srpskom dvoru istorija se po-navlja prvi put kao drama, a drugi put kao farsa.

Uprkos mnogim osporavanjima, Slobodan Miloševiæ je u jednom periodudoìvljavan kao narodni voða. On je isplovio iz sivila partijskog aparata SK, a natalasu nacional-populizma koji je preplavio „dogoðeni“ narod Srbije. Taj talas je

iz temelja pokrenuo društvo, otvorio jugoslovensku Pandorinu kutiju iz koje supokuljala sva balkanska zla i otpoèela svoj bestijalni ples preteæi da nas zbrišusa lica zemlje. On je izbacio na površinu mnogobrojne domaæe i (belo)svetskeaktere, kao i mnoštvo razlièitih sukoba, saveza, (ne)principijelnih koalicija, ustu-paka, nagodbi i manipulacija, što je rezultiralo jugoslavenskom ratnom apoka-lipsom i nacionalistièkim bezumljem.

Proces oblikovanja Miloševiæa kao voðe predstavlja èitav lanac dogaðajaèije su bitne karike: osma sednica CK SK Srbije septembra 1987, mitinzi i „doga-ðanje naroda“ u leto 1988. – smena vojvoðanskog rukovodstva (tzv. jogurt revo-lucija) oktobra 1988. i crnogorskog januara 1989. – beogradski miting zaJugoslaviju februara 1989. – amandmansko vraæanje dràvnosti Srbiji 28. marta1989. – govor na Gazimestanu na Kosovu na Vidovdan 1989.

Ustolièenju Miloševiæa kao novog srpskog Vo`da odluèujuæe su doprinelisledeæi faktori: 1) milenijumska tradicija autoritarne vladavine u Srbiji, 2) nacio-nal-populizam deklarativno okrenut liberalno-demokratskim vrednostima, astvarno zaglibljen u predmodernu nacionalnu mitologiju i autarhiju, 3) dominaci-ja lojalnih partijsko-dràvnih i ideoloških aparata, 4) oreol demokratskog legiti-miteta višestranaèkih izbora, 5) cezaristièka ovlašæenja predsednika Republikepo Ustavu od 1990, 6) podrška vojnog i sve moænijeg policijskog kompleksa,7) odsustvo baziènog konsenzusa u Srbiji i SRJ, 8) monopol nad finansijama,9) monopol nad medijima i univerzitetom 10) lièna vlast kvaziharizmatskog ka-raktera, 11) koncentracija vlasti u jednom centru koji kontroliše glavne polugemoæi, 12) patrijarhalna priroda Srbije u kojoj ne postoje pojedinci kao osvešæenigraðani, veæ podanici koji su naviknuti da budu voðeni i prepuštaju se voðama;13) politika sve moænijih krugova u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i svetu svojom na-glašenom antisrpskom politikom. (Trkulja, 1993: 126-136, Antoniæ, 1993).

Sticajem ovih èinilaca ustolièen je plebiscitarno-cezaristièki reìm s nagla-šenom personalizacijom politièke vlasti Miloševiæa koji je uìvao široku podrškunaroda. Tu podršku on je uspešno pribavljao u poèetku putem masovnih mitingagraðana i referenduma, a zatim, kada je ta podrška izostala, sinhronim delovan-jem dràvno-partijskih i ideoloških aparata, instrumentalizacijom ratnih sukoba,represijom i manipulacijom.

U teoriji se razlikuju tri tipa politièkih voða: voðe pobedioci, uzurpatori i izba-vitelji (Veber, 1976: 214, Èupiæ, 1992: 211). Miloševiæ ne pripada nijednom odovih tipova politièkog voðe. Meðutim, u njegovoj liènosti su kombinovani ele-menti sva tri tipa i (ne)sreæno spojeni sa potrebom ogromne veæine srpskog na-roda za voðom.

Na poèetku svoje vladavine Miloševiæ je u svesti veæine Srba percipiran kaopobednik, jer je vratio dràvnost Srbiji i „dostojanstvo obespravljenom srpskomnarodu“, nagoveštavajuæi èak i moguænost ostvarenja vekovnog sna: ìvot svihSrba u jednoj, srpskoj dràvi. On je istovremeno i voða-uzurpator, jer je nakonuspona i uèvršæivanja na vlasti ustolièio cezaristièko-sultanistièku vladavinu

118 Jovica Trkulja

koja se samo prikrivala iza demokratske fasade. I, najzad, Miloševiæ se prikazi-vao i kao politièki voða izbavitelj. Mada on ne poseduje harizmatska svojstva uVeberovom smislu, odreðene osobine njegove liènosti uèinile su ga prijemèivimza uèitavanje harizmatske moæi od stane veæine srpskog naroda.

Verovatno je višedecenijski oseæaj nacionalne i dràvne frustriranostisrpskog naroda zatamneo kritièku optiku ne samo obespravljenih Srba i Crno-goraca na Kosovu veæ i akademika i vrhunskih intelektualaca. Oni su u S. Milo-ševiæu videli ne samo politièara i partijskog lidera veæ i najsjajniji nacionalnisimbol (Popov, 1992: 20-21).

Zanimljivo je i nedovoljno istraèno da su ideološku artikulaciju i duhovnupotporu ovom promovisanju Miloševiæa u nacionalnog voðu izvršili istaknuti kul-turni stvaraoci i najuticajnije grupe u duhovno-kulturnim institucijama SANU iSPC. Èak je i Beogradski univerzitet povremeno organizovao manifestacijepodrške Miloševiæu i njegovoj politici (Popov, 1996). No, uprkos toj èinjenici, svioni zajedno nisu uspeli da ponude konzistentan nacionalni program, niti da jas-no identifikuju interese Srbije i srpskog naroda u jugoslovenskoj krizi, tako da jeMiloševiæeva ideologija ostala nerazvijena, nekonzistentna i neutemeljena.

Idejni odgovor njegovog reìma na ratne i izborne poraze, na ideološkeudare i konfuzije svodio se na pragmatièki „taktièki eklekticizam“. Naime, nema-juæi vlastiti nacionalni program, koji bi sadrào odgovore na aktuelna i strategijs-ka pitanja srpskog nacionalnog i dràvnog interesa – Miloševiæ je po potrebipreuzimao pojedine stavove i delove programa opozicionih partija od Graðans-kog saveza i SPO-a do DSS-a i SRS-a.

Miloševiæ je bio izrazito drzak vladar, organizator (ne)ustavnih i (van)institu-cionalnih dràvnih udara i ustavno-zakonskih pogroma. Predstavlja mraènupojavu, èesto dostojnu saàljenja i bednu kreaturu u svojim ambiciozno-avantu-ristièkim postupcima. Njegova katastrofalna politika razotkriva umišljenost ma-log partijskog aparatèika, onog trulog proizvoda boljševizma koji je potkopaomnogo solidnije dràve nego što su druga i treæa Jugoslavija. Èovek, koji se naistorijsku pozornicu Srbije popeo iz zadnjih politièkih ešalona, taj silni srpskiVo`d koji ratuje jer ne ume drugo, proigrao je svoju šansu kao svi vlašæu opijenikarijeristi koji sve stavljaju na jednu kartu. Oslobodivši zao duh srpskog nacio-nalizma i megalomanije, postao je nesreæna inspiracija svih balkanskih šovini-zama. Sistematski je zabranjivao štampu, gušio slobode otpoèinjao i gubioratove vodeæi svoj narod iz poraza u poraz.

Okruìo se stvorenjima ispod moralnog i intelektualnog proseka – kukavi-cama, laskavcima i lupeìma koji su omoguæili da njegova bolesna èlja za moæipostane bezgranièna. Njegov reìm je morao sve talente i darovitosti nadomes-titi šarlatanima i budalama zato što je njihova glupost bila najbolje jemstvo za si-gurnost njegove liène vlasti. Drào ih je „u fioci“ i strahu preteæi uništenjem kadgod bi pokazali znake kolebljivosti i panike.

Srbija na istorijskoj prekretnici 119

Tako je formirana „miloševiæevska elita“ (koja æe još dugo àriti i paliti našimìvotima) kao svojevrsni hibrid saèinjen od novih kapitalista i partijsko-dràvnihfunkcionera. Njihova vlast izvire iz ekonomsko-politièke moæi, a izraàva se uformi kvazi-plemstva, tj. u simbolima feudalno-monarhijske moæi: nepotizmu,raskošnim kuæama, dvorskom svitom, gardama, statusnim simbolima i nièimkontrolisanim privilegijama. U povesti srpskog naroda nije se desilo da isplivana površinu i doìvi društveno-politièku promociju toliki broj razbojnika, ratnihzloèinaca i profitera, kriminalaca raznih boja, fukara, belosvetskih protuva i pro-danih duša, fabrikanata magle i proizvoðaèa laì i slièno (Vidojeviæ, 1997; Pihler,1998; Laziæ, 2001).

Velika nevolja srpskog naroda sa dalekose`nim posledicama je u tome štoje imao nesreæu da mu u sudbonosnim zbivanjima krajem XX veka voða budemali glumac u izuzetno ozbiljnoj, odgovornoj i velikoj istorijskoj ulozi. Bez jasnedràvnièke vizije i strategije njegova politika je bila antipolitika sile, svršenogèina, balkanskog utuka na utuk. Porazni saldo njegove vladavine je negacijasvega za šta su se Srbi (iz)borili u svojim ustancima i brojnim nacionalno-oslo-bodilaèkim ratovima u XIX i XX veku (dràvna tragedija, gubitak teritorija, raza-ranje stoèrnih nacionalnih institucija, ugroàvanje duhovnog i materijalnogpotencijala naroda, legalizacija nezakonito steèene imovine, vladavina ološa,izgon najsposobnijih, drastièno osiromašenje veæine stanovništva, gubitak isto-rijskih saveznika i ugleda u svetu) (Trkulja, 1999: 35-41).

Trinaest mraènih godina vladavine Slobodana Miloševiæa govore o tomekako je naš silni Vo`d bio, zapravo, srpski Ikar Gubitnik, lelujava ibijevsko-bona-partistièka senka sa svojim mutnim porocima i ogranièenjima malog aparatèi-ka-karijeriste, koji se ne snalazi u ozbiljnoj politièkoj igri i ne ume da izaðe na krajsa najbanalnijim ljudskim slabostima. Krleà bi rekao: „Klasièan primjer abnor-malnog izoblièenja u halucinantnoj rasvjeti cezaromanije“.

2. Ima li diskontinuiteta?

Šest meseci nakon oktobarskih dogaðaja sve je manje jasno kakva je priro-da tih zbivanja: društveni prevrat, demokratska revolucija, mirna (r)evolucija,sudar dràve i društva, narodni bunt, ustanak i sl. Na nauènim skupovima tadruštvena zbivanja i promene se tumaèe ukrštanjem razlièitih teorijskih stanoviš-ta, a na politièkoj pozornici sukobljavanjem opreènih politièkih paradigmi. Uprkoskonfuznim interpretacijama, sve je više autora meðu nauènicima i politièarimakoji se slaù da je veliki društveni preokret u Srbiji oktobra 2000, koji se neosno-vano naziva „demokratska revolucija“, zapravo – zakasnela „nadoknaðujuæa re-volucija“ koja oslobaða prostor za nadoknaðivanje propuštenog razvoja.Sintagma „propušteni razvoj“ simbolièno oznaèava one neapsolvirane lekcijemoderne politièke istorije koje Srbija tek mora da srièuæi savlada na svom povrat-ku u (modernu) istoriju. „Moè se govoriti o zakasneloj tranziciji kao prelaznomperiodu, ali koja nije jednoznaèna i jednosmerna, buduæi da izvršeni èin ne

120 Jovica Trkulja

dovodi automatski do demokratske transformacije društva... Ali, time je bivšireìm samo naèet i ne moè se govoriti o radikalnom raskidu sa bivšim poret-kom, niti o ukidanju osnovnih pretpostavki starog sistema“ (Goluboviæ, 2001: 1).

Meðutim, ovaj povratak Srbije u istoriju poprima sve više oblike „osveteistorije“. Jer, vodeæe politièke snage na èelu sa vladajuæim DOS-om ostaju idalje u kaljuzi predgraðanskog društva koje ne poznaje demokratske vrednosti,nema graðanina, ni demos, ni profilisane subjekte demokratskih procesa. Niti sudojuèerašnji podanici i sluge Miloševiæevog reìma oktobarskim prevratom pos-tali graðani, niti su artikulisani socijalno-politièki slojevi koji bi potrebovali demo-kratiju kao uslov egzistencije (Trkulja, 2000).

Ukoliko uklonimo veo dosovske neprozirnosti uvideæemo da, uprkos narci-soidnoj revolucionarnoj frazeologiji, oktobarski prevrat u Srbiji nije još uvek do-neo ništa novo. Veliki demokratski talas koji je bio u osnovi izborne narodne voljenije se prelio u novoformirane institucije politièkog sistema, niti u politièkestranke, koje su po svom unutrašnjem ustrojstvu ostale autoritarne i firerske. Po-litièka demagogija, ogoljeni populizam, klijentelistièki odnos spram vlasti, rigid-nost, argumenti snage i dalje dominiraju na politièkoj sceni negirajuæi politièkuodgovornost, dijalog, moralnost, razboritost, elementarnu pristojnost i sl.

U toj optici politièki prevrat u Srbiji znaèio je „samoodbrambeni refleks masaod brutalno kriminalizovanog reìma“ (Peroviæ, 2001: 2), odbacivanje nepod-nošljive stvarnosti i rokadu dojakošnjih vozaèa i suvozaèa srpske pogibelji. Dra-matièni kraj Miloševiæeve vladavine mo`da je krah starog reìma, ali ne i krahstarog društva koje se, za razliku od reìma, ne moè politièkim dekretom pro-meniti i pretvoriti u civilno društvo.

Iz tih razloga krajnje je vreme da oktobarska euforija ustupi mesto trezveni-jem raspoloènju i razmišljanju. Jer, kako vreme odmièe sve je oèiglednije današ problem nije èovek, nego princip, nije Miloševiæ veæ miloševiæizam, nije vidl-jiva personalna platforma autoritarnog reìma veæ njegovi stubovi koje demo-kratski talasi još uvek nisu uzdrmali. Otuda se danas nameæe kao krucijalnopitanje: da li postoji diskontinuitet izmeðu starog, Miloševiæevog i novog, dosov-skog reìma? Da li je Koštunica Miloševiæev protivnik ili nastavljaè? Da li Srbijanakon pada Miloševiæa i pobede DOS-a na saveznim i republièkim izborima imapolitièku alternativu?

U nedostatku elementarnih pretpostavki za demokratsku konstituciju društ-va, Srbija još uvek nema demokratski pluralizam, niti stvarnu i produktivnu opo-ziciju, što rezultira nepostojanjem politièke alternative. Iza višestranaèkekoprene skriva se monistièka obrazina autoritarne stvarnosti. Sve je više anali-tièara koji zakljuèuju da nije uspostavljen stvarni diskontinuitet sa prethodnimreìmom, da se osloboðenje od pogubnih mitova i zabluda odvija sporo, preispi-tivanja prošlih dogaðaja gotovo i da nema. Stièe se utisak da se na najodgovor-nija mesta u politièkom, javnom i kulturnom ìvotu vraæaju i ustolièuju novi/stari


ljudi, te da su stubovi prethodnog reìma i poluge vlasti ostali nepromenjeni: lo-jalan partijsko-dràvni aparat + monopol nad finansijskim kapitalom + vojno-po-licijski kompleks + monopol nad „ideološkim aparatima“. (Trkulja, 1999: 32-34).

Uz to, fiksacija DOS-a na Slobodana Miloševiæa ne samo da suàva obja-šnjenje dubljih uzroka naše svekolike tragedije veæ ga lišava sposobnosti damisli buduænost izvan kontinuiteta sa dosadašnjom nacionalnom i dràvnom po-litikom. Veæina dosovskih partija i lidera, sada u funkciji dràvnih funkcionera,zadràli su anahrone, tradicionalne poglede na prošlost, sadašnjost i buduæ-nost. Oni oèigledno nemaju razvijenu i konzistentnu strategiju demokratskihpromena, niti smisao za distinkcije izmeðu demokratije i demonokratije, nacio-nalistièkog diskursa i stvarnog nacionalnog interesa itd. Stoga se oni bave prak-tièno-politièkom taktikom osvajanja vlasti, „kvotama“ koje pripadaju pojedinimpartijama, licitacijom politièkih funkcija i sl.

Zato još ne moèmo govoriti o postmiloševiæizmu veæ o antimiloševiæizmu ukojem se, u raljama „anti“ i „post“, odvija magijski obred poništenja, ne suštinestarog reìma veæ njegovih pojavnih elemenata i posledica (Vasoviæ, 2001).Zamka antimiloševiæizma ima kobne posledice. Na politièkoj ravni nepostojanjepozitivno fundiranog, alternativnog demokratskog projekta. Na idejnom planu,„gaðenje“ da se fenomen miloševiæizma teorijski promisli i prevlada. Reè je uoba sluèaja o iluzionistièkom miloševiæevskom naèinu borbe protiv miloševiæiz-ma. Zabluda je misliti da je miloševiæizam idejno-politièki incident, greška nedo-raslih politièkih snaga i njihove sulude strategije. Naprotiv, Miloševiæev reìm je„logièan“ proizvod u Srbiji XX veka duboko ukorenjenog politièkog mišljenja,delanja i realnog odnosa snaga.

Upravo dosovski površno-kozmetièki antimiloševiæizam tretira Miloševiæevreìm kao puku zabludu koja se rešava Zakonom o stambenim odnosima. Onine uviðaju da bitni koreni otuðenosti i izopaèenosti bivšeg reìma ne leè(samo) u njegovoj ideologiji po sebi (tj. Miloševiæu), veæ u izopaèenom autoritar-nom, predmodernom društvu koje ga stvara. Stoga kako god borbeni dosovcisvojom revolucionarnom retorikom pokušavali negirati Miloševiæev reìm, oniga zasad, uistinu, samo dopunjuju.

Nastavi li ovako, nova dosovska vlast æe ubrzo graðane Srbije staviti preddilemu sliènoj onoj supruzi koja je beèæi iz braènog pakla sa pijancem preudalaza kockara, te sada na novim mukama, razmišlja o novom braku, ili vraæanjupijancu.

3. Singularizacija pluralizma

„U Srbiji nema opozicije“! – odreèno kao vojna komanda glasila je reèenicaSlobodana Miloševiæa na IV kongresu SPS februara 2000. g. Šta nam govori tareèenica danas, dve godine kasnije? Nije li najbolji odgovor veliki prevrat u kojemsu patuljaste partije (koje Voða sa svojih olimpijskih visina nije ni primeæivao)

122 Jovica Trkulja

legalno preuzele vlast, a njega razvlašæenog i poniènog bacile u tamnicu? Nisuli bili u pravu oni koji su tu reèenicu okarakterisali kao autistiènu nebulozu diktato-ra koji je odlepio od stvarnosti?

Uprkos preovlaðujuæem mišljenju, èini se da je ta reèenica dobila na aktuel-nosti i znaèaju. Buduæi da slobode nema bez moguænosti da se misli drugaèije,politièki pluralizam (èija je okosnica opozicija) postao je civilizacijska tekovinamodernog društva. Legitimno pravo svakog pojedinca ili grupe je da ima vlastitomišljenje ili politièki stav i da se u skladu s njim slobodno politièki organizuje iutièe na dràvnu vlast.

Demokratski pluralizam podrazumeva pretpostavke: ekonomiju bez tutors-tva politike, graðansko društvo i graðanina, disperziju izvora moæi, pravnudràvu i vladavinu prava, sistem(at)sku kontrolu nosilaca politièkih funkcija, slo-bodne i fer izbore, slobodu informisanja i demokratski tip politièke kulture. U ne-dostatku ovih pretpostavki u Srbiji danas ne postoji demokratski višepartijskisistem. Štaviše, mnoštvo politièkih stranaka na politièkoj sceni Srbije, neizraàvajuæi realnu potrebe graðana, doprinele su kompromitaciji ideje pluraliz-ma i obezvreðivanju višestranaèja, što je kod veæine graðana izazvalo odboj-nost prema uèešæu u politici i negativan odnos prema strankama.

Dok se ne ostvare pomenute pretpostavke iluzorno je govoriti o demokrats-kom pluralizmu. Moè se, eventualno, govoriti o pluralizmu u singularu koji jeobeleìo politièki ìvot Srbije u protekloj deceniji, sa vladajuæom partijom kaovozaèem i opozicijom kao suvozaèem. Buduæi da se vladajuæa koalicija partijajavljala (i danas se javlja) kao dominanta i naddeterminanta svih relevantnihdruštvenih procesa, jasno je da tu nije reè o demokratskom pluralizmu veæ o plu-ralizmu u singularu, koji graðani doìvljavaju kao „grupni seks sa samim sobom“.

Dakle, u Srbiji je posle poluvekovne vladavine jednopartijskog monopola,od 1990. do 2000. godine na delu prividni pluralizam sa kvazi-opozicijom kojinegira osnovne postulate demokratskog poretka. Tek se mukotrpno stvarajupretpostavke za demokratski pluralizam. Nakon septembarsko-decembarskihizbora došlo je do odreðenih promena: do juèe 18 marginalnih stranaka, taktièkiujedinjene u DOS, pobedile su vladajuæu koaliciju SPS-JUL-SRS i sa ubedlji-vom veæinom preuzele vlast. Meðutim, procesi singularizacije pluralizma su do-bili na intenzitetu, a naèin kako se odvijaju stranaèke borbe po skupštinama jeobespokojavajuæe farsièan.

Uprkos èinjenici da u Srbiji ima preko dvesta stranaka od kojih su dvadese-tak parlamentarne, utisak je da se i dalje povlaðuje jednoumlju, da se umestodemokratske procedure najva`nije odluke donose autoritarno u uskom krugu.Dosovskim liderima su usta puna demokratije, slobodnih i fer izbora, osloboðe-nih i nezavisnih (!?) medija, slobode govora i okupljanja itd. Ali, ako zavirimo izavela lepo upakovane demagogije, uoèiæemo da smo od suštinske demokratijejoš veoma daleko.


Dosovska elita svaku kritiku na svoj raèun doìvljava kao napad na demo-kratiju, na dràvni i nacionalni interes, proglašavajuæi je za „šešeljizam“ i „milo-ševiæizam“. Umesto da podstièu konstituisanje kritièke javnosti kao dragocenogkorektiva i kontrole nove vlasti, oni ne propuštaju priliku da „opale šamar“ „inte-lektualnim voajerima“ i da stave pod kontrolu svaki disonantan glas.

Predstavnici DOS-a nisu odoleli opijumskom dejstvu vlasti. Socijalizovani uperiodu autoritarnog reìma, u njihovom mentalitetu i ponašanju su vidni tragoviautoritarnosti i ùdnje za voðom – te`nje da se stvori kult liènosti u liku novogpredsednika Republike, kojem se pridaju harizmatska svojstva i spremnost dase glavne poluge vlasti predaju u njegove ruke (Goluboviæ, 2001).

DOS kao opozicija na vlasti pokazuje se i u logièkom i u politièkom smislukao nonsens. Kako vreme odmièe u DOS-u se kao u ogledalu odslikavaju sla-bosti prethodne koalicije (nedovoljna socijalna utemeljenost stranaka koje sunesposobne za dijalog, nespremne za kompromise i koaliciono delovanje, sasujetnim liderima-firerima na èelu bez jasne politièke vizije i strategije). Poraznaje èinjenica da Srbija nema još uvek politièku alternativu, da je i dalje daleko oddemokratskog višestranaèkog sistema. Jer, vladajuæi DOS a još manje opozi-cione SPS, SRS i SSJ nemaju razvijenu i konzistentnu strategiju promena. Oninisu sposobni misliti buduænost izvan kontinuiteta sa dosadanjom nacionalnom idràvnom politikom. Stoga se one bave pragmatsko-politièkom taktikom osva-janja vlasti.

Pola godine posle oktobarskog „bljeska slobode“ u Srbiji raspršene sumnoge nade koje je on rasplamsao i izduìle senke nad vizijom naše maglovite ineizvesne buduænosti. Poslednjih nedelja sa porastom socijalno-ekonomskihproblema u društvu rastu tenzije i animoziteti stranaèkih lidera u DOS-u. Ovakoalicija sve više nalikuje na 18 maèaka vezanih u jednoj vreæi. Na okupu ih drìne zajednièki program i politièka kohezija veæ spoljašnji zajednièki problemi, po-tencijalni i stvarni neprijatelji. Uz to, nijedna stranka DOS nema dovoljno vlastitihmandata da izlaskom ugrozi apsolutnu veæinu koalicije u Skupštini Srbije.

Proces raslojavanja i demontiranja DOS-a je nezaustavljiv. Pitanje je samovremena kada æe šavovi koalicije poèeti da pucaju. Svi su izgledi da æe se DOSraspasti pre sledeæih izbora. Time bi se jasnije profilisao višestranaèki mozaikSrbije: sa DS kao stoèrom centra, sa SD i DA kao okosnicom levice i DSS iDHSS kao okosnicom desnice. Prednost ovog profilisanja DOS-a i pozicioniranjapojedinih partija je u tome što bi one uspele da privuku biraèe opredeljene za eks-tremnu (kvazi)levicu (JUL, SPS i sl.) i ekstremnu (kvazi)desnicu (SRS, SSJ i sl.).

Otvoreno je pitanje sa dalekose`nim posledicama da li æe pucanje šavovadosovske koalicije imati za posledicu pucanje šavova i fragmentaciju dràveSrbije.

Da bi se politièki ìvot u Srbiji uozbiljio i uspostavio kompetetivni višepartijs-ki sistem, neophodno je uspostavljanje navedenih pretpostavki demokratskog

124 Jovica Trkulja

pluralizma. Va`na karika u tom lancu je donošenje novog Zakona o politièkimstrankama, saobraènog evropskim standardima.

Iznete pretpostavke demokratskog pluralizma va`ne su za Srbiju ne samou smislu normativnog politièkog ideala veæ u smislu pravno-politièke rekonstruk-cije društva i svakodnevne politièke komunikacije. Njihovo oìvotvorenje dopri-nelo bi konstituisanju Srbije kao moderne i stabilne politièke zajednice.

3. Kako iz bespuæa?

U oktobarskoj euforiji izgledalo je da je Srbija, odnosno SR Jugoslavija,odluèno krenula putem Nemaèke nakon Drugog svetskog rata. Nemaèke koja jeuspela da u relativno kratkom roku, pod voðstvom kancelara Adenauera, zalièrane ratnog poraza i stradanja, osudi i izruèi ratne zloèince, otvori procese dena-cifikacije i demokratizacije, uspostavi porušene mostove sa svetom. U periodu1945-1949. godine tri zapadne okupacione zone Nemaèke postepeno su pre-rasle u novu dràvu – Saveznu Republiku Nemaèku, koja je ubrzo postala rav-nopravni èlan svih zapadnoevropskih „atlantskih“ organizacija, ukljuèujuæi iNATO. Poèetkom 50-tih godina u njoj æe obnovljena i modernizovana privredadoìveti svoj procvat („nemaèko privredno èudo“), pa æe ova zemlja svojom pri-vrednom dinamikom steæi najjaèe mesto u Evropi.

Mnogima se uèinilo da Srbija i SRJ, predvoðene predsednikom Koštunicomkao „srpskim Adenauerom“, izlazeæi iz izolacije na velika vrata i iznenaðujuæombrzinom, zakoraèuju na široki evropski drum:

– odbacivanja autoritarnog i autistiènog politièkog sistema èiji je legitimitetiscureo kao u pešèanom èasovniku;

– odluènog raskida sa politikom i liènostima koji su nas doveli u sukob sacelim svetom i samim sobom;

– konsenzusa relevantnih politièkih snaga o mirnom izlasku iz krize i princi-pima na kojima poèivaju Srbija i SRJ kao politièke zajednice;

– ubrzane obnove zemlje i demokratizacije;

– uspostavljanja pravne dràve i vladavine prava;

– oslobaðanja medija i univerziteta;

– rešavanja kosovskog pitanja i redefinisanja odnosa sa Crnom Gorom;

– donošenja odgovarajuæih zakona i harmonizacije zakonodavstva saevropskim standardima;

– reintegtracije Srbije i SRJ u meðunarodnu zajednicu.

Buduæi da u Srbiji i SRJ ne postoji nijedna stranka ili organizacija sposobnada sama iznese teret ovih promena, oèekivalo se da æe DOS, koji je dobio dvo-treæinsku podršku graðana na izborima, uspeti da objedini snage preporoda imobiliše sve demokratske potencijale: politièke i nestranaèke organizacije,


sindikate, nevladine organizacije, profesionalna udruènja graðana, grupe i po-jedince. Ovi akteri je trebalo da kroz javnu raspravu doðu do zajednièke plat-forme izlaska iz krize i do personalnog sastava vlade i ostalih dràvnih organasaèinjenih od struènih, kompetentnih i nekompromitovanih ljudi.

Meðutim, nekoliko meseci kasnije postalo je jasno da put iz bespuæa mno-go teì nego što se èinilo, da je dosovska demokratija krhka i ranjiva, jer njeneslabosti daleko nadmašuju vrline. Od proklamacija demokratije do pojave stvar-nih demokratskih liènosti na politièkoj sceni Srbije, trebaæe puno vremena,strpljenja i volje.

Buduæi da vladajuæi DOS nije uspeo da uspostavi stvarni diskontinuitet saprethodnim reìmom, na delu je svojevrsno tapkanje u mestu šlajfujuæe demo-kratije. Kao mehur od sapuna raspršena je iluzija o moguænosti brzog izlaska izoèajnog poloàja. Štaviše, moè se reæi da je svekolika kriza zaoštrena, jer glav-ni problemi nisu rešeni veæ su produbljeni:

– dràva Srbija i SRJ de facto ne postoje;

– privreda je u ruševinama i na izdisaju;

– socijalne tenzije i konflikti su sve veæi;

– rešenje kosovskog pitanja i odnosa sa Crnom Gorom nije na vidiku;

– nema spremnosti za suoèavanje sa poraznom istinom o nama samima,sa sopstvenim nedelima i zloèinima koje smo poèinili;

– na najodgovornija mesta u društvu ustolièuju se ne struèni i sposobni veæpartijski podobni i istrošeni;

– istraìvanja upozoravaju na ùdnju za novim voðom naroda (preko 70%ispitanika bi glasalo za predsednika Koštunicu);

– produbljene su stare i javljaju se nove frustracije (gubici teritorija, egzodu-si stanovništva, sukobi na Kosovu, jugu Srbije i Crnoj Gori, kriza identiteta i sl.).

Iz tih razloga sve je više analitièara kojima se nameæe sliènost izmeðu do-sovske Srbije/Jugoslavije i Vajmarske Nemaèke posle Prvog svetskog rata,kada je demokratska vlast propustila svoju šansu, „kada je uspostavljena na tru-lim temeljima, krhka demokratija koja nije uspela da uhvati korena u zemlji uniš-tene ekonomije, sa široko rasprostranjenim oseæanjem da je poraz doneo velikoponiènje, da su potpisani mirovni ugovori uzrok propasti zemlje i gubitka terito-rija, a politièki kriminalci zapravo nacionalni heroji“ (David, 2001: 1).

Ukoliko DOS svoj skromni kredibilitet razvuèe kao svinja masnu krpu, neæeli on ovaj narod (koji je deset godina birao pogrešnu, pogubnu vlast) gurnuti uzagrljaj najgorih snaga SRS-SSJ i neofašistièkih grupa i najcrnjeg šljama kojiisplivava kao mulj u mutnoj vodi. Reè je o sve militantnijim grupama skinhedsa,neoljotiæevskim, neoklerikalnim i sl. pokretima èiji je kredo: „Bogom blagoslove-na pravedna sila“. Na mesto gibanièara Crvenog Vojvode i Arkanovih mafijaša,ili zajedno s njima, stupaju naizgled sofisticirani, ali u smutnom vremenu ništa

126 Jovica Trkulja

manje opasni neofašisti. Meta njihovog napada su: amerièka dominacija nad„ekshrišæanskom Evropom“, ali i „ustaše, poturice šiptari i NATO okupatori...“.koji uzmièu samo kad se na njihovu Demokratsku silu odgovori Bogom – bla-goslovenom pravednom silom, kojom bi trebalo zveknuti i sve ovdašnje proklete„homoseksualce, pedofile, narko-dilere, beskrupulozne pljaèkaše dràvne inarodne imovine“. Za njih je „demokratija par excellence poluga globalne ideo-loške manipulacije kojom se najbeskrupuloznije razaraju suvereniteti nacional-nih dràva. Prièe o tome da je demokratija vladavina prava i zakona jesu prièenamenjene sluðenim naivèinama i gordim glupacima“. Kao alternativu demo-kratiji oni istièu „ìvot u dràvi zasnovanoj na skratokratskim naèelima, pošto jeneposredna politièka delotvornost moguæa samo na temeljima staleške sabor-nosti“ (Komlenoviæ, 2001: 28-29).

Realna je opasnost da ove neofašistièke snage zajedno sa šljamom bivšegreìma iskoriste sveukupnu krizu i nemoæ demokratskih snaga i institucija, te da,poput hitlerovaca, preuzmu vlast i zavedu diktaturu na razvalinama dosovskedemokratije. Ili, pak, da ih konzervativci u DOS-u iskoriste kao alibi da izbegnudemokratske promene i definitivno kompromituju demokratske i patriotskesnage Srbije. Bilo kako bilo, ta diktatura bi, izvesno, predstavljala najteè raz-doblje u dugoj i tegobnoj povesti srpskog naroda.

Srpska narodna mudrost kaè: „Èuvaj nas, Boè, druge nesreæe“!

Na sreæu, istorija kao ni priroda, kako je govorio Hercen, nikad ne stavljasve na jednu kartu. Izlazeæi iz šovinistièkog mulja u kojem je bila u prethodnojdeceniji, Srbija se nakon izbora u jesen 2000. godine našla na sudbonosnoj isto-rijskoj raskrsnici: put u slobodu i demokratiju, ili sunovrat u samodràvlje idespotizam.

Beograd, 17. 4. 2001.

Literatura

Antoniæ, Slobodan. 1993. Srbija izmeðu populizma i demokratije. Beograd: IPS.

Antoniæ, Slobodan. 1995. „Vladavina Slobodana Miloševiæa“, Srpska politièka misao,Beograd: IPS.

Èupiæ, Èedomir. 1992. Politika i zlo, Beograd: Èigoja.

David, Filip. 2001. „Nema diskontinuiteta“, Odgovor, Beograd, 15. februar.

Goluboviæ, Zagorka. 2001. „Šta smo zatekli i kuda dalje – buduænost demokratske tranzi-cije u Srbiji“, uvodno izlaganje za Meðunarodni nauèni skup „Socijalno-politièke pro-mene u Srbiji/Jugoslaviji: perspektive i ogranièenja“, 02-03. mart 2001, Beograd.

Habermas, Juergen. 1990. Die nacholende Revolution, Frankfurt/Main.

Komlenoviæ, Uroš. 2001. „Obrazluk i teodulija“, Vreme, Beograd, No 534.

Laziæ, Mladen (prir.). 2001. Raèji hod – Srbija u transformacijskim procesima, Beograd:Filip Višnjiæ.


Peroviæ, Latinka. 2001. „Uklanjanje Miloševiæa je odbrambeni refleks masa“, Odgovor,Beograd, 15. februar.

Popov, Nebojša (prir.). 1996. Srpska strana rata, Beograd, Republika.

„Srbija posle Miloševiæa“, okrugli sto èasopisa Nova srpska politika misao, izlaganja:L.Sekelja, S.Antoniæa i J.Trkulje (u štampi).

Trkulja, Jovica. 1993. Osvajanje demokratije, ogled o postkomunizmu, Beograd.

Trkulja, Jovica. 1999. Na rubu propasti, zapisi iz ratne 1999, Beograd.

Vasoviæ, Mirjana. 2001. Izlaganje u generalnoj debati na Meðunarodnom nauènom sku-pu „Socijalno-politièke promene u Srbiji/Jugoslaviji: perspektive i ogranièenja“,02-03. mart 2001, Beograd.

Veber, Maks. 1976. Privreda i društvo, Beograd: Prosveta.

Vidojeviæ, Zoran. 1997. Tranzicija, restauracija i neototalitarizam, Beograd.

Serbia at a Historical Turning Point

Summary: Political and social changes in Serbia initiated by the victory of the DemocraticOpposition of Serbia in the elections of 24 September and the defense of the election re-sults on 5 October 2000 were the first step in Serbia’s recovery from the tragedy of stateand nation. The huge wave of change that flooded the whole country (similar to the onewhich swept over East Central Europe after the fall of the Berlin Wall) was expected tobreak with the intolerable and untenable reality of the old, Milosevic regime and to lay thefoundations of a new modern society of economic security, guaranteed freedom andstable democracy. It soon turned out however that the end of the Milosevic rule meant theend of the old regime, but not the collapse of the old society, which cannot be changed bya political decree and transformed into a civil society. Therefore we cannot yet speak of“post-Milosevicism”, but just of „anti-Milosevicism“ which, torn between the horns of “anti”and “post”, has been performing a magical rite of obliteration of the manifest elementsand consequences of the old regime rather than its essence. The changes effected thusfar have merely opened the crucial questions of the democratic reconstruction and rein-tegration of our society and state. In this paper the nature of these social and politicalchanges is discussed along with the dilemma of whether there is (dis)continuity betweenthe old and the new regimes. Special emphasis is on the problems of simulated democra-cy, particularly the so-called singularization of pluralism and dangers of a revival of autho-ritarian forces and movements in the society which have put democracy to the test andbrought Serbia to a fateful historical turning-point.

Key words: political changes, (dis)continuity, democracy, pluralism, nationalism, politicalleaders, power, opposition, authoritarianism.

128 Jovica Trkulja

Slobodan DivjakTreæi program Radio Beograda

Beograd

Kulturno-etnièki i politièki identitet

Rezime: Imajuæi u vidu va`nost tekuæih sporova o pojmovima „nacije“ i „nacionalizma“ u

Srbiji, u ovom tekstu je analizirana kulturno-etnièka i graðanska koncepcija nacije. Nakon

rekonstrukcije ova dva modela poimanja „nacije“, ukazano je na brojne teškoæe koje nas-

taju njihovom jednostranom primenom u kompleksnoj socijalno-istorijskoj stvarnosti.

Iskljuèivo kulturno-etnièki koncept nacije vodi u monokulturnu, zatvorenu dràvu, dok

iskljuèivo graðanski koncept nacije previða va`nost kulturno-etnièke pripadnosti za kons-

tituciju politièke zajednice. Pokušaji pomirenja ova dva suprotstavljena pristupa, vidljivi u

razlièitim teorijama multikulturalizma, razmatrani su u središnjem delu rada. Na kraju, te-

matizovane su tri osnovna vrednosno-politièka stava prema nacionalnoj kulturi u savre-

menoj Srbiji. Prvi se oslanja na organski, kulturno-etnièki pojam nacije, dok se drugi

zalaè za kulturnu evropeizaciju Srbije i polazi od „graðanskog“ koncepta nacije. Treæi

stav – „liberalno-nacionalistièki“ – pokušava da spoji prva dva, tj. da odbrani kulturni iden-

titet uz uvaàvanje politièkih vrednosti i institucionalnih modela savremene Evrope.

Kljuène reèi: identitet, nacija, kultura, graðanski pojam nacije, kulturno-etnièki pojam na-

cije, multikulturalizam.

Pred našim intelektualcima stoji veliki zadatak – da reproblematizuju naš

odnos prema svetu, posebno prema Zapadu. Taj posao podrazumeva i otva-

ranje velike – tolerantne – rasprave o problemu odnosa izmeðu graðanske i kul-

turno-etnièke koncepcije nacije, u vezi sa èim inaèe postoji velika konfuzija pa

otuda i veliki nesporazumi u našoj sredini.

Pristalicama kulturno-etnièkog shvatanja nacije neretko izmièu iz vida nega-

tivne implikacije radikalne verzije ove koncepcije. Naime, izmeðu èistog kulturno-

-etnièkog pojma nacije i zatvorene dràve postoji ne tek istorijsko-kontingentna

veæ konceptualna, nu`na veza. Kada to kaèm, onda mislim pre svega na èinje-

nicu da je pomenutom pojmu nacije imanentna monokulturna dràva za èije je

odràvanje neophodna formalno-pravna zaštita date konkretne kulture kao

njenog supstancijalnog temelja. Drugim reèima, dràva koja bi htela da do kraja

postavi kulturno-etnièki princip kao svoj temelj morala bi svoje baziène ustavne

principe iskazati u posebnim kulturno-etnièkim terminima. Recimo, ukoliko bi

Srbija htela da strogo sledi kulturno-etnièke principe kao principe svoje dràvne

konstitucije, ona bi morala da se definiše kao dràva iskljuèivo srpskog naroda u

kojoj se priznaje samo pravoslavna vera itd. Dakle, ona bi morala i formal-

no-pravno da se zatvori za pripadnike drugih etnosa, za pristalice drugih vera i

da u svoje zakone ugradi mehanizme javne zaštite svoje kulture. Otuda zatvore-

nost pripada samom pojmu kulturno-etnièki odreðene dràve: ona ne nastaje

kao rezultat otklona od principa, veæ kao rezultat doslednog sleðenja principa;

idealna dràva ovakvog tipa bila bi fihteanska zatvorena dràva.

Ovome treba dodati i to da je kulturno-etnièka dràva u svom èistom vidu

nespojiva sa primatom individualnih prava, jer su u njoj individualna prava pre-

determinisana pripadništvom odreðenoj kulturno-etnièkoj grupi. Utoliko je tu ori-

ginerni nosilac prava konkretna kulturno-etnièka grupa, a ne pojedinac, jer se

posebna kulturno-etnièka supstanca, kao nešto što predstavlja conditio sine

qua non date dràve, ne moè prepustiti neèemu što je promenljivo, kao što je

sluèaj sa individualnom voljom.

Iz dosada reèenog jasno je da je radikalizovana verzija kulturno-etnièke

koncepcije dràve u potpunosti nespojiva sa graðanskom koncepcijom. Utoliko

je ona antiliberalno i antizapadno orijentisana. Ovakva njena usmerenost dolazi

na videlo ukoliko se principi, vrednosne orijentacije i politike dràve izvedene iz

date koncepcije uporede sa principima, vrednosnim orijentacijama i politikama

èiste liberalne dràve. Kad je reè o osnovnim kohezivnim faktorima, radikalno

kulturno-etnièki odreðena dràva insistira na supstancijalnom jedinstvu koje

potièe iz prepolitièkih veza (zajednièko poreklo, verovanja, obièaji, sudbina i

slièno): politièki oblik vladavine tu je samo formalno-pravna kodifikacija ovog

prepolitièkog jedinstva. Za razliku od toga, jedinstvo èiste graðanske dràve

dovodi se u vezu sa konsenzusom koji je odreðeni skup pojedinaca postigao u

vezi sa politièkim oblikom vladavine pod kojim æe ìveti, pri èemu se pitanje

kulturno-etnièkog porekla tih pojedinaca posmatra kao irelevantno za sam

karakter date politièke zajednice. Otuda se iz perspektive èiste graðanske kon-

cepcije politièka sfera posmatra kao nešto što je odvojeno od kulturno-etnièkog,

koje se smešta u privatnu sferu, sferu civilnog društva. U skladu sa tim, ovde

kao kohezivni faktori figuriraju: etos individualnih prava, ustavni patriotizam,

politièka kultura i slièno. Na planu vrednosnih orijentacija, suprotnost izmeðu

èiste kulturno-etnièke i èiste graðanske dràve mogla bi se iskazati kao suprot-

nost izmeðu partikularizma i univerzalizma, etnocentrièkog kolektivizma i indivi-

dualizma, organske solidarnosti i konkurencije, dràvne religije i religije

odvojene od dràve, izolacionizma i otvorenosti, na planu politièke organizacije

kao suprotnost izmeðu centralizovane dràve i minimalne dràve, ideološke

kontrole društva i slobodne artikulacije interesa, klijentelizma i jednakosti šansi,

intervencionizma i lesefera itd.

S druge strane, imajuæi u vidu negativne implikacije institucionalizacije èis-

tog kulturno-etnièkog poimanja nacije, pristalice graðanske koncepcije nacije

130 Slobodan Divjak

sklone su da odbace svaku njegovu relevantnost za konstituisanje i odràvanje

moderne dràve, olako prelazeæi preko empirijske evidencije koja im ne ide u

prilog. Naime, brojnije su dràve u kojima dominira jedan kulturno-etnièki sklop,

usled èega pripadnici veæinskog etnosa mogu biti faktièki favorizovani, a zvaniè-

ni kalendar, rituali i ceremonije javnog ìvota pod uticajem posebne etnièke ili re-

ligiozne tradicije, zahvaljujuæi èemu æe ona zadobiti stepen politièke podrške koji

joj obezbeðuje povlašæen status u odnosu na ostale religije; u ne malom broju

dràva sa multietnièkom strukturom, kulturno-etnièka merila se pokazuju kao

relevantna za politièku sferu, utoliko što se politièki principi i institucije u ovoj ili

onoj meri prilagoðavaju ovoj multietnièkoj i multikulturnoj strukturi datih dràva,

zbog èega dolazi i do odstupanja od naèela jedan-èovek jedan glas; tamo gde to

nije sluèaj, dešava se da razlièite manjinske kulturno-etnièke grupe istièu zah-

teve za javnu zaštitu svojih kultura, tj. za to da do odreðenog stepena budu treti-

rane kao politièke jedinice. Do radikalnije repolitizacije etnosa nije došlo samo u

realsocijalistièkim zemljama – u kojima su se sovjetski, èeškoslovaèki i jugoslo-

venski graðanin pokazali kao daleko nedelotvorniji konstrukt od kulturno-etniè-

kih nacija – veæ i u nekim dràvama sa dugom parlamentarnom tradicijom kao

što su recimo Kanada i Velika Britanija. Sve to svedoèi o relevantnosti kultur-

no-etnièkog pojma nacije za politièko-dràvnu sferu, što ako se ne uzme u obzir

moè da ima za posledicu pokušaj instaliranja èiste – na individualistièkoj para-

digmi utemeljene – koncepcije graðanske dràve koji se ne bi zasnivao na slo-

bodnom pristanku pojedinaca veæ na nasilju nad njihovom voljom.

Nemali broj naših teoretièara predstavlja se istovremeno i kao zagovornik

radikalne graðanske opcije i kao pristalica maksimalistièkog multikulturalizma.

Meðutim, ove dve stvari su teško spojive. Jer je radikalno graðanska koncepcija

nacije – kao koncepcija koja polazi od pojedinca nezavisno od njegovih kultur-

no-etnièkih odreðenja – kulturno-etnièki neutralna, dok multikulturalisti u ovoj ili

onoj meri rehabilituju kulturno-etnièki pojam nacije, pridajuæi kulturno-etnièkim

grupama status koji nadilazi status grupe unutar civilnog društva i utoliko pos-

matraju ove grupe u ovoj ili onoj meri kao politièke jedinice, tj. kao nešto što je re-

levantno za politièku sferu. Ta napetost izmeðu èiste graðanske nacije i

multikuturalizma koja proizlazi iz samih njihovih pojmova biva to veæa što su

multikulturalisti bliì maksimalistièkim varijantama, tj. shvatanju konkretnih kul-

tura kao homogenih identiteta koje implicira èisti kulturno-etnièki pojam nacije:

naime, ma koliko da je multikulturalizam voðen nastojanjem da iznaðe najbolje

moguæe moduse suìvota razlièitih kultura u okviru šire globalne zajednice, ovaj

suìvot pod pretpostavkama maksimalistièkog multikulturalizma postaje teško

ostvariv pošto koncepcija nacije kao èistog kulturno-etnièkog identiteta zahteva

ne multikulturnu veæ monokulturnu dràvu.

Ova napetost koja postoji izmeðu èiste graðanske koncepcije nacije i multi-

kulturalizma moè se ilustrovati na primeru SAD u kojoj je dràvno-politièko oèi-

šæeno od kulturno-etnièkog. Branioci postojeæeg ustavnog ustrojstva amerièke

dràve – koje je najbliè idealnom graðanskom modelu – svakako bi se suprots-

Kulturno-etnièki i politièki identitet 131

tavljali svakom zahtevu da kulturno-etnièke specifiènosti izaðu iz okvira privat-

nosti „civilnog društva“, jer bi to dovelo u pitanje njihovu postojeæu dr9avnu

organizaciju.

Ali, ukoliko bi u nekoj dràvi u kojoj su kulturno-etnièki i politièki identitet me-

ðusobno razdvojeni, politièki zahtevi neke kulturno-etnièke grupe dobili realnu

snagu time što bi velika veæina èlanova te grupe stajala iza njih, onda bi njihovo

potpuno ignorisanje u ime èistog graðanskog principa zapravo predstavljalo re-

presiju nad voljom veæine èlanova te grupe. Otuda insistiranje po svaku cenu na

èistoj koncepciji graðanske dràve, bez obzira na konkretni istorijski kontekst,

moè imati za posledicu, nezavisno od motiva onih koji na tome insistiraju, na-

silje nad realnošæu èiji je indikator slobodno izraèna volja pojedinaca. S druge

strane, udovoljavanje politièkim zahtevima odreðenih kulturno-etnièkih grupa

znaèi nu`no i odgovarajuæe odstupanje od èisto graðanskih naèela, ukoliko na-

ravno nije reè o maksimalistièkim zahtevima usmerenim na secesiju. Drugim

reèima, data protivreènost se moè razrešiti ugraðivanjem u graðansku koncep-

ciju elemenata kulturno-etnièkog pojma nacije. Kao empirijska ilustracija za ovo

moè posluìti primer Kvebeka u Kanadi.

Pri svemu ovome, valja upozoriti da je uslov bez kojeg nema moderne de-

mokratije primat individualnih prava koji proistièe iz graðanskog naèela. Tek se

uvoðenjem pomenutog primata individualnih prava otvara moguænost kombino-

vanja elemenata kulturno-etnièkog i dràvno-teritorijalnog poimanja nacije,

kombinovanja koje je neretko na delu u modernim demokratijama u èije ustave

se ugraðuju èlanovi kojima se modifikuju èisti graðanski principi utoliko što se

njima garantuju grupna kulturna prava, jezièki pluralizam, kulturne autonomije,

odgovarajuæe kvote za kulturne grupe kojima se dopunjava naèelo jedan èo-

vek-jedan glas (dobar primer za to je španski ustav koji predstavlja spoj gra-

ðanske i umerene multikulturalistièke koncepcije). Primat individualnih prava

zapravo znaèi da je pojedinac, a ne grupa originerni nosilac prava, tj. da su ko-

lektivna prava nešto što je u krajnjoj liniji izvedeno iz volje njenih èlanova kao po-

jedinaca. U ime ovog primata, pojedincima se ne moè zabranjivati da se

mešaju sa drugim etnosima, da stupaju u doticaj sa drugim kulturama, da na-

puštaju svoju dràvu ukoliko to èle, što æe reæi da kulturno-etnièki identitet nije

više u principu zaštiæen jer je individualna volja nešto promenljivo.

Za razliku od umerenijih varijanti multikulturalizma, koje su spojive sa gra-

ðanskim konceptom dràve, maksimalistièki multikulturalizam to nije, jer on, u

suštini, polazi od pretpostavke da su kulture homogeni identiteti koji preracional-

no determinišu svoje pripadnike kad je reè o njihovom izboru vrednosti i koje kao

takve, kao èisti partikulariteti, zahtevaju sebi odgovarajuæe partikularne politièke i

pravne aran`mane. U stvari, objektivno gledano, krajnja konsekvenca maksima-

listièkog multikulturalizma je potpuno preokretanje logike liberalno-demokrats-

kog modela. Dok ovaj poslednji postulira primat individualnih prava, dotle onaj

prvi mora ustanoviti primat grupnih prava. Dok graðanski koncept nastoji da

132 Slobodan Divjak

obezbedi bazièni okvir prava koji ne pretpostavlja nijednu koncepciju dobra kako

bi se unutar njega mogle slediti bilo koje koncepcije dobra, dotle maksimalistièki

multikulturalizam mora da radikalno dovede u pitanje upravo taj bazièni okvir

kako bi razlièitim partikularnim dobrima, dobrima razlièitih kulturnih grupa, priba-

vio status javnih dobara, èime zajednièka (nacionalna), u odnosu na partikularna

dobra neutralna instanca u najboljem sluèaju poprima oblik modusa vivendi koji

je rezultat politièkih nagodbi razlièitih etnocentrizama u vezi sa krhkom i nestabil-

nom koegzistencijom razlièitih pravno-politièkih sistema kojima se kodifikuju do-

bra kulturnih grupa o kojima je reè. Time zapravo na videlo izlazi te`nja ovog

oblika multikulturalizma – da se kulturno-etnièko iz privatne sfere u potpunosti

premesti u javnu sferu, tj. da se rehabilituje èisti kulturno-etnièki pojam nacije.

U stvari, iza sve tri pomenute koncepcije dràve leè odgovarajuæa shva-

tanja kulture. Polazišna taèka maksimalistièkog pluralizma jeste kulturni plurali-

zam herderijanskog tipa, koji teì da apsolutizuje razliku izmeðu posebnih

kultura, tj. koji teì da kulture posmatra kao nešto što je sui generis ili causa sui.

Krajnja implikacija ovog pristupa je uvoðenje logike holizma unutar pojedinih

kultura i na njima poèivajuæih dràva: ako se kulture meðusobno apsolutno razli-

kuju, onda se one ne mogu tretirati kao heterogeni veæ kao potpuno homogeni

entiteti, što za posledicu ima zahtev za kulturnom uniformnošæu njenih èlanova,

jer oni ne bi imali moguænost da biraju izmeðu razlièitih kulturnih opcija – apsolu-

tizacija razlika izmeðu posebnih kultura ima tako za posledicu ukidanje razlika

umutar njih.

Umereni multikulturalizam pak shvata razliku izmeðu posebnih kultura kao

razliku koja ukljuèuje relaciju i interakciju i utoliko on posebnu kulturu, ma koliko

je posmatrao kao nešto što zadràva svoja specifièna obele`ja, tretira kao enti-

tet koji je otvoren za spoljašnje uticaje i utoliko kao nešto što se do odreðene

mere heterogenizuje.

Radikalizovana graðanska verzija pak dovodi u pitanje sam pojam partiku-

larne kulture: ono što se naziva „našom kulturom“ predstavlja, po njoj, ne neki

homogeni identitet veæ mozaik kulturnih fragmenata koji potièu iz razlièitih kul-

turnih izvora, tj. koji pripadaju razlièitim kulturnim tradicijama: utoliko pojedinac

ne bira izmeðu razlièitih opcija koje nudi u osnovi isti kulturni obrazac, veæ se

opredeljuje izmeðu kombinacija razlièitih kulturnih fragmenata.

Poslednja dva pristupa mogu se pozivati na empirijsku evidenciju i spojiva

su sa liberalno-demokratskom dràvom. Onaj prvi, meðutim, predstavlja samo

modernizovanu varijantu shvatanja nacije u èistim kulturno-etnièkim terminima

koje vodi u samoaparthejd i samosegregaciju.

Na našem tlu na delu su, grubo govoreæi, tri osnovne vrednosno-politièke

orijentacije kad je reè o odnosu prema nacionalnoj kulturi.

Prva nastoji da umesto preðašnjeg mitološkog kulta revolucije, koji je insis-

tirao na radikalnom raskidu sa tradicijom, postavi novi mitološki kult – metafiziku


i patetiku prošlosti. „Povratak korenima“ – u njenoj interpretaciji – ima neposred-

nu normativnu snagu. On zapravo znaèi poziv na reintegracuju kulturno-etniè-

kog i politièkog identiteta. Ma koliko da je diskurs ove orijentacije obeleèn

radikalnom antikomunistièkom retorikom, ona logici pluralizma zasnovanoj na

formalno-proceduralnoj racionalnosti pretpostavlja kolektivistièki obrazac, taè-

nije unutar-tribalnu organsku solidarnost. U temelju te koncepcije stoji zahtev da

prihvatimo etnocentrièke granice našeg mišljenja i da objektivnost izjednaèimo

sa intersubjektivnom saglasnošæu koja postoji meðu èlanovima jednog tribalite-

ta. Diskurs ovog novog tribalizma mora biti antizapadni diskurs: ne moè biti po-

mirenja izmeðu ìvota posveæenog sleðenju zajednièkog dobra koje ima svoje

korene u uzvišenoj vizantijskoj kulturi i zapadnog atomistièkog individualizma

èiji se moto moè izraziti Sioranovim reèima „Duše koje se vezuju samo za

jednu formu kulture nikada me nisu privlaèile. Nigde se ne ukorenjuj, ne veì se

samo za jednu zajednicu, to je uvek bio moj moto“. Nasuprot stavu Svetog

Save, za pristalice ove koncepcije nema mosta izmeðu u Vizantiji ukorenjene

Srbije i iskorenjenog Zapada.

Druga vrednosno-politièka tendencija pokušava da izmiri ono što je za onu

prvu orijentaciju neizmirljivo: povratak korenima i integraciju u moderni svet; tra-

dicionalni i moderni ustavni patriotizam; kulturno-etnièki ponos i ponos na poli-

tièku liberalno-demokratsku kulturu vlastite zemlje. Ona polazi od pretpostavke

da je liberalni formalno-pravni okvir spojiv sa razlièitim kulturno-vrednosnim si-

stemima. Otuda tradicija u ovoj interpretaciji nema više neposrednu normativnu

snagu, veæ samo simbolièku.

Treæa politièko-vrednosna orijentacija – tretirajuæi „liberalni nacionalizam“

kao „drveno gvo`ðe“ – zastupa stanovište da se Srbija ne moè modernizovati

ukoliko se prema Evropi otvori samo u uskom smislu ekonomske i politièke inte-

gracije, a ne i u širokom kulturnom smislu.

Prva – antizapadna – tendencija veæ je, èini se, doìvela istorijski poraz.

Koja æe od druge dve preovladati ostaje da se vidi. I jedna i druga mogu naæi

uporište u empirijskoj evidenciji. Sudeæi po dosadašnjoj reakciji biraèkog tela, iz-

gleda da društveni realitet pruà veæi otpor ovoj poslednjoj.

Beograd, 5. 4. 2001.

Cultural/Ethnic and Political Identity

Summary: Against the backdrop of current debates around the concepts of “nation” and

“nationalism” in Serbia, the paper analyzes cultural-ethnic and civic conception of the na-

134 Slobodan Divjak

tion. After reconstructing these two models of understanding the “nation”, the author

points to numerous difficulties arising from their one-sided application in complex so-

cio-historical reality. The exclusively cultural-ethnic concept of the nation results in a

mono-cultural, closed state, while the exclusively civic concept of the nation disregards

the importance of cultural-ethnic affiliations in constituting political community. Attempts

to reconcile these two opposed approaches, evident in various theories of multicultura-

lism, are discussed in the central part of the paper. Finally, three basic political and eva-

luative attitudes to national culture in today’s Serbia are identified. The first relies on the

organic, cultural-ethnic concept of the nation, while the second calls for cultural Europea-

nization of Serbia and starts from the “civic” concept of the nation. The third attitude – “li-

beral-nationalist” – attempts to combine the former two, i.e. to defend cultural identity

while cherishing political values and institutional models of contemporary Europe.

Key words: identity, nation, culture, civic concept of the nation, cultural-ethnic concept of

the nation, multiculturalism.


Ðorðe PaviæeviæIvana SpasiæInstitut za filozofiju i društvenu teorijuBeograd

Prelazna ocena: promene u Srbiji

kao oblik socijalnog uèenja

Rezime: Polazeæi od toga da u situacijama prelomnih politièkih promena tumaèenja i za-jednièke definicije predstavljaju konstitutivni èinilac stvarnosti o kojoj se govori, osnovnanamera autora jeste da ukaù na neprimerenost brzopletih i jednoznaènih interpretacijadogaðaja u Srbiji 5. oktobra i kasnije. U tu svrhu, idealnotipski se izdvajaju tri vrste stavo-va: a) iskljuèivi, koji projektuje apstraktne normativne modele ne uzimajuæi dovoljno uobzir društvenu stvarnost, b) „partizanski“, koji odobrava sve poteze nove vlasti jer se snjome nekritièki identifikuje, i c) realistièki, koji procenjuje ponašanje nove vlasti na osno-vu kriterijuma uspešnosti. Pošto treæem stavu nedostaju jasna merila procenjivanjapoèljnih i nepoèljnih politièkih poteza, autori predlaù njegovu dopunu tezom o prome-nama u Srbiji kao kumulativnoj manifestaciji procesa socijalnog uèenja. Ukazuje se na nizpokazatelja koji ovu tezu potkrepljuju i na niz pouka koje su graðani Srbije izvukli iz dese-togodišnjeg iskustva prilagoðavanja i odupiranja Miloševiæevoj vladavini. Autori zakljuèujuda je i teorijski i praktièno-politièki znaèajno identifikovati one elemente tekuæih procesakoji mogu doprineti istinski demokratskoj rekonstrukciji društva u Srbiji i Jugoslaviji.

Kljuène reèi: politièke promene, graðani Srbije, socijalno uèenje, argumentacija, tu-maèenje, normativna oèekivanja, politièka mobilizacija, politièko ponašanje, demokratija.

Rasprava o tome da li se 5. oktobar moè shvatiti kao taèka prekida u novi-joj istoriji Srbije otvorena je odmah nakon smene vlasti. Rasprava pokazuje dase dogaðanja vezana za ovaj datum ne mogu svesti na uklanjanje jedne rðavevlasti, nego da su za njih vezana odreðena normativna oèekivanja. Sam novoi-zabrani predsednik SRJ meðu prvima je (a mnogi su ga u tome sledili) okarakte-risao peti oktobar kao demokratsku revoluciju. Ovom kvalifikacijom je èleo daiskaè dvojaki karakter tog dogaðaja. S jedne strane, èuvan je legalni kontinuiteti branjena demokratska legitimacija: pritiskom na ulicama Beograda nije se hte-lo ništa više od onoga što prema zakonu i demokratskim procedurama graðani-ma i grupi politièkih partija pripada – priznanje regularnih rezultata izbora. Sa

druge strane, uvoðenjem pojma revolucije htelo se reæi da je priznanje izbornepobede izvojevano na ulicama, društvenim pritiskom, uz ogranièenu i uglavnomkontrolisanu upotrebu nasilja; no, pojam sugeriše i više od toga: spremnost nadiskontinuitet u smislu naèina vladanja i voðenja politike. Pri tom, diskontinuitetse ogleda veæ samom poštovanju legaliteta i demokratskih procedura. U tomsmislu, sintagma demokratska revolucija znaèila bi poèetak demokratizacije re-volucionarnim èinom iznuðenog priznavanja regularnih rezultata izbora (odnos-no, legaliteta).

Smatramo da ta sintagma, nezavisno od namere onoga ko je izrièe, dobroopisuje društvenu i politièku dinamiku i napetosti u Srbiji nakon 5. oktobra. Jer,ona ukazuje na dvosmisleni karakter petooktobarskog dogaðaja, koji unosi izve-snu konfuziju u normativna oèekivanja vezana za nj, kao i vrednovanje društve-nih zbivanja koja su mu usledila. Da bismo videli da li je reè o kontinuitetu ilidiskontinuitetu, i u kom smislu, treba oceniti oba aspekta – znaèenje raskida sapraksom bivšeg reìma, s jedne strane, i proces demokratizacije, odnosno uspo-stavljanja legalnog kontinuiteta (vladavine prava), s druge. Stavovi prema jed-nom ili drugom u najveæoj meri uslovljavaju ocenu ispunjenosti ili neispunjenostinormativnih oèekivanja vezanih za taj datum. Ova dva procesa nisu samo dvestrane istog novèiæa, mada na prvi pogled tako deluje. Jedan èesto remeti drugi:raskid sa tekovinama bivšeg reìma usporava proces demokratizacije, ali i obr-nuto: uspostavljanje demokratskih tekovina koèi proces raskida. Nove ustanovese ne mogu graditi na starim temeljima, ali proces rašèišæavanja terena moèitekako ugroziti nove temelje. Va`no je da raskid bude što je moguæe brì, ali nijesve jedno da li æe biti nasilan i nepravedan, ili miran i uz poštovanje novih pravilaigre. Kao dobra ilustracija mogu posluìti pometnja i rasprave oko pristupanja kri-viènom gonjenju bivših funkcionera, ukljuèujuæi i onog vrhovnog. Ocene dosa-dašnjih dostignuæa koje su u opticaju u javnoj sferi èesto nedovoljno uvaàvajuteškoæe pronalaènja „prave“ ravnoteè izmeðu uklanjanja negativnog nasleða igraðenja novih, zdravih osnova za ìvot. U osnovi, to su dva suprotna, ali kom-plementarna procesa: jedan bez drugog ne ide, umeæe balansiranja èini ih sa-veznicima; a neravnoteà u vidu zaborava prošlosti ili ùdnje za naplatom duga,opet, moè ih uèiniti neprijateljima.

Razlièita shvatanja pojmova „demokratizacije“ i „raskida“, razlièita oèeki-vanja vezana za ta dva procesa, kao i za njihovu uzajamnu dinamiku – kojusmatramo kljuènom – dovela su do toga da su u javnom prostoru prisutna veo-ma raznorodna tumaèenja poslepetooktobarskih zbivanja. Ova tumaèenja, sasvom svojom raznolikošæu, veoma su va`na, jer pridavanje smisla dosadašnjimdogaðajima bitno utièe na buduæi tok zbivanja. Zato æemo te razlièite opise po-drobnije razmotriti, razvrstavajuæi ih u tri grupe, obrazovane na osnovu stavakoji se pri tom zauzima: iskljuèivi, partizanski i realistièki. Treba napomenuti danije reè o nekakvim empirijskim generalizacijama, nego o analitièki izdvojenimstanovištima, idealnim tipovima, odnosno imenima za skupove argumenata (ili

138 Ðorðe Paviæeviæ, Ivana Spasiæ

pravce argumentacije), koji se mogu prepoznati u javnosti, gotovo svakodnevnoèuti ili proèitati u medijima. Takoðe treba reæi da ovde razmatramo samo opiseonih komentatora koji drè – ili bar èle tako da se prikaù – da je uklanjanje pre-thodnog reìma nešto dobro, a ostavljamo po strani one koji se prema tom do-gaðaju odnose sasvim negativno.

a) Iskljuèivi stav je kritièki stav koji se iznosi iz taèke gledišta izvan društ-vene stvarnosti, oslanjanjem na stroge normativne standarde. Grubo reèeno,njime se tvrdi da se ništa bitno nije dogodilo osim personalne smene vlasti. b)Partizanski stav se zauzima iz unutrašnje pozicije nekoga ko sebe doìvljavakao uèesnika u zajednièkom pothvatu popravljanja društva: promene idu u naj-boljem moguæem pravcu (jer svi koji uèestvujemo u tome dajemo najbolje odsebe), treba imati strpljenja i èekati da trenutni potezi politièke vlasti (koji su inaši potezi) u Srbiji i SRJ daju rezultate. c) Realistièki stav obièno stavlja nagla-sak na savladavanje prepreka, a kao svoju normu uzima uspeh. Potezi vlastikoji daju pozitivne društvene posledice su vredni hvale, a oni koji daju loše pos-ledice se kritikuju. Zbog nedostatka i nejasnosti u merilu procenjivanja, odnosnoodreðivanja referentne taèke uspeha (kontekstualnost i nestabilnost kriterijumašta se shvata i doìvljava kao uspeh – jer, recimo, i uspeh u nepravednom ratu jeuspeh) mi æemo ovaj stav precizirati i tvrdiæemo c+) da je 5. oktobar bio uspešandruštveni dogaðaj ukoliko se moè uzeti kao pokazatelj da je znaèajan deo gra-ðana Srbije iz prethodnih zbivanja izvukao neke pouke, odnosno, poèeo da uèikako da politièki misli i da se ponaša.

Ovde se, bez sumnje, radi zasad samo o jednoj smeloj tezi, koja se još nemoè do kraja iskustveno potkrepiti. Za to je potrebno jedno dubinsko, kvalitativ-no empirijsko istraìvanje koje bi se fokusiralo na stavove ljudi o promenama,njihovo prethodno i naknadno tumaèenje onoga što se dogodilo i logiku njihovogtumaèenja1. Meðutim, bez obzira na prvobitnu neverodostojnost teze, smatra-mo da je njena prednost u tome što je u stanju da bolje objasni dinamiku zbivan-ja nego što je sluèaj sa konkurentskim tezama (koje, uzgred, nemaju boljupotvrdu i podjednako su intuitivne, a pokušavaju da se potkrepe pozivanjem naogranièen i selektivan skup èinjenica). Stoga æemo najpre ukratko izloìti argu-menata koji potkrepljuju ove teze i samo naznaèiti njihove slabosti. Zatim æemopokušati da objasnimo na koji naèin teza o socijalnom i politièkom uèenju ob-jašnjava socijalnu i politièku dinamiku.

a) Iskljuèivi stav povlašæenog posmatraèa

Oni koji tvrde da se ništa znaèajno nije dogodilo svoj stav obièno podupirutrima vrstama argumentacije: a) da se politièka kultura nije bitno promenila, teda nacionalistièki i ksenofobièni milje, koji je proizveo prošli reìm i koji je doveo

Prelazna ocena 139

1 Izrada nacrta takvog istraìvanja je u toku i nadamo se da æemo do kraja ove godine biti uprilici da ga sprovedemo.

do katastrofe, i dalje daje osnovni ton srbijanskom društvu. Štaviše, nova vlastga i sama promoviše i pokušava njime da manipuliše. Dokazi za to se vide unespremnosti nove vlasti da bezuslovno saraðuje sa Haškim tribunalom i meðu-narodnom zajednicom uopšte, nevoljkosti da se prihvati odgovornost za nedelai ratne zloèine i sprovede proces oèišæenja „razraèunavanjem sa prošlošæu“, za-tim u nepromenjenom odnosu prema manjinama, Srbima van Srbije ili CrnojGori. b) Druga teza je da sa promenom vlasti nije došlo do uspostavljanja uspe-šnih mehanizama kontrole vlasti. Konstatuje se tendencija nove vlasti da one-moguæava politièke i nepolitièke oblike kontrole. To znaèi, najpre, da ne dolazido polarizacije stranaka unutar DOS-a, da u Srbiji (opet) ne postoji efektivnaopozicija; ukratko, još nije nastupila istinska pluralizacija politièkog društva uSrbiji. Drugo, ne dolazi do zadovoljavajuæeg diferenciranja i osamostaljivanjasfera vlasti koji bi vodili uspešnoj uzajamnoj kontroli i uravnoteìvanju. Institucijezakonodavne, izvršne i sudske vlasti nisu autonomne u odnosu na politièkecentre moæi, niti se vidi tendencija izgradnje institucija na novim osnovama.Treæe, da civilno društvo nije sposobno da ostvari adekvatnu kontrolu vlasti i danije dovoljno zrelo niti organizovano da odgovori novim izazovima. c) Konaèno,nove vlasti su nasledile obrasce vladanja prethodne vlasti (i same su upale u„zamku sistemskih privilegija“2) i ne èle da se odreknu prednosti koje im onipruàju. Politièka vlast se i dalje doìvljava kao prilika za bogaæenje i rešavanjeliènih egzistencijalnih problema.

Ovde moèmo videti tri vrste nerealnih oèekivanja, koje ovakav stav èinenekonzistentnim: 1) oèekivanje da se socijalni procesi mogu odvijati istom dina-mikom kao i politièke promene; 2) oèekivanje da politièka vlast treba da imaglavnu ulogu u njima (i da se njima moè neposredno politièki upravljati), i3) oèekivanje da se društvene i politièke ustanove mogu graditi polazeæi od za-mišljene nulte taèke, prema uzoru idealizovanih normativno-teorijskih modela.

Sve ove slabosti proistièu iz nedovoljne reflektovanosti, odnosno nepro-mišljenosti uslova vaènja svojih teza: govornik i ono što on/ona tvrdi unapredsu iz toga iskljuèeni. Epistemološki reèeno, reè je o privilegovanom uvidu i sa-mopotvrdivim tezama. Na primer: niko ne zna šta je demokratija, ali ja znam;Srbi imaju nedemokratsku politièku kulturu, ali ja nisam njen deo, iako samSrbin/Srpkinja. Zbog toga zagovornici ovog stava neretko sami sebi protivreèe,pozivajuæi na politièko kreiranje društvenih promena, za koje inaèe smatraju dasu izvan domena politike; ili, komplikovano reèeno, upadaju u niz perfomativnihprotivreènosti. Recimo: vlast ne samo da ne treba da se meša u rad medija,nego treba da aktivno brine o njihovoj nezavisnosti (kao da i to nije oblik mešan-ja). Ili: vlast je – a ne same sudije – odgovorna što sudstvo nije nezavisno. Pos-redi je metodološka nebriga prema stvarnosti, koja se pokriva nekontrolisanimuopštavanjima i stavom sveznajuæeg („veæina ljudi misli...“, „uobièajeno je...“, „usvetu je normalno...“, „narod hoæe...“). Time se zamagljuje loše postuliran odnos


2 Zgodna fraza S. Antoniæa, izvorno upotrebljena u jednom drugaèijem kontekstu.

društvenog i politièkog, koje se smeštaju u rðavi krug iz koga nema izlaska nitinapretka. Loše društvo raða loše politièare, loši politièari samo doprinoseodràvanju lošeg društva.

Ove stavove smo grupisali pod jednu oznaku jer nam se èini da su kao eks-planatorne teze i praktièno-politièki koncepti potpuno neplodni, a što je va`nije,kao nezavisni od èinjenica, sasvim neproverljivi. Naime, u njima je sadràna sa-moodbrambena odredba da sve što se s njima ne poklapa ima karakteristikerealnosti koju oni osuðuju. Mada je reè „kritika“ zaštitni znak ovog stava, ona sena njega ne odnosi: svaka kritika ovakvog stava je nemoguæa, jer æe naiæi nazatvorena vrata kluba onih sa povlašæenim pristupom, èija se pristupnica stièeiskljuèivo samolegitimacijom.

b) Partizanski stav uèesnika

Ovaj stav zastupaju oni koje još nije napustilo oduševljenje i èistota revolu-cionarnog zanosa od 5. oktobra. Naime, svoje uèešæe u „revolucionarnim“ zbi-vanjima oni projektuju i na uèešæe u vlasti. Njihova argumentacija se zasniva nauèesnièkom stavu da se a) ništa neæe ni dogoditi ukoliko se svi ne potrudimo dase to dogodi, jer b) politièka vlast i dràva i nisu nešto drugo i razlièito od ljudi ko-jih se postupci te vlasti tièu, zbog toga se c) ovaj stav mora odràvati èak i kaokorisna fikcija, a d) probleme koji se javljaju treba shvatiti kao rezultat ogranièa-vajuæih, konkurentskih faktora.

Slabosti ovog stanovišta su: 1) prevelika vera u doslednost i konzistentnostonih koji su na vlasti – da znaju šta rade i da to što rade rade sa odreðenim pla-nom i dobrom namerom (za sve postoji opravdanje), 2) projektovanje vlastitih,inaèe meðusobno dosta razlièitih, oèekivanja na stvarne poteze vlasti, 3) pre-više doslovno shvatanje demokratske reprezentacije, usled èega zastupniciovog stava sebe doìvljavaju kao jednake uèesnike u politièkom ìvotu.

Radi se, u suštini, o nereflektovanom odnosu izmeðu graðana i vlasti. Akoje iskljuèivi stav patio od preterane distance, stav uèesnikik pati od nedostakadistance prema politièkoj vlasti i društvenim zbivanjima uopšte. Problem je štose svi uèesnici u politièkom i društvenom ìvotu doìvljavaju kao suštinski ravno-pravni, uz prenebregavanje razlike proistekle iz institucionalne podele moæi iodgovornosti. Ako je na svakome da uradi svoj deo posla i da ponese deo odgo-vornosti za ono što se zbiva, to još uvek ne znaèi da je svaèija moæ i odgovornostza taj posao ista. To što nam je cilj zajednièki, ne znaèi da je njegova realizacija upodjednakoj nadle`nosti svih ponaosob. Neki su se kandidovali da urade veæideo posla i institucionalno ga preuzeli na sebe. U tom sluèaju, moramo imati dis-tancu prema nosiocima vlasti, jer ne moèmo ih bezrezervno tretirati kao deotima u kome svako ima jednako vaàn zadatak. Selektor moè da zabrlja mno-go više od desnog beka.

Prelazna ocena 141

c) Realistièki stav

Na ovom stavu svoje procene zasnivaju oni posmatraèi koji se trude da zbi-vanja posmatraju nezavisno od aktuelnih nosilaca vlasti. Oni na vlast gledajukao na institucionalno dodeljenu društvenu funkciju èiji je cilj da ostvari odre-ðene zadatke. Stavovi prema trenutnim nosiocima vlasti zauzimaju se na teme-lju pragmatiène ocene koliko oni ispunjavaju dodeljene im zadatke.

Realistièki stav polazi od pretpostavke da je politika oblik samoorganizovan-ja, èiji je cilj savlaðivanje prepreka u nastojanju da se graðanima omoguæi boljiìvot, pri èemu se uzima da je „bolji ìvot“ agregat stavova ljudi o tome šta je za

njih bolji ìvot. Argumentacija je sledeæa: a) stabilnost društva se moè postiæisamo ukoliko je vlast sposobna da pridobije i oèuva podršku veæine graðana.b) Neka vlast æe to uspeti ukoliko je u stanju da zadovolji, taènije konstantno za-dovoljava bitne potrebe graðana. c) Zbog toga, uspešna je ona vlast koja zado-voljava realne potrebe graðana, a ne ona koja se poziva na ispunjavanjenekakvih ideoloških zahteva. d) Dakle, vlast treba da bude koncentrisana narealnost i realne potrebe graðana, u datim okolnostima.

Slabosti ovog pristupa su: 1) nemoguænost uspostavljanja merila interpre-tacije realnih potreba bez uvoðenja normativnih kriterijuma za odluku o tome(npr. pozivanjem na „demokratsko izjašnjavanje“ u igru se uvodi prièa o norma-tivnim standardima, koja bitno narušava konzistentnost stava); 2) pouzdanje uinterpretativnu moæ onih koji odluèuju, 3) pouzdanje u njihovu sposobnost izna-laènja sredstava za postizanje èljenog cilja i 4) nedostatak efektivne kontroleza predupreðivanje nepopravljivih grešaka.

Ovaj stav, dakle, pati od nedostatka oruða procenjivanja u kojim sluèajevi-ma se neki pragmatièki „uspešni“ potezi vlasti mogu tretirati kao nepoèljni.Mehanizam za nadogradnju ovog stava vidimo u postignutoj društvenoj saglas-nosti, kao rezultatu društvenog uèenja, o minimalnim normativnim i materijalnimuslovima stabilnog funkcionisanja društva. Smatramo da je ovaj kapacitet društ-venog uèenja, koji predstavlja ozbiljnu prepreku vlasti da èini nepopravljivegreške, u dosadašnjim analizama u dobroj meri bivao zanemaren. Naravno,neæemo tvrditi da su akteri srpskog politièkog i društvenog ìvota potpuno racio-nalne liènosti, nego samo da postoje znaci da je postignut odreðeni društveniminimum o tome šta je dopustivo, odnosno nedopustivo èiniti u nekim segmenti-ma, i da on postoji u formi znanja i kapaciteta za racionalno kolektivno delo-vanje, koje je potrebno bri`ljivo negovati i unapreðivati – a ne neodgovornodiskvalifikovati. Napredak u izgradnji ovog konsenzusa je za nas kriterijum koli-ko su se stvari u Srbiji zaista promenile.

c+) Društveno uèenje

Zbog toga mi èlimo da ojaèamo realistièki stav dopunjujuæi ga tezom odruštvenom uèenju. Na taj se naèin uvodi kriterijum koji æe ispraviti neke slabosti


realistièkog stava, istovremeno ukljuèujuæi neke jake strane partizanskog i is-kljuèivog stava. Naime, tek ukoliko graðani sami uzmu za ozbiljno svoja norma-tivna i materijalna oèekivanja, i tretiraju ih kao relevantna za politièki ìvot,moèmo govoriti o tome da su nešto nauèili. Ne koristimo, dakako, haberma-sovski pojam racionalnog društvenog uèenja kao usvajanja mehanizama za iz-gradnju i odràvanje društvenog konsenzusa. O tome ovde još uvek ne moèbiti reèi, a teško da je takav ideal uopšte i provodiv. Reè je o moguæem mukotrp-nom napretku u svesti o tome koliko je takav konsenzus uopšte znaèajan, i po-malo trapavim pokušajima da se on uspostavi. Mo`da je ovo za nekogapremalo, ali i to je veæ znaèajan napredak u odnosu na prethodni period – kadase u Srbiji taj proces uvek iznova uspešno ometao i spreèavao – i jedini put ko-jim se moè uspostaviti dugo èljena društvena stabilnost.

Gde je snaga ovakvog stava? Upravo u kapacitetu da se identifikuju ele-menti društvene racionalnosti ili iracionalnosti u individualnom, ali i kolektivnomponašanju graðana Srbije, i da se na njima gradi osnova za procenu institucio-nalne rekonstrukcije društva. Po našem mišljenju, reè je o višestruko plodnojtezi. a) Ona moè bitno pomoæi objašnjenju onoga što se zaista dogodilo i doga-ða u srpskom društvu; b) ona omoguæava identifikovanje onih elemenata kojidoprinose, odnosno odmaù èljenom toku društvenih promena; c) uz to imaveliku praktièno-politièku moæ da ponudi okvir za procenu poèljnog pravcadruštvene reorganizacije, ali takvog koji se neæe zasnivati na neodmerenim oèe-kivanjima i èljama, nego na realnim kapacitetima ljudi da te promene iznesu.

Napredak u ostvarenju ovog minimuma mi vidimo u mnogim taèkama. Po-kušaæemo da u daljem tekstu, nu`no selektivno, naznaèimo neke od pokazatel-ja o postojanju elemenata postignute društvene saglasnosti, koja proizlazi izprocesa društvenog uèenja, umesto da bude spolja nametnuta.

Primena teze o socijalnom uèenju nalaè praæenje dve linije: retrospektivne,koja sagledava ono što je dovelo do 5. oktobra, i prospektivne, koja se tièe rein-terpretacije i rekonstrukcije u potonjem razdoblju. Smatramo da su rekonstrukci-ja i reinterpretacija – ne samo analitièko-nauèna, nego pre svega ona kojuobavljaju sami akteri – jednako va`ne kao i „aktuelistièki“ shvaæene motivacije iciljevi delanja, „na licu mesta“. U politièkim procesima – pogotovo onima koji ukl-juèuju tako veliki broj ljudi, i po svojim posledicama imaju tako preloman znaèaj,kao što je sluèaj sa promenama u Srbiji 5. oktobra i nadalje – dinamièki shvaæenainterpretacija deo je same stvarnosti; ne samo da se ta stvarnost ne moè adek-vatno oceniti nezavisno od procesa pripisivanja znaèenja, naknadne refleksije injenog povratnog uviranja u tok zbivanja, nego teško da se o stvarnosti uopštemoè i govoriti kao neèemu što „postoji“ nezavisno.

Mo`da se zaista moè tvrditi, kako to u kritièkom tonu èine neki komentatori,da graðani 5. oktobra, pa i kasnije, nisu imali artikulisanu viziju „šta hoæe“, negosamo „šta neæe“. Èak i da je to logièki moguæe kao konzistentan stav, mi u tomene vidimo problem. Prvo, ako su znali „šta neæe“, to je ne samo sasvim dovoljno

Prelazna ocena 143

za poèetak, nego i izuzetno znaèajno. A smatramo da su znali šta neæe, štaviše,da je negativni cilj (okonèavanje jednog osobenog vida vladavinske prakse) biodobro markiran. Jasnoæa ovog opredeljenja veæ predstavlja diskontinuitet u od-nosu na ranije razdoblje, doduše, kao njegov kumulativni proizvod, ali sada prviput nedvosmisleno ispoljen. Time „šta neæe“ graðani su, takoðe, uspostavili do-bru koènicu novoj vlasti, u smislu upozorenja da mora ostvarivati opipljive rezul-tate i ne sme da ponavlja greške prethodnika. Drugo, da su ljudi znali „šta hoæe“,to bi znaèilo zalaganje za neki relativno precizan nacrt jednog „boljeg sutra“, saèijim je ostvarivanjem u praksi, i svim prateæim patologijama, ovo društvo imalodovoljno iskustva u svojoj novijoj istoriji. (A da su zbivanja išla tim smerom, istioni kritièki komentatori bi, najverovatnije, stali da prokazuju tiraniju utopijskih vizi-ja.) Najveæi dobitak i jeste u tome što je na delu neprekidna rekonstrukcija i revizi-ja vlastite pozicije: kako se stvari razvijaju, tako ljudi u hodu ocenjuju da li je to štose dogaða ono što èle i, retrospektivno, ocenjuju šta su zapravo hteli, ili mislilida hoæe, 5. oktobra. Upravo je takav stav, smatramo, zdrav i racionalan u društvukoje se, nakon dugog razdoblja srozavanja i još duèg razdoblja vladavine pozi-tivno-zacrtanih ciljeva, poduhvatilo muènog zadatka izgradnje demokratije. Ko-naèno, stav „znam šta neæu“ moè imati dvojako znaèenje: moè znaèiti „znamda to neæu“ (Miloševiæevu vladavinu), ali moè znaèiti i „znam da tako neæu“. Akoprvo tumaèenje mo`da umanjuje vrednost onoga što se dogodilo, drugo mu dajejednu sasvim drugu dimenziju, dimenziju poopštenog i stabilnog stava o tomekakav naèin vladavine ne èlim, dakle dimenziju politièkog znanja. Prenagljenadiskvalifikacija stava „znam šta neæu“ propušta da uvidi ovu pozitivnu dimenziju,koja je uvek pomešana sa onom drugom, partikularnom i negativistièkom.

Iako se, kao što je reèeno, hipoteza o socijalnom uèenju ne moè proveritibez daljih istraìvanja, smatramo da se veæ mogu izdvojiti odreðeni pokazateljikoji joj idu u prilog. Razmotriæemo, u tu svrhu, dijahronijski razvoj antireìmskihaktivnosti tokom devedesetih godina, u njihovim razlièitim oblicima. Ovaj razvojpokazuje tendenciju kumulativnosti i uèenja iz iskustva. Stalno se pokušavalonešto novo; isprobani, pa istrošeni modeli nisu se ponavljali. Recimo, godinamaje prizivana ideja „kritiène mase“ koja samo treba da se okupi pa æe, „sama odsebe“, da sruši reìm; opozicioni voði su tu ideju zastupali još dugo pošto su onikoji je trebalo da saèine tu „kritiènu masu“ uvideli da je, u datim uslovima, idejapromašena i ne vredi truda. Uopštenije uzev, posle velikih zimskih protesta1996/97. praktièno je napušten èitav model „šetnji“ – koji je u toj prilici urodioogranièenim plodom (postizanje neposrednog cilja), ali se pokazao nemoænimda dovede do korenitog preokreta – a èije su osnovne odlike bile: vaninstitucio-nalnost, nenasilnost i kreativnost („karnevalizacija“).

Time veæ naznaèavamo sledeæi pravac uèenja, koji se tièe odnosa graðanaprema opoziciji: veliki (i rastuæi) broj ljudi ju je doista opaào kao nosioca i mo-guænog ostvaritelja svojih politièkih te`nji, ali su ujedno pokazivali sve manjuspremnost da naprosto ispunjavaju èlje i naloge opozicionih voða i glasnogo-


vornika. (To se, recimo, nedvosmisleno iskazalo u jesen 1999. godine, posle„PreobraJenskog mitinga“, kada je opozicija najavila „neprekidne masovne pro-teste“, ali nije uspela da za to animira graðane, koji su bolje od nje procenili da setime ništa neæe postiæi.) S vremenom, odnos „voðenja“ se u izvesnoj meri preo-krenuo – opšte je mišljenje da je objedinjavanje opozicije i isticanje zajednièkogkandidata, do kojeg je na kraju došlo i koje je rezultiralo pobedom, bilo više plodpritiska „iz baze“ (vidljiv preko rezultata istraJivanja javnog mnjenja, signala iz lo-kalnih ogranaka opozicionih stranaka itd.) nego voljne odluke stranaèkih vrhova.

Dalje, sami rezultati izbora od 24. 9. 2000. godine mogu se shvatiti kao po-kazatelj da se nešto nauèilo. Naime, tada je, prvi put, došlo do jasne polarizacijeza/protiv i do dovoljnog izbornog opredeljivanja za opoziciju. Prva stvar koju tre-ba uoèiti, a koja moè imati (pozitivne) reperkusije po politièku buduænost Srbije,jeste bar delimièno premošæavanje etnièkog raskola u politièkom polju, uèe-šæem nacionalnomanjinskih stranaka u pobednièkoj koaliciji, kasnije pretoèeno iu kadrovske raspodele u novoj vlasti. Time je, prvi put od 1990, pokazano da je iu Srbiji moguæno politièki delati na politièkoj, a ne etnièkoj osnovi; odnosno,uèinjen je prvi korak u deetnifikaciji politike. Druga interesantna taèka jeste mar-ginalizacija SPO i SRS, koja se moè protumaèiti kao ka`njavanje onih koji nisupokazali spremnost da se prilagode novonastaloj situaciji. Najpre je uspostavl-jena neka vrsta nepisanog „društvenog sporazuma“ da opozicija mora da nastu-pi ujedinjeno – pre no što su se stranaèki vrhovi stvarno o tome dogovorili – ipostojalo je raspoloènje da se SPO prikljuèi; ali, kada je on to odbio, bio je iz-borno ka`njen. Apatija i najavljena apstinencija s proleæa 2000. pa sve do uje-dinjavanja opozicije pokazuju da je u pozadini bio stav: „neæemo više podràvatiopcije koje nemaju šanse za uspeh“. SRS se takoðe moè shvatiti kao `rtvaovog opredeljenja. Masovnost glasanja za DOS bila je, tako, izraz racionalneodluke da se podrì ono što je realno – a ovoga puta smenjivanje reìma naizborima bilo je zaista moguæno. Realnost te moguænost bila je istovremenoposledica i uzrok raširenosti vere da je promena moguæna. Dijalektika puèkograspoloènja u prelomnim predizbornim mesecima dobro pokazuje kumulativ-nost procesa uèenja: malo pred izbore, sondaè su najpre registrovale porastopredeljenja za DOS, ali praæenog nevericom da je izborna pobeda moguæna;zatim je zabeleèn porast vere u pobedu, ali i neverica da æe reìm mirno predativlast. I konaèno, kada su objavljeni izborni rezultati, èime pobeda više nije bilarealna moguænost, nego osvedoèena èinjenica, taj doìvljaj opipljivosti sops-tvene snage uèvrstio je odluènost da se „ide do kraja“, da se reìmu ne dozvoli

da ne preda vlast – koja se tako upeèatljivo izrazila 5. oktobra. Taj sled zapravoodraàva proces delegitimizacije Miloševiæevog reìma, ogoljavanja njegovesuštine u oèima ljudi: on nije ništa do gola sila; na kraju je i ta sila savladana.

Bitno je ukazati i na decentralizaciju i demetropolizaciju antireìmske poli-tièke aktivnosti. Aktiviraju se lokalni stranaèki i nestranaèki centri inicijative, stièuse i istièu lokalni identiteti, naroèito posle (negde još i tokom) NATO bombardo-vanja 1999: najpre protesti rodbine mobilisanih rezervista, pa samih rezervista,

Prelazna ocena 145

zatim nastanak graðanskih foruma i parlamenata, odbora za odbranu ljudskihprava i sloboda itd., koji se potom koordiniraju na nivou Srbije. Svi ti oblici su jas-no lokalno obojeni, odgovaraju na lokalne muke i specifiène probleme koje naj-više tište kraj u kojem se javljaju (a ujedno „misle globalno“, odnosno u okvirupolitièkog ustrojstva dràve); glavni pokretaèi i „duše“ tih aktivnosti su istaknutelokalne figure, ukorenjene u svoju sredinu. Više se pogled nije upirao samo uBeograd, jer se shvatilo da je Beograd nesposoban da funkcioniše kao jedinicentar, da se centralizovanim direktivama ne moè doæi do cilja. Stav da se nemoè mirno ìveti u svojoj sredini bez promene politièke vlasti u celoj zemlji jesteracionalan uvid u politièke uzroke nesreæe, sa jasno definisanim krivcem.

Pogledajmo, dalje, ponašanje ljudi u anarhiji 5. oktobra i narednih dana: bezobzira na primedbe èistunaca, ne moè se ne uoèiti visok stepen samoobuzda-vanja – naroèito s obzirom na dramatiènost okolnosti i velièinu úloga – i to u neo-biènoj kombinaciji sa odluènošæu da se ostvari cilj. S tim u vezi, nova (moderna)politièka svest iskazala se i time što „masa“, omoguæivši opoziciji da preuzmevlast koju je na izborima stekla, nije pokazala èlju da ostane na politièkoj scenikao akter u tom obliku – što bi pogodovalo bezvlašæu i odlaganju institucionaliza-cije demokratije – nego se povukla i prepustila novoj vlasti da radi svoj posao, alispremna da je nadgleda; ali, ne više kao „masa“, nego kao graðanstvo, sada veædelimièno strukturisano i profilisano, ohrabreno iskustvom sopstvene snage ipotvrðene sposobnosti da bude faktor koji ostvaruje rezultate

Iz ovih pokazatelja moè se, hipotetièki i preliminarno, izluèiti „sadràj“uèenja, odnosno jedan niz pouka koje su graðani usvojili.

Najuopštenije, graðani su uznapredovali u uèenju kolektivnog ponašanja sapolitièkim ciljem – kako delati zajedno da bi se nešto postiglo; to ukljuèuje ovlada-vanje naèinima organizovanja, stvaranja mreà i vršenja pritiska; uèenje prime-renih interpersonalnih kodova interakcije i saradnje u delanju sa zajednièkimciljem; uèenje ozbiljnosti u poduhvatanju zajednièkog zadatka koja podstièe me-ðusobno poverenje i poverenje u moguænost uspeha. Kroz tu praksu došlo je i dopostepenog osamostaljivanja od politièkih aktera u uèm smislu reèi, i do sticanja(makar poèetne) svesti o vlastitom politièkom subjektivitetu. Nasuprot nerealnojpretpostavci da vlast, ili tzv. elite, „stvaraju“, „oblikuju“, „edukuju“ društvo, društvose u politièkoj sferi velikim delom samooblikovalo i samoedukovalo, i na krajupostalo u izvesnoj meri svesno tog procesa i njegovih rezultata.

Uviðanje neophodnosti da se uvaì realnost situacije i interesi drugih moèse sagledati na:

– odnosu prema meðunarodnom okruènju: izolacija i ksenofobija su, èinise, nepovratno iskljuèene iz opcija za orijentaciju dràve i društva; nijedna vlastviše ne moè sebi dozvoliti da naprosto ignoriše zahteve okruènja ili im prkosi;

– strpljenju u pogledu teškoæa tranzicije: skorašnja istraìvanja javnogmnjenja ukazuju na dosta visok – s obzirom na zaoštrenost socijalne situacije –


stepen razumevanja kod obiènih ljudi za to što ozbiljnije poboljšanje ìvotnogstandarda ne moè da nastupi odmah. Iako socijalna sfera ostaje veoma eks-plozivna i sadrì verovatno najveæe neizvesnosti u pogledu daljeg toka zbivanja,veæ i dosadašnja razboritost moè se oceniti kao neoèekivana;

– širenje svesti o ratnim zloèinima i potrebi da se oni procesuiraju, u Beo-gradu ili u Hagu: gotovo sva istraìvanja pokazala su porast ovog opredeljenja,uz, reklo bi se, racionalno oklevanje da se prihvati jednostrana odgovornost zazbivanja tokom ratova na prostorima bivše SFRJ;

– obazrivom odnosu prema situacijama stvarnog ili moguænog sukoba: po-veæana je osetljivost na konfliktne potencijale, proširila se spoznaja da se sukobilako otrgnu kontroli i vraæaju kao bumerang. Otud vlast više ne moè sebi doz-voliti brzopleto ulaènje u sukobe raznih vrsta (sa manjinama, sa te`njama kaautonomiji ili osamostaljenju, sa bliìm i daljim okruènjem – u svim tim domeni-ma u javnosti se oseæa podrška smirenom i tolerantnom pristupu).

Ovim manifestacijama je zajednièko to što pokazuju da su laka i brza rešen-ja, „po kratkom postupku“, koje je prethodni reìm promovisao, a koja su se re-dovno ispostavljala kao ne-rešenja, izgubila dra`. Pristajanje unapred nategobnost i dugotrajnost potrage za rešenjima vaàn je element „nove realistiè-nosti“ i nastajuæe demokratije.

Privatno je politièko, ili preìvljavanje kao zajednièka stvar: u oblasti eko-nomskog, graðani su se toliko puta na razne naèine „opekli“, da više za to nisuraspoloèni. Snièn je prag trpljenja egzistencijalnih teškoæa u stilu „æuti, dobroje“ ili „ne daj boè gore“; olaka i fantastièna objašnjenja tih teškoæa više nisuprihvatljiva. Recimo, neka nova hiperinflacija na koju bi graðani pristali teško daje zamisliva. Ili, èini se da štrajkovi postaju nekako „drugaèiji“ – realniji, utemelje-niji, ali i odluèniji (prosvetari u štrajku, na primer, nisu traìli nominalno nego real-no poveæavanje plata, a sindikati su nastupili jedinstveno). Ovaj stav nije uneskladu sa napred pomenutim strpljenjem – ono ima projektovani cilj, daklesmisao (znamo zašto èekamo), a osim toga je oroèeno. Ukratko, dok je do sadaimperativ preìvljavanja funkcionisao kao blokator politièkog anga`mana,negde oko septembarskih izbora sazrelo je uverenje da su ta podruèja poveza-na – da lièna sudbina ima sistemskopolitièke uzroke i da je, u nekim okolnosti-ma, politièki anga`man (zajednièko delanje) upravo funkcionalan za liènopreìvljavanje. Kao pokazatelj mogu se uzeti nalazi anketa pred izbore, gde jenajveæe procente odobravanja dobijao stav da promene na bolje moè donetisamo tzv. društvena opozicija (opozicione stranke i udruèni graðani, zajedno).Eto još jednog aspekta realizma: izbegavaju se obe, nekada dominantne kraj-nosti – mitomansko-euforièni vid sudelovanja u kolektivitetu i apatièna privatizo-vana apstinencija.

Konaèno, vaàn element edukacije, nastajuæe politièke svesti i ponašanja uskladu sa demokratskim politièkim ìvotom jeste razdvajanje sfera: lièno mišlje-nje se disocira od podupiranja javnih poteza dràvne vlasti. Recimo, neko intim-

Prelazna ocena 147

no moJe gajiti najdrastiènije predrasude prema Albancima ili imati najcrnjemišljenje o Haškom sudu, a istovremeno se zalagati da drJava pregovara sAlbancima o širokoj autonomiji, ili da se Miloševiæ izruèi Hagu zato što je to poli-tièki probitaèno, odnosno korisno za zajednicu.

Rezimirajuæi, moè se reæi da ljude više nije lako preæi, zaludeti, namamiti,uljuljkati, obeæati im brza rešenja ili im skrenuti pa`nju sa problema; oni sadaimaju – ili bar mnogo više nego dosad – èvrsto tlo pod nogama. I, nauèili su dase ponašaju mnogo više u sklopu okolnosti koje im se nude, sa svim ogranièen-jima i moguænostima, a ne više mimo njih, ili nasuprot njima – sa èime je, èini se,prošla decenija zapoèela.

Takoðe treba reæi da je taj proces uèenja napredovao upravo uprkos onojvrsti politièke socijalizacije kojoj je bivši reìm godinama podvrgavao graðane:on ih je poduèavao, eksplicitno ili implicitno, da je demokratija – njeni pojmovi,institucije i procedure – besmislena; da su solidarnost i zajednièko delanje jalovposao; da se nijedan pošten trud ne isplati; da su strpljenje i tolerancija vrlinaonih koji nemaju drugih vrlina; da se društvom ne moè racionalno upravljati i daje nemoguæno proceniti bolja i gora rešenja; da su neobuzdane negativne emo-cije jamstvo liènog i kolektivnog uspeha. Kad se ta pozadina ima na umu, s malosvesno pojaèane dobrohotnosti, moè se zakljuèiti da su graðani Srbije izvuklišta se moglo iz uslova u kojima su uèili.

Sve ovo jesu, za sada, tek blagi pokazatelji i tendencije, koji su i dalje po-dlo`ni razlièitim tumaèenjima, a napredak na koji ukazuju jeste spor, protivreèani nepravolinijski. Ali, treba ga uvaìti i naglasiti znaèaj njegove nepovratnosti.Istina, ponekad je teško razlikovati uèenje i obiènu prevrtljivost, koja se otpisujekao puko prilagoðavanje trenutno vladajuæim stavovima u cilju oèuvanja nekihpostignutih društvenih dobiti. No, smatramo da je u mnogo kom sluèaju – naroèi-to kod obiènih ljudi, koji slabo šta imaju da „oèuvaju“ – ne radi o prevrtanju, negoo promeni stava, koja se moè ubrojati u rezultat uèenja ukoliko nije izazvananekim spoljnim motivima. I to je znak napredovanja u racionalnom društvenom ipolitièkom ponašanju.

To da je odreðeni minimalni demokratski prag u Srbiji dostignut vidi se, reci-mo, i u èinjenici da se najveæi deo politièke javnosti opredeljuje izmeðu Koštunicei Ðinðiæa.3 Naroèito, ako se ova polarizacija uporedi sa polarizacijom Miloše-viæ-Šešelj koja je bila dominantna u Srbiji u vreme izbora 1996 i 1997. godine.Treba takoðe uzeti u obzir da ova polarizacija nije samo personalna, nego je iinstitucionalizovana unutar DOS-a, a oklevanjem da se DOS rasturi odlaè se bi-ranje izmeðu ove dve opcije (bira se „u paketu“). Dakle, odràvanje DOS-a se nemora tumaèiti iskljuèivo kao interes vladajuæih elita i odsustvo pluralizma u poli-tièkom ìvotu, nego kao èlja da se odrì upravo ovakva polarizacija. U tome


3 Onima koji tvrde da taj izbor loš, taènije da i nije nikakav izbor (jer su na meniju samo „na-cista“ i „amoralni pragmatièar“ moglo bi se uputiti pitanje: da li to što su Amerikanci nedavno bi-rali izmeðu glupaka i laòva znaèi da se nalaze u gadnom sosu?

vidimo i èlju da se situacija ne vraæa na staro, nego da se postojeæi politièki od-nos snaga stabilizuje.

Nadalje, oseæa se nespremnost da se Koštunica proizvede u „voðu“ u sta-rom stilu. Velika podrška koju uìva, u anketama registrovana u vidu ogromnihprocenata, a prisutna i u neformalnim meðuljudskim komunikacijama, èesto jena nišanu kritike moralista kao „stvaranje novog kulta liènosti“ i još jedna mani-festacija uvreène, maltene uroðene potrebe Srba za voðom. Èini nam se, me-ðutim, da ima više osnova da se i to protumaèi u ovde ponuðenom kljuèu.Koštunicin visok rejting i ugled predstavljaju pre rezultat projektovanja pozitivnihnormativnih sadràja – usudili bismo se da kaèmo, èlje da se ima normalanpredsednik4 – nego oboàvanja njegove liènosti. On ima veliki autoritet, ali ne itako veliku moæ: kad god pokuša da iskoristi taj autoritet, nailazi na otpor nes-razmeran „stepenu oboàvanja“. Uporedo sa podrškom, „baza“ bez ustruèa-vanja izraàva i nezadovoljstvo mnogim njegovim potezima.5

Naša osnovna namera u sagledavanju zbivanja u Srbiji nakon petog oktobrakroz predloèni interpretativni okvir bila je da pokaèmo da se procesi koji su utoku ne mogu ocenjivati jednoznaèno, „preko kolena“. Potrebno je identifikovatione dimenzije tih procesa koje ukazuju na realnu šansu da se Srbija rekonstruišekao demokratska dràva i normalno društvo. Mo`da æemo takvim tumaèenjima,a ne totalnom kritikom ili slepom podrškom, pomoæi da se to i dogodi.

Beograd, 18. 5. 2001.

A “Pass”: Changes in Serbia as a Form of Social Learning

Summary: Starting from the assumption that in situations of profound political change in-terpretations and shared definitions are constitutive factors of the reality being interpre-ted, the basic intention of the authors is to point to the inadequacy of hasty andunequivocal interpretations of events in Serbia on 5 October and afterwards. To that pur-pose three sorts of stands are identified ideal-typically: a) exclusive, which projects abs-tract normative models disregarding social reality; b) “partisan”, which identifiesuncritically with the new government and therefore approves of any and all steps it takes;and c) realist, which judges the conduct of the new government on the basis of criteria ofsuccessfulness. Since the third stand lacks clear criteria of evaluating desirable and un-desirable political moves, the authors suggest it should be complemented with the thesisof changes in Serbia being a cumulative manifestation of the process of social learning.

Prelazna ocena 149

4 Up. reèenicu koja se nedavno mogla èuti od ljudi: „Konaèno imamo predsednika koji ide nautakmice!“5 Npr. odugovlaèenje sa smenom Nebojše Pavkoviæa, ili, doskora, Radeta Markoviæa.

A number of indices in its favor are presented, along with a set of lessons the citizens ofSerbia have learned from their decade-long experience of adapting and resisting to Milo-ševiæ’s rule. In conclusion the authors argue that it is important, both in theoretical and inpractical-political terms, to identify those elements of the ongoing processes that maycontribute to a genuinely democratic reconstruction of Serbian and Yugoslav society.

Key words: political change, citizens of Serbia, social learning, interpretation, argument,normative expectations, political mobilization, political behavior, democracy.


POGLED U BUDU]NOST

5.

Milan PodunavacFakultet politièkih naukaInstitut za filozofiju i društvenu teorijuBeograd

Buduænost liberalne revolucije u Srbiji

Rezime:Osnovna teza koja se brani u ovom radu normativno je motivisana i glasi da poli-tièke promene u Srbiji predstavljaju primer liberalne revolucije. Njihov glavni uèinak sesastoji u relegitimizaciji projekta liberalnog i otvorenog društva i utoliko je znaèajniji što jepolitièko društvo u Srbiji više od decenije predstavljalo àrište otpora fundamentalnimvrednostima evropskog politièkog prosvetiteljstva. S pravom je odabrana strategija konti-nuiteta, nasuprot „totalnom raskidu“ i izgradnji utopijskog sveta ex nihilo, koji po pravilu ra-zaraju društveno tkivo, raðaju egzistencijalni strah od neporetka i otvaraju vrataautoritarnosti. S tim su u vezi još dva presudna pitanja: pozitivacija revolucije (odnos revo-lucije i ustava), te tretman aktera starog poretka (napetost izmeðu ustava i pravde). Autorsmatra da su se u oba ova pitanja akteri promena u Srbiji odluèili za ispravne strategije(konstitucionalizaciju i umereno liberalnu korektivnu pravdu), u skladu sa prelomnim zna-èajem sadašnjeg trenutka u kojem Srbija postavlja temelje svoje politièke buduænosti isvog novog politièkog identiteta.

Kljuène reèi: politièke promene, liberalizam, revolucija, ustav, poredak, kontinuitet, korek-tivna pravda.

1. Ovaj rad je jedan pokušaj samorazumevanja dinamike politièkih promenau Srbiji. Normativno je motivisana teza autora da najopštiji normativni konstruktovoga samorazumevanja èini pojam „liberalne revolucije“. Teorija liberalne revo-lucije posluìæe ovde kao referentni okvir ne samo za opis i analizu tipa tranzicijeiz sistema nedemokratske i despotske vladavine, veæ i za stvaranje teorijskih inormativnih pretpostavki za imanentnu kritiku svih onih procesa koji su rezultatuèinka revolucionarnih dogaðaja do kojih je došlo u politièkom društvu Srbije.Ovako utemeljena analiza i kritika ima za cilj da naznaèi moguænost izgradnje li-beralnih i demokratskih ustanova. Ovako oznaèen cilj na neki naèin proširuje na-jopštije polazište ovoga rada tezom da se glavni uèinak revolucionarnihdogaðaja u Srbiji kristalizira u relegitimizaciji projekta liberalnog i otvorenog

društva. Politièki akteri promena (graðani, graðanske asocijacije, politièke partijeitd.) osvojili su prozor moguænosti, da upotrebim ovu Akermanovu ideju, koja æe

biti jedan od rabljenih motiva u ovom radu, za takvu rekonstituciju Srbije kaodràve i politièke zajednice (konstitucionalizacija revolucije) koja politièkomdruštvu Srbije pruà šansu za liberalnu politièku transformaciju. Odnos izmeðurevolucije i ustava središnje je jezgro politièkih promena u Srbiji. To je glavni iza-zov pred kojim se akteri politièkih promena nalaze, a dinamika procesa konstitu-cionalizacije revolucije podjednako æe otkrivati i snagu njihovog politièkogkapaciteta i njihovu normativnu usmerenost. Nakon pobede nad akterima staro-ga reìma ovi akteri moraju pokazati ne samo protiv èega su, veæ i za šta su. Nadelu se u jednom sloènom procesu ustavne i politièke kreacije mora pokazati dali se vodeæi principi pokreta pretaèu u vladajuæe politièke principe poretka, što biomoguæilo stabilnu reprodukciju politièke moæi na dugi rok, ili se pak ovi principipodreðuju i `rtvuju privremenim pogodnostima partikularnih interesa. Politièkodruštvo u Srbiji prolazi kroz jedno osobito stanje u kome graðani iskazuju nagla-šenu senzibilnost naspram problema politièke rekonstitucije društva. Takvi kons-titucionalni momenti odluèujuæi su za ìvot jedne politièke zajednice i naèin nakoji se ureðuju i definišu njene fundamentalne vrednosti. To su momenti koji pri-padnicima politièke zajednice omoguæavaju i daju šansu za obnovu i redefinicijuzajednièkog politièkog identiteta. Politièko društvo u Srbiji i njegovi kljuèni akteriupravo su u jednom takvom stanju. Ono traga za obnovom i redefinicijom takvogpolitièkog identiteta koji æe ga pribliìti vrednostima evropske politièke prosveæe-nosti. Srbija je u poslednjoj dekadi dvadesetog veka bila àrište otpora ovim poli-tièkim vrednostima. Odnos prema ovim vrednostima biti æe središnja taèkapolitièke kristalizacije u Srbiji. Ona se u ovom trenutku ne vidi, jer je ideološkaagenda prekrivena imperativima poretka. Politièka istorija uèi da se konstitucio-nalna šansa teško osvaja, a lako gubi. Akteri politièkih promena u Srbiji naprostone bi smeli da izgube ovu šansu, a naroèito ne bi smeli da dozvole neliberalnueroziju politièke dinamike ili pak masovnu antiliberalnu mobilizaciju masa. I zajedno i drugo postoje odreðene pogodnosti. Ovisnost politièke transformacije uSrbiji o kvalitetu i politièkom kapacitetu kljuènih politièkih aktera uzrokovana jejoš jednim va`nim svojstvom dinamike politièkih promena u Srbiji. Naime, sveupuæuje, da se posluìm jednim motivom S. Holmsa, da æe konstrukcija politièkezgrade i izgradnja liberalnih i demokratskih ustanova krenuti od najvišeg sprata(ustav), a oblikovanje politièke arhitekture jednoga društva uvek je rizièan posao,za koji po pravilu nema presedana. Stari reìm je iza sebe ostavio politièku pus-tinju, da obnovim ovaj sjajni motiv Monteskjea iz njegove analize despotije, raza-rajuæi ustanove politièkog i graðanskog društva i vezivno tkivo javne politièkekulture. U ovakvim stanjima imperativ uspostave poretka javlja se gotovo kaovrsta pretpolitièkog imperativa, a dr1ava potencijalno kao faktor koji preuzimava1nu ulogu u procesu integracije društva. To liberalnim ustanovama i principimazakonito daje prevagu nad drugim tipovima ustanova (demokratskim, socijalnimitd.), a liberalizmu nadmoæ nad konkurirajuæim politièkim projektima. Liberalizamje na prvommestu jedna sna1na i naspram konkurirajuæih teorija nadmoæna teo-rija politièkog poretka. No, on nije samo to: on je istovremeno i teorija o granica-

154 Milan Podunavac

ma politièkog poretka. D`. Medison, jedan od arhitekata amerièkog ustava uFederalistièkim spisima, naglašava osobito znaèenje i ulogu kreatora politièkogporetka, upozoravajuæi da bi cilj svakog politièkog ustava trebalo da bude, prvo,da za poslove upravljanja zadobije ljude koje krasi najviša mudrost i najveæevrline, kako bi bili u stanju da prepoznaju opšte dobro društva i da mu teè, a za-tim da preduzme najpogodnije mere predostro`nosti kako bi saèuvao njihovuvrlinu dokle god traje. Nema te politièke vlasti koja zasluùje naše neogranièenopoverenje, jer vlast zakonito kvari ljudsku prirodu. Otuda i potreba za sna`nimpolitièkim ustanovama i konstitucionalnim ogranièenjima èija je glavna funkcijada hladi politièku moæ, kako je to sjajno pisao Aleksis Tokvil. Pravo ima konstitu-tivnu ulogu u oblikovanju politièkog polja, ono je poput navigatora koji upravljabrodom, a da pritom ne menja njegovu strukturu, ne utièe na snagu vetra, niti uz-burkava vodu u kojoj brod (èitaj politièke ustanove) plovi. Zašto vladavina trebada bude uspostavljena, na kraju krajeva, pitao se Aleksandar Hamilton. Odgovorje kratak i pouèan: zato što je porive ljudi nemoguæe usaglasiti sa diktatima razu-ma i pravde bez ogranièenja.

2. Pa`ljivi èitaoci i analitièari zapaziæe da kljuène teze koje su nagovešteneu prologu ove studije – Srbija je imala formu liberalne revolucije, a njezin glavniuèinak je relegitimizacija projekta liberalnog i otvorenog društva – nisu lišeneteškoæa. Prvu ozbiljnu poteškoæu èini sam pojam revolucije unutar tradicijskogpolja liberalne politièke teorije. Opšte je mesto, i mi ga samo naznaèujemo, dasu umereni liberali u ovome veku zauzimali jedno naglašeno antirevolucionarnostanovište. Otuda i neka vrsta njihove iznenaðenosti politièkom dinamikom uzemljama Istoène i Centralne Evrope. Traumatièno iskustvo modernog totalita-rizma (komunizam, nacizam) sasma je uèvrstilo nerevolucionarno stanovišteunutar liberalne tradicije. Pod uticajem revolucionarnih dogaðaja u Rusiji pojamrevolucije sna`no se usidrio unutar lenjinistièke tradicije marksizma. Tek æeHana Arent analizom amerièke revolucije i uvoðenjem u raspravu pojma kon-zervativne revolucije uèiniti jednu vrstu protesta protiv jedne ovakve uzurpacije.Ovi æe normativni i teorijski motivi, poduprti Tokvilovom idejom institucionalnogkontinuiteta, biti zamašno rabljeni u analizi politièke dinamike u Srbiji i odbranikljuène teze o liberalnom identitetu ove dinamike. Saèto, osnovne su teze ovo-ga rada da se normativni konstrukt liberalne revolucije i osvajanje konstitucio-nalne šanse za relegitimizaciju projekta liberalnog i otvorenog društva zasnivajuna normativnom razumevanju modaliteta promena (strategija kontinuiteta), pri-rodi normativnih zahteva (imperativi poretka), odnosu spram staroga reìma

(korektivna pravda), odnosom izmeðu uèinaka revolucije i njihove pozitivacije u

ustavu (konstitucionalizacija revolucije). Pozitivan odgovor na naznaèena pitan-ja dao bi politièkoj dinamici promena u Srbiji oznaku liberalne revolucije. No, daanaliziramo ovu dinamiku sluèæi se normativnim konstruktima koje smo ozna-èili kao vodeæe. Ako pod pojmom revolucije podrazumevamo radikalnu i neoèe-kivanu politièku promenu koja rezultira u progresivnoj transformacijiekonomskog i politièkog poretka i zahtevu politièkih aktera za takvim promena-

Buduænost liberalne revolucije u Srbiji 155

ma, onda se septembarski i oktobarski dogaðaji mogu kontekstualizirati u onajval revolucija koji je prije deset godina zahvatio evropsku politièku periferiju. I ujednom u1em znaèenju, koje nalazimo kod Tokvila, politièka dinamika u Srbijimogla bi dobiti istu vrstu atributa. Glavni kriterij koji Tokvilu slu1i da promene uFrancuskoj oznaèi revolucijom jeste oslobaðanje od despotske i tiranske vlada-vine. Oslobaðanje evropskih politièkih društava od politièke despotije (tipa vla-davine zasnovanog na politièkoj samovolji, a ne na konstitutivnim naèelimaprava) Tokvil je oznaèio najradikalnijom politièkom promenom. Nièeg se evrops-ki narodi nisu tako bojali kao arbitrarne vladavine, ni u šta nisu tako sna1no vero-vali kao u princip legaliteta. Princip legaliteta je za Tokvila drugo ime u kome seizra1ava konstitutivno svojstvo prava u uspostavi moderne evropske dr1ave.Ako sledimo Tokvila, Srbija je imala revoluciju, i to osobiti tip liberalne revolucije,koji je središnji pojam Tokvilove politièke filozofije. Srbija se oslobaða tiranskevladavine, koju ovde koristimo da bismo u normativnim pojmovima oznaèili je-dan rðavi politièki poredak; ona se istovremeno oslobaða despotske vladavine,kao tipa politièkog samodr1avlja. No, pokazuje se da je priroda normativnihzahteva i moguænost pozitiviranja revolucionarnih uèinaka usko povezana sasamim modalitetom promena. Modalitet promena je od velike va1nosti. Velikeistorijske primere revolucija (Bastilja, Oktobarska revolucija) karakterisali su po-litièki procesi u kojima politièke grupacije (klase) koje su ranije bile iskljuèene izpolitièkog 1ivota osvajaju politièku arenu, dr1avni monopol se rastaèe, rivalskicentri politièke moæi se raðaju, nasilje je glavna babica novog politièkog poretka,društvo se vraæa u osobito prirodno stanje, a princip revolucionarne pravdeglavno je regulativno naèelo odnosa prema akterima staroga re1ima. Cena ras-takanja staroga poretka i obnova novog poretka ex nihilo je izuzetno visoka: gu-bitak ljudskih 1ivota, teror, narušavanje prava, nesigurnost, osobito stanjeegzistencijalnog straha od neporetka. Politièka dinamika u Srbiji ovakve stan-darde revolucije ne zadovoljava i to je, dr1imo, njezina velika prednost u proce-su liberalne rekonstitucije društva. Sa stanovišta ovih standarda, pojamliberalne revolucije nije branjiv. Isto se mo1e reæi za politièke promene u Srbiji.I jedno i drugo je sa stanovišta liberalnih normativnih naèela prednost. Dakako, išansa koja se otkriva politièkim akterima promena. Mada smo u prethodnimanalizama, sledeæi jednu liberalnu kritiku politièkih promena u postkomunistiè-kim društvima iz pera Janoša Kiša, ove promene oznaèili revolucijama, prizna-vajuæi im transformaciju principa i praksi baziènih aspekata 1ivota kroz jednusamosvesnu i kolektivnu akciju, ovome pojmu nedostaje jedan va1an korektivkoji ovim promenama daje atribut liberalnih revolucija. Liberalizam koji je posebi i svojim normativnim naèelima jedna politièka kultura samoogranièavanjane pretpostavlja totalnu promenu vladajuæih principa da bi se jedan tip promenaoznaèio kao revolucionarni. Takav zahtev je sa stanovišta liberalizma nebranjiv.U temelju je liberalnih zahteva, u biti, insistiranje na fundamentalnom ogranièa-vanju ovakvih transformacijskih ambicija. U temelju liberalnog ideala dobro ure-ðenog poretka (drugi najbolji poredak) nalazi se nepoverenje u totalni raskid sa

156 Milan Podunavac

postojeæim ustanovama, telima i javnom kulturom, a osobito nepoverenje u po-trebu izgradnje novog socijalnog ili utopijskog poretka. Ovakvi zahtevi, kako do-bro pokazuje Klod Lefor, uvek su potencijalno totalitarni i antiliberalni. Novipoèetak, kako pokazuje liberalna tradicija, uvek je usidren u principe dobro ure-ðenog poretka. To liberalnu tradiciju i liberalne projekte i razlikuje od onih tipovarevolucija i svetonazora u kojima se naglašava totalni raskid i potraga za sasmanovim znaèenjima jezika, simbola i politièkih praksi. Moderna društva poznajuoba tipa revolucija – fundamentalistièku i samoogranièavajuæu. Liberalna revo-lucija se od prvoga tipa razlikuje, kako smo naznaèili, podjednako tipom prome-na, odnosom spram staroga reìma i principima dobro ureðenog poretka.Politièka dinamika u Srbiji na putu je da zadovolji ove principe.

Problem sa kojim su se suoèili akteri politièkih promena u Srbiji moè seukratko saèti na sledeæi naèin: kako uspostaviti novi politièki poredak, a da sepri tome izbegne sveopšte narušavanje ljudskih prava, revolucionarni teror i ne-sigurnost ljudi. Kombinacija vrline i terora pratila je gotovo sve neliberalne revo-lucije. Èinjenica da su politièka dinamika u Srbiji i njezini akteri izbegli jednoovakvo stanje daje politièkoj dinamici u Srbiji naglašeno liberalno obilje`je. Po-kazuje se da su za dinamiku politièkih promena u društvu od odluèujuæeg znaèa-ja dvije vrste refleksije aktera tih promena. Jedna se odnosi na odnos naspramstaroga reìma, druga, pak, na naèin na koji novi politièki akteri koriste osvojenikonstitucionalni moment u jednom sloènom procesu pozitivacije uèinaka revo-lucije. U ovome procesu samorefleksije politièkih aktera u ogranièavajuæim uslo-vima u kojima se politièki preobraàj dogaða od odluèujuæeg je znaèaja kakoredefinisati i rekonstituisati jednu politièku zajednicu koja izlazi iz duboke krize,a koja je svesna uèinaka koje moè proizvesti stanje permanentne revolucije. Uovome procesu samorefleksije presudno je, kako je to upozoravao Hamilton, dali je ljudsko društvo uopšte u stanju da ustanovi dobru vladu sluèæi se refleksi-jom i izborom, ili je zavisnost od sluèaja i nasilja trajno stanje njegove politièkekonstitucije. Aleksis Tokvil i Hana Arent, koja obilato koristi motive Tokvilove teo-rije o revoluciji, ali isto tako Hegel na sluèaju Španije i Berk u odgovoru na pi-tanje zašto se porodio reìm terora u Francuskoj, upozoravali su podjednako dapovratak u prirodno stanje zakonito stvara ambijent za uspostavu logike revolu-cionarne pravde i diktature. Osobito je Tokvil, zagovarajuæi strategiju institucio-nalnog kontinuiteta, upozoravao da fundamentalistièki projekti i nasilni raskolisa starim poretkom zakonito raðaju rastakanje instrumenata socijalnog i politiè-kog upravljanja, politièkog racionaliteta i integracije društva. Uvek kada su akterinovog poèetka prihvatali logiku radikalnog raskida, rekonstitucija novog socijal-nog i politièkog poretka išla je zakonito uz pomoæ autoritarnih politièkih instru-menata. Edmund Berk je u jednoj od najsna`nijih kritika uèinaka revolucije kojase oslanja na nasilje i povratak u prirodno stanje (Francuska revolucija) upozo-ravao Francuze da je uspostavljanje reìma terora u biti rezultat totalnog raskidai dubokog raskola i mr`nje naprama staroga reìma i njegovih politièkih aktera ivrednosti. Sve ovo, uoèavao je Berk, zakonito je vodilo gubitku politièkog identi-


teta i ranjivosti novoga poretka na uspostavu demagoške dikatature. I HanaArent, koja je poput Tokvila impresionirana dinamikom Amerièke revolucije, kojuoznaèava formom konzervativne revolucije, upozoravala je nove ustavotvorceda im je glavni zadatak da u procesu uspostave novog konstitucionalnogaran1mana izbegnu logiku permanentne revolucije, koja u biti i nije ništa drugodo jedna forma (politièkog) rata. Logika permanentne revolucije sa svim uèinci-ma koje ona nosi (teror, strah, nesigurnost, urušavanje prava ljudi itd) u osnovirazara politièko tkivo društva i onemoguæava ga da se rekonstituiše u formi gra-ðanskog i politièkog društva. Hana Arent, kritikujuæi Sjejesa, u biti kritikuje logikupermanentne revolucije. Ona prigovara Sjejesu da je pouvoir constituant usidriou prirodno stanje atomiziranih individua, zagovarajuæi strategiju uspostave no-vog konstitucionalnog poretka ex nihilo. Nasuprot ovome tipu poretka i prome-na, Amerièka revolucije pokazala je i otkrila onu vrstu socijalne i politièkeinovacije koja se izra1avala u simultanom procesu oblikovanja nove konstitucio-nalne doktrine i ustava i konstituisanja novog sekularnog poretka. Pri tome jerad veæ ustanovljenih politièkih tela, koji su u biti forme subjektiviziranja gra-ðanskog društva, ukazivao podjednako na izvorište ustavnih inicijativa, uspos-tavu nove forme legitimiteta, ali i na potencijalni sadr1aj ustavnih rešenja. Ovajlegalni i konstitucionalni kontinuitet dao je politièkoj dinamici revolucije u Americikonzervativno znaèenje, a normativno polazište o razlici izmeðu izvora moæi(pouvoir constituant) i izvora autoriteta (pouvoir constitué) omoguæilo je ameriè-kom ustavotvorcu da gradi elemente kontinuiteta primarno na dimenziji zakona.Tako dinamika Amerièke revolucije otkriva moguænost uspostave konstitucio-nalnog kontinuiteta u sva tri bitna elementa koji izra1avaju generativne principenovoga sekularnog poretka. Prvi takav element èine politièka tela graðanskogdruštva, u kojima se izra1ava tip novoga racionalnog legitimiteta; drugi èini poli-tièka kultura, koja se najsna1nije izra1ava u oblikovanju nove konstitucionalnedoktrine; treæi je pak uspostava prava kao konstitutivnog momenta konstituisan-ja i ogranièavanja politièkog polja (konstitucionalizam). Namera ovog autora nijeda o1ivljavanjem i reflektiranjem ovih polazišta obnavlja va1na mesta iz istorijepolitièkih ideja i uspostave politièkih poredaka, koliko da naglasi do koje je mereva1na refleksija politièkih aktera o onom tipu ogranièavajuæih uslova, kako je togovorio Oto Kirhajmer, unutar kojih se donose prve politièke odluke, koje pre-sudno utièu na tip politièkog poretka koji se raða. Amerièka revolucija poduèavakako se iz jednoga liberalnog samorazumevanja ovih ogranièavajuæih uslovaraða jedan novi tip sekularnog i konstitucionalnog poretka. Liberalizam je, a to ijeste poruka amerièkih federalista, jedna sna1na teorija poretka. Minimalni cilje-vi i imperativi tako ustanovljenog poretka su, sa stanovišta liberalnih naèela, osi-guranje društva od onoga stanja u kome dominiraju negativni porivi straha i

nasilja. Ovo je prvi imperativ liberalne sheme poretka, jer je samo na razrešenjuovih pretpolitièkih imerativa moguæa minimalna sloboda ljudi. Mada je, kako sevidi, pretenzija liberalizma u biti dosta skromna u odnosu na druge, mahommo-nistièke projekte o dobro ureðenom poretku, iskustvo pokazuje da ni te zahteve

158 Milan Podunavac

nije lako dosegnuti. Odbrana liberalnih vrednosti nije neka sna`na i velika poli-tièka aspiracija. Fundamentalistièki projekti uvek su svoje ciljeve branili mnogoekspanzivnijim socijalnim i politièkim utopijama. Moderna politièka istorija u bitipokazuje da su novi tipovi sekularnih i liberalnih poredaka i nastali kao nekavrsta odgovora, a i straha od ranije uspostavljenih despotskih vladavina. Otudaje i prvi imperativ politièkih arhitekata i ustavotvoraca bio kako da se uspostavitakav tip politièkog poretka koji æe osigurati i onemuguæiti da se postojeæi i us-postavljeni poredak uruši ponovo u stanje anarhije i neporetka. Pokazalo se, iHamilton na to u osobitoj vrsti samorefleksije i upuæuje, da fundamentalni ciljamerièkih oèeva-osnivaèa nije bio na prvom mestu kako da se osiguraju gra-ðanske slobode i ogranièi vladavina, veæ kako da se uspostavi takav sistem poli-tièke moæi i poretka koji æe spreèiti da se društvo ponovo uvuèe u stanjeneporetka, neosiguranih prava i nesigurnosti. Ove poruke od izuzetne su va`-nosti za politièke aktere u Srbiji. No, va`no je upozoriti da æe buduænost jednogliberalnog projekta ovisiti ne samo o konstitucionalnoj kreativnosti i institucional-nom inìnjeringu. Ogranièavajuæe okolnosti biti æe od velikog znaèaja. One,kako u jednoj od najnovijih studija piše Robert Dal, igraju znatno veæu ulogunego što im se u politièkoj teoriji daje. To je naroèito va`no za naš politièki pros-tor, u kome postoji pravo idolopoklonstvo prema institucionalnom inìnjeringu.Preveliko poverenje u bilo koji projekt otkriva jedno neliberalno stanovište. No,ono što bi naroèito trebalo naglasiti jeste kreativna uloga konstitucionalizma.Jasno je da imperativi poretka ne mogu supstituirati vezivno tkivo društva, noova vrsta aditiva, kako to upozorava Andraš Sajo, maðarski konstitucionalista,ima u procesu rekonstitucije društva iznimnu ulogu. Srbija, koja je iskusila des-truirajuæu ulogu despotije, upravo je u jednom takvom stanju. Ulrih Projs sa pra-vom upozorava – ukazujuæi na znaèaj uspostave institucionalnih garantija unovim ustavima postkomunistièkih društava – da u njima dràva moè dapreuzme ulogu aktivnog faktora izgradnje ustanova graðanskog društva. To ulo-zi ustavotvoraca, èemu posveæujemo sledeæi segment studije, daje osobitiznaèaj. Sastavni dio konstrukta liberalnog razumevanja rekonstitucije društvaje, kako samo to naglasili, osobiti strah ustavotvoraca od neporetka. No, nije tojedina vrsta zebnje i straha koja prati uspostavu novog poretka, pogotovo ako sumu akteri namerni da ga ustanove na naèelima liberalne politièke kulture. Drugaje vrsta tjeskobe i straha strah od radikalnog raskida sa ambijentom postojeæihustanova, socijalnih i politièkih uloga, koji u politièkim društvima koja su prošlaiskustvo i nasleðe totalitarnih poredaka zadobiva, kako to dobro uoèava UlrihBek, osobitu formu straha od slobode. Funkcija je politièkih i pravnih principa dana jedan postojan naèin uspostave jarka mesta, koja æe politièkim akterima igraðanima omoguæiti da na du1i rok i postojano rutiniziraju svoja individualnaiskustva i razumevaju ih kao sastavni deo opštijih principa na kojima zajednica iporedak poèivaju. To, kako je upozoravao Moska, ima lekovito dejstvo. Onooslobaða straha i uravnote1uje asimetrije koje zakonito proizvodi svaki politièkiporedak. Politièko iskustvo dramatiènih i dubokih promena pokazuje, kao što


piše Elmer Hankis, da u ovakvim stanjima milioni ljudi gube, ili se boje da iz-gube, svoje tradicionalne uloge i pozicije u produkciji i redistribuciji javnih doba-ra. Ljudi se iznenada nalaze u vrtlogu haotiène transformacije, u kojoj više neznaju šta su bazièna pravila igre, koja su im prava, a koje du`nosti, šta treba darade i koja je cena javnoga delovanja. Najopasnije je ako društvo zaðe u stanjepolitièke anomije u kome se ne razaznaje ni autoritet prema kome se valja odre-diti, niti vrednosti koje treba podràvati. Srbija se upravo nalazi u jednom ovak-vom stanju. Ako se osobita tendencija delegativne demokratije i sna`nepersonalizacije politièkog polja i dâ iz ovih pretpostavki razumeti, mada nosi na-glašeno neliberalno znaèenje, bilo bi vrlo va`no što jasnije raditi na uspostavipolitièkih ustanova i uvoðenju u politièko polje relativno prepoznatljivih politièkihprincipa i vrednosti. To oèito danas Srbiji nedostaje. No, moguænost i liberalnousmerenje politièkih promena u Srbiji prepoznavaæe se i u oblikovanju jednesvesti i refleksije (strah od moæi) koja æe upozoravati da su, ma kako imperativiporetka bili va`ni, dràva i moæ, èak i onda kada su ustanovljeni na dobro ureðe-nim liberalnim naèelima, uvek potencijalno najopasniji neprijatelji naše slobode.Usaglasiti ove protivreène imperative nije lako. No, snaga i kreativnost akterapolitièkih promena po tome æe se upravo meriti.

3. Odnos izmeðu revolucije i ustava oznaèili smo kao središnji problem libe-ralne politièke transformacije. Ovaj se odnos kristalizira u procesu konstituciona-lizacije revolucije. Ako je, kako to naglašava Brus Akerman, revolucija kolektivnièin preureðenja baziènih aspekata ìvota jedne politièke zajednice, što dakakoznaèi i odbacivanje nekih baziènih aspekata prošlosti, onda je ustav u biti okvirkoji omoguæava novim akterima da definišu one pravne i politièke principe po-moæu kojih se novi poèetak razlikuje od staroga reìma i usidruje u nazorima iuverenjima graðana. Uspešna liberalna revolucija trebalo bi da se dovrši u de-mokratski donetom ustavu. Umesto, dakle, da ih oznaèimo kao dva zasebita pro-cesa, revolucija i ustav mogu se oznaèiti kao konstitutivni i uzajamno povezaniaspekti liberalne politièke transformacije. Nakon rušenja staroga reìma, ustavse uspostavlja kao središnji okvir normativne integracije novoga poretka. Ustavje, kako naglašava Nenad Dimitrijeviæ, jedan od vodeæih konstitucionalista, a èijemotive ovde rabimo, jedna forma samorazumevanja revolucije od strane njezinihaktera. U njemu se u formi društvenog ugovora iznova definišu temeljni principi ivrednosti zajednièkog ìvota. Novi se poredak, kako to iskustvo postkomunistiè-kih društava i pokazuje, u biti legitimizira kroz jedno novo ideološko razumevanjepoloàja èoveka, odnosa graðana i vlasti, a osobito kroz jedno novo znaèenje sa-moga pojma politike. Naznaèavajuæi da ustav i nije ništa drugo do jedan širokidruštveni konsensus o identitetu politièke zajednice, Hegel je uoèavao da ustavmora sadràvati oseæanja ljudi za njihova prava i njihove interese. Ustav je izrazsamosvesti pripadnika jedne politièke zajednice, koji upravo njoj odgovara, inaèeimamo posla sa jednim izvanjskim ustavom, koji je bez vrednosti i znaèenja.Kako to dobro pokazuje A. Arato, cena ovoga osnovnog konstitucionalnog ugo-vora i nije tako visoka kao što izgleda na prvi pogled. Da bi jedan ustav bio delot-

160 Milan Podunavac

voran, od njega se oèekuje da ustanovi koherentan i stabilan okvir (procedure,pravila odluèivanja) za nesmetanu reprodukciju politièkih procesa; da bi, pak,ustav zadovoljio kriterij legitimnosti sa stanovišta liberalnih i demokratskih naèe-la, od njega se oèekuje da u sebi inkorporira skup civilnih i politièkih prava, kao imehanizme koji treba da obezbede demokratski i javni karakter politièkih proce-sa. Liberalni ustav uvek je usidren u vrednostima konstitucionalizma, èime se po-zitivira polazište o politici u granicama prava i konstitucionalnim granicamapolitièke vlasti. Vlast je uvek najopasniji protivnik upozoravao je Sjejes, nepra-vedno zaboravljeni rodonaèelnih konstitucionalizma.

Ukoliko umereni liberali u politièkom polju Srbije uspiju da nametnu pitanjakonstitucionalnog projekta u centar javnoga diskursa, to æe svakako imati velikiuticaj na politièki razvoj Srbije i njegovu liberalnu i demokratsku rekonstituciju.Nametanje pitanja uspostave poretka kao najva`nijeg imperativa u politièkojagendi upuæuje na jedan ovakav razvoj. Na neki naèin, u formi zakašnjele revo-lucije Srbija obnavlja put uspostave moderne evropske ustavne demokratijepotvrðujuæi da dràva prethodi slobodi, a sloboda demokratiji. Politièko društvou Srbiji dramu suprotstavljenih imperativa razrešava na liberalan naèin. Impera-tivi liberalizma i imperativi poretka idu ruku pod ruku. Liberalizam je, ma kako toizgledalo nesigurno njegovim kritièarima, meðu kojima je Šmit sigurno najs-na`niji, jedna sna`na i ekspanzivna teorija poretka. Otuda usmeravanje i obliko-vanje javnoga diskursa u kome se uspostavlja ustav kao središnji simbol politiè-kih dostignuæa (konstitucionalizacija revolucije) daju šansu politièkim akterimada, u traganju za obnovom i redefinicijom politièkog identiteta zajednice, ovajidentitet grade na vrednostima ustavnog patriotizma, obnavljajuæi lojalnost ljudiprema politièkoj zajednici kroz vrednosti ustavne demokratije, koja se oznaèavakao jedan od najva`nijih proizvoda evropske politièke prosveæenosti. Drugivaàn uèinak ovako usmeravanog javnog diskursa valjalo bi prepoznati u širen-ju konstitucionalizma i konstitucionalne politièke kulture. Promocija konstitucio-nalizma usmerava javnu raspravu u liberalnom smeru i otvara prostor za širokuraspravu o kljuènim pitanjima liberalne rekonstitucije društva. Prednost je libera-lizma naspram ostalih konkurirajuæih teorija u tome što je njegova konstitucio-nalna teorija mnogo razvijenija i mnogo prijemèivija za aktivne grupe ipojedince. Otuda i jeste va`no da upravo ove grupe vide ustav u svojoj refleksijikao izraz i simbol dostignuæa politièkih promena u Srbiji. Uspostavljanje primar-nosti imperativa poretka u procesu konstitucionalizacije revolucije ima i tu dobrustranu što jako suàva krug pitanja koja mogu biti faktor dubokih raskola u for-maciji politièkog konsensusa. Olakšava se unutar ove formacije oblikovanjeonoga polja baziènoga konsensusa koji se u svakom politièkom društvu konstu-tuiše izvan prostora politièkih borbi i bez koga je unutar jedne politièke zajednicepolitiku naprosto nemoguæe oblikovati kao prostor mirne i miroljubive utakmicepolitièkih aktera. Izgradnja novog konstitucionalnog okvira i traì i pretpostavljauspostavljanje širokog konstitucionalnog konsensusa. Ustav je jedno èvorišnojezgro toga odnosa. Drugi kljuèni princip kojim se posreduje proces konstitucio-


nalizacije revolucije i jasnije ustanovljava odnos spram ustanova i aktera staro-ga re1ima èini princip pravde.

4. Ustav i pravda jesu dva osnovna jezgra u kojima se uspostavlja i posre-duje odnos novih politièkih aktera naspram staroga reìma. No, uèinci principaustava i principa pravde nisu istoznaèni. I ovde se akteri politièkih promenasuoèavaju sa osobitom dramom protivreènih imperativa Konstitucionalizacija

uèinaka revolucije (ustav) ili pravda, pitanje je pred kojim se nalaze politièkiakteri. Razrešenje ove napetosti otkrivaæe normativnu usmerenost kljuènih poli-tièkih aktera u Srbiji. Ovaj rad i nastoji da ustanovi takva merila iz jednog umere-no liberalnog polja i bude prilog javnoj raspravi o drami suprotstavljenihimperativa pred kojim se politièko društvo u Srbiji nalazi. Problem se dodatnoizoštrava obnovom staroga spora izmeðu principa politièke (revolucionarne) i

korektivne pravde, koji je na neki naèin pratio sva postkomunistièka društva.Ovaj se spor sasma jasno razaznaje i u javnom diskursu u politièkom društvuSrbije. Politièka eksploatacija moralnih pitanja, insistiranje na procesima poli-tièke katarze i oèišæenja, zahtevi za radikalnom delegitimizacijom i radikalnimraskidom (èista savest i èiste ruke, kako se to prepoznaje u javnom polju) sa sta-rim reìmom u biti otkrivaju zastupnike principa politièke pravde. Mada ta pitanjanisu bez refleksije u polju umerene liberalne strategije, u njima se u biti otkrivajedno neliberalno stanovište. Ovaj autor deli jedno umereno liberalno stano-vište, koje, drìmo, preovlaðuje i kod kljuènih aktera politièkih promena u Srbiji,koje principima revolucionarne ili politièke pravde suprotstavlja normativni kons-trukt korektivne pravde. I dodatno, u izboru izmeðu imperativa konstitucionaliza-cije revolucije (ustava) i imperativa (korektivne) pravde, imperativi ustava

(ustavne pravde) imaju prvenstvo u okviru jednog projekta liberalne transforma-cije društva. No, da ovo stanovište dodatno razloìmo i razastremo dodatnuargumentaciju. Mo`da je, otuda, dobro da naznaèimo taèke gde se ova dva zah-teva uzajamno podràvaju i osnaùju istoznaènu dinamiku politièkih odnosa.Opšte je mesto da i principi korektivne pravde i uspostava novog konstitucional-nog poretka èine jednu vrstu jasnoga otklona izmeðu novog i starog poretka inastoje da mobiliziraju socijalnu i politièku energiju ljudi na vrednostima uèinakaliberalne revolucije. No, ova dva principa (konstitucionalizam, pravda) èine to narazlièite naèine i sa razlièitim uèincima. Ovi uèinci najizrazitije se izraàvaju upolju politièkog konsensusa, koji je, kako smo naznaèili, od fundamentalnogznaèaja za buduænost politièke transformacije društva. Korektivna pravdausmerena je naglašeno ka prošlosti i potrebi da se ka`njavaju, kompenziraju,koriguju i otklone rðavi uèinci staroga reìma i njegovih aktera. Konstitucionali-zam se pak izraàva u odnosu prema buduænosti i izraàva se u pokušaju daustanovi ustavni okvir koji èini otklon naspram vladajuæih principa staroga poret-ka. Uspostavlja se ustavni okvir koji je drugaèiji od onoga koji smo znali. Drugava`na razlika tièe se pravnoga cilja. Korektivna pravda odnosi se na individue,konstitucionalizam na ustanove i pravne principe poretka. Razlièitost delanjaova dva principa u procesu normativne integracije novoga poretka otvara i pi-

162 Milan Podunavac

tanje njihovih uèinaka. Ako je, kako smo to nagovestili, korektivna pravda usme-rena ka prošlosti i u osnovi individualistièka, a ustavna pravda usmerena kabuduænosti i u osnovi sistemska, obe imaju sasma predvidljive uèinke na pripad-nike jedne politièke zajednice. Dok korektivna pravda zakonito deli graðane nadvije velike grupe, one koji su èinili zloèine i rðava dela, i njihove 1rtve, dinamikaprocesa konstitucionalizacije revolucije poziva graðane da zaborave prošlost iujedine se oko vrednosti i normativnih poluga novoga poretka (ustava). Konsti-tucionalna kreacija ujedinjuje, korektivna pravda deli. U izboru izmeðu ova dvaprincipa u procesu relegitimizacije projekta liberalnog i otvorenog društva daæese prednost normativnom konstruktu konstitucionalizma. Duboke podele kojeprincipi politièke pravde zakonito proizvode nisu dobar saveznik umereno libe-ralne revolucije. Otuda, na jednom od najosetljivijih pitanja na kojem æe se otkri-vati domašaj principa pravde u procesu rekonstitucije duštva u Srbiji – pitanjuotvaranja policijskih dosijea – naša poruka glasi policijske fajlove treba spaliti.

Osnovna vrednost liberalnog poretka je sloboda, a ne istina. Otuda i principe

korektivne pravde koji izra,avaju jedno umereno liberalno stanovište valja pri-

menjivati restriktivno, a kada je god moguæe i sasma izbeæi.

Ovo je jedan pokušaj da se iz polja normativne politièke teorije u javni dis-kurs unese jedna vrsta normativne refleksije o onim pitanjima koja su, drìmo,fundamentalna za buduæu transformaciju politièkog društva u Srbiji. Politièkodruštvo u Srbiji osvojilo je prozor moguænosti za liberalnu rekonstituciju društva.Relegitimizacija projekta liberalnog i otvorenog društva najznaèajniji je uèinak re-volucionarnih dogaðaja u Srbiji i ovaj tekst prilog je raspravi o buduænosti imoguænostima jednog takvoga projekta. Rad je u metodièkom smislu sasmaizostavio raspravu o ogranièenjima projekta liberalne politièke transformacije uSrbiji. Ova ogranièenja nisu mala i ona æe biti predmet zasebite analize. Ovdesamo naznaèavamo faktore organske politièke kulture, paternalistièkog nasleðastaroga reìma, nedovršeni proces teritorijalizacije politike i otvorena pitanja

rekonstitucije Jugoslavije kao politièke zajednice i dràve. Ovim faktorima dugogtrajanja, koji oblikuju polje duboke politike, dodajemo i jedan koji je produkt poli-tièke dinamike postrevolucionarnih dogaðaja. Oznaèavamo ga pojmom delega-

tivne demokratije, identifikujuæi ovim pojmom politièku leguru u kojoj sepomaljaju sna`ni mladeì personalizacije politièke moæi u demokratskom ruhu.Neliberalna svojstva ove politièke formacije dodatno æe uslo`niti napetost i dra-mu neistoznaènih, pa i suprotstavljenih procesa liberalizacije i demokratizacije

društva u Srbiji.

Beograd, 28. 2. 2001.


The Future of the Liberal Revolution in Serbia

Summary: The basic thesis of the paper is normatively motivated and argues that politi-cal changes in Serbia are an example of liberal revolution. Their main effect consists in arelegitimation of the project of liberal and open society, all the more significant as the poli-tical society of Serbia was for over a decade a hotbed of resistance to the fundamentalvalues of European political Enlightenment. The strategy of continuity has rightly beenchosen over the strategy of «total rupture» and construction of an utopian world ex nihilo,since the latter regularly destroy social tissue, generate existential fear of non-order andopen the door to authoritarianism. Two more crucial issues are related to this: the positi-vation of the revolution (relation between revolution and constitution) and treatment ofthe actors of the old regime (the tension between constitution and justice). The author be-lieves that the actors of changes in Serbia have chosen the right strategies at both points(constitutionalization and moderate liberal corrective justice), quite in accordance withthe decisiveness of the present moment when Serbia is laying the foundations for its poli-tical future and its new political identity.

Key words: political changes, liberalism, revolution, constitution, order, continuity, correc-tive justice.

164 Milan Podunavac

Zagorka GoluboviæInstitut za filozofiju i društvenu teorijuBeograd

Šta smo zatekli i kuda dalje– buduænost demokratske

tranzicije u Srbiji

Rezime: Kratka analiza stanja koje je prethodilo preokretu od 5. oktobra data je na sledeæinaèin: tek sa padom reìma Slobodana Miloševiæa dolazi se do uvida u teìnu razorenostidruštva i svih društvenih institucija; razotkriva se potpuna kriminalizacija društva i raspadpravnog sistema. Ne samo da je uništena ekonomija, veæ su i sve društvene institucijestavljene u slu`bu politièke nomenklature, tj. partijske oligarhije. Siromaštvo društva je pro-gresivno napredovalo što se vladajuæi sloj više bogatio i ekonomski i finansijski uèvršæivaona vlasti. Nacionalistièka ideologija je sluìla kao pokriæe za oèuvanje vlasti uprkos sve ka-tastrofalnijim posledicama politike bivšeg reìma. SRJ je u poslednjoj deceniji odlazeæegveka postala najsiromašnija zemlja u Evropi, sa najniìm standardom u poreðenju sa repu-blikama bivše Jugoslavije, te je siromaštvo koje se suèeljava sa bedom osnovna slika sva-kodnevnog ìvota. Teorijom zavere celog sveta protiv Jugoslavije reìm je stvaraounutrašnju izolaciju koja se pojaèavala sankcijama meðunarodne zajednice. Takvo jestanje zateèeno posle pobede Demokratske opozicije na izborima 24. septembra.

Autor u tom kontekstu nastoji da objasni šta se dogodilo 5. oktobra i zakljuèuje da semoè govoriti o revolucionarnom èinu koji je svrgao autokratsku vladavinu koja je posto-jala šest decenija i time otvorio put za demokratsku tranziciju. Ali je pojam tranzicija neo-dreðen, jer ne oznaèava automatsko kretanje ka demokratiji, te se o revoluciji usociološkom smislu ne moè govoriti, buduæi da je potrebno ispuniti niz znaèajnih uslovada bi došlo do korenitog preobraàja društvenog sistema. Stoga je postavljeno pitanje:da li DOS ima razvijenu koherentnu dugoroènu strategiju u pravcu demokratske transfor-macije i u tom smislu autor ukazuje na izvesna nasleða iz prošlog reìma, koja se jošuvek oèituju u politici novih vlasti. Analiziraju se kako nasleðeni elementi na institucional-nom tako i na mentalnom nivou i navodi sledeæe: još nije u potpunosti razvlašæena par-tijska nomenklatura koja pokušava da negativno utièe na društvene procese; umehanizmima vlasti zapaà se netransparentnost u donošenju odluka; zapaà se i daljekomandni odnos prema javnosti kada se odluke samo prenose kao gotov èin, bez oslan-janja na mišljenja javnosti; nije odsutna ni borba za vlast unutar koalicije DOS-a, što seoèituje u stvaranju „partijske vlade“ (umesto obeæane ekspertske); drugim reèima, poka-zuje se da ni funkcioneri nove vlasti nisu imuni na iskušenja vlasti – što se povezuje sa

mentalnim stanjem liènosti u vladajuæoj koaliciji, u kojoj se zadrào princip „voðe“ partija iautoritarni mentalitet, koji nije prevaziðen. Iz toga sledi zakljuèak da nije izvršena radikal-no drugaèija institucionalizacija vlasti i da se DOS nije oslobodio starih mehanizama kaonasleða prošlosti. Da bi se ove stranputice izbegle potrebno je upozoravati novu vlast1/ na odgovornost pred javnošæu i 2/ na tolerisanje kritièke javnosti kao neophodne kon-trole vlasti. Tu treba da odigra znaèajnu uilogu civilno društvo sa svim svojim akterima.

Kljuène reèi: demokratija, tranzicija, autoritarnost, dis/kontinuitet, revolucija, demo-kratske institucije, javnost, civilno društvo.

Opis sadašnjeg stanja

Da bi se odgovorilo na pitanje o karakteru buduæe tranzicije u Srbiji nakonpreokreta koji se dogodio 5. oktobra 2000. godine, potrebno je okarakterisati ukakvom se stanju nalazi naše društvo danas i koje se promene još moraju dogo-diti da bi se obezbedila demokratska transformacija.

Neæu se upuštati u definiciju bivšeg reìma Slobodana Miloševiæa, buduæida sam o tome dosta pisala1. U najkraæim crtama opisaæu stanje u kojem sedruštvo našlo nakon preokreta. Mo`da bi se ono najbolje moglo vizuelno preds-taviti kao sveopšti haos i dezorganizacija društva. Tek sa padom Miloševiæevogreìma dolazi se do uvida u teìnu razorenosti društva i svih društvenih instituci-ja. Razotkriva se potpuna kriminalizacija društva i raspad pravnog sistema. Nesamo da je uništena ekonomija i da su njeni resursi eksploatisani u privatnesvrhe vladajuæe nomenklature, veæ su i sve druge društvene institucije postalepuke ekspoziture dràvne mašinerije, koja je bila u rukama partijske oligarhije.Siromaštvo društva je progresivno napredovalo što se vladajuæi sloj više bogatioi finansijski uèvršæivao na vlasti. Društvo se nezadrìvo kretalo u pravcu nacio-nal-socijalizma, što je sluìlo kao ideološko pokriæe za oèuvanje vlasti uprkos svekatastrofalnijim posledicama politike bivšeg reìma.

U poreðenju sa stanjem u kojem se nalazila SFRJ 1980-ih godina u odnosuna druge zemlje „realnog socijalizma“, moè se reæi da su bile ne samo potrtesve komparativne prednosti Jugoslavije nego i da je Miloševiæeva Jugoslavijaotišla daleko unazad prema najrazvijenijim zemljama bivšeg socijalizma s krajaosamdesetih godina. Godine 1989. Poljska, Èehoslovaèka i Maðarska su bileizgradile izvesne pretpostavke za demokratsku tranziciju svojih društava, što jepoploèalo put daljeg evolutivnog razvoja. U 1990-te godine bivša Jugoslavija jeušla razorena etnièkim ratovima, što je odredilo njen involutivni put, koji se nijezaustavio sve do pada Miloševiæevog reìma. Deset godina su sistematski ruše-ni svi temelji normalnog funkcionisanja društvenog sistema i utvrðivana njegovareetatizacija, što je omoguæilo uèvršæenje autokratskog reìma, buduæi da je

166 Zagorka Goluboviæ

1 Videti: Zagorka Goluboviæ, Stranputice demokratizacije u postsocijalistièkim društvima,Beogradski krug, Beograd 1999.

jedini ovlašæeni „posednik“ dràve bio Slobodan Miloševiæ (bez obzira na dràv-nu funkciju koju je vršio).

Savezna Republika Jugoslavija je u poslednjoj deceniji odlazeæeg vekapostala najsiromašnija zemlja u Evropi, sa najniìm standardom u poreðenju sarepublikama bivše Jugoslavije i enormno visokom stopom nezaposlenosti (kojaje prešla 50 procenata). Više od 2/3 stanovništva ìvi na granici egzistencijalnogminimuma. Siromaštvo koje se suèeljava sa bedom je osnovna slika svakod-nevnog ìvota. Pri tom, ionako nezadovoljavajuæi kulturni nivo populacije sve jeviše opadao, buduæi da je proseèan dohodak po glavi stanovnika jedva bio do-voljan samo za preìvljavanje, te su izdaci za kulturne potrebe (ukljuèujuæi i ško-lovanje, koje je postajalo sve skuplje) bili eliminisani.

Na takvo tle – opšteg ekonomskog propadanja i kulturnog nazadovanja –uspešno se kalemila dràvna indoktrinacija, koja je bacala ideološku maglu napostojeæe stanje šireæi etnièku mr`nju i ksenofobiju prema svemu drugaèijem.Teorijom „zavere“ celog sveta protiv Jugoslavije reìm je stvarao unutrašnju izo-laciju, koja je pojaèavala dejstvo spoljašnje izolacije usled sankcija meðuna-rodne zajednice, u pogledu društvenog sunovrata, ali istovremeno koristeæi jekao sredstvo za homogenizaciju stanovništva oko dràvne vlasti.

Ustav i zakoni su prilagoðavani interesima vladajuæe politièke elite. Zakon oradnim odnosima ustanovio je apsolutne prerogative direktora, koji su postavljaniprema partijskim kriterijumima, a dràvni sindikat je sveden na lojalnu transmisijuvlasti (sindikat „Nezavisnost“ bio je izloèn represiji i direktori su spreèavali njego-vo osnivanje u preduzeæima). Zakon o informisanju bio je usmeren na potpunogušenje slobodnih medija, a Zakon o univerzitetu pretvorio je univerzitet u isposta-vu dràve s namerom da uguši autonomiju i akademske slobode, koje su vodileobrazovanju kritièkog mišljenja. Pri tom, pravosudni sistem bio je potpuno korum-piran i graðani nisu imali moguænosti da se bore za poštovanje svojih prava i slobo-da. U kompleksu takve dràvne graðevine pojedinci su se oseæali nesigurno ipotpuno bespomoæno, i prema istraìvanjima javnog mnenja strah je bio osnovnooseæanje koje je uticalo na njihovo ponašanje. Delimièno i time, pored manipula-cije nacionalistièkom ideologijom, koja je pojaèavala oseæanje ugroènosti i kse-nofobije, moè se objasniti dugogodišnji otpor veæeg dela populacije društvenimpromenama, zahvaljujuæi èemu se odràvao Miloševiæev reìm.

Takvo je stanje zateèeno posle pobede Demokratske opozicije na izborima24. septembra, ali se ništa znaèajnije nije promenilo ni do izbora za republièkiparlament 23. decembra, s obzirom na dvovlašæe koje je vladalo u meðuvreme-nu. U tom svetlu treba posmatrati moguæe puteve demokratske transformacijedruštva i stvaranje pretpostavki za demokratiju u Srbiji. Tek u tom kontekstumoè se odgovoriti i na pitanje o karakteru promene koja se dogodila 5. oktobra.

Šta smo zatekli i kuda dalje 167

Karakter preokreta 5. oktobra

O prirodi preokreta koji se dogodio 5. oktobra postoje razlièita mišljenja: odpojednostavljenog shvatanja o puèu do „mirne revolucije“, koja se poredi sa „pli-šanom revolucijom“ u Istoènoj Evropi 1989. Meðutim, sva ova poreðenja suneadekvatna da objasne šta se doista dogodilo 5. oktobra, kada je milionskamasa graðana Srbije primorala Slobodana Miloševiæa da prizna izbornu pobeduDemokratske opozicije i ode sa vlasti. Dva su specifièna momenta koja trebauzeti u obzir: prvi je pobeda Demokratske opozicije na izborima, a drugi je pobu-na graðana protiv izborne kraðe i borba za priznavanje njihove izborne volje.Dakle, niti se radilo o puèu, niti o klasiènoj revoluciji, pa ni onoj koja se dogodila1989. u Istoènoj Evropi. Taènije, reè je o naraslom masovnom otporu jednomautokratskom reìmu, koji je svojim neumerenim ambicijama prevazišao svakumeru trpljenja i izazvao takav revolt koji se više nije mogao zaustaviti i koji je do-veo do toga da je posle šest decenija svrgnut jedan autokratski reìm. U tomsmislu moè se reæi da je dogaðaj od 5. oktobra predstavljao jedan revolucio-narni èin, kojim je nepovratno srušen autokratizam kao princip vladavine i otvo-ren put za prelaz na novi i drugaèiji društveni poredak. Drugim reèima, uveden jenov princip – smene vlasti putem izbornog postupka – što je ukazivalo na demo-kratsko usmerenje nastale društvene promene.

Ali se ne moè govoriti o revoluciji, koja se u sociološkom smislu definišekao temeljna promena društvenog sistema i društvenih institucija, jer je uèinjentek prvi korak u tom pravcu. Moè se govoriti o zakasneloj tranziciji kao prelaz-nom periodu, ali koja nije jednoznaèna i jednosmerna, buduæi da izvršeni èin nedovodi automatski do demokratske transformacije društva. Ne moè se sa si-gurnošæu reæi u kom æe se pravcu kretati Demokratska opozicija u izgradnji no-vog društvenog poretka (utoliko pre što je to jedna vrlo sloèna koalicijasastavljena od 18 partija razlièitih ideoloških usmerenja)2. Petog oktobra je pos-tojao revolucionarni naboj i revolucionarni impuls (ali za razliku od klasiène re-volucije promena se dogodila bez prolivanja krvi). Ali je time bivši reìm samonaèet i ne moè se govoriti o radikalnom raskidu sa bivšim poretkom, niti o uki-danju osnovnih pretpostavki starog sistema, jer još uvek postoji hibridni sistemvlasti i na federalnom i na republièkom nivou, a mogli bismo se pitati i da li je Slo-bodan Miloševiæ izgubio svu moæ da utièe na dalje dogaðaje.

Nasleðe bivšeg reìma moè se posmatrati i na 1) institucionalnom i na2) mentalnom nivou. 1) Nije razvlašæena bivša partijska nomenklatura, koja jošvrši uticaj na dalje procese, bilo delimiènim uèešæem u vlasti, bilo putem moænihfinansijskih lobija koji i dalje deluju; u mehanizmima vlasti zapaà se i dalje


2 Da se demokratska opcija moè pretvoriti i u konzervativnu pokazuje pokret „Solidarnost“,koji je izvojevao „plišanu revoluciju“ u Poljskoj i najbezbolniji prelaz ka demokratiji, jer sa do-laskom na vlast menja svoje stanovište i odustaje od kljuènih principa, tako da je brzo bila za-menjena reformisanom komunistièkom partijom, a njen znameniti voða, Leh Valensa, jedan jeod najmanje popularnih liènosti danas.

arbitrarnost i tajnost u donošenju odluka i netransparentnost vršenja vlasti; idalje je prisutan komandni odnos prema javnosti, èije se sugestije ne uzimaju uobzir i kojima se odluke samo prenose kao gotov èin; nije odsutna ni borba zavlast u koaliciji DOS-a, što se naroèito ispoljava u stvaranju partijske vlade, su-protno obeæanjima da æe to biti prvenstveno ekspertska vlada (jer se svaka par-tija u koaliciji bori da dobije što veæi broj funkcionerskih mesta); i dalje jeprete`no sredstvo komuniciranja sa javnošæu propaganda, umesto argumenta-cije kojom se objašnjavaju postupci vlasti. Sve to pokazuje da ni predstavnicinove vlasti nisu imuni na iskušenja vlasti, što moè predstavljati veliku preprekuu procesu demokratizacije društva. 2) Buduæi da su i predstavnici Demokratskeopozicije socijalizovani u periodu autoritarnog reìma, nije za èuðenje da su ikod njihovih voða, ali i èlanstva, vidni ostatci autoritarnog mentaliteta, koji i sluìkao osnova za navedene pojave pod taèkom 1. Mo`da je najbolji primer za ovutvrdnju ponovljena te`nja da se stvori kult liènosti (voðe) u liku novog predsedni-ka Republike, kojem se pridaju harizmatska svojstva i pokazuje spremnost dase sva rešenja predaju u njegove ruke (èime se moè objasniti tako nagli usponnjegove popularnosti, iako je do nedavno bio manje poznat kao partijski voða).Moè se navesti i opadanje nivoa pozitivne energije graðana, što se manifesto-valo u poveæanom broju apstinenata na izborima od 23. decembra kao pretpos-tavka da smo izvršili svoju du`nost i sada sve treba prepustiti izabranimpredstavnicima, ne vodeæi raèuna o tome da je neophodna javna kontrola svakevlasti kao temeljni princip pravne dràve.

Da li æe DOS biti u stanju da prevaziðe to politièko nasleðe da bi prebrodiospoticanja prvih koraka demokratije? U odgovoru na to pitanje treba reæi da tone zavisi samo od DOS-a nego i od svih drugih demokratskih snaga u sektorucivilnog društva. Pitanje je, medutim, koliko æe Demokratska opozicija podsticatirazvoj civilnog društva i biti spremna da se prema njemu otvori (neki nagoveštajio marginalizaciji civilnog sektora, uprkos velikoj ulozi koji je taj sektor odigrao upredizbornoj kampanji, izazivaju sumnju da nije prevaziðeno shvatanje da „poli-tika pripada politièarima“ u uskom smislu shvatanja politike kao osvajanja vlasti,a ne kao politièke participacije graðana u javnim poslovima). Biæe, stoga, po-trebno dosta napora da se promeni politièka praksa i izgradi nova demokratskapolitièka kultura, da bi zajedno predstavnici vlasti i graðani što pre otklonili po-sledice desetogodišnje pogubne politike Slobodana Miloševiæa.

Dva su osnovna pitanja na koja treba upozoriti novu vlast: 1) odgovornostnove vlasti pred javnošæu i 2) konstituisanje kritièke javnosti kao korektiva i kon-trole nove vlasti. Civilno društvo veæ sada mora da upozori novu vlast: da nijedovoljno osetljiva na nedoumice javnosti i da se ne trudi da argumentovano od-govori na pitanja o pogoršanju ekonomskog stanja u zemlji; propagandni odgo-vor u smislu „to je opstrukcija bivšeg reìma“ ne objašnjava, prvo, sve teškoæepred kojima smo se našli, i drugo, zašto se ne preduzmu energiènije mere protivopstrukcije predstavnika bivše vlasti; da ne podstièe stvaranje kritièke javnosti,


naroèito u elektronskim medijima, koji prednjaèe u slavljenju pobede, ne ukazu-juæi dovoljno na probleme i dopuštajuæi novoj vlasti da se uljuljkuje u pobedniè-kom trijumfalizmu, bez dovoljno pokriæa kada je u pitanju svakodnevni ìvot, kojise èini i teìm nego pre preokreta (nestašica struje i dugotrajne restrikcije, nedo-statak goriva i slabo grejanje, poveæanje cena i sl.), što SPS i Radikali izdašnokoriste u borbi protiv Demokratske opozicije; da se više deklarativno izjašnjavada je odgovorna pred graðanima nego što to u praksi potvrðuje, jer se i daljevitalne odluke donose u ministarskim kabinetima „iza zatvorenih vrata“, bez uti-caja javnosti.

Da nasleðeni mehanizmi vladanja ne postanu praksa nove vlasti, šta trebaèiniti?

1. Neophodno je izvršiti demokratsku rekonstrukciju svih institucija bivšegreìma na makro i mikro nivou, da bi se spreèilo dalje štetoèinsko delovanjepredstavnika bivše vlasti i omoguæilo da institucije poènu normalno da funkcioni-šu (smatram da je na Univerzitetu pravovremeno izvršena smena Miloševiæevogkadra, jer je zloupotreba vlasti od strane rektora i dekana bila više nego oèigled-na, i tu se nije radilo ni o kakvom revanšizmu, veæ o nu`nosti rašèišæavanja situa-cije da bi nova školska godina mogla da poène normalno da funkcioniše).

2. Da bi se porevazišla sklonost ka bezuslovnom autoritetu vlasti, od kojenisu imuni ni sama vlast ni javnost i graðani koji se moraju osloboditi udvorièkogponašanja prema vlasti, neophodno je izgraðivati kritièku javnost kao garancijuuspostavljanja kontrole vlasti.

3. Veoma je va`na edukacija graðana za aktivno uèešæe u politièkom ìvotuu sferi javnosti, jer su pojedinci u jugoslovenskom društvu decenijama socijalizo-vani za ulogu podanika-objekta, bez motivacije i sposobnosti da postanu subjektidruštvenih procesa; ali je potrebo obrazovati i predstavnike nove vlasti za izgra-ðivanje demokratskih principa upravljanja, buduæi da kao opozicija to nisu moglinauèiti i s obzirom na stare navike koje nisu podsticale demokratsku praksu.

4. Neophodno je upornije izgraðivati sektor civilnog društva sa kojim mo-derna dràva postaje demokratska pravna dràva, proširujuæi polje politièkogdelovanja svih subjekata društva (u Srbiji veæ postoji razgranata mreà nevladi-nih organizacija, kojima treba dati podstreka da se ukljuèe aktivnije u društvenedelatnosti; sve više jaèa sindikat „Nezavisnost“, a stvaraju se i novi sindikati, jerje pluralizam sindikalnog organizovanja jedan od principa demokratskog društ-va; postoji snaàn, prete`no omladinski i studentski pokret „Otpor“ koji je ozbilj-no shvatio potrebu kontrole vlasti; zatim Graðanski parlamenti i drugi oblicivandràvnog delovanja). Ali sada treba definisati novu strategiju delovanja civil-nog društva u procesu uspostavljanja demokratije. Nije bez osnova postavljanjepitanja da li æemo imati snage da stvorimo takvo civilno društvo koje æe moæi daspreèi da nova vlast atrofira i skrene u pravcu nove autoritarnosti, s obzirom nasloène objektivne okolnosti i nasleðe u sferi subjektivnog ponašanja.


Vraæajuæi se na sadašnje stanje moè se dobiti utisak da ne postoji kohe-rentna stgrategija Demokratske opozicije za period razvoja posle 5. oktobrakada je u pitanju unutrašnja politika, ili se odluke donose ad hoc (ponekad u ras-koraku izmeðu predsednika i DOS-a). Takoðe se stièe utisak da je DOS višeokupiran rasporeðivanjem mandata prema strankama i funkcionerskihpoloàja, nego kreiranjem dugoroène politike razvoja. Najvidljiviji rezultati supostignuti u spoljnoj politici, sa naglim i neoèekivanim potpunim otvaranjem pre-ma svetu i primanjem SRJ u sve meðunarodne organizacije, što je, nesumnjivo,ogroman uspeh koji je zemlji doneo i povraæaj kredibiliteta i zapaèno intereso-vanje za pomoæ u razvoju demokratije. To svakako ohrabruje, buduæi da æemoizlaskom iz izolacije moæi lakše da rešavamo i unutrašnje probleme, ali trebaistaæi da u unutrašnjoj politici ima dosta elemenata koji nisu jasno definisani, kaošto su sledeæi: kako æe se rešiti odnos sa Crnom Gorom i da li æe opstati Savez-na Republika Jugoslavija; da li æe nova vlast uspeti da uspostavi odnose saumerenom strujom Albanaca na Kosovu, koju predstavlja Rugova, u cilju reša-vanja problema suìvota i smanjenja tenzija (ne insistirajuæi samo na suvereni-tetu Jugoslavije, jer se oèigledno na tom nivou problemi ne mogu sada rešavati);kako razrešiti najnovije sukobe na jugu Srbije u borbi protiv terorizma, a da nedoðe ponovo do prolivanja krvi; kakve æe se mere preduzeti u pogledu pozivanjana odgovornost predstavnika bivšeg reìma, pre svega Slobodana Miloševiæa,za ratne zloèine, pljaèke i razaranje društva; u kojoj meri æe biti zastupljen eks-pertski princip u formiranju nove vlasti (dosadašnji koraci ne obeæavaju mnogo iu tom pogledu moguæ je razlaz izmeðu DOS-a i G17+).

Dosadašnje promene su bile poloviène (što se moè opravdati kratkoæomvremena i hibridnom situacijom), nedovoljno utemeljene na novim principima,sa nepotrebnom neodluènošæu i odlaganjima u donošenju nekih va`nih odluka(uoèljiva je promena u ponašanju èelnika SPS-a, koji su se ohrabrili zbog nepre-duzimanja kriviène odgovornosti protiv njih, bezoèno optuùjuæi DOS za katas-trofalnu situaciju u zemlji, koju su oni proizveli). Zapaà se i potcenjivanjedemokratskog potencijala graðana i odobravaju se samo one akcije gde DOSima kontrolu, iako je na “grass-roots level” uèinjeno više spontanom akcijomodozdo u èišæenju štetnih elemenata bivšeg reìma, nego što je DOS bio spre-man da prihvati, ponekad neobjašnjivo štiteæi njihove protagoniste.

Da bi se obezbedilo da se iz sadašnjeg stanja još nedovoljno artikulisanetranzicije preðe na put stvarne demokratske transformacije (bez mnogo lutanja igrešaka koje su pravile druge zemlje u tranziciji) graðani se moraju uèiti da koristesvoja graðanska prava i slobode, a nosioci novih vlasti da poštuju demokratskanaèela javnosti, kontrole vlasti od strane graðana, odgovornosti i samokontrole,da ne bi prekoraèili svoja ovlašæenja i poštovanje principa podele vlasti (u tomsmislu veoma je va`na izgradnja demokratskog pravosudnog sistema, koji æe bitioèišæen od korupcije, kao i parlamenta kao demokratske institucije).


Do uspostavljanja demokratije u Srbiji biæe potrebno da proðe još dosta vre-mena i treba mnogo strpljenja i razumnog ponašanja da se ne bi provukli principistarih mehanizama vlasti u nove institucije, i da graðani ne bi ponovo pali u apa-tiju, ne razumevajuæi da æemo se morati još suoèavati sa ozbiljnim problemima iteškoæama, ali da ih moèmo uspešno rešavati ako saèuvamo i upotrebljavamopozitivnu energiju osloboðenu 5. oktobra.

Beograd, 19. 2. 2001.

What We Have Found and Where We Should Head:The Future of the Democratic Transition in Serbia

Summary: A brief description of the condition of the Yugoslav society before the change of24 September is presented in the following way: it was only with the fall of Miloševiæ’s re-gime that the full range of destruction of the system and all its institutions became evident;it is not only the economy which collapsed completely, but all other institutions were trans-formed into a pure service of the party oligarchy; poverty of the society progressed as theruling strata were getting richer and richer, economically and financially strengthening theirpower; nationalism was used as the new means of legitimization in order to homogenizethe population and win its support despite the ever more catastrophic consequences of theruling policy. In the last decade of the 20th century FRY became the poorest country in Eu-rope, with the lowest living standard in comparison with former Yugoslav republics.Through propagating “conspiracy theory” the regime encouraged the isolation of the coun-try, consolidated by the external sanctions of the international community. Such a state ofaffairs characterized the period before the overturn of 5 October 2000. It is within thiscontext that the author offers an explanation of the nature of the overturn arguing that it wasa revolutionary act by which an autocratic regime, which had lasted for six decades, wasover, and the road to a democratic transition was opened. However, the notion of transitionis unclear because it does not assume an automatic democratic transformation. Thereforeone cannot speak of a revolution in sociological terms meaning a radical transformation ofthe social system. On both institutional and mental levels some elements of the former me-chanisms of power still remain, such as: the former party nomenklatura has not been com-pletely diesmpowered and is still trying to have an impact on social processes; in themechanisms of power there remains a non-transparent process of decision-making; in therelationship between the new power elite and the public it is still the principle of commandthat predominates, disregarding suggestions of citizens’ initiatives; finally, struggle for po-wer characterizes the interrelations within the Democratic Opposition, establishing a (coali-tion) party government (instead of the promised experts’ government). It is argued furtherthat the new power elite has not yet been liberated from the temptation of power. This isanother indicator that, mentally, the key figures of the new power are still captives of the in-herited authoritarian mentality which is a major obstacle on the way of democratic transfor-


mation. This may suggest that a different institutionalization of power has not yet beeneffected. The Democratic Opposition has to develop itself to become capable of resistingthe temptations of power in order to create new democratic mechanisms. In order toachieve such a goal, in the opinion of the author, it is necessary first that the new powerelite become accountable to the citizens, and second that a critical public opinion be crea-ted as a constant public control of power, preventing its abuse. Civil society should play aprominent role in these democratic processes.

Key words: democracy, transition, authoritarianism, dis/continuity, revolution, democraticinstitutions, the public, civil society.


Vesna PešiæAmbasadorka SRJ u MeksikuInstitut za filozofiju i društvenu teorijuBeograd

Dometi promena u Srbiji nakon

Oktobarske revolucije

Rezime: U tekstu se obrazlaè teza da su oktobarske promene u Srbiji revolucionarne iireverzibilne. Rušenjem Miloševiæevog reìma ostvarena je osnovna pretpostavka zazakasnelo ukljuèenje Srbije u procese tranzicije i evropskih integracija. Za buduæi pravaci dinamiku promena u Srbiji od suštinske va`nosti je evropski kriterijum – mera u kojojSrbija, napustivši stanje izolovanosti i samodovoljnog partikulariteta, postaje deoEvrope. Prepreka na putu ostvarenja ovog strateškog cilja nije tradicionalna podela poli-tièkih aktera na „levicu“ i „desnicu“ (komuniste i antikomuniste), veæ supstancijalistièkoshvatanje politike po kome Srbija, ostvarujuæi svoju „autentiènost“, treba u buduænosti daide posebnim, „treæim putem“. Ova ideologija „radikalnog partikularizma“ karakterisala jeu prošlosti i srpsku levicu i desnicu, a njen uticaj nije nestao ni nakon oktobarske revolu-cije. U blaèm obliku, ona je vidljiva u politièkoj poziciji „umerenog nacionalizma“ koji se,u okviru danas vladajuæe elite, dopunjuje sa „politikom interesa“. Ovaj hibridni karaktersavremene srpske politike (koji je sna`no personalizovan) usporava promene, ali vodidiferencijaciji vladajuæe koalicije i predstavlja dinamizujuæi èinilac koji u politièkom ìvotunadoknaðuje nepostojanje opozicije.

Kljuène reèi: demokratija, revolucija, tranzicija, umereni nacionalizam, politika interesa,autentiènost, supstancijalizam.

Pitanje na koje èlim da odgovorim je sledeæe: kakve su se promene dogo-dile 5. oktobra? Da li je reè o radikalnoj promeni, ili je reè o smeni jednog reìmaèije æe vrednosti pretrajati i imati uticaja i na buduæu politiku i situaciju u Srbiji?

Da bi se odgovorilo na pitanje o karakteru promena, potrebno je dati dve na-pomene. Prva je da su i 24. septembar, dan regularnih izbora, i 5. oktobar – danrevolucije, otvorili moguænost da Srbija postane moderna demokratska dràva.To je samo po sebi veoma znaèajna promena, jer takvih moguænosti nije bilo.Pod Miloševiæem, zemlja je bila u sasvim specifiènoj situaciji. Ona je bila izbaèe-na ne samo iz meðunarodnih organizacija trpeæi sankcije gotovu èitavu deceniju,

nego je ispala iz epohe velikih promena koje su obuhvatile Istoènu Evropu odkraja osamdesetih godina. Dakle, prva konstatacija je da se dogodila stvarnapromena jer je uklanjanjem reìma Slobodana Miloševiæa otvorena moguænostda se društvo menja i uhvati korak sa Evropom. Ovo je potrebno naglasiti zbogonih pesimistiènih glasova u javnosti koji tvrde da se „prosto ništa nije promeni-lo“. Ja ne samo da ne delim takvo mišljenje, nego smatram da ga treba svrstati ukonzervativni tabor, iako bi se na prvi pogled reklo da takve skeptike treba svrsta-ti u ultra-progresivni tabor.

Druga napomena se odnosi na pitanje koje sam na poèetku postavila. Ja æuse, naime, baviti kvalitetom promene, jer sam veæ konstatovala da se stvarna pro-mena dogodila. No, da li je ona revolucionarna i ireverzibilna? Ako se poðe od èin-jenice da nova vlast mora da napravi „èistke“ u skoro svim društveniminstitucijama, i da se takve èistke i obavljaju u sudstvu, policiji, ministarstvima itd.,moè se tvrditi da je u Srbiji došlo do revolucionarne promene u naèinu vladanja.Iz toga se moè izvuæi još jedan zakljuèak: stari reìm se više neæe vratiti, što neiskljuèuje moguænost da u buduænosti doðe na vlast jedna potpuno renoviranaSPS. No, ni to nije mnogo verovatno, jer ova stranka (kao ni SRS), nije pokazalaspremnost da se stvarnomenja i postanemoderna stranka levice. Doduše, nije nimogla, jer je njeno voðstvo (a i najveæi broj èlanova) sastavljeno od najkonzerva-tivnijih ljudi, koji se u toj stranci nisu našli ni sluèajno ni iz èistog profiterstva.1

No, moja tvrdnja da se dogodila „skokovita“ i ireverzibilna promena samomèinjenicom da je smenjen reìm Slobodana Miloševiæa (njoj sam dodala još dve– da je nova vlast izvela niz personalnih promena u va`nim institucijama i najavi-la reforme koje treba Srbiju da postave u dobro poznate tranzicijske okvire),mnogima moè izgledati samo puka tvrdnja bez dokaza. S obzirom da se s tomtvrdnjom uglavnom iscrpljuje sve ono što se èvrsto moè tvrditi o karakteru pro-mena koje su se dogodile, nemam nameru da je posebno dokazujem.2 Umestotoga, ja æu pomeriti ugao gledanja tako da se kriterijumi promene pomere u nekuudaljeniju taèku u buduænosti. Iz te taèke se moè postaviti pitanje da li æe Srbijaizdràti tranzicijski put i da li æe iæi jednakim ili brìm tempom ka modernizaciji iEvropi (u tehnièkom i vrednosnom smislu) u poreðenju sa, recimo, Poljskom,Èeškom ili Slovenijom. Odgovor o karakteru promena tako prestaje da budejednostavan i nedvosmislen, a diskusija izlazi izvan dobro poznatih šema o re-voluciji i evoluciji i sliènih socioloških klasifikacija.

Teorijski bi semoglo tvrditi da nijedna skokovita promena, pa ni srpska od 5.oktobra, nema sadràn u sebi kvalitet ili domet promene, veæ se domet stvara,

176 Vesna Pešiæ

1 Videti radove Vladimira Goatija u kojima je analizirao vrednosne orijentacije SPS i SRS,pokazujuæi da ove dve stranke dele iste, antimoderne vrednosti.2 Dokazivanje tvrdnje da su se desile stvarne promene, bilo bi isto kao kada bi neko dokazi-vao da je nestanak Èaušeskua bila stvarna promena za Rumuniju. Naime, kada je reè o takoekstremnim vladavinama, koje tako dramatièno utièu na sudbinu društva u jednom sasvim ele-mentarnom smislu, sam njihov nestanak je promena koja se ne mora dokazivati.

on je proizvod meðudelovanja i borbe politièkih snaga koje su nastupale 5. okto-bra i drugih koje se mogu javiti u post-miloševiæevskom periodu. Ja smatram daSrbija još nije zakoraèila u post-miloševiæevsko društvo, jer nisu jasno postavlje-ni temelji njene evropske buduænosti. Oko njih se vodi borba, zasada nedovolj-no vidljiva, zato što se sve politièke stranke koje su bile protiv staroga reìmanalaze u jednom bloku i zajednièki vladaju. Meðutim, one se još uvek nisu jasnodiferencirale i postavile svoje vrednosno-programske orijentacije da bi se veæsada moglo tvrditi koja æe struja, ona „autentièna“ ili ona „evropska“, imati višesnage, uspeha i podrške u samom društvu.

Dakle, za odmeravanje kvaliteta i dometa promena, opredelila sam se zastari i dobro oprobani kriterijum. Opredelila sam se za „evropski“ kriterijum, pokome treba procenjivati da li æe se Srbija opredeliti da bude evropska u jednomrelativno kratkom roku (oko desetak godina). Mislim da je taj kriterijum najis-pravniji, jer seèe preko omiljene, ali površinske podele kao što je podela na „ko-munizam“ i „antikomunizam“ koju forsira srpska desnica. Insistiranje na tojpodeli po kojoj Miloševiæ ne obeleàva nikakav poseban period veæ je samo deojedne te iste komunistièke vladavine koja je trajala 50 godina, prikriva se srpskinacionalizam koji desnicu veoma blisko povezuje sa radikalnom levicom, odno-sno sa samim Miloševiæevim reìmom . Na drugoj strani, taj kriterijum odbacujedruge površne podele koje forsira radikalna levica o posebnom, „našem“, putuka modernizaciji, koji ne bi bio ni kapitalistièki ni eksploatatorski nego treæi put,

koji se odupire zapadnom kapitalizmu kao nehumanom. Ako se pogleda šta bina prvi pogled spajalo srpsku desnicu i radikalnu levicu, onda je to njihovo sups-tancijalistièko shvatanje politike. Politika stremi ostvarenju unapred zadatog cil-ja, bilo da je on komunistièko društvo ili srpska autentiènost (ne u folklornom iliistorijskom smislu) koja æe proizlaziti iz „nacionalnog biæa“ i naziva se„srpstvom“. Ta dva supstancijalistièka pogleda na svet su se spojila u praksi, a niteorijski nisu udaljena, pa oba Srbiji (i Srbima) trajno namenjuju neko posebno

mesto i ulogu. To mesto je negde izmeðu Zapada i Istoka, ili u otvorenom suko-bu sa Zapadom. Srbija bi trajno ostala socijalno-politièki neopredeljena tako štobi odbacila trìšnu (kapitalistièku) privredu, opredeljujuæi se za tzv. treæi put3.Oba pristupa veruju da postoji nekakva autentièna tj. izvorna i esencijalnosrpska politika, pa se zato ona ne moè prikloniti ni Zapadu ni Istoku, ni kapita-lizmu ni komunizmu, nego mora ostati bolno neuklopljiva, tragièno samosvojnai, kao takva, izloèna zavisti suseda i nerazumevanju velikih sila.

Ja bih se usudila da tvrdim da je suština Miloševiæevog reìma bila do krajadovedena baš ta vera u srpsku posebnost. Ona se izraàvala i kao antievrops-ka, ali i kao antiruska, pokušavajuæi da sama i za sebe izdejstvuje jasnu podelaizmeðu Rusije i Evrope (kada je ta razlika poèela naglo da se smanjuje) u kojojbi Srbija zauzela svoje mesto izmeðu. Ova reminiscencija na titoizam i „treæiput“, u kombinaciji sa politikom agresivnog nacionalizma koju je poveo Miloše-

Dometi promena u Srbiji 177

3 Slavoj ?i?ek je duhovito primetio da ne da nema „treæeg puta“ nego nema ni drugog puta.

viæ, proizveli su jednu posebnu pojavu – radikalni partikularizam (fundamentali-zam) koju je jedan naš autor nazvao „miloševiæevizmom“ 4.

Radikalni srpski partikularizam (nacionalni, socijalni i epohalni) suprotsta-vio se ratom i zloèinom svemu što su univerzalne vrednosti i norme savremenogsveta (u kome su ipak relativizovane zapadno-istoène razlike). Meðutim, svest ogaènju elementarnih normi èoveènosti nije postojala (sem na društvenoj mar-gini) dok se ratovalo. I još se nije formirala, ni posle 5. oktobra, kada je staravlast na ulici srušena. Zato ta svest nije ni mogla srušiti reìm, pa i danas njenonepostojanje omoguæava moje sumnje u kvalitet promene koja se dogodila.Reìm je srušila svest koja je sve jasnije videla da miloševiæevski partikularizampreterano štrèi, da je van „sveta i veka“ i proizvodi toliko patnje i bede da, na kra-ju, više nije odgovarao gotovo nijednoj politièki i društveno uticajnoj grupi.Dakle, radikalni partikularizam je poèeo da smeta veæini, i to verovatno još od1996. godine, kristališuæi se prilièno jasno za vreme tromeseènih demonstracijapovodom izborne kraðe lokalnih izbora. Od tada, èim je organizaciono bilomoguæe skupiti nezadovoljnu veæinu, reìm je srušen, a „miloševiæizam“ je osta-vio Srbiju na pogrešnoj raskrsnici. Pogrešnoj zato što još uvek pothranjuje iluzijuda ona moè da vodi svoju, ekskluzivnu politiku i nakon 5. oktobra. Verovanje unjenu suštinsku posebnost je preìvelo, s time što bi sada trebalo napravitikorekciju Miloševiæevog nacionalnog i socijalnog radikalizma. Umesto pretera-nosti trebalo bi uspostaviti umerenost.

Nakon više od pola godine od kako je stara vlast srušena, korektivna politi-

ka Miloševiæevog radikalnog nacionalizma i izolacionizma dominira politièkimìvotom Srbije. Ona nije odustala od esencijalistièkog shvatanja politike, jer se idalje oslanja na neku vrstu srpskog narodnjaštva po kome politika izvire iz na-rodnog biæa i predstavlja neku vrstu mistiènog izraza te istorijske konstante.Korektivna politika sada veæ pokušava da ideološki uoblièi prostor koji kontrolišei da sebi naðe ime, pa o sebi govori kao o „umerenom nacionalizmu“. Koliko semoglo razabrati èemu ta politika stremi, moj je utisak da se ona zalaè za prikri-veni nastavak velikosrpske politike, tj. te esencijalistièke opsesije, ali ovoga putau skladu sa moguænostima i normama i delimiènim pomirenjem sa Zapadom.Zato ona neæe biti u stanju da srpsko nacionalno pitanja brzo uvede u mirnijevode – povlaèenjem realnih granica i stabilizovanjem dràve u okviru njenestvarne integrativne moæi. To neæe moæi ni zbog toga što ne priznaje da Srbi tre-ba da odgovaraju za zloèine pred meðunarodnim sudom. Ona tu obavezu cedikroz zube kao nametnutu jer gotovo ne veruje u srpsku odgovornost, a skoro jeubeðena da je Zapad nepravedno podmeæe Srbima iz dobro poznatih razloganetrpeljivosti. Da je ta paranoièna matrica o netrpeljivosti preìvela, vidi se potome što se neprekidno insistira na balansu (jednakosti) u zloèinima svih „stranau sukobu“ i jednakoj krivici za raspad Jugoslavije. Na planu odgovornosti za rat izloèine dominira gotovo totalna neodgovornost, umesto da se ona jednostrano

178 Vesna Pešiæ

4 Izraz je lansirao Vojin Dimitrijeviæ u listu „Danas“

preuzme što, u principu, ne bi trebalo da iskljuèuje zahtev da pravda bude zado-voljena tako što bi svi bili ka`njeni proporcionalno uèinjenim zlodelima.

Dakle, korektivna politika æe se dràti svojeg esencijalizma – šta god onznaèio – dok æe politika interesa biti potiskivana u predele zakulisne politike, ne-transparentnosti i kriminala. Upravo dva lica srpske politike – jedno uzvišeno usvojoj autentiènosti, i jedno izopaèeno, kada se bavi interesima – proizvodila sunerazrešene rebuse. Kada se prezentovala u svom najsvetaèkijem vidu, kada je„branila Evropu od islama“ (što toboè neprekidno radi veæ vekovima) i govorilao „carstvu nebeskom“, o svojim posejanim kostima i veènoj borbi sa „mnogonadmoænijim neprijateljem“, upravo se tada pomaljalo ru`no i iracionalno licezloèina i najgrubljih materijalnih interesa. Esencijalistièka politika jednostavnone moè da uspostavi èvrsta merila ponašanja i javnu kontrolu nad funkcioni-sanjem institucija. Ona je èist sluèaj vladavine ideologije koja sama po sebi uki-da vladavinu prava. A èim nema prava, interesi divljaju, bilo da je reè o te`nji kaodrànju vlasti ili o materijalnim interesima.

Ove mešavine ideologije i interesa još uvek èine Srbiju tajanstvenom i ne-transparentnom. Niko danas u Srbiji nema oseæaj da su nam oni sve rekli, ali nisvaki od onih koji su na vlasti ne zna taèno šta onaj drugi radi i smera. Zato je inastala borba za policiju i vojsku, odnosno za kontrolu institucija gde se tajneèuvaju, ali i otkrivaju. No, obe institucije su naèete promenama i njihova se mi-stiènost smanjuje, ali ne do mere transparentnosti uobièajene u demokratskomdruštvu.

Politika se u Srbiji podelila na dva glavna koloseka. Prvi je politika uzviše-nosti, zamišljenosti i srpske uvreðenosti. Ona se bavi nacijom i dràvom, a sebenaziva „umereno nacionalistièkom“ i „legalistièkom“ (što je sredstvo da se protiv-nik obuzda, pa i kontroliše). Druga politika je brza, pragmatièna i pod hipotekomda je „kriminogena“ (sklona liènim interesima). Bavi se ìvotnim i dnevnim inte-resima – ekonomijom, socijalom, infrastrukturom, dugovima i zajmovima. Prvupredstavlja Demokratska stranka Srbije sa Koštunicom, a drugu Demokratskastranka sa Ðinðiæem. To je verovatno i nekakva podela koju nalaù funkcije kojeobavljaju. Meðutim, problem je u tome što se te dve politike ne samo ne razume-ju i samo mehanièki dopunjavaju, nego se stièe utisak kao jedna drugu proiz-vode u iskrivljenom obliku.

Ova podela nije funkcionalna s obzirom na merilo koje sam ja izabrala zaprocenu promena koje simbolizuje 5. oktobar, tj. s obzirom na postavljeni cilj –ubrzano integrisanje Srbije (Jugoslavije) u Evropu. Ona nije dinamièna i zato netreba grditi narod kada se àli da se odugovlaèi sa promenama i da je procespromena jako usporen. Stièe se utisak da je politika opet preoptereæena liènosti-ma, jer se nije oslobodila ni uzvišenog prenemaganja ni kriminogenosti. Sliènapodela je postojala i za vreme starog reìma. Miloševiæ se bavio Nacijom iDràvom, a opozicija kritikovala ekonomiju, pisala socijalne programe i traìlazajmove. I sada je ova podela nelogièna i nenormalno takmièarska (izmeðu


dràve i ekonomije ne bi trebalo da se odigrava utakmica, odnosno koja æe eki-pa uspeti, a koja propasti). Ona proizvodi „višak politike“ koji onemoguæava dase formira politièko polje u kome transparentno deluju politièki subjekti. Samo naprvi pogled ova podela je resorska, a na drugi se vidi da je resorsko ponašanjenategnuto, pa èak i komièno preterano (kao izraz bontona dva lidera). Mi ni pri-bli`no ne moèmo da kaèmo šta u stvari hoæe Koštunica, a šta Ðinðiæ, odnos-no mi ne znamo njihova politièka gledišta na iste stvari. Pošto se gledišta takostidljivo ispoljavaju, insistira se na razlièitim metodama: navodno, jedna frakcijavlasti je sklona brzim promenama ali zato nelegalnim, a druga je spora ali zatolegalistièka. No, to su samo prazne reèi.

U zakljuèku bi se moglo tvrditi da je nova vlast u pravom smislu hibridna, jerje èine koliko konzervativne toliko i progresivne snage. Ona s jedne strane otva-ra moguænosti brzih tranzicijskih promena u skladu sa evropskim procesima in-tegracije, a s druge, sama po sebi, predstavlja otpor promenama. U ovom svomdrugom, negativnom vidu, ona promene usporava, bar iz dva vidljiva razloga.Prvi je što se sama vlast ne tematizira, odnosno vlast kao takva se nije rastvorilau institucije koje odreðuju ulogu liènosti i stranaka u politièkom ìvotu. Stièe seutisak kao da još uvek vlada mistièna veza izmeðu naroda i voðe i da zato nijenapuštena ideja o veènoj vlasti. Dokaz za to je da se politièka gledišta nategnutousaglašavaju ili ostavljaju otvorenim radi opstanka na vlasti konglomerata stra-naka (svaka stranka je dobila komad vlasti). Zbog toga se sledeæi izbori doìvlja-vaju kao bauk, jer æe neki morati da izgube te komade vlasti. Naravno, poduslovom da izbori budu stvarno dinamizirajuæi – a to znaèi da se vladajuæa koali-cija raspadne na razlièite politièke pozicije. Još jedan dokaz za istu stvar je da ni-jedan lider stranke (ukljuèujuæi i Miloševiæa u zatvoru) nije dao ostavku nafunkciju predsednika stranke, a svaki je preuzeo visoke dràvne funkcije. Toznaèi da se promene ne vide kao programsko prevazilaènje i otvaranje novihmoguænosti (što i jeste funkcija demokratskih izbora), veæ da se radije vide kaorad klatna koje odvodi i dovodi na vlast jedne te iste liènosti (malo jedan, malodrugi). Programi stranaka se posle gubitka izbora ne menjaju, niti se posle po-bede stvaraju nove ekipe koje donose nove ideje.

Drugi razlog je to što se ne vidi gde su smešteni dinamièki faktori da bi sedruštvo menjalo u skladu sa navedenim oèekivanjima. Naime, ako su svestranke u jednoj vladajuæoj koaliciji, a prethodne vladajuæe stranke su propale ine bi trebalo da se na vlast vrate, onda se ne zna odakle æe da duvaju vetrovi pro-mene. (Ovo vaì pod pretpostavkom da je još uvek validna teorija po kojoj su pro-mene proizvod sukoba vlasti i opozicije.) Odnosno, nije jasno gde je mesto iuloga kritike u post-miloševiæevskom periodu. Moja hipoteza je da se dinamièketenzije mogu oèitati izmeðu struènjaka i nacionalnih politièara (srpskih „metafi-zièara“). Što se ta tenzija više prikriva – to je ona sve vidljivija. Imam u vidu tenzijuizmeðu struènjaka-ministara koji vode ekonomske reforme i politièara-dràvnih

funkcionera oko Meðunarodnog suda u Hagu. Na jednoj strani su struènjaci koji

180 Vesna Pešiæ

insistiraju na potpunoj deblokadi društva, a to podrazumeva izruèenje optuènihza ratne zloèine Meðunarodnom sudu u Hagu. Na drugoj strani su branici „nacio-nalnog dostojanstva“ koji maksimalno oteàvaju punu saradnju sa Haškim su-dom. Ako bi se desilo da ministri-eksperti i njihovi pomoænici (oni se nalazeuglavnom u Vladi Srbije i nešto manje u Saveznoj) napuste svoje poloàje zatošto ne bi bili u stanju da efikasno sprovode reforme, onda bi to bio najbolji znakda su „metafizièari“ pobedili i odvukli Srbiju od otvorenih moguænosti da se mo-dernizuje, uredi i pribliì Evropi.

No, ima i jedan problem samog društva i njegove sopstvene inertnosti.Mo`da je ovoliko promena i ovoliko „evropeizacije“ koliko je sada na putu – pra-va mera stvari, pa i malo više od te mere. Kaèm da je to malo više zato što mo-derne i progresivne snage ne bi dobile ovoliki uticaj i podršku naroda koliko sadaimaju. Iz tog razloga, brz raspad koalicije moè da ima negativne posledice, jerse lako moè desiti da na sledeæim izborima pobedi konzervativni blok, onaj kojividi Srbiju kao „nešto izmeðu“, suštinski razlièitu od Zapada i njegovih univerzal-nih ideala. Onda bismo mo`da zaista krenuli sporovozno, a ovako se Srbijakreæe mo`da malo sporo, ali je pravac dobar i još uvek nije izgubljen.

Ciudad Mexico, 3. 5. 2001.

The Scope of Changes in Serbia after the October Revolution

Summary: The basic contention of the paper is that October changes in Serbia havebeen revolutionary and irreversible. With the elimination of the Miloševiæ regime the chiefprecondition was created for Serbia’s belated inclusion in processes of transition and Eu-ropean integration. For the future course and dynamics of changes in Serbia the Euro-pean criterion is essential – the degree to which Serbia, abandoning the state of isolationand self-sufficient particularity, becomes a part of Europe. Themain obstacle in achievingthis strategic goal is not the traditional division of political actors into “Left” and “Right”(communists and anti-communists) but rather a substantialist understanding of politicswhereby Serbia in the future, actualizing its “authenticity”, should follow a special or“third” way. In the past, this ideology of “radical particularism” characterized both Left andRight in Serbia, and it remains influential after the October revolution as well. In a milderform, it is evident in the political position of “moderate nationalism” which is, within thecurrently ruling elite, complemented by “politics of interest”. This hybrid character of Ser-bian politics at the present moment, which is strongly personalized, is slowing down thechanges, but also provokes differentiation within the ruling coalition and thus acts as adynamizing factor compensating for the lack of opposition in political life.

Key words: democracy, revolution, transition, moderate nationalism, politics of interest,authenticity, substantialism.


Aleksandar MolnarFilozofski fakultet

Beograd

O neizvesnostima revolucije

zapoèete 5. oktobra 2000.

Rezime: U radu autor govori o tri neizvesnosti, sa kojima se suoèava revolucija zapoèeta

5. oktobra 2000. Prva neizvesnost tièe se granica zemlje unutar koje se revolucija uopšte

odvija. Neizvesno je, drugim reèima, da li je revolucija zahvatila Crnu Goru ili se ogra-

nièava samo na Srbiju (bez Kosova i Metohije). Druga neizvesnost se odnosi na pers-

pektive da se pomenuta revolucija u dogledno vreme završi kao klasièna ustavotvorna

revolucija, tj. donošenjem prihvatljivog ustava na legitimnoj ustavotvornoj skupštini.

Treæa neizvesnost tièe se, naposletku, sudbine koju æe doìveti svrgnuti jugoslovenski ti-

ranin Slobodan Miloševiæ u sudskim postupcima u zemlji i inostranstvu.

Kljuène reèi: revolucija, federalni odnosi Srbije i Crne Gore, sudski sistem, Ustav, Haški

tribunal, odgovornost.

U danima u kojima nastaju ovi redovi (poèetak aprila 2001), tri velike neiz-

vesnosti se nadnose nad revoluciju u Jugoslaviji/Srbiji, zapoèetu 5. oktobra

2000. (tezu da je tog dana zapoèeta revolucija, kojom je oborena Miloševiæeva

tiranija posebno sam obrazloìo u: Molnar, 2000). Prvo, neizvesno je u kojoj

zemlji se revolucija uopšte odvija: u Saveznoj Republici Jugoslaviji (dakle, uklju-

èujuæi tu i Crnu Goru) ili samo u Srbiji. Drugo, neizvesno je kakav æe karakter po-

primiti pomenuta revolucija, odnosno hoæe li uspeti da se okonèa kao klasièna

ustavotvorna revolucija. I treæe, neizvesno je kakvu æe sudbinu doìveti svrgnuti

jugoslovenski tiranin Slobodan Miloševiæ. U ovom prilogu æe biti više reèi o po-

menutim neizvesnostima.

Teritorijalno-politièko odreðenje revolucije

Prva neizvesnost koja je pomenuta tièe se odreðenja teritorije (dràve) na

kojoj se revolucija uopšte sprovodi. Prvi korak te revolucije bilo je svrgavanje

predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševiæa, što bi sugerisalo da je njen

karakter jugoslovenski. Meðutim, odmah se pokazuje da je jugoslovenski karak-

ter revolucije zapoèete 5. oktobra 2000. jednako problematièan kao što je bila

problematièna i sama Miloševiæeva funkcija jugoslovenskog predsednika.

Naime, iako formalno zaista jugoslovenski predsednik, Miloševiæ nije kontroli-

sao ni celokupnu teritoriju Srbije, a kamoli Jugoslavije. Ispod njegove kontrole

izmakla se kako Crna Gora, tako i Kosovo i Metohija, pa je samim tim i njegovo

„predsednikovanje“ bilo upuæeno na skraæenu Srbiju (tj. u9u Srbiju i Vojvodinu).

Problem, meðutim, leì u tome što SR Jugoslavija postoji kao meðunarod-

no priznata dràva, koja je èlanica Ujedinjenih nacija i, barem formalno, sastavl-

jena od dve federalne jedinice – Srbije i Crne Gore. I savezna dràva, baš kao i

obe njene federalne jedinice, imale su 5. oktobra 2000. potrebu za ustavotvor-

nom revolucijom, pošto nijedna od njih nije bila ureðena kao moderna demo-

kratska ustavna dràva. Istina je nesumnjivo da je u Crnoj Gori lièni reìm Mila

Ðukanoviæa bio neuporedivo liberalniji i prema Zapadu kooperativniji nego Milo-

ševiæev reìm u Srbiji (i, moglo bi se dodati, u onom domenu u kojem je savezna

dràva funkcionisala), kao što je istina da je Ustav Crne Gore iz 1992. bio po èi-

tavom nizu karakteristika superiorniji od Ustava Srbije iz 1990. Meðutim, sve to

ništa ne menja na èinjenici da je u Crnoj Gori postojao, a i danas postoji, jedan

lièni reìm, ponikao uMiloševiæevoj školi demokratskog despotizma, èiji anahro-

nizam najbolje razgoliæuje sam uèiteljev pad sa vlasti. U senci „najveæeg evrops-

kog problema“, koji je uèitelj predstavljao tokom devedesetih godina, uèenik je

proìveo relativno sreæne godine, tokom kojih mu je pošlo za rukom da se eman-

cipuje od uèitelja i da izgradi svoj sopstveni – mali, ali za skromnije apetite dovo-

ljan – politièki zabran.

Zbog svega toga je sasvim umesno postaviti pitanje na koju politièku zajed-

nicu se odnosi revolucija koja je zapoèela 5. oktobra 2000. Odgovor je nesumn-

jiv za sve one teritorije (u Srbiji) koje je Miloševiæ kontrolisao do dana kada je

svrgnut, ali se na granicama te teritorije prema Crnoj Gori poèinje dizati nepro-

zirna magla.1Oèigledno je da su zbivanja u Beogradu oktobra 2000. bila signal

za crnogorskog predsednika Mila Ðukanoviæa i njegove saradnike da još ofan-

zivnije krenu u osamostaljivanje Crne Gore i tako postojeæi lièni reìm u ovoj re-

publici uèine imunim na revolucionarne impulse iz Srbije.

No, problem ipak nije tako jednostavan. Svi znaèajniji segmenti crnogorskog

graðanskog društva, a posebno inteligencija, skoro se bezizuzetno stavila na stra-

nu Ðukanoviæa i takoreæi mu nametnula ubrzani ritam otcepljenja od Jugoslavije.

Utoliko u postojeæoj situaciji u SR Jugoslaviji postoje i elementi onog sukoba koji

su doìvele amerièke dràve nakon sticanja nezavisnosti od Velike Britanije – su-

koba izmeðu federalnog koncepta (karakteristiènog za velike federalne jedinice) i

184 Aleksandar Molnar

1Problem sa Kosovom i Metohijom je još kompleksniji (o èemu svedoèi vojna ofanziva u koju

je novembra 2000. krenuo albanski separatistièki pokret na jugu Srbije) i ovde neæe biti naèin-

jan zbog nedostatka prostora. U svakom sluèaju, postojanje meðunarodnopravnog reìma,

kojem su Kosovo i Metohija podvrgnuti od 1999, opravdava posebno razmatranje statusa i

perspektiva ove pokrajine.

antifederalnog koncepta (karakteristiènog za male federalne jedinice). Danas je

veoma teško utvrditi taèke razdvajanja izmeðu autentiènih „antifederalitièkih“ sna-

ga (koje su orijentisane ka izgradnji demokratske ustavne dràve – ali u okvirima

Crne Gore) i – mahom nacionalistièkih – snaga koje brane lièni reìm Mila Ðuka-

noviæa, pošto ih u isti politièki tabor ujedinjuje borba protiv zajednièkog neprijatel-

ja – „srbijanske hegemonije“. Njihov principijelni sukob treba oèekivati tek kada

bitka protiv Jugoslavije/Srbije bude okonèana (bilo sticanjem nezavisnosti Crne

Gore, bilo redefinisanjem jugoslovenske federacije).

S druge strane, „federalistièke snage“ – barem u Srbiji – ušle su u borbu

protiv crnogorskog separatizma vrlo mlako, moglo bi se èak reæi bezvoljno.

Osim (taènih, ali ne i dovoljnih) optu`bi za secesionizam i nedemokratizam na

raèun crnogorskih vlasti i (sasvim izlišnih) uveravanja da æe Srbija prihvatiti sva-

ku demokratski izraènu volju graðana Crne Gore, srbijanski „federalisti“ za

sada nisu uspeli da ponude ništa što bi zaista doprinelo ubeðenju tih graðana da

perspektiva prosperiteta za njih postoji u Jugoslaviji. Zato æe biti zanimljivo prati-

ti finiš „bitke za Jugoslaviju“, u kojoj momentalno „antifederalisti“ imaju daleko

veæu prednost i ubrzano se pribliàvaju realizaciji svog tako èljenog cilja. A ako

se bude desilo da oni na kraju slave pobedu, revolucija zapoèeta 5. oktobra

2000. nu`no æe se morati skrasiti unutar srbijanskih teritorijalnih okvira.

Fenomenološko odreðenje revolucije

Druga neizvesnost vezana za ovu revoluciju jeste njen ishod, odnosno ono

šta æe se njome postiæi. Da bi se o tome moglo pouzdano govoriti, potrebno je,

naravno, da se ona završi i na svet donese sve svoje plodove. Meðutim, veæ je i

sada moguæe govoriti o moguæim putevima, kojima ona moè krenuti, kao i per-

spektivama koje joj se pritom otvaraju.

Jedan naèin gledanja na ovu revoluciju jeste da se u njoj prepozna još jed-

na (poslednja?) antikomunistièka revolucija. U èlanku napisanom neposredno

posle Miloševiæevog svrgavanja, dobar poznavalac novije istoènoevropske isto-

rije Timothy Garton Ash je taj dogaðaj nazvao „poslednjom revolucijom“ u Istoè-

noj Evropi: „Ako je Pokret Solidarnošæ u Poljskoj bio poèetak kraja komunizma,

onda je ovaj dogaðaj okonèanje kraja komunizma“ (Ash, 2000: 47). Zavodljiva

na prvi pogled, ova interpretacija sadrì odreðene probleme. Iako se Slobodan

Miloševiæ zaista moè oznaèiti kao politièar koji se vlasti domogao još u doba

komunizma (shodno tadašnjim pravilima borbe izmeðu pojedinih frakcija komu-

nistièke partije) i kontinuirano vladao do pomenutog dogaðaja, oèigledno je da

osnovni problemi njegove vladavine nisu leàli ni u komunistièkom nasleðu (na

kraju krajeva, bivši komunisti se kontinuirano nalaze na predsednièkim pozicija-

ma kako u Crnoj Gori, tako i u Sloveniji), niti u predanosti komunistièkim ideali-

ma (nije li, uostalom, Miloševiæ bio prvi komunistièki lider u SFRJ koji je

„predosetio“ lom komunistièke legitimacione matrice i blagovremeno zapoèeo

sa „prestrojavanjem“ – u tabor nacionalista).

O neizvesnostima revolucije 185

Ono što je Miloševiæa uèinilo „crnom ovcom“ Istoène Evrope u devedesetim

godinama bilo je njegovo slepilo za sudbinu bipolarnog sveta i evropskih inte-

grativnih tokova. Drugim reèima, Miloševiæ se pokazao kao pragmatièan poli-

tièar kada je trebalo odbaciti komunizam, ali se pokazao kao rigidan i

nedalekovidan politièar kada je u pitanju bila procena moguænosti da – i po cenu

rata, izolacije i sankcija UN – odrì sopstveno samovlašæe u Evropi u poslednoj

dekadi 20. veka (pritom vazda pokušavajuæi da u Aziji stekne saveznike u borbi

protiv „NATO-imperijalizma“). Zato je veoma indikativno da je on, praktièno sve

do dana-današnjeg, zadrào krajnje negativan stav prema promenama koje su

se desile u Istoènoj Evropi 1989/1990. U poslednjem intervjuu sa slobode, koji je

dao novinaru Danasa, Miloševiæ je o oslobaðanju istoènoevropskih zemalja od

komunizma govorio kao o „krizi“, odnosno poèetku njihove „kolonizacije“ (od

strane „kreatora svetskog poretka“), zakljuèujuæi da je „u svim zemljama tog re-

giona došlo do dramatiènih politièkih tenzija, sukoba i promena, koje su […]

svele ìvot ovih zemalja na stranaèke sukobe i borbe“ (Danas od 24-25. marta

2001, Vikend dodatak, str. II-III). Miloševiæ nikada nije àlio za „starim dobrim

danima komunizma“, niti je èleo da ih vrati; ono protiv èega je on bio moglo bi

se svesti na dve stvari: istinski politièki pluralizam i ukljuèivanje u transnacio-

nalne – pogotovo evropske – politièke, ekonomske i kulturne procese integra-

cije. Strah od te dve stvari sasvim jasno probija ispod citiranog lamentiranja o

(navodno sveopštoj) rastrzanosti istoènoevropskih društava „stranaèkim suko-

bima i borbama“ i o novom „kolonijalizmu“, kojem su podlegle.

Zato, ako ima smisla revoluciju zapoèetu 5. oktobra 2000. dovoditi u vezu sa

antikomunizmom, onda to treba ogranièiti samo na vezu sa proevropskim nasto-

janjima, koja su u njoj preovladala. Ralf Dahrendorf je veæ 1990. formulisao tezu,

po kojoj su antikomunistièke revolucije u Istoènoj Evropi imale naglašen proe-

vropski karakter i bile rukovoðene sna`nom te`njom za èvrstom integracijom u

evropsku zajednicu naroda (Dahrendorf, 1990: 22). Taj proevropski naboj je

1989/1990. postojao i u Srbiji, nalazeæi svoje najveæe pra`njenje u antikomunis-

tièkim demonstracijama 9. marta 1991. u Beogradu, ali je u narednom periodu

bio obuzdavan i umanjivan nacionalistièkom i ratno-huškaèkom propagandom.

Meðutim, Miloševiæu nikada nije pošlo za rukom da ga u potpunosti iskoreni. Da

je u erupciji narodnog gneva 5. oktobra 2000. veliku ulogu igrala i ova èlja za

integracijom u Evropu (naroèito kod mlaðih uèesnika zbivanja) nema nikakve

dileme. No, to još samo po sebi nije dovoljno da se cela revolucija zbog toga na-

zove antikomunistièkom.

Nazivanje dogaðaja od 5. oktobra 2000. („poslednjom“) antikomunistièkom

revolucijom bilo bi mo`da ipak najpogrešnije zato što bi se na taj naèin implicirao

zakljuèak da je revolucija veæ okonèana. Stvari stoje sasvim drugaèije. Revolu-

cija je tog dana zapoèela i okonèaæe se tek kada Jugoslavija (odnosno Srbija)

dobije ustav koji joj odgovara, koji izraàva nosivi društveni ugovor njenih gra-

ðana i unutar èijih institucija æemoæi da teku redovni politièki procesi. Najsigurniji

put dolaènja do takvog ishoda jeste organizovanje ustavotvorne skupštine sa


jasnim i èistim legitimitetom i sa dovoljno prosveæenom veæinom za stvaranje

takvog aran`mana pravno regulisane, podeljene i odgovorne vlasti, koja æe

spreèiti nastajanje neke nove tiranije u buduænosti.

Na putu ka ustavotvornoj skupštini, na kojoj je jedino moguæe doneti takav

ustav, kriju se brojne prepreke i èekaju mnogobrojni izazovi. Jedna od najveæih

opasnosti tièe se odnosa prema poraènim snagama starog reìma. Jedan

njihov deo mora biti integrisan u politièki ìvot zemlje (odnosno u administraciju i

ekonomiju), pošto vitalni mehanizmi dràve i ekonomije po pravilu ne mogu

izdràti konsekventnu „èistku“. Na drugoj strani, meðutim, prevelika integracija

starih kadrova, èesto u velikoj meri korumpiranih ili na drugi naèin ogrezlih u ne-

zakonite radnje, dovodi u opasnost samu moguænost revolucionarnog novog

poèetka (Quaritsch, 1992: 520). Dakle, jedan od najva`nijih poteza koje æe

nove, privremene vlasti (ali i prve vlasti koje budu izabrane u skladu sa novim

ustavom) morati da vuku tièe se izbora mera kojima æe se „pravno potiskivati

prošlost“ starog reìma (upor. detaljnije Hoffmann, 1992; Dreier, 1995; Schweit-

zer, 1999). Meðu timmerama, svakako je najva`nija odluka ko æe se iz stare no-

menklature i za šta krivièno goniti – a posebno da li æe se i za šta suditi èoveku

na vrhu hijerarhije starog reìma. U sluèaju Jugoslavije/Srbije to je svrgnuti tira-

nin – Slobodan Miloševiæ.

Privoðenje pravdi Slobodana Miloševiæa

U buduæim istraìvanjima vladavine Slobodana Miloševiæa verovatno æe

morati da se pravi razlikovanje izmeðu datuma kada je prestao da vlada nad

Srbijom (5. oktobar 2000) i datuma kada je svrgnut sa vlasti nad poslednjom te-

ritorijom – predsednièke rezidencije u Uìèkoj 11 – koju je kontrolisao (1. april

2001). Skoro punih pola godine nakon što su mu oduzete poluge vladavine nad

zemljom, bivši predsednik Srbije i Jugoslavije je nastavio da vlada u pomenutoj

rezidenciji, koja je nekada pripadala Josipu Brozu – i to nad onima koji su tamo

ulazili i boravili, ali i nad onima koji su ostali èlanovi partije, sa èijeg èela nije

èleo da se povuèe ni posle izbornih debakala iz septembra i decembra 2000.

U nadi da æe mo`da dobiti svoju šansu da se vrati na poprište politièke borbe,

Miloševiæ je èuvao taj poslednji komad „neokupirane zemlje“, svojevrsnu drugu

„Uìèku republiku“. I zaista ima neke simbolike u tome što je reìm koji je na tlu

Jugoslavije/Srbije po prvi put (doduše, privremeno) uspostavljen u uìèkom

okrugu u leto 1941. (i to pre svega zahvaljujuæi haosu koji je prouzrokovala ne-

maèka okupacija), svoju produènu agoniju, a zatim i zasluèni kraj, doìveo

poèetkom proleæa 2001. u bivšoj vili „Mir“ Josipa Broza (tik ispod Brozovog veè-

nog odmorišta), u ulici nazvanoj po gradu decenijama slavljenom zbog svoje

„revolucionarne“ partizansko-komunistièke prošlosti.

Poslednjih šest meseci svoje „vladavine“ Miloševiæ je proveo ujedno i kao

zatoèenik teritorije nad kojom je vladao. Kolièina oru`ja, kasnije zaplenjenog u


rezidenciji, pripadnici Miloševiæevog liènog obezbeðenja, kao i pripadnici Vojske

Jugoslavije koji su „obezbeðivali objekt“, svedoèe o volji svrgnutog tiranina da

brani poslednji liniju fronta „do poslednje kapi krvi“. Pucnjava do koje je došlo u

subotu, 31. marta, prilikom pokušaja Specijalne antiteroristièke jedinice da za-

posedne ulaz u rezidenciju, takoðe govori u prilog Miloševiæeve rešenosti da

ovoga puta „ide do kraja“. Meðutim, kao uvek pre toga, dugogodišnji voða

srpskog naroda ni sada nije imao snage i odluènosti da prihvati sve konsekven-

ce i do kraja realizuje plan koji je zamislio. Ponovo je došlo do izraàja tipièno

Miloševiæevo ponašanje: arogantno odbaciti inicijativu druge strane, odgovoriti

na nju silom, zaoštriti konflikt do krajnjih granica, a zatim jednostavno, kao da se

ništa nije desilo, pokazati „kooperativnost“ i pristati na uslove daleko gore od

onih koje je druga strana nudila u samom startu. Ali, ako su do sada uglavnom

drugi plaæali ceh takvog ponašanja, sada je došao red na Miloševiæa i njegovu

porodicu da se suoèe sa konsekvencama.

Miloševiæ je 1. aprila uhapšen po kriviènoj prijavi zbog zloupotrebe slu`be-

nog poloàja i nedozvoljenih finansijskih transakcija. Sada je veæ sasvim izves-

no da æe u toj stvari uslediti suðenje, a pitanje je da li æe i, ako hoæe, za šta æe još

Miloševiæ biti tereæen pred domaæim sud(ovi)m(a). Takoðe, protiv Miloševiæa je

Haški tribunal podigao optu`nicu zbog ratnih zloèina poèinjenih na Kosovu i Me-

tohiji, a najavljene su i nove optu`nice koje bi se odnosile na ratove u Hrvatskoj i

Bosni i Hercegovini. To sve govori da æe se svrgnutom tiraninu suditi, ali je još

neizvesno za šta i gde (sve). U vezi sa tim problemom, potrebno je skrenuti

pa`nju na jedan veoma bitan momenat.

Kada se gledaju kršenja prava tokom trinaestogodišnje vladavine Sloboda-

na Miloševiæa u Jugoslaviji/Srbiji, moè se, najgrublje, napraviti razlikovanje iz-

meðu kršenja koja su prethodila ratovima i kršenja u vreme ratova, tj. sve do

Miloševiæevog pada 1. aprila 2001. U prvoj fazi, Miloševiæ je kombinacijom raz-

lièitih metoda pritisaka širio svoju vlast (Vojvodina, Crna Gora, Kosovo, „srpske

teritorije“ u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini), dok je u drugoj fazi nastojao da teri-

torije, nad kojima je veæ uspostavio kontrolu, odbrani oru`jem. Politièkim ustup-

cima pribegavao je uglavnom kada bi se nalazio u situacijama u kojoj je jednim

brojem teritorija nad kojima je do tada imao kontrolu plaæao zadràvanje drugih.

Beleèæi poraz za porazom, on je tako došao u situaciju da poslednjih šest

meseci njegovog ìvota na slobodi (od 5. oktobra 2000. do 1. aprila 2001) kon-

troliše (bez adekvatne titule, by the way) još samo teritoriju predsednièke rezi-

dencije u Uìèkoj 11, na Dedinju – u tzv. beogradskom „Zabranjenom gradu“.

Izgradnja demokratske ustavne dràve zahteva da se u njene temelje pos-

tavi pravosudno verifikovana istina o prethodnom reìmu. Taj reìm je, kao što je

veæ ranije konstatovano, trajao 13 godina i imao dve faze. Bilo bi veoma loše

ako bi se Miloševiæu i njegovim saradnicima sudilo – bilo pred domaæim sudovi-

ma, bilo u Hagu – samo zbog onoga što su radili (ili propuštali da urade) tokom

druge faze, dok su prostorima bivše SFRJ tutnjali ratovi. Isto tako je znaèajno


(ako ne i znaèajnije) šta su oni radili (ili propuštali da urade) u prvoj fazi Miloše-

viæeve vladavine. Tu pre svega spadaju sve one radnje inkriminisane glavom

XV KZ bivše SFRJ: obaranje ustavnog ureðenja (u tadašnjem KZ ovo krivièno

delo je bilo rogobatno formulisano kao „kontrarevolucionarno ugroàvanje

društvenog ureðenja“), ugroàvanja teritorijalne celine dràve, izazivanja nacio-

nalne, rasne i verske mr`nje itd. U obzir bi morao da doðe i èl. 20, st. 1. Meðuna-

rodnog pakta o graðanskim i politièkim pravima, koji zabranjuje „propagandu u

korist rata“ (SFRJ, koja je ratifikovala pomenuti Pakt, ovu odredbu nije adekvat-

no inkorporirala u svoje krivièno pravo i zato je potrebna njena neposredna pri-

mena). Na taj naèin bi se utvrdila Miloševiæeva odgovornost za prelomni

dogaðaj, iz kojeg su proistekli svi zloèini za koje se Miloševiæ trenutno tereti – a

to je razbijanje bivše SFRJ. Miloševiæ, sasvim izvesno, nije jedini politièar odgo-

voran za taj dogaðaj, ali bi svrha suðenja upravo i leàla u tome da pokaè za

koja pojedina krivièna dela (èijim je sinhronizovanim vršenjem bivša zajednièka

dràva podignuta u vazduh) jeste kriv i u kojoj meri.

Autor ovih redova ranije se zalagao za rešenje po kojem bi sve dràve

proistekle iz bivše SFRJ obrazovale jedan tribunal, sa zadatkom da, na osnovu

glava XV i XVI bivšeg saveznog KZ, sudi odgovornima za raspad zajednièke

dràve i zloèine poèinjene u ratovima koji su tokom i posle raspada usledili (Mol-

nar, 1994: 188). U ovom momentu, svaki pokušaj primene ovakvog ili nekog

sliènog rešenja suoèava se sa dva, reklo bi se nesavladiva problema. Prvi pro-

blem je sam Haški tribunal, koji veæ postupa po materiji regulisanoj glavom XVI

bivšeg saveznog KZ, te u tom smislu ne ostavlja prostor nekom drugom sudu da

uðe u istu materiju. (U tom smislu, by the way, SR Jugoslavija ima malo šanse

da se izbori za to da njeni sudovi sude Miloševiæu za ratne zloèine i da ga zbog

toga ne izruèi Haškom tribunalu). Drugi problem su same dràve proistekle iz

bivše SFRJ: u njima nema nikakvih naznaka da postoji politièka volja za

obraèun sa vlastitim projektima „stvaranja nacionalnih dràva“ na ruševinama

bivše zajednièke dràve, te u tom kontekstu, i za obrazovanjem jednog zajed-

nièkog tribunala koji bi sudio upravo onim istim „nacionalnim herojima“ koji su

svoje sunarodnike oslobodili te „tamnice naroda“.

No, ako stvari zaista tako stoje, onda ništa ne spreèava graðane SR Jugos-

lavije da insistiraju na tome da se u njihovoj zemlji, pred njihovim sudom, po-

krene postupak za utvrðivanje odgovornosti Slobodana Miloševiæa i njegovih

saradnika zbog osnovane sumnje da su svojevremeno poèinili niz dela koja su

bila inkriminisana u glavi XV tada vaèæeg KZ SFRJ. Bez rasvetljavanja Miloše-

viæeve odgovornosti za kljuèni dogaðaj razbijanja SFRJ svi ostali procesi koji se

protiv njega budu organizovali (finansijske mahinacije, pljaèkanje graðana itd.)

ostaæe da lebde u vazduhu i, štaviše, omoguæavaæe mu politièki efikasnu odbra-

nu. On æe, naime, moæi mirne duše da priznaje da je, tu i tamo, kršio zakone,

zato što su to „interesi srpskog naroda“ zahtevali, zato što se u vreme (od strane

Srba „nièim izazvanog“) rata nije moglo drugaèije, zato što su protiv „srpskog

naroda“ bile uvedene sankcije UN, zato što se ceo svet urotio protiv „pravedne


stvari Srba“ itd. Osuðujuæa presuda, koja bi iz jednog takvog procesa proistekla,

mogla bi da na najbolji moguæi naèin pomogne Miloševiæu da prevaziðe svoju

„postojeæu politièku smrt“ i postane ono što nikada nije bio – ponosni muèenik za

„srpsku stvar“.

Beograd, 10. 4. 2001.

Literatura

Ash, Timothy Garton (2000): “Die letzte Revolution”, Lettre International, Winter, 42-47.

Dahrendorf, Ralf (1990): Reflections on the Revolution in Europe in a Letter Intended to

Have been Sent to a Gentleman in Warsaw, New York i Toronto: Times Books i Ran-

dom House.

Dreier, Ralf (1995): Juristische Vergangenheitsbewältigung, Baden-Baden: Nomos Ver-

lagsgesellschaft.

Hoffmann, Christa (1992): Stunden Null? Vergangenheitsbewältigung in Deutscland

1945 und 1989, Bonn und Berlin: Bouvier Verlag.

Molnar, Aleksandar (1994): Osnovna prava èoveka i raspad Jugoslavije, Novi Sad: Visio

Mundi Academic Press.

Molnar, Aleksandar (2000): „Svrgavanje vlasti Slobodana Miloševiæa. Poèetak revolucije

u Jugoslaviji?“, Nova srpska politièka misao (u štampi).

Quaritsch, Helmut (1992): “Theorie der Vergangenheitsbewältigung”, Der Staat, Jg. 31,

Heft 4:519-551.

Schweizer, Katja (1999): Vergangenheitsbewältigung nach der zweiten deutschen Dikta-

tur, Münster: Lit Verlag.

Uncertainties of the Revolution Initiated on 5 October 2000

Summary: In this paper the author discusses three uncertainties faced by the revolution

begun on 5 October 2000. The first refers to the borders of the country within which the

revolution takes place. In other words, it is uncertain whether the revolution has affected

Montenegro as well or remains limited to Serbia alone (without Kosovo-Metohija). The

second uncertainty refers to the prospects for this revolution to be completed within a

reasonable period of time as a classical constitutional revolution, i.e. by the adoption of

an acceptable constitution at a legitimate constitutional assembly. Finally, the third uncer-

tainty refers to the future fate of the ousted Yugoslav tyrant, Slobodan Milosevic, in Yu-

goslav and international courts of law.

Key words: revolution, federal relations of Serbia and Montenegro, judicial system,

Constitution, the Hague Tribunal, responsibility.


ISKU[ENJA NA

PUTU PROMENA

6.

Dragoljub MiæunoviæPredsednik Veæa graðana Skupštine SRJInstitut za filozofiju i društvenu teorijuBeograd

Pogled na promene iz

perspektive politièara*

Rezime: U izlaganju su formulisani kljuèni problemi demokratske rekonstrukcije jugoslo-venske dràve i društva viðeni iz perspektive politièara – predsednika Veæa graðanaSkupštine SRJ. U prvom delu rada autor se osvrnuo na problem funkcionisanja institucijai teškoæe u stvaranju demokratskog politièkog sistema. Zatim je razmatrana aktivnost„Demokratske opozicije Srbije“ kao glavnog politièkog subjekta dosadašnjih promena iistaknuti zadaci koji stoje pred novom vlašæu. Posebno su diskutovana tri problema – sa-radnja sa Haškim tribunalom; dogaðaji na jugu Srbije i status Kosova; odnosi Srbijei Crne Gore – kao i moguænosti njihovog rešavanja u sklopu realnih unutrašnje-politièkihi meðunarodnih okolnosti. Po autorovom mišljenju, sudbina i buduænost tranzicije u Srbijii Jugoslaviji zavisi od sposobnosti i demokratskih potencijala politièke i društvene elite.U izbegavanju preuzimanja odgovornosti za sudbinu demokratskih promena od stranedela nauène i kulturne elite autor vidi jednu od karakteristika nasleðene politièke kultureu kojoj se kritièki anga`man intelektalaca èesto shvata kao izgovor za neuèestvovanje ujavnim poslovima.

Kluène reèi: demokratske institucije, socijalizam, politièka kultura, elita, Demokratskaopozicija Srbije, meðunarodni odnosi, politika, odgovornost, anga`man.

Drage kolege,

U izvesnoj sam dilemi – šta se ovde od mene oèekuje: da li jedan teorijskiprilog o politici, o civilnom društvu… ili neka vrsta izveštaja aktuelnog politièaraiz jednog ugla koji je, mo`da, malo drukèiji, jer daje „viðenje iznutra“ o tome štase zapravo s nama, i oko nas, zbiva, kako funkcioniše jedan novi reìm. Pret-postavljam da je posredi ovo drugo, teoretièara ima ovde dovoljno.

* Tekst autorizovanog izlaganja na skupu (3. marta 2001). Naslov teksta i rezime izlaganja suformulisali prireðivaèi Zbornika.

Ja sam probao da malo disciplinujem to što æu reæi o nekoliko tema. Poèeæuod institucija jer je jedna takva tema danas ovde bila na dnevnom redu.

Naravno, institucije postoje da bi se odràla jedna ravnoteà moæi i da seproblemi u društvu rešavaju na utvrðenim mestima i utvrðenim procedurama. Toje njihov prevashodni znaèaj – podela odreðenih uloga, da bi društvo i dràvafunkcionisali. Da ne razoèaram ovde predstavnike nevladinih organizacija, kojinajèešæe misle da je društvo samo polje delatnosti nevladinih organizacija.

Institucije postoje u jednom sistemu i u nekoj hijerarhiji, èiji je cilj da jednadrugu ogranièavaju, a da pri tom svaka radi jedan znaèajan posao u društvu.

Prethodna društva – socijalistièka, i ovo što smo imali posle njih, do juèe,što je neki hibrid nastao raspadom jednog tipa društva, imala su skoro sve insti-tucije, one su nominalno postojale, samo sad sa sledeæim razlikama:

– prvo što je njihov sadràj bio ispra`njen, one nisu radile ono što je trebaloda rade; i

– drugo, što je hijerarhija meðu institucijama bila potpuno poremeæena.

Mi smo, dakle, imali – i za vreme Tita, i za vreme Miloševiæa – i parlament, isudstvo, i štampu, i vladu, i sindikat. Sve su te institucije postojale. Meðutim, hi-jerarhija moæi meðu njima bila je sasvim drukèija. Postojala je partija sa mono-polom moæi, koja je onda delegirala tu svoju moæ na jednog èoveka ili na uèjezgro, rukovodstvo, tako da onda sve ove institucije postaju prazne i perverti-rane. Parlament je tu sluìo samo da aklamira ono što je veæ smislila vlada, vla-da radi ono što je smislila partija, partija radi ono što je smislio Politbiro ili voða,itd. Tako da se, u stvari, odvija jedna politièka i društvena perverzija, izigravan-jem tih institucija i poremeæajem njihovih hijerarhija. I oni koji tvrde da se ništanije promenilo mogu biti u pravu tek onda ako mi ponovimo jedan takav haosmeðu institucijama.

Prva stvar koju treba da uradi nova vlast jeste da uspostavi pravu funkcijusvih institucija i odredi jasno njihov odnos.

A to znaèi – parlament ima zakonodavnu vlast, ne moè mu Vlada nareði-vati, obratno, on je mora kontrolisati. Vlada mora biti odgovorna za svoje delo-vanje. Sud mora biti nezavisan i od Vlade i od parlamenta. Dakle, sve ono što viovde, kao teoretièari, sjajno znate.

Ali, to je samo prvi korak. Institucije moraju da dobiju stvarni sadràj, dabudu delotvorne. Naravno, to nije nimalo lako, nije lako izvršiti takav jedan preo-kret, jer sad sve te institucije treba opremiti, pre svega, kadrovima.

Prvo, kako te institucije snabdeti kadrovima koji su spremni da preuzmuuloge koje im prisustvo u tim institucijama nameæe.

Druga teškoæa je u vezi s jednom politièkom kulturom i navikama koje nijetako lako otkloniti, jer socijalni sistemi deluju veoma sna`no na socijalne karak-

194 Dragoljub Miæunoviæ

tere i socijalno ponašanje, èak i jaèe nego što æe socijalni karakteri uspeti daoblikuju socijalne sisteme.

Zato mislim da je to jedan od prvorazrednih zadataka koje treba uraditi.

Ko to treba da uradi?

Malo pre sam ovde èuo da je DOS neko èudovište (Behemot) poput nekihHobsovih figura, da je to trebalo raspustiti odmah, posle ovih izbora. Sjajno! I, štabismo posle imali? Restauraciju ili haos. Mi smo imali neki socijalni okvir, imalismo politièke partije, kakve su – takve su, ali smo imali politièke partije, koje suuèestvovale na izborima i na tim izborima dobile odreðene glasove, i one sudu`ne da u odreðenom periodu, dok imaju to poverenje, vode dràvne poslove isprovode reforme. Bilo bi krajnje smešno, i suludo, osvojiti vlast, srušiti Sloboda-na Miloševiæa, i sad reæi – „Neka, sad æemo mi odmah ponovo izbore!“ Ko je tajkoji æe „sad, ponovo“?! Imamo li mi taj organizovani politièki subjekt?

Naàlost, postoje oduvek u društvenim krizama tzv. politièki i socijalni„voajeri“ koji su se klonili politike kao ìve vatre, jer je politika problem jedne ve-like odgovornosti. Ali, kada proðu krize i opasnosti, oni dele lekcije kako je treba-lo èiniti. Ja èesto navodim, citirajuæi Hegela – šta to znaèi izaæi na istorijskupolitièku scenu – da tamo ne cvetaju ruè, i da se tamo ne igraju vodvilji, veæ dase tamo igra drama i tragedija. To Miloševiæ nikad nije razumeo, pa sada, sila-zeæi sa scene, zapomaè: „branite me“. On je mislio da je vlast samo moæ iuìvanje, a nikad odgovornost! Ali, na toj sceni se igra drama! I svi uèesnici rizi-kuju da æe dramatièno završiti. Dramatièno æe biti, ako ne budemo ništa èinili, pabudemo osuðeni i odbaèeni. To je jedna tragedija koja se moè dogoditi. Ali semogu dogoditi i druge. I ono što je izuzetno va`no, a što sada znamo: mogle suse dogoditi i druge, strašnije.

Dakle, politika je skopèana s odreðenim rizikom i odreðenom odgovorno-šæu. Oprezni ljudi koji su zadràli tu poziciju „voajerstva“, imaju pravo na nju. Alimislim da neæemo daleko otiæi ako se samo na tome zadrìmo, ako ne rizikuje-mo da uèestvujemo.

I sad sam ušao u onaj drugi problem – problem društva. Slaèm se potpunos Benàmenom Konstanom koji je rekao: „Politièke promene ne znaèe skoroništa. Pravi istorijski napredak je onaj koji se odigrava u dubinama društva“.Kakvo je naše društvo, i da li je ono uopšte postojalo u odreðenom smislu da bibilo u stanju da proizvede odreðeni društveni napredak? To je jedno krupno pi-tanje. Ali onda svi, ukljuèujuæi i ove „politièke voajere“, treba to da shvate i da sedruštveno angaùju da bi ovo društvo bilo drukèije i bolje. To je neka vrsta moral-no odgovorne pozicije koja se od svih nas oèekuje.

Sudbina Jugoslavije u ovom trenutka, kao što je to bio sluèaj i s drugimzemljama, zavisi od odva`nosti i sposobnosti elita, a pre svega, njene politièke

elite, koja mora da raèuna na svu društvenu slabost, na svu ovu moralnu krizu,

Pogled na promene iz perspektive politièara 195

na svu obeshrabrujuæu realnost. Ona mora da istrajava u èlji da ponese tu od-govornost. Od toga zavisi hoæemo li proæi ili neæemo proæi. Znamo šta se dogo-dilo u Bugarskoj, u Rumuniji. Propali su ti prvi demokratski impulsi iz prostograzloga što elita nije bila sposobna da stvori neke strukture, da mobiliše mase zareforme i preobraàje. Ako toga nema, nego se èak i politièka elita preseli meðuone graðane koji uvek oèekuju više od onoga što je realno da se dogodi, ondasigurno da ne postoji ta Vlada kojoj æe graðani reæi – „Sjano, ispunili ste našaoèekivanja!“ – jer su njihova oèekivanja uvek za nekoliko kopalja iznad onogašto Vlada moè da ostvari.

Imao sam nedavno u Varšavi razgovor s Adamom Mihnjikom, jedan veomadug i prijatan razgovor u hotelu. On je rekao jednu stvar koja je vrlo zanimljiva.„Kad pogledaš Poljsku, vidiš promene: poveæan je društveni proizvod, mnogose gradi, ona je pred prijemom u Evropsku uniju, u njoj ima mnogo institucijakoje su oìvljene, ona ima vrlo va`nu ulogu u Evropi… itd. U globalu – izgledasjajno, ali u pojedinostima – to je prilièno loše. To je poloàj èoveka, poloàj ne-kih slojeva, nekih institucija i niz drugih stvari koje su se pojavile u društvu, akoje su strašne. Slaba je uteha da ima i goreg, nekima se, kao vama Jugoslove-nima, desilo još gore“. Ali, ipak to znaèi da mi imamo posla s jednim istorijskimfenomenom, velikih politièkih i društvenih prevrata, gde mnogi slojevi postaju`rtve, gde mnogi ljudi doìvljavaju razoèarenja, gde su stvari jako teške, i gdepostoje spoljni uticaji i neke druge determinante, mnogo više nego što je to biosluèaj u nekim ranijim društvima koja su koliko-toliko ìvela autonomno.

Hteo bih da kaèm nekoliko reèi o DOS-u.

Kako se donose odluke u DOS-u? Po pravilu, donose se konsenzusom uPredsedništvu. Svako zna da je konsenzus teška procedura, da je to èesto gubl-jenje vremena, ali da pored toga postoji i nešto što se zove argumentacija, pa tusu i pritisci, i trgovina, razlièiti karakteri. Pa ipak se doðe do zajednièkih rešenja.Osim tog, DOS ima, naravno, razlièite liènosti, razlièitih politièkih pedigrea, raz-lièitog iskustva, èak i razlièitih politièkih uverenja. Ima naravno i politièkogegzibicionizma i mnogo toga još. Kad god nekom strancu kaèm da imamo koa-liciju od osamnaest stranaka, on se odmah uhvati za glavu i pita – da li je uopštemoguæe da to funkcioniše? Funkcioniše, i pre nego što preteramo u njegovomocrnjivanju, konstatujmo da, uprkos svemu, DOS funkcioniše.

Prvo, DOS je uspešno stvoren jednim „okruglim stolom“ i nastavio je dafunkcioniše, kao udruèna opozicija, uz punu svest o tome šta je najpreèi i naj-va`niji zadatak. Najva`nije je bilo promeniti reìm, „oboriti“ Miloševiæa. To je veæbio veliki cilj i velika odgovornost, trebalo je uveriti mnoge obiène ljude da to smeda se uradi.

Drugo, DOS je uspeo da zajednièki izaðe na izbore sa jedinstvenom listom ida savlada sve moguæe sujete i da u punoj kampanji promoviše Koštunicu, i dapobedi na svim izborima.


Treæe, uspeo je zatim da se saèuva, u tom teškom prelaznom periodu, i dapotvrdi pobedu na republièkim izborima, još ubedljivije.

Èetvrto, DOS je neke kritiène situacije koje su postojale unutar koalicijeizmeðu pojedinih lidera, uspeo da prevaziðe, da ih nekako razreši. Da doðe dozajednièke vlade, federalne i republièke, i da funkcioniše u parlamentima. Ne-mojmo oèekivati èuda. I ovoliko predstavlja jedan neoèekivan uspeh. Sve to jemoguæe, naravno, i zbog straha od toga šta bi se moglo dogoditi, straha od anar-hije ili neke restauracije, u koju ja, naravno, ne verujem, ali svejedno, taj strahpostoji na terenu.

Prema tome, DOS postoji, DOS æe postojati, i mislim postojaæe sve do na-rednih izbora koji æe biti za par meseci, ili za godinu-dve, svejedno. Ali tek sle-deæi izbori mogu biti prvo iskušenje DOS-a. I mislim da je veoma va`no da on dotada postoji, radi stabilnosti zemlje, radi legitimiteta vlasti, radi predstavljanjazemlje u svetu, radi zapoèetih reformi i okretanja buduænosti.

Mi imamo još jedan problem o kome bih nešto rekao. Svaki stranac s kojimrazgovaram ima samo tri teme, i to je sve što ih zanima:

1. Šta je s Hagom i Miloševiæem?

2. Šta je sa Preševskom dolinom i Kosovom?

3. Šta je s federacijom, odnosno Crnom Gorom?

Dakle, svi znaju naše tri teške muke, i moram da vam otvoreno kaèm, štoje moje veliko razoèarenje, da je strane sagovornike teško vratiti na neku ras-pravu o socijalnim i politièkim reformama, o nekim rešenjima, o nekoj pomoæikoja bi bila druge vrste, nego ovo uslovljavanje. To proizlazi iz jedne vrste iner-cije, jer inercija postoji u politici, isto tako kao i u fizici. Ona deluje jaèe nego štose to veruje. Sreæete odreðene ljude, uoèavate odreðene lobije, prepoznajetenjihove interese. Bilo da su dràvni ili društveni, njima je Miloševiæ bio alibi, for-mirani su zbog njega i bilo je dosta jednostavno: ko je god bio protiv njega bio jesjajan. Sada kad je nestala ta opasnost, taj Miloševiæ, teško je zaustaviti tu iner-ciju kritike Jugoslavije i Srbije. Mnogi su reìmi i pojedinci prikrivali sopstveni na-cionalizam kritikom Miloševiæa. Moète èuti: pozdravljamo promene, ali to sumo`da samo „presvlaèenja“. Èuju se isti lobiji, ista retorika, sve poèinje ponovoda se javlja u formi koja je najprostija: dakle, ništa se nije promenilo, sve je isto,„nacionalisti su zamenili naciste“, potpuno smo na istom. Tu, onda, nema višeanalize neke politike, nego samo predrasude o naciji i društvu u celini.

Problemi sigurno postoje. Ali, nije to samo zbog DOS-a, jer on nema zajed-nièko mišljenje o njima. Uzmimo primer, da li Amerika, Engleska, Rusija, Fran-cuska itd. imaju zajednièki stav oko Haškog tribunala? Otvoreno æu vam reæi dane postoji precizan zajednièki stav. Na primer, predsednik Poljske Kvašnjevskirekao mi je da misli da Miloševiæu treba suditi u Jugoslaviji, a ne u Hagu. A ruskostanovište znamo odranije. Ali, Poljska je zemlja NATO-a. To što govore strani


diplomati nije nešto što se preprièava, postoje stvari koje su diskrecija. Ali apso-lutno, èak i iz iste zemlje, razlièiti faktori o tome govore drukèije. I sad se vi èuditešto ljudi koji imaju razlièite kontakte o tome imaju ovakvo ili onakvo mišljenje.

Ali u jednoj stvari DOS je apsolutno saglasan: to je saradnja s Haškim tribu-nalom, stvaranje pravnog ambijenta – kako oni to vole da kaù – dakle nekih za-kona koji omoguæavaju tu saradnju, i sigurno – gonjenje krivaca za zloèine.(Uvek sam smatrao da je najveæi Miloševiæev zloèin upravo taj – što nije sudiozloèincima. Molim vas, neki „heroji“ koji su, eto, poginuli, i za koje ne znamo koih je ubio, da li dràva ili neko drugi, bili su vlast iznad svake druge vlasti. Svismo u njihove zloèine mogli da se uverimo èak i televizijskim snimcima. Oni supostali nedodirljivi, postali su poslanici, oni su, takoreæi, iznad zakona. Te stvarise moraju do kraja osvetliti – ko je to dopuštao, tolerisao, forsirao, negovao, krio,taj mora odgovarati). Dokle æe ti tragovi iæi – to æe istraìti sudovi.

Dakle, stanovište DOS-a jeste da se mora odgovarati za zloèine, da semora istraìti ta prošlost, a pitanje da li æe se Miloševiæu suditi i kada, stvar jekonkretnih istraga i optu`nica, i gde æe mu se suditi – stvar je razgovora, praktiè-nosti, itd. O tome sigurno treba voditi raèuna, kako zbog unutrašnjih odnosa,tako i zbog meðunarodnih posledica koje iz toga mogu da izaðu.

Što se tièe juga Srbije, bez obzira na to što su ponekad davane pomalomarketinške izjave, ali, naprosto, stav je DOS-a da se to pitanje mora rešavativeoma odgovorno, jer ono ima mnogo veæe meðunarodne implikacije nego unu-trašnje. Da o toj stvari govorimo iskreno: neæe Albanci zauzeti Vranje, neæe stiæido Niša... i cela ta prièa jeste stvaranje „bauka“ kako bi se ponovo podstaklo imobilisalo javno mnenje da bude ksenofobièno, paranoidno i, naravno, da se turadi o fizièkom opstanku Jugoslavije, i da druge stvari moèmo, naprosto, dazanemarimo.

Nakratko sam, sluèajno, video emisiju u kojoj su bili, u duelu, Èavoški iÈoviæ, i moram da kaèm da mi je bilo ào mog nekadašnjeg prijatelja, jer to jejedna pozicija èudne neodgovornosti. To je bilo otprilike ono što je Milutinoviægovorio „Que sera, sera… Mi smo u pravu, hajde da mi grunemo, pa šta bude –da bude“. A kad ga pitate – a kako? – to odbija da odgovori. To je razlika izmeðupolitike i politièara, i onoga koji to nije. Politièar mora da kaè – kako. Ako ne znada kaè – kako, onda neka se sklanja odmah, ili neka beì. On mora da kaè –kako, mora da ponudi odreðeno rešenje. A teoretièari, analitièari, kolumnisti, tone moraju. Oni mogu da „mudruju“, s velikim samozadovoljstvom, da imaju sva-ko svoju prièu. Ali, ovde se radi o konkretnom problemu koji mora da se reši najedan konkretan i odgovoran naèin.

Pre deset godina, kada su izbori bili po veæinskom sistemu, i kao što znate,Albanci nisu hteli da izaðu na te izbore, Miloševiæ je rekao: „Odlièno, evo menitrideset mandata viška, i ne moram oko toga da se sekiram“. I ljudi su postajaliposlanici sa po 100 ili 200 glasova, u izbornom okrugu koji ima 30.000-40.000


glasaèa. Na prvoj, verifikacionoj sednici, uzeo sam reè i prva reèenica koju samizgovorio u Parlamentu bila je: „Èekajte ljudi, sramota je da neko sa 100 glasovaod 30.000 biraèa bude poslanik. Koga mi to mislimo da zavaravamo? Hajde daodgovorimo na pitanje – šta mi, zapravo, hoæemo? Hoæemo li da saèuvamo teri-toriju, a neæemo stanovništvo? To bi bilo savršeno jasno! Ali, odgovorite mi:Kako mislite da saèuvate teritoriju bez stanovništva? Hoæete li stanovništvo pro-terati, pobiti? Ako to ne nameravate, morate ih integrisati, morate razgovarati daglasaju, da uðu u parlament i vladu“. Ali, pitanje koje sam tada postavio i sadastoji, va`no je i glasi: „Kako mislite da zadrìte teritoriju bez stanovništva? Kaopolitièari, du`ni ste da na to pitanje odgovorite!“ A na to pitanje Miloševiæ nijehteo da odgovori. Stavio je tu stvar pod tepih. Jer, za njega je postajala samopartija i njegova vlast, za njega dràva nije postojala, dràva je bila samo jednamoneta preko koje se moè sticati moæ i bogatstvo.

Zaglušujuæa „patriotska“ retorika o „Svetoj zemlji“, o „najskupljoj srpskojreèi“, o „kolevci srpstva“, o „Lazarevoj kletvi“, prikrivala je politièko-partijski inte-res obezbeðivanja parlamentarne veæine i, još gore, pljaèku društvene imovinena Kosovu i Metohiji. Predlagao sam tada – zamrznimo te mandate, preðimo narazgovore sa Albancima, pluralizujmo ih malo, neka uðu u Vladu, u Parlament,neka uðu u institucije. Biæe tu nekih stalnih napetosti, ali koliko ih god bude, nas-taviæemo da ìvimo s problemima – ako hoæete da saèuvate teritoriju!. Ne! Nijebilo ni govora o tome, kao što znate. Doèekan sam kao najveæi „izdajnik“, „plaæe-nik“, tako da je taj problem ostao do dana današnjeg.

I sada je problem te odgovornosti na delu. Mi smo sad svesni, i na tu „udicu“se dosad u DOS-u niko nije „upecao“, bez obzira na svu retoriku koja je moglada bude razlièita, saglasni smo oko strategije, prihvaæen je taj plan koji je Èoviæsa Vladama spremao, taj plan je dat meðunarodnoj zajednici i tu se aktualizirapitanje formi integracije. To moè da uspe s obzirom na to da se tamo nalazi malibroj ljudi, nekoliko desetina hiljada, i verovatno se u tom regionu mogu stvoritineke mešovite policije i razni drugi oblici lokalne vlasti i sitnih investicija, da tonekako uspeva da opstaje. To jeste teàk problem, ali se mora rešavati.

Teì problem je, naravno – šta æe se desiti s Kosovom? Na ovo pitanje stra-naca – šta æe te uraditi s Kosovom – ja obièno odgovaram: „A šta æe te vi uraditi sKosovom?!“ I tu nastaje drama. Jer, to je savršeno jasno (ja sam bio pre èeti-ri-pet dana na sastanku Stalnog politièkog komiteta OEBS-a, a pre toga u Save-tu Evrope), Zapad nema strategiju za rešenje kosovskog pitanja. Ono što onièle jeste da se to pacifikuje, da ne izbiju neki veæi poàri, to ih manje košta, i toje sve. I sad je naše pitanje: da li mi treba da èekamo da oni nešto smisle daurade, pa da mi onda imamo problem oko toga da li to prihvatamo ili ne prihvata-mo, ili da sami damo jedan predlog, pa da nam onda oni šalju svoje primedbe.

Ali, u svakom sluèaju, mo`da je treæi put dobar, mada on deluje malo nesu-vereno, a to je da odmah, u trouglu: meðunarodna zajednica (Ujedinjene nacije,


OEBS, dakle oni koji brinu o bezbednosti) – predstavnici Albanaca – predstavni-ci naše vlasti, zapoène jedan dug i teàk razgovor o tome kako to da se reši.

U Jugoslaviji su se uvek borila dva principa koja su zloupotrebljavano me-šana: to je princip samoopredeljenja naroda (po tom principu otišla je i Sloveni-ja, i Hrvatska i svi ostali) i reèeno je tada: dobro, ljudi su imali referendum,opredelili su se za nezavisnost dràva. Kad su to uradili Srbi u Krajini ili u Bosni,onda su videli da je „ðavo odneo šalu“ i videlo se da to ne moè da postane me-ðunarodni princip. Jer, šta æemo s Kurdima, Baskijcima, Korzikancima? Znaèi,nema ništa od principa samoopredeljenja, vraæamo se principu garancije terito-

rijalnog integriteta, administrativne granice postaju spoljne, a spoljne granice senikad ne smeju menjati silom.

Ovde imamo jedan problem: da li bi to u sluèaju Kosova moglo da budenešto drukèije. Postoje, naravno, takvi pokušaji i ispitivanja mnjenja. Oèiglednoza sada da se verbalno poštuje „teritorijalni integritet“. Ali, šta æemo mi da radi-mo s tim „teritorijalnim integritetom“? To je pitanje koje realno postaje politièkopitanje, ako to ostane „vojnotehnièko-teritorijalni integritet“. Ali, tamo je predvi-ðeno da æe biti naših granièara, predstavnika vlasti. Ko æe sada garantovati tubezbednost, ako odu meðunarodne trupe? Sve su to strašna i krupna pitanjapred kojima stojimo, a moramo da ih rešavamo.

Jedno pitanje, koje je recidiv komunistièkog rešavanja svih pitanja, tièe setotalnog voluntarizma politièkih voða: „ja imam politièku volju i ja hoæu da jesprovedem, bez obzira na sve druge interese“. Na primer, ne postoji nijedan ra-cionalan razlog, niti sam sreo sagovornika u meðunarodnoj zajednici koji birazumeo ili naveo bilo koji politièki razlog odvajanja Crne Gore. Ko moè da od-govori na pitanje zašto Ðukanoviæ ne moè da ìvi zajedno s demokratskomSrbijom, a ìveo je s „despotskom“, „tiranskom“, „krvavom“ i kako sve naziva-nom Miloševiæevom Srbijom? Ostavljam po strani istoriju, „dva oka u glavi“ i tokako je Ðukanoviæ došao na vlast, da li puèem koji je organizovao Miloševiæ, toje drugo pitanje. Nego, da pomenem samo njihovu koaliciju, to da su sedam go-dina bili u koaliciji, sedam godina su predstavljali onaj dovoljan teg da se omo-guæi veæina u Skupštini pomoæu koje je Miloševiæ vladao. Na kraju, oni (DPS) suga 1997. godine izabrali, stvorili su kvorum, jer opozicija nije htela da doðe na tusednicu, tako su ga oni, uz radikale, izabrali za predsednika. Ali je mnogo èud-nije da je posle toga došla Platforma pre godinu i nešto dana o redefinisanju od-nosa, ali – u Jugoslaviji. I cela izborna kampanja im je bila politièka – „ZaJugoslaviju“, dakle, ostaju u Jugoslaviji. I mi sad prihvatamo, uz male korekcije,tu Platformu o redefinisanju, a oni kaù: to više ne vaì, predomislili smo se –odlazimo iz Jugoslavije. Mi nemamo ništa protiv da se maksimalno decentrali-zuje Federacija, nema Srbija nikakvog interesa da tu drì centralizovano bilošta. Neka ostanu èetiri-pet funkcija, i gotovo. Evo vam ista takva platforma, Koš-tunica je èak rekao – ni predsednik se neæe direktno birati, sve æe se vratiti naprethodno stanje, uvaàvajuæi tu platformu o totalnoj decentralizaciji. Odgovordolazi: Ne, mi neæemo!


Promenile su se okolnosti. Ali koje okolnosti? Da je umesto diktature u Srbijidemokratija. Normalno je da ih pitamo: Šta ste vi, onda? Pripadate li korpusudemokratije ili korpusu diktature? Odgovorite na pitanje: Zašto ne moète daìvite u demokratskoj Jugoslaviji, kako obrazlaète da ne moète? Svi ti mitovi,ta kiè etnogeneza sa „dukljanskim slojem“, „vertikalne ose crnogorskog nacio-nalnog biæa“, taj „geološki nacionalizam“, sve je to, naravno, jako smešno, to „nepije vodu“ kod ozbiljnog sveta, ali stvara nezdravu atmosferu na utakmicama, ukafanama i crkvama. I „argument“ koji sam èuo za otcepljenje jeste da je CrnaGora nekad bila dràva. Jeste, znam, ali i Mleci su petsto godina i Pruska je tris-ta godina bila dràva. Hoæe li svako da postane ponovo samostalna dràva ko jebio nekad dràva? Dakle, politièki se apsolutno ne moè naæi sagovornik koji bimogao da naðe zdravog argumenta za ovu separatistièku politiku.

Drugi argumenti su ekonomski. Tvrdi se da Srbija eksploatiše Crnu Goru itd.To je opet druga prièa, veoma neuverljiva. A ekonomsko osamostaljivanje CrneGore još je neuverljivije, jer ono što su bitni resursi Crne Gore, to je luka Bar, kojaiza sebe, naravno, ima prugu i srpsku privredu kao glavnog partnera. I drugiresurs je turizam, èije uporište su turisti kojih je 90% iz Srbije. Iz kojih resursa sezamišlja ekonomska samostalnost? Teško je dokuèiti. Ali, najviše zabrinjavaugroàvanje bezbednosti regiona novim podelama, a kada se sve moguæe pos-ledice sagledaju za bezbednost Crne Gore i regiona, to je slika stvaranja novoghaosa. Crna Gora bi bila meðusobno podeljena, a onda dolaze aspiracije Alba-naca, pa nerešeno pitanje Sandàka, koji smatraju da su time razbijeni, i takodalje. I tako se otvara jedan celi kompleks nepredvidljivih posledica.

Sve to je moguæe samo u komunistièkom razumevanju politike i dràve, dauprkos svim ovim politièkim, ekonomskim i meðunarodnim razlozima, kreæete ujednu avanturu, jer imate svoju politièku volju i svoj konkretni interes.

Ja, uprkos tome što mnogi smatraju da je stvar veæ daleko otišla, da æe se touraditi (usled delovanja Marfijevog zakona, po kome „ako postoji šansa da senešto loše dogodi, budite sigurni da æe se dogoditi“, a šansa postoji), pokuša-vam da neki optimizam – da se to neæe dogoditi – zasnujem na racionalnom ra-suðivanju. Ali, da æemo, naravno, imati iscrpljujuæe razgovore, to je sigurno.

U ovim meðunarodnim okolnostima o kojima govorim, gde su razni oblicipritisaka i teške odluke koje treba da se donesu, mi smo suoèeni sa strašnomekonomskom situacijom: potpuno razbijenom i opljaèkanom privredom. (Bašsam sad, u ovim posetama video da sa Poljskom imamo razmenu u oba smera50 miliona dolara, a imali smo, kao SFRJ, milijardu, a samo Srbija je imala 600miliona dolara razmene sa Poljskom, koja uopšte nije bila naš najva`niji spoljno-politièki partner, nego jedan od srednjih.)

Na kraju, šta da se radi, kojim putem da se ide? Sigurno da æe nas pratiti ne-zadovoljstvo graðana zbog niskog ìvotnog standarda. Biæe sve više onih koji æereæi: šta æe nam sloboda, kada teško ìvimo. Ono što je realnost jeste da graðani


nemaju alternativu u povratku na staro. I to je sad jedna nesreæna graðanskasudbina. Koga i šta da vrati? Vlajka Stojiljkoviæa da vrati, da mu rešava eko-nomska i društvena pitanja? Koja je to politièka snaga koja moè da mu podignestandard i reši ova pitanja?

Dakle, problem je vrlo teàk, i ja spadam u one koji podràvaju ovu vladu(i jednu i drugu), da se maksimalno bavimo ovim konkretnim ljudskim i graðans-kim pitanjima, brzim reformama, gde god je to moguæe, a brze reforme znaèe:novi poreski sistemi, zaustavljanje šverca, kontrola carina, liberalizacija uvoznihkvota, stvaranje moguæih realnih prihoda, spreèavanje korupcije, i animiranjestranoga kapitala, gde god je više moguæe. Ako nešto bude od tog Stability

Pact-a, to jesu velika sredstva u investicijama. To bi bio jedan znaèajan korak.Ja mislim da se tu još nešto moè više uraditi kada konsolidujemo odnose sameðunarodnim finansijskim institucijama.

Ali imamo i ovu drugu sliku. Bila je pre nedelju dana u Italiji jedna dràvnaposeta. Na kraju su me molili za jedno predavanje u okviru okruglog stola. Meðuostalima, ambasadorima, ministrima i novinarima, došao je i Ðani de Mikelis. Viga znate, po dobru ili zlu, kako ga je ko zapamtio, ali on se pretvorio u našeganajveæega moguæega advokata, takoreæi – lobistu. On je izgrdio Evropu da jelakomisleno razbila jednu Jugoslaviju, a da ovo „mirakulo“, ovo èudo koje se do-godilo u Srbiji, Evropa mora da prigrli, mora svim sredstvima, a pre svega eko-nomskim sredstvima da pomogne. Jedna grupa italijanskih privrednika i ljubiteljanove jugoslovenske demokratije, meðu njima ima i politièara, danas su u Beo-gradu. Ali, dolaze i drugi, ne samo Italijani. Postoji veliki interes za nas, nešto sedešava; u svakom sluèaju nije sve crno kao što izgleda.

Na kraju, nešto o politièkoj kulturi. Slaèm se s psiholozima i sociolozima, utome da ne treba da robujemo, što se èesto dešava, nekim stereotipima, tipa: „mismo narod autoritaran“, „mi smo narod tradicionalan“, itd. Meni se èini, ako veæhoæete da kolokvijalno govorimo o narodu, jedan zbunjen narod, strahovito zbun-jen, i s pravom zbunjen, jer smo morali da rešavamo stvari o kojim nismo mogli nida sanjamo. Sada pred sobom taj narod ima jedan ideal: „integracija u Evropu“,koju on ne razume, ne razume sasvim – nekad Evropu oboàva, nekad je se pla-ši. Sve to nije tako lako da bismo mogli da kaèmo: imamo odreðeni vrednosnisistem, imamo tipièna ponašanja, prepoznatljive mentalitete, itd. To sigurno – ne.Moèmo, naravno, da govorimo o prošlosti, ali to bi bila druga prièa.

A i kada govorimo o prošlosti, i tu nam treba jedan novi jezik. Ponekad samveoma zaèuðen. Mnogi naši intelektualci, najvišega ranga, ne umeju ništa her-meneutièki da proèitaju. Ako govore o Miletiæu oni govore kao da je ovo 1848. go-dina, ništa ne stavljaju u odreðeni istorijski kontekst. Sve odmah politièkiaktueliziraju, sve odmah stavljaju u sadašnjost. A to nam je došlo glave. Ceo tajnacionalistièki patriotizam proizlazi upravo iz nesposobnosti hermeneutièkog èi-tanja, pa se kaè: Srbija je u 19. veku bila to i to, zašto ne bi bila i danas? Zato štone moè! Nema više toga sveta, ni te Srbije. Nije mogao Miloševiæ da razume da


se oburvala jedna strana sveta (Rusija), a kamo li da razume da ovo više nije 19.vek nego da su ovo potpuno nove konstelacije snaga i odnosa. To je takoðe pro-blem, i to je uzrok kriza – i razlog što govorim malo duè o tome, jer sam hteo štoviše da kaèm – o problemu društvene i intelektualne elite. Ako mi svi stvarno nenapregnemo snage da izaðemo iz ovog „organizovanog haosa“, ako svako neradi predano u okviru neke svoje društvene institucije, ako ne radi vrlo kritièki,veæ se samo àli na stanje, onda neka se àli. Naši mediji to èine više po navicinego što bi iko nekome dirigovao ili zabranio da piše što god hoæe i kritièki, i afir-mativno. Ali, bilo bi dobro da odgovorne institucije i odgovorni ljudi preuzmu tuodgovornost na sebe, ne samo da budu deklarativno za promene, veæ da menja-ju. Na primer, kaù: izgradiæemo univerzitet! Hajde ljudi s univerziteta, izgraditetaj univerzitet! Na šta to lièi da se stalno àlimo na to kako nam je Šešelj za svekriv. Šešelj je ovakav kakav je, ali on više ne kreira politiku na univerzitetu. A štaste vi, kolege na univerzitetu, uradili da univerzitet ne propadne, da ne bude ova-kav? Profesori univerziteta su prihvatili jedno, drugo, treæe poniènje i, na kraju,šta imamo od tog univerziteta? Zašto se nije masovnije uspravio? Kad je imaoèlju da kaè: èekajte, mi smo stub jednoga društva, stvaraæemo kadrove, stva-ramo javno mnjenje, a ne da stalno kukaju i àle se da im vlada nije dala plate, paæe da se àle, da kukaju, da štrajkuju, kao da svima nisu male plate.

To je problem o kome sam èleo da govorim: imamo li mi tu elitu koja jenešto uradila i koja ima ambiciju da nešto èini? To vaì za sve: za pisce i svedruge umetnike. Danas naši pisci, filmadìje i drugi umetnici treba da krenu svu-da, da nose svoje filmove, izlo`be – svet hoæe da nas upozna. Imate seriju ju-goslovenskih filmova – prikazujte ih; imate izlo`be – prikazujte ih; imate knjige –uèinite da se one prevode. Menjajmo taj imid` Srbije, koji je ovakav, jadan ibedan. Ali svi tome moramo da doprinesemo!

Dakle, da se vratim temi: sudbina ove zemlje zavisi od njene elite. Ja nisamnikakav elitista, nego sam realista, ali znam da tu opstaje ili pada – sve! Ako neizaðemo iz jednog provincijalizma, iz jednog mamurluka, onda ne zasluùjemoništa drugo od onoga šta nam se dešava.

Eto, to sam hteo, s mnogo iskrenosti da kaèm, i mo`da s malo više tempe-ramenta od uobièajenog za smirene, dubokoumne teorijske razgovore. Ali, poz-vali ste me da govorim kao politièar, zato sam i pokušao na taj naèin da izlaèm.

From the Perspective of a Politician

Summary: In this presentation the key problems of the democratic reconstruction of Yu-goslav state and society are articulated as seen from the perspective of a politician – the


Chairman of the Chamber of Citizens of the Parliament of FRY. In the first part of the pa-per the author points to the problem of institutional functioning and to difficulties in crea-ting a democratic political system. In the next section the activity of the DemocraticOpposition of Serbia as the main political subject of the changes is discussed, and thetasks faced by the new government are stressed. Three problems are given special at-tention – cooperation with the Hague Tribunal; events in southern Serbia and the statusof Kosovo; and relations between Serbia and Montenegro – as well as their possibile so-lutions within the reality of internal and international-political circumstances. In the opi-nion of the author, the fate and future of transition in Serbia and Yugoslavia depend oncapability and democratic potentials of political and social elite. The author feels that apart of the scientific and cultural elite is trying to avoid responsibility for the actualizationof democratic changes. This is interpreted as a feature of the inherited political culture,where critical engagement of intellectuals is often taken as an excuse for failure to partici-pate in public affairs.

Key words: democratic institutions, socialism, political culture, elite, Democratic Opposi-tion of Serbia, international relations, politics, responsibility, engagement.


Milorad BelanèiæTreæi program Radio BeogradaBeograd

Demokratske promene i otpori

Rezime: U periodu posle 5. oktobra pa do danas, moguæe je govoriti o dve znaèajne pro-mene u Srbiji. Prva je spoljno-politièka i odnosi se na otvaranje Srbije prema svetu, dok jedruga unutrašnje-politièka i podrazumeva izvesnu simbiozu legaliteta i legitimiteta, posti-gnutih na decembarskim izborima na kojima je pobedila demokratska opcija. Ove pro-mene imaju izvesno unutrašnje ogranièenje, koje se ogleda u otporima kako premapunom otvaranju Srbije prema svetu, tako i prema punom demokratskom preobraàjudruštva. Kljuèni razlog ovih otpora leì u konzervativnoj, odnosno patrijarhalno-palanaè-koj obièajnosti za koju demokratija i evropejstvo nikada nisu imali odluèujuæe znaèenje.

Kljuène reèi: legalitet, legitimitet, demokratija, Evropa, nacionalizam, konzervativizam,palanaèki duh, globalizacija, autarkija.

U Beogradu postoji danas, u teorijskoj misli koja prati aktuelno dogaðanje,nekoliko va`nih konsenzusa. Prvi, svakako najva`niji, izraàva izvesno zado-voljstvo: dobro je što je reìm Slobodana Miloševiæa srušen. Niko teorijski ozbil-jan/relevantan nije spreman da tu Stvar ospori… Ipak, postoji i drugi konsenzuskoji je obeleèn – nezadovoljstvom. Niko nije sasvim zadovoljan razvojem do-gaðaja posle Petog oktobra. Svi æe se brzo sloìti da je u to dogaðanje ugraðenaizvesna nedovoljnost koja legitimiše i moguæe kritièke opaske...

No, tu gde je na raspolaganju kritièki stav, tu se, odmah, mogu naæi i preteri-vanja u vezi s njim. Tako imamo sluèaj intelektualaca koji, bez obzira što su duginiz godina oštro prigovarali Miloševiæevom reìmu i što i sadamisle da je sasvimdobro što je on srušen, ipak spremno tvrde kako se posle Petog oktobra „ništabitno nije promenilo“, pošto se sve „svodi na isto“… Ovo shvatanje je, rekli bi-smo, pomalo protivureèno. Jer, ako se aktuelno dešavanje svodi na jedno déjà

vu, onda bi, otuda, sledilo da je ono samo privid nekakvih promena. Privid kojimse ljudi samo nepotrebno „zamajavaju“. Pa ako je to taèno, iz toga sledi da bibolje bilo da je ancien régime ostao na vlasti, pošto s njime, bar, nikakvih iluzijanema…

I zaista, kod nas se mogu naæi osobe koje se drè te logike (ako je to logi-ka), pa su, onda, spremne da tvrde kako je sada „još gore nego za vreme Milo-ševiæa“! Mislim da tu pojavu preterane kritike, ipak, ne bismo smeli olako dazaobiðemo ili da je apsolviramo unutar odrednice tipa „sindrom kritizerstva“…Bolje je, verujem, biti oprezan i poæi od pitanja: šta se za ovih nekoliko meseciposle Petog oktobra zaista dogodilo (ako se dogodilo) kao znaèajna promena?U tom sluèaju bismo, naravno, imali i uvid u granice promena a, zatim, i umoguæe „otpore“ i „prepreke“ koje stoje pred još va`nijim promenama.

Mislim da je, u tom smislu, moguæe navesti bar dve znaèajne i dobrodošlepromene koje su se desile od Petog oktobra pa do danas (ovaj tekst je pisansredinom marta 2001.). Prvu bismo mogli da odredimo kao spoljno-politièku, adrugu kao unutrašnje-politièku. Prva se odnosi na otvaranje Srbije/Jugoslavije

prema svetu, a druga na nešto što bi se nazvalo simbiozom legaliteta i legitimi-

teta. Pogledajmo, najpre, ovaj prvi momenat.

Bez sumnje, niko ne moè da ospori èinjenicu da je Jugoslavija u vrlo krat-kom vremenu uspela da se vrati u mnoge meðunarodne institucije. Takvo otva-ranje prema svetu je pre godinu dana izgledalo potpuno nemoguæe. Ipak,moramo ovde imati u vidu i eventualne prigovore ovom otvaranju Srbije/Jugos-lavije prema svetu. Naime, neko bi mogao reæi da izmeðu ova dva „entiteta“(Srbije/Jugoslavije i sveta) još uvek ne postoji nikakva znaèajnija cirkulacijasadràja (otvorena su „vrata“ kroz koja ništa ne prolazi) i, zatim, mogla bi se sta-viti primedba da je taj proces daleko od dovršenog, a mo`da i odmah veæ za-preèen, jer se (simultano sa otvaranjem) pruàju i izvesni otpori „integraciji usvet“ (recimo, otpori prihvatanju pune saradnje sa nekim meðunarodnim institu-cijama, poèev od Haškog tribunala).

Prvi prigovor nije sasvim taèan. Jedan broj donacija iz sveta je primljen, takoda je Srbija ove zime imala bar koliko-toliko pristojno grejanje! Taèno je da pome-nuta cirkulacija još nije ni pribli`no poèljna. Ipak, ona je postala moguæa, to jestnije više nezamisliva, kao što je to bio sluèaj pre godinu dana! Opšte je mišljenjeekonomista da Srbija bez ukljuèenja u svetske materijalne tokove (razmena, do-nacije, kreditiranje, investicije itd.) nema šansu da se „izvuèe“ iz sadašnjih oèaj-nih prilika. Prigovor koji dolazi, ovog puta, od strane konzervativnih snaga u Srbiji– bolje je biti siromašan i dostojanstven nego materijalno zbrinut i, pritom,ponièn – naprosto, nije valjan. Oskudica i beda su, upravo, izvor poniènja ukome se gubi svako dostojanstvo. I više od toga: u bedi se i politièke institucijenu`no kvare. Kao što je teško zamislivo da sudstvo funkcioniše bez korupcije uuslovima u kojima sudije imaju bedne plate, isto tako je teško zamislivo da uopštoj bedi društva dràva ima potpuno „dostojanstven“ i „neiskvaren“ lik.

Svi æemo se sloìti – a to je, onda, još jedan naš konsenzus – da dràvapredstavlja neku zajednicu i da ta zajednica nastaje radi nekog dobra. Ovoshvatanje moguæe je proèitati veæ na prvoj stranici Aristotelove Politike. Ipak,politièko iskustvo je, bar Aristotelu, govorilo da pored dobrih dràvnih zajednica

206 Milorad Belanèiæ

(u kojima se poštuju zakoni) postoje i one loše, te da je glavni razlog njihovogkvarenja samovolja koja se motiviše (ne-opštim, dakle, egoistièkim) interesimavlastodràca (bilo da je u pitanju jedan ili da ih ima više). Mi bismo to nazvali –korupcijom. Korupcija je najveæi neprijatelj svakog politièko-pravnog poretka ièistote njegovih principa. Ona se, ipak, nu`no stvara tu gde je strast za bezob-zirnim sticanjem jaèa od mehanizama kontrole i samokontrole. Situacija opštebede je, rekao bih, kolevka te strasti…

Zato je iskorak iz bede – a taj iskorak, ovde, koincidira s otvaranjem prema

svetu – nu`na i, zapravo, „infrastrukturna“ pretpostavka za ostvarenje jedne val-jane pravo-politièke zajednice. Nema dobre dràve èiji su graðani bednici…Nema valjane liberalno-demokratske „superstrukture“ u èijem bi materijalnom te-melju leàla – otimaèina, lopovluk, korupcija. Iz toga sledi da bi otvaranje premasvetu radi materijalne stabilizacije ili, ako hoæete, opstanka Jugoslavije/Srbijemorao biti prioritet politike koja se, danas, na ovom tlu vodi.

Ali stvari, ipak, nisu tako jednostavne. Svet nije spreman da se otvori premaSrbiji/Jugoslaviji ako se ona na valjan naèin ne otvori prema njemu. U tom jesmislu drugi prigovor koji smo naveli – da taj proces (otvaranja) nije dovršen – idalje u igri. On poèiva na pretpostavci da politièka elita u Srbiji, iako se deklara-tivno zalaè za liberalno-demokratski poredak i/ili povratak u Evropu, ipak nijespremna da prihvati svet shvaæen kao Globalno selo, odnosno kao realnost ukojoj va`nu ulogu imaju izvesni procesi globalizacije.

Da li ovaj otpor globalizaciji baca senku na aktuelno otvaranje Srbije premaEvropi/svetu? Da li je snaga tog otpora tolika da æe ona, u sudnjoj instanci (kojaje, mo`da, instanca našeg opstanka?), da osujeti i to (prioritetno) otvaranje Ju-goslavije/Srbije prema svetu koje postoji radi materijalne stabilizacije zemlje?Hoæemo li još jednom izabrati da budemo bedni ali zato „ponosni“ i pritom, na-ravno, ubeðeni u vlastitu izuzetnost?! Šta god da izaberemo, ostaje da su otporiupereni protiv otvaranja prema svetu, u stvari, samo deo davnašnjih otpora civi-lizacijskim procesima, na ovom tlu. Pitanje tih otpora naše je unutrašnje pitanje,koje nije samo politièko nego i obièajno. Ovde se ono profiliše kao problem nera-

zumevanja onoga što se danas dogaða u svetu.

Sami otpori tzv. globalizaciji temelje se ne toliko na pravnoj, ekonomskoj,tehološkoj ili medijskoj, veæ na politièkoj interpretaciji ovog pojma. Sintagmanovi svetski poredak koristi se da oznaèi ili osudi politièku hegemoniju koju,posle sloma bipolarne strukture svetskog poretka, Sjedinjene Amerièke Dràveimaju u svetu. Svi procesi globalizacije, ne samo u svojim politièkim aspektima,tumaèe se kao potvrda ove hegemonije. Time se, meðutim, previða ono što stojiu suštini (ako smem da upotrebim tu reè) samog procesa globalizacije! Naime,previða se da je tu u pitanju pravni, a ne politièki proces.

Reè je o procesu koji nalaè proceduru (pravne) regulacije i ogranièenja su-verenosti zemalja u Globalnom selu! Ukoliko se pitanje suverenosti posmatra

Demokratske promene i otpori 207

samo kao politièko (a ne kao pravno) pitanje, onda æe njeno ogranièenje uvek inu`no da se shvata kao dokaz neèije hegemonije i ništa više i ništa drugo odtoga. Van sumnje je da, politièki gledano, danas u svetu postoji izvesna globalnahegemonija (a donekle i lokalne), samo, ideja ogranièene suverenosti u Global-nom selu se nikako ne moè svesti na nju. Osnovni zadatak svetske politike ilipolitike sa stanovišta globalizacije jeste da se pacifikuju sukobi, odnosno da senasilje izmeðu „suverenih“ dràva i unutar njih podvede pod pravnu regulacijuGlobalnog sela. Ta tendencija se danas u svetu probija kao dominantna. Drugisvetski rat je bio poslednji istorijski sluèaj kada su se ne samo velike sile nego isve zemlje u svetu ponašale u skladu s naèelom svoje pune suverenosti…!

Nas je poslednjih deset godina preskupo koštalo neuviðanje tendencije pokojoj su, u svetu, odnosi prvenstveno pravno regulisani, s ciljem da politièki su-kobi unutar i izvan suverenih dràva više ne vode u nasilje (èitaj: kršenje ljudskihprava) i rat. Smatrajuæi da svoje male, prljave ratove ima pravo i moè po svomnahoðenju da vodi (bez bilo èijeg prava da se „sa strane“ u to meša), „patriotski“reìm S. Miloševiæa pokazao je ne samo potpuno nerazumevanje globalne ten-dencije unutar koje ìvimo nego je, ujedno, zapoèeo èstoku propagandu(„svetska zavera“ itd.) protiv njene te`nje da nasilnièku suverenost ogranièi, od-nosno da se (Hobsov) rat sviju protiv svih definitivno iskljuèi iz sveta koji hoæe dase konstituiše kao Globalno selo… Hoæemo li cenu ovog nerazumevanja i daljeda plaæamo? Iluzorna je i sama pomisao da moèmo uæi u Evropu a da ne prih-vatimo globalnu tendenciju današnjeg sveta, koja, uostalom, nema alternativu!

Naàlost, u svemu tome ne moèmo biti bezrezervni optimisti. Èinjenica dana ovom tlu, zapravo, nikad nije postojala (ako izuzmemo mitske prièe o nekimsreænim razdobljima) pravna dràva ne uliva nam optimizam. U prošlosti, porecisu se menjali, a u njima politika nikada nije bila funkcionalno potèinjena prav-nom okviru (veæ obrnuto), tako da se nijedna vlast nije nikada dràla legaliteta ilizakona „kao pijan plota“! Za razliku od prilika u civilizovanom svetu, ovde je odu-vek bio dominantan decizionistièki model vlasti, u kome politièke odluke i voljaimaju jasnu nadmoæ u odnosu na zakone i opšte vaènje.

To je razlog što se moè smatrati da je, na unutrašnje-politièkom planu,posle Petog oktobra uèinjena jedna veoma znaèajna i dobrodošla promena.Ona se, naime, sastoji u strateškom davanju prednosti pravnoj dràvi. Sam Petioktobar je, još uvek, bio èin legitimnog otpora uzurpiranom legalitetu. Lideri de-mokratske opozicije, ipak, nisu smatrali da ovo legitimišuæe delovanja koje jeoborilo uzurpaciju moè i treba da postane oblik i sredstvo svakodnevnih pro-mena i, prema tome, metoda rada buduæeg poretka. U tome su videli samo jošjedan decizionizam koji pravnu sferu, odnosno sferu legaliteta podvrgava torturipolitièke (ili, ako hoæete, revolucionarne!) volje.

Ukoliko u Srbiji/Jugoslaviji danas postoji jasna namera da se stvori pravnadràva, onda je uslov sine qua non za to da pravo, odnosno legalitet bude (ustrateškom smislu) u isti mah i sredstvo i cilj tog nauma. Drugim reèima, potreb-


na je izvesna simbioza legaliteta i legitimiteta, tj. vraæanje legitimnog delovanjau okvire redefinisanog legaliteta. Sam petooktobarski prevrat, kao preuzimanjepoluga vlasti, bio je legitimišuæe delovanje koje izlazi izvan okvira (uzurpiranog)legaliteta. Problem proteklog razdoblja bio je: kako vratiti politièko delovanje u„korito legaliteta“, a da se, time, ne unište tekovine petooktobarskog prevrata, tj.da se ne vratimo na stari poredak? Izvesno rešenje ovog problema (na koje semoralo prièekati) osigurano je DOS-ovim osvajanjem vlasti u Srbiji, na decem-barskim izborima i, zatim, konstituisanjem nove skupštine i vlade. To je bio jediniput za uspostavljanje legalne (a ne uzurpirane ili, ako hoæete, krivotvoreno-le-

galne) zakonodavne, sudske i izvršne vlasti, što je, opet, morao biti nuEanuslov-moguænosti daljih, produbljenijih promena u pravcu pravne demokratije.

Eto zašto je moguæe reæi da su otvaranje Srbije/Jugoslavije prema svetu iova simbioza legaliteta i legitimiteta najva`niji pomak napred koji se dogodio,kod nas, posle Petog oktobra. Pritom, naravno, tu još nije reè o krajnjem ciljupromena. Legitimnost koja je delatno pokrenuta petooktobarskim prevratomkao da nam unapred sugeriše kako je krajnji cilj sadašnjih promena uvoðenjeliberalno-demokratskog poretka u Srbiji ili, što se svodi na isto, njena integracijau Evropu. Da li je, meðutim, Stvar tako jednostavna? Jer, jedno je sigurno: nemaapriornog osvedoèenja bilo koje strategije. Istorijske promene nisu nošene he-gelovskim „lukavim umom“, niti nekim holistièkim ili eshatološkim konceptomistorijskog napretka. Zato bi upisivanje u njih nekog jedinstvenog ili obavezu-juæeg istorijskog cilja bilo veæ unapred promašeno. Pa ako tvrdimo da je nešto,bilo šta, konaèni cilj sadašnjih promena, onda ostaje pitanje: na osnovu èega totvrdimo?! Ciljeve ne moèmo apstraktno pripisivati dogaðajima ili stvarima. Koili šta je nosilac i (nikada apsolutni) garant tih ciljeva? Koja je to institucija ili sku-pina ljudi? Pitanje o cilju promena nije besmisleno samo ukoliko, u datoj situaciji,postoji društvena i politièka snaga koja se zalaè za taj cilj i za promene koje snjegovim ostvarenjem dolaze.

Danas u Srbiji – to svi znamo – ne postoji društveni konsenzus oko ciljevaposle-oktobarskih promena. Ipak, Peti oktobar i decembarska izborna pobedajasno pokazuju da je veæina naroda odbacila stari, autoritarni poredak i da je,time, omoguæila (blanko legitimisala?) izvestan alternativni (drugaèiji, „samo neviše taj“) model društvenog i politièkog ìvota. S druge strane, u procesima oba-ranja sad veæ ancien régime-a znaèajno je ojaèala i nametnula se politièka sna-ga – reè je, naravno, o DOS-u – koja je (da li na odluèujuæi naèin?) profilisala(strateški?) cilj promena: politièki put u demokratiju i/ili Evropu. Samo, da li DOSima dovoljnu snagu da na odluèujuæi naèin pokrene legitimne promene u Srbi-ji/Jugoslaviji? Ili æe stvarnost sa svojim unutrašnjim otporima da pokaè kakoon, zapravo, nema tu snagu?

U politici se, èesto, deklarišu legitimni ciljevi (ili: neki ciljevi kao legitimni) a ustvarnosti se ili (1) svesno teì nekim drugim, nedeklarisanim ciljevima (što ondaznaèi da prihvatanje tih ciljeva nije iskreno) ili se (2) nevoljno stiè do drugih,


nedeklarisanih ciljeva (što znaèi da se iskreno htelo nešto što se, iz nekih spol-jašnjih razloga, ipak, „izjalovljuje“)… Zatim, imamo i sluèaj (3) da se, u stvari, de-klarišu protivureèni ciljevi, koji mogu i da vode u pravcu demokratije/Evrope, ali ida skrenu s tog puta. Najzad, zamisliv je i sluèaj (4) da veæina svesno/iskrenoèli demokratiju i Srbiju u Evropi (ili: Evropu u Srbiji), ali da do toga ne doðe, zatošto na nivou nesvesnog (èitaj: obièajnosti) ljudstvo, ipak, teì neèemu što je in-kompatibilno s ovim ciljevima!

Da li za nešto od ovoga moè da se kaè da je sluèaj i u našim sadašnjimpromenama? Drugim reèima: da li i u aktuelnim promenamamoèmo (ubrzo? ilikasnije?) da oèekujemo promenu i samog cilja promena? Hoæe li razvoj doga-ðaja pokazati da stvarni cilj – da li je stvarni ujedno i legitimni (umni?) ili je legi-timnom (u njegovoj normativnosti) uvek suðeno da ne bude onaj stvarni? –promena, ipak, ne koincidira s idejom pravne demokratije i pune integracijeSrbije/Jugoslavije sa Evropom? Te da je on, zapravo, nešto sasvim drugo?

Sadašnje (legitimne) promene lakomogu biti osujeæene zbog (dobrim delomnesvesnih) otpora koji u nama postoje i koji pre ili kasnije redefinišu naša svesna

zalaganja, tako da nam, konaèno, ne dopuštaju da se zaista otvorimo premademokratiji/Evropi…O kakvim otporima je reè? Bez sumnje, o konzervativnim ot-porima, proètim ne-demokratskim, ne-evropskim, a èesto i anti-evropejskim,navikama. U pitanju su, takoðe, otpori koji daju prednost nepisanom, ne-kodifiko-vanom obièajnom legalitetu, dakle, legalitetu „dobrih“ navika, tradicija, mitova,rituala, zabluda, predrasuda, samovolje i, u krajnjoj liniji, patrijarhalnog, plemens-ko-palanaèkog duha... Deo našeg identiteta je skrpljen od veoma loše obièajnos-ti, ukljuèujuæi tu i politièki voluntarizam i korupciju. Oni koji se kunu u naš identitetili ne znaju ili ne èle da znaju u šta se kunu. Hoæe li zakon (ako takvog ima) lošihnavika dopustiti našim dobrim namerama ne samo da istaknu nego i da ostvaresvoje pravo na pravnu dràvu? Ili æe, pre, da podmetne legitimnim ciljevima zlasredstva, te da, time, i samu ovu legitimnost izoblièi, istroši, upropasti?!

Dilema nam govori da je, kod nas, još uvek na delu disproporcija izmeðulegaliteta i legitimiteta, koja se pojavljuje u ravni njihovog prividnog pomirenja(ili: post-izborne simbioze). Drugim reèima, legaliteta, u izvesnom smislu, ima ipreviše i premalo! Kako to? Pa tako što obièajnog legaliteta ima previše, a prav-nog – premalo. Pravnu dràvu kod nas na prvommestu ne ugroàva (spolja gle-dano) dominantna politièka samovolja (koja seè do najgore korupcije!) negosupstancijalna tvrdoæa patrijarhalne/palanaèke duhovnosti (zatvorenosti, samo-dovoljnosti) koja favorizuje jedan ogranièeni decizionizam i, zatim, samovoljusupstancijalne vlasti, bogom-danog autoriteta, svetog prava na teritoriju i moæ,prirodnog prava na vlast ili, što je isto, prava izvesne prirode na vlast…

Samodovoljnost (Aristotel bi rekao autarkija) Duha palanke je izrazito ot-porna na izazove modernosti. Pred ovim Duhom i njegovim nepisanim pravomsva ostala prava su samo – papirnata! Disproporcija izmeðu legaliteta i legitimi-teta koja je (simbiozom) bila ukinuta (na decembarskim izborima) ipak je bila


samo formalno ukinuta da bi „supstancijalno“ i dalje vaìla! Opasnost pred ko-jom (legitimne) promene u Srbiji/Jugoslaviji stoje upravo je ta: da razlika izmeðuformalnog i sadrìnskog preraste u razliku izmeðu, s jedne strane, papirnatognormativizma (navodne pravne demokratije po uzoru na Evropu) i, s druge, nad-moænih (jer ìvih) obièajnih sadràja koji nas podseæaju da, još uvek, ìvimo nabrdovitom Balkanu…

Po Aristotelu priroda dràve kao zajednice ljudi koja teì nekom dobru ogle-da se upravo u njenoj samodovoljnosti (autarkiji) koja je u isti mah „i cilj i najvišedobro“ (Politika, 1252b). Samodovoljnost oèigledno ima ovde znaèenje onogašto æe, mnogo kasnije, biti nazvano suverenošæu. Najviše dobro dràvne zajed-nice jeste najviše (souverain) upravo zato što ne moè/ne sme da se iskoristi(instrumentalizuje) kao sredstvo za neko drugo, više dobro. Takvo dobro je,onda, suvereno i iznutra i spolja. Ono je samo-sebi-dovoljno… A takva samodo-

voljnost ostaje bitno pred-moderna.

Ako je u našoj zajednici Duh palanke (kao duh tradicionalno arhaiène, zat-vorene, autoritarne obièajnosti) takoðe samome sebi dovoljan i ako on (podideološkim nazivima patriotizma, nacionalizma i, zatim, mnogim mitovima, pre-drasudama, zabludama) èuva u sebi svoju (pred-modernu) samodovoljnost kaoneprikosnoveno dobro, tada njegovo optiranje za promene u pravcu modernostimora biti nu`no – ogranièeno. Ukratko, ovaj Duh moè samo na vrlo dvosmislennaèin da se otvori za promene èiji je krajnji cilj stvaranje liberalno-demokratskogporetka u Srbiji/Jugoslaviji, odnosno ulazak u Evropu. Potpuno otvaranje bi nasuštinski naèin ogranièilo njegovu autarkiènost/suverenost. Zato æe on, doduše,pristati na promene, poèev od obaranja sad veæ ancien régime-a (èiji decizioni-zam se bio otuðio od patrijarhalno-palanaèke zajednice i doveo je na ivicu pro-pasti), ali æe taj pristanak nu`no biti ogranièen na promene koje ne dovode upitanje „izvornu“, arhaiènu samodovoljnost zajednice.

Deoba izmeðu patriota i izdajnika pred sam pad Miloševiæevog reìma nijepošteðivala (pošto nije mogla da ih instrumentalizuje) ni one koji su se deklarisalikao opozicioni, odnosno demokratski nacionalisti. Ubuduæe, izdajnici su bili svikoji se suprotstavljaju homogenizaciji sa stanovišta reìma… Ali, ta totalizacija jeizgubila snagu obaveznosti, jer su ratovi prošli (svi koji su semogli dogoditi veæ subili izgubljeni), tako da ni sam pojam izdajnika nije delovao zastrašujuæe. Na krajuove prièe, reìmska varijanta nacionalizma/patriotizma se temeljila na jednoj pot-puno ispra`njenoj homogenizaciji koja je veæ pretrpela politièki poraz. Miloševiæ,koji je u svom diskursu rado upotrebljavao termin „jedinstvo“ (što je moglo dabude ostatak od bratstva i jedinstva, ali i od tzv. jedinstva teorije i prakse), u svomposlednjem velikom obraæanju javnosti (pred Peti oktobar) više nije pominjao tureè veæ se zadovoljio prièom o ugroènom nacionalnom identitetu! To je bio pos-lednji, i naravno uzaludni, pokušaj udvaranja Duhu palanke, razoèaranom propa-lim „jedinstvima“, odnosno homogenizacijama oko poraàvajuæe strategije. Višenikakva prièa nije mogla da sakrije ru`no lice poraza…


Ne znaèi li to, onda, da se petog oktobra ništa naroèito ne bi ni dogodilo da,prethodno, nije profilisan ovaj neobièni ugovor ili pakt izmeðu Duha palanke iduha demokratije. Obaranje starog reìma zapoèeto je izbornim ujedinjenjemopozicije i prihvatanjem predsednièkog kandidata koji je bio spreman da se de-klariše kao „umereni“, „liberalni“ ili „demokratski nacionalist“, a kulminiralo, na-ravno, petooktobarskim prevratom. Pokazalo se da je sintagma demokratski

nacionalizam u stanju da deo nacionalista, razoèaranih u vladajuæi model homo-genizacije i njegove ratne i druge poraze, okupi oko projekta u kome bi (da lisamo na prvi pogled?) demokratsko (kao prazno mesto vlasti) imalo primat nadnacionalnim ili, još preciznije, u kome bi se demokratija definisala kao najviši na-cionalni interes.

Pritom, ostalo je otvoreno pitanje: hoæe li patrijarhalno-palanaèka obièajnostbiti spremna da se tek-tako, bez ikakvog otpora, funkcionalno potèini projektukoji je njoj suštinski stran i koji nju, u osnovi, relativizuje ili dekonstruiše? Taj Duhje, bez sumnje, svojim znaèajnim delom uskratio podršku starom reìmu, poštoje ovaj izneverio njegove èlje, oèekivanja, iluzije, predrasude, zablude… Pri-tom, ostalo je nerešeno pitanje: ima li u tom paktu projekt demokratije (kao, izme-ðu ostalog, zamisao društvene kompleksnosti u kojoj pred-moderni poticaji nemogu da imaju odluèujuæu ulogu) zaista – voleli bismo da verujemo: trajno – stra-teško prvenstvo?

Zebnju nam podstièe pomisao da se pred-moderna obièajnost do sada su-više èesto manifestovala kao totalizujuæa strast koja uvek nekako teì da iskljuèidruge, da homogenizuje scenu na kojoj deluje. Uvek kada se ona konstituiše uideologiju, to je onda, po pravilu, jedna ideologija zatvorenosti, koja teì jedins-tvu, ujednaèavanju, poistoveæivanju ili homogenizaciji. Ako bi Duh palanke biolišen homogenizacije, ako ne bi njoj teìo, onda bi on izgubio svoje prvenstvo,ne bi više bio (samorefleksivno) olièen u nekom odluèujuæem „izmu“ (recimo:patriot-izmu), odnosno u nekoj sveobuhvatnoj totalizaciji (na malom prostoru:mi pa mi). Ali, u tome se, onda, ogleda njegova kljuèna kontradikcija: ovaj Duhse ili mora vratiti homogenizaciji ili išèeznuti da bi svoje mesto ustupio civilizova-nim oblicima ìvljenja.

Mi danas ìvimo unutar izvesnih suprotnosti. Jedna od njih je ona koja seprofiliše izmeðu (svesnih) napora da se usvoje izvesne civilizacijske norme i(najèešæe: nesvesnih) pred-modernih otpora da se to dogodi. Te dvemoguænos-ti se, u ovom trenutku, ne iskljuèuju neposredno-politièki nego, pre, perspektiv-no, dakle, u jednoj (bliskoj?) buduænosti u kojoj æe Duh palanke morati daodustane od svoje velike prièe (svog velikog slova D!) ili æe, naprotiv, da ustano-vi jedan novi decizionizam, novu „supstancijalnu“ politièku strategiju. U ovomtrenutku, politièke sintagme tipa demokratski nacionalizam ne impliciraju odlukuu vezi s time da li sufiks izam (iz nacional-izma) bespogovorno sugeriše totalizu-juæi/homogenizujuæi pravac tumaèenja, te od (nacionalnog) oseæanja stvaraideologiju, dakle (politièku) strategiju koja se nameæe kao pobednièka, ili je


demokratski princip tu dovoljan, jer moè da izaðe na kraj sa homogenizujuæim ihegemonizujuæim pretenzijama Duha palanke.

U jednoj zemlji u kojoj (lošeg) obièajnog legaliteta ima previše a (valjanog)èisto-pravnog premalo, postavlja se pitanje: kojim je sredstvima moguæe boritise protiv ovog viška/manjka? Nikakva legitimna politièka volja, bez sumnje, nijedobro sredstvo za tu vrstu borbe. Sredstvima decizionizma koji politièku odluku ivlast stavlja ispred zakona i opšteg vaènja nije moguæe zasnovati pravnudràvu. Da li to, onda, znaèi da je pred ovim problemom politika naprosto ne-moæna? Ipak, izgleda nam da uspostavljanje pravednog legaliteta/prava nijeèisto-pravni nego donekle i politièki gest. Ne i neposredno politièki! Jer, to je gestpolitike koja stvara institucionalne uslove da se taj problem reši. Obièajni otpori,upereni protiv otvaranja (ka demokratiji/Evropi), ne mogu da se savladaju nilegitimnom prevratnom voljom ni politièkim „merama“ i „odlukama“, veæ samojavnim, institucionalnim, medijskim otvaranjem za izvesnu demokratsku kulturu

koja bi, u isti mah, bila politièka, pravna, ekonomska, duhovna (teorijska itd.) i,konaèno, sama kultura ìvljenja. Treba ulagati u kulturu jer samo ona moè darazoruà Duh palanke i da, tako, osigura obièajnu osnovu za uspostavljanjepravne demokratije.

Beograd, 28. 3. 2001.

Democratic Changes and Resistance

Summary: Two important changes have taken place in Serbia since 5 October. The firstpertains to foreign policy and refers to Serbia’s opening to the world, while the other per-tains to domestic politics and refers to a certain symbiosis of legality and legitimacy,achieved by the victory of the democratic option in the December elections. These chan-ges have a certain internal limitation reflected in various forms of resistance both to a fullopening of Serbia to the world and to a full democratic transformation of the society. Themain source of these resistances lies in the conservative, patriarchal and parochial men-tality in which democracy and Europe have never been crucial.

Key words: legality, legitimacy, democracy, Europe, nationalism, conservatism, paro-chialism, globalization, autarky.


Lino VeljakFilozofski fakultetZagreb, Hrvatska

Kako u Evropu?

Rezime: U radu se ukazuje na nu`nost ukljuèivanja zemalja regije u evropske integracijete upozorava na opasnost od fetišiziranja Evrope. Politièkim promjenama do kojih je2000. godine došlo u zemljama potpisnicama Daytonskih sporazuma stvorene su pret-postavke za oslobaðanje od nasljeða prošlosti. To nasljeðe obiljeèno je deficitom demo-kratske kulture, kao i urušenošæu infrastrukture, privrede i marginalizacijom zametakagraðanskog društva. Analizira se antinomiènost pitanja o pravnom kontinuitetu (koja serazrješava definiranjem karaktera prethodnih reìma) te ukazuje na zamke borbe protivtzv. revanšizma, kao i na nu`nost temeljite katarze.

Kljuène rijeèi: Evropa, demokracija, kontinuitet, revanšizam, katarza.

Svrha ove rasprave nije nekritièko uzdizanje Evrope kao lijeka za sve nasli-jeðene ili u novija vremena steèene nedaæe zemalja ove regije koje su nekad,donedavno èak, ìvjele u dràvnoj zajednici. Svrha jest upozoriti na neke teško-æe s kojima se sreæemo na putu moguæeg izlaska s bespuæa proteklih desetakgodina.

Ponajprije valja objasniti zašto nema mjesta uzdizanju Evrope ni bilo kojedruge danas pomodne rijeèi.

Meðu onima koji su se svojedobno zaklinjali u Jugoslaviju i samoupravnisocijalizam, potom u Srbiju (ili Hrvatsku) i „nebeski narod“ (ili u ostvarenje „tisuæ-godišnjeg sna“), ima u najnovijim vremenima nezanemariv broj odluènih zago-vornika Evrope, evropskih integracija i tomu pripadajuæe demokracije. Sasvimdovoljno da posluì kao motiv jednom valjanom ogledu o kameleonstvu. No, koli-ko god taj ogled mogao biti šarmantan, duhovit, utemeljen na neospornim èinje-nicama i još neospornijim moralnim principima koji nalaù osudu prevrtljivosti –on bi ipak bitno promašio svoj cilj, bar ako se cilj definira u terminima suoèavanjas neposrednom prošlošæu i sa sadašnjim trenutkom.

Promašenost poante tog ogleda oèituje se, uzmimo, u pitanju: ako kame-leoni zasluùju moralnu osudu, zasluùju li oni koji su dosljedno ustrajavali na

oboàvanju jednoga jedinog fetiša priznanje i divljenje? Moglo bi se reæi: ovisi okarakteru dotiènog fetiša. Tko je dosljedno oboàvao ideju iskljuèivosti, pa jošzasnovanu na mr`nji i osveti, neæe zasluìti priznanje ni divljenje. Meðutim,takva nas analiza ne bi dovela nikamo. Ona naprosto propušta tematiziranje fe-tišizma kao takvog. Nije, naravno, svejedno, uzdièmo li fetiše zla i mr`nje ili ne-kakve dobroæudne i èovjekoljubive idole humanosti, tolerancije i pomirljivosti.No, idoli ostaju idolima, la`nim bogovima, koji su nemoæni da nas u bilo èemupomognu ili podrè; uzalud æemo od njih oèekivati èarobnu rijeè koja æe namriješiti sve (ili makar sve u danom trenutku bitne) probleme.

A nema toga što se ne moè pretvoriti u fetiš, nema, da budemo konkretniji,nijedne ideje koja se neæe obesmisliti u ispraznu i obesmišljenu (premda pone-kad zlokobno djelatnu) frazu. A da od njih moè biti štete uvjerio se svatko tko jeu proteklih desetak godina bar na tren budno pogledao oko sebe i saèuvao neš-to kritièkog razbora.

Ukratko, kameleoni su se prilagoðavali prilikama, mijenjali su fetiše u skla-du s promjenama duha vremena, dok su oni dosljedni bili u prilici da izigravajumoralne velièine (ako ih je tko htio uzimati u obzir), ali nisu poloìli raèun o jednojneugodnoj stvari: fetišizam kojemu su robovali onemoguæio im je djelotvorno su-protstavljanje silama zla, èak i kad su im namjere bile najbolje a odluènost da tenamjere ostvare herojskog ranga. Vjerovali su u èarobnu moæ fetišizirane rijeèi,ideje, vjerovali su u obesmišljenu frazu. Ako se ima suditi po djelima a ne ponamjerama, onda izmeðu kameleona i dosljednih fetišista i nema neke bitnerazlike.

Svrha ovog uvoda jest relativiziranje sintagme „evropske integracije“ i upo-zorenje da nas ni evropeizirajuæe fraze neæe izvuæi iz zateèena stanja, jer nasnijedna fraza naprosto iz nièega ni ne moè izvuæi. Nema èarobnih rijeèi niti sve-zacjeljujuæih recepata. Svejedno je izgovara li nove fraze kameleon ili iskrenivjernik zapadne demokracije i privrènik evropske civilizacije: od fraza nemaboljitka.

S druge pak strane nema ni alternative evropskim integracijama: snoviFranje Tuðmana o etnièki oèišæenoj i idejno homogeniziranoj Hrvatskoj kao uzo-ru koji ima slijediti dekadentna Evropa ako se èli izvuæi iz bespuæa u kojima jezaglibila, jednako kao i snovi Mirjane Markoviæ o alternativi svjetskom pokretukoju æe predvoditi ponosna i nepokorena Srbija – do daljnjega pripadaju historijipolitièke paranoje (hoæe li se te grandomanske vizije jednoga dana otkriti kao an-ticipacije realiziranih negativnih utopija ostvarenih nakon sloma uspostavljenihravnoteà – to æe ustanoviti oni koji budu imali tu nesreæu da svjedoèe o pos-thumnoj rehabilitaciji jednoga od ovo dvoje ekscentriènih mislilaca-amatera, ilièak rehabilitaciji njih oboje: razlike izmeðu njih nisu takve da bi onemoguæile kon-zistentnu sintezu). Vjerujuæi da ni mi ni nitko naš neæe imati nesreæu da doìvi nji-hovu povijesnu rehabilitaciju, ne preostaje nam drugo nego da konstatiramokako ono što se zove Evropom ili svjetskim poretkom doista nema alternativu.

216 Lino Veljak

Pritom, uslijed uvodno iznesenih razloga, nema smisla realistièku analizu za-teèenog stanja i projekciju moguæeg izlaska iz tog stanja nadomještati frazama ivjerovati da se problemi rješavaju èarobnim rijeèima i univerzalnim receptima.

Dakle, pod sintagmom ulazak u Evropu ne podrazumijevamo ništa drugodoli historijsku realizaciju one alternative koja nije samoubilaèka ili, a to praktiè-no znaèi isto, alternative obiljeène odbacivanjem izolacionizma. To je, pojed-nostavljeno reèeno, opredjeljenje za tzv. normalan ìvot.

Politièkim promjenama do kojih je u zadnjoj godini prošlog milenija došlo uzemljama-potpisnicama Daytonskog sporazuma stvorene su osnovne pretpos-tavke za nu`ne promjene u tom smjeru. Do smjene autoritarnog reìma najprijeje došlo u Hrvatskoj, parlamentarnim i predsjednièkim izborima poèetkom go-dine, a taj proces dovršen je republièkim parlamentarnim izborima u Srbiji predkraj godine. Proces koji je tom smjenom omoguæen nipošto nije jednostavan.Buduæi da je do smjene u Hrvatskoj došlo ranije, neke teškoæe tog procesa kojeæe u Srbiji (odnosno SR Jugoslaviji) tek postati evidentnima, u Hrvatskoj su veæevidentirane i mogle bi posluìti kao pouka za njihovo izbjegavanje u zemlji „pe-tog oktobra“ (naravno, samo ukoliko bi se izbjeglo iskušenje uèenja metodom„vlastite koè“).

Visoka razina sliènosti dviju zemalja bit æe još veæa ako iz razloga metodskeprirode zanemarimo treæu „daytonsku zemlju“, naime Bosnu i Hercegovinu, kojaima neke svoje specifiènosti. Te specifiènosti ovdje æemo apstrahirati, uz napo-menu da dio njih ovisi o jednoj zajednièkoj karakteristici bivših autoritarnih vlastiu naše dvije zemlje: ovisi o njihovim ekspanzionistièkim ambicijama u odnosuna BiH te sistematskoj podršci ekstremistièkim opcijama srpskih odnosnohrvatskih nacionalšovinista u Bosni i Hercegovini.

Bitna zajednièka crta srpskih i hrvatskih teškoæa na putu „u Evropu“ moèse definirati kao nasljeðe prošlosti. Tu nije toliko rijeè o nasljeðu zajednièkeprošlosti koliko o recentnom nasljeðu. No, ne bi trebalo zanemariti ni zajednièkonasljeðe, ono koje seè do 1990. godine. A ono bi se moglo definirati kao bitandeficit demokratske tradicije i kulture. Èinjenica je da su prije uspostavljanja za-jednièke dràve 1918. godine i Srbija i Hrvatska bile zemlje s autoritarnom struk-turom vladavine, iako se ta autoritarnost razblaùje formom (na razne naèineogranièene) parlamentarne demokracije (jedinu iznimku eventualno èini kratko-trajno razdoblje parlamentarne demokracije u Srbiji od 1903. do balkanskih ra-tova). Daljnja je èinjenica da je prva Jugoslavija predstavljala demokratskideficitarnu mješavinu parlamentarne demokracije i autoritarne vladavine (a uperiodu tzv. šestojanuarske diktature lišene èak i demokratskog privida). Na-posljetku, druga Jugoslavija, koliko god da je po formi i tipu vladavine bila libe-ralnija u usporedbi s drugim zemljama tzv. realnog socijalizma, predstavljala jezemlju obiljeènu diktaturom jedne jedine partije. Na nasljeðenu autoritarnu svi-jest tradicionalno-patrijarhalne strukture nakalemila se tako, zahvaljujuæi boljše-vièkom utemeljenju komunistièke vladavine u drugoj Jugoslaviji, nova

Kako u Evropu? 217

autoritarnost totalitarnog predznaka. Dubinu demokratskog deficita dokazuje ilakoæa kojom je istrošeni legitimitet Titove Jugoslavije jednostavno nadomješ-ten novim legitimitetom etnocentrièkog sadràja. To su uvjerljivo demonstrirali irezultati prvih višestranaèkih izbora 1990. godine. Trebalo je punih deset godinada se taj novi legitimitet uruši, a da se nositelji vlasti nisu ponašali tako autodes-truktivno kao što jesu – pitanje je kada bi došlo do njegova iscrpljenja.

No, do iscrpljenja novog legitimiteta ipak je došlo, a s njime i do – unatoè pe-simistièkim predviðanjima, manje ili više mirne – smjene vlasti. Elementi nasiljakoji su zabiljeèni u Srbiji nakon saveznih izbora mogu se objasniti pokušajimanositelja bivše vlasti da se pod svaku cijenu odrè na pozicijama moæi (slièno bise, s vjerojatno jednakim konaènim ishodom, dogodilo i u Hrvatskoj da se u his-toriju nije umiješala biologija obezglavivši vladajuæu strukturu). Smjena vlastidošla je, danas se to moè argumentirano tvrditi, deset godina prekasno. Pre-kasno ne samo zbog ratova i tragedija koje su se u proteklom razdoblju dogaðali,nego i zbog toga što je to desetljeæe nove autoritarne (tendencijski i totalitarne)vladavine rezultiralo dubokim razaranjem društva. Bivše su vlasti za sobom osta-vile razoreno društvo. Društvo je razoreno kako na razini infrastrukture tako i narazini superstrukture. Samo se dijelom ta razorenost smije tumaèiti kao rezultatizvanjskih okolnosti (u sluèaju Hrvatske to znaèi kao rezultat ratnih razaranja, a usluèaju Srbije kao rezultat dugogodišnjih sankcija meðunarodne zajednice iNATO-ve intervencije u proljeæe 1999. godine). Znaèajniji uzrok razorenosti pri-vrede jest autodestruktivna pljaèka kojoj je ona bila izloèna. U pogledu supers-trukture dodatni uzrok njezina razaranja mora se traìti u dràvno-partijskominstrumentaliziranju svih dimenzija društva i njihovu podvrgavanju tendencijskisvemoænoj (i utoliko autodestruktivnoj) dràvi. Elementi tzv. civilnog društva obli-kovani u razdoblju urušavanja prethodnog reìma u meðuvremenu su marginali-zirani ili èak posve razoreni; njihova obnova u procesu profiliranja otpora novimreìmima bar dijelom je kontaminirana karakterom samih tih reìma, tako da unjima ne treba traìti potencijale demokratske tranzicije koji bi djelovali po princi-pu automatizma. I sama antiteza mora se osloboditi svoje determiniranosti ka-kakterom vlastite opreke. To mo`da u još veæoj mjeri vrijedi i za politièku strukturusadašnjih vlasti (pogotovo ako se uzme u obzir da bivša vlast nije izgubila biraè-ko povjerenje zbog svoje nedemokratiènosti, autoritarnosti ili, pogotovo, nacio-nalšovinizma što ga je promicala, nego ponajprije zbog socijalnih razloga, zatošto više nije mogla jamèiti izlazak iz sve evidentnijeg beznaða i sve oèitije bijedenajširih slojeva stanovništva; na to se moè nadovezati zapaànje da – kada jekonkretno rijeè o Srbiji – Miloševiæ nije izgubio vlast zato što bi mu veæina stanov-ništva zamjerala što je vodio ratove, nego zato što ih je izgubio).

Suoèene s (bar donekle programiranim) kaosom postautoritarnog perioda,kaosom koji predstavlja nusprodukt urušavanja bivših reìma (a mjera njegoveprogramiranosti èini posebnu temu, koju ne bi trebalo unaprijed marginalizirati nitiotpisivati kao simptom paranoje), nove strukture vlasti posjeduju tek demokrats-

218 Lino Veljak

ku legitimaciju i naèelnu podršku meðunarodne zajednice. I legitimacija i podrškaimaju ogranièen rok trajanja. To je rok u kojem se moraju uèiniti prvi potezi naputu obnove razorenog društva i uspostavljanja drCave kao neèega što se razli-kuje od (više ili manje organiziranog) aparata represije usmjerenoga na odrCanjei ovjekovjeèenje autokracije (a to je ono što se u proteklom razdoblju profiliralokao sistemski nadomjestak za drCavu u standardnom znaèenju tog pojma).

Dakako, elementarna pretpostavka trajanja legitimacije jest privrednaobnova s uoèljivim efektima na planu obnove masovne nade u buduænost. Nadana razini simbola traje neko vrijeme, ali ako u „razumnom roku“ nije popraæenanpr. smanjivanjem stope nezaposlenosti i jaèanjem mehanizama borbe protivsiromaštva, ona æe se istopiti još brè od recentnih patriotskih zanosa. Zamijenitæe je novo beznaðe, savršena podloga za bujanje ekstremizama svih moguæihtipova, autodestruktivnih koliko i opasnih za stabilnost regije u cjelini. Privrednaobnova u zateèenim okolnostima razorene infrastrukture nije zamisliva bezstrane pomoæi, poèevši u prvom redu s produktivnim investicijama (iluzorno je,naime, oèekivati neku znaèajniju pomoæ humanitarnog tipa). A ta pomoæ pret-postavlja usklaðivanje s meðunarodnim standardima.

To usklaðivanje, koje zapoèinje na planu legislative, ali u konkretnim sluèa-jevima obuhvaæa i neke specifiène elemente poput suradnje s Haškim tribuna-lom, naizgled je vrlo jednostavno: dovoljno je, kako se èini, uskladitizakonodavstvo sa zakonima zemalja Evropske zajednice. Jednostavnost za-pravo i ne treba shvatiti u odviše doslovnom smislu rijeèi, ima li se u vidu o kolikose dokumenata tu radi (a mehanièko prevoðenje ne dolazi u obzir iz niza razlo-ga). No, legislativa predstavlja manji dio problema. Mnogo veæi problem sastojise u stvaranju atmosfere u kojoj æe se afirmirati mentalitet poštivanja zakona i ukojoj æe se dràva poèeti doìvljavati kao servis za zadovoljavanje zajednièkihposlova, èija je temeljna funkcija da osigurava okvire za nesmetan razvitak gra-ðanskog društva i za zaštitu individualnih i kolektivnih ljudskih i graðanskih pra-va. Stvaranje pravne dràve koja je ujedno obiljeèna i vladavinom prava nijemoguæe bez oblikovanja odgovarajuæeg mentaliteta. Taj se mentalitet ne moènametati silom, on, hoæe li biti djelotvoran, mora proizlaziti iz dominantne atmos-fere društva.

Tu dospijevamo do tegobnog pitanja koje, ako mu se adekvatno ne pristupi,moè predstavljati ozbiljan faktor blokade procesa uspostavljanja vladavineprava i demokratske obnove društva. Pitanje o kojemu je ovdje rijeè moè sedefinirati kao problem pravnog kontinuiteta. Nasuprot revolucionarnom zakono-davstvu, èije su se destruktivne posljedice posebno jasno oèitovale u 20. stol-jeæu, zalaganje za princip pravnog kontinuiteta djeluje veoma plauzibilno.Meðutim, pravni kontinuitet u odnosu na nedemokratski reìm donosi sa sobomnezanemarive poteškoæe. Ako uzmemo u obzir samo pitanje financijske moæi,suoèavamo se s okolnošæu siromašne, opljaèkane dràve nasuprot koje stojenositelji financijske moæi akumulirane pljaèkom koja je izvedena pod pokrovi-

Kako u Evropu? 219

teljstvom bivšeg reCima i za raèun paradrCavnih struktura prethodne vlasti. Le-galizacija tako steèene moæi znaèila bi da drCava potpisuje vlastitu osudu nanemoæ. Zajamèena sigurnost vlasništva oslanjat æe se na vrlo klimave temeljeako zapoène s garancijom onoga što je, makar i u skladu s nametnutim zakoni-ma, makar i u skladu s odlukama vlasti koja je u danom èasu uCivala legitimnost,prisvojeno u cilju ovjekovjeèenja diktature.

Veoma va`na dimenzija pitanja o kontinuitetu sastoji se u kadrovskoj politici.Tu se krije jedna velika opasnost, koja je u Hrvatskoj izazvala ozbiljne štete,ugrozivši u jednom momentu cjelokupan proces demokratske transformacijedràve i društva. Radi se o tzv. strahu od revanšizma. Bivša vladajuæa strankavodila je, u okviru neskrivane ambicije uspostavljanja totalne kontrole nad svimdijelovima društva, spomenutoj ambiciji primjerenu kadrovsku politiku. Pokušajiuvoðenja profesionalnih kriterija u dràvnim i javnim slu`bama izazvali suoptu`be za revanšizam. Na jednak naèin zastupnici bivše vlasti doèekivali susvaki pokušaj sankcioniranja kriminala u razdoblju njihove vladavine. Rezultat jebio taj da se u ime odbacivanja revanšizma tolerirala ne samo neprofesionalnost(nakon svih smjena i prijevremenih penzioniranja danas u vojsci još uvijek ima-mo èetvoricu aktivnih generala – od njih ukupno 27 – sa srednjom struènomspremom) nego i direktno korištenje poloàja za destabilizaciju poretka, što seoèitovalo u širokom rasponu od javne televizije pa do vojnih i policijskih struktura.

Stoga æe biti uputno razjasniti nesporazume oko samog pojma revanšizam,preskaèuæi, dakako, etimologiju i historiju termina. Elementarno znaèenje re-vanšizma moèmo sresti u starozavjetnom pravilu „Oko za oko – zub za zub“.Na pretrpljeno nasilje `rtva odgovara ponavljanjem tog nasilja, pri èemu umjere-nost i primjerenost jamèi pravednost, a pretjerivanje i neumjerenost predstavljaprelaènje u sferu moralno neopravdanog djelovanja (pravedno je da jednooka`rtva iskopa svom krvniku jedno oko a nepravedno i nedopustivo da mu seosveti iskapanjem i drugog oka). Diktatorski i poludiktarorski reìmi vršili su nadsvojim podanicima i drugim osobama koje bi se našle na dohvatu njihove moæirazna nasilja i nepravde. To je, dakako, bio sluèaj i s ovdašnjim reìmima. Oslo-baðanje od straha što ih je njihova moæ izazivala rezultirala je pojavom da semeðu njihovim `rtvama i opæenito meðu ljudima s pojaèanim osjeæajem za pra-vednost razvila tendencija (sreæom, ne u toliko masovnom opsegu kako namborci protiv revanšizma tvrde) da se primijeni ona starozavjetna maksima,makar i u simbolièkom ako ne i u doslovnom smislu rijeèi. Pohvalno je što suprocesi politièke smjene izvedeni bez prijekih sudova, vješanja na Terazijama,linèa i sliènih iransko-rumunjskih scenarija. Spreèavanje takvih pokušaja prim-jene rumunjskih iskustava vrijedan je zalog za buduænost zemlje i prilog razvi-janju demokratske kulture.

No, oni koji su izbjegli linè ipak se glasno àle kako su `rtve revanšizma.Oni bi bili u pravu kada bi se moglo dokazati da se stare nepravde ispravljaju na-nošenjem novih nepravdi, da se zakonsko, disciplinsko, financijsko i drugo

220 Lino Veljak

sankcioniranje primjenjuje selektivno, ili pak da se kadrovske smjene vrše na te-melju osvete a ne na temelju poštivanja kriterija kompetentnosti i profesional-nosti (što, naravno, ne znaèi da osjetljive poloàje u javnoj i dràvnoj slu`bismiju zauzimati osobe koje nisu dokazale da poštuju demokratski poredak a nji-hovo djelovanje u diktatorskim aparatima represije upuæuje na opravdanostsumnje u tom pogledu). Meðutim, revanšizmom se ne moè proglasiti kazneniprogon poèinitelja kriminalnih djela, uspostavljanje profesionalnih kriterija,uspostavljanje jednakih šansi za sve niti oduzimanje materijalnih dobara i privi-legija steèenih suprotno vaèæim propisima ili opæeprihvatljivih moralnih normi.Dakle, ako se pri ispravljanju poèinjenih nepravdi i ka`njavanju poèiniteljaka`njivih djela striktno i rigorozno poštuje zakon i ako se èuvaju elementarnaljudska prava `rtava zakonite represije, od ljudskog dostojanstva pa nadalje (alii uz istodobno èuvanje istih tih prava njihovih `rtava kao i onih koji provode re-presiju), onda ne moè biti govora o revanšizmu.

Izbjegavanje te zamke izrazito je va`no za perspektivu obnove, i to iz neko-liko razloga. Prije svega zato što nije realno oèekivati da æe strukture bivšihreìma, infiltrirane u sve pore dràve i društva, iskreno prihvatiti „put u Evropu“(da je tomu tako rjeèito govore hrvatska iskustva: bilo bi èudno da se u sluèajuSrbije pokaè prisutnost drukèijeg mentalnog sklopa pripadnika parastrukture).Potom, krajnje je realno da æe oèuvanje ranije uspostavljenih odnosa ili pozicijamoæi (odnosa i pozicija na planu financijske moæi, utjecaja u dràvnim organimai u javnoj sferi) rezultirati ne samo sistematskom opstrukcijom nego i korišten-jem prvih znakova razoèaranja stanovništva u demokratski poredak za destabi-lizaciju poretka i za obnovu poraène diktature, svejedno da li demokratskim ilipuèistièkim prevratom. A razoèaranje æe se javiti vrlo brzo, buduæi da je nadaakumulirana smjenom proèta isuviše visokim pragom neposrednih ili kratko-roènih oèekivanja a da bi se ona u prièljkivanom roku mogla ispuniti. Naposljet-ku, kada je rijeè o kriminalnim strukturama izniklima u okrilju bivših reìma,nehigijenski je ìvjeti u zemlji s ubojicama koji se slobodno šeæu gradom ili èakzauzimaju poloàje od posebne va`nosti. Nehigijenski – to znaèi destimulativ-no, to, nadalje, znaèi opasno, to znaèi moguæe obnavljanje osjeæaja straha, ne-sigurnosti i nemoæi. A za zemlju koja ubrzano mora nadoknaditi niz deficita (oddeficita demokratske kulture pa do elementarne materijalne oskudice) takvaatmosfera moè biti višestruko opasna.

Kljuèno pitanje koje moè ponuditi odgovor na problem kontinuiteta jest pi-tanje karaktera prethodnog reìma. Ako bivša vlast i nije smijenjena zbog svoje-ga zloèinaèkog karaktera nego zbog toga što je razoèarala svoje nekadašnjesljedbenike neispunjavanjem vlastitih obeæanja (pa to onda rezultira rašireno-šæu tvrdnje da je ta vlast bila zloèinaèka samo zbog onoga što je uradila vlastitimsljedbenicima, a ne i zbog onoga što je uradila protivnicima, a kamoli zbog ono-ga što je u ratovima uradila pripadnicima drugih etnièkih skupina), to ne znaèi dase njezin karakter smije prekriti velom temeljne neupitnosti. Tek ako se usposta-

Kako u Evropu? 221

vi konsensus svih demokratskih i civilno usmjerenih snaga u pogledu bitne di-menzije zloèinaèkog karaktera bivših reCima stjeèe se šansa za definitivnoosiguranje demokratskog poretka i priskrbljuje se trajan lijek za sve boljke kojebi mogle dovesti do ponavljanja veæ viðenih scenarija genocidnih ratova.

A ta bitna dimenzija sastoji se upravo u apsolutizaciji etnièke dimenzije(rjeènikom teologije iskazano: u etnofiliji). Iz te apsolutizacije proizašli su nede-mokratski reìmi, dogovoreni ratovi, etnièka èišæenja i sistematski ratni zloèiniodnosno zloèini protiv èovjeènosti. Nije ovdje rijeè o licitiranju s udjelom u zloèi-nu. Rijeè je o nu`nosti suoèavanja s tjeskobnom èinjenicom da su zloèini siste-matski i organizirano vršeni uz (makar i prešutan, makar i izmanipululiran)pristanak apsolutne veæine stanovništva, da su zloèini vršeni u naše ime, u imeove ili one nacionalne zajednice, ove ili one dràve koja je stala na branik„ugroènih nacionalnih interesa“. To suoèavanje donosi dva za buduænost i zademokratsku perspektivu presudna efekta. Prvo, ono omoguæuje katarzu, oèi-šæenje sredine od vidljivih i nevidljivih posljedica bolesti koja je na vrhuncima na-cionalne homogenizacije obuzela duh dotiènih naroda. Ta je bolest saniranaizbijanjem na vidjelo autodestruktivnih uèinaka kolektivnog ludila (od gubitkaperspektive pa do bijede masovnih razmjera). No, ona nije korjenito izlijeèena.Bez korjenitog proèišæavanja društva i bez njegova oslobaðanja od zapretenihklica etnofilije i dalje je na djelu šansa za njezino novo izbijanje, u pravilu vezanouz obnovu ove ili one forme tendencijski totalitarnog poretka.

Drugi efekt moè se interpretirati i u sasvim pragmatièkom kljuèu. Rijeè je oindividualiziranju krivnje. Individualizacijom se vlastito sudioništvo (suoèavanjes time da sam ja u danom momentu mo`da èak vjerovao Voði ili mu se – ako mije od poèetka i bilo jasno kuda nas on vodi – nisam htio, mogao ili uspio suprots-taviti na valjan naèin i sprijeèiti da povede mase za sobom) oslobaða od nepod-nošljivosti, a ujedno se društvo i sredina oslobaðaju od onih koji vrebaju svojušansu da se iznova dokopaju izgubljene vlasti. No, u današnjem meðunarod-nom kontekstu to znaèi i jaèanje šansi za ubrzavanje integracijskih procesa, uneposrednom obliku jaèanje nu`ne podrške obnovi razorene infrastrukture.Nije, dakle, svejedno, hoæe li se bivšim vlastodršcima suditi samo zato što sukrali (i eventualno ubijali politièke protivnike) ili zato što su zagovarali zloèinaèkeideje Velike Hrvatske i Velike Srbije, te u njihovo ime organizirali etnièka èišæen-ja, razaranja gradova i sela i sve ono što je veæ proteklih godina zabiljeèno naovim prostorima. U tom kontekstu moè se, èak i posve pragmatièki, razmatratikontroverznost Haškog tribunala, raèunajuæi korist i štetu uzrokovanu moguæomsuradnjom ili odbijanjem suradnje.

Katarza (koja je po svom bitnom karakteru denacifikacija, pri èemu je, zarazliku od one u Njemaèkoj nakon 1945. godine, ovdje rijeè o „denacifikaciji iz-nutra“) intenzivira šanse za ukljuèivanje u evropske integracije. Alternativa inte-gracijama je stagnacija i regresija. No, ni te integracije ne bi valjalo promatratikao èaroban univerzalan lijek. One nipošto ne predstavljaju nekakav skokovit (ili

222 Lino Veljak

bilo kakav drugi) prelazak iz balkanskog pakla u zapadnoevropski raj; u tom po-gledu ne bi trebalo gajiti nikakve iluzije. One su tek nu`nost, egzistencijalnanu`nost, koju je bolje prihvatiti s realistièkom nadom nego s mrzovoljom „izgubl-jenog suvereniteta“, mrzovoljom što prizivlje povratak bolesti od koje se prostor(i to tek djelomice!) zalijeèio, ali od koje ga sistematski i trajno moè izlijeèiti tekpredstojeæa katarza.

Zagreb, 27. 3. 2001.

Reaching for Europe

Summary: The author argues for the necessity for the countries of the region to join Euro-pean integrations and warns against the dangers of fetishizing Europe. Political changeshaving taken place in the Dayton countries in 2000 created preconditions for a liberationfrom the legacy of the past. This legacy is characterized by a deficit of democratic culture,devastation of infrastructure and the economy, and marginalization of the inchoate civilsociety. The author also analyzes the antinomies of the issue of legal continuity, which isresolved by defining the character of the old regimes. Finally, he points out the dangers ofthe struggle against the so-called revanchism and argues for the necessity of a profoundcatharsis.

Key words: Europe, democracy, continuity, revanchism, catharsis.

Kako u Evropu? 223

Boìdar JakšiæInstitut za filozofiju i društvenu teorijuBeograd

Demokratski deficiti politièkih

promena u Srbiji

Rezime: Autor polazi od teze da je, septembarskim i decembarskim izborima u Srbiji i Ju-goslaviji, a posebno potvrdom volje graðana 5. oktobra 2000. godine došlo do nesumnji-vih politièkih promena u Srbiji, ali da ne postoje jasne indikacije da li je reè o demokratskimpromenama. Okolnosti ekonomskog, politièkog, kulturnog, vrednosnog karaktera, kao ikarakteristièni elementi novonastale situacije, kao što su katastrofalna ekonomska situa-cija, upropašten privredni ìvot zemlje, opšta kriminalizacija privrednog i politièkog ìvota,znaèaj crnog trìšta u borbi za preìvljavanje ogromne veæine graðana Srbije, stope neza-poslenosti stanovništva, nestanak srednje klase u procesu opšteg osiromašenja društva,odsustvo bilo kog sistema vrednosti ili moralnih naèela u društvu ne favorizuju te`nje kademokratiji. Tu pre svega treba imati u vidu etnonacionalizam i šovinizam velikog dela po-litièke i kulturne elite, nizak stepen opšte i politièke kulture i politièkih elita i graðana,besperspektivnost mladih, tipièno gubitnièkih generacija, preìvljavanje kao stil ìvota, na-rodnjaèku tradiciju i ideju sabornosti, sliènosti mentalne matrice i ponašanja stare i noveupravljaèke strukture, polumere i zaklanjanje iza legalizma.

Kreæuæi se u tim okvirima, autor je svoju pa`nju usredsredio na analizu nekoliko mome-nata koje smatra bitnim preprekama razvoju demokratije u Srbiji: nacionalistièki karakterveæine politièkih partija u Srbiji, pa i èlanica DOS-a, führer princip unutrašnje organizacijeskoro svih politièkih partija, klerikalizaciju javnog ìvota, monarhistièke tendencije, nede-mokratski karakter odnosa Srbije i Crne Gore i problem Kosova, izabrano neznanje o rat-nim zloèinima, odnosno nedostatak kritièke sveti.

Autorov je zakljuèak da demokratskih promena u Srbiji neæe biti dok stanovnici Srbije nepreðu dugi put od frustriranih podanika do slobodnih samosvesnih graðana. Obnova po-pulizma ni u kom sluèaju na tom putu ne moè biti od pomoæi.

Kljuène reèi: politièke promene, demokratija, nacionalizam, klerikalizam, monarhizam,Srbija.

Osnovna teza koju zastupam moè se jednostavno formulisati: septem-barskim i decembarskim izborima u Srbiji i Jugoslaviji, a posebno potvrdom

volje graðana 5. oktobra došlo je do nesumnjivih politièkih promena u Srbiji, aline postoje jasne indikacije da li je reè o demokratskim promenama. U svakomsluèaju ne moè se govoriti o revolucionarnim promenama u Srbiji, što je bioèest sluèaj u fazi euforije izazvane saznanjem da je Slobodan Miloševiæ izgubiovlast. Imajuæi u vidu nesumnjivo taènu konstataciju da za promene treba odre-ðeno vreme, èlim da verujem da æe u tom vremenu i te`nje ka demokratiji bitijasnije artikulisane. Svoju tezu o demokratskim deficitima pokušaæu da obraz-loìm ukazujuæi na neke od društvenih okolnosti i karakteristika politièkih subje-kata promena.

Prethodno je neophodno reæi nešto o tome kako je uopšte došlo do tih pro-mena. Uèesnici u izborima – i bivše vladajuæe partije i bivše opozicione partije –su zateèene izbornim rezultatima i jasno izraènom voljom graðana. Kada bineko hteo da bude ironièan, reklo bi se da je reè o „komediji zabune“: socijalistisu izašli na izbore uvereni da æe sigurno pobediti, opozicioni blok je posle dostanatezanja prihvatio uèešæe na izborima, bez obzira na loše izborne uslove, uve-ren da na takvim izborima ne moè da pobedi1. Socijalisti su na krilima svojepropagande potpuno pogrešno procenili i svoju snagu i suviše prozirnu prièu o„pobedi“ nad snagama NATO, kao i rezultate stigmatizacije politièkih voða opo-zicionih partija kao notornih izdajnika. Svesne svojih slabosti, opozicione partijesu nerealno procenjivale snagu Miloševiæevog „sistema“ vlasti.

Konfuzija stvorena takvom situacijom bila je opšta i obuhvatala je sve as-pekte javnog ìvota. Istini za volju, situacija je veæ dugo bila i teška i konfuzna.Dràvna propaganda je bila puna hvale za najprosperitetniju zemlju Evrope, sla-vila je „pobede nad NATO agresorom“, i svakodnevno prikazivala graðanima„uspehe“ u obnovi zemlje, prikazujuæi „Potemkinova sela“, dok su graðani ìveliu bedi i oèajanju, bez posla, bez ikakve perspektive, a stotine hiljada izbeglica unemoguæim ìvotnim uslovima. Nasuprot agresivnoj propagandi dràvnih insti-tucija jedne virtuelne realnosti koja je postojala samo na TV programima dràv-nih medija i u saopštenjima vladajuæih partija i dràvnih institucija, graðani višenisu mogli da trpe katastrofalne uslove svakodnevnog ìvota. Tu konfuziju po-jaèale su aktivnosti monarhista, klerikalnih krugova, narcisoidnih pripadnika kul-turne elite koji su neposredno posle izbora vrlo brzo uskakali u „pobednièki voz“.Ponašanja ljudi kao što su Dejan Medakoviæ, Matija Beækoviæ, Milorad Vuèeliæsvakako spadaju u „nove priloge“ za istoriju ljudskog bešèašæa.

Realniji i trezveniji analitièari su bili svesni èinjenice da je posle periodabombardovanja NATO, u proleæe 1999. godine Srbija imala i slabu vlast i slabuopoziciju. Vlast je pogubila i poslednje veze sa realnim tokovima ìvota, veæina

226 Boìdar Jakšiæ

1 Koliko je neverica u moguænost pobede stranaka DOS-a bila široko rasprostranjena govorièinjenica da su te stranke kao protivkandidata jednom od stubovaMiloševiæeve vlasti, dr Vojis-lavu Šešelju, za mesto odbornika u Zemunu predloìle do tada anonimnog studenta, Golubo-viæa. Verovatno su i dr Šešelj i DOS, a i taj mladi èovek bili iznenaðeni kada su saznalirezultate izbora prema kojima je pobedio Goluboviæ.

njenih predstavnika se utrkivala u sluènju voði i liènom bogaæenju na mafioznenaèine. Na drugoj strani, opozicione partije su bile dezorijentisane NATO bom-bardovanjem, izloène besomuènim napadima i optu`bama ogromnog propa-gandnog i represivnog aparata vladajuæe klike izgledale su bespomoæne inesigurne2. Ni jedni ni drugi nisu raèunali na sna`no izraènu volju graðana iznaèaj i vrednost èinjenice da su studenti, okupljeni u organizaciji OTPOR preu-zeli na svoja leða (i u bukvalnom smislu reèi) iskaljivanje politièkog i fizièkogbesa vladajuæih krugova. Taj val represije prema studentima pokazao se kontra-produktivnim. Fizièko maltretiranje studenata koje su organi vlasti primenjivalipojaèavao je revolt graðana i oslobaðalo ih je straha. Kao i u demonstracijama1996/97 godine, osloboðeni straha, graðani su ispoljili svoju slobodnu volju kojaviše nije mogla biti potisnuta niti nasiljem vlasti niti sitnim kalkulacijama opozi-cionih lidera. Tome je svakako doprinela èinjenica da je jedna retrogradna poli-tièka grupacija, na èelu sa Vukom Draškoviæem, ispala iz politièke igre kao `rtvavlastitih nerealnih kalkulacija i komromitacije u vršenju vlasti na lokalnom nivou.

Graðani su svojim glasovima 24. septembra iznenadili i jedne i druge, a dotada vladajuæe partije su bukvalno ošamutile sna`no izraènom potvrdom svojevolje 5. oktobra. Udarci koje su pretrpele sada veæ bivše vladajuæe partije su toli-ko sna`ni da se sigurno nisu mogle oporaviti do izbora 23. decembra, a veliko jepitanje da li æe se neke od tih partija (na primer, JUL) ikada moæi oporaviti. Meðu-tim, i pobednièka koalicija bila je zateèena snagom podrške kuju je dobila i moæikoja je proizašla iz te podrške. Nastala je nova konfuzija. Dotadašnje vladajuæepartije nisu shvatale da su izgubile vlast, a partije nove vlasti nisu verovale da supobedile. Jedni nisu bili svesni svog poraza, drugi svoje pobede. Jedni nisushvatali da je vreme njihove vlasti, nadati se, nepovratno prošlo, druge je bremevlasti zateklo delomièno nespremnim da ga preuzmu. Otuda tako mnogo nesna-laènja i na jednoj i na drugoj strani, tako mnogo kontradiktornih i kontraproduk-tivnih poteza. Konfuzija se još uvek oseæa u mnogim segmentima ìvota. `rtvesu, naravno, graðani. Proces oporavka prethodno upropaštenog društva idràve trajaæe mnogo duè nego što je neophodno.

Nesumnjivo je da u jednom prilogu za nauèni skup nije moguæe evidentiratisve okolnosti ekonomskog, politièkog, kulturnog, vrednosnog karaktera, kao ikarakteristiène elemente novonastale situacije. Katastrofalna ekonomska situa-cija, upropašten privredni ìvot zemlje, opšta kriminalizacija privrednog i politiè-kog ìvota, znaèaj crnog trìšta u borbi za preìvljavanje ogromne veæinegraðana Jugoslavije, stope nezaposlenosti stanovništva, nestanak srednjeklase u procesu opšteg osiromašenja društva, samo su neke od tih okolnosti.Odsustvo bilo kog sistema vrednosti ili moralnih naèela u društvu takoðe ne

Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji 227

2 Dovoljno je uporediti šta je dnevni listPolitika pisao o predsednièkom kandidatu na septem-barskim izborima dr Vojislavu Koštunici s onim što je pisao nakon njegovog izbora za predsed-nika dràve. Takvo pisanje se moè uporediti sa pisanjem pariške štampe o povratkuNapoleona I na vlast i njegovom pohodu od Marselja do Pariza. Nihil novi sub sole!

favorizuju te`nje ka demokratiji. Tu pre svega treba imati u vidu etnonacionali-zam i šovinizam velikog dela kulturne i politièke elite, nizak stepen opšte i poli-tièke kulture i politièkih elita i graðana, besperspektivnost mladih, tipiènogubitnièkih generacija, preìvljavanje kao stil ìvota, narodnjaèku tradiciju i idejusabornosti, sliènosti mentalne matrice i ponašanja stare i nove upravljaèkestrukture, polumere i zaklanjanje iza legalizma.

Sve prethodno pomenute okolnosti zahtevaju posebni analitièki pristup. Zaovu priliku pa`nja æe biti usmerena na niz okolnosti i karakteristika savremenogtrenutka Srbije koje, mo`da, ne pripadaju nizu najznaèajnijih, ali su na najne-posredniji naèin uoèljive:

1. Nacionalistièki karakter veæine politièkih partija u Srbiji,pa i èlanica DOS-a

Proces raspada titoistièkog autoritarnog sistema vladanja nije ni Srbiju,uostalom kao i druge novonastale dràve na tlu bivše Jugoslavije, vodio ka de-mokratiji, nego ka etnonacionalistièkom tipu kolektivizma izraènom arhaiènimpojmom „sabornosti“. Novi stranaèki pluralizam, ranih devedesetih, i pored veli-kog broja novonastalih politièkih partija od kojih je neke oèigledno osnovala vla-dajuæa partija Slobodana Miloševiæa, nije iznjedrio više tipova politièkih partija.

Velika veæina tih parija bila je po svom karakteru i programatskoj orijentaciji na-cionalistièka. Etnonacionalizam je zavladao politièkom scenom Srbije. Retkepartije, kao Socijaldemokratska unija àrka Koraæa ili delom Graðanski savezVesne Pešiæ i Gorana Svilanoviæa, koje u svojoj orijentaciji nisu imale sna`noizraèn nacionalizam bile su brojèano minorne i bez šireg uticaja na javnoj sce-ni. Tek æe naknadne temeljne kritièke analize moæi da daju precizan odgovor napitanje nisu li se osudeMiloševiæeve politike koje su izricale neke od opozicionihpartija zasnivale na prigovoru da nije uspeo da ostvari (svoj i njihov) san o po-bednièkoj Srbiji, o velikoj i jakoj Srbiji, koja moè diktirati ne samo uslove sa-radnje susedima nego i uslove i granice nihovog ìvota. Otuda nije èudo što suneke od tih partija èesto menjale svoj stav prema Miloševiæu. Notorni, reklo bise, vulgarni primer promene orijentacije prema Miloševiæevom sistemu vlasti jeponašanje „srpskih radikala“. Neke druge partije, kao, na primer SPO, nisu utome mnogo zaostajale, mada je SPO dugo pokušavao da u javnosti stvoripredstavu o sebi kao „glavnoj“ opozicionoj partiji. Ni autentièni, duboko konzer-vativni nacionalizam Demokratske stranke Srbije, naèelno antimiloševiæevski,nije izbegao kontroverznu bliskost sa partijama tipa Narodne stranke Crne GoreNovaka Kilibarde, ili „vlasti“ Radovana Karadìæa u delovima Bosne i Hercego-vine koji æe steæi naziv „Republika Srpska“. Naravno, pri stvaranju slike o partijs-kommiljeu Srbije ne bi trebalo ispustiti iz vida ni per definitionem nacionalistièkepartije vojvoðanskih Maðara, Bošnjaka (SDA Sulejmana Ugljanina u Sandàku,na primer) itd. Iz tog etnonacionalistièkog miljea politièkih stranaka Srbije, od


kojih se veæina udruìla u Demokratsku opoziciju Srbije (DOS) teško je oèekivatipolitièke promene u demokratskom pravcu.

2. Führer princip unutrašnje organizacije skoro svihpolitièkih partija

Logika izraèna u nemaèkom nacionalsocijalizmu: jedan narod, jednadràva, jedna partija, jedan voða, nije, bar što se tièe voða politièkih partija, zao-bišla ni politièku scenu Srbije devedesetih godina. Ako su bivši komunistipreimenovani u Socijalistièku partiju Srbije od samog poèetka imali neprikosno-venog voðu, koji je dugo vremena, naroèito u prvim godinama vlasti, uìvao iskoro plebiscitarnu podršku stanovništva, ni novoosnovane opozicione partijenisu u tom pogledu zaostajale. Svaka od partija bila je prepoznatljivija po svomevoði nego po svom politièkom programu, orijentaciji ili aktivnostima. U opozicio-nim partijama èesto je dolazilo do sukoba oko voðstva partije, pa su se nestrplji-vi pretendenti na mesto voðe najèešæe odluèivali za stvaranje vlastite partije ukojima bi postajali neprikosnovene voðe. Verovatno da rekord u tome drìDemokratska stranka koja se nekoliko puta delila i dala veliki doprinos šarenilustranaèkog miljea Srbije. Posebno su bili groteskni pokušaji voða nekih politiè-kih partija, na primer Srpskog pokreta obnove, da kao kandidati za voðe dràve inacije („vaskolikog srpstva“) pojave u ulogama respektabilnih dràvnika. Madaje i u Graðanskom savezu bilo rascepa, jedino je ta politièka partija relativno mir-no rešila pitanje promene voðstva. Iako je èinjenica da su politièke partije u Srbijiprepoznatljive po svojim voðama, mo`da bi, ipak, bilo preoštro zakljuèiti danema nikakve principijelne razlike izmeðu naèela organizovanosti partija kaošto su: SPS, SRS i DS ili DSS itd.

Razlike postoje i one su ponekad znaèajne. Meðutim, naèelo organizovan-ja politièkih stranaka na „Führer principu“ ukazuje na nedemokratski karakterunutarpartijskog ìvota. A iz nedemokratski ustrojenih partija teško da moèproizaæi demokratija u dràvi i društvu. Razlozi su veoma jednostavni. Kao pot-vrda ovog stanovišta neka budu navedena samo tri. Prvo, voðe politièkih partijaDOS-a koje su dobile vlast se ponašaju kao da zaboravljaju da su izabrani gla-

sovima graðana protiv Miloševiæa, a ne zahvaljujuæi svojim dobro osmišljenimprogramima. Veæini graðana je bilo dosta Miloševiæa i njegove vlasti i zato suglasali za DOS. Drugo, voðe DOS-a kao da zaboravljaju na ogroman doprinosnevladinih organizacija, naroèito Otpora i sindikalnih organizacija njihovoj izbor-noj pobedi. Bez tog doprinosa kao i podrške iz inostranstva, teško da se moèzamisliti njihova pobeda. Treæe, voðe DOS-a stvaraju nove oligarhijske struk-ture vladanja. Èesti sastanci voða politièkih partija koje èine DOS poèinju da lièena titovske i posttitovske sastanke „koordinacionih tela“, potpuno izmeštenihvan bilo kakvih struktura legalne vlasti. Posebno je zanimljivo da to èine ljudi kojise zalaù za „legalitet“ i „transparentnost“ u politièkim poslovima. Štaviše, i u le-galno izabranim organima vlasti dolazi do, blago reèeno, ozvanièenja oligarhijs-


kog naèina vladanja. Kako drukèije objasniti èinjenicu da, na primer, VladaRepublike Srbije ima sedam potpredsednika?3

Naravno, Vlada je samo vrh ledenog brega koji èini sistem svih dràvnihinstitucija i preduzeæa. Oligarhijsko ponašanje voða izaziva kameleonsko pona-

šanje na srednjim i niìm nivoima moæi. Ako se tome doda i èinjenica da u Srbijitradicionalno postoji partizam, onda su rezultati za demokratiju katastrofalni.Ljudi, naime, znaju da bez bliskosti sa nekom od partija na vlasti ne mogu, bezobzira na kvalifikacije, struènost ili visoku profesionalnu etiku, bilo šta znaèe ukonkurenciji za mesta u dràvnom aparatu ili preduzeæima. Posledica je da jedošlo do obnavljanja vala populizma u Srbiji. Prema najnovijim istraìvanjima opredsedniku Koštunici 91 % graðana ima pozitivno mišljenje, a 53% graðanamu poklanja puno poverenje.

3. Klerikalizacija javnog ìvota

Proces klerikalizacije javnog ìvota je dvosmeran, èesto konfuzan i kontra-diktoran. S jedne strane nakon dugog „posta“ od pola veka kada je bila neoprav-dano potisnuta s javne scene, Srpska pravoslavna crkva, ali i druge verskezajednice su nastojale da se što brè i sna`nije vrate u javni ìvot. Gruba ateis-tièka propaganda zamenjena je takoðe grubom verskom propagandom, èijaglavna meta nisu, kao što bi se moglo oèekivati, bili ateisti, nego razlièite verskesekte, èiji je procvat u kriznim vremenima zakonita pojava. Srpska pravoslavnacrkva nastojala je da deluje kao „zaštitnik vaskolikog srpstva“, dajuæi povremenopodršku vlastima Slobodana Miloševiæa, ali èesto i opozicionim politièkim parti-jama i pojedincima. Ratnu tragediju je povremeno osuðivala pozivima na mir, alisu, ne tako retko, crkveni velikodostojnici uèestvovali u raspirivanju nacionalis-tièkih strasti i ratnohuškaèkoj propagandi4. Nestrpljenje pojedinih èlanova sve-tog arhijerejskog sinoda da se poveù sa odluèujuæim politièkim èiniocima i dasami postanu delovi tih politièkih krugova, rezultiralo je èesto èudnim saopštenji-ma i javnim akcijama koje nemaju veze sa verskim ìvotom.

Bilo bi ipak veoma jednostrano pokušaje klerikalizacije javnog ìvota stavljatina teret samo pojedinim predstavnicima SPC. Oni su u tom pravcu sledili mnogeprelate katolièke crkve u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, te predstavnike


3 U narodnoj tradiciji broj sedam je èesto vezan za „sedmoglavu a`dahu“. Ta tradicija svaka-ko pripada prošlosti, ali ostaju izvesne nedoumice, bar meðu ljudima koji znaju da vlada švaj-carske konfederacije broji UKUPNO SEDAM èlanova. Mo`da je razlika u tome što jeŠvajcarska siromašna dràva bogatih graðana, dok neko misli da Srbija moè biti bogata

dràva siromašnih graðana.4 Jedan od crkvenih velikodostojnika je, na primer, mrtvozornièki na TV prikazivao lobanju iotkinute deèije prstiæe, dok je drugi, zajedno sa èljkom Ra`natovicem-Arkanom delio ne-kakve „medalje Obiliæa“ pripadnicima paravojnih formacija u okolini Nikšiæa, nakon njihovog„uèešæa“ u borbama na dubrovaèkom ratištu i velike pljaèke u Konavlima, ili, kako se to tradi-cionalno kaè „oduzimanja“.

Islamske verske zajednice u Bosni i Hercegovini. Štaviše, pojedinim predstavnici-ma SPC je manipulisala ne samo Socijalistièka partija Srbije, radikali ili pojediniorgani vlasti, nego i neke od voða opozicionih politièkih partija, pa i pojedini akti-visti studentskih politièkih grupa. Svi su se oni pozivali na veliki autoritet patrijarhaSPC, gospodina Pavla, teèæi da tim autoritetom „pokriju“ svoje politièke akcije iponašanja. To je, meðutim, više govorilo o njihovoj slabosti negoli o snazi.

Ekstremne te`nje ka klerikalizaciji politièkog ìvota u Srbiji pojavljivale su seu veoma razlièitim oblicima, od osnivanja minorne tzv. Svetosavske stranke, dozabrane pozorišnih predstava, pokušaja organizacije „crkveno-narodnih sabo-ra“ u rešavanju politièke krize u Srbiji. Nisu samo politièki anahronièni demohri-šæani, posle istorijskih iskustava Italije i nekih drugih evropskih zemalja, biliprotagonisti takvih ideja. Svoj doprinos u tom pravcu dala je i liènost osvedoèe-nog demokratskog anga`mana, profesor Svetozar Stojanoviæ, u svom delu Na

srpskom delu Titonika. U svojoj reèi na skupu „Kako spasiti Srbiju“, odrànom 3.jula 1999. Stojanoviæ u Srpskoj pravoslavnoj crkvi nalazi „...jedinog neospornog

katalizatora ‘Okupljanja za spas i obnovu Srbije’“5. A u reèi pred patrijarhomPavlom, 21. juna 1998. godine, Stojanoviæ istièe da se naš narod i dràva na-laze „u smrtnoj opasnosti“ i „da æe uskoro biti ugroèn sam opstanak naroda idràve, i da æe tada Srpska pravoslavna crkva kao naša vodeæa ‘metapolitièka’institucija morati da zazvoni na uzbunu, okupljanje i saborovanje“, jer ni demo-kratska opozicija, ni Univerzitet, ni SANU nisu dorasli tom zadatku.6

Nesumnjiv je, ipak, deficit u demokratskom potencijalu društva, ako crkva idràva nisu odvojene. Demokratska dràva je laièka dràva. Teokratske dràveeo ipso nisu demokratske, što ne znaèi da je svaka laièka dràva demokratska7.


5 Svetozar Stojanoviæ, Na srpskom delu Titonika, „Filip Višnjiæ“, Centar za socijalna is-traìvanja, Beograd 2000, str. 117, (podvuèeno u originalu). Štaviše: „Oni koji prate moje ana-lize i publikacije znaju da veæ godinama tvrdim da æe doæi trenutak kada SPC mora da odigrakrucijalnu ulogu. Pazite, nije reè ni o kakvoj politièkoj, nego samo ometapolitièkoj ulozi crkve –u spašavanju naroda, pastve i dràve.“ Ibid. str. 130.6

Ibid. str. 118. U jednom tekstu objavljenom u NIN-u, 1. juna 2000. godine Stojanoviæ jeodluèan: „Krajnje je vreme da baš ona zazvoni svim zvonima i sazove Crkveno-narodni sa-

bor.“ Ibid. str. 123. Tri moguæa prigovora ovakvom stanovištu (da karakteru crkve protivreèipolitièko angaòvanje, da je takav anga`man Crkve bez presedana i da Crkva kao institucija„graðanskog društva“ mora ostati odvojena od dràve) Stojanoviæ unapred odbija kao neosno-vane jer nije reè o politièkoj borbi, nego o borbi za spas naroda, anga`man Crkve u nekimzemljama Latinske Amerike je slièan, te, napokon, „graðansko društvo“ nije „ateistièko društ-vo“ jer veæinu èine vernici. Problem je jedino u tome što u Srbiji postoji više verskih zajednica,treæina stanovništva nisu uopšte pripadnici srpskog naroda niti vernici SPC, te što je zanema-rena èinjenica da je meðu samim Srbima veliki broj ateista. Izjednaèavanje pripadnosti srpskojnaciji sa pripadnošæu srpskoj pravoslavnoj crkvi ima dalekose`ne posledice, kojih Stojanoviæoèigledno nije bio sasvim svestan u svojoj te`nji da uradi nešto za spas „naroda, pastve idràve“.7 Ako se ostavi po strani sluèaj Irana koji u potpunosti potvrðuje ovu tezu, ni hibridni sluèajIzraela je ne demantuje. Ne mogu se, naime, poricati snaKni demokratski elementi u politiè-kom Kivotu Izraela, ali je i ta demokratija, zbog još snaKnijih ustavno garantovanih teokratskih

S druge strane, neprikosnoveno je pravo svakog graðanina da bude vernik, pri-padnik jedne od verskih zajednica i da svoja verska uverenja javno izraàva.Takoðe je pravo verskih zajednica da organizuju verski ìvot i obuku svojih èla-nova.8 Štaviše, ne mora èovek uopšte biti vernik da bi shvatio koliko je velikiznaèaj verskih zajednica u duhovnom i kulturnom ìvotu društva.9

4. Monarhistièke tendencije

Što se više Jugoslavija pretvarala u Srboslaviju, oìvljavale su monarhis-tièke tendencije. Promonarhisti nikada nisu mogli da se pretvore u relevantnupolitièku grupu, ali je izraàvanje promonarhistièkih ubeðenja ili, na primer,èlanstvo u Krunskom savetu, ma šta to telo znaèilo, predstavljalo potvrdu pres-tià za izvestan broj beogradskih, jarkim bojama srpskog nacionalizma oboje-nih, srpskih intelektualaca. Èlanovi kraljevske porodice Karaðorðeviæa postajalisu u Beogradu i Srbiji sve èešæi ugledni gosti. Neki od njih, kao princ Tomislav,su svojim ponašanjem davali realnu osnovu svom visokom ugledu. Drugi su,kao prestolonaslednik Aleksandar, u poèetku smušeno – da bi mu Vojnovièevpretendent na presto pozavideo – a kasnije nešto racionalnije iskazivali ne-sumnjive politièke ambicije. I dok se ponašanje èlanova kraljevske porodicemoglo razumeti, njihove ad hoc svite beogradskih dama i kavaljera delovale suviše nego groteskno. Svoj ugled pesnika, arhitekata, profesora univerziteta,akademika itd., oèigledno nedovoljan za njihove ìvotne ambicije, èleli su dapotvrde i uveæaju bliskošæu s biti-imajuæom krunom. Šira javnost je ostajalauglavnom ravnodušna, a politièke voðe pojedinih partija su, u zavisnosti od tre-nutka politièke konjunkture, izraàvali veæu ili manju privrènost monarhizmu.10


elemenata, ogranièena i pod stalnom pretnjom suspenzije. Posebno je vaKno naglasiti da zajednu petinu graðana Izraela koji nisu Jevreji, to uopšte nije demokratija.8 Naravno da niko razuman ne moKe biti protiv verskog vaspitanja i obrazovanja pripadnikapojedinih verskih zajednica. Kada èovek gleda pojedine pripadnike politièke i kulturne elitekako se krste, moKe lako da razume koliko je takvo vaspitanje neophodno. Pitanje je, meðu-tim, da li je najbolje rešenje u „vraæanju veronauke u škole“, pod èime se najèešæe podrazume-va „vraæanje“ veronauke kao obaveznog predmeta i „vraæanje pravoslavnog veronauka“. Èudièinjenica da ni dalekovidiji predstavnici Srpske pravoslavne crkve nisu izveli nikakve zakljuèkeiz nesretne sudbine „marksizma kao obaveznog predmeta u školi“.9 Svakako je dobar znak za moguænost demokratskih promena èinjenica da jedan vernik,prvi put posle nekoliko decenija postane predsednik Republike ili Vlade. Meðutim, njihovi sus-reti sa velikodostojnicima verskih zajednica kojima pripadaju ne mogu biti susreti drKavnièkogkaraktera nego deo njihove graðanske privatnosti. NemoKe se, na primer, odbiti jednoèasovnisusret sa drKavnim sekretarom za inostrane poslove SAD, s obrazloKenjem da je situacija najugu Srbije kritièna, pa odmah zatim sa impozantnom svitom otputovati na dvodnevno ho-doèašæe pravoslavnim svetim mestima, a da se u „situaciji na jugu Srbije“ ništa nije promenilo.Demokratski deo srbijanske javnosti je ranih devedesetih godina s dobrim razlozima osuðivaoodbijanje Slobodana Miloševiæa da primi Vorena Cimermana, ambasadora SAD u Beogradu,jer je bio svestan èinjenice da to odbijanje šteti interesima Jugoslavije. Zašto zadrKavati stareloše manire?

U pokušajima oìvljavanja monarhizmamogle su se èuti svakojake glupostio prednostimamonarhistièkog ureðenja dràva, o švedskoj, britanskoj, danskoj,španskoj monarhiji. Kratko istorijsko pamæenje je iskljuèivalo „balkanske ma-nire“ kao što je sudbina Aleksandra Obrenoviæa i Drage Mašin, kneza Mihaila,ponašanje kralja Milana, odnose Aleksandra i Ðorða Karaðorðeviæa, ponašanjedvorskih kamarila i èitav niz sliènih istorijskih èinjenica. Takoðe je zanemarivanautoritarni i autokratski karakter monarhistièke vlasti u balkanskim zemljama,èvrstoj karici u lancu evropskih graðanskih diktatura izmeðu dva svetska rata11.Poreðenja sa skandinavskim monarhijama ili sa britanskom kraljevskom kuæomsu na Balkanu jednostavno neumesna.

Srbija i Crna Gora su suviše nerazvijena, razorena društva da bi se dodatnoiscrpljivala svaðama oko republikanskog i monarhistièkog tipa dràvnog ure-ðenja. Naèelo republikanizma je dostignuæe evropske i svetske istorije, monar-hizam je njen relikt. To naravno ne znaèi da u svetu ne postoje monarhije koje subolje ureðene od mnogih republika. Meðutim, sreðenost tih dràva ne proizlaziiz monarhistièkog tipa ureðenja, nego upravo iz èinjenice da se vladarske kuæene mešaju mnogo u politièki ìvot tih dràva. „Kruna“ je èesto više turistièkaatrakcija nego simbol jedinstva i suvereniteta tih dràva. Bez ironije bi se mogloreæi da bi bilo, na primer, neracionalno u Velikoj Britaniji „ukinuti“ monarhiju jer je„kruna“ jedan od njenih najjaèih turistièkih aduta, a opisi „zgoda“ i „nezgoda“ èla-nova kraljevske porodice nepresušni izvor sadràja i prihoda britanskih medija.

Oèigledno je da siromašnim i sve siromašnijim graðanima Srbije eksperi-menti sa promocijom monarhije ne znaèe mnogo i nemaju izgleda na neki uspehu javnom ìvotu. Zato je krajnje iznenaðujuæe da veoma zauzeti predsednik SRJugoslavije, dr Vojislav Koštunica, u prvim danima svog mandata naðe vremenaza prijem kandidata za srpski/jugoslovenski presto. To je svakako uètiv gest kojilepo govori o ponašanju predsednika, ali politièki beskrajno suvišan, konfuzan ikontraproduktivan. Štaviše, ako je stranka na èijem je èelu predsednik Koštunicapromonarhistièka, ako je i sam predsednik promonarhistièki raspoloèn, nejasnoje zašto se kandidovao za predsednika republike. Da nije reè o liènom promašajunego o opštoj politièkoj konfuziji govori i podatak da je jedan od deklarisanih pro-monarhistièkih politièara poslat da predstavlja republiku u jednoj od najuglednijihmonarhistièkih dràva – Velikoj Britaniji. Da stvar bude dovedena do apsurda, po-trudila se nova vlast kada je drugog prononsiranog monarhistu, koji se èak javno


10 Zanimljivo je primetiti da je jedan od nesumnjivo demokratski orijentisanih politièara, prvipredsednik Demokratske stranke, dr DragoljubMiæunoviæ, bio jedan od prvih koji je išao u Lon-don s pozivom kandidatu za presto, princu Aleksandru, da doðe u Jugoslaviju i ukljuèi se u po-litièki ìvot. Ako bi se takav poziv tumaèio blagonaklono po „pozivara“, moglo bi se reæisledeæe: to je poziv „iz oèaja“ jer je u to vreme, krajem osamdesetih i poèetkom devedesetih,Miloševiæ izgledao toliko jak, da se ni ideja sa monarhizmom nije morala uèiniti toliko lošom daposluì njegovom obaranju.11 Ni iskustva balkanskih zemalja sa republikanskim ureðenjem èesto nisu bolja, a naroèito sa„plebiscitarnim cezarizmom“ politièkih voða. Autoritarni sindrom karakteriše ove prostore uveoma širokom dijapazonu, ali to je tema koja izlazi iz okvira ovog rada.

hvalio da ne priznaje dràvnu himnu, poslala za ambasadora u najmoæniju zemljusveta, èija republikanska naèela, uz francuska, preko dva veka predstavljaju sim-bol republikanizma. U svakom sluèaju, promonarhistièka orijentacija dela novihvlasti nije dobra preporuka ni osnova za demokratski preporod Srbije.

5. Nedemokratski karakter odnosa Srbije i Crne Gorei problem Kosova kao koènica svakog demokratskograzvoja Srbije

Posebne teme su meðunarodni vojni i civilni protektorat na Kosovu i Meto-hiji, odnosi Srbije sa CrnomGorom i pobune Albanaca u ju`nosrbijanskim opšti-nama Preševo, Medveða i Bujanovac. Sve su to problemi koji ne favorizujudemokratske promene u Srbiji.

Raspad Jugoslavije je još uvek nezavršen politièki proces. Da li æe biti zavr-šen eventualnom nezavisnošæu Crne Gore veliko je pitanje, jer je veoma malaverovatnoæa da bi Kosovo nakon okonèanja vojnog i politièkog protektorata mo-glo da ostane u bilo kakvoj vezi sa Srbijom/Jugoslavijom. Ako Crna Gora imapravo da na osnovu referendumskog izjašnjavanja graðana proglasi nezavis-nost, ne postoje nikakve politièke moguænosti niti razumni razlozi da se spreèida se u istom postupku izjasne i graðani Kosova. Otuda je neshvatljivo dapredstavnici vlasti skoro ravnodušno prihvataju ideju o referendumu graðanaCrne Gore a grèevito se bore protiv „albanske“ ideje o referendumu kojim bi seutvrdila volja graðana Kosova o buduæem statusu pokrajine. Mo`da pretposta-vljaju da su rezultati referenduma u Crnoj Gori ipak neizvesni, dok je rezultateventualnog referenduma na Kosovu unapred poznat!

Koliko su odnosi izmeðu Srbije i Crne Gore sloèni najbolje pokazuje pro-mena ponašanja politièkih subjekata posle propasti vlasti Slobodana Miloše-viæa. Dok su u periodu njegove vladavine, bar u poslednje tri-èetiri godinenjegove vlasti, opozicione srbijanske partije i vladajuæe partije u Crnoj Gori lakonalazile zajednièki politièki jezik, promenom vlasti u Srbiji razotkriveni su dubljislojevi sukoba, koje je prekrivala zajednièka borba protiv Miloševiæa. Pokazalose bjelodanim da sama borba protiv Miloševiæa ne moè biti politièki program ida se danak razlièitih oblika saradnje sa Miloševiæem jednog dana mora platiti.To su na najdrastièniji naèin osetili SPO Vuka Draškoviæa i „radikali“ VojislavaŠešelja. S istim problemom suoèio se, u nešto drukèijoj poziciji DPS Mila Ðuka-noviæa, predsednika republike Crne Gore. Naime, Ustav SR Jugoslavije nijesluèajno nazvan „àbljaèkim“, niti je uèešæe u Miloševiæevom komplotu protivMilana Paniæa i Dobrice Æosiæa moglo tek tako da ostane bez ikakvih posledica.Štaviše, kao što je Nebojša Popov pokazao razorne posledice populizma u Srbi-ji12, ni Crna Gora nije bila osloboðena virusa populizma. Tako Milika Pavloviæpiše: „Talas s ulice zapljusnuo je tzv. institucije sistema, donio u njih sumorne,


12 Uporedi: Nebojša Popov, Srpski populizam, Beograd 1993.

a sobom odnio umorne birokratske vlastoljupce. Bubnjevi su zaglušno objavilida je to antibirokratska revolucija, u kojoj je pobjedio narod, što je bilo poèetna,ali kapitalna obmana. Gomila je frenetièno urlala i likovala, pjevala, i pljeskala,ðisala i šenluèila, ne štedeæi municiju. Na sav glas traìla je oru`je i zahtijevalapokrete u ratni pohod, put Zagreba i Ljubljane, ili put Kosova, ili u oba pravcaistovremeno. Na zli put.“13

Krajem osamdesetih i u ranim devedesetim su u Srbiji populizam i nacio-nal-socijalistièke i fašistièke tendencije u javnom ìvotu bile takoðe veomasna`ne. U to vreme sam o tim tendencijama pisao: „Ratna stradanja, svakod-nevno nasilje na ulicama i u stanovima, stotine hiljada izbjeglica, zaustavljenaproizvodnja, onemoguæene privredne, politièke i kulturne veze sa svijetom, de-setine hiljada ljudi na tzv. prinudnim odmorima, osionost vlasti koja katastrofalnuegzistencijalnu situaciju stanovništva koristi da se obraèuna s ono malo pametiu ustanovama kulture i nauke, da politièke strahove doda onim ratnim i egzisten-cijalnim, gomile novih voða koje izbezumljenom narodu nude mesijanskarješenja, daju olaka obeæanja i podgrijevaju la`ne nade. Dugo æe još trajati ago-nija na tlu bivše Jugoslavije. Mo`da decenijama! Decembarski izbori su upeèatl-jivo svjedoèanstvo o tome14.

Od tog vremena, ranih devedesetih godina, graðanskog rata za „etnièkièiste granice“ mnogo šta se promenilo i u Srbiji i u Crnoj Gori. Do pozitivnih poli-tièkih promena u Crnoj Gori došlo je pre nego u Srbiji. Bliski politièki saradniciSlobodana Miloševiæa iz Crne Gore su se politièki podelili i postali ljuti protivnici.Jedni su ostali snaàn oslonac njegove vlasti, a drugi su ustanovili svoju „neza-visnu“ vlast, menjajuæi svoju politièku orijentaciju na najjednostavniji naèin –preuzevši osnovnu ideju politièkog programa crnogorskih liberala o potpuno ne-zavisnoj Crnoj Gori. Otuda i tako èstoke raspre izmeðu Ðukanoviæevog DPS iliberala koji su se stalno àlili da su programski politièki pokradeni. I ovde je


13 Husein Bašiæ, Smrt duše, Milika Pavloviæ, Podrum, Crnogorski Pen klub, Cetinje, DAMAD,Novi Pazar, 1992, str.232. U to vreme još nepodeljene DPS u Crnoj Gori koja je pruàlasna`nu podršku Miloševiæu Pavloviæ ovako odreðuje njen karakter: „Jedino dosad dokazani,‘temeljito’ potkrepljeni ‘demokratski’ atribut sadašnje vlasti jeste njeno zadivljujuæe umijeæekoketiranja sa demokratijom i stranaèkim pluralizmom. Prava škola koketarije, ali sa obilatim‘dodatkom’ nekulture i politièkog nepoštenja.“14 O tome sam pisao u èlanku „Izbori kao pokazatelj fašizacije društva“, objavljenom u èasopisuGledišta, God. 1992, br. 1-6, str. 162–164, a pod naslovom „Izborite i fašizacija na opšestvo“ uskopskom èasopisu Dijalog na makedonskom jeziku, God, 1994, Br. 6, str. 59–62. U tom radusam zapisao sledeæe: „èlio bih da skrenem pa`nju na osnovnu karakteristiku decembarskih iz-bora – pobjedile su zapravo one stranke i politièke struje koje u sebi nose snaàn fašistoidni na-boj. Ako se pa`ljivo analitièki razmotri sastav novokonstituisanog parlamenta Srbije, za koji mojuvaèni prethodnik kaè da æe biti stabilan, treæinu mjesta u toj buduæoj Narodnoj skupštiniSrbije zauzimaæe poslanici otvorene profašistièke orijentacije. Ako tome pridodamo fašistoidnetendencije u drugim partijama i blokovima partija, onda se moè jednostavno zakljuèiti da ta for-malna treæina predstavlja veliku opasnost koja æe biti daleko sna`nija od opasnosti od sankcijakoje prema Srbiji i Crnoj Gori primjenjuje meðunarodna zajednica.“

zapravo „tiranija malih razlika“ pokazivala svoju punu snagu. Ako se te raspreostave po strani, ostaje èinjenica da je za sadašnju vladajuæu elitu u Crnoj Gorine samo „Miloševiæeva Srbija“, nego i bilo koja i bilo kakva Srbija neprihvatljivpartner u zajednièkoj dràvi, odnosno da je u naèelu neprihvatljiv bilo koji oblikzajednièke dràve. Ako i veæina graðana Crne Gore prihvata ovo stanovište vla-dajuæe elite, onda je nesumnjivo pravo Crne Gore da se odvoji od Srbije. To biujedno bio i najsna`niji argument u prilog nalazima tzv. Badinterove komisije oraspadu Jugoslavije.

Zanimljivo je da se sporovi izmeðu politièkih, a delom i kulturnih elita Srbije iCrne Gore uglavnom vode oko problema dràvnosti. Ogromne energije se trošeoko predloga o „odvajanju“ i „dve stolice u Ujedinjenim nacijama“ ili o naèelimana kojima bi se zasnivala zajednièka dràva15. Pitanja svakodnevnog ìvota iperspektiva ekonomskog i kulturnog prosperiteta uglavnom ostaju po strani.Nesporno je da moè biti znaèajno da li æe Srbija i Crna Gora imati jednu ili dvestolice u Ujedinjenim nacijama, zajednièku vladu i parlament, ili æe imati samocarinske, privredne, trgovaèke i druge forme meðusobne saradnje i privrednekooperacije. Trebalo bi, meðutim, pa`ljivo analizirati koji su zajednièki, a koji po-sebni strateški interesi jedne i druge republike. Dok se praktièno svaðaju a nerazgovaraju oko naèela dràvnosti, srpske i crnogorske elite manje-više nemogledaju propadanje pruge Beograd – Bar, neiskorištenost barske luke, propa-danje velikih privrednih sistema u Smederevu, Nikšiæu, Kragujevcu, Podgorici,na Cetinju ili u Beogradu. I jedna i druga dràva su u meðunarodnim okvirimamale, nerazvijene i beznade`no opustošene i siromašne. Veæina stanovništvaìvi na ivici bede, a broj nezaposlenih i u jednoj i u drugoj dràvi prevazilazi pro-cente koje je ekonomska teorija oznaèavala kao granicu totalne propasti pri-vrednog ìvota društva. Pomnogim parametrima, delovi stanovništva ìve ispodsvakog egzistencijalnog minimuma. U obe dràve veliki broj porodica, naroèitoizbeglica i raseljenih lica, preìvljavaju zahvaljujuæi donacijama iz inostranstva,a mnogi infrastrukturni i energetski sistemi su spašeni zahvaljujuæi inostranojpomoæi. I penzije su takoðe isplaæivane zahvaljujuæi stranim donacijama. To suelementarne èinjenice s kojima bi se politièke elite i vladajuæi krugovi i u Srbiji i uCrnoj Gori trebalo ozbiljno suoèiti, pa na osnovu tog suoèavanja odvagati pred-nosti i nedostatke zajednièkog ili odvojenog ìvota.

Štaviše, problem odnosa Srbije i Crne Gore, posmatran iz meðunarodnogugla, svakako nigde u svetu ne predstavlja prioritet. Onima koji upravljaju svets-kim tokovima novca, vojne tehnologije i politièkih interesa, praktièno je svejednoda li æe na Balkanu imati jednog, dva ili više „klijenata“. Oni su veæ uspostavilivojni i civilni protektorat u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ali je oèigledno da seelementi, za sada neformalnog, protektorata uoèavaju u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj


15 Uporediti platformu Crne Gore sa platformom nastalom u Srbiji. Takoðe videti NIN, speci-jalni dodatak, mart 2001, „Srbija i Crna Gora, Federacija ili konfederacija? Zajednièka dràvaili dràvna zajednica? Dva predloga za javnu raspravu“.

Gori, Makedoniji i Albaniji. Kuda æe to odvesti „nezavisne i suverene“ dràveBalkana koje svoju „dràvnost“ baziraju na etnonacionalistièkom principu ostajeda se vidi. U svakom sluèaju veoma je teško pretpostaviti da taj put vodi u demo-kratiju. Pre bi se reklo da ih u dosta skoroj buduænosti oèekuje stvaranje politièkei ekonomske strukture tzv. divljeg kapitalizma, latinoamerièkog tipa, u kome do-miniraju multinacionalne kompanije, koje æe preko dvadeset do pedeset „doma-æih“ prebogatih porodica ostvarivati svoje interese, dok æe politièku vlast usvojim rukama dràti razlièito strukturirane oligarhijske grupe. U toj konstelacijisnaga biæe manje va`no da li su neke od tih grupa autoritarno (ili diktatorski), adruge demokratski orijentirane. Velika veæina graðana æe ìveti u siromaštvu,neki i u totalnoj bedi, nezaposleni i u oèekivanju da im se sreæa nasmeši na kla-dionicama, lutriji ili tombolama. Toj sumornoj perspektivi neophodno se suprots-taviti, pre svega izgradnjom pretpostavki za razvitak demokratske dràve.

6. Izabrano neznanje o ratnim zloèinima, odnosnonedostatak kritièke svesti

Izabrano neznanje o ratnim zloèinima karakteristièan je stav delova poli-tièke i kulturne elite, ali i velikog broja graðana Srbije. Spremnost graðana Srbijeda se suoèe sa saznanjem da su u poslednjoj deceniji dvadesetog veka u„treæem balkanskom ratu“ poèinjeni zloèini prema pripadnicima drugih naroda,vernicima drugih verskih zajednica i da su ti zloèini bili deo dràvne politike, jošuvek je na veoma niskom nivou. Ne treba sporiti èinjenicu da su delovi srpskognaroda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kao i na Kosovu i Metohiji, imali oz-biljne razloge da se oseæaju egzistencijalno ugroènim, ali je takoðe neophodnopostaviti pitanje koliko su i sami ugroàvali pripadnike drugih naroda. Nespornološa istorijska iskustva iz Drugog svetskog rata u tim podruèjima ni na koji naèinnisu davala pravo pripadnicima srpskog naroda da zagaze u preventivne

zloèine.16 Štaviše, ne postoje nikakvi ljudski moralni razlozi da se na eventualnizloèin odgovori zloèinom. Naprotiv, politika koja je vodila u zloèin, zloèini i zloèin-ci moraju biti precizno imenovani i ka`njeni.17


16 O tome sam 1995. godine pisao u èlanku „Balkanski paradoksi“: „Borba za maksimalno(loše) postavljeni srpski ‘nacionalni cilj’, izraèn metaforom – ‘srpske zemlje su tamo gde susrpski grobovi’ – dala je katastrofalne rezultate i za narode s kojima su do juèe zajedno ìveli iza same Srbe. Sve je više srpskih grobova, a zemalja i ljudi je svemanje...Pa i pod uslovom daje postojala realna osnova za strah da bi se genocid nad Srbima iz Drugog svetskog rata mo-gao da ponovi, to ne moè biti ni moralno ni politièko opravdanje za zloèinaèku politiku etniè-kog èišæenja.“, Filozofija i društvo, God. 1995, br. VIII, str. 55-56.17 Uporedi sledeæi stav: „Da bi se uopšte na balkanskim prostorima ìvelo, danas je najva`nijicilj zaustaviti rat, a potom i kazniti zloèince na svim stranama. Naime, koreni ‘treæeg balkans-kog rata’ nalaze se u ideji ‘nema nam zajednièkog ìvota’. Ta ideja je rasprostranjena u šovi-nistièkim grupama svih nacionalnih zajednica. Ljudski jednostavan odgovor na tu ideju napodruèjima zahvaæenim ratom ili onima kojima preti ratna opasnost ‘nema ìvota bez zajedniè-kog ìvota’. U suprotnom, mr`nja i zloèini biæe trajne karakteristike buduæeg ìvota na ovimprostorima.“ Ibid, str. 62.

Pa`ljiviji analitièari su veæ primetili da su èesto isti oni graðani koji su stajalina Gazimestanu 1989. godine i poèetkom devedesetih u Beogradu bacali cveæena tenkove koji su kretali ka Vukovaru, demonstrirali protiv Miloševiæeve politikeu zimu 1996/97. godine i napokon oborili Miloševiæevu vlast u jesen 2000. go-dine. Ostaje ne samo njima, nego pre svega pripadnicima politièke i kulturneelite da naprave bilans, suoèe se sa posledicama zloèina i osude krivce. Zasada ne postoji veæinsko raspoloènje u tom pravcu. Predstavnici elita prigova-raju meðunarodnom tribunalu u Hagu da je politièka institucija18 i da je „anti-srpski“. Istovetni prigovori radu Haškog tribunala dolaze i iz Hrvatske, s tim štose kaè „antihrvatski“. Oèigledno da zajednièki jezik ne uspostavljaju samomafiozne strukture na Balkanu.

Ako je neophodna kritièka svest o zloèinima da bi normalna saradnja sameðunarodnim èiniocima i demokratija u Srbiji uopšte bili moguæi, veoma èudeotpori, pa i arogantno potcenjivanje saradnje sa Haškim tribunalom19. Ako seima u vidu èinjenica da su se najbitnije dosadašnje promene, kao što je otva-ranje prema svetu, zbile na inicijativu meðunarodnih èinilaca, onda æe takviotpori biti sve veæa prepreka kontinuiranoj saradnji. Unutrašnjih snaga i finan-sijskih izvora za oporavak dràve nema. Privredni oporavak, obnova praktiènouništenih proizvodnih potencijala Srbije, zavisi od stranih investicija, a njih neæebiti bez uspostavljanja stabilnih dràvnih i društvenih institucija koje neæe zavisitiod politièke volje pojedinih lidera i politièkih partija. S druge strane, demokrats-kih promena u Srbiji takoðe neæe biti dok stanovnici Srbije ne preðu dugi put odfrustriranih podanika do slobodnih samosvesnih graðana. Obnova populizma niu kom sluèaju na tom putu ne moè biti od pomoæi.

Beograd, 20. 5. 2001.


18 Ne treba trošiti reèi na to da Haški tribunal ni u naèinu nastanka ni u radu nije olièenje strikt-nog poštovanja pravne procedure. Dovoljno je napomenuti da je, pre svakog ipitivanja, una-pred odbacio moguænost bilo kakve krivice NATO za „kolateralne štete“ u toku bombardovanjaJugoslavije 1999. godine i da njegova optu`nica protiv Slobodana Miloševiæa sadrì optu`beza dela poèinjena na Kosovu, ali ne i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, dakle u periodu kada jeblisko saraðivao sa Amerikancima i bio i za njih „garant mira na Balkanu“. Meðutim, arogantniprigovori dolaze iz zemalja – Hrvatske i Jugoslavije – èiji su sudski sistemi u katastrofalnomstanju i pred èijim sudovima optuèni za ratne zloèine bivaju pretvarani u nacionalne heroje.Dok sam pripremao ovaj rad za štampu klicalo se u Hrvatskoj „Svi smomi Norci!“, mada se do-bro zna šta je èinio general Norac i šta pojam „norac“ znaèi na hrvatskom jeziku – budala, glu-

pak, ludak.19 Prosto je neverovatno da Predsednik Jugoslavije moè izjaviti da je za njega saradnja saHaškim tribunalom „deveta rupa na svirali“ ili da njegov partijski kolega i blizak saradnik izjavikako Predsednik „nema vremena“ da se sastane sa glavnim tuìocem Tribunala, jer to nije liè-nost na nivou koja zasluùje prijem. Naravno, on se kasnije ipak sastane sa tuìocem i uz uslo-vljavanja pristane na saradnju, ali šteta koja nastaje takvim izjavama ostaje nepopravljiva. Topodseæa na Miloševiæeva gromka odbijanja èak i razumnih predloga, da bi kasnije, pod pritis-kom, pristajao i na ono što se od njega ne traì.

Democratic Deficits of Changes in Serbia

Summary: The point of departure in this paper is that through elections in September andDecember 2000, and particularly through the confirmation of the will of the citizens on 5October 2000, political change indisputably took place in Serbia. However, it is not yet clearwhether these changes are democratic. The current situation is characterized by numerouselements belonging to the economic, political, cultural and value spheres that may hinderdemocratic strivings: the disastrous economic situation, the devastated economic life of thecountry, the general criminalization of the economic and political life, disappearance of themiddle class in the process of the overall impoverishment of the society, absence of anyvalue system or moral principles in the society. Other factors that should be mentioned areethnonationalism and chauvinism of a major part of political and cultural elite, low level ofgeneral and political culture and political elites and citizens, lack of prospects for the younggenerations which are typically on the losing side, survival as lifestyle, the populist traditionand collectivism, similarities between the mental matrices and conduct of old and new ma-naging structures, half-measures and hiding behind legalism.

Within this framework the author concentrates on the analysis of some aspects that hedeems essential obstacles to the development of democracy in Serbia: the nationalistcharacter of most political parties in Serbia, including members of the DOS, the Führer

principle of the internal organization of almost all political parties, clericalization of publiclife, monarchist tendencies, undemocratic character of the relations between Serbia andMontenegro, the Kosovo problem, willed ignorance of war crimes, i.e. lack of criticalconsciousness.

The author concludes that democratic changes will not happen in Serbia as long as its ci-tizens do not travel the long road from frustrated subjects to free self-conscious citizens.A revival of populism can in no way help on this road.

Key words: political change, democracy, nationalism, clericalism, monarchism, Serbia.


Stjepan GredeljInstitut za filozofiju i društvenu teorijuBeograd

Rat, zloèini, krivica, sankcije

Rezime: Tekst u prvom delu predstavlja izlaganje rezultata istraìvanja javnog mnjenjaSrbije o ratovima, ratnim zloèinima, odgovornosti za ratne zloèine i suðenje poèiniocimaovih dela. Zakljuèak je da u javnom mnjenju postepeno, ali nedovoljno brzo sazrevasvest o potrebi utvrðivanja istine o proteklim ratovima na Balkanu. Drugi deo teksta sebavi izvorima i modelima otpora ovakvoj tendenciji, kroz širenje negativne propagandeprotiv Haškog tribunala i oìvljavanje ideologije i prakse nacionalizma.

Kljuène reèi: rat, ratni zloèini, odgovornost, krivica, suðenje, Haški tribunal, nacionalizam.

Uvod

Verovatno pod utiskom pobedonosne „oktobarske demokratske revolucije2000.“ nekako neprimeæeno je u ovdašnjoj javnosti prošla turobna desetogo-dišnjica trenutka kada su sve zastave zavijorile a sva pamet bila zbijena u trubu.A onda je ðavo došao po svoje. Najava i kontroverze oko posete novom dràv-nom vrhu glavnog tuìoca Haškog tribunala Karle del Ponte, koja je prošla kakoje prošla, suðenja i presude u Hagu generalima HVO Kordiæu i Èerkezu, koje re-lativizuju glavni „argument ovdašnjih protivnika Meðunarodnog suda za ratnezloèine u bivšoj Jugoslaviji1 i Ruandi – da je taj pravosudni organ „smišljen samoda bi osuðivao i time satanizovao Srbe“, stidljivo i nekako nevoljno zapoèinjanjeistraga o „nepodopštinama“ vrhova bivšeg reìma, otvorili su probleme „izvla-èenja ispod tepiha“ ratnih zloèina svih aktera ratova u bivšoj Jugoslaviji, koja sudo sada bili bri`ljivo zabašurivana ili jednostavno odbacivana kao „pogrešna“pitanja. U javnosti su poèela da se pojavljuju mnoga neotvorena pitanja.2

1 Da li se sluèajno u govoru o Tribunalu izbegava njegov pun naziv, koji ukazuje i na njegovmandat i osnovni smisao: ”The International Tribunal for the Prosecution of Persons Respon-sible for Serious Violations of International Humanitarian Law Committed in the Territory of theFormer Yugoslavia since 1991”?2 „Šta je ispravan put razmišljanja o odgovornosti za tragediju koja nas je zadesila? Da liuopšte imamo ili nemamo pravo da razmišljamo o „našoj“ odgovornosti? Da li razmišljanje o„našoj“ odgovornosti legitimno tek ako je ispunjen uslov paralelizma, odnosno ako i „druga

Takoðe, nekako u fazi priprema ovog nauènog skupa, „šapatom“ je prošlaosma godišnjica od otmice i nestanka (i verovatne likvidacije) devetnaest graða-na SR Jugoslavije, izvedena 27. februara 1993. u vozu Jugoslovenske èlez-nice broj 671 na pruzi Beograd – Bar, na èleznièkoj stanici Štrpci, na teritorijiRepublike Srpske, mada su „izvoðaèi radova“ u ovom sluèaju jasno personalno

identifikovani i èak je sa tadašnjeg politièkog vrha ovaj èin okarakterisan kao„teàk zloèin“ i obeæano je „prevrtanje i neba i zemlje“ dok se sluèaj ne rasvetli(Slobodan Miloševiæ, tokom posete Prijepolju 1993. godine).3 Podsetimo se, je-dina „krivica“ otetih (i verovatno pobijenih) putnika bila je èinjenica da su (odstrane egzekutora) bili prepoznati kao pripadnici u tom trenutku „pogrešne“etnièke i konfesionalne skupine!

„Naknadna hrabrost i moralno gnušanje“ Zorana Liliæa, izvesno nenamera-vano, otvorili su, meðutim, dva veoma krupna pitanja: (a) okvira i dometa odgo-vornosti za zloèine i (b) domašaja „banalizacije zla“, time i njegove relativizacije,koja se brani odreðenim pravom.4

(a) Pojavilo se, naime, pitanje kako na karakter (kriviène) odgovornosti zazloèine poèinjene u ratu utièe argument „imperativa poslušnosti komandantu“, iliteza po kojoj su sve akcije poèinjene u ratu u stvari „akcija dràve“.5 U prvom

242 Stjepan Gredelj

strana“ otvori pitanje „svoje“ odgovornosti? Konaèno, šta je uopšte cilj pokretanja pitanja o od-govornosti? Da li se radi o pukom svoðenju raèuna sa lošom prošlošæu? Da li je naš principijel-ni cilj da saznamo istinu o tome šta nam se i zašto desilo? Da li ovakva refleksija trebaprimarno da bude shvaæena kao put ka pomirenju sa „drugima“? Ili je mo`da reè o moralnoj re-fleksiji koja je striktno u funkciji buduænosti, kao neophodan uslov iskoraèenja u demokratskunormalnost? Ovo su sve u jednom elementarnom smislu normativna pitanja, jer odgovori nanjih pretpostavljaju izvesne vrednosne sudove koji se mogu obrazlagati, tumaèiti i braniti kaoispravni, ali èija se korektnost ne moè analitièki dokazati.“ (Dimitrijeviæ, 2001: 143)3 Kao glavni organizator i jedan od izvršilaca otmice u Štrpcima navodi se Milan Lukiæ iz Vi-šegrada. Lukiæ je rukovodio paravojnom formacijom poznatom pod imenom „Osvetnici“ koja jedelovala u okviru „Belih orlova“. Njegova grupa je u periodu 1992-1994. operisala na teritorijiopštine Višegrad. Optu`nica Tribunala u Hagu IT-98-32-I tereti Milana Lukiæa, Sredoja Lukiæa iMitra Vasiljeviæa za masovna spaljivanja muslimanskih civila u Višegradu i okolini. Kako senavodi u optu`nici, Vasiljeviæ i Lukiæi su u Pionirskoj ulici u Višegradu u kuæi Adema Omera-giæa, otprilike 14. juna 1992. godine zapalili oko 65 èna i dece koji su se okupili u Višegradutraèæi zaštitu Crvenog krsta kako bi napustili grad. Optuèni su pucali na svakog ko je poku-šao da pobegne iz zapaljene kuæe. Na teret optuènih stavlja se i spaljivanje 70 Muslimana uselu Bikavac, 27. juna 1992. godine. Tuìlaštvo u Hagu je etnièko èišæenje sprovedeno u Više-gradu ocenilo kao „najsurovije u bosanskom ratu“.4 H. Arent je o tome pisala: „Isto kao što ste vi podràvali i sprovodili politiku koja nije èlelada deli Zemlju s [jevrejskim] narodom i s pripadnicima još nekih naroda – kao da ste vi i vašinaredbodavci imali bilo kakvo pravo da odluèujete ko æe a ko neæe ìveti na svetu – mi zaklju-èujemo da se ni od kog, to jest ni od kog pripadnika ljudske rase, ne moè oèekivati da èli daZemlju deli sa vama.“ (U razmatranju ovog problema je dragocen celovit prikaz „diskusije“K. Jaspersa i H. Arent, povodom suðenja A. Ajhmanu. Videti širu analizu ove diskusije u veæ ci-tiranoj knjizi N. Dimitrijeviæa – str. 135-142)5 Karl Jaspers tvrdi da je reè o postupcima dràve, koji se primarno subjektiviraju kao delanjazvaniènika. On meðutim dodaje da se ova kategorija odgovornosti nu`no proširuje na sve

sluèaju se poslušnost tumaèi kao du`nost poštovanja vaèæeg prava, dok jedoktrina „dràvne akcije“ u suštini usmerena na poništavanje ili barem odluènorelativizovanje individualne odgovornosti za akte poèinjene u ratu. (Dinstein,1965, navedeno prema: Dimitrijeviæ, 2001.)

(b) H. Arent je razotkrila fenomen „poslušnosti“ u politici razdvajanja identi-teta kao (eksplicitnu ili implicitnu) podršku jednom anti-humanom projektu kojiseè u voljnu (štaviše, prihvaæenu nasilno realizovanu) redukciju prava Drugih iDrugosti èak i na fizièku egzistenciju, tj. postojanje. To u XX veku više nije biopolitièki niti identitetski, veæ je bio široko usvojeni antropološki anti-projekat:svesno i smišljeno pristajanje uz uništavanje i zatiranje (odreðene stigmatizo-vane) Drugosti u ime široko odreðenog i maglovito (ne)definisanog seta

(manje-više) opšteprihvaæenih i promovisanih redukcionistièkih i netrpeljivihSopstvenih anti-humanih „vrednosti“. Negacija TUÐEG prava na ìvot (kaomasovno medijski mantrani i podsticani projekat!) zahteva (naàlost, iz ex post

facto perspektive) skrupuloznu analizu i „usredištenje“, kao preduslov za pre-ventivu od još nekog buduæeg „veènog vraæanja istog“ u ime istih izglobljenih,išèašenih vrednosti, tj. išèašenog (revanšistièkog) „naknadnog èitanja istorijeneposredne prošlosti“, koje „ubijanjem reèima“ zgotovljuje ambijent za ponovl-janje „ubijanja mecima i – bacaèima plamena“ (A. Mihnjik).

* * *

Navedena dva „dogaðanja“ s poèetka teksta bila su povod za sprovoðenjeistraìvanja, koje se bavilo sledeæim pitanjima: dokle je u javnom mnjenju Srbijedospeo proces spoznaje okolnosti i odgovornosti za ratove na prostorima bivšeJugoslavije? Da li je zapoèeo proces denacifik(s)acije kolektivne svesti kao bu-ðenje iz prethodnog, gotovo decenijskog nacionalistièkog bunila? Koliko je tajproces još ometan, ako ne više negiranjem umešanosti u ratne zloèine „i s ovestrane“, a ono bar potrebom za reciprocitetom: ako „mi“, onda nu`no i „oni“? Dali se nazire katarza nakon koje bi strategije konfrontacije i samoizolacije bile za-menjene stratregijama saradnje i integracije? Da li bi i ovde, kao u RepubliciHrvatskoj, neki mr`njozborci takoðe bili spremni da postanu „norci“ („da polude“,ponovo!?)

I, naravno, „pitanje svih pitanja“: da li je Miloševiæ samo ili prvenstveno „ras-kuænik“ srpstva ali ne i tuðih kuæa? Da li je kriv za ono što je radio ili zato što nijeuradio? Da li je samo (politièki) odgovoran, kriv ili ga se moè amnestirati? Gdemu treba, ako uopšte treba, suditi – ovde ili u Hagu? Zašto treba ili zašto ne tre-ba da ode u Hag? Da li individualizacija krivice moè skinuti anatemu kolektivnekrivice sa celog naroda? Kako javno mnjenje percipira Haški tribunal, odnosnokoliki je uticaj dosta jake antihaške propagande? Da li nova vlast ima volje i moæi

Rat, zloèini, krivica, sankcije 243

dràvljane: „Ja moram snositi posledice postupaka dràve èijoj sam vlasti potèinjen i u èijemse poretku odvija moje stvarno postojanje.“ Meðutim, Jaspers dovodi u sumnju ovakvo razu-mevanje tvrdnjom da instanca utvrðivanja politièke odgovornosti nisu sami subjekti odgovor-nosti, „veæ sila i pobednikova volja, kako u unutrašnjoj tako i u spoljnoj politici“. (Jaspers, 1999)

da odgovori na obaveze prema meðunarodnoj zajednici, ne samo utvrðene pot-pisivanjem Dejtonskog sporazuma, veæ nastale i zvaniènim povratkom u tu za-jednicu, odnosno prijemom u UN?

Odgovori na to kako se ova pitanja reflektuju u javnom mnenju Srbije po-traèni su u istraìvanju Agencije za primenjena sociološka i politikološka is-traìvanja ARGUMENT, koje je sprovedeno od 12. do 19. februara 2001. na re-prezentativnom uzorku 910 punoletnih graðana Srbije u 26 opština, odnosno 48naselja (26 gradskih i 22 seoska). Rezultati dobijeni ovim istraìvanjem samo supovod za razmišljanja o mnogo krupnijim problemima i izazovima.

Etika rata ili: rat etika

U javnost Srbije odavno je, javno, plasirana teza da nije svaki rat zloèin pro-tiv èoveènosti, tj. da postoje i „pravedni i nu`ni“ ratovi, te da se, shodno tome,unutar ratova, „normalno“ (?!) dogaðaju i ratni zloèini, štaviše, „pravedni“ ratnizloèini, pravdani, èak, „teozofskim“ argumentacijama.

Jagnje Boìje i zvijer iz bezdana – filosofija rata, zbornik radova predstavljenna „Drugom bogoslovsko-filosofskom simposionu na Veljem manastirskomgumnu u èast sv. Petra Cetinjskog, episkopa i ratnika“, objavljen 1996. u izdanju„Svetigore“, predstavlja štivo u kojem „pravdanje rata i opijenost ratom seù doapoteoze rata, ali svedoèe i o duhovnoj aberaciji koja je ukinula i najmanje poljeneke refleksije o korenima, uzrocima pa i samim posledicama njegovim“ (M. Ðor-ðeviæ, 1998, citirano u: Gredelj, 1999: 157).6

Dublje utemeljenje ovakvog stava izneo je u ovom zborniku mitropolit Amfi-lohije (Radoviæ), prema kojem je svet još uvek u sferi Starog zaveta, jer se „Novisvet u ljudskoj istoriji tek nazire“. Tako je, prema komentaru M. Ðorðeviæa, svestoptereæena mr`njom, objavila svoje antijevanðelje, narugavši se Hristu koji„smræu smrt pobedi“. Amfilohije je na ovom simposionu sluìo „veènu liturgijuratu“, koji je „nešto svojstveno ljudskom biæu“.7

244 Stjepan Gredelj

6 Ton raspravi u ovom zborniku dao je èovek koji nije ni bogoslov niti filosof, ali je nesumnjivopraktièni a, pokazalo se, i teorijski apologeta rata – za ratne zloèine veæ osumnjièeni RadovanKaradìæ – i to tezom da æe „dok Srba na svetu ima casus belli biti opravdan, jer su koreni tograta biblijski“. „Naš ratnik, piše Karadìæ, „koga po svetu zovu imenom bosanski Srbin, uvek jetrpeo koliko se moglo trpeti. Sva svoja duhovna blaga vekovima jer èuvao zakljuèana u grudi-ma, ne ispoljavajuæi ih potpuno ni kada je sam sa sobom. Pravio se nevešt i neuk, a u suštini jebio plemiæ i vitez. Ukrivao je svoju srpsku suštinu da bi je saèuvao. Ali komšiju-ubicu nije mo-gao da prevari. U svakom ratu ubica je razarao njegove grudi u potrazi za njegovom skrive-nom, srpskom suštinom. I zatirao je sve srpsko, do ptice na grani, kako bi istrebio i iskorenio,kako je car Irod radio. I zato je uzrok rata ovde puko postojanje jednog naroda.“7 Drugi iz trojstva „A“ meðu zatoènicima pravoslavnog „dìhada“ u ovom zborniku mr`nje,vladika Atanasije (Jeftiæ), bio je još neposredniji i transparentniji: on izreèe da „ima rata kojiBogu privodi“, te da je „bolji rat nego mir koji nas od Boga razdvaja“, ali i neke neoèekivane isti-ne:„Mi ne porièemo da je ovo bio naš rat i da su ga vodili Srbi. Za njega su podjednako krivi carDušan koji je napustio ovde Konavle, dubrovaèko primorje, te Pelješac. Kriv je i Miloševiæ koji

Ipak vrhunac „transparentnosti“ ove teozofije nasilja, smrti i poziva na istre-bljenje Drugosti, predstavljao je prilog izvesnog Mateja Arsenijeviæa, koji ustvrdida je „rat teološko pitanje par excellence“. Neminovnost rata proizlazi iz„srpskog hrišæanskog ratnog etosa“. Ovaj rat se vodio protiv „antimonarhistièketotalitarne demokratije otvorenog društva“, jer se „mi nikada neæemo priklonitizapadnom adskom ropstvu“. To je bio „srpski dobri i pravedni rat“ koji inaèe, kaorat, „ima svoj dublji duhovni smisao“. Rat je ovde viðen kao sredstvo izleèenjaroda ljudskoga, te posebno roda i plemena srpskoga, pa je, shodno tome, „svakipacifizam posledica neduhovnog stava prema ìvotu. Bog nas ratom spasavaod istorijske i duhovne apatije i vodi nas neèem u èemu je samo snaga jaèegazaloga etièkog stava“ (Ðorðeviæ, 1988: 65) Na ovom tragu je izvesni pukovnikMilutinoviæ u istom štivu otkrio identitet „naše Crkve“ kao „patriotske stranke“(sic!) i, po njemu je Patrijarh Pavle (koji, izvesno, ne pripada ovoj militaristiè-ko-nekrofilskoj struji zagovornika civilizacije smrti, iako je u nju ovde implicitnosvrstan) „bivao u Bosni u misionarskoj misiji motivisanja stanovništva za borbu“!

U osnovi ove, po mnogo èemu jedinstvene „liturgije mr`nje i smrti“ je mani-hejska podela sveta, poznati antipod „mi – oni“ kao sinonim netolerancijeshvaæene ontološki, ergo i sudbinski.8 Ovaj antipod nije bio moguæ bez teorije o„zaveri Drugog“ i, sledstveno, opravdavanja ovog gotovo iskonskog sukoba, ukojem su sva sredstva bila dozvoljena i – opravdana. Brojna, po samorazume-vanju umna, a nacionalno bri`na pera, laæala su se dokazivanja i „dokazivanja“ove matrice u najfantastiènijim kombinacijama. Jedan od ovakvih „poduhvata“zavreðuje posebnu pa`nju, ne samo dijahrono, veæ i sinhrono.

„Mitska velièina“ Radovana Karadìæa dobila je „intelektualnu zaštitu“ udvema deklaracijama (izrazite manjine) srpskih „patriotskih“ intelektualaca (kojise, doduše, nisu libili da proglašavaju pars pro toto), upuæenih 1996. i 1997. go-dine Haškom tribunalu, sa „autoritativnim“ zahtevom da se obustavi krivièni pos-tupak pred tim sudom protiv gorepomenute „mitske velièine“. Kvintesencijumisaonog sklopa „deklarista“ predstavljala je nadahnuta filipika Branka Pleše,izgovorena u Matici srpskoj pred objavu druge deklaracije. Na delu je, izreèe on,„zlikovaèka ostrašæenost [...] koja traì glavu narodnog voðe srpskog naroda uRepublici Srpskoj [...] èija je sudbina danas sudbina èitavog srpskog naroda“.„Dr Karadìæ, reèe Pleša dalje, ne moè da odgovara zbog zloèina u revanšiz-mu, u prekoraèivanju odbrane u ovom teritorijalnom razgranièenju nacija, vera ikultura.“ (Naša Borba, 20. 11. 1997.)


je izdao Srbe i nije vodio do kraja rat koji je poveo. Karadìæ i Mladiæ su „mitske velièine“ jer suzapoèeli „sveto delo rata“ sa kojim „smrt ulazi u treæi milenijum“.“8 „Jasno je da je ova ludost o ukrivanju „srpske“ („muslimanske“ ili „hrvatske“) suštine svejed-no, ova potraga za suštinom, doista metafizièko posveæenje zloèina [...] Jer, kojom se to anali-zom, u kojoj laboratoriji, osim u metafizièkoj, moè izdvojiti ovaj „èisti rat“ u odbranu „èistogetnièkog elementa“ kao njegov smisao. Smisao rata je tako postala metafizièka destilacija et-nièkih elemenata, ovih dragocenih bioloških supstanci – izdvajanje èistog etnièkog elementakao samog kamena mudrosti.“ (Dakoviæ, 1997: XII)

Pomenute deklaracije je, inaèe, potpisalo šezdesetak srpskih intelektuala-ca (od toga 15 akademika SANU, 22 profesora univerziteta, nadalje, 10 doktoranauka i istaknutih umetnika, nauènika i javnih radnika), a, uz svoj potpis na obe,blagoslovio ju je i Patrijarh srpski gospodin Pavle. Potpisnici kao da su svojimparafom èleli da potvrde mišljenje koje je odavno izrekao znameniti ArèibaldRajs.9

* * *

Kako u ovom galimatijasu „moralne hipokrizije“ i intelektualnog bešæašæarezonuje javno mnjenje Srbije?

Logièno i oèekivano – ambivalentno, tj. konfuzno, mada ipak znatno „ra-zumnije“ od svojih „duhovnih“ elita, tj. opinion leaders. (Razlog za optimizam?!)Populus reaguje „razumski“: dosta mu je manje-više iste prièe, tj. realizacije vi-

ših ideja i ciljeva do poslednje kapi njegove krvi!!

Dve treæine ispitanika dospela je u sazrevanju svoje percepcije do stanoviš-ta da je rat besmislena pojava, bilo zbog (empirijske) uverenosti u izvesnostneostvarljivosti meta-politièkih ciljeva nasilnim sredstvima (45%), ili zbog iskust-va petine ispitanika o neminovnosti „okonèavanja rata drugim (kompromisnim)sredstvima“, bez obzira na prethodno usvojene svetle (i „svete“ ) ciljeve ratnogklanja. Brine, ipak, preostala treæina ubeðenih zastupnika rata, meðu kojima je,doduše, najmanje ubeðenih „dìhadista“, ali nije tako mali broj onih (ukupno33%) koji smatraju da i dalje postoji neki casus belli. (Tabela 1.)

Tabela 1. Mišljenja o ratu

Zastupnici rata

Rat je stvaralaèka snaga, prirodno stanje ljudskog društva 0.4

Rat je opravdan samo ukoliko je odbrana od agresije 26

Rat je jedini naèin zaštite politièkih interesa 2

Rat je produètak politike drugim sredstvima 5

Skeptici, ne nu`noprotivnici

Svaki rat se završava pregovorima, zašto ga zapoèinjati 21

Protivljenje ratu Nijedan politièki cilj ne treba ostvarivati ratom 45

Kakav je odnos javnog mnjenja Srbije prema proteklim ratovima na prosto-rima bivše Jugoslavije?

Pojavljuje se slièna distribucija mnjenja kao i u prethodnom pitanju: dvetreæine ispitanika ratove osuðuje kao „besmislene i štetne u svakom pogledu“,ali ih i jedna treæina „racionalizuje“ i opravdava iz nekih razloga.

246 Stjepan Gredelj

9 „Svojom inteligencijom i prirodnim bogatstvom tla morali biste imati jednu od glavnih ulogau Evropi. Vaše mane, pogotovo mane onih koje nazivate svojom „inteligencijom“, spreèavajuvas da to i postignete.“ Nije bez vraga da su se u sastavu tzv. dràvne Komisije za Istinu i po-mirenje našli neki gore pomenuti „deklaristi“, a da su èasni ljudi iz ove (ne)transparentne „ume-reno-nacionalistièke“ ujdurme promptno istupili!

Tabela 2. Ratovi na prostorima bivše Jugoslavije

Neizbe`nost i opravdanostratova

Opravdani, jer su se njima branili nacionalni interesi 3

Neizbeàn, jer nije bilo drugog naèina da se ti interesizaštite

6

Nametnut od politièara Politièari su time štitili samo svoje interese 29

Nepotreban Besmisleni i štetni u svakom pogledu 62

Oèito je, u percepcijama graðana, izrazito istaknuta subjektivna politièkaodgovornost, tj. prenošenje/transfer odgovornosti na u datom trenutku aktuelnepolitièare, odnosno kreatore odreðene politike, uz „zaborav“ liène odgovornostiza preæutno ili eksplicitno „pristajanje“ uz datu politiku, koje nije bilo manjinsko,naprotiv! (Tek svaki deseti ispitanik to „priznaje“ kada ratove retroaktivno oce-njuje kao naèin zaštite nacionalnih interesa.) Kreatorima, tj. gospodarima ratase pripisuje tri, odnosno deset puta više odgovornosti za ratove nego „obiènimposlušnicima i podràvaocima“. Da li se radi o obiènom „pranju savesti“, potiski-vanju „neprijatnih“ seæanja, ili se radi o dubljim „moralnim pitanjima“?10

Tabela 3. Prepoznavanje krivaca za rat: ko je najviše kriv (Rang*)

Politièki lideri 75

Meðunarodna zajednica 26

Nacionalno ostrašæene grupe i pojedinci 20

Paravojne formacije 14

Vojska, policija 10

Obièni graðani 9

* Procenti se odnose na rang po redovima (ovde: najviše) i ne sabiraju se po kolonama!

Podaci iz prethodne tabele dobijaju puniji smisao kada se uporede sa per-cepcijom „najmanje znaèajnih“ krivaca, tj. onih koji mogu biti, manje-više „amne-stirani“ za svoja delanja.


10 „Da li postoji „moralna odgovornost“ onih koji u ratu nisu uèestvovali i koji nisu na bilo kojipravno i politièki odrediv naèin doprineli ratnim zloèinima?“. „Politièka odgovornost je jedinioblik odgovornosti koji ne moè do kraja konsekventno biti subjektiviran, odnosno vezan zakonkretne poèinioce konkretnih dela. Radi se o tome da odgovornost dràvnika ne moè bitireducirana na one konkretne dràvnike koji su pokrenuli i vodili rat: posledice rata nadìvljava-ju poèinioce, odakle sledi da se politièka odgovornost za dela poèinjena u ime dràve prenosina one koji doðu na vlast nakon uklanjanja politièke garniture koja je vladala u vreme rata.

Ponavljajuæi opasku da politièari koji su vladali u vreme rata mogu biti i krivièno odgovorni, poli-tièku odgovornost æu odrediti kao odgovornost zvaniènika dràve za akte vlasti poèinjene utoku rata.“ (Dimitrijeviæ, 2001: 146-147).

Tabela 4. Prepoznavanje krivaca za rat: ko je najmanje kriv (Rang*)

Politièki lideri 6

Meðunarodna zajednica 27

Nacionalno ostrašæene grupe i pojedinci 37

Paravojne formacije 44

Vojska, policija 54

Obièni graðani 79

* Procenti se odnose na rang po redovima (ovde: naj) i ne sabiraju se po kolonama!

Dakle, najmanje su krivi, osim samih graðana, „izvoðaèi radova“ (vojska, po-licija, paravojne formacije – „junaci junaèke odbrane otad`bine“11) koji su samovršili svoju du`nost, dizajniranu od strane „politièkih lidera“ i „meðunarodne za-jednice“. „Obièni graðani“ su, oèito, ìveli u nekoj drugoj zemlji (koja „nije uèest-vovala u ratu“), u „blaènom neznanju“!

Dokle doseè to „blaèno neznanje“, veoma odluèno stvarano i podsticanoi od strane najuticajnijih medija? I tokom ratova,12 ali i aktuelno. Do veoma fleksi-bilnog shvatanja u javnom mnjenju šta sve moè biti „sastavni deo rata“, a štasu, eventualno, „ratni zloèini“ u biblijski omeðenom i pravdanom casus belli?.

248 Stjepan Gredelj

11 Èinilo se da je ovakvo mišljenje postupno kopnilo u suoèavanju sa èinjenicama koje suukazivale na moguæe bitno drugaèije promišljanje: da u tome nije bilo nièega „junaèkog“,„èojstvenog“ i hvale vrednog. Naprotiv. Izgleda da još nije tako, i da se iznova gradi osnovaza ovakvu moralno retardiranu „procenu“ i formira odgovarajuæe javno mnjenje. Izgleda dajoš ne postoji spremnost da se „prièa o ratovima isprièa od poèetka do kraja“ i da se preciznoodredi kakva je bila priroda voðenih ratova. U mantranje „nove netransparentnosti“ sespremno ukljuèuju mnogi novi-stari mediji, – s pogrešnom ili taènom procenom – da su prošlibez bitnih gubitaka prvi krug purgatorija: utvrðivanja sopstvene odgovornosti za produkciju idiseminaciju „govora mr`nje“. Tako „najèitaniji dnevni list u zemlji“, Veèernje novosti (17. 05.2001.), verovatno ne sopstvenom (dubioznom) ureðivaèkom invencijom, ponovo otvara ovajproblem na besprimeran naèin. Pišuæi o jednoj u osnovi humanoj akciji, koja se odnosi naprogram Crvenog krsta Beograda, koji je organizovao mali odmor i oporavak majki poginulihmladiæa („palih boraca“), dotièni kreator javnog mnjenja piše sledeæe: „Zemun, Batajnica,Banovci, Ugrinovci, Crvenka, Valjevo. Odatle su srpski junaci odlazili na put bez povratka. UBosnu, U Vukovar, na Kosovo...Pominje se majka prvog sina koji je poleteo na nebo iznadHrvatske... Najèitaniji list u zemlji dakle poruèuje da su ratovi koje smo s negativnim konota-tom, mi grešni novinari i bivša opozicija i sadašnja vlast (ili bar jedan njen deo) nazivali Milo-ševiæevim ratovima od 1991. do 2001. bili zapravo „junaèki“ pohodi na Vukovar, naSarajevo, na hrvatsko nebo...Moguæe je da i svi èitaoci Veèernjih novosti, što znaèi najveæideo graðana Jugoslavije, misle isto tako...Ako bi svi mislili tako, o kakvom se onda suðenjuMiloševiæu za ratne zloèine ovde prièa?..Miloševiæ je upravo i tvrdio, kao što je tvrdila i VJ,kao što su tvrdili junaci paravojnih formacija, da se radilo o junaèkoj odbrani otad`bine i darata nije ni bilo! Zašto je onda u Beogradu u vreme kada je to bilo vrlo opasno s obzirom naèvrstorukašku politiku bivšeg reìma, postojao antiratni pokret, za kime onda crni flor, palje-nje sveæa pred Skupštinom Srbije, SOS telefoni? Gde smo to bili i šta smo radili? Jesu li nasobmanuli apstraktni pacifisti, jesmo li to oklevetali najveæeg sina naših naroda, SlobodanaMiloševiæa?“ (Nataša Odaloviæ, „Da li je Miloševiæ oklevetan?“, Danas, 18. 05. 2001: 7)

Tabela 5. Šta se moè smatrati „sastavnim delom rata“? (prihvatanje odreðenja –opadajuæe)

Opsada gradova i sela 58

Medijsko podsticanje mr`nje prema neprijatelju 52

Politièko podsticanje rata 49

Formiranje prekih sudova i likvidacija (a la Srebrenica) 41

Sistematsko proterivanje jednog naroda sa odreðene teritorije („èišæenje“) 23

Sistematsko uništavanje gradova i sela (Vukovar, Sarajevo, Zadar, Mostar) 16

Formiranje koncentracionih logora (Ovèara, Keraterm, Omarska..) 11

Dakle, tri petine ispitanika smatra ratno legitimnim teror nad civilnim sta-novništvom (opsada naselja), polovina isto misli za podsticanje rata i mr`nje,dve petine fizièku likvidaciju protivnika bez suðenja, a blizu jedne èetvrtine

opravdava etrnièko èišæenje. Pet godina nakon okonèanja ratnih sukoba?!

A šta javno mnjenje smatra ratnim zloèinom (koji se definiše kao „kršenjeratnih zakona i obièaja rata“)?

Tabela 6. „Kršenje ratnih zakona i obièaja rata“ (prihvatanje odreðenja – rastuæe)

Opsada gradova i sela 37

Medijsko podsticanje mr`nje prema neprijatelju 42

Politièko podsticanje rata 46

Formiranje prekih sudova i likvidacija (a la Srebrenica) 54

Sistematsko proterivanje jednog naroda sa odreðene teritorije („èišæenje“) 72

Sistematsko uništavanje gradova i sela (Vukovar, Sarajevo, Zadar, Mostar) 79

Formiranje koncentracionih logora (Ovèara, Keraterm, Omarska..) 84

Muèenje i ubijanje ratnih zarobljenika 90

Sistematsko ubijanje civila (èna, dece i starih) 92

Silovanje devojaka i èna 93

Dakle, za gotovo dve treæine ispitanika teror nad civilnim stanovništvom, zablizu dve petine podsticanje mr`nje i rata, i za nešto manje od polovine etnièkoèišæenje nije ratni zloèin!13 Ohrabrujuæe je da su najdrastièniji oblici zloèinstava


12 Videti šire u sistematskim istraìvanjima i analizama medijske produkcije i diseminacije„govora mr`nje“: Rat je poèeo u Maksimiru, Agencija ARGUMENT & Medija centar, Beograd,1997. i Mediji i rat/Media andWar, Agencija ARGUMENT i Centar za istraìvanje tranzicije i ci-vilnog društva, Beograd/Zagreb, 1999/2000.13 To ne èudi previše, jer ni zvanièni organi ne rezonuju drugaèije. „Evo jednog zabeleènogzla: rezervisti VJ Nenad Stamenkoviæ i Tomica Joviæ ubili su 28. marta 1999. godine, po nare-ðenju kapetana Dragiše Petroviæa, nepokretnu staricu Rukiju Krasniæi i njenog muà Feriza,zato što nisu hteli da napuste selo Gornja Sušica. Tela ubijenih su spalili, a u ratnom dnevnikujednog svedoka ostalo je zabeleèno da je „dvoje ljudi oèišæeno“. Vojni tuìlac nije optuìo zaratni zloèin, veæ za „obièno“ ubistvo. Svi su ka`njeni sa manje od pet godina zatvora, kako jeobrazloìo sudija Vojnog suda u Nišu, Radenko Miladinoviæ, „da bi do pravosna`nosti presudemogli da budu na slobodi, sa svojim porodicama.“ (Bojan Tonèiæ, „Nepodnošljiva lakoæa prikri-vanja zloèina“, Danas, 31. 03 – 01. 04. 2001: IV)

protiv èoveènosti i ljudskog dostojanstva (urbicid, genocid i seksualno zlostavl-janje) prepoznati na pravi naèin.

Inaèe, svi ponuðeni modaliteti u tabelama 5 i 6 predstavljaju „kršenje ratnihzakona i obièaja rata“, ergo, predstavljaju ratne zloèine po definiciji, koji su sank-cionisani ènevskim konvencijama o zakonima i obièajima rata, odavno ratifiko-vanim od strane bivše jugoslovenske dràve (valjda, po automatizmu, vaèæih iza sve njene osamostaljene i „suverenizovane“ delove, posebno one koji sutako odluèno pretendovali na „kontinuitet“?!).

No, eventualno prepoznavanje i adekvatno kvalifikovanje nekih oblika delo-

vanja tokom ratnih operacija još uvek nije dovoljan uslov za jasno prepozna-vanje aktera, posebno kada se oni, eventualno, moraju „nostrifikovati“, tj.pronaæi meðu „svojim junacima“.

U ovom smislu postoji oèigledna ambivalencija u javnom mnjenju Srbije.Fenomenologija zloèina se, s pravom, individualizuje (što je i raison d’être uspo-stavljanja Haškog tribunala), odnosno interesno-odgovorno-grupno lokalizuje

na nivou (ne)posrednih inspiratora i neposrednih (manje-više entuzijastièkih) iz-vršilaca te „inspiracije“.

Inspiratori (politièari) se smatraju direktno okrivljenim kojima treba suditi,bilo stoga što su bili „podstrekaèi sukoba i ništa se nije radilo bez njihovog znan-ja“ (31%), ili „ako se utvrdi da su izdavali naredbe koje su za posledicu imalezloèin“ (43%). Dakle, nivo vertikalne „komandne odgovornosti“ (tako èesto, uposlednje vreme, zaturan i zataškavan raznoraznim pseudo-legalistièkim apo-logijama i/ili analogijama14) izgleda da nije sporan u smislu prepoznavanja u jav-nom mnjenju. Nivo prepoznavanja aktera („izvršilaca“) realizacije komandi jemanje belodan. Naizgled je uspešno „zapreten“ u gorepomenutim „pseudo-le-galistièkim“ zaèkoljicama, mada i kao takav neizbe`no ulazi u logièku kontradik-ciju, koja je ovim zaèkoljicama imanentna, svojevrsni obscurum per obscurius:pokušavam da dokaèm nedokazivo, znam da ne mogu da dokaèm nedokazi-vo, ali ustrajno nastojim da dokaèm nedokazivo. Javno mnjenje (s nadmoænomveæinom) smatra da su „zloèine vršili samo pojedinci, ekscesno“ (49%)15 – pret-

250 Stjepan Gredelj

14 „Vladajuæi se razlikuju od obiènih graðana po tome što raspolaTu monopolom fizièke pri-nude, pa se stoga njihova odgovornost za izbor izmeðu ispravnog i pogrešnog delanja moraprosuðivati stroTijim kriterijumima nego odgovornost obiènih graðana. Tvrditi da se ova odgo-vornost prenosi i na posleratne drTavnike znaèi braniti stav da vlast drTave koja je ratovala imaobavezu da javno i nepristrasno proceni akcije èinjene tokom rata, ta da javno identifikuje oneakcije koje se ne mogu odrediti drugaèije nego kao pogrešne.“ (Dimitrijeviæ, 2001: 146-147).15 „U vreme NATO intervencije u Jugoslaviji 740 hiljada kosovskih Albanaca (podatak Haš-kog tribunala) je proterano, više hiljada civila je ubijeno, razmere pljaèke mogu tek da se nas-lute po konvojima šlepera koji su, uz vojsku koja je slavila pobedu, odvozili sa Kosovazamrzivaèe, satelitske antene, televizore. Spaljivana su èitava sela, a bilo je i pošteðenih – zasto hiljada maraka ili više. Svako ko je bar jednom razgovarao sa rezervistima koji su vojevalina Kosovu mogao je da èuje da su izdavana i nareðenja tipa „ko ubije Šiptara mora da ga za-kopa“. Ogromna veæina vojnika, policajaca i pripadnika razlièitih militarnih formacija koja je od

postavljamo, sa svih strana – odnosno da su „to radile samo paravojne forma-cije“ (21%) – pretpostavljamo svih strana. Pitanje tercijarnog nivoa znaèajnostiza ovu stranu ovde jeste: odakle behu i dospevahu ovi pojedinci, tj. formacije?Odakle svi ti „borci“, „junaci“ i, naTalost, invalidi i mrtvi na strani koja nije uèest-

vovala u krvavom kolopletu? Pitanje sekundarnog znaèaja (za istu stranu) jeste:pod èijom „komandnom odgovornošæu“ oni onda behu, za koga ili za šta oni de-lovaše? No, pitanje primarnog nivoa (i primarno za ovu stranu) jeste: ako i „poje-dinci“ i formacije ipak „behu“ i ipak delovaše kako delovaše, zašto se njihovaidentifikacija, linija komandne odgovornosti, modeli i namere delovanja, efekti izloèinstva trpaju pod tepih istorijskog zaborava, pa se èak nabusito odbija da otome treba raspravljati, a pogotovo zloèinstva sankcionisati, naravno, samokada su naši u tom pogledu, navodnom „nepravdom“, ugroèni?16

Individualna odgovornost i krivica

Uporna propaganda o navodnoj nelegitimnosti pa i pristrasnosti Haškog tri-bunala izgleda da je postigla u znaèajnoj meri svoj cilj: zapretanje odgovornosti ikrivice Slobodana Miloševiæa za ona dela zbog kojih je protiv njega podignuta,odnosno namerava biti proširena optu`nica – za podsticanje ratova i za zloèineprotiv èoveènosti. Naime, na „rang listi“ Miloševiæevih „odgovornosti“, premashvatanju javnog mnjenja, ova dela su smeštena veoma nisko, uglavnom dale-ko iznad onih „koja je uèinio svom narodu“.17


marta do juna 1999. ratovali na Kosovu k r i v a je za ubijanje i progon civila, pljaèku, sauèes-ništvo u ovim zloèinima, ili prikrivanje razlièitih vrsta kriviènih dela. Ubijanje i progon bili su sis-tematski – drTavni posao u kojem su uèestvovali mnogi. Teško je bilo suprotstaviti se, alimoguænost izbora je postojala. Krivica uèesnika je individualna i srazmerna uèinjenom, ali suodgovornost i sramota zajednièki, srazmerni savesti.“ (Bojan Tonèiæ, Ibid.)16 Nedavna, s najvišeg drTavnog mesta iskazana, „zabrinutost nad zabrinjavajuæom poja-vom“ (pravosudno verifikovanog) èina izruèenja pojedinca osumnjièenog za ratne zloèine Me-ðunarodnom sudu za ratne zloèine najslikovitije ocrtava dimenzije ove logièke (i etièke)kontradikcije. Jer, sa istog „najvišeg mesta“ nije prozborena ni fusnotica „zabrinutosti“, niti se ijednog trenutka pojavio glas indignacije ili osude brojnih drugih (pravosudno dubioznih ili) ne-rasvetljenih zloèinjenja ili „nepravdi“ nad pojedincima ili grupama graðana sopstvene drTave,iz prostog razloga što oni, izgleda, nemaju „podoban etnièki predznak“. Mudro se s tog najvi-šeg vrha æuti o pomenutom nerasvetljenom zloèinu u Štrpcima, o sluèaju 145 Albanaca osu-ðenih na montiranom politièkom procesu u Nišu na nekoliko stoleæa robije, ali i o veæ gotovozaboravljenoj grupi Muslimana iz SandTaka, optuTenoj i osuðenoj na takoðe montiranom poli-tièkom procesu „zbog terorizma“., èija se legalna i graðanska prava uspešno odlaTu, uprkossuprotnim pravosnaTnim sudskim odlukama. No, zato (ili uprkos tome) je izruèenje jednogstranog dr3avljanina s oèigledno podobnim etnièkim predznakom „veoma zabrinjavajuæapojava“!

Tabela 7. Za šta je Slobodan Miloševiæ odgovoran

Za gubitak ugleda Srbije u svetu 64

Za krizu odnosa u federaciji 63

Zato što nije razvio demokratiju u Srbiji 63

Za politièku neodgovornost i kontradiktornosti u pregovorima sa meðunarodnomzajednicom

63

Za raspad bivše Jugoslavije 59

Jer je prouzrokovao iseljavanje mladih ljudi iz Srbije 57

Zato što nije zaštitio interese Srba koji ìve izvan Srbije 55

Jer nije spreèio da se Albanci naoruàju i stvore teroristièke formacije 54

Za satanizaciju srpskog naroda u meðunarodnim medijima 54

Za izbegavanje pregovora sa kosovskim Albancima 53

Za pokretanje rata na prostoru bivše Jugoslavije 51

Zato što je izgubio sve ratove koje je pokrenuo 50

Dakle, „pokretanje ratova“ je tek na jedanaestom mestu. Doduše, u praktiè-no istom rangu odgovornosti je, prema mišljenju polovine uzorka, i „gubitak“ tihratova!

Slièna distribucija odgovora se dobija kada se propita mišljenje javnogmnjenja o razlozima za pokretanje kriviène odgovornosti Slobodana Miloševiæa.

Tabela 8. Za šta je Slobodan Miloševiæ kriv i treba mu suditi

Za kraðu glasova na izborima 2000. 59

Za zloupotrebe vlasti i poloàja u liènu i korist svoje porodice 56

Za praksu nefer i nekorektnih izbornih pravila i procedura 47

Za porast kriminala, mita i korupcije u Srbiji 46

Za zloupotrebu institucija informisanja, pravosuða i drugih 45

Za progone i ubistva politièkih protivnika 45

Za ekonomsku i politièku propast Srbije 43

Za pokretanja rata iz liènih interesa, radi oèuvanja vlasti 43

Za teror nad graðanima Srbije, odnosno za vladanje strahom 42

Za ratne zloèine na Kosovu 40

Za ratne zloèine u Hrvatskoj i BiH 37

Na direktno pitanje o odgovornosti za ratne zloèine javno mnjenje intuitivno

reaguje mnogo direktnije, praktiènije i manje „legalistièki“ suptilno u pogledu per-

sonifikacije odgovornosti, eventualne krivice i njenog sankcionisanja. Tri od petispitanika (60%) smatra da bivšem predsedniku Srbije/SR Jugoslavije Sloboda-

252 Stjepan Gredelj

17 „Izvesno je, dakle, da u kolektivnoj memoriji postoji jedino stradanje vlastitog naroda. Štaæemo sa „zlom koje smo drugima naneli“, o kojem govori predsednik Koštunica. Koje je to zlo iko je kriv, kako da ga graðani „zabeleè u svom seæanju“ kad predsednik kao toponime stra-danja pominje samo mesta na kojima su ginuli nealbanci (raketiranje voza u Grdelièkoj klisuri,izruèivanje tovara kasetnih bombi na centar Niša i druga). Nema Ðakovice (hiljade Albanacadeportovano kamionima VJ do granice sa Albanijom, Gnjilana i sliènih progona, Peæi, Orahov-ca, Prištine (pošto veæ sigurno znamo da u Raèku Srbi nisu krivi ni za šta.“ (Tonèiæ, Ibid.)

nu Miloševiæu treba suditi za inspirisanje i praksu ratnih zloèina i zloèina protivèoveènosti, poèinjenih na prostorima bivše Jugoslavije. Gotovo svaki peti ispita-nik otvoreno misli suprotno (17%), a gotovo èetvrtina (23%) nema formiran stav(moTe se pretpostaviti da se takoðe ne slaTe u pogledu potrebe suðenja, ali dasvoj stav ne Teli da izrazi eksplictno). Dakle, mnjenje je, uz kalkulisanje moguæenešto više statistièke greške uzorka, gotovo podeljeno (60 : 40).

Potvrdu potonje pretpostavke potraìli smo kroz pitanje da li bi Miloševiætrebalo sam da se preda Haškom tribunalu i dobijena je pribli`no sliènu distribu-ciju odgovora: 56% ispitanika smatra da on treba tako da postupi, 31% smatrada ne treba, dok je nešto više nego svaki deseti ispitanik (13%) pristalica „kom-promisnog rešenja“ – da se ne preda, ali da se „izmesti“ iz zemlje (tj. da „ne stva-ra dalje probleme“, ali i da ne odgovara). Probleme – kome? Prevashodno,nacionalnom kolektivitetu.

Tabela 9. Razlozi za predaju Slobodana Miloševiæa Haškom tribunalu (prvi od tri ranga)

Skidanje kolektivne krivice sa srpskog naroda 47

Izbegavanje ponovne izolacije Srbije iz meðunarodne zajednice 37

Dokazivanje sopstvene nevinosti (negiranje liène odgovornosti) 36

Dokazivanje ispravnosti voðene politike (negiranje politièke odgovornosti) 31

Da Srbija ne bi bila njegov talac 25

Zanimljivo je da i mišljenja o razlozima protiv dobrovoljne predaje imaju isti,prevashodno nacionalno-kolektivistièki predznak, mada sa unekoliko razlièitimsadràjima!

Tabela 10. Razlozi za nepredaju Slobodana Miloševiæa Haškom tribunalu (prvi od tri ranga)

To bi bilo priznanje krivice 58

To bi bila sramota za Srbiju 45

Time bi bio ugroèn suverenitet Srbije 41

Time bi pokazao ispravnost svoje politike („inat“ uprkos svemu...) 40

Time bi narušio svoj ugled 40

Dakle, na prva tri mesta su opet nacionalni razlozi, gotovo podsvesna „ko-lektivizacija krivice“, a tek potom slede i neki „individualizovaniji“ razlozi.

Zašto u javnom mnjenju preovlaðuju prete`no negativni stavovi o Haškomtribunalu nije teško odgonetnuti, jer se u odgovorima ispitanika pojavljuje visoknivo (reaktivnog , situacionog) slaganja s nekim od najraširenijih negativnih ste-reotipa o ovoj instituciji, koji se uèestalo plasiraju u javnost, uprkos svojoj du-bioznosti: „Haški sud je instrument NATO-vske politike“ (72% ispitanika seslaè); „Haški sud je politièki sud i sluì za politièki pritisak na Srbiju“ (67%);„Kada su Hrvati i Muslimani u pitanju, pred Haškim sudom odgovaraju samo „sit-ni“ poèinioci“ (68%); „Tajne optu`nice su u suprotnosti sa pravom“ (63%); „Haškisud sve osumnjièene unapred proglašava krivim“ (55%).


Meðutim, kolika se konfuzija stvara razlièitim, èesto i meðusobno suprot-stavljenim porukama i stavovima upuæenim javnosti od strane razlièitih nivoavlasti,18 ukazuje i istovremeno pristajanje na ambivalentne, pa èak i potpuno su-protne ocene ove institucije. Tako se, pored prihvatanja gore navedenih negativ-nih stereotipa, znatan broj ispitanika opredeljivao istovremeno i za potpuno

suprotne ocene, koje su postavljene kao kontrolne varijable. Navešæu samo dvaovakva primera: „Haški sud je legalno osnovan sud od strane UN“ (70% prihva-tanja!); „Haški sud uskljuèivo sudi u skladu sa usvojenim meðunarodnim pra-vom“ (50% prihvatanja).

254 Stjepan Gredelj

18 „Spremni na saradnju sa Hagom“, Zoran ììæ, premijer Savezne vlade, Blic, 28. 01. 2001;par dana kasnije: dok traje moj mandat, Miloševiæ neæe biti izruèen Hagu (?!)

„Savezna vlada je spremna da saraðuje sa Tribunalom što ne znaèi i AUTOMATSKO prih-vatanje svih zahtjeva“; Zoran ììæ, premijer Savezne vlade, Pobjeda, 15. 02. 2001;

„Saradnja sa Hagom ne znaèi ODMAH i izruèenje“, Vojislav Koštunica, predsednik SRJ,Blic, 14. 02. 2001;

„O izruèenju bivšeg predsednika SRJ Haškom tribunalu TRENUTNO se ne razmišlja“; Blic,04. 04. 2001;

„Saraðivaæemo sa Hagom“, Goran Svilanoviæ, savezni ministar inostranih poslova, Dan,03. 02. 2001;

„Izjave nekih od lidera DOS-a da Slobodan Miloševiæ moè ODMAH da se izruèi Haškomtribuinalu su neozbiljne“, Predrag Bulatoviæ, predsednik SNP, Blic, 14. 02. 2001;

„SNP je otvorena za saradnju sa svim meðunarodnim èiniocima, pa i sa Haškim tribunalom,uèestvovaæemo u radu Savezne vlade i pripremama zakona o saradnji sa Hagom“; SrðaBoòviæ, potpredsednik SNP, Blic, 07. 03. 2001;

„SNP Crne Gore neæe u Saveznoj skupštini glasati za zakon kojim se predviða izruèenje ju-goslovenskih dràvljana Haškom tribunalu za ratne zloèine“; Blic, 08. 04. 2001;

„Izjavu Zorana ììæa da za njegovog mandata Slobodan Miloševiæ neæe biti izruèen Haš-kom tribunalu ocenjujem politièki necelishodnom i dalekom od mudrosti. Ne verujem da ta izja-va odraàva stav Savezne vlade o saradnji sa Haškim tribunalom. Više bih voleo da to budesamo najava njegove ostavke.“; Slobodan Vuèetiæ, èlan Upravnog odbora G-17+

„Zakon koji bi omoguæio izruèenje Miloševiæa Haškom tribunalu mogao bi biti donet u rokuod èetiri do pet meseci“; Momèilo Grubaè, savezni ministar pravde, Blic, 13. 02. 2001;

„Formirana radna grupa za saradnju sa Hagom“; Momèilo Grubaè, savezni ministar pravde,Pobjeda, 20. 02. 2001;

„Uskoro æe na saveznom nivou biti usvojen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, u komeæe biti inkorporirana odredba o ekstradiciji naših graðana“; Vladan Batiæ, Ministar pravde Re-publike Srbije, Blic, 13. 02. 2001;

„Miloševiæ neæe biti predat Haškom tribunalu jer ne postoje zakonske osnove za izruèenjebilo kojeg našeg dràvljanina ovom sudu.“; Vladan Batiæ, Ministar pravde Republike Srbije,Blic, 02. 03. 2001;

„Do usvajanja novog zakona moguæe suðenje u SRJ“; Vladan Batiæ, Ministar pravde Repu-blike Srbije, Blic, 21. 03. 2001;

„Saradnja sa Hagom znaèi hapšenje i predaju optuènih“; Dìm Lendejl, portparol Haškogtribunala, Vijesti, 16. 02. 2001;

* * *

Istraìvanje èiji su (neki) rezultati ovde izloèni, završeno je oko mesec i podana pre spektakularnog hapšenja Slobodana Miloševiæa i „pravno-legalistiè-kih“ zavrzlama i izmešanosti kompetencija (ili suprotstavljenih interesa) razlièitihdràvnih organa i institucija, sve to u folk-dekoru otu`ne masice fosilizovanihnesreænika i mentalnih zombija, koji su „narodno-straàrili“ nad svojom Slo-bo-ikonom, dok je on u Brozovom atomskom skloništu gomilao oru`je i (okruèngomilom opasnih fanatika) sanjario „aprilski ustanak“. Ova potonja èinjenica –faktièko planiranje dràvnog udara ili u najmanju ruku teroristièko grupisanje, or-ganizovanje i naoruàvanje u cilju ugroàvanja legalnog poretka – nije se uèiniladovoljnim „legalistièkim `recima“ da navedenu radnju, odnosno nameru radnje,okvalifikuju odgovarajuæim imenom – terorizam. Pri èemu takve kvalifikacijedele naokolo šakom i kapom, ali samo namenjeno onima koji nisu „naši“, iako samnogo manjim dosegom „komandne odgovornosti“.

Ono što su „legalistièki `reci“ uporno gradili i zidali – strategiju otpora, ili baršto dugotrajnijeg koèoperenja i inaæenja – razgradio je upravo „predmet njihovebri`ljive skrbi“ svojom, nièim izazvanom, „àlbom“, tj. priznanjem upravo mnogoèega od onoga za šta ga se optuùje: da je radio na „dràvnim poslovima“, u ko-jima „smo u uslovima totalnog embarga i rata preko Drine pomagali svoj narodsvim sredstvima koja su nam stajala na raspolaganju...Što se tièe sredstava tro-šenih za oru`je, municiju i ostale potrebe Vojske Republike Srpske i RepublikeSrpske Krajine, ti se izdaci nisu mogli iz razloga dràvnih interesa kao dràvnatajna prikazivati u Zakonu o budètu koji je javni dokument...kao što se nije ob-javljivalo ni sve što je išlo za Vojsku Republike Srpske.“19 Reèju, pljaèka budètasopstvene dràve (koji popunjavaju iz poreskih davanja svi graðani) radi pljaèketeritorija i bogatstava drugih, susednih dràva! Samo što to više nije samo „delo-vanje protiv svog naroda“, to je i javno priznato delovanje „protiv drugih naroda“,dakle, dràvni terorizam, jer istovremeno „u ratu se nije uèestvovalo“. A za todelo je nadleàn legitimno uspostavljen sudski organ UN, èijim je èlanom posta-la i ova dràva, svojim izborom.

Zakljuèak: denacifik(s)acija i katarza: svetlosnim godinamadaleko

Pojam „denacifik(s)acije“ je u ovom tekstu shvaæen i upotrebljavan u dalekoskromnijem opsegu i znaèenju od mnogo poznatijeg, i èešæe upotrebljavanogpojma „denacifikacije“. Potonji je deo kontingenta promišljanja krupnijih dijahro-nijskih pitanja moralne filozofije, kojima æe se baviti u buduænosti produbljenapropitivanja i kontroverze prethodnih procesa i domašaja i efekata „nacifikacije“.


19 „@alba istra`nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu – za veæe tog suda iz èlana 23. stav 6.ZKP – povodom rešenja o odreðivanju pritvora od strane okrivljenog Slobodana Miloševiæa“,Danas, 3. 04. 2001: 11

Ovaj skromniji pojam se odnosio prvenstveno na sinhronijsko i situaciono sni-manje aktuelnih domašaja i merila „praktièno-delatne“ moralne svesti i nivoamoralnog rezonovanja javnog mnjenja o nekim od tih kljuènih kontroverzi –dakle, bio je orijentisan na aktuelno „kolektivno“ promišljanje, emocionalizaciju ikognitivno-afektivnu fenomenološku percepciju ciljeva i dometa procesa dugogtrajanja u traganju za „pozitivnim“ nacionalnim identitetom. Ne na poslednjemmestu, trebalo je da ukaè ili na statiènost, ili na dinamièku osnovu promenaobrazaca politièke kulture.

Proces denacifik(s)acije u Srbiji poèeæe onog trenutka kada se na jav-noj/politièkoj/kulturnoj sceni pojavi neki srpski „Vili Brant“, koji æe da ode i da sepokloni senima Vukovara, Osijeka, Zadra, Sarajeva, Mostara, Zvornika, Bije-ljine, Foèe, Srebrenice, Raèka, Ðakovice, Prištine, itd. (da ne nabrajamo dalje) iiskreno se izvini za zloèine tamo uèinjene u ime naroda kojem i on/ona pripada.Ovim se ne otklanja, a još manje negira neophodnost pojavljivanja istih takvih„Vilija“ u Hrvatskoj – za zloèine poèinjene nad Srbima samo zato što su bili Srbi,u Slavoniji, Krajini, ili zloèina poèinjenih u ime Hrvata nad Muslimanima/Bošnja-cima u Srednjoj Bosni i Hercegovini. Napokon, pojavljivanje nekog „Vilija“ iz re-dova potonjih `rtava, koji bi zamolio za oproštaj za zloèine poèinjene u imeMuslimana/Bošnjaka nad svima ostalima. Kvantitativno „sameravanje“ i prebro-javanje `rtava svih zloèina protiv svih, u ime nekakvih (uvek problematiènih pro-centualnih) proporcija – ko je u ovom krvavom kolopletu najviše stradao – nijenešto što bi trebalo da bude sekundarno, niti efemerno (naprotiv!). Meðutim,sporovi oko brojki, kao cinièna algebra stradanja, zamagljuju suštinu. A ona je utome da dug pijeteta prema svakoj pojedinaènoj `rtvi, koja je uvek nevina veæsamim time što je bila `rtva, mora biti istovetan. Kao i da na isti nivo odgovornos-ti moraju biti smešteni svi odgovorni ili krivi za svaki pojedini (ugašeni) ljudskiìvot i druge nesreæe, poèinjene u ime ne-ljudskih ciljeva. U tom nivou su sve

`rtve zauvek ujednaèene i meðu njima više nema (moguænosti) sporova (ako ihje ikada i bilo, što se teško moè saznati). Ali, ako one – tj. `rtve – (p)ostanu mo-nete za potkusurivanje produènih meta-sporova inicijatora i realizatora njiho-vog `rtvovanja kroz kvantifikaciju samo naših `rtava „u ime....ciljeva“, onda je tonjihovo konaèno obesmišljavanje (obezvreðivanje, pa i blasfemija), koje ne vodizapreèenju i/ili ponavljanju istog obrasca. Naprotiv, onda je to vapaj „preìvelihbrojki“ za nekim u buduænosti ponovljenim „politièko-algebarskim poravnavan-jem“. Meðutim, politièka algebra je problematièna stvar. Uvek neko ko odluèujeo tablici mnoènja matrica („tuðih“ zlodela vs. sopstvenih), moè „sluèajno“ dazaboravi predznak prethodnog matriènog raèuna, bilo da je on bio bitnoobeleèn „plus“ ili „minus“ saldom, te da uznastoji da uspostavlja nova „pravilamnoènja i deljenja“. Nekrofilni saldo je jedini koji se istovremeno mnoì time štose deli. I sve tako do uspostavljanja „nultog“ salda politièke algebre.

Izvesno je da procesu denacifik(s)acije u Srbiji neæe doprineti gest, povu-èen s najvišeg nivoa vlasti.

256 Stjepan Gredelj

On je došao u vidu zakljuèka sa sednice Glavnog odbora Demokratskestranke Srbije, odrànog 25. 03. 2001: „DSS zastupa legalizam i „umereni na-cionalizam“ koji se zasniva na tome da brinete za svoju dràvu i za sve narodekoji u njoj ìve“ (kako je napisano u izveštaju Veèernjih novosti, 26. 03. 2001, str.2). Stranaèkoj sednici je predsedavao zakleti legalista, koji izgleda ne smatra daje legalistièki inkompatibilno biti istovremeno i lider stranke i šef dràve! Što jeranijem šefu dràve više puta (s razlogom) bilo spoèitavano upravo s njegovestrane.

Ova prièa otvara novu aporiju i/ili kvadraturu kruga, koja je ponajmanjeterminološka, mada bi se i time valjalo nakratko pozabaviti. Naime, ako je nacio-nalizam kao takav nešto nesumnjivo dobro, èemu onda pridevi: umereni, demo-kratski?! Ni voda, ni vino?! Neki opijat, sasvim izvesno. S potencijalno opasnimproduènim dejstvom. I neizbe`nim mamurlukom.

Ergo, poruèuje se iz DSS, dràva je nacionalna („umereno“) dominantnognaroda sa nekim „malodobnim“ podstanarima o kojima æe veæina „brinuti“. Videlose kako ta briga moè da izgleda na Kosovu, ali i u Sandàku, Sremu (Hrtkovci-ma i Beški), Zemunu, Petrovaradinu (1991-1994). Meðutim, veæi je problem štoto tako u Ustavu ne piše. Prema slovu tog Ustava, Srbija je dràva svih njenih

graðana. Da li to pripadnici DSS revidiraju Ustav? Bez Ustavotvorne skupštine?

Koji su reperi „umerenosti“? Ako je ovaj „umeren“, znaèi li to priznanje da jeprethodni bio „neumeren“? Pa ipak se njegovi promoteri i „glavni izvoðaèi rado-va“ èstoko, inatima i odugovlaèenjima neizbe`nog štite (Miloševiæ ali i izvesnišamaèki bivši gradonaèelnik, èija „predaja Hagu je bila ozbiljna greška“). Samozato jer su „neumereno naši“?

Ko odreðuje koji je „nacionalizam“ manje u-meren, skoro opasan; ko æe toda u-merava? Zasad su takvi, ispada, samo manjinski, koji moraju biti tolikou-mereni da ih nema, eda ovaj veæinski u-meren ne bi postao ponovo „ne-ume-ren“, tj. bezmeran.

„Briga za dràvu“ iz gornje aporije nije jednaka nacionalizmu, naprotiv on jenebriga za dràvu, a pogotovo „za sve narode koji ìve u njoj“. Dràva, takvakakva jeste – multinacionalna i multikonfesionalna, onda mora da apsorbuje, alii da trpi i toleriše SVE nacionalizme. (Mada, sigurno je bolje – nijedan!) Jer, akojedan narod moè da gaji i neguje u-mereni nacionalizam, kako (i šta) moèspreèiti ostale narode da svoje (najèešæe reaktivne) nacionalizme u-meruju posvojim merama, koje su u pravilu drugaèije od mera veæinski „umerenog“.

Kako se moè mantrati u-mereni nacionalizam (zapravo, jasno kojim para-metrima sa-meravan), kada u parlamentu „umereno nacionalne“ dràve „legal-no“ (dakle, i legalistièki!) deluju bar dve naci-fašistièke stranke (ili stranke ranijihpraktiènih aktivnih poslenika krvavog naci-fašizma)? Kada u tom parlamentuposlanik SRS zapreti poslaniku druge stranke „da je zaklao veæ toliko balija damu neæe biti problem da zakolje još jednog“. A da poslovièno „u-mereno“ i još ne


premereno tuìlaštvo ne reaguje po slu`benoj du`nosti za širenje nacionalne iverske mr`nje, bez obzira na imunitet, niti predsednik parlamenta reaguje, barpo „slu`benoj du`nosti“ i opomene dotiènog poslanika, mada bi zapravo trebaloda ga isporuèi skupštinskom obezbeðenju. No, i predsednik Skupštine je èsto-ko „u-meren“!

Da li se pod „u-mereni“ mogu podvesti i militantne grupe skinheadsa, neo-ljotiæevski, neoklerikalni i slièni pokreti, èiji je credo: „Bogom blagoslovena pra-vedna sila“? Da li su oni toliko „u-mereni“ da se u glasilu jednog od njih, Obraz

pišu programatski tekstovi „u-merenjaštva“, u istom broju gde se daju konkretnauputstva za delovanje skinheadsima?!

Mete Obrazaša su: „amerièka dominacija nad ekshrišæanskom Evropom,ali i ustaše, poturice, šiptari (malim slovom!) i NATO okupatori...koji uzmièusamo kad se na njihovu Demokratsku silu odgovori Bogom – blagoslovenompravednom silom, kojom bi trebalo zveknuti i sve ovdašnje proklete homosek-sualce, pedofile, narko-dilere, beskrupulozne pljaèkaše dràvne i narodne imo-vine. Demokratija je par excellence poluga globalne ideološke manipulacijekojom se najbeskrupuloznije razaraju suvereniteti nacionalnih dràva. Prièe otome da je demokratija vladavina prava i zakona jesu prièe namenjene sluðenimnaivèinama i gordim glupacima. Alternativa demokratiji je ìvot u dràvi zasno-vanoj na stratokratskim naèelima, pošto je neposredna politièka delotvornostmoguæa samo na temeljima staleške sabornosti“. („Otaèatstveni pokret „Obraz“,Vreme, 29. 03. 2001.) Da li pisanje u glasilu ovakvog pokreta znaèi i slaganje sanjegovim naèelima?!

U-mereni nacionalizam teško moè da prikrije da se javlja kao socijalna i in-dividualno-psihološka mimikrija àla zbog kolosalne propasti mega-nacionalis-tièkog projekta, dakle u pitanju je loše prikrivena frojdovska kompenzacija zaneostvarenu Veliku Srbiju.

Beograd, 22. 4. 2001.

Literatura

Dakoviæ, N. (1997.), „Savez mantije i uniforme, filozofa i ratnika“, Naša Borba, 2-23.novembar.

Dimitrijeviæ, N. (2001), Sluèaj Jugoslavija – socijalizam, nacionalizam, posledice, Reè,Samizdat B92.

Dinstein, Y. (1965), International Law (odeljak: “The Defense of Obedience to SuperiorOrders”), Leyden.

Ðorðeviæ, M. (1998), Znaci vremena, Janus, Beograd.

Gredelj, S. (1999), „Klerikalizam, etnofiletizam, antiekumenizam i (ne)tolerancija“, Socio-logija, Vol. LXI, No. 4.

Jaspers, K. (1999.), Pitanje krivice, Beograd.

258 Stjepan Gredelj

War, Crimes, Guilt, Sanctions

Summary: In the first part of the text the results are presented of a public opinion surveyon a nation-wide sample of Serbia, dealing with wars, war crimes, responsibility for warcrimes and prosecution of persons responsible for war crimes. The results indicate a gra-dual increase of consciousness in the Serbian public about the inevitability of telling thetruth about recent Balkan wars. The other part of the text deals with sources and modelsof resistance toward this tendency, through widespread negative propaganda against theHague tribunal and revival of nationalistic ideology and practice.

Key words: war, war crimes, responsibility, guilt, prosecution, The Hague tribunal, natio-nalism.


USTAVNO-PRAVNI I

ME\UNARODNI KONTEKST

7.

Slobodan SamardìæInstitut za evropske studijeBeograd

Da li je moguæa federalna saglasnost

izmeðu Srbije i Crne Gore?

Rezime: Razrešenje krize federacije i moguæe stvaranje nove dràvne zajednice Srbije iCrne Gore suoèava se sa nizom naèelnih pitanja. To nije samo problem politièke formulemeðusobne integracije dve federalne jedinice, veæ je pre svega problem formule legitim-nosti nove zajednice polazeæi od njenih strukturnih obele`ja. Demokratska procedurastvaranja nove federacije pretpostavlja konstituisanje Srbije i Crne Gore kao demokrats-kih jedinica. Imajuæi u vidu njihovu unutrašnju politièku sloènost, teško je pretpostavitida princip proste veæine moè da zadovolji zahtev za legitimnošæu odluke o ulasku unovu federaciju ili, pak, odluke o dràvnom razdvajanju. Stoga se u radu traga za proce-durom koja u najveæoj meri moè da zadovolji uslov opšte saglasnosti.

Kljuène reèi: Federacija, Srbija i Crna Gora, savez dràva, legitimnost, referendum, de-mokratija, konstitucionalizam.

Kriza današnje federacije Srbije i Crne Gore (SR Jugoslavije) takvog je inten-ziteta i obima da su politièki delatnici u obe republike stavljeni pred dilemu: ili te-meljna rekonstrukcija postojeæe federacije ili odvajanje u dve nezavisne dràve.Do poslednjih saveznih izbora 24. septembra 2000. godine, ova dilema izgledalaje drugaèije. Èinilo se kao da je reè o sporu izmeðu jedne federalne jedinice u ko-joj je prevagu odnela demokratska politika, i druge u kojoj dominira autoritarnastruktura vlasti potpomognuta isto tako autoritarnim saveznim ustanovama. Na-kon ovih izbora, koji su predstavljali uvod u rušenje autokratskog sistema vlasti usaveznoj dràvi i u Srbiji, osnovni spor oko federacije postao je sasvim transpa-rentan. On se vodi izmeðu pristalica dràvne nezavisnosti zastupljenih u vlada-juæim strukturama Crne Gore i pristalica demokratske rekonstrukcije federacijekoje zastupaju vladajuæa koalicija u Srbiji i opozicione stranke u Crnoj Gori.

O verovatnom ishodu osnovnog politièkog spora oko federacije ovde nije nimoguæe ni potrebno govoriti. Ako bismo se preduzeli tog zadatka, nu`no bismozašli u tekuæu diskusiju, koju po prirodi stvari odlikuju politièki argumenti pro et

contra. Mi ovom prilikom hoæemo da izloìmo strukturu problema i da iz nje izve-demo pretpostavke njegovog demokratskog rešavanja. Naša regulativna idejapri tom sadràna je u zamisli o ustavnom sporazumu, koja izraàva orijentacijuka racionalnom i istovremeno svestrano prihvatljivom rešenju. Namerno izbega-vamo strategiju „obostrano prihvatljivog rešenja“, iako je reè o dvoèlanoj federa-ciji, buduæi da se spor oko federacije objektivno ne moè tumaèiti kao spor dvejasno diferencirane strane, ponajmanje kao spor dve federalne jedinice. U tomsluèaju, spora zapravo ne bi ni bilo, jer bi bilo dovoljno da samo jedna izrazi svojstav o nepristajanju na neki oblik zajednièke dràve pa da problem i naèelno ipolitièki bude skinut s dnevnog reda.

Kada kaèmo da ideja o ustavnom sporazumu podrazumeva svestranoprihvatljivo rešenje, onda imamo u vidu mnogo sloèniju strukturu problema.Upravo o tome æe nadalje biti reèi. U vezi sa tim potrebno je tragati za najprime-renijem naèinom izlaska iz postojeæe krize federacije, postupkom koji æe odgo-varati stvarnoj sadrìni problema. Ma kakav bio ishod napora da se reši krizafederacije, svi zainteresovani javni èinioci pristaæe na rešenje samo ukoliko seprethodno sloè oko postupka promene postojeæeg dràvnog aran`mana.

Politièke promene koje su se dogodile u saveznoj dràvi i Srbiji nakon izbo-ra od 24. septembra, i posebno dogaðaji u Srbiji 5. oktobra, odluèujuæe su dopri-nele tome da se ovaj temeljni dràvni problem postavi u perspektivu mirnog idemokratskog rešavanja. Srbija i Crna Gora zapoèinju svoju ustavnu tranzicijudeceniju posle ostalih zemalja srednje i istoène Evrope. Kao i druge zemlje, ione moraju da poðu od svojih specifiènih problema, koji su se tokom poslednjihdeset godina dodatno poveæali. U tom poduhvatu rekonstrukcije dràve postojesamo opšti uzori, sadràni u naèelima modernog konstitucionalizma i federaliz-ma, kao i u nekim sliènim iskušenjima i preprekama na koje su nailazile zemljesrednje i istoène Evrope.1 Konkretnih uzora, dakle, nema. Sluèaj razdvajanjaÈeške i Slovaèke, i likvidacije njihove federacije, samo u nekom krajnje analoš-kom smislu moè da posluì kao uporedan primer. Za konkretnu analizu onnema veliki uporedni znaèaj. Jedina pouzdana veza današnje ustavne situacijeSR Jugoslavije sa onim u drugim zemljama tranzicije jeste rastereæenje od bala-sta starog reìma, ako još ne od svih njegovih ustanova i politièkih navika, onosvakako od njegovih neposrednih aktera. Sa takvim rastereæenjem politièkeopcije koje su u igri, ili æe to tek biti, bar su mnogo transparentnije nego do sada.Drugim reèima, Srbija i Crna Gora tek sada ulaze u polje politike i treba oèekivatida æe svoje temeljne politièke probleme rešavati u horizontu toga polja.

Razlozi ovde ponuðene analize i elemenata za rekonstrukciju dràvnezajednice Srbije i Crne Gore nalaze se u empirijski potvrðenoj èinjenici da se

264 Slobodan Samardìæ

1 O ovome veæ postoji bogata biblioteka studija i èlanaka. Za ovu priliku navodimo veæ kla-sièan rad Alfreda Stepana u Huana Linza Demokratska tranzicija i konsolidacija, Filip Višnjiæ,Beograd, 1998, kao i èasopis East European Constitutional Review, koji od 1993. godinesistematski prati ustavnu problematiku novih demokratija u srednjoj i istoènoj Evropi.

veæina graðana u dve republike opredeljuje za neku vrstu saveza.2 Osim ove,postoje i druge strukturne pretpostavke za izgradnju zajednice, kao što su: više-decenijsko postojanje jedinstvenog privrednog prostora, veæinsko raspoloènjestanovništva u obe republike za uèešæe u evropskim integracijama, izmešanoststanovništva usled vekovnih migracija, etnièka i kulturna bliskost veæinskog sta-novništva u dve republike, kao i njihova konfesionalna povezanost. Jedan od èi-nilaca za gradnju nove zajednice je i rastuæa svest graðana o potrebi oèuvanjakulturnih i regionalnih razlika u postojeæim dràvnim okvirima i spremnost zausvajanje odgovarajuæih normi o garancijama i zaštiti kulturnog pluralizma.

Sadašnji rascep izmeðu dve republike i nefunkcionisanje savezne dràve unjenom ustavnom reìmu posledice su višegodišnjeg delovanja vladajuæih poli-tièkih stranaka, naèina ustanovljenja nove federacije nakon raspada prethodne,nepoštovanja ustavnih pravila i saveznih zakona i potpunog politièkog volunta-rizma u voðenju javne politike. Posledice takvog delovanja nisu se odnosilesamo na blokadu savezne dràve, veæ su se direktno reflektovale na politièkastanja u republikama. U Srbiji, gde je celu deceniju na delu bio autokratski poli-tièki obrazac, reìm je nedostatak politièke podrške stanovništva rešavao sreds-tvima besprimerne politièke manipulacije i otvorenog nasilja. U Crnoj Gori, gdeje tokom ’98 i ’99 godine došlo do odreðene unutrašnje demokratizacije i zvaniè-nog odvajanja od reìma u Srbiji i od saveznih ustanova, stvoren je dubok poli-tièki rascep u stanovništvu oko pitanja opstanka dràvne zajednice i modalitetarešavanje dràvne krize.3

Mirno i demokratsko rešavanje višegodišnje krize federacije traìlo je drugepolitièke aktere, one koji bi ispunili uslov legitimnih i demokratski izabranihpredstavnika graðana i koji bi biti sposobni da tragaju za saglasnim rešenjima.4

Ali, ovo je samo minimalni politièki uslov za stvaranje nove zajednice konstitu-cionalnog tipa. Posmatraèi se naèelno mogu sloìti sa politièkim povodima i

Da li je moguæa federalna saglasnost? 265

2 Nakon poslednjih skupštinskih izbora u Crnoj Gori ovo se moè pouzdano tvrditi. Koalicija„Za Jugoslaviju“ dobila je blizu 41% glasova, èemu se moè pripisati i odreðenii procenat gla-sova datih manjim profederalnim strankama, koji su se rasuli usled nepostignutog izbornogcenzusa. Treba imati u vidu da i meðu pristalicama pronezavisnog bloka, koji je odneo izbornupobedu, postoji nezanemarljiv procenat glasaèa orijentisanih ka moguæem savezu dve suve-rene dràve. Platforma krnje crnogorske vlade o takvom savezu (kraj decembra 2000) vodiraèuna upravo o tim biraèima. Vrlo je verovatno da bi na eventualnom referendumu, kada sebiraèi moraju opredeliti „za“ ili „protiv“ zajednièke dràve, bar mali procenat ovih biraèa optiraoprotiv odvajanja.3 Meðu više individualnih i kolektivnih studija o ovim problemima izdvajaju se zbornici Lavi-

rinti krize – preduslovi demokratske transformacije SR Jugoslavije (prir. S. Samardìæ, R. Na-karada, Ð Kovaèeviæ), Institut za evropske studije, Beograd, 1998. i Raèji hod – Srbija u

transformacijskim procesima (prir. M. Laziæ), „Filip Višnjiæ“, Beograd, 2000.4 U svom prilogu za pomenuti zbornik Raèji hod... („Društveni sklopovi, politièki delatnici, de-mokratski poredak“) Slobodan Antoniæ na osnovu ubedljive analize karakter doskorašnjegreìma u Srbiji pripisuje pre ulozi politièkih aktera nego društvenih struktura. Vid. nav. zbornik,str. 65-169.

opštim ciljevima sadrànim u platformi crnogorske vlade Osnovi novih odnosa

Crne Gore i Srbije od avgusta 1999. godine izraènim u stavu: „Ustav SRJ iz1992. ne moè biti osnov za uspostavljanje novih dràvnih odnosa“.5 Ali, ispun-jenje ovih naèelnih polazišta rekonstrukcije mora da vodi raèuna o višestrukojsloènosti ove dvoèlane federacije, sloènosti koja se tièe ne samo njene baziè-ne strukture (dve federalne jedinice), veæ i unutrašnjih struktura samih èlanica.

Doskora se na politièkoj ravni u magli sporova izmeðu politièkih rukovodstvaCrne Gore, s jedne i Srbije i savezne dràve, s druge strane, nije primeæivalaupravo unutrašnja politièka i svaka druga sloènost obe republike Ta svekolikasloènost ne samo da utièe nego i determiniše legitimnost i funkcionalnost mo-guæe zajednice. Sada, kada Crnu Goru više ne pritiska centralistièka politika sa-vezne dràve, niti ekspanzivna politika iz Srbije, sloènost politièke, društvene ietnièke strukture obe republike mogu da doðu do izraàja kako u procesu njiho-vog unutrašnjeg ureðenja, tako i u procesu njihovog zajednièkog konstituisanja.Iako federalizam u svom klasiènom obliku i u svojoj osnovi predstavlja aran`manteritorijalne organizacije vlasti, koju konstituišu jedinice kao proste teritorijalneceline, on u suštini nikada nije samo to. U zavisnosti od unutrašnje politièke, pri-vredne, etnièke i kulturno-istorijske sloènosti samih jedinica (ustavnih konstitue-nasa), svaki konkretan federalizam obrazovao je svoj konstitucionalni design.Tako svaki od njih predstavlja izraz ne samo prostog mnoštva njegovih teritorijal-nih jedinica, veæ i višestruke sloènosti njihovih unutrašnjih struktura.

Ukoliko buduæa zajednica Srbije i Crne Gore treba da proistekne iz demo-kratski izraène volje njihovih graðana, tada i one same treba da se konstituišukao demokratske dràve (politièke jedinice) i da samim tim omoguæe pluralanuticaj svojih sloènih sastava na proces konstituisanja i potonjeg funkcionisanjazajednice. Jedino u tom sluèaju politièki akteri, koji po prirodi stvari vode ovajproces, mogu da reše svoj zadatak utemeljivanja stabilne i trajne politièke za-jednice modernog federativnog tipa.

Ustanovljenje federacije Srbije i Crne Gore, današnje SR Jugoslavije, pred-stavlja školski primer kako ne treba stvarati dràvnu zajednicu. Ako ona treba dapostoji, ako veæinsko raspoloènje stanovništva ide u prilog zajednici, takvojistorijskoj okolnosti mora da odgovara korektna procedura njenog utemeljenja.Tek primenom takve procedure od graðana i ustanova zajednice moè se spunim pravom oèekivati poštovanje njenih ustavnih naèela i normi.

Pitanje ispravnog postupka rekonstrukcije savezne dràve ima dva vida.Prvo, buduæi da je reè o ustavnim promenama, štaviše o potpunoj ustavnoj revi-ziji, postavlja se pitanje o razlozima zbog kojih bi se zaobišla postojeæa ustavna


5 Sasvim je drugo pitanje ono što autori Platforme izvode u nastavku pomenutog stava,naime, da „novim konstitucionalnim procedurama treba obezbijediti legitimitet zajednice iostvarivanje principa na kojima se ona zasniva“. Ovaj stav moè se tumaèiti kao saglasanduhu „ustavnog prekida“, koji je karakterisao upravo donosioce sadašnjeg Ustava SR Jugos-lavije 1992.

procedura promene.6 Po toj proceduri, takva odluka ne moè se doneti bez sa-glasnosti skupština federalnih jedinica (èl. 141, st. 2 Ustava SRJ), što predstavl-ja apsolutni garant ravnopravnosti dve republike u postupku izmene ustava.Nasuprot tome, zahtev da se promene i „konstitucionalne procedure“ upuæujena èlju predstavnika crnogorskih vlasti da se sa utemeljenjem nove zajednice(saveza) krene ab ovo. Time bi se preko politièke formule o osnivanju novog sa-veza postigao drugi, a zapravo primarni, politièki cilj – zadobijanje dràvne ne-zavisnosti. U meðuvremenu, stanovište zvaniènih predstavnika Crne Goreevoluiralo je u pravcu dva nova zahteva: organizovanje referenduma o nezavis-nosti i insistiranje na meðunarodnom priznanju republike.7 Celokupni savezniustav, zajedno sa odredbama o njegovoj izmeni, stavlja se ad acta.

Drugi aspekt problema ispravnog postupka je naèelnije prirode. Moè seformulisati u vidu sledeæeg naèela: veæinska odluka o ustavu, bilo da je donosipredstavnièko telo naroda (ustavotvorna ili redovna skupština), bilo da se donosidirektnim izjašnjavanjem naroda (referendum), inherentno sadrì manjak legi-timnosti. Naèelo se odnosi ne samo na etnièki sloèna društva, kao što su srpskoi crnogorsko, veæ i na društva u kojima postoje duboke politièke podele oko suš-tinskih dràvnih pitanja, kao što je danas sluèaj u Crnoj Gori. Ako bi se u ovakvojsituaciji primenila prosta veæinska formula, kao što predviða crnogorski Zakon oreferendumu, stabilna politièka manjina, koja danas iznosi blizu 50% izbornogtela, ostala bi bez minimalnog uèešæa u konstituisanju nove zajednice. U tomsluèaju, ovaj stranaèki blok i njegove pristalice ne bi imao obavezu lojalnosti pre-ma novoj dràvi i tom dràvom bilo bi gotovo nemoguæe demokratski upravljati.8

Ali, politièke posledice bile bi iste kada bi trenutna politièka manjina u CrnojGori u sluèaju zadobijanja veæine htela da na isti, proceduralno sumnjiv, veæinskinaèin ostvari svoju profederalnu opciju. Ona ne bi mogla da oèekuje lojalnostnove politièke manjine i republikom takoðe ne bi mogla demokratski da upravlja.Podela i latentni politièki sukob u Crnoj Gori preseca sve društvene kategorijeove republike. Ako se tome doda i èinjenica da u Crnoj Gori ìvi oko 26% manji-na sa odgovarajuæim udelom u biraèkom telu, onda je tema o ustavnoj saglas-nosti u ovoj republici imperativna politièka tema, nezaobilazna u strategijipostizanja mirnih i temeljnih rešenja.


6 Kao što je pomenuto, vlada Crne Gore zagovarala je još u svom predlogu od 1999. godinene samo potpunu promenu dràvnog aran`mana (neku vrstu konfederacije za razliku od pos-tojeæe federacije), nego i „nove konstitucionalne procedure“ kojima promene treba sprovesti.Isti se stav ponavlja u vladinoj platformi od 2000. (ovoga puta bez podrške jednog koalicionogpartner, Narodne stranke), uz radikalizovan zahtev o dve meðunarodno priznate dràve.7 Zanimljivo je da ovi zahtevi kulminiraju nakon pobede demokratske opozicije u Srbiji na sa-veznim izborima. Dok je prethodnim predstavnicima Srbije bila ponuðena blaà varijanta de-volucije dràve (federacije) ka konfederaciji, novim demokratski izabranim predstavnicimanudi se radikalniji predlog potpunog dràvnog razdvajanja i kasnijeg sklapanja saveza suvere-nih dràva.8 Kada je donesen Zakon o referendumu u Skupštini Crne Gore, januara ove godine, profe-deralno orijentisane stranke bojkotovale su zasedanje.

U Srbiji do prošle godine nije postojala demokratski legitimna vlast æiji bipredstavnici na ovom, prilièno redukovanom, nivou legitimnosti pregovarali sapredstavnicima Crne Gore o ustavnoj rekonstrukciji zajednice. Kao kriterijum za„demokratski legitimnu vlast“ uzimamo izborne uslove, ukoliko su oni pre izborabili prihvaæeni saglasnošæu svih relevantnih stranaka. U Crnoj Gori to jeste biosluèaj, i prilikom skupštinskih izbora 1998. i na prevremenim izborima aprila ovegodine. U oba sluèaja izborni zakoni bili su prihvaæeni na osnovu opšte stranaèkesaglasnosti. Èinjenica da je Demokratska opozicija Srbije pobedila na saveznimizborima 24. septembra 2000. nije bila posledica korektnih izbornih uslova, veæ jebila izraz eksplozije narodnog nezadovoljstva. Izbori su bili samo put (paradok-salno, trasiran od strane vladajuæeg reìma) da se legitimnim aktima ukloni ne-demokratski reìm i da se, shodno tome, otvori i pitanje nove zajednice i pitanjenarednih prevremenih izbora u samoj Srbiji.9 Tako je nakon deset godina u Srbijiponovo na dnevnom redu pitanje dvostrukog konstituisanja, kao republike i kaodela savezne dràve, ali ovoga puta u bitno drugaèijem politièkom ambijentu. Ali,za razliku od situacije u Crnoj Gori, u Srbiji ne postoji ni pribli`no ozbiljna podela udruštvu i meðu politièkim strankama oko pitanja zajednièke dràvnosti. S jednestrane, politièki predstavnici u ovoj republici spremni su da do postizanja spora-zuma sa Crnom Gorom poštuju savezni ustav, pa time i njegove procedure oizmeni. S druge, pak, strane, u Srbiji se sada problem ustavnog konstituisanja irepublike i zajednièke dràve posmatra kao dugoroèan naèelan, a ne dnev-no-politièki, problem, koji zahteva pre svega ispravnu proceduru rešavanja.

Pitanje o ispravnoj proceduri ustanovljenja neke politièke zajednice nikadanije politièko-tehnièko ili pravno-tehnièko pitanje. Pogotovo ne u sloènim poli-tièkim zajednicama kao što su federacije. Koji æe postupak biti primenjen, zavisiod uèesnika u procesu konstituisanja, njihovih politièkih preferencija, spremnos-ti na meðusobne trajne koncesije i kompromise. Idealan je sluèaj kada jemoguæe zadovoljiti sve politièke interese i stvoriti institucije u kojima æe oni moæida se izraze i ravnopravno sa drugima bore za svoje ostvarenje. To, meðutim,najèešæe nije moguæe. Postoje granice funkcionalnosti dràvnih ustanova, kojepucaju ukoliko razlièiti interesi ne naðu zajednièki institucionalni imenilac, veæsvaka grupa interesa traì svoj udeo u procesu politièkog predstavljanja. Ma ko-liko svi interesi u društvu bili naèelno legitimni, ustavno kreiranje politièkih usta-nova po pravilu jeste proces institucionalne redukcije interesne sloènostidruštva na bazi sporazuma njegovih legitimnih predstavnika. Kako æe se tajpostupak konkretno obaviti, zavisi prvenstveno od ustavnih procedura.10

Pomenuli smo na poèetku da je današnja federacija Srbije i Crne Goresloèna dràva u višestrukom smislu. Nju èine dve federalne jedinice, koje


9 Oni su odrànii 23. decembra 2000. i završeni trijumfalnom pobedom Demokratske opozi-cije Srbije sa nesvakidašnjom veæinom od 64% glasova i više od dvotreæinskom veæinom u re-publièkom parlamentu.10 O procedurama donošenja i izmena ustava federacija vid. Ronald L. Watts, Comparing

Federal Systems, Queen‘s University Press, Montreal & Kingston, 1999, pp. 101-104.

raspolaù jakom istorijskom legitimnošæu kao politièke jedinice federalnogsaveza. One samim tim predstavljaju jedinice sporazumevanja oko novogaran`mana zajednice. Ukoliko, meðutim, taj aran`man treba da bude proizvodkorektne demokratske procedure, onda postupak izgradnje zajednice pretpos-tavlja prethodno demokratsko konstituisanje dràva èlanica buduæe federacije. Ito u dvostrukom smislu: u pogledu unutrašnjeg konstituisanja i u pogledu opre-deljivanja za zajednicu. Ukljuèivanje ovog drugog momenta u problem unutra-šnjeg konstituisanja èlanica posledica je naèelnog pozitivnog opredeljenjaveæine stanovništva u Srbiji i Crnoj Gori prema nekom obliku zajednice. Samimtim, odnos prema unutrašnjem ureðenju u republikama u dobroj meri odreðen jeodnosom prema zajednici. U ovom momentu to je u Crnoj Gori politièki va`nijepitanje nego u Srbiji, buduæi da dobar deo biraèkog tela u ovoj republici svoju lo-jalnost prema postojeæoj vladi uslovljava njenim stavom prema zajednièkojdràvi. Ali, to je naèelno va`no pitanje za celokupno biraèko telo u obe repu-blike, buduæi da svaki federalni aran`man prenosi deo nadle`nosti i vlasti na sa-vezni nivo, tako da je unutrašnje politièko usaglašavanja u republikama okonjihovih poèetnih preferencija u pogledu obima savezne nadle`nosti znaèajno iza pitanje legitimnosti vlasti u republikama.

Prema tome, unutrašnja politièka sloènost i Srbije i Crne Gore posrednoima znaèajan udeo u stanju legitimnosti saveza. O tome mora da vodi raèunasvaka korektna procedura rekonstrukcije sadašnje federalne dràve. Ovaj uvidnas navodi na skrupulozan empirijski postupak u postavljanju i rešavanju pitanjao stvarnim konstituensima zajednice Srbije i Crne Gore i njenim buduæim institu-cionalnim rešenjima. Opšti teorijski stav o politièkim jedinicama i njihovim graða-nima kao konstituensima mora i u ovom sluèaju da proðe kroz postupak analizepolitièke strukture i stvarnog politièkog stanja u obe republike.

Koji su to stabilni sklopovi interesa i opredeljenja u jednoj i drugoj republici,koji æe zahtevati svoj legitimni izraz u dvostrukom procesu konstituisanja demo-kratske dràve, na nivou republika i na nivou njihove federativne zajednice?Ovde govorimo o procesu konstituisanja stoga što su se i Srbija i Crna Gora, kaoi njihova dràvna zajednica, nakon raspada bivše federacije suoèile sa pitanjemlegitimnosti ne samo politièkog poretka nastalog 1990. i 1992. godine, nego i sapitanjem legitimnosti same politièke zajednice kako u okvirima federalnih jedini-ca tako i federacije.11 Ako je pitanje legitimnosti poretka (poredaka) bilo oprav-dano zbog nedemokratskih oblika vlasti, pitanje o legitimnosti politièkezajednice bilo je opravdano sa stanovišta manjkavosti demokratije kao iskljuèi-vo veæinske vladavine, u kojoj razlièite manjine (politièke i etnièke) nemaju pro-ceduralne moguænosti da utièu na ustavne i temeljne politièke odluke. Imajuæi


11 Za sluèaj Srbije vid. Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju, Beogradski centar zaljudska prava, Beograd, 1997, gde se problem definiše kao strukturno uslovljena legitimacijs-ka kriza (str. 8 ff). Za federaciju vid. Slobodan Samardìæ „Nedostatak konstitucionalizma –glavni problem srpsko-crnogorske federacije“, zbornik SR Jugoslavija kao dvoèlana federaci-

ja, CANU, Podgorica, 1995, sr. 369-385.

ovu dijagnozu u vidu, problem legitimnosti i poretka i zajednice mora se postavitisa stanovišta preispitane formule demokratije kao iskljuèivo veæinske vladavine.

Federalna saglasnost Srbije i Crne Gore, ukoliko treba da predstavlja spo-razum konstitutivnog tipa, ne moè da bude samo (ustavni) dogovor predstavni-ka veæinskih stranaka u republièkim parlamentima. Ukoliko takvu saglasnosttreba da postignu predstavnici dve republike (prva pretpostavka), njihova legi-timnost mora biti višeg stepena od proste veæinske stranaèke legitimnosti (dru-ga pretpostavka). To znaèi da konstituisanju federacije (u smislu novezajednice) treba da prethodi demokratsko konstituisanje republika kao sloènihjedinica sui generis. Ovaj proces ima svoj konstitutivni (utemeljujuæi) i institucio-nalni aspekt.

U konstitutivnom smislu on treba da zadovolji sve trajne interesne strukturedve republike, koje su u obe republike višestruke:

1) U Srbiji

– da zadovolji interes veæinske nacije (Srba) za odrànjem istorijskog kon-tinuiteta dràvnosti u modernoj istoriji;

– da zadovolji interes etnièkih grupa i manjina za postojanom ustavnomzaštitom njihovih posebnih prava;

– da zadovolji interes svih graðana Srbije za postojanom ustavnom zašti-tom njihovih osnovnih prava i sloboda i pravom ogranièenom politièkom vlašæu;

– da zadovolji interes pojedinih regiona Srbije, koji za to iskaù potrebu, zaposebnim regionalnim organizovanjem izraènom u konstitutivnom aktu repu-blike;

– da zadovolji interes svih onih koji to èle za zasnivanjem zajednice odgo-varajuæeg oblika sa Crnom Gorom.

2) U Crnoj Gori

– da zadovolji interes veæinske nacije (Crnogoraca) za odrànjem istorijs-kog kontinuiteta dràvnosti u modernoj istoriji;

– da zadovolji interes etnièkih grupa i manjina za postojanom ustavnomzaštitom njihovih posebnih prava;

– da zadovolji interes svih graðana Crne Gore za postojanom ustavnomzaštitom osnovnih prava i sloboda i pravom ogranièenom politièkom vlašæu;

– da zadovolji interes opština za lokalnom samoupravom;

– da zadovolji interes svih onih koji to èle za zasnivanjem zajednice odgo-varajuæeg oblika sa Srbijom.

Demokratsko konstituisanje dve republike znaèi u proceduralnom smisluuèešæe legitimnih predstavnika svih ovih razlièitih interesa u stvaranju temeljnogustavnog sporazuma u republici. U institucionalnom pogledu u republikama bibili stvoreni sistemi vlasti i zaštite osnovnih prava i sloboda koji najviše odgova-raju trajnim interesnim strukturama republika. Pretpostavlja se da bi Srbija u tom


pogledu bila parlamentarna regionalna dràva sa odreðenim elementima ga-rantovanog manjinskog uèešæa u vlasti na nivou regiona i opština i posebnimsistemom zaštite manjinskih prava na nivou republike. Crna Gora bi bila parla-mentarna dràva sa znaèajnom lokalnom samoupravom na opštinskom nivou,uz sistem garantovanog uèešæa u vlasti predstavnika etnièkih i manjinskih gru-pa, raèunajuæi i posebnu ustavnu zaštitu njihovih manjinskih prava na nivourepublike.

Ustanovljenje demokratskih politièkih zajednica na nivou republika preds-tavlja preduslov za novi federalni sporazum Srbije i Crne Gore. Elementi togsporazuma, videli smo, nalaze se veæ u procesu konstitutisanja republika kaoheterogenih demokratskih dràva. Sa ovakvim demokratskim kapacitetom, pro-ces sporazumevanja oko opšteprihvatljivog modela zajednice imao bi optimalnulegitimacionu podlogu za date strukturne uslove.

Federalni savez Srbije i Crne Gore ima, kao savez, svoja specifièna struk-turna obele`ja. On je, kao projekat, i jednostavniji i sloèniji u odnosu na posto-jeæe federacije. Jednostavniji je, jer ima samo dve politièke jedinice, ali upravo utoj njegovoj odlici kriju se neobièno sloèni funkcionalni problemi. Srbija i CrnaGora su dve dràve razlièitog prostranstva, broja stanovnika i privredne snage.Ova prirodna nesrazmera jedinica moè lako, pri bilo kom federalnomaran`manu, da ugrozi naèelo njihove ravnopravnosti u zajednici. S drugestrane, mehanièka ravnopravnost u svemu pri postojanju odreðenog broja za-jednièkih funkcija moè lako da dovede do iscrpljujuæih usaglašavanja oko sve-ga i svaèega, što bi išlo na štetu funkcionalnosti federalnog sistema odluèivanja ivlasti. Stoga ovaj model federalnog sporazuma zahteva minuciozno ispitivanjemere zajednièkih funkcija koje bi jedinice prenele na savez i naèina njihovog efi-kasnog sprovoðenja na federalnom nivou. Ovakva strukturna situacija u sva-kom sluèaju iziskuje koncept minimalne federacije u poreðenju sa današnjimfederalnim sistemima. To znaèi da bi (1) na federaciju bio prenet minimalni brojnadle`nost, koje bi (2) bile sprovoðene u kombinovanom reìmu samostalnogodluèivanja saveznih ustanova i saradnje saveznih i republièkih ustanova. Naj-zad, ovaj pristup pretpostavlja (3) da u širokom spektru samostalnih nadle`nostirepublika one neposredno saraðuju u rešavanju pitanja od zajednièkog interesai u tu svrhu osnivaju meðurepublièka tela nezavisna od saveznih.12

Ukoliko novi federalni sporazum treba da predstavlja naèelno i trajno rešenjeza celinu višestrukih sloènosti, kakva zajednica Srbije i Crne Gore jedino moèda bude, onda i njegov institucionalni izraz mora da predstavlja sistem višestrukihravnoteà. Da bi se zadovoljili svi pomenuti interesni sklopovi i pri tom povezali ufunkcionalnu celinu, neophodno je kombinovati doktrinarno razlièite tipove demo-kratije i organizacije vlasti. Ako je reè o federalizmu sa parlamentarnim tipom


12 Ovakav koncept razvijen je u studiji B. Mijatoviæ, D. Popoviæa i S. Samardìæa Zajednica

Srbije i Crne Gore – Predlog ustavne rekonstrukcije Srbije i Crne Gore, Centar za liberalno-de-mokratske studije, Beograd, 2000.

vlasti, dakle bez jake ustavne uloge šefa dràve, onda je neophodno institucio-nalno uravnoteìti naèin biranja skupštinskih domova i njihova ovlašæenja. Ako sepritom ide na kompromisni naèin odluèivanja u zakonodavnom telu (dvodom-nost), onda je iz razloga efikasnosti egzekutive va`no ojaèati njen manevarskiprostor u oblasti izvršne vlasti. Ali, i u samom naèinu izbora savezne egzekutive,ponovo iz razloga ravnoteè, treba uvesti odreðene mehanizme podele vlasti(power-sharing) izmeðu federalnih jedinica. Najzad, pošto je reè o multietnièkomsastavu stanovništva, treba uvesti mehanizme zaštite manjinskih prava na sa-veznom nivou koji su van uticaja i zakonodavnog i izvršnih organa vlasti.

Buduæi da je postojeæa federacija u svom osmogodišnjem trajanju preds-tavljala izrazito konfliktan politièko-institucionalni sklop, koji se izraàvao na višenivoa njegovog (ne)funkcionisanja, novi federalni sporazum mora u svojoj po-dlozi da nosi ideju pomirenja posredstvom ustavne saglasnosti. Poèetna taèkaostvarivanja sporazuma je meðusobno politièko priznanje svih znaèajnih(pomenutih) interesnih struktura. U tom smislu, znaèajnu konstitutivnu ulogutreba da odigra pravna fikcija novog poèetka. Polazeæi odatle, stvarni model no-vog federalnog sporazuma izgraðivao bi se korak po korak, ali u pravcu ireverzi-bilnog utemeljenja zajednice.

Beograd, 14. 5. 2001.

Federal Consensus between Serbia and Montenegro– Is It Possible?

Summary: The resolution of the crisis of the federation and the possible creation of a newstate community of Serbia and Montenegro is facing a number of questions of principle.There is not just the problem of the political formula of mutual integration of the two fede-ral units, but first of all the problem of the formula of legitimacy of the new community bea-ring in mind its structural features. The democratic procedure of creating a newfederation requires that Serbia and Montenegro be constituted as democratic units. Gi-ven their internal political complexity, it is difficult to assume that the principle of simplemajority may satisfy the demand for legitimacy of the decision to enter the new federationor the decision for state separation. Therefore this paper looks for a procedure that willmeet the demand of general consensus to the maximum possible extent.

Key words: Federation, Serbia and Montenegro, commonwealth of states, legitimacy, re-ferendum, democracy, constitutionalism.


Nenad DimitrijeviæCentral European University,Budapest, Hungary

Paradoksi ustavnog kontinuiteta

u kontekstu osporene dràvnosti

Rezime: U ovom tekstu analiziraju se dva pitanja. Prvo pitanje tièe se odreðenja metodakoji bi mogao da posluì kao adekvatan instrument za razumevanje politièke situacije uSrbiji danas. Autor nudi skicu jedne moguæe „teorije okolnosti“. Drugo, u tekstu se kritièkianalizira strategija ustavnog kontinuiteta. Osnovni zakljuèak glasi da ova strategija višenije odrìva, što je posledica rastakanja jugoslovenske dràvnosti.

Kljuène reèi: Ustavni kontinuitet, federacija, Srbija i Crna Gora, konsenzus, konstitucio-nalizam, dràva, legitimnost, teorija okolnosti.

1. Kako razmišljati o Srbiji: skica za jednu moguæu teorijuokolnosti

Verujem da znaèaj oktobarskog prevrata 2000. godine teško moè biti pre-cenjen. U terminima savremene politièke nauke, ovaj dogaðaj moè se odreditikao promena reìma, odnosno kao raskid sa starim reìmom koji naèelno otvaramoguænosti da u Srbiji otpoène proces demokratske tranzicije. Verujem da semoèmo sloìti i oko pozitivne ocene naèina promene reìma, veæ i zato što suizbegnute pretnje radikalne revolucije i krvoproliæa. Ali, isto je tako oèigledno daje situacija u kojoj se nalazimo izuzetno komplikovana, odnosno da jeobeleèna mnogostrukim imperativima koji kao da se ponekad meðusobno is-kljuèuju. Izazovi pred kojima se nalazi post-miloševiæevska Srbija dovoljni su daprivedu u seæanje ono što je Jon Elster pre deset godina, pišuæi o post-komunis-tièkim paradoksima u centralnoj i istoènoj Evropi, nazvao „teoremom nemoguæ-nosti“. Podsetiæu ukratko na suštinu njegove argumentacije. Elster tvrdi kakopost-komunistièka transformacija ka „otvorenom društvu“ zahteva mnogo višeod racionalne ustavne formulacije alternative. U minimalnom smislu, neophod-no je pokrenuti i paralelno provoditi procese izgradnje demokratije, trìšne eko-nomije i socijalne pravde. Problem je u tome što su svi ovi kvaliteti neophodniovde i sada; meðutim, oni se u praktiènoj provedbi pokazuju kaomeðusobno su-

protstavljeni.1 Tr7išna ekonomija pretpostavlja, izmeðu ostalog, privatnu svojinui slobodno formiranje cena. To je nemoguæe postiæi bez jasno definisanih ustav-nih prava i stabilne pravne regulative koja æe garantovati pravnu sigurnost akte-rima tr7išne utakmice. S druge strane, ovakva reforma u do juèe krutom, odstrane dr7ave dirigovanom privrednom sistemu, vodila bi inflaciji, nezaposle-nosti, naglom siromašenju širokih slojeva stanovništva kojima je dr7avni pater-nalizam garantovao kakvu-takvu socijalnu sigurnost (socijalna prava ovde nisuod pomoæi: welfare state koncept jednostavno je isuviše skup da bi ga ovezemlje mogle realizovati). Drugim reèima, konsekventno provedena tr7išna re-forma vodila bi nekontrolisanom socijalnom raslojavanju, u kome bi manjina ste-kla ne samo ekonomsko bogatstvo, nego i politièke privilegije u odnosu naveæinu. Ovakva gruba nejednakost veoma brzo bi, bez obzira na formalneustavne garantije, poništila pravnu i politièku jednakost u pravima koje èine os-nov moderne demokratije. Zato hepienda neæe biti, brod koji tone ne mo7e seopravljati dok je na otvorenom moru.

Danas mi znamo da je Elster preterao u svojoj sklonosti da šematizuje i po-nudi definitivne (pesimistiène) odgovore na mnogobrojna pitanja o jednojsloènoj realnosti. Ali, neuspeh njegove prognoze nije poništio ozbiljnost njego-vih pitanja.2 I u današnjoj Srbiji hoæe se sve ono èega do juèe nije bilo: ljudskasloboda, vladavina prava, demokratija, trìšna ekonomija, socijalna pravda, do-stojanstven ìvot za sve graðane. Izgleda da se napetost izmeðu ovih zahtevane moè pacifikovati uspostavljanjem njihove jasne hijerarhije, koja bi omoguæi-la da se prvo rešavaju hitniji problemi. Pad starog reìma otvorio je Pandorinukutiju dugo nagomilavanih, prikrivanih i nasilno zamrzavanih pitanja, koja sadane mogu jednostavnom politièkom odlukom biti poreðana po va`nosti; podjed-nako bi uzaludan bio pokušaj da se identifikuju problemi koji bi se konsenzual-nom politièkom odlukom privremeno skinuli sa dnevnog reda.3

Ako konstatujemo da smo u Srbiji danas suoèeni sa dramom suprotstavlje-nih imperativa, te da je reè o napetostima koje se mo`da ne mogu razrešiti, alikojima se mora upravljati, tada bi naš sledeæi korak trebalo da bude uokviren

274 Nenad Dimitrijeviæ

1 J.Elster, “The Necessity and Impossibility of Simultaneous Economic and Political Re-form”; in: D.Greenberg et al (eds.), Constitutionalism and Democracy. Transitions in the Con-

temporary World, Oxford, 1993, p. 267.2 Mislim da ozbiljnost ovih pitanja nije osporena niti oèiglednim Elsterovim metodološkim re-dukcionizmom, koji se sastoji u mehanièkoj aplikaciji simplifikovanog modela teorije racional-nog izbora na post-komunistièku stvarnost.3 Naravno, ovim ne iznosim nikakvu „principijelnu“ tvrdnju o pogrešnosti ili potpunoj neupo-trebljivosti strategije koja bi se sastojala u rangiranju ili èak privremenom uklanjanju teških pi-tanja iz politièke komunikacije. Ali, trivijalno je taèno da je moguænost ovakve strategijeodluèujuæe obeleèna socijalnim i politièkim kontekstom u kome se dogaða promena reìma.Up. detaljnije u: S.Holmes, Passions and Constraint, poglavlje “Gag Rules and the Politics ofOmission”, Chicago, 1995, str. 202. O tome zašto „politika propuštanja“ nije realna u post-ko-munistièkom kontekstu, pisao sam detaljnije u tekstu „Ustavi i ustavnost u postkomunistièkojEvropi“, Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 1-2/1995.

pitanjem kako moèmo da konceptualiziramo stvarnost u kojoj ìvimo. Verujemda ovo nije pitanje samo za teoriju: sledeæi Elstera, ovde je pre reè o problemu iz-bora puteva i sredstava dostizanja jedne drugaèije a poèljne buduænosti. Narav-no, da bismo odgovorili na pitanje „kako stiæi odavde do tamo“, moramo definisatikoordinate onoga što sam neodreðeno nazvao „poèljnom buduænošæu“. Ovimpitanjem neæu se posebno baviti, pre svega zato što smatram da je u naporu daodredimo koordinate demokratske normalnosti va`no da ozbiljno shvatimo staruporuku AdamaMihnjika: ne treba dva puta izmišljati toèak. Srbiji je potreban poli-tièki aran`man koji æe ovaplotiti onu civilizacijsku tekovinu koju nazivamo ustav-nom demokratijom. Ustavna demokratija je oblik ureðenja zajednièkog ìvotaljudi koji poèiva na ljudskom dostojanstvu (formulisanom u obliku osnovnihustavnih prava), na vladavini prava, te u kome je vlast javna i nedvosmislenoogranièena ljudskom slobodom kao krajnjom svrhom svog postojanja. Ovim netvrdim da je ustavna demokratija imuna na kontekstualne specifiènosti.4 Meðu-tim, verujem kako specifiènosti ustavne demokratije u jednom etnièki heteroge-nom društvu, ili u post-komunistièkom društvu, ili u savremenoj Ju`noj Africi iliSrbiji, predstavljaju nu`ne, ali ipak izvedene elemente univerzalno validnogosnovnog koncepta, odnosno onog univerzalnog jezgra konstitucionalizma kojeprevazilazi lokalnemoralnosti posebnih istorijskih konteksta i posebnih zemalja.

Zato æu se u ovom tekstu koncentrisati uglavnom na pitanje o putevima isredstvima za dosezanje konvencionalno shvaæene ustavne demokratije u Srbi-ji. U nastojanju da ponudim referentni okvir za razmišljanje o ovom pitanju, pre-dlaèm da umesto „teoreme nemoguænosti“ probamo da definišemo jednuteoriju okolnosti. Ovu kategoriju pozajmljujem od Janoša Kiša:

„Da bismo utvrdili zašto jedan tip promene – ili jedna odreðena strategija –dobija prednost u odnosu na druge, potrebna nam je teorija okolnosti koja raspo-laè eksplikativnom sposobnošæu da objasni sled dogaðaja. Izraz „teorija“ upo-trebljavam kako bih naglasio èinjenicu da uslovi koji favorizuju odreðeni tipsocijalne i politièke promene treba da budu eksplicirani na opšti naèin. Formula-cija ovakve opšte hipoteze zahteva konceptualno razjašnjenje. Potrebne su namkategorije koje æe precizno identifikovati fenomen koji èlimo da istraìmo…“5

Verujem da nam teorija okolnosti moè pomoæi da izbegnemo barem dvapogrešna pristupa našoj aktuelnoj situaciji. Prvi pogrešni pristup identifikovaæukao zamku mehanièkog modelskog mišljenja, gde bi nam se iskustva drugih ze-malja servirala kao gotovi recepti. Drugi pogrešni pristup sastoji se u jednako

Paradoksi ustavnog kontinuiteta 275

4 O sloènom odnosu izmeðu univerzalnih principa konstitucionalizma i specifiènih datostiposebnih zemalja, vidi: M.Rosenfeld, “Modern Constitutionalism as Interplay Between Identityand Diversity”, in: M.Rosenfeld (ed.), Constitutionalism, Identity, Difference, and Legitimacy,

Durham and London, 1994; R.Goodin, “Designing Constitutions: the Political Constitution of aMixed Commonwealth”, Political Studies, Special Issue, Vol. XLIV, 1996.5 J.Kis, “Between Reform and Revolution”, East European Politics and Societies, 2/1998, str.304.

mehanièkom prenaglašavanju konteksta datosti kao ekskluzivno relevantnogseta uzroka koji determinišu polje moguænosti; u našem sluèaju bi se radilo o do-bro poznatoj (i, nadam se, konaèno diskreditovanoj) prièi o izuzetnosti, neupore-divosti itd. naše situacije.

Teorija okolnosti je skroman teorijski pristup, koji ima za cilj da identifikuje štaje – i na koji naèin – moguæe i neophodno uèiniti da bismo došli do demokratije. Usadrìnskom smislu, reè je o pristupu koji polazi od refleksivnog odnosa premaokolnostima koje su dovele do promene reìma i koje su odluèujuæe uticale dapromena reìma bude baš takva kakva je bila. U sledeæem koraku ovaj pristuppretpostavlja i refleksiju o socijalnim i politièkim datostima nakon promenereìma. Odavde sledi damisliti o moguænostima demokratije u Srbiji danas, znaèimisliti u trijadi prošlost – sadašnjost – buduænost. Kad se kaè da datost ìvi upolju napetosti izmeðu prošlosti i buduænosti, to moè izgledati kao jeftin kauzali-tet. Ipak, verujem da je jednostavno reè o tome da se na minimalno pouzdan i ra-cionalan naèin definišu koordinate novog poèetka. Promišljanje naèina promenereìma i neposrednih dometa ove promene informisaæe nas o onome što jeostvareno, odnosno koliko daleko se otišlo u negiranju starog sveta. Kad se revo-lucionarni potres smiri, ono što ostaje na tlu jesu neki socijalni, ekonomski i poli-tièki momenti, koje je Oto Kirhajmer nazvao ogranièavajuæim uslovima izgradnjenovog društva, uslovima koji uokviruju prostor unutar kojih novi sistem mora dadonese svoje prve odluke i da traì odgovore na postojeæe probleme.6 Ovde tre-ba imati u vidu i va`nost „subjektivnog momenta“: reè je o doìvljaju revolucije, ilio percepciji pomenutih ogranièavajuæih uslova od strane samih aktera promene,kao i o tome kako ovi akteri vide svoju post-revolucionarnu ulogu.

U ovom smislu relevantne su lekcije liberalnih promena reìma 1989. godineu centralnoj i istoènoj Evropi. Na osnovu uvida u karakter starog reìma i osnov-na svojstva njegove krize, nosioci demokratske alternative (poglavito u Poljskoj,Maðarskoj, Èeškoslovaèkoj, Bugarskoj i DR Nemaèkoj) opredelili su se za odba-civanje radikalnog revolucionarnog puta kao naèina raskida sa socijalizmom.Akteri promena su – logièki mo`da paradoksalno – insistirali na genuino ne-revo-lucionarnom karakteru svog poduhvata. Istorija poznaje revolucionare bez revo-lucija, ali su dogaðaji od 1989. godine neobièniji: radilo se o revolucijama bezrevolucionara.7 Radikalna promena društvenih odnosa imala se, kako iz taktièkih(odnos snaga), tako i iz normativnih razloga (vernost principima jednake slobodeza sve i vladavine prava) provesti kao evolutivna transformacija starog sistema.Odavde je neposredno sledilo postuliranje ustavnog kontinuiteta sa starimreìmom, pri èemu kontinuitet treba razumeti u dva osnovna znaèenja. Prvo,ustavne promene koje su definisale prelaz od socijalistièkog autoritarizma kareìmu ustavne vlade izvršene su u skladu sa revizionom procedurom socijalis-


6 O.Kircheimer, Politische Herrschaft. Fünf Beiträge zur Lehre vom Staat, poglavlje “Restrik-tive Bedingnungen und Revolutionäre Durchbruche”, Frankfurt/Main, 1981, str. 35.7 U.Preuß, Revolution, Fortschritt und Verfassung, Berlin, 1990, str. 63.

tièkih ustava. Drugo, sa izuzetkom Bugarske, ustavne revizije nisu rezultirale do-nošenjem kompletnih novih ustava, nego delimiènim amendiranjem starihsocijalistièkih ustava.

2. Srbija nakon promene reìma: problemi sa kontinuitetom

Zašto je podseæanje na centralno-evropsku strategiju kontinuiteta 1989.godine va`no za današnju Srbiju? Razlog je oèigledan: i kod nas je promenareìma u oktobru 2000. godine materijalizovana kroz strategiju kontinuiteta,èime je izraèna ambicija da se radikalna demokratska transformacija provedeu obliku pravne i politièke reforme. Reè je o izvanredno znaèajnom postignuæu,veæ i zato što bi u situaciji u kojoj smo ìveli revolucionarni raskid sa starimreìmom gotovo sigurno rezultirao nasiljem velikih razmera i brojnim ljudskim`rtvama. Drugo, strategija kontinuiteta omoguæila je da se izbegnu zamke revo-lucionarne pravde i pravnog nihilizma.8 Ali, mislim da osnovno pitanje s kojimmoramo da se suoèimo glasi da li je kontinuitet i danas, nekoliko meseci nakonpromene reìma, još uvek odrìva strategija. Pokušaæu da objasnim negativanodgovor na ovo pitanje.

Ustavni kontinuitet je, ako pogledamo i prihvatimo kao donekle relevantnoiskustvo zemalja koje su ovu pravnu i politièku tehniku koristile da napuste ko-munizam, jedna sloèna strategija, koja u sebe ukljuèuje i nezanemarive ele-mente fikcije. Ovde se u poèetnom koraku „ozbiljno shvata“ la`ni ustavni okvirjednog u biti autoritarnog reìma. Drugim reèima, ovde se fiktivni ustav, ustav-fa-sada, koristi sa ciljem da se kreira reìm ustavne demokratije. O èemu je reè?Podsetiæu da se u jezgru strategije kontinuiteta nalazi apsolutna vernost naèeluvladavine prava. S jedne strane, intencija promene ovde je genuino revolucio-narna: radi se o delegitimiranju i dekonstrukciji starog reìma, što je neposrednopraæeno kreiranjem osnova jednog kvalitetno drugaèijeg društva i zajednice. Ali,s druge strane, ova radikalna socijalna i politièka transformacija provodi se uobliku pravne i politièke reforme, odnosno uz oèuvanje pravnog kontinuiteta sareìmom koji se osporava. Normativna osnova ovog opredeljenja je jednostav-na: nova zajednica koja hoæe da poèiva na principu vladavine prava ne moè zasvoj prvi èin imati revolucionarno kršenje prava (ma kakvo to pravo bilo). Oni kojise bore za vladavinu prava, moraju se od samog poèetka svog poduhvata pona-šati kao da ìve u pravnom sistemu.9

Postoji odreðeni minimalni set uslova koji mora biti ispunjen kako bi konti-nuitet mogao biti primenjen. U „taktièkom“ pogledu, kontinuitet poèiva na jed-nom minimalnom konsenzusu nosilaca starog reìma i aktera demokratske


8 O normativnim i strateškim prednostima strategije kontinuiteta za Srbiju pisao sam opšir-nije u svojoj knjizi Sluèaj Jugoslavija, poglavlje „Moguænosti demokratije u Srbiji: prilog zala-ganju za civilno društvo i ustavni patriotizam“, Beograd, 2001, str. 109. i dalje.9 Up. A.Arato, “Dilemmas Arising From the Power to Create Constitutions in Eastern Eu-rope”, Cardozo Law Review, 3-4/1993, str. 675.

alternative. Reè je o interesno utemeljenoj opciji, gde se dve suprotstavljenestrane uzajamno priznaju kao partneri u prvoj fazi demokratskog preobraàja.Ovo uzajamno priznanje posledica je, prvo, spremnosti obe strane da prihvateèinjenicu da pate od deficita demokratskog legitimiteta. Drugo, nijedna strananije u stanju da sa sigurnošæu raèuna sa sopstvenom pobedom – kontinuitet jestrategija redukovanja rizika, koja garantuje da æe obe strane ostati na politièkojsceni i nakon promene reìma. Prihvatiti kontinuitet znaèi odreæi se radikalnerevolucionarne semantike koja odnos prema starom svetu i prema buduænostidefiniše posredstvom ideološkog para prijatelj – neprijatelj.

U ovom pogledu, situacija u Srbiji je donekle specifièna, pošto je kontinuitetsaèuvan bez pregovora i eksplicitnog sporazuma izmeðu predstavnika starogreìma i njegovih demokratskih oponenata. Snaga septembarskih i oktobarskihdogaðaja 2000. godine bila je takva da je stari reìm jednostavno morao da priz-na pobedu opozicije na izborima koji su bili zamišljeni kao fasadni. S drugestrane, pošto je dojuèerašnja demokratska opozicija na ovim izborima osvojilademokratski legitimitet, nakon pobede nije bilo politièki mudro uèiniti korake kojibi vodili daljoj radikalizaciji, kroz delegalizaciju i delegitimiranje predstavnikastarog reìma, ili kroz demontaù zateèene institucionalne strukture. Izabrana jenajbolja moguæa strategija.

Meðutim, ovo nas tek dovodi do postavljenog pitanja o statusu strategijekontinuiteta danas. Da bih pokazao kako je – ukoliko ne doðe do dramatiènepromene politièke konstelacije – ova strategija neprimenljiva za vreme koje jepred nama, moram da promenim nivo analize, i da se od pogleda na Srbiju okre-nem ka politièkoj slici Jugoslavije. Tvrdiæu nešto što mi se èini trivijalno oèigled-nim: ustavni kontinuitet ima smisla samo ako se svi politièki relevatni akteri uJugoslaviji mogu sloìti da savezni Ustav od 1992. godine predstavlja prihvatljivpravni okvir za demokratsku tranziciju federacije.10

Ovde æemo se odmah suoèiti sa jednim neobiènim problemom empirijskenaravi. Oktobarski prevrat bio je prevrat u Srbiji, koji je oslobodio Jugoslaviju

jednog lošeg reìma. To moèmo izraziti i ovako: u meri u kojoj demokratiju pret-postavljamo autoritarizmu, ova smena bila je potrebna celoj Jugoslaviji. Aliodavde ne sledi da svi politièki relevantni akteri u Jugoslaviji na isti, ili kompatibi-lan, ili barem u minimalnom smislu dijaloški orijentisan naèin, tumaèe rezultateove promene. Mi smo suoèeni sa nedostatkom elementarnog konsenzusa otome šta se u stvari dogodilo, koji je domet onoga što se dogodilo, za koga jeovaj ishod relevantan, te, konaèno, šta i na koji naèin sada treba èiniti. Nedosta-tak ovog konsenzusa se u današnjoj politièkoj praksi vrlo brzo prevodi u nedos-tatak konsenzusa o legitimitetu jugoslovenske dràvnosti kao takve. Ovo nas


10 Ovim naravno ne èlim da kaèm kako je Ustav od 1992. godine dobar, te da ga ne trebamenjati. Saglasnost o prihvatljivosti ovog okvira tumaèim iz perspektive strategije kontinuiteta:ustav se moèmenjati, pa i zameniti novim, ali samo u skladu sa revizionim procedurama kojesu tim ustavom propisane.

dovodi do pitanja ko bi trebalo da budu subjekti eventualne strategije ustavnogkontinuiteta na nivou Jugoslavije. Uoèiæemo da idenitifikacija ovih subjekata ikonstelacija njihovih odnosa tvore sliku trougla: na sceni su pobednici u Srbiji,poraèni u Srbiji, reìm u Crnoj Gori, te njihovi protivreèni meðusobni odnosi.Politièki akteri nekadašnjeg reìma, danas u opoziciji, ma koliko da im je konti-nuitet bio dalek u momentu oktobarskog loma, danas u njegovom oèuvanju vide– verovatno s pravom – zalog sopstvenog politièkog preìvljavanja. Ovde æusamo ukratko ukazati na jedan problem. Èini se da na strani predstavnikabivšeg reìma postoji (konceptualno teško branjiva) nada da je za njih kontinui-tet instrument zaštite od kriviène odgovornosti za kršenje propisa koji su bili na

snazi u vreme njihove vladavine. Naravno, ako pravilno razumemo kontinuitet,ova nada je sasvim neutemljena: ovde je upravo reè o oèekivanju neke vrste mi-losti, odnosno spremnosti reìma da selektivno primenjuje vaèæe pravo i da nataj naèin faktièki poštedi pravne odgovornosti one koji su kršili pozitivne propise.

Pitanje o moguænostima dalje primene strategije kontinuiteta zgušnjava sekao pitanje o odnosu demokratskih reìma u Srbiji i Crnoj Gori. Na ovoj taèkikontinuitet pada, pošto vlasti jedne federalne jedinice ne priznaju federalni ustavniti federalnu dràvu. Kontinuitet ovde postaje pogrešna strategija, pogrešnazato što je neupotrebljiva. Insistiranje na kontinuitetu postaje pravno-tehnièkineodrìvo u situaciji u kojoj jedna strana negira legitimitet dràve u celini, pa se,tomu konsekventno, samo-oslobaða obaveze da poštuje pravo. Dakle, ovde sekao legitimacijski argument istièe ne samo stav da je postojeæi ustav loš, veæ i dadràva u svojoj egzistenciji pati od neizleèive bolesti koja je posledica „izvornoggreha“, odnosno nelegitimnog naèina njenog nastanka. Jedva da je potrebnoreæi kako ovaj argument nije do kraja lako osporiti. U praktièno-politièkom pogle-du još manje ima smisla upuštati se u neumerene kritike crnogorskog reìma.Neprihvatanje saveznog ustavnog sistema i savezne dràvnosti od strane vlastiCrne Gore treba prihvatiti kao èinjenicu i treba videti koje su implikacije ove èin-jenice. Kritika koja ukazuje na to da vlast Crne Gore ne poštuje Ustav cilja uprazno, jednostavno zato što je druga strana ne prihvata kao dovoljan razlog zapolitièki dijalog. Pod politièkim dijalogom podrazumevam komunikaciju u okviri-ma opšteprihvaæenih obavezujuæih pravila igre. U Jugoslaviji više ne postoji mi-nimalni set pravnih pravila koje bi svi njeni graðani i politièki subjekti prihvatalikao obavezujuæe. Opor zakljuèak mora glasiti da Jugoslavija više nije dràva(ovo èak i nezavisno od okolnosti da jugoslovenske vlasti nemaju suverenitetnad Kosovom kao delom jugoslovenske teritorije).

Ukratko: pitanje dràvnosti sa kojim se danas Jugoslavija suoèava prethodipitanju o demokratiji, kao pred-politièko pitanje. Sadašnja situacija moè se pre-poznati kao kvazi-politièki provizorijum, koji se oèigledno neæe moæi dugoodràti. Sa Miloševiæevim padom i poèetkom demokratske tranzicije u Srbiji, de-mokratija je prestala da bude relevantno pitanje na nivou Jugoslavije, odnosnoza Jugoslaviju. Pobeda proto-demokratskih snaga u Srbiji na paradoksalannaèin otvorila je prostor za de-legitimiranje Jugoslavije. I temeljno pitanje glasi


moè li se demokratija opet uèiniti relevantnim pitanjem. Situacija je teška:potrebno je legitimirati politièki stav da je demokratija legitimni instrument reša-vanja problema na ovom prostoru. Ovde se pita kako od situacije u kojoj je u pi-tanju legitimitet Jugoslavije stiæi do situacije u kojoj æe pitanje biti legitimitet u

Jugoslaviji. Ovo je problem moguænosti rekonstrukcije konsenzusa o vrednostioèuvanja Jugoslavije kao dràve. Mogu da ponudim samo odgovor koji se lakomoè kritikovati kao sadrìnski prazna fraza, ali za koji verujem da ipak skicirakoordinate minimalno prihvatljivog polja moguænosti: Jugoslavija je vredna oèu-vanja u meri u kojoj je kao zajednica legitimna za njene graðane i sastavnedelove (federalne jedinice).

Budimpešta, 4. 4. 2001.

The Paradoxes of Constitutional Continuity in the Contextof Contested Statehood

Summary: This paper addresses two questions. First is the issue of the methodologicalapproach suitable for the analysis of the present political condition in Serbia. An attemptto outline a “theory of circumstances” has been offered. Secondly, the strategy of consti-tutional continuity has been exposed to the critical scrutiny. The claim is that this strategyis not feasible anymore, due to the dissolution of the Yugoslav statehood.

Key words: Constitutional continuity, federation, Serbia and Montenegro, consensus,constitutionalism, the state, legitimacy, a theory of circumstances.


Mladen LaziæFilozofski fakultetBeograd

Dràvni status Crne Gore:

teško razrešiva dilema

Rezime: U tekstu, koji se zasniva na rezultatima empirijskog istraìvanja (obavljenogtokom 2000. godine u Crnoj Gori), razmatra se nekoliko problema: odnos stanovnika pre-ma dràvnoj nezavisnosti, sredstva za postizanje (eventualne) nezavisnosti, poèljni –nacionalni ili graðanski – nosilac suvereniteta.

Najva`niji uvid je da je stanovništvo Crne Gore duboko podeljeno u vezi s osnovnim pi-tanjima koja se odnose na konstituisanje dràve. Oko 50% ispitanika prihvatalo je zajed-nièku dràvu sa Srbijom, jedna treæina bila je protiv bilo kakve zajednièke dràve, dok suostali podràvali neki labaviji oblik zajedništva. Tako se pokazuje da su u Republici formi-rana dva velika bloka, koja su imala èvrsto artikulisane suprotstavljene stavove u vezi sovim pitanjem, dok je mali broj stanovnika, koji su imali manje odreðen stav, mogao dabude privuèen na jednu ili drugu stranu.

Podaci pokazuju da meðu pristalicama dve suprotstavljene ideje nema znaèajnih razlikas obzirom na pol, starost, obrazovanje, zanimanje (pristalice nezavisnosti su u prosekunešto mlaði i obrazovaniji). Jedina statistièki znaèajna razlika uoèena je kod obele`ja na-cionalne samoidentifikacije. Naime, nacionalna samosvest veæinskog stanovništva uCrnoj Gori još uvek nije do kraja kristalizovana – jedan deo njih zastupa tezu o etnièkojposebnosti Crnogoraca, dok drugi naglašavaju etnièku povezanost sa Srbima. Stoga jenacionalnost ispitanika u upitniku ostavljena kao otvoreno pitanje, a dobijena je sledeæastruktura: Crnogorci – 44,2%, Crnogorci-Srbi – 13,5%, Srbi-Crnogorci – 13,1%, Jugoslo-veni – 7,4%, Srbi – 2,7%. U principu su oni ispitanici koji su se deklarisali kao Crnogorcipreferirali nezavisnu dràvu (zajedno sa pripadnicima muslimanske i albanske manjine),dok su oni koji su isticali zajednièki etnièki koren sa Srbima podràvali i dràvnu zajedni-cu. Meðutim, i meðu etnièkim Crnogorcima postoji znaèajna manjina koja prihvata fede-ralnu zajednicu Crne Gore i Srbije. Oèigledno je, ipak, da su ova dva pitanja – etnièkogidentiteta i poèljne forme dràve – meðusobno povezana, tako da jedan izbor podrazu-meva (i osnaùje) drugi.

Treba pomenuti i da veæina pristalica dràvne samostalnosti ostaje pri svom stavu i usluèaju demokratskog razvoja u Srbiji. Istovremeno, veæina onih koji zastupaju federalnudràvu zadràva taj stav i u sluèaju da u Srbiji postoji nedemokratski reìm. Ono štoohrabruje je da velika veæina ispitanika, bez obzira na to kakav je njihov odnos prema

dràvnoj samostalnosti, zastupa mirno rešenje ovog problema, ma kakav bio konaèanrezultat. U sluèaju dileme izmeðu graðanski i nacionalno konstituisane dràve, veæina is-pitanika u oba bloka zastupa drugo rešenje, ali u njegovoj meðuetnièki tolerantnoj verziji.

Kljuène reèi: Crna Gora, federacija, stavovi o nezavisnosti, nacionalna samoidentifikaci-ja, graðanska dràva, nacionalna dràva.

Prethodne napomene o okviru za interpretaciju podataka

Za posmatraèa – a posebno za uèesnika! – iscrpljenog od dvanaestak godi-na duge, zgusnute istorije preoblikovanja dràvnih okvira na delu balkanskogprostora, lako moè biti privlaèno da jedno od novijih takvih nastojanja, konsti-tuisanje „suverene Crne Gore“, prepozna kao „sliku i priliku“ prethodnih obraza-ca. Izgleda kao da su svi najva`niji èinioci još jednog razlaganja dràvne celineju`noslovenskih naroda na delu. Na prvommestu, tu je delovanje politièke elite,koja je spremna da, radi svojih grupnih interesa – vršenja (makar i privreme-nog!) neogranièene i nekontrolisane vlasti – bez dvoumljenja dramatièno ugroziopšte interese zajednice. Njoj se, zatim, pridruùju kakofonièni horovi „intelek-tualnih“ razraðivaèa ideje o neophodnosti samostalne dràve, kao poslednjegutoèišta za spas naroda, pri èemu, po pravilu, iza patetièno-uzvišenih poziva naistinu, pravdu i više ciljeve nije teško prepoznati grabe` za prizemnim dobrima.Najzad, opsenarstvo moæi, podràno prividom prosveæenosti, nalazi odziv u uz-buðenim masama stanovništva, èije difuzno nezadovoljstvo izgleda da pronala-zi specifiènog uzroènika svoje tegobne i nezasluène sudbine u okovima kojesu mu, decenijama neprimeæeno, namicali drugi. Neodgovorna „elita moæi“, ko-rumpirana inteligencija, zaluðena masa – nije li to isti onaj eksplozivni spoj, kojismo veæ nekoliko puta videli na uspešnom poslu, najèešæe krvavog, razbijanjapostojeæih dràvnih okvira?

Meðutim, brzo postaje jasno da ranijoj slici nedostaje bitan elemenat. Ona je,naime, funkcionisala na principu „ogledala“: da bi se celovito konstituisala, isti (eks-plozivni) spoj stvarao se na (barem) dve – na taj naèin antagonizovane – strane.Sada je, meðutim, oèigledno da se, unutar Srbije, odgovarajuæi analogon nije uo-blièio: izgleda kao da, s izuzetkom dela inteligencije, svi ostali akteri jednostavnoèekaju ishod unutarcrnogorskog konflikta. No, ova mirnoæa nije proizvod (samo)okupiranosti drugim, bar jednako va`nim, meðuetnièkim konfliktom (s Albancima),niti je reè, naprosto, o zamoru odmonotonog ponavljanja, ili – zašto da ne!? – o od-sustvu dubljeg interesa. Ona je, barem delom, posledica specifiènosti procesa na-cionalno-dràvne mobilizacije unutar same Crne Gore. Drugim reèima, u ovomsluèaju postoje neki elementi koji ga èine bitno razlièitim od onih u drugim republi-kama nekadašnje SFRJ. Navešæu samo dva, mo`da najznaèajnija.

Pre svega, i površnom posmatraèu javne scene odmah postaje jasno da semobilizacijska nastojanja na projektu dràvne samostalnosti Crne Gore odvijajubez jasne konstrukcije „Neprijatelja“. Do oktobra 2000. godine izvesne obrise te

282 Mladen Laziæ

konstrukcije dobijao je pojam „Miloševiæevog reìma“, ali je veæ sam njegov oblikpoèivao na matrici koja se suštinski razlikovala od ranijih: ovde se Neprijatelj pri-kazivao kao samo deo Drugog, i to, po samorazumljivosti, manjinski deo neèegšto je i samo antagonistièki podeljeno, pa stoga u svom veæem delu èini pre sa-veznika nego protivnika. Naravno, posle pada „Reìma“ i ova je konstrukcijaotpala, pa se od tada projekat samostalnosti gradio više na „pozitivnim“ nego na„negativnim“ èiniocima (na, navodnim, principijelnim prednostima koje dràvnanezavisnost podrazumeva). Nema sumnje da je ovakva mobilizacijska strategijadelom proizvod èinjenice da je vladajuæa crnogorska elita bila deklarisani satvo-rac postojeæeg dràvnog okvira i njegov dugogodišnji podràvalac. Èini se, me-ðutim, da je drugi razlog tu znaèajniji, pri èemu se on pojavljuje i kao najtemeljnijarazlika izmeðu crnogorskog i ranijih (slovenaèkog, hrvatskog, muslimans-ko-bošnjaèkog) pokreta za nacionalnu nezavisnost. Naime, sam nacionalni kon-cept crnogorstva još je uvek nedovršen, i to tako što se nije u celini diferenciraood srpskog. Na taj je naèin eliti bilo onemoguæeno da izgradi konzistentnu slikuNeprijatelja (kao što je bio sluèaj u prethodnim nacionalno-dràvotvornim epizo-dama), osim po cenu dramatiènog unutrašnjeg konflikta. Ovu tezu neæu sada de-taljnije obrazlagati, s obzirom na to da æe se ona dokumentovati kasnije u tekstu.Pomenuæu samo to da èinjenica odsustva jasnog konstrukta Neprijatelja (vidiodliènu konkretno-istorijsku tematizaciju ovog problema u Cooley, 1992), osimšto oteàva proces mobilizacije stanovništva na dràvotvornom projektu, kaoopštu pozitivnu konsekvencu ima to da znaèajno smanjuje moguænost tragiènihposledica dràvnog raspada (svakako, tome odluèujuæe doprinosi i pomenutasuzdràna zainteresovanost srpske politièke elite i veæine drugih aktera).

Zbog teškoæa da se masovna mobilizacija gradi na konstrukciji konflikta(naroèito posle oktobra 2000. godine), jedno od glavnih oruða za prikupljanjeglasaèke podrške nameravanom referendumu o „suverenosti“ dràve (a s njomi vladajuæe elite u Crnoj Gori) postala su javno-mnjenjska istraìvanja. Naravno,motivi koji stoje iza ovog ambicioznog napora nisu jednodimenzionalni. Nemasumnje da se jedan od njih moè kategorisati kao „saznajni“: projektanti samos-talnosti èleli su da provere stepen podrške koju projekat uìva. Drugi je bio oèi-gledno propagandistièki. Polazeæi od ideje (naàlost, ne bez osnova!) da senezanemariv deo puka konformistièki orijentiše, trebalo je kolebljivce pridobititrijumfalistièkim nalazima o plebiscitarnoj volji za „suverenost“. (U ovoj stvari jeprofesionalna i moralna nesolidnost – da se suzdràno izrazim – odigrala va`nuulogu. Zaneti svojom mobilizatorskom ulogom, „ugledni istraìvaèi“ su podatke„interpretirali“ na zapanjujuæe pristrasan naèin. U ovom èasu nije moguæe utvrdi-ti kako su sama ta javno-mnjenjska istraìvanja bila sprovoðena, iako se s razlo-gom moè sumnjati u njihovu proceduralnu valjanost. No, dobijeni nalazi susasvim neuvijeno bili podvrgavani surovoj oblikovnoj gimnastici, tako da su sedve petine pristalica uz jedan salto pretvarale u tri petine itd. Tako je àlosnoj is-toriji intelektualne hipokrizije i na ovom prostoru dodat srazmeran deo!) Najzad,ne bi trebalo ispustiti iz vida ni treæi motiv, koji proizlazi iz sasvim melanholiène

Dràvni status Crne Gore 283

ideje: ako se dovoljan broj unutrašnjih i spoljašnjih aktera uveri u apriornu bro-jèanu premoæ pristalica dràvne samostalnosti (odnosno, nadmoæ vladajuæeelite koja je promoviše), onda se na moguæe omaške pri kasnijem brojanju refe-rendumskih glasova niko neæe (usuditi) ni osvrtati.

Poèetkom prošle (2000) godine ovaj je autor pristupio timu koji je trebalo daistraì neke karakteristike društvene svesti u Crnoj Gori, povezane s idejom o na-cionalnoj dràvi. S obzirom na kompleksnost teme (meðunacionalni odnosi,etnièka distanca, odnos prema dràvi – ukljuèujuæi problem suverenosti, ali i pre-ferencije tipa politièkog sistema i sl.), moglo se zakljuèiti da je motiv naruèiocastudije blizak prvoj – saznajnoj – varijanti (o tome je svedoèio i sastav tima).Istraìvanje je sprovedeno tokommarta i aprila, na stratifikovanom reprezentativ-nom uzorku od 1053 ispitanika. Celokupna terenska procedura je, koliko se to izdaljine moglo zakljuèiti, obavljena dosta korektno. (Realizovani uzorak je od pla-niranog u izvesnoj meri odstupao, i to u dimenzijama koje su znaèajne za inter-pretaciju podataka kojima se bavimo. Tako je uèešæe ispitanika s visokimobrazovanjem bilo veæe, kao i onih koji su izjavili da su na prethodnim izborimaglasali za Liberalni savez, ili za Demokratsku partiju socijalista – ukratko, za zas-tupnike ideje „suverenosti“. Meðutim, i jedno i drugo odstupanje se moglo kontro-lisati, a u ovom drugom sluèaju nije iskljuèeno da ono poèiva na – konformistièkim– korekcijama seæanja.) Problem bi mogao biti u tome što je od završetka terens-kog rada, do vremena pisanja ovog priloga (mart, 2001), prošlo toliko vremenada bi zakljuèci na temelju prikupljenih podataka, o tako „ìvim“ procesima, mogliizgledati nenadoknadivo zastareli (i to utoliko pre što se oèigledno razlikuju od tu-ceta drugih „sondaà“. Doduše, ti su se nalazi razlikovali od ostalih i kad su bilisasvim sveì. Ovde se mora napomenuti da je dalji tekst dobijen saìmanjemznatno veæe studije, koja je na objavljivanje èekala osam meseci, i do autoroveodluke da se jedan njen deo publikuje – manje od mesec dana pred parlamen-tarne izbore u Crnoj Gori – nije bila štampana!). Ipak, èak i kad bi bilo tako, is-traìvaèke bi nalaze bilo va`no izneti u javnost, jer bi oni svedoèili o tome šta je,za kratko vreme, vladajuæa elita u stanju da postigne sa svešæu stanovništva, akoiskoristi instrumente koji su joj na raspolaganju (ukljuèujuæi intelektualne mobili-zatore, kao vaàn, ali svakako ne najva`niji, èinilac). Kao što æe se, meðutim,videti, neki od procesa konstituisanja nacionalno-dràvne svesti teško da semogu prikazati kao (o)lako varijabilni, pa se naši podaci mogu shvatiti i kao„korektiv“ manipulacijske upotrebe javno-mnjenjskih istraìvanja.

Stanovnici Crne Gore o dràvnoj samostalnosti

U mnogobrojnim raspravama voðenim tokom raspada SFRJ, jedno stano-vište neprestano se ponavljalo: za razliku od drugih, Crna Gora – i Srbija – imalesu istorijsko iskustvo dràvne samostalnosti. Smisao upozorenja na ovu èinjeni-cu nije, naravno, u tome da se na nju podseti kao na istorijski podatak, nego dase naglasi kako se ova epizoda permanentno unosi u pod/svest „obiènog“

284 Mladen Laziæ

stanovnika Crne Gore. Naravno, ako je nešto istorijska èinjenica, time se neiskljuèuje moguænost njene (instrumentalne) mistifikacije (o „izmišljanju tradi-cije“, kada se radi o konstituisanju nacionalne dràve, vidi u Hobsbawm, 1990).U ovom sluèaju, mistifikacija se sastoji, izmeðu ostalog, u antidatiranju „dràvne“samostalnosti: naime, podatak da je jedan deo teritorije (sadašnje) Crne Goretrajno uìvao izvestan stepen autonomije u okviru Osmanlijskog carstva, inter-pretira se kao „stara tradicija dràvnosti“. U stvari, dràvnost (u smislu „nacio-nalne dràve“) je ovde, kao i kad je reè o veæini drugih zemalja na Balkanu,novijeg datuma, jer je crnogorsko društvo, na kraju XVIII veka, pa èak i duboko uXIX veku, plemenskog karaktera, odnosno ne poznaje dràvnu organizaciju (usavremenoj formi). Osnovni unutrašnji dràvni elementi: administracija, monopolnad oruànom silom i fiskalna sposobnost (up. Tilly, 1975 i 1992; u Tilijevomsmislu æe se u ovom tekstu, ukoliko nije drukèije navedeno, pojam dràve uvek iinterpretirati) – do tada još uvek ne postoje (kao ni gradovi itd.), dok se na puno,spoljašnje, „zaokruènje“ dràvnosti – u areni meðunarodnih odnosa – moraloèekati do Berlinskog kongresa (up. Ekmeèiæ, 1989).

Teško da se moè ozbiljno dovesti u sumnju èinjenica da je veæina stanov-ništva Crne Gore dva puta, posle I svetskog rata i poèetkom 1990-ih, samostalno(posrednim, odnosno neposrednim glasanjem) odluèila da `rtvuje meðunarodnopriznati karakter dràvnosti radi stvaranja šire celine. U „prvoj“ – kraljevini – Ju-goslaviji, izrazito unitaristièki karakter vlasti formalno i stvarno je poništio i unu-trašnja svojstva crnogorske dràvnosti (centralizacija vojske, administracije idràvnih prihoda). U „drugoj“ – socijalistièkoj – Jugoslaviji, ova dràvnost je proš-la kroz nekoliko faza. Ona nije mogla da postoji u okvirima izrazito centralistièkogkaraktera komandno-planskog sistema, do poèetka 70-ih. Saveznim Ustavom iz1974. godine ona je bila delimièno restaurisana na formalnom planu (relativnasamostalnost dràvne administracije i fiskusa), ali je faktièki bila manje efektivna,zbog Brozove èvrste personalne kontrole nad vladajuæom elitom. Tokom 80-ih(kada je, posle smrti Broza, usledilo brzo rastakanje centralizma), ona je sve višedobijala i stvarna obele`ja, da bi se situacija još jednom radikalno izmenila,poèetkom 90-ih.

U formalno-pravni karakter federativnog ureðenja SRJ ovde se neæe ulaziti(jer to pitanje za našu temu nije od suštinskog znaèaja, a izrazito je kontroverz-no). Ono što je izvan svake sumnje, jeste da je crnogorska politièka elita bila po-dreðena u sistemu autokratske vladavine S. Miloševiæa tokom veæeg dela 90-ih,te da su u faktièkom smislu dràvna svojstva ove republike bila znatno manjeizraèna nego u formalnom. Dotadašnji oblik razilaènja faktiènog i formalnogjasno je došao do izraàja posle unutrašnje podele politièke elite, kada se poka-zalo da postojeæa ustavna rešenja pruàju èvrste garancije za mnoge elementedràvne suverenosti Crne Gore – garancije koje su, naime, dovoljne da faktièkadràvnost sada nadiðe formalnu, u trenutku kada se klatno istorijskih zbivanjazanjihalo na suprotnu stranu.


Kao i u prethodnim èinovima rastakanja Jugoslavije, sukobi politièkih elita –oko nastojanja da se uspostavi/odrì dominacija unutar same elite, ili izbori sa-mostalnost – pretvoreni su u pitanje dràvne organizacije, pa èak i opstankadràve, odnosno secesije. Jer, kao što su dotadašnja iskustva pokazivala, naj-bolji naèin da vladajuæa (politièka) elita Crne Gore osigura masovnumobilizacijustanovništva, koja je neophodna za odupiranje Miloševiæevoj dominaciji, bio jeda se odnosi dve politièke elite (srpske i crnogorske) prikaù kao (meðu)dràvniodnosi. To je bilo utoliko lakše što su pitanja „suvereniteta“, dràvne „samostal-nosti“ i tsl. bila u središtu javnog ìvota veæ desetak godina, a politièka opcija ne-zavisne crnogorske dràve bila je sve to vreme javno zastupana (naroèito prekoLiberalnog saveza). Reèju, da ne duìm, pitanje o karakteru dràvnih odnosaCrne Gore i Srbije centralno je politièko pitanje u Republici tokom poslednjedve-tri godine i kroz njega se prelamaju svi drugi politièki i društveni problemi.Stoga æe na tom mestu i zapoèeti naša analiza empirijskog materijala.

Pomenuto pitanje postavljeno je u upitniku u neposrednoj formi, a na njegasu dobijeni sledeæi odgovori (Tabela 1):

Tabela 1. Poèljan stepen dràvnog zajedništva Crne Gore i Srbije (u %) N – 1024

èvršæe nego sada otprilike kao sada labavije nego sada nepotrebna je bilo kakvazajednica

46,1 4,8 16,2 32,9

Dobijeni podaci veoma dobro ilustruju jednu od dve središnje teze ovogteksta: oko kljuène javne dileme u Crnoj Gori – dràvne zajednice sa Srbijom ilisamostalnosti – postoji izrazita polarizacija, pri èemu procena broja pristalicarazlièitih opcija zavisi (u izvesnoj meri, ali ne i toliko da negira karakter podele)od interpretacije nalaza. Ako bi se podaci uzeli onako kako su alternative preds-tavljene u upitniku (u proleæe 2000), meðu pristalice dràvne samostalnosti mo-gla se ubrojati 1/3 ispitanika. S obzirom na to, izlazilo bi da je znatna veæinastanovništva podupirala dràvnu zajednicu Crne Gore i Srbije. Treba, meðutim,imati u vidu i onu alternativu u upitniku, koja pominje zajednicu „labaviju negosada“, i koja podrazumeva izrazitu konfederalizaciju odnosa, nešto èemu senajveæa pojedinaèna grupacija, koju èini skoro polovina ispitanika, izrazito proti-vi. Drugim reèima, postoje ozbiljni argumenti protiv spajanja u jedinstvenu kate-goriju onih koji su izabrali alternativu jedan („èvršæe veze“) odnosno tri („labavijeveze“), tako da bi jednostavno sabiranje u ovom (kao i u bilo kojem drugomsluèaju) bilo problematièno!

Bez obzira na naèin na koji bi se dobijeni odgovori mogli dalje grupisati,ostaje oèigledna èinjenica da su protivreèna stanovišta o dràvnom statusu CrneGore zastupali, u svakom pojedinaènom sluèaju, znaèajni delovi stanovništva,što nedvosmisleno svedoèi o izuzetno kriznom periodu u politièkim odnosima uRepublici. Odsustvo ne samo konsenzusa nego i jasne veæinske orijentacije pre-ma tako fundamentalnom problemu, kao što je dràvna samostalnost, pokazuje

286 Mladen Laziæ

da se zajednica u izvesnom smislu vraæa u „pred-dràvno“ stanje! Na taj senaèin, naime, ostavlja otvoreno primarno politièko pitanje, i to naroèito u okolnos-tima u kojima se „dràvni suverenitet“ smatra njegovom polaznom osnovom: nakojim se principima uopšte moè konstituisati politièka zajednica? U vezi s tim jesada dovoljno pomenuti samo jedan problem. Teško je zamisliti da bi se jednomzemljom, pogotovo u postojeæim okolnostima (desetogodišnji ratni sukobi okodràvnog nasleða SFRJ, „tranzicija“, dugotrajna ekonomska kriza itd.), moglostabilno i dugoroèno upravljati na demokratski naèin – ma kakve bile u tom po-gledu namere politièke elite – ukoliko opstajava opšta nesaglasnost o tako te-meljnom pitanju. Znaèajna manjina stanovništva (ili èak veæina!) smatraæepostojeæu vlast (ma ko je vršio) nelegitimnom i predstavljaæe za tu vlast izazov skojim æe se morati boriti (i) nedemokratskim sredstvima.

Èinioci odnosa prema dràvnoj samostalnosti

S obzirom na va`nost navedene podele, neophodno je bilo pokušati naæi(empirijsku) osnovu na kojoj se ona zasniva. S tim ciljem su odgovori na pre-thodno pitanje ukrštani s razlièitim „tvrdim“ sociološkim varijablama, kao što supol, starost, zanimanje, školska sprema, materijalni poloàj. Odmah treba reæida je celokupna njihova lista iscrpljena, a da nije utvrðeno postojanje bilo kakve(statistièki) znaèajnije veze izmeðu neke od tih varijabli i pomenutog iskaza, kojise odnosi na najdramatiènije pitanje aktuelne crnogorske istorije. Pokazalo se,zatim, i da ovde nije bio problem u iskazu (npr. u naèinu na koji je on formulisan),te da se slièan rezultat dobija kada se tvrde varijable ukrste s bilo kojim stanoviš-tem koje se odnosi na ovaj problem. Odnosno, stanovište o poèetnoj taèki zadefinisanje dràvnosti Crne Gore ne zavisi od bilo koje „objektivne“ karakteris-tike ispitanika, pa èak, u znaèajnijem stepenu, ni od nivoa obrazovanja, kojinajèešæe ima va`nu ulogu pri diferenciranju stavova – kada je, npr, reè o nacio-nalizmu. Podela na one koji zastupaju dràvnu vezu sa Srbijom, i one kojipodràvaju raskidanje te veze, „preseca“ sve pomenute kategorije (u proporci-jama: dve treæine prema jednoj, ili pola-pola, zavisno od toga kako ih odredimo) iformira se na nekim drugim osnovama. Koje su to osnove, i da li uopšte ima ne-kog obele`ja koje ovde dovodi do znaèajnije diferencijacije?

Jedna od kljuènih tematskih odrednica celokupnog ovog istraìvanja, patako i našeg odeljka o odnosu prema dràvnosti, bio je karakter etnonacionalnihidentiteta u Crnoj Gori. Zbog poznatih sporova koji su u vezi s tim na sceni (a kojiukljuèuju i varijantu spoljašnjeg i unutrašnjeg osporavanja etnonacionalnostiCrnogoraca), kao i zbog naglašene aktuelne osetljivosti problema, kako zasadràj istraìvanja, tako i za sadašnje društvene okolnosti, u anketi je odgovorna pitanje o etnièkoj pripadnosti ostavljen otvoren. Prepušteno je ispitanicimada svoj etnicitet sami definišu, tako da su se oni nacionalno „samodeklarisali“,uvodeæi i neke specifiène kategorije, kao što su: Crnogorac, koji je i Srbin; Srbin,


koji je i Crnogorac i sl. Pogledaæemo, sada, kako se ovo samoodreðenje uskla-ðuje sa stavom o dràvnosti (Tabela 2).

Tabela 2. Poèljan stepen dràvnog zajedništva Crne Gore i Srbije, prema samodefinisa-noj nacionalnosti ispitanika (u %) N – 1023

nacionalnost(% u uzorku)

èvršæenego sada

otprilikekao sada

labavijenego sada

nepotrebna je bilokakva zajednica

Crnogorac (44,2) 28,1 4,6 20,1 47,1

Crnogorac-Srbin (13,5) 81,2 5,1 9,4 4,3

Srbin-Crnogorac (13,1) 82,1 4,5 8,2 5,2

Musliman (8,7) 20,2 7,9 27,0 44,9

Musliman-Crnogorac (5,6) 36,8 3,5 17,5 42,1

Albanac (4,8) 2,0 - 14,3 83,7

Jugosloven (7,4) 80,3 2,6 9,2 7,9

Srbin (2,7) 78,6 14,3 3,6 3,6

Hi-kvadrat – 360,13; p – 0,000; C – 0,510

Veæ na prvi pogled, sudeæi prema statistièkim pokazateljima, naðena je dos-ta èvrsta veza: izgleda kao da (samodefinisana) nacionalnost prilièno jasno odre-ðuje odnos prema dràvnom statusu. Pri tom, nalazi kao da slede odreðenulogiku: ukoliko se radi o Crnogorcima, ili pripadnicima muslimanske i albanskemanjine, preovlaðuje stav o dràvnoj nezavisnosti; ako je, pak, reè o onima kojise na neki (ne sasvim jedinstven) naèin oseæaju Srbima, odnosno Jugosloveni-ma, „prirodno“ se, kao izrazito veæinski, javlja stav o dràvnom zajedništvu saSrbijom, u okviru Jugoslavije. Teškoæa je ove „logike“ to što je ona tautološka.Jer, kategorije nacionalnosti – koje su, ponavljam, odredili sami ispitanici – ne-maju etnièko, niti bilo kakvo drugo, konzistentno, „objektivno“ utemeljenje: onesu pravi primer shvatanja o naciji kao neèeg do èega se stiè „imaginacijom“(Anderson). Tako vidimo da se Crnogorci, kao „nacija“, pojavljuju u èetiri vrlo raz-lièite varijante (a ako se ukljuèi i mala grupa Albanaca-Crnogoraca, èak u pet),Srbi u tri, Muslimani (i Albanci) u po dve, a tu su i „mešoviti“ Jugosloveni. Pitanjenacionalnosti, koje je samo po sebi izrazito sloèno – kako na opštem planu, i tou toj meri da nije na zadovoljavajuæi naèin teorijski rešeno (up. Connor, 1994,Smith, 1998), tako i u konkretnom sluèaju, gde predstavlja akutan politièki pro-blem, pa ga je teško na racionalan naèin i postaviti – nije predmet naše analize ine moèmo se u njega upuštati. Ono što je, meðutim, jasno, to je da u sluèajuCrnogoraca nacionalno samorazumevanje nije stabilizovano, pri èemu otvaranjeproblema konstituisanja nacionalne dràve ne samo što je osvetlilo tu „nedovrše-nost“ nego je, po svoj prilici, dovelo do jaèanja konfuzije u oblasti nacionalnog sa-modefinisanja. Odnosno, u velikom broju sluèajeva, nacionalno samooseæanje(kod Crnogoraca) konstituiše se upravo u odnosu prema pitanju o nacionalnojdràvi: ko sebi predstavi da su Crnogorci potpuno zasebna etnonacionalna gru-pa, istovremeno æe se zalagati za samostalnu crnogorsku dràvu; ali, i obratno!,ko prihvati politièki program nezavisne dràve, teìæe da se samodefiniše kao

288 Mladen Laziæ

pripadnik posebne nacije – crnogorske. Ko, pak, veruje da su Crnogorci samo„ogranak“ („pleme“ itd.) srpske nacije, zastupaæe nu`nost zajednièke dràve.

Dalja teškoæa proizlazi iz toga što je pomenuta tautološka logiènost samoveæinska, a ne i sveobuhvatna. Naime, podeljenost se javlja, pre svega, unutarnajbrojnije grupe, kod onih koji su se nacionalno izjasnili kao (samo) Crnogorci:uz jasno (relativno) veæinsko opredeljenje za samostalnu nacionalnu dràvu, uokviru ove grupe pojavljuje se znaèajnamanjina (oko 1/3 ispitanika) koja zastupazajednièku dràvu sa Srbima. Drugim reèima, svest o nacionalnoj posebnosti neprati linearno ideja o dràvnoj posebnosti (na nacionalnim osnovama), što znaèida se na nedovršen proces nacionalnog konstituisanja Crnogoraca nadovezujeisto tako nezavršen proces uoblièavanja ideje o nacionalnoj dràvi. Uzimajuæi uobzir da su oba dela tautološke jednaèine (nacija – dràva) nedovoljno definisa-na, a da se i u jednom i u drugom sluèaju radi o problemima koji veæ duè od de-set godina angaùju ogromne kolièine fizièkih i duhovnih resursa stanovništva(ukljuèujuæi ratove, dràvni raspad, ekonomski kolaps i tsl.), nije nimalo èudnošto podele u vezi s dràvnim (kao i nacionalnim) statusom idu do dubine kojusmo utvrdili, tako da natkriljuju svaki drugi oblik društvene diferencijacije.

Za razliku od („èistih“) Crnogoraca, oni ispitanici koji svoju nacionalnost de-finišu kao dvostruku – crnogorsko/srpsku – pokazuju u odnosu prema dràvnomstatusu znatno manje kolebanje: opredeljenje za samostalnu dràvu kod njih sejavlja kao izuzetak. To, naravno, nije neobièno, jer se ovde radi o tradicionalnim„lojalnostima“ i uobièajenom povezivanju nacije i dràve. U istom smislu, i to kaosasvim pragmatièno, pojavljuje se skoro jednodušno opredeljenje Albanaca zadràvnu samostalnost Crne Gore. Jer, Srbija za njih predstavlja, s jedne strane,neprijateljsku dràvu, a s druge strane, verovatno je da na njihov stav utièe pret-postavka da bi, u okviru male crnogorske dràve, mogli na znatno povoljnijinaèin da regulišu svoj status. Iz te perspektive, ambivalencija Muslimana, kojise prema zajednièkoj dràvi sa Srbima odnose veoma slièno kao Crnogorci,moè izgledati neobièna: iako (relativna) veæina njih tu zajednicu odbacuje,znaèajna manjina je zagovara! Pošto ne raspolaèm dovoljnim uvidima u ovajproblem, odustaæu od pokušaja komentarisanja i ostaviæu èitaocu da samostal-no izvodi zakljuèke.

Kao što je veæ naglašeno, podaci za istraìvanje prikupljani su u proleæe2000. godine. Od tada su se zbila dva dogaðaja, koja su mogla, na meðusobnosuprotstavljen naèin, znaèajno da utièu na opredeljenje stanovnika Crne Goreprema dràvnoj samostalnosti. Prvo je Miloševiæ iznudio promenu saveznogUstava, kojom je – nasuprot izrièitom izjašnjavanju crnogorske vlasti – ojaèaopoloàj federalnog predsednika, time što ga je podvrgao neposrednim izborima.Pri tome je nasilnièki karakter promene ovde mnogo va`niji od njenog sadràja, iupravo je on dao snaàn argument propagandistima „suverenosti“. A zatim je,zahvaljujuæi i toj promeni, došlo do dramatiènog rušenja vladajuæeg reìma uSrbiji. S obzirom na èinjenicu da je crnogorska elita do tada legitimisala svoju


te`nju za samostalnošæu upravo diktatorskim nastojanjima ovog reìma, izgleda-lo je logièno da se oèekuje kako æe njegovo rušenje ojaèati zajedništvo kao alter-nativu. To što je demokratski zaokret u Srbiji samo ubrzao nastojanja crnogorskihvlastodràca da se osamostale nije, naravno, iznenaðujuæe, i samo jasnije osli-kava njihove stvarne motive. Ono što bi, meðutim, moglo da zaèudi je èinjenicada, posle oktobra 2000, istraìvanja javnog mnjenja (uz svu pomenutu manipula-tivnost) nisu registrovala pomake u korist federalne dràve meðu širim slojevimacrnogorskog stanovništva. No, ovakav razvoj nije neoèekivan, ako se uzmu uobzir nalazi našeg istraìvanja! Jer, sadašnje okolnosti bile su u upitniku predsta-vljene u hipotetièkoj formi, a rezultirale su sledeæim izjašnjavanjima (Tabela 3).

Tabela 3. Dràvna zajednica sa Srbijom je poèljna u sluèaju demokratizacije Srbije(u %) N – 1032

Nacionalnost(samoizjašnjavanje)

potpunose slaè

uglavnomse slaè

neodluèan uglavnomse ne slaè

uopšte sene slaè

Crnogorac 34,9 15,9 9,8 7,8 31,6

Crnogorac-Srbin 78,4 12,9 5,0 2,2 1,4

Srbin-Crnogorac 74,8 13,3 6,7 0,7 4,4

Musliman 27,8 34,4 20,0 6,7 11,1

Musliman-Crnogorac 32,8 17,2 19,0 13,8 17,2

Albanac 8,2 2,0 4,1 10,2 75,5

Jugosloven 68,9 13,5 9,5 1,4 6,8

Srbin 71,4 3,6 10,7 - 14,3

Hi-kvadrat – 324,25; p – 0,000; C – 0,489

Pre svega, oèigledno je da odgovori, kao što pokazuje statistika, u znaèaj-noj meri zavise od nacionalnog samoodreðenja. Pokazuje se, naime, da se ori-jentacija najbrojnijih grupa samo delimièno menja, uz pretpostavljenu promenukaraktera srpskog reìma. Tako nešto se lako moglo predvideti, kada je reè ogrupama koje su prethodno zastupale zajednièku dràvu Crne Gore i Srbije: nji-hov stav se sadamogao samo uèvrstiti. S druge strane, došlo je do izvesnih pro-mena u izboru (samodeklarisanih) Crnogoraca: u odnosu na raniji (umerenoveæinski) stav o odbacivanju bilo kakvih dràvnih veza izmeðu dve republike,sada je prihvatanje te veze zadobilo veæinski status. Drugim reèima, kod jednog(manjeg) broja pripadnika ove grupacije oèigledno je postojalo kolebanje oko iz-bora najprihvatljivijeg dràvnog statusa. Meðutim, isto je tako jasno da znaèajanbroj pripadnika grupe ima formirano èvrsto stanovište, kojim se odbija posto-janje zajednièke dràve sa Srbijom. (Ovde, kao i u prethodnom sluèaju, nema nijednog tvrdog obele`ja po kojem se neka podgrupa posebno izdvaja u ne/po-dràvanju analiziranog izbora: na njega bitnije ne utièu ni pol, ni starost, ni obra-zovanje, ni materijalni poloàj itd.)

Ono što se još jednommora podvuæi je, dakle, da su podele oko pitanja „su-vereniteta“, unutar najbrojnije kategorije stanovništva, najveæim delom fiksi-rane, i to bez obzira na tip politièkog sistema: bio taj sistem u Srbiji (a to onda,

290 Mladen Laziæ

uglavnom, definiše i odnose unutar šire zajednice) demokratski ili autokratski,znaèajan broj stanovnika æe jedinstvenu dràvu zastupati, dok æe je drugi odba-civati. Odnosno, „sastav“ dràve za izrazitu veæinu stanovništva va`niji je odnjenog karaktera. S obzirom na predistoriju raspada SFRJ, kao i na to da su sesukobi srpske i crnogorske politièke elite u mobilizacijskom smislu koncentrisaliupravo na temu „suvereniteta“, ovakav raspored prioriteta dosta je razumljiv.Problem je, meðutim, u tome što je tako uspostavljena hijerarhija nedovoljnodinamièna: ako se raspored snaga ovde uèvrsti, onda je teško naæi naèin da seon promeni.

Iako, naravno, veæinske grupe ovde odreðuju ishode, zanimljivi su podaci oizborima prioriteta pripadnika manjina. Muslimani, koji su ranije pokazivali izra-zitiju kritiènost prema moguænosti zajednièke dràve, sada su veæinski prešli nastranu podràvalaca tog zajedništva, i to više „èisti“ Muslimani nego oni koji sedeklarišu dvojno – kao Muslimani-Crnogorci – koji slede preferencije Crnogora-ca. Za razliku od njih, Albanci ostaju nepokolebljivi protivnici zajednièke dràve,iz razloga koji su sasvim jasni (rat na Kosovu, pretpostavljeno lakše ostvarivanjeetnonacionalnih interesa).

Sve u svemu, problem dràvne suverenosti Crne Gore, prema shvatanjimanjenih stanovnika, u obliku u kojem su bila izraèna u našem istraìvanju, ostajeu velikoj meri otvoren. Glavni èinilac te otvorenosti je duboka podeljenost oko di-leme koja se pojavljuje kao najva`niji aspekt politièkih opredeljenja: zajednièkadràva sa Srbijom, ili samostalnost? Iako je prvo stanovište (prema našim nala-zima) veæinsko, drugo takoðe podràva vrlo znaèajan broj stanovnika. Pri tomesu ovi drugi nešto èešæe (ali statistièki beznaèajno) muškarci, mlaði i obrazova-niji ljudi, dakle – po pravilu – javno i politièki nešto aktivniji delovi populacije, štoih èini delatnijim i u javnosti vidljivijim. Ipak, izuzev kada je u pitanju (samodefini-sana) nacionalna pripadnost (pogotovo u manjinskom sluèaju Albanaca), ni pojednom od obele`ja, koja su u istraìvanju kontrolisana, ne moè se utvrditi pos-tojanje èinioca koji bi predstavljao pouzdaniji prediktor stavova u vezi s ovimproblemom: više i visoko obrazovani, mladi itd. nalaze se u obe kategorije, udosta izjednaèenim proporcijama. Kao što je veæ reèeno, sve ovo znaèi da seCrna Gora suoèava s nerešenim, i teško rešivim, problemom konsenzusa okofundamentalnog pitanja dràvnog konstituisanja.

Ocena naèina za postizanje dràvne samostalnosti

Politièke elite, koje su imale vodeæu ulogu u rasparèavanju SFRJ, od sa-mog poèetka svoje akcije pripremale su se na eventualno korišæenje nasilnihsredstava radi postizanja svojih ciljeva. O tome jasno svedoèi Miloševiæeva upo-treba JNA, radi osiguravanja vlastite kontrole nad „srpskim prostorima“, s jednestrane, kao i masovno ilegalno naoruàvanje hrvatskog i muslimanskog stanov-ništva, koje su organizovale politièke elite pred izbijanje sukoba radi otcepljenjaHrvatske i Bosne i Hercegovine (up. Vudvord, 1997; naravno, slièni mehanizmi


korišæeni su i na Kosovu). Elite koje su planirale upotrebu sile (protiv vojno nad-moænijeg suparnika), radi postizanja secesije, koristile su se jednostavnom tro-poteznom logikom. Masovnom mobilizacijom, uz pomoæ intelektualnih elita, zapolitiku otcepljenja privuèena je veæina stanovništva. Nasilne akcije protiv fede-ralnih vlasti proizvodile su isto tako nasilne odgovore tih vlasti („taktika“ koju jeMiloševiæ uvek unapred najavljivao), a ovi su, onda, interpretirani kao nasrtaj navolju graðana. Podrška spolja, koja je opravdavana nasiljem nad legitimnimte`njama veæine graðana (na delu dràvne teritorije), neutralisala je prvobitnonesrazmerno nadmoæniju silu federalnih vlasti.

Ono što je u Crnoj Gori prepreka za realizovanje opisanog sleda dogaðaja(pri èemu se ovde nemoè ulaziti u to da li je sadašnja republièka vladajuæa elitaikada poèlela da koristi takav scenario) jeste istraìvanjem registrovano – ba-rem u to vreme – veæinsko stanovište graðana u korist zajednièke dràve saSrbijom. Iako su u Republici stvorene organizovane autonomne oruàne forma-cije (militarizovana policija), njihovo korišæenje za eventualno zapoèinjanje su-koba teško bi moglo da posluì kao opravdanje za odluènu spoljašnju podršku, uodsustvu prvog uslova trostepene logike. Bilo kako bilo, u svetlu veæ desetogo-dišnjih krvavih graðanskih sukoba na ovim prostorima, ne èudi što je karakteris-tika javnog govora u Crnoj Gori insistiranje na mirnom razrešavanju spornihpitanja sa srpskom vladajuæom elitom. Doduše, s obzirom na to da secesionis-tièki pokreti èesto kao kriterij za svoje akcije uzimaju samo postizanje konaènogcilja, bez obzira na troškove, uèinilo se uputnim da se proveri da li elementitakve orijentacije postoje meðu stanovništvom i koliko su rašireni. Ovom proble-mu posveæeno je u upitniku samo jedno pitanje, a dobijeni rezultati potvrdili suopravdanost uštede prostora (Tabela 4).

Tabela 4. Ostvarivanje dràvne samostalnosti po cenu sukoba koji ukljuèuju `rtve (u%)*


samostalnost pocenu sukoba

samostalnostiskljuèivo bez sukoba

protivsamostalnosti

Crnogorac 11,9 63,3 22,8

Crnogorac-Srbin - 17,6 81,6

Srbin-Crnogorac - 13,5 86,5

Musliman 4,4 85,6 8,9

Musliman-Crnogorac 10,3 75,9 13,8

Albanac 20,4 79,6 -

Jugosloven 1,3 28,9 69,7

Srbin 7,1 3,6 85,7

* Iskljuèen odgovor: Ostalo (za koji se opredelilo 1,2% ispitanika)Hi-kvadrat – 432,72; p – 0,000; C – 0,545

Iako statistièki pokazatelji upozoravaju na povezanost (samodeklarisane)nacionalosti i opredeljenja za mirno (ili konfliktno) razrešavanje problema dràv-nosti, moè se zakljuèiti da je to upozorenje dobrim delom la`no. Naime, ovde jereè o tome da protivnici dràvnog osamostaljivanja (koji pripadaju odreðenim na-

292 Mladen Laziæ

cionalnim grupama) najèešæe nisu ni Neleli da se izjašnjavaju o ovoj temi, jer jenjima ona bespredmetna. Ono što svakako moNe da deluje ohrabrujuæe, to je daje mali broj ispitanika spreman da toleriše nasilje kao sredstvo za rešavanje poli-tièkih pitanja. Nešto veæi procenat onih koji su spremni na sukobe (po cenu Nrta-va) moNe se naæi samo meðu Albancima, ali to nije neoèekivano, s obzirom naskorašnje krvave obraèune na Kosovu i okolini. Meðu Crnogorcima (kao i, poobièaju, Muslimanima-Crnogorcima) ova se opcija javlja, ali je pet puta manjezastupljena negomiroljubiva. Naravno, moglo bi se primetiti da su i najšire i najkr-vavije sukobe po pravilu zapoèinjale manjine, pa da stoga uverenje veæine ovdene predstavlja nikakvu garanciju sigurnosti. Meðutim, stav o odbacivanju sukobaèini mobilizaciju za njih znatno manje verovatnom, pa se – bar ako je o Crnoj Gorireè – moNe s razlogom nadati da se o njenom drNavno-pravnom statusu neæe, ste strane, odluèivati na bojnom polju veæ u diplomatskim kancelarijama.

Shvatanja o tipu dràve i politièkog sistema

Tipologiju (savremenih) dràvamoguæe je praviti na osnovu razlièitih kriteri-juma, a sada æe se uzeti u obzir samo jedan: tip kolektiviteta na kojem poèiva su-verenitet (graðanska ili nacionalna dràva). Naravno, izbor je bio diktiranaktuelnošæu problema s kojima se poslednjih godina suoèava javnost na ovimprostorima: graðanski ratovi za formiranje dràva naslednica SFRJ. Pitanje okojem je reè obeleàvala je (kod nas èesto i namerno stvarana) konfuzija okotoga ko se pojavljuje kao osnovni nosilac suvereniteta – dràvljanin ili pripadnik(veæinske) nacije – i ona nije mimoilazila ni teorijske rasprave. Ta je konfuzijabila manja na naèelnom planu: najèešæe je prihvatano stanovište da su (savre-mena) dràva i nacija istorijski meðusobno isprepletene pojave (s tim da su pri-sutna oba pravca veze: dràva kao stvaralac nacije, i nacija kao inicijatorformiranja dràve). Teškoæe su se javljale oko odrìvosti te veze u sadašnjevreme, u kojem bi – u principu – graðanin, bez obzira na partikularna svojstva,morao da se pojavi kao osnovni subjekt politièkih prava (up. Held, 1997). Narav-no, ovo naèelo je na prostorima bivše SFRJ stavljeno u zagrade, i to kako iznu-tra, tako i spolja. Elite su stanovništvo mobilisale na programu stvaranjanacionalnih dràva (u kojima je status manjina imao da se rešava naknadno,posle konstituisanja dràve na etnièkoj osnovi), dok je meðunarodna zajednicaovakav pristup u celini legitimisala, ùstrim priznavanjem dràva koje su nasta-jale na takvim principima.

Mi smo videli da celokupna ova logika u Crnoj Gori nailazi na problem, zbognerazrešenog odnosa etnièke veze Crnogoraca i Srba, i to unutar samog korpu-sa pripadnika ove grupacije. Etnièkoj posebnosti, koju jedan deo stanovništva(samodeklarisani Crnogorci) proglašava za temelj konstituisanja dràve, su-protstavlja se stanovište pripadnika iste etnièke grupe, koji svoju nacionalnostshvataju na drugaèiji naèin (samodeklarisani Crnogorci-Srbi itd.). Svakako, uzovaj problem se javlja i dodatna uslo`njavajuæa okolnost, a to je znaèajno pri-

Dr�avni status Crne Gore 293

sustvo manjina unutar granica Republike, i to manjina koje u okruènju doìvlja-vaju klimaks svog nacionalno-dràvotvornog pokreta. S obzirom na to, u upitnikuje pitanje o poèljnosti utemeljenja ustavnog ureðenja u nacionalnu ili u graðans-ku dimenziju postavljeno direktno, a dobijeni odgovori distribuirali su se na sle-deæi naèin (Tabela 5).

Tabela 5. Crnu Goru treba ustavno definisati kao dràvu (u %) N – 1023


crnogorskognaroda

crnogorskog i svihdrugih naroda kojiu njoj ìve

graðansku(tj. ne na na-cionalnoj os-novi)

ostalo

Crnogorac 15,6 43,1 40,7 0.7

Crnogorac-Srbin 17,5 48,9 32,1 1,4

Srbin-Crnogorac 9,8 43,2 40,9 6,1

Musliman 3,4 47,2 49,4 -

Musliman-Crnogorac 3,4 41,4 55,2 -

Albanac - 49,0 51,0 -

Jugosloven 6,7 40,0 48,0 5.3

Srbin 7,1 32,1 39,3 21,4

Hi-kvadrat – 118,95; p – 0,000; C – 0,323

Da bi interpretacija podataka bila korektna, treba naglasiti da je u upitnikupojam „graðanske dràve“ bio ispitanicima razjašnjen (tako da „dràvnost nepoèiva na nacionalnoj osnovi“), pa su se oni našli direktno suoèeni s dilemom:nacionalno ili ne-nacionalno konstituisanje dràve. S obzirom na to, svakakovredi zapaziti, prvo, da razlike po (samodeklarisanim) nacionalnim linijama pos-toje, ali da nisu velike. Te razlike se, zatim, kreæu uglavnom u oèekivanom sme-ru: kod pripadnika manjina raste opredeljenje za graðansko utemeljenje dràve,dok je meðu razlièitim varijantama Crnogoraca, odnosno Crnogoraca/Srba, na-glašenija nacionalna orijentacija. Naime, jasno je da je druga alternativa tipadràve („crnogorskog i svih drugih naroda...“) mnogo blià prvoj („crnogorskognaroda“) nego treæoj („graðanska, a ne nacionalna“), što se – bez ikakvih daljihobrazloènja – vidi i iz èinjenice da su ovaj poslednji odgovor pripadnici manjinapreferirali. Znaèajno je, meðutim, to što „ekskluzivistièka“ nacionalna varijanta –jednonacionalne dràvne osnove – koja je dominirala tokom formiranja novihdràva na prostoru SFRJ, ovde ima relativno malo pristalica u odnosu na tole-rantniju, koja priznaje multietniènost kao konstitutivnu èinjenicu (s tim da ipaknaglašava ko je nacionalni „nosilac“ dràve). Svakako moè izgledati kao kurio-zitet èinjenica da „nacionalno-ekskluzivistièka“ opcija ima nešto više pristalicameðu delom stanovništva koji naglašava vlastitu etnièku dvojnost (Crnogor-ci-Srbi), ali je to u skladu s inaèe naglašenijom nacionalnom orijentacijom ovegrupe ispitanika.

U svakom sluèaju, ovde smo se još jednom susreli s karakteristiènom ambi-valencijommeðu stanovništvom, kada je reè o temeljnim pitanjima konstituisanja

294 Mladen Laziæ

dràve. Nacionalna, kao i graðanska opcija, široko su zastupljene – iako je prvašire prisutna meðu veæinskim stanovništvom – ali je ono što ove dve suprotstavl-jene orijentacije dovodi u meðusobno snošljiv odnos to što se tolerantnija podva-rijanta nacionalnog pretpostavlja iskljuèivijoj.

Završne napomene

Èitaocu je jasno da je istraìvanje potvrdilo ono što svakodnevna, nepris-trasna opaànja lako registruju: crnogorsko društvo je duboko ispresecano po-delama koje potièu iz konflikta oko jednog od najva`nijih pitanja društvenogìvota, konstituisanja dràvnog okvira. Ovaj konflikt raspiruju politièke elite (uzpomoæ intelektualnih), koje se bore za prevlast, ali on svoju potporu nalazi u ne-potpunoj uoblièenosti jednog od najznaèajnijih elemenata savremene kolek-tivne svesti – nacionalne identifikacije. Savremena crnogorska nacionalna svestlomi se izmeðu ideje o etnièkoj posebnosti i ideje o pripadanju širem etnièkomkorpusu srpskog naroda (u okviru kojeg predstavlja poseban deo). Iako je veæi-na stanovnika Crne Gore pristalica prve ideje, brojèano vrlo znaèajna manjinazastupa drugu. S obzirom na èinjenicu da veæ desetak godina na okolnim pros-torima (doskorašnje zajednièke dràve) traju graðanski ratovi usmereni na for-miranje nacionalnih dràva, jasno je da se sukobi oko nacionalnog identitetamoraju fokusirati na problem dràve. Tako se ti sukobi istovremeno pojavljuju ikao sukobi oko pitanja nezavisne dràve ili zajednice sa Srbijom, pa su ta dvapolja nerazmrsivo povezana. U sasvim direktnom smislu, opredeljenje za etniè-ku posebnost Crnogoraca jaèa zahtev za formiranjem nezavisne nacionalnedràve, i obratno, orijentacija na dràvnu nezavisnost podstièe uverenje u etniè-ku samosvojnost (a analogan odnos postoji i kod pristalica srpsko-crnogorskogetnièkog i dràvnog jedinstva). Navedena podela se odnosi na tako fundamen-talno pitanje i toliko je oštra, da nadilazi sve druge društvene podele: materi-jalne, obrazovne, generacijske itd. Ma koliko u izvesnim grupacijama,formiranim po drugim osnovama, postoji veæa inklinacija prema ovom ili onomrešenju za problem dràvnog okvira, naspram takve – uvek neznatne – veæinenaæi æe se znaèajna manjina koja æe zastupati suprotstavljeno stanovište. U tomsmislu, nacionalno-dràvotvorno pitanje je, u Crnoj Gori, trenutno, sveobuhvat-no i prioritetno.

Pri tom, dva elementa èine prethodno opisanu situaciju još sloènijom. Sjedne strane, onaj deo stanovništva koji sebe smatra etnièki posebnom grupomipak nije u celini orijentisan na dràvnu samostalnost: znaèajna manjina unutarnjega podupire zajednièku srpsko-crnogorsku dràvu (pretpostavljam, zato štoje zadràla tradicionalnu ideju o jedinstvenom etnièkom korenu Srba i Crnogo-raca). S druge strane, u Crnoj Gori postoje brojni pripadnici muslimanske i al-banske nacionalne manjine koji (a pogotovo ovi drugi) izrazito naglašenozastupaju ideju crnogorske dràvne samostalnosti (iz evidentnih vlastitih nacio-nalnih interesa). Ove ekscentriranosti imaju kao posledicu to da broj pristalica


jedne ili druge dràvne opcije nije sasvim fiksiran. Na temelju naših nalaza mo-glo bi se zakljuèiti da je – u vreme ovog istraìvanja – pribli`no èetvrtina ispitani-ka tvrdo zastupala ideju dràvne samostalnosti, nešto više od dve petine èvrstoje branilo postojeæu zajednièku dràvu, dok se preostali broj kolebao, s tim da seveæina mogla smatrati orijentisanom na federaciju (uz odgovarajuæe promenenjenog ustrojstva).

Problem s ovakvim podelama je to što one zasecaju društveno tkivo namestu koje skoro ultimativno zahteva baremminimalni konsenzus. Drugim reèi-ma, ma kako se, pod uticajem razlièitih spoljašnjih dogaðanja i s njima poveza-nih mobilizacijskih strategija elita, kretao broj pristalica jedne ili druge ideje odràvnom ustrojstvu, manjina koja ne prihvata postojeæi oblik (ma kakav on bio)obuhvataæe toliki broj stanovnika da æe se vlast neprestano suoèavati s proble-mom svog legitimiteta. Odnosno, posednici vlasti biæe dovoðeni u pitanje, zatošto neæe biti opšte prihvaæena osnova te vlasti – sam dràvni okvir. Stoga æesvaki mobilizacijski uspeh elita, u dogledno vreme, biti samo privremen i parcija-lan, dok je dugoroènu, na konsenzus orijentisanu strategiju, u datim okolnosti-ma teško zamisliti. Ipak, u celokupnoj kompleksnoj situaciji ima i elemenata kojiohrabruju. Pre svega, ogromna veæina pristalica suprotstavljenih orijentacijausmerena je na miroljubivo rešavanje postojeæih sukoba. Pri tom, izrazita veæi-na njih zastupa – bez obzira na svoju „nacionalno-dràvotvornu“ usmerenost –principijelno demokratski tip vlasti. Iz toga sledi da bi demokratske promene uSrbiji, uz pacifikaciju barem brutalnih vidova meðuelitnih konflikata, mogle danagoveste i obrat u unutaretnièkom sporu.

Beograd, 9. 4. 2001.

Literatura

Anderson, A. 1991. Imagined Communities: Reflections on the Origins and Spread of

Nationalism. Verso, London.

Connor, W. 1994. Ethno-Nationalism: The Quest for Understanding. Princeton UniversityPress, Princeton NJ.

Cooley, L. 1992. Britons: Forging the Nation, 1707-1837. Yale University Press, New Ha-ven and London.

Dal, R. 1997. Poliarhija: participacija i opozicija. Filip Višnjiæ, Beograd.

Ekmeèiæ, M. 1989. Stvaranje Jugoslavije 1790-1918. Prosveta, Beograd.

Gellner, E. 1983. Nations and Nationalism. Blackwell, Oxford.

Giddens, A. 1985. The Nation State and Violence. Polity Press, Cambridge.

Goati, V. 1999. Izbori u SRJ od 1990. do 1998. Volja graðana ili izborna manipulacija.CESID, Beograd.

Held, D. 1997. Demokratija i moderni poredak. Filip Višnjiæ, Beograd.

Hobsbawm, E. 1990. Nations and Nationalism since 1780. Cambridge University Press,Cambridge.

296 Mladen Laziæ

Laziæ, M.1994. Sistem i slom. Filip Višnjiæ, Beograd.

Laziæ, M. 1994a. Društveni èinioci raspada Jugoslavije.Sociološki pregled, Vol 28, No 1.

Laziæ, M. 2000. Elite u postsocijalistièkoj transformaciji srpskog društva, u M. Laziæ, prir.Raèji hod. Srbija u transformacijskim procesima. Filip Višnjiæ, Beograd.

Linc, H. i A. Stepan. 1998.Demokratska konsolidacija i tranzicija. Filip Višnjiæ, Beograd.

Ra’anan, U. 1991. The Nation-State Fallacy, in J. Montville, ed. Conflict and Peacema-

king in Multiethnic Societies. Lexington Books, New York.

Sekelj, L. 1995. Vreme bešèašæa. Ogledi o vladavini nacionalizma. Akademia Nova iIES, Beograd.

Smith, A. D. 1998. Nationalism and Modernism. Routledge, London and New York.

Tilly, C. ed. 1975. The Formation of National States in Western Europe. Princeton Univer-sity Press, Princeton NJ.

Tilly, C. 1992. War Making and State Making as Organized Crime, in P. Evans, D. Rues-chmeyer and T. Skocpol, Bringing the State Back in, Cambridge University Press,Cambridge.

Todorova, M. 1999. Imaginarni Balkan. Biblioteka XX vek, Beograd.

Vudvord, S. 1997. Balkanska tragedija. Filip Višnjiæ, Beograd.

State Framework of Montenegro: A Difficult Dilemma

Summary: Several problems have been explored in the article, based on the results of asurvey (made in 2000): relationship of the population towards the state independence,acceptable means of achieving (possible) state independence, preferable forms of go-vernment.

The most important finding is that the Montenegrin population has been deeply dividedon the most important issues concerning the state formation. Some 50% of respondentsprefer common state with Serbia, 33% of them do not want any form of common state,while the rest opt for some looser (confederate) variant of common state. We see there-fore that two big blocks with firmly articulated opposing attitudes have been formed, withonly a (minority) part of the population that may be attracted to one or the another option.

Our data show that there are no significant differences between members of these twoblocks in terms of gender, age, educational, or professional characteristics (proponentsof state independence are, on average, slightly younger and better educated). The onlystatistically significant difference can be found in the self-declared ethnic identification ofrespondents. Namely, since ethnic identification of the Montenegrin population has notyet been stabilized (one interpretation insists on common ethnic origin of Serbs andMon-tenegrins while another stresses separate Montenegrin ethnicity), we put the question onethnicity in the questionnaire in the open-ended form. Thus we got the following ethnicstructure of our respondents: Montenegrins – 44.2%; Montenegrins-Serbs – 13.5%;Serbs-Montenegrins – 13.1; Yugoslavs – 7.4%; Serbs – 2.7%. On average, respondents


who declared themselves Montenegrins tended to opt for state independence (togetherwith members of Albanian and Muslim ethnic minorities), while those who stressed theircommon ethnicity with Serbs (including Yugoslavs) preferred federal state (with Serbia).However, a significant minority exists which opts for federal state with Serbia evenamong Montenegrins. It is therefore obvious that the two questions: ethnic identity andthe preferable state form are interdependent, so that one choice implies (or strengthens)the other.

It should bementioned that a majority of followers of state independence option kept theirchoice even when faced with the possibility of democratic transformation in Serbia. At thesame time, a majority of respondents who prefer pro-federal option also would keep thesame attitudes in the hypothetical situation of a non-democratic regime in Serbia. An en-couraging finding of the survey is that no matter what their attitude toward state indepen-dence is, vast majority of respondents is ready to accept only peaceful solution of thestate problem. When faced with a dilemma – between civil state and ethnically definedstate – majorities in both blocks prefer the second solution.

Key words: Montenego, federation, attitudes on indepedence, ethnic selfidentification,civic state, nation state.

298 Mladen Laziæ

Srðan VukadinoviæFilozofski fakultetNikšiæ

Socijalno-politièke promjene u

Srbiji/Jugoslaviji i prilike u Crnoj Gori

Rezime: Promjene koje su se dogodile u Srbiji oktobra mjeseca 2000. godine imaju dubljiodraz na zbivanja u regionu. Refleksija dogaðanja u Srbiji svoje posebne naznake ima uCrnoj Gori, kao i na neposredna dešavanja u crnogorskom društvu, imajuæi u vidu slo-ènost odnosa izmeðu ove dvije republike, a naroèito ispoljenu konfliktnost u tim odnosi-ma manifestovanu od 1997. godine. Iz tih razloga, kada se govori o socijalno-politièkimpromjenama u Srbiji, iste se nikako ne mogu locirati samo na prostorni realitet srpskogdruštva, veæ mnogo šire.

Kljuène reèi: Srbija, Crna Gora, federacija, politièki odnosi, politièke promjene, nezavisnedràve.

Odnosi Crne Gore i Srbije na kraju drugog milenijuma su na najnièm nivouod kada ove dvije republike egzistiraju u zajednièkom dràvnom okviru. Ispolje-na konfliktnost društvenog ambijenta u crnogorskom društvu podsticana jeupravo od elita koje su bile na vlasti u Srbiji prije oktobra 2000. godine. Takvimdjelovanjem srpske vladajuæe oligarhije odnosi izmeðu Crne Gore i Srbije su sedodatno komplikovali i zaoštravali. Pogrešno je poveæanu konfliktnost republiè-kih odnosa locirati u poslednje 3-4 godine XX vijeka. Odnosi su bili oteàni i uperiodu jedinstvenosti i koalicione saradnje Demokratske partije socijalista CrneGore i Socijalistièke partije Srbije.

Rascijepom i dogaðanjima u DPS-u 1997.godine na vidjelo je izašla dubinakonflikata koja je u sebi sadràvala razlièite istorijske, nacionalne, društvene,ekonomske i druge protivurjeènosti.

Na moguænost uspostavljanja bitno drugaèijeg odnosa ostvarenih promje-na upuæivala je i èinjenica da su septembarski, kao i decembarski izbori u Srbiji,zajedno sa onima u Crnoj Gori iz majamjeseca 1998. godine, jedini demokratskiizbori, poslije 1945.godine, u politièko-društvenom ambijentu ova dva dràvnarealiteta.

Zbog toga je logièno bilo da promjene sa odreðenim demokratsko-kvalita-tivnim specifiènostima pretpostave i razrješavanje brojnih problema, a jedan odkljuènih je odnos Crne Gore i Srbije. Odgovornost vladavine novoizabranih elitau Srbiji polagala je svoj istorijski i civilizacijski zadatak na pitanju odnosa ovedvije republike. Èinjenica je da je prije oktobarskih dogaðanja dràvni suvereni-tet Crne Gore i graðanski mir bio ugroèn. Stalne prijetnje pojedinih visokih zva-niènika Vojske Jugoslavije, koja je bila instrumentalizovana u funkciji oèuvanjavlasti jednog èovjeka, stvarale su nesigurnost u crnogorskom društvu i bile per-manentna prijetnja oèuvanju mira.

1. Smjena vladajuæih elita kao preduslov ostvarivanjademokratskih promjena

Promjena vlasti u jednom društvu pretpostavlja promjenu vladajuæih elita.Jedne elite dolaze, a zamjenjuju ih druge. Specifiènost elita u posttranzicijskimdešavanjima u Istoènoj Evropi je u tome što su se vladajuæe elite od politièkihtransformisale u ekonomske. Zapravo, politika je na ovim prostorima moguæ-nost za lako i brzo materijalno profitiranje pripadnika elita. Dok u uslovimazapadnih demokratija pojedinci na politièke poloàje dolaze, uglavnom, kaoekonomski nezavisni i bogati, dotle u ambijentu balkanskih dogaðanja na politiè-ki vladajuæe pozicije dolaze kao siromašni, a odlaze kao bogati ljudi. To bogats-tvo je steèeno „preko noæi“ i nije ništa novo ako se naglasi da je sumnjivogporijekla. U odnosu prema sticanju liène koristi sa takvim obilje`jima moè seprotumaèiti i stav vladajuæih elita u Crnoj Gori prema pitanju regulisanja dràv-nog statusa.

Politièke elite u Crnoj Gori i pojedinci bliski njima su i ekonomski moæneelite. Njihova ekonomska i politièka moæ je rezultat sprege sa dràvom. Tako date elite funkcionišu kao dràvne elite. Jedino u tim i takvim uslovima mogu i daegzistiraju. Bez èvrste povezanosti sa dràvom ne bi mogle ni funkcionisati.Zbog toga su te elite za nezavisnu Crnu Goru. U uslovima smanjene prostorneambijentalnosti, moguænost za njihovo egzistiranje je veæa. U širem prostornomokviru one se ne snalaze. Smanjene su moguænosti za njihovu promociju. Kon-kurencija i u politièkom i u ekonomskom ìvotu je veæa, pa je nemoguænost zaopstajanje pripadnika ovakvih elita izglednija. Iz tih razloga su ekonomske elitekoje su srasle sa dràvnom vlasti za nezavisnost Crne Gore. Prostorno zatvore-no društvo je moguæi ambijent njihovog bitisanja.

2. Fingiranje javnog mnjenja pomoæu neobjektivnih anketa

U svrhu promovisanja zahtjeva elita koje su za nezavisnost Crne Gore ko-riste se i raznorazni „analitièari“ i „istraìvaèi“.

300 Srðan Vukadinoviæ

Ispitivanja javnog mnjenja naruèena od strane pripadnika vladajuæih elitanijesu zasnovana na sociološko-metodološkim standardima. Veæ prve kritièkeprimjedbe na njihovu pouzdanost ruše moguænost objektivnog opstajanja rezul-tata istraìvanja. Tako, recimo, istraìvanje jedne nevladine organizacije koje sepuno eksploatisalo u crnogorskim medijima pokazivalo je da je, navodno, 65%pripadnika crnogorskog društva za nezavisnost. Pod pretpostavkom da otkloni-mo sumnju da je ovo ispitivanje frizirano prema zahtjevima vladajuæih elita uCrnoj Gori, iako je rijeè o navodnoj nevladinoj organizaciji, a u suštini se radi oglasnogovornicima tih istih elita, komentari dobijenih podataka i njihovo tuma-èenje ne zasnivaju se na sociološki i politikološki metodološki valjanom objašnje-nju. Rezultati istraìvanja su pokazali da je nedvojbeno rijeè o 37% ispitanika kojibez rezerve podràvaju nezavisnost Crne Gore, dok se 28% onih koji su uèest-vovali u anketi dvoumi izmeðu nezavisnosti Crne Gore i opstanka Jugoslavije.Kako se navodi u komentaru rezultata ovog ispitivanja sam istraìvaè je „imaoosjeæaj“ da su ovih 28% ispitanika bliì prvoj pomenutoj opciji razrešenja dràvnopravnih odnosa nego drugoj, i tako se dobio podatak da je 65% graðana CrneGore za nezavisnu dràvu koja bi bila meðunarodno priznata. Jasno je da ova-kav komentar ne bi izdrào iole ozbiljniju kritiku zbog površnog i sociološko-me-todološki neznajuæeg ili nepoznavajuæeg istraìvaèko-teorijskog objašnjenja.Pored krupnih nedostataka u objašnjenju rezultata, u istraìvanju je korišæen pot-puno nestratifikovan uzorak. Pomenuto istraìvanje je raðeno na uzorku od 1000ispitanika što je, kada je rijeè o brojnosti, sasvim reprezentativan uzorak. Ali,kada je u pitanju stratifikovanost uzorka po godinama starosti, školskoj spremi imjestu ìvljenja, onda nema govora o reprezentativnosti korišæenog uzorka.Tako je uzorkom bilo obuhvaæeno 70% graðana CrneGore starosti do 30 godina,a prema popisu iz 1991. godine u ovom prostornom realitetu egzistira 15,6% sta-novnika uzrasta od 19-29 godina. Takoðe, uzorkom je bilo obuhvaæeno 70% ispi-tanika sa visokom struènom spremom. U Crnoj Gori je, prema pomenutompopisu, 5,17% populacije sa VSS, zatim 35% sa srednjom školskom spremom i3,8% sa višom školom. Više od 54% stanovnika Crne Gore ima završenih osamrazreda osnovne škole ili manje od toga i sasvim je jasno da æe ova grupacija„prelamati“ rezultate eventualnog izjašnjavanja o statusu Crne Gore. Ispitivan-jem je bilo obuhvaæeno i 70% pojedinaca koji ìve u urbanim gradskim sredina-ma. Zapaàmo da je uzorak bio konstruisan tako da su 70% ispitanika èinili mlaðipojedinci, koji su visokoobrazovani i koji ìve u gradovima. Bez ikakvog empirijs-kog istraìvanja jasno je da je ova grupacija u crnogorskom društvu za nezavisnumeðunarodno priznatu dràvu. Meðutim, buduænost dràvno-pravnog statusaCrne Gore na nekom eventualnom demokratskom izjašnjavanju odredili bi, po-red pripadnika grupacije koja je po školskim kvalifikacijama sa osam razreda os-novne škole ili još niìm kvalifikacionim stepenom, i oni pripadnici koji su stariji od30 godina, a naroèito oni preko 55 i 65 godina, kao i skupina koja egzistira na pri-gradskom i seoskom podruèju. Iz tih razloga kao valjane nemoèmo prihvatiti ni-kakve rezultate koji pokazuju da je preko 50% i više stanovništva Crne Gore zanezavisnost, jer taj broj je, oèito, ispod natpoloviène veæine.

Socijalno-politièke promjene u Srbiji/Jugoslaviji i prilike u Crnoj Gori 301

3. Odgovorna vladavina demokratskih elita

Elite su u mnogim zemljama odluèivale i odluèile o sudbini dràve. Zbogtoga je suštinsko pitanje ono koje se tièe odgovorne vladavine demokratskih eli-ta. Odgovornost vladajuæih elita u sluèaju socijalno-politièkih promjena u Srbi-ji/Jugoslaviji se prvenstveno manifestuje u meðusobnom odnosu Srbije i CrneGore. Poslije više od 120 dana nove vlasti u Jugoslaviji, a mnogo manje trajanjanove vlasti u Srbiji, umjesto poziva na dijalog dviju elita vuku se potezi koji jošviše razdvajaju Crnu Goru i Srbiju. Mnogo je sluèajeva u tako kratkom vremens-kom periodu koji polarizuju i zaoštravaju razlike, a mnogo manje onih poteza kojispajaju i koji se kreæu ka razrešavanju konflikata. Od predstavnika vlasti na nivouSR Jugoslavije, izabranih poslije oktobra mjeseca 2000. godine, èesto se navodida æe se priznati volja graðana Crne Gore ako se budu izjašnjavali o eventual-nom dràvno-pravnom statusu, ali se „ista mora verifikovati kroz savezni parla-ment“ koji, inaèe, zvanièna crnogorska vlast ne priznaje. Takvo ponašanje novihsrpskih elita u saveznoj vlasti ne doprinosi razrešavanju konfliktnosti odnosadvije èlanice SR Jugoslavije, veæ naprotiv, dodatno ih zaoštrava i komplikuje. Utom smislu ide se još dalje, pa se iz usta istih elita èuje da æe novi dràvni okviregzistiranja Crne Gore i Srbije biti ureðen i konstituisan kao tzv. funkcionalna fe-deracija. Zanemaruje se u ovim istupima pripadnika novizabranih elita u Srbijièinjenica da federacija Crne Gore i Srbije konstituisana po bilo kojem modelumoè veoma teško opstati.

U periodu od 5. oktobra, od kada su odràni izbori na nivou SR Jugoslavije,do 21. decembra 2000. godine, kada su odràni u Srbiji, bio je jedan vakuum ukome su pripadnici nove jugoslovenske vlasti, kao i sam predsjednik SRJ,obavljali poslove koji nijesu bili u njihovom djelokrugu, niti su im shodno ustav-nim ovlaštenjima pripadali. Zbog toga je Crna Gora mirno i staloèno èekalaizbor nove vlade u Srbiji kao demokratske i partnerske sa kojim æe razgovarati obuduæem dràvno-pravnom statusu ove dvije republike.

Ako je i postojala neka moguænost za odràvanje i opstajanje federalne za-jednice Crne Gore i Srbije, ona je potpuno uništena donošenjem šestojulskihamandmana na Ustav SR Jugoslavije. Ovi amandmani su predstavljali svojevr-sni pritisak na Crnu Goru u cilju njenog disciplinovanja. Amandmani nijesu imalinijedan od tri legitimiteta: ni postupka, ni donosioca, ni sadrìne. Takoðe, nema-ju ni civilizacijski, ni moralni, ni kulturni legitimitet. Svodili su Crnu Goru na nekin-ti izborni region, zajedno sa Vranjem i Leskovcem, kao izraz numerièke cjeli-ne. Tako su donijeti zbog Crne Gore i upereni su protiv nje, oni su definitivno sru-šili dràvni provizorijum kakav je SR Jugoslavija. Sa njima je konaèno otpalamoguænost bilo kakve federalne zajednice. Zbog toga je i suviše anahrona prièaiz krugova vladajuæih elita u Srbiji o tzv. funkcionalnoj federaciji. Meðutim, iakosu amandmani donijeti kao rezultat pravnog nasilja, mnogo više od takvog èinazabrinjava èinjenica što nijedna kulturna, nauèna ili neka druga institucija nijereagovala protiv njih. Nijedna univerzitetska jedinica ili organizacija nije ustala u


odbranu prava Crne Gore, iako je u tim institucijama bio lociran centar otporaMiloševiæevom totalitarnom reìmu. Bilo je pojedinaca, istina rijetkih, koji su naodreðeni naèin izrazili svoje nezadovoljstvo zbog takvog èina, ali njihov glas jebio usamljen i izgubio se u opštem srpskom konsenzusu i zahtjevu da se odCrne Gore traì da se pokori pomenutim amandmanima. Takvo insistiranje jedominiralo kod pokreta koji je trijumfovao na saveznim i republièkim izborima uSrbiji. Preuzimanjem vlasti od strane ovog pokreta, po tom pitanju ništa nije radi-kalno promijenjeno. Nikakav otklon u tome smislu nije uèinjen, kao što nije uèin-jen ni u odnosu prema Crnoj Gori i njenom pravu da se samostalno opredijeli zazajednicu kakvu èli da konstituiše. Još manje je uèinjen otklon prema vojscikoja je predstavljala permanentnu prijetnju miru i stabilnosti crnogorskog društ-va. Zbog takvog odnosa novih elita u Srbiji još uvijek postoji, istina mnogomanjenego prije oktobra 2000. godine, moguænost instrumentalizacije vojnog vrha,koji je bio i Miloševiæev komandni kadar, i vojne sile umjesto u „funkciji jednogèovjeka i jedne porodice“, sada u „funkciji jednog reìma“.

Crna Gora je pokazala veliko strpljenje u nastojanjima da pokuša normalizo-vati odnose sa Srbijom. Saèekalo se i da proðe period „praznog prostora“ koji jenastupio od izbora u Jugoslaviji do izbora u Srbiji kako bi se razgovaralo sasrpskom vladom kao partnerskom, s obzirom da je treæa vlada u razrješavanju tihodnosa sasvim nepotrebna i suvišna. Jer CrnaGora ima svoju legitimno izabranuvladu, a Srbija je dobila svoju. Treæi entitet koji pri tome nema legitimnost crno-gorske strane u svemu tome je nepotreban. Istina, razgovori izmeðu crnogorske isrpske strane mogu se voditi i u prostorima savezne Skupštine ili neke druge sa-vezne institucije. I samo u takvom tehnièkom pogledumoè biti prisustvo jugoslo-venskih institucija kada je u pitanju razrešenje crnogorsko-srpskih odnosa.

Iako je protok vremena od izbora u SR Jugoslaviji, a naroèito Srbiji, domarta2001. godine veoma kratak, dogaðaji su pokazali da te, prije svega, politièkepromjene kada je u pitanju CrnaGora nijesu donijele bitne i suštinske promjene uodnosu na prethodni reìm. Istina, moguænost destabilizovanja CrneGore putemvojske, kao i bivših jugoslovenskih republika, i oruànih pobuna je znatno uman-jena. Još uvijek nije pokazana volja srpske strane da se sporni ustavni amand-mani stave van snage, a trebalo je veæ to uraditi. Još uvijek nije pokazana voljada se raspišu novi savezni izbori u Crnoj Gori na kojima bi izašlo više graðananego što je izašlo na one koji su odràni 24. septembra 2000.godine i koji su tada(22%) dali svoj glas za Slobodana Miloševiæa.

Novoizabrane vladajuæe elite u Srbiji treba da razumiju da je neophodno danaprave diskontinuitet sa SR Jugoslavijom, koja faktièki ne postoji. Taj diskonti-nuitet treba da bude totalan i svakovrstan. Vlasti u Srbiji treba, prije svega, daostvare diskontinuitet sa politikom koja je ovu republiku odvela u ratove i zavadi-la sa cijelim svijetom, kao i sa narodima sa kojima se toliko dugo ìvjelo zajedno.Srbija treba da napravi diskontinuitet sa politikom koja je dovela na veoma nizaknivo kvaliteta ìvota najveæi dio populacije. Taj diskontinuitet mora biti ustav-


no-pravni. A prvi korak ka takvom diskontinuitetu je upravo stavljanje van snageamandmana donijetih na pravno zasnovanom nasilju. Ustav SR Jugoslavije iz1992. godine, tzv. Fabljaèki, koji su napravile vladajuæe garniture Srbije i CrneGore, ne funkcioniše veæ odavno. Zapravo, ovaj Ustav je pravno mrtav u tomesmislu što je Crna Gora, suprotstavljajuæi se Miloševiæevom reFimu, ostvarilazavidan nivo faktièke samostalnosti. Nove srpske vlasti treba da shvate da seispod toga nivoa funkcija teško moFe iæi i da je to politièka realnost Crne Gore iSrbije. Tu realnost u prvoj polovini 2001. godine predstavlja èinjenica da faktièkipostoji samo jedna zajednièka funkcija Crne Gore i Srbije, a to je kontrola leta.Èesto se navodi da je i vojska zajednièka. Meðutim, nije – prema Vojsci Jugosla-vije u Crnoj Gori postoji veliki otpor i animozitet kod znaèajnog broja crnogorskepopulacije. zbog ispoljene aktivnosti za vrijeme Miloševiæevog reFima.

Ova vojska nije zajednièki faktor egzistiranja Crne Gore i Srbije i zbog togašto Crna Gora ima svoju paralelnu armiju koja broji oko 20.000 policajaca, kojisu dobro obuèena i veoma respektabilna oruàna formacija koja je predstavljalacrnogorski odbrambeni štit od pokušaja nasrtaja vojnih snaga lojalnih reìmubivšeg predsjednika SRJ. Zbog toga elite u Srbiji treba da shvate i razumiju dase teško moè iæi ispod sadašnjih funkcija koje ima Crna Gora i koja samo traìnjihovu legalizaciju. Pri tome, postojeæi Ustav SR Jugoslavije nikako ne moèbiti smetnja za tako nešto i ne moè se sa njim braniti nepostojanje èlje za prih-vatanjem stanja onakvog kakvo jeste. Uostalom, taj Ustav ne poštuje ni republi-ka Srbija buduæi da nikada nije usaglasila svoj Ustav sa pomenutim saveznimkonstitucionalnim aktom.

Novoizbrane vlasti u Srbiji koje daju puni demokratski kapacitet za razgo-vore i koje su, što je mnogo bitnije, prihvaæene kao partnerske od strane demo-kratski izabrane vlasti u Crnoj Gori, moraju da stave na dnevni red što hitnije, štokompetentnije i što odgovornije pitanje odnosa Crne Gore i Srbije i da raspravesve opcije i sve platforme koje su u opticaju. Pri tome se ne smiju zaboraviti isto-rijski i savremeni interesi naroda Crne Gore i Srbije koji trebaju da budu takvi daobezbjeðuju da i jedan i drugi narod ìve u slozi i odnosima kakvi su primjereninjihovom egzistiranju. Aktivnosti dvije vlade u pregovorima treba da idu u prav-cu koji æe i po cijenu razdvajanja ta dva naroda omoguæiti da ne doðe dougroàvanja prava nekoga od njih. Bolje je u razgovorima da se doðe do bilokakvog kompromisnog rješenja, nego da se insistira na rješenju kojemu bi sedruga republika protivila. Svakako protivljenje jedne od dvije republike ostavljanegativne posledice na odnose dva naroda i prava graðana.

Zbog toga se u razgovorima mora odstupiti od maksimalistièkih zahtijeva inastojati postiæi ona rješenja sa kojima se neæe ugroàvati osnovna prava ni jed-nog od pripadnika naroda koji æe biti tzv. nove manjine u jednom od dva entiteta.Ne treba zaboraviti da i dalje ima nastojanja da se podgrijava konfliktnost i ucrnogorskom društvu, kao i izmeðu ove dvije republike. Treba shvatiti da je CrnaGora na poèetku treæeg milenijuma duboko podijeljeno društvo. Iz tih razloga i


nije moguæe ostvariti maksimalistièke zahtjeve zagovornika ideje o suverenojmeðunarodno priznatoj dràvi. Ta duboka podijeljenost Crne Gore u ambijentuinsistiranja crnogorske strane na svojem krajnjem rješenju, pretvara Crnu Goru ujedno konfliktno društvo. Nijedan Crnogorac neæe biti sretan i ne treba mu nikak-va nezavisna Crna Gora koja je konfliktno društvo i koju presijecaju parateritorijei paraorganizacije nekakvih SAO, CAO, MAO, AAO, itd. I pored saznanja o takojasno ispoljenoj konfliktnosti ona se na odreðeni naèin i dalje podgrijava od novo-izabranihv vlasti u SRJ/Srbiji. Za vrijeme Miloševiæevog reìma na granici CrneGore i Srbije kod Prijepolja bio je uspostavljen sistem carina. Jedan od prvih ko-raka novoizabranih vlasti u Srbiji je bio ukidanje takvog reìma što je i slavodobit-no saopšteno putem medija. Meðutim, poèetkom marta 2001. godine novasrpska vlada ponovo uspostavlja reìm carina, što se i javno saopštava. Zatim,pominjanje bilo koje institucije sa predznakomSR Jugoslavije u Crnoj Gori se ne-povoljno prima i izaziva netrpeljivost i odbojnost od strane jednog broja graðana.I pored takvih saznanja u Podgorici se u istom periodu otvara tzv. KancelarijaSavezne vlade, što je svojevrstan paradoks. Tabla sa natpisom takve kancelarijejoš istog dana je uklonjena na zahtjev republièkih vlasti Crne Gore.

Otvaranje ove Kancelarije se ne moè pravdati nikakvim razlozima efikas-nijeg funkcionisanja savezne dràve, kada funkcije te dràve ne prihvataju zva-nièni crnogorski organi i kada su odluke te dràve neobavezujuæe za graðaneCrne Gore. U uslovima podijeljenog društva takvo djelovanje samo poveæava ipodgrijava daljnu konfliktnost.

Novoizabrane vladajuæe elite u Srbiji moraju shvatiti i razumjeti realnost situ-acije u odnosima sa Crnom Gorom. A realnost je takva da Crna Gora i Srbija uprvim godinama XXI vijeka egzistiraju u dràvnom okviru koji je mnogo manje odfederacije i kojemu bi se malo ko vratio ko je veæ stekao znaèajne prerogative su-verenosti (samostalan pravni sistem, samostalan ekonomski i monetarni sistem,sopstveni carinski sistem, nezavisna spoljna politika, itd.). Crna Gora i Srbija tre-ba da idu ka savezu koji ima neke zajednièke funkcije. Jer koliko nije interes CrneGore da bude u zajednici u kojoj æe biti permanentno ugroàvana njena dràv-nost i sigurnost (a svjedoci smo da je tako bilo za vrijeme prethodnog reìma uSrbiji), i ukoliko joj nije interes da bude u zajednici u kojoj æe se njena dispropor-cionalna zastupljenost tretirati i mjeriti velièinom statistièke greške, a ne kaokomparativna prednost, utoliko je interes graðana Crne Gore da sa Srbijom ima-ju jedan trajan savez, ili neku vrstu saveza u kojemu æe se obezbijediti oèuvanjesteèenih prava graðana, steèeni stepen komunikacije i veza izmeðu naroda igraðana. Taj oblik savezamoè biti unija ili konfederacija. Moè biti na principimaskandinavskih zemalja ili komonvelta. U tome smislu nove vlasti ne treba da seiscrpljuju zalaganjima za neku federaciju koja nikome nije potrebna i koju neæe nigraðani Srbije. Ne treba se iscrpljivati u neèemu što neæe dati zadovoljavajuæerezultate u smislu negiranja i dokazivanja nemoguænosti sticanja nezavisnosti isuvereniteta. Svaki suverenitet je poèetkom drugog milenijuma ogranièen jer æese zemlje Jugoistoène Evrope susresti negdje u Evropi, pošto suverenitet u


pomenutom razdoblju nije ni u Beogradu, ni u Podgorici, ni u Prištini, ni u NovomSadu... Suverenitet je u Briselu i svi æe zakucati na ta vrata. Ne treba se zamaratiraspravama o tome da li æe biti referenduma u Crnoj Gori i ko moè na njemuuèestvovati. Time se samo uslo`njava situacija i poveæava konfliktnost crnogors-kog društva. Referenduma u Crnoj Gori po pitanju nezavisnosti ne moè i neæebiti iz razloga što sve ozbiljne analize pokazuju da ne postoji, èak, ni obièna veæi-na koja bi glasala za takav status (ispod 43%). Ni šira meðunarodna zajednicane daje podršku crnogorskim vlastima u sprovoðenju referenduma u uslovimapodijeljenosti crnogorskog društva. Crnogorske vladajuæe elite insistiraju samona rijeèima na referendumu jer im je dobro poznato raspoloènje graðana, nas-tojeæi na taj naèin da ojaèaju svoju pregovaraèku poziciju u odnosu premameðu-narodnoj zajednici i prema Srbiji. Poslije pada Miloševiæevog totalitarnog reìmapredstavnici meðunarodne zajednice prihvataju nove srpske politièke elite kaoodgovarajuæe i ravnopravne partnere u pregovorima, dok su pozicije crnogorskevlade oslabile u meðunarodnim okvirima poslije oktobra mjeseca 2000. godine.Imajuæi u vidu takvo èinjenièno stanje nikome nije u interesu, a pogotovo ne no-vim srpskim vlastima koje se u razgovorima sa svijetom tretiraju i deklarišu kaokooperativni partneri, da dalje zaoštravaju situaciju. Naprotiv, karakter socijal-no-politièkih promjena u Srbiji pokazuje da je racionalni i demokratski interes sta-bilizovanje prilika u odnosima sa Crnom Gorom. A do normalizacije odnosa semoè doæi jedino pregovorima i uvaàvanjem faktièkog stanja.

Nikšiæ, 6. 6. 2001.

Social and Political Changes in Serbia/Yugoslaviaand Situation in Montenegro

Summary: Changes that happened in October 2000 have had substantial consequencesfor the whole region. Given the complicated relations between Serbia and Montenegro,especially the high level of tension and conflict evident from 1997 onwards, events in Ser-bia have very specific implications in Montenegro and a peculiar impact on developmentswithin Montenegrin society. For this reason socio-political changes in Serbia must be vie-wed within a broader framework rather than within the spatial confines of Serbia alone.

Key words: Serbia, Montenegro, federation, political relations, political changes, inde-pendent states.


Ljubomir TadiæSANU / Institut za filozofiju i društvenu teorijuBeograd

Dràva i društvo u procesu

mondijalizacije

Rezime: Rad je posveæen analizi promena tradicionalnih funkcija i statusa dràve i društ-va u savremenim procesima „mondijalizacije“ (globalizacije). Autor posebno kritikuje dvaosnovna postulata vladajuæe neoliberalne ideologije – veru u svemoæ slobodnog svets-kog trìšta i teoriju ogranièenog suvereniteta nacionalnih dràva. Prvi je izveden iz kritikekoncepta „socijalne dràve“, a drugi je posledica nestanka bipolarne strukture svetskepolitièke moæi. Oba fenomena vode globalnoj vladavini velikih svetskih kompanija i apso-lutnoj dominaciji jedine supersile u svetskoj politici. Ideološko opravdanje ovih procesaformulisano je u konceptu „liberalne demokratije“ u kome liberalna tradicija politièkogmišljenja potiskuje klasièno demokratsku.

Kljuène reèi: dràva, društvo, mondijalizacija, trìšte, liberalizam, demokratija, suvereni-tet, oligarhija, kapital.

Poslednjih decenija tek proteklog dvadesetog veka na Zapadu, koji daje toni pravac razvitka savremenom svetu, dovedena je u pitanje uloga dràve, po-sebno njena specifièna odlika: suverenost. Redukcija njene uloge i njenih ovla-šæenja opravdava se jaèanjem odluèujuæe uloge društva. Smanjivanjemdràvnih ovlašæenja, ponekad njihovo pravo suzbijanje, objašnjava se razlozi-ma krize „socijalne dràve“ ili „dràve nacije“.

Od kraja Drugog svetskog rata do sredine sedamdesetih godina dvadese-tog veka dogodilo se poboljšanje uslova ìvota u najveæem broju zapadnihdràva. Ta pojava je u društvenim naukama nazvana „dràva blagostanja“ ili„socijalna dràva“. Kao da su se u takvom obliku dràve poèele ostvarivati aspi-racije radnièkog pokreta devetnaestoga veka. Skandinavske dràve i njihovesocijaldemokratske vlade smatrane su predvodnicima ostvarenja „socijalnedràve“. Po mnogim pokazateljima to je bila i Savezna Republika Nemaèka, pa iKanada. Meðutim, krajem šezdesetih godina i opadanjem studentskog pokreta,„socijalna dràva“ postaje predmet sistematske kritike. Stari argument teore-

tièara nemaèke „pravne dr4ave“ iz devetnaestog veka o nedopustivom uplitanjudr4ave u privredni 4ivot ponovo je dobio na znaèaju. „Socijalna dr4ava“ je okrivl-jena zbog neefikasnosti i korupcije javnog 4ivota koje izaziva neodgovorno po-našanje individua. Kao što je u Le Monde diplomatique podsetio Rikardo Petrela(Riccardo Petrella)1, „socijalnoj dr4avi“ se stavlja na teret pad profitne stope ka-pitala. Od tada uspostavljanje profitne stope postaje glavni cilj politièkih konzer-vativaca i neoliberala, i – kako istièe ovaj profesor katolièkog univerziteta uLuvenu – osnovni motiv njihove borbe protiv „socijalne dr4ave“.

Koje su posledice ovakve kritike? Prva posledica je potèinjavanje svekoli-kog ìvota nalozima ekonomije. Ali nije reè o nacionalnoj ekonomiji, ekonomijipojedinih zemalja. Reè je o mondijalizaciji privrednog ìvota, posebno razmene,potèinjene interesima najveæih svetskih kompanija koje su podràne od najmoæ-nijih svetskih dràva, a naroèito Sjedinjenih Amerièkih Dràva. Petrela èak na-braja nazive nekih velikih kompanija: Microsoft, Cisco, Intel, IBM, Ericsson,Nokia, Time Warner, Walt Disney, CNN, Bertelsmann, Murdoch. One su primertzv. „informatièkog društva“, kao novog društva buduænosti èiji simbol predstavl-ja raèunar. Informatièko društvo bilo bi kadro – tvrdi Petrela kritièki – da stvorinovu „politeju“, direktnu mondijalnu vladu bez dràve.

Sistemi obrazovanja, vaspitanja, pa i same nauke, umesto da budu okrenutibrizi o zajednièkom dobru, postaju instrument privatnih interesa i krupnog kapita-la. Ne samo radna snaga nego i samo znanje postaje roba. Tendencija, koju jezapazio Marks veæ u devetnaestom veku, da kapital teì da nauku potèini svojiminteresima, u naše vreme postaje stvarnost. Ibrahim Vard, u napisu „Profesorikao biznismeni“, koji je nedavno objavljen u srpskoj verziji Le Monde diploma-

tique,2 navodi primere udruìvanja univerziteta i preduzeæa kao što je „BussinessHigher Education Forum“, lobi koji okuplja gazde i univerzitetske poslenike. Takonastaje „market-model-university“. Vard ukazuje na primer „profesora preduzet-nika“ koji, „ako se ukotve na jednom univerzitetu, imaju velike izglede da se brzoobogate“. Tu nedavno je jedan amerièki profesor našeg porekla, u SANU, poka-zao da se istraìvanje gena i genoma u SAD prepušta interesima privatnih kapi-talistièkih kompanija. Talas nauènih i tehnièkih revolucija, posebno u oblastiinformacija, komunikacija i automatizacije neposredno utièe na stvaranje novihshvatanja društva i sveta u kojem ìvimo. Pjer Burdije (Pierre Bourdieu), profesorsociologije ma „Collège de France“ opisao je precizno 1999. godine neoliberalnidruštveni model.3 Prvi princip ovoga modela poèiva na izdvajanju ekonomije oddruštva. Ekonomijom „vladaju prirodni univerzalni zakoni, a vlade treba da izbe-gnu da im se suprotstavljaju“. Burdije je zaboravio da se priseti uèenja francuskih

308 Ljubomir Tadiæ

1 Riccardo Petrella, “La dépossesion de l’Etat”, u: Le Monde diplomatique, Paris, 1999.2

Le Monde diplomatique, Beograd, mart 2001. godine (srpska verzija).3 Pierre Bourdieu, “La philosophie sociale du néoliberalisme”, u: L’ Humanité, 4. novembra,1999. O neoliberalizmu upor. takoðe: Ljubomir Tadiæ, Nauka o politici, 2. izdanje, Beograd,1996. str. 151, 506-513, 562-564, 592.

fiziokrata koji su davno anticipirali ovaj neoliberalni princip. Drugi neoliberalniprincip, po Burdijeu, sastoji se u tome da u demokratskim društvima trìšte pos-taje optimalno sredstvo organizacije proizvodnje i razmene na efikasan i pra-vièan naèin. S punim razlogom on oznaèava amerièki sistem, kao, takoreæi,idealan tip liberalizma i neokapitalizma, upravo onakav kakvog ga je opisaoMaks Veber (Max Weber) u Protestantskoj etici i duhu kapitalizma.

Ako je ekonomija pojmljena kao neki metafizièki entitet, izdvojen od društva,zar se ne bi moglo reæi da je samo društvo postalo „trìšno društvo“ i da trìštenije rezervisano kao oznaka samo za ekonomiju? Francuski termin „la marchan-disation“ najbolje izraàva ovu pojavu.4 Fritrejderska („free trade“) ideologija,razvijena u devetnaestom veku, trìšte i maršandizaciju posmatra kao prirodne

forme organizacije društva. Društvo je zasnovano na ekonomskim pogodbama ukojima svaki individuum nastoji da razmenom dobara i usluga smanjuje troškovei uveæava dobit. Naroèito se vrednuje princip individualne odgovornosti. Suzbija-juæi redistributivnu politiku „socijalne dràve“ koja, toboè, ka`njava individualnuinicijativu, trìšno društvo, prema modelu Rolsa (John Rawls) imalo bi da budepravedno u smislu praviènog („fair“) društva. Poznati i teško rešiv problem neza-poslenosti prema neoliberalnoj ideologiji više je posledica lošeg obrazovanja ipogrešaka u profesionalnoj karijeri, nego nepravdi kapitalistièkog sistema.Vrhovni princip trìšnog društva je rentabilnost, a individuum, kako primeæuje Pe-trela, postaje bezvredan èim prestane biti rentabilan.

Ovde se ponovo vraæamo Burdijeu. Društvo moè ekonomski i nauèno na-predovati, podvlaèi on, a istovremeno biti zaostalo, politièki i socijalno. Zaista,dràva se neprestano povlaèi iz ekonomije, a javna dobra kao što su zdravstvo,stanovanje, osiguranje, vaspitanje i kultura, preobraæena su u komercijalnadobra, a njihovi korisnici postaju klijenti. Pojam self help (samopomoæ) kaè dasvaki pojedinac mora sam da se stara o sebi. „Svako za sebe, a bog za sve“valja da je lozinka takvoga društva izolovanih individua.5 Burdije je s pravomzakljuèio da, u stvari, osim amerièkog, nema nijednog savremenog društva kojeje ostvarilo do te mere kalkulativni mentalitet. To je ona brutalnost, primeæuje on,„sa kojom ljudi govore o svojoj vrednosti u dolarima“.

Moglo bi se zakljuèiti da je u opisanom svetu svaka logika potèinjena logicinovca. Izolacija i desocijalizacija individua model je koji se preporuèuje savre-menom svetu. Burdije kaè, s punim pravom, da se u tom svetu individue indivi-dualizuju time što se desocijalizuju, dodajuæi: „Ova neoliberalna filozofija jesttakoðe ‘neodarvinizam’ u tom smislu u kome preìvljavaju samo najjaèi. Onaiskljuèuje svaku solidarnost …“ U svetu neoliberalnih ideja za siromašne, zace-lo, nema milosti. Oni su nerentabilni ili kako je, u davna vremena, liberalni ideo-log Lok (John Locke) govorio, oni su „lenji“ i „kavgadìje“.

Dràva i društvo u procesu mondijalizacije 309

4 Kovanica potièe od reèi „la marchandise“, roba. U moguæem prevodu na naš jezik to biznaèilo „po-robljavanje“, sa izvesnom smislenom dvosmislenošæu.5 Prema Burdijeu ovaj egositièki princip ima svoj religiozni koren u kalvinizmu.

Drugi primer ovog svojevrsnog obraèuna s dràvom predstavlja doktrinaogranièenog suvereniteta (obznanjenog ulaskom trupa Varšavskog pakta u Èe-hoslovaèku). U istoriji pojma suvereniteta susreæu se njegova dva bitna oblika:(1) suverenitet apsolutne vlasti i (2) narodni suverenitet. Svi slobodarski pokretiu istoriji moderne dràve koja, inaèe, poèinje s apsolutnim monarhijama, borilisu se za ogranièavanje apsolutne suverenosti. To se posebno odnosi na revolu-cionarno-demokratske pokrete. Oblik apsolutne suverenosti u naše vremepredstavljaju totalitaristièki reìmi nacifašizma i staljinizma. Borba demokratijeprotiv totalitarizma istovremeno je i borba protiv neogranièenog suverenitetavlasti. Neoliberalizam pretenduje na to da bude alternativa levom i desnom tota-litarizmu, mada je frankfurtska škola („kritièka teorija društva“) sa mnogo valja-nih argumenata pokazala da se koreni kulta naciafašistièkih voða nalaze veæ utipu uspešnog biznismena.

U optici neoliberalizma u današnje vreme sve nacionalne dràve su dràvesa ogranièenim suverenitetom osim Sjedinjenih Amerièkih Dràva. Poznatigeostrateg Zbignjev Bèìnski, ideolog totalne amerièke hegemonije u svetu, usvojoj knjizi Veliki šahista – Amerika i ostatak sveta,6 to iskazuje na retko cinièannaèin: „Ovaj geopolitièki pristup ima smisla samo ukoliko sluì interesima Ame-rike, a to æe reæi, u kraæem roku, odràvanju njenog poloàja planetarne super-sile, a u duèm roku, evoluciji prema institucionalizovanoj mondijalnoj saradnji…Tri velika geostrategijska imperativa ovako bi se rezimirala: izbeæi koliziju meðuvazalima i odràvati ih u stanju zavisnosti koja opravdava njihovu sigurnost; ne-govati poslušnost zaštiæenih subjekata; spreèavati varvare da obrazuju ofan-zivne saveze“. U vezi sa ovim stavom prave se u svetu razlièite prognozeekonomskog karaktera koje se nalaze u pretpostavljenom vidokrugu ove geos-trategije, pre svega one o gospodstvu nad izvorima nafte u Kaspijskom bazenu.Ali, da bi se odràla i proširila amerièka hegemonija nad svetommoraju se suzbi-ti svi pokušaji oèuvanja nacionalne suverenosti i denuncirati ih kao varvarskuofanzivu. Saveznike, meðutim, kakva je Turska, ili njeno nasleðe (naslednici) naBalkanu, treba podràvati, èak i onda kada vrše agresiju na druge zemlje (turskainvazija Kipra pre èetvrt veka), ili kada pribegavaju otvorenim, krvavim pobuna-ma i diverzijama u zemljama koje su unapred oznaèene kao „varvarske“. Aliupravo varvarsko bombardovanje Jugoslavije u vazdušnoj kampanji pre dve go-dine, cinièno nazvanoj „Milosrdni anðeo“, pokazuje drugu stranu medalje: pravuvarvarsku okrutnost najveæe planetarne supersile i njenih vazala.

Jedan tekst glavnog urednika poznatog amerièkog èasopisa Foreign

Affairs7, Ferida Zakarija (Fareed Zakaria), pokazuje u punom svetlu amerièko

shvatanje demokratije ili, taènije, odnos liberalizma i demokratije. U stvari, tekstsadrì kritiku tzv. „iliberalne demokratije“ sa stanovišta neoliberalizma. Intere-

310 Ljubomir Tadiæ

6 Navodim francuski prevod: Zbigniew Brzezinski, Le grand échiquier: l’ Amerique et la reste

du monde, 1997, str. 68.7 Èlanak je objavljen u broju za novembar-decembar 1997.

santno je da se ovaj autor na samom poèetku poziva na jednu izjavu RièardaHolbruka povodom izbora u Bosni i Hercegovini 1996. godine. Naime, Holbrukdovodi u sumnju rezultate tih izbora, bez obzira na to što su bili slobodni i praviè-ni, jer izabrane proglašava fašistima i rasistima, javnim neprijateljima mira.Našoj javnosti poznati su kriteriji i merila po kojima je ovaj moænik sudio i presu-ðivao ljudima na našim prostorima. Iza njegovih izjava i stavova stajalo je zastu-panje istih onih strategijskih opredeljenja koje sa besprimernom bezobzirnošæuzastupa B4e4inski. Na tragu ovih stavova Zakarija gradi svoju kritiku „iliberalnedemokratije“. Njoj suprotstavlja model „konstitucionalnog liberalizma“ koji je,kako ka4e, istorijski razlièit od demokratije. Drugo ime za konstitucionalni libera-lizam je, prema autoru, liberalna demokratija. Ona je vladajuæi oblik u dr4avamaZapada, a svojstveni su joj ne samo slobodni i pravièni izbori, nego i pravnadr4ava, podela vlasti, zaštita osnovnih sloboda izra4avanja, okupljanja, religije isvojine. Istina, Zakarija priznaje da je do XX veka veæina zemalja ZapadneEvrope 4ivela u re4imima liberalne autokratije. On kao poseban primer istièeAustrougarsku imperiju kao klasiènu liberalnu autokratiju. Na Zapadu je, smatraZakarija, tekao proces liberalizacije preko ekonomske liberalizacije koja je odi-grala odluèujuæu ulogu u promociji liberalne demokratije.

Ne mogu se poreæi vrednosti liberalne demokratije kao politièke i pravne te-kovine. Njeno pravo rodno mesto nalazi se u emancipatorskoj ideologiji prirod-nog prava i na njegovim tekovinama nastalih politièkih revolucija na Zapadu. Nemoè se, takoðe, poreæi ni povezanost politièke liberalizacije sa ekonomskom li-beralizacijom za koju se zalagala buròazija. Meðutim, demokratija ne znaèisamo „vladavinu naroda“, kako smatra pomenuti autor, pozivajuæi se na Hero-dota. Demokratija je, sledimo li autentiènog tumaèa grèke Antike, Aristotela, vla-

davina slobodne siromašne veæine naroda, za razliku od oligarhije, vladavine

bogate manjine. Ovo znaèenje demokratije u Evropi se odràlo sve do revolu-cionarne 1848. godine kada je pesnik Lamartin upozorio francusku buròazijuda ne odbacuje demokratiju ako ne èli da izgubi sve pred talasom narodnoggneva.8 Od tada se u Evropi razvio pojam liberalne demokratije, kao svojevrsnopomirenje liberalizma sa demokratijom. Njoj je svojstveno funkcionalno podreði-vanje pojma jednakosti slobodi shvaæenoj kao slobodno preduzetništvo na tluprivatne svojine. Na tim elementima je, kako smo ranije primetili, izgraðen smi-sao i sadràj pojma „pravne dràve“. Zakarija vidi napredak liberalizacije u spre-zi sa kapitalizmom kada tvrdi: „Pritisci svetskog kapitalizma mogu unapreditiliberalizaciju. Trìšta se mogu dobro usaglasiti sa moralom“. Iz ove logike sledida je liberalna demokratija istoznaèan pojam sa vladavinom liberalne oligarhije,

ali i to da trìšte odreðuje moralne kriterije. Liberalna demokratija, tj. liberalnaoligarhija, rukovodi se zakonom profita kao najvišim zakonom. A zakon profitajeste zakon trìšta. Liberalna demokratija (oligarhija) ga smatra eminentno de-mokratskim sa obrazloènjem da potvrðuje pobedu proizvoda koji je prihvaæenod najveæeg broja, od veæine. Kao da zakon trìšta najbolje i najviše odgovara

Dràva i društvo u procesu mondijalizacije 311

8 O diferenciranju pojma demokratije upor. Ljubomir Tadiæ, Nauka o politici, str. 359-369.

samoj ljudskoj prirodi. Uspostavljanje profitne stope kapitala valjalo bi da budemerilo napretka èoveèanstva. To treba da ovekoveèi „svetska vlada bez dràve“(ali sa jednom planetarnom supersilom), svetska policija i svetska moneta. Timebi proces mondijalizacije bio završen.

Beograd, 28. 4. 2001.

State and Society in the Process of Mondialization

Summary: The paper is devoted to an analysis of the changes in the traditional functionsand status of the state and society in current processes of “mondialization” (globalization).The author focuses his criticisms on twomain postulates of the prevailing neo-liberal ideo-logy – the faith in the all-powerful free world market, and the theory of limited sovereigntyof nation-states. The first is derived from a criticism of the concept of “welfare state”, whilethe other is a result of the disappearance of the bipolar world structure of political power.Both phenomena lead to the global domination of large international companies and ab-solute preponderance of the single superpower in world politics. The ideological justifica-tion of these processes is couched in the concept of “liberal democracy”, where theclassical democratic tradition of political thought is suppressed by the liberal one.

Key words: state, society, mondialization, the market, liberalism, democracy, sovereign-ty, oligarchy, capital.

312 Ljubomir Tadiæ

Jagoš ÐuretiæIzdavaèko preduzeæe „Filip Višnjiæ“Beograd

Demokratija kao „sudbina“

Rezime: U ovom tekstu promene u Srbiji se razmatraju u širem kontekstu istorijskog tri-jumfa demokratije nad sistemima „realnog socijalizma“. Smatrajuæi socijalistièki eksperi-ment tragiènim nasiljem nad „logikom istorije“, autor istièe superiornost demokratskihsistema i vrednosti. Stoga, on proces „tranzicije“ tumaèi kao proces univerzalizacije de-mokratskih ideala i institucija. Ali, za razliku od optimistièke vizije „kraja istorije“, autorskreæe pa`nju na brojne izazove i opasnosti koje sa sobom, naroèito u sferi meðunarod-nih odnosa, donosi proces globalizacije „realne demokratije“. Pozivajuæi se na stavoveNoama Èomskog, autor posebno kritièki razmatra ulogu koju Amerika, kao jedina super-sila, sebi pripisuje u meðunarodnoj politici. Na osnovu analogije amerièke spoljne politikesa politikom SSSR-a u vreme komunizma, autor zakljuèuje da je ta politika u odnosu nademokratske ideale i vrednosti moè biti destruktivna u istoj meri u kojoj je to bila sovjets-ka politika u odnosu na ideale i vrednosti komunizma. Pored zahteva za afirmacijom de-mokratskih vrednosti u sferi meðunarodnih odnosa, autor istièe znaèaj koju pojedinci kaovizionari i istorijske liènosti imaju u procesu univerzalizacije demokratije.

Kljuène reèi: demokratija, meðunarodna politika, istorija, uloga liènosti, globalizacija,socijalizam, istorijsko iskustvo, tranzicija, meðunarodni odnosi

Svrha ovih redova nalaè podseæanje na to da istorijskim liènostima nazi-vamo one pojedince koji, zahvaljujuæi svojim sposobnostima razumevanja najvi-ših moguænosti svoga vremena, kao i svojim delima, otvaraju neku novu epohuili barem generacijama koje dolaze postavljaju pouzdane pokazatelje za sna-laènje u vremenu u kome ostvaruju svoje ciljeve. Reèju, njihova dela imaju ka-rakter „zakonodavnih normi“ za postupanje generacija koje tek dolaze sve dokmoguænosti tih normi ne budu do kraja iscrpljene posle èega æe ostati samo kaosvedoèanstvo o preðenom putu. Zanemarivanje tih normi ka`njavaju odbram-bene sile samog tog vremena koje se u tom zanemarivanju oseæaju prevremenoi nekompetentno poreknute.

Hegel, koji zastupa nešto manje aktivistièku koncepciju pojedinca, ovde birekao da ti pojedinci, zahvaljujuæi „spoznatoj nu`nosti“, zapravo istorijskoj svesti,

samo zastupaju jednu veliku objektivirajuæu istorijsku zakonomernost – „svetskiduh“, koji „pravi korake u èizmama od sedam milja“. Prema Hegelu, svaka epohaìvi svoj ìvot po zakonu svojih unutrašnjih protivreènosti, trošeæi svoje moguæ-nosti sve dok se ne steknu okolnosti koje æe obeleìti njen neminovni kraj, neza-visno od volje ovog ili onog pojedinca, uprkos èinjenici što se ipak ništa bitno nedogaða mimo neposrednog èovekovog udela.

Bez obzira na celinu Hegelove koncepcije pojedinca, saznanje o prolaznostisvake istorijske epohe, kao i to da je uloga pojedinca ili organizovanih grupa udogaðanjima jedne epohe bitno uslovljena svešæu o njenim ogranièenjima, morase preuzeti od Hegela kao bezuslovno taèan nauk. Taènost tog nauka savršenojasno potvrðuje naèin na koji je okonèana jedna „kvazi-istorijska epoha“ na tlubivšeg Sovjetskog Saveza i Istoène Evrope, a još više dubina tragedije kroz kojuove zemlje prolaze da bi uhvatile ponovni „prikljuèak“ sa savremenim evropskimtrenutkom i istorijskim evropskim dostignuæima.

Ono što se danas u procesu demokratske „tranzicije“ dogaða u Rusiji iIstoènoj Evropi, ukljuèujuæi i Balkan, ne treba shvatiti kao trijumf kapitalizma nadsocijalizmom (kojeg u pojmovnom smislu, zapravo, nije ni bilo), veæ je reè ovraæanju ovih društava u osnovni tok evropske istorije nakon tragiènih iskustavasa ignorisanjem njenih ogranièavajuæih elemenata. Iz taènog uvida o zakono-mernom dogaðanju epohalnih smena, Lenjin je izveo kobno netaèan zakljuèako svom moguæem mestu u istoriji, odnosno o svojim zadacima i zadacima svojihpartijskih drugova. Oslonivši se na „nepresušne“ izvore boljševièke energije, onje predstojeæu istoriju shvatio kao realizaciju sopstvenog projekta, pri èemu æesve što je zateèeno kao „nanos predistorije“ biti radikalno planski rekonstruisano(ukljuèujuæi i èoveka i njegovu svest) ili naprosto uništeno radi brèg postizanjazamišljenog uzvišenog cilja. Staljinizam je tako postao prosta neizbe`na posle-dica jednog novog proizvoljnog i neodgovornog poimanja istorije.

To što se danas dogodilo na tlu zemalja tzv. „demokratskog Zapada“, poku-šavajuæi da se u procesu svoje univerzalizacije protegne na ceo svet, nije rezul-tat realizacije ovog ili onog kapitalistièkog ili kakvog drugog ideološkog modeladruštvenog ìvota – jer, ma koliko da ti modeli aktivno participiraju u istoriji i nje-nim zbivanjima – ona nije njihov proizvod nego njihovo ishodište. Ako se uopštejoš uvek moè kapitalizmom nazvati model današnjeg društvenog ìvota u ovimzemljama, onda se u pomalo paradoksalnoj formi moè izreæi banalna istina daje kapitalizam opstao tako što je u procesu samonegacije istorijski odgovornoukljuèivao socijalistièke društvene sadràje.

U tom smislu je taèno da se samo u prièi ideologa i sila neposrednog politiè-kog vladanja tzv. socijalistièki i tzv. kapitalistièki princip apsolutno iskljuèuju, aline i na tlu realne istorije. Tajna totalne propasti sovjetskog, lenjinistièkog istorijs-kog eksperimenta baš i jeste u tome što ta okolnost nije shvaæena, veæ je u bitijedna neogranièena subjektivistièka ambicija ušla beskrupulozno u sukob sanadmoænom logikom istorije. Lenjinov model društvenog ìvota i njegova

314 Jagoš Ðuretiæ

koncepcija istorije, u suštinskom smislu, ni najmanje nisu zaokupljeni proble-mom èovekove „sadašnje slobode“ i moguæim situiranjem te slobode u status-nom jedinstvu sredstva i cilja, što bi moralo rezultirati demokratskim smeromdruštvenog razvitka.

Evropska ideja demokratije nije ni sluèajna ni nebitna, veæ je koliko nu`nai suštinski va`na, toliko, uz sve poznate nedovoljnosti i protivreène rezultate,i veoma praktièna, naroèito u sistemski razvijenoj i svetskoj recepciji. Dajuæi,principijelno, šansu opštem i posebnom, pojedincu i društvu, manjini i veæini,razlici i identitetu itd., ona je postala ogledalo realno ostvarene slobode i neslo-bode i mera èovekovog napretka. Kad pomislimo na „savremeni Zapad“ s vol-jom da izdvojimo pozitivne aspekte toga pojma, onda svakako najpre pomislimona materijalno bogatstvo èoveka u tom društvu koje, u krajnjoj liniji, objašnjava-mo pa`ljivo razvijenom i saèuvanom slobodom ekonomske inicijative pojedinca,koja je utemeljena na realistièkoj meri privatnog vlasništva i robnog trìšta kaoosnovnog regulacionog principa ukupnog ekonomskog ìvota, a potom, na veo-ma sloènu mreù demokratskih institucija kojima se štiti spisak istorijski izbore-nih politièkih, ekonomskih i socijalnih, kako individualnih tako i kolektivnihèovekovih prava. To je, zapravo, ono što se pod zahtevom za zaštitu ljudskihprava i uspostavljanjem vladavine prava, razvijenog graðanskog društva, na-metnulo kao imperativ našeg vremena.

Današnji dogaðaji u evropskim integracionim procesima, ali još mnogo višena tlu zemalja „realnog socijalizma“ u procesu „demokratske tranzicije“, nisuotkriæe i afirmacija nekih novih, veæ je reè o prostornoj univerzalizaciji, vrednosnojglobalizaciji i internacionalnoj zaštiti starih demokratskih ideala, vrednosti i ciljevaèoveèanstva, koje su do sada bile „privilegija“ samo jednog dela sveta – „demo-kratskog Zapada“. Ali, ako se ne menjaju ideali, vrednosti i ciljevi, upravo pod na-vedenim okolnostima se neizbe`no menjaju gotovo svi stari politièki pojmovi,relacije, znaèenja, pa i logika – kao što su, na primer, pojmovi: nacionalna dràva,dràvna suverenost, odnos podanika i dràve – stara predstava o svetu kao zbirusvega što na planeti jeste, odnosno, prostom zbiru svih naroda i dràva.

Taj proces univerzalizacije i globalizacije, koji je sna`no podràn fantastiè-nim umnoàvanjem èovekove tehnološke moæi, sa jednakom neminovnošæu bizavršio u svojevrsnom totalitarizmu kao svom paradoksalnom rezultatu, kad nebi na svom drugom polu, kao svoje bitno odreðenje, podrazumevao proces indi-viduacije, odnosno slobodan razvoj i afirmaciju individualnog i posebnog. Svettako stremi svome jedinstvu, potvrðujuæi pri tom realno jedinstvo èovekovogidentiteta, kao i neizmerno bogatstvo rodnih i civilizacijskih razlika, od koji svakaima pravo na ìvot i slobodan razvitak.

Ali, kako svaka od njih uopšte da preìvi kad globalizacija stremi poisto-veæenju, jednobojnosti, pa èak, u nekontrolisanom vidu, i sveopštem sivilu, a po-jedinaènost je ìvotno zainteresovana da saèuva i razvije svoju razliku kao bitnupotvrdu svog identiteta? Sigurno je, da to nije stvar puke proizvoljnosti, sem ako

Demokratija kao „sudbina“ 315

se uz sve to ne umeša sila „vezanih oèiju“. One razlike koje su najdublje istorijskiutemeljene imaju, svakako, najviše snage da preìve i najviše „pravo“ da budusvoje, jer se na jedinstvu snage i istorijske uslovljenosti zasniva njihovo „pravo“da uèestvuju u slobodi.

Kada je reè o nastojanjima pojedinih etnikuma da izdvoje svoju dosad potis-kivanu ili èak silom prigušivanu posebnost, sa ciljem punog afirmisanja svog po-sebnog identiteta, onda se to nastojanje pretvara u eminentno politièko pitanje,jer se tu, po pravilu, teì izdvajanju iz veæ postojeæe dràvno politièke celine,uspostavljanjem vlastite nacionalne dràve. Sve je to, doskora, gotovo redovnorešavano u ratnim sukobima. Internacionalna zaštita æe, iako ne bitno, smanjiti, ilipo nekim shvatanjima, svesti na minimum ratnu i antagonistièku formu ostvari-vanja tog demokratskog prava. Meðutim, to svakim danom èini sve neizvesnijommoguænost uspostavljanja istinskog demokratskog meðunarodnog poretka, sjedne strane, a s druge strane, veoma mnogo komplikuje odnos izmeðu unu-trašnjeg i meðunarodnog politièkog faktora. Razmere tog problema postaju dokraja respektabilne tek kad se ozbiljno uzme u obzir èinjenica da je do sada (pre-ma poznatim analitièarima savremenih tranzicionih procesa, Alfredu Stepanu iHuanu Lincu) registrovano osam hiljada etnikuma sa celovitim zasebnim jezici-ma, pa prema tome i na njima zasnovanim kakvim-takvim kulturama. Pošto æe sesvet najverovatnije u daljem procesu demokratske globalizacije i univerzalizacijesuoèiti postepeno sa osam hiljada zahteva za uspostavljanjem vlastite „spaso-nosne“ nacionalne dràve, teško je zamisliti Organizaciju ujedinjenih nacija saosam hiljada delegacija koje zastupaju osam hiljada spasenih i osloboðenih etni-kuma, a još je teè zamisliti demokratski organizovani meðunarodni poredak ukome, na principu ravnopravnosti, saraðuju Mali i Veliki, Bogati i Siromašni, Civi-lizovani i Necivilizovani, Naoruàni i Nenaoruàni itd. Stoga nema ništa logiènijenego zakljuèiti da istorija sveta nije završena, ako uopšte neko poveruje još u tumoguænost, a pogotovu nije završena istorija meðunacionalnih sukoba, što semnogim analitièarima evropskih integracionih procesa prikazuje kao sasvim blis-ka evropska buduænost.

Ali, ako je reèeno da je demokratija imperativ našeg vremena, time ipak nijereèeno da se ona mora bezuslovno dogoditi svuda i u svakom sluèaju, niti da seona mora dogoditi u doglednom vremenu, pa èak ni to da se ona uopšte moradogoditi u formi oèekivanog totaliteta kao da se tu radi o nekakvoj prirodnoj za-konomernosti, a ponajmanje je, naravno, tim reèeno, da se ona danas dogaðabez velikih otpora i u èistoj formi. Naprotiv, sadrìna predstojeæih istorijskih do-gaðanja biæe, po svoj prilici, bitno obeleèna tim otporima, kako na unutrašnjemplanu tako i u meðunarodnom prostoru.

Istina, moæne sile „demokratskog Zapada“ danas aktivno podràvaju unu-trašnje demokratske procese širom sveta pod voðstvom Amerike, za razliku odnekadašnjih meðunarodnih tiranskih alijansi koje su stvarane za gušenje raznihdruštvenih i nacionalnih emancipatorskih pokreta i pokušaja. Ali najpre što treba


s tim u vezi reæi jeste, da ta podrška, bez obzira na njenu propagandistièkupratnju, ne poèiva toliko na solidarnosti tih sila sa bedom i neslobodom drugih,koliko na interesnim efektima koji se mogu oèekivati od komunikativne otvore-nosti i meðunarodne trìšne prohodnosti demokratskih sistema. Tamo gde se tiinteresi na adekvatan i oèekivani naèin ne odazivaju, tamo ta podrška u svojojdoslednosti veoma èesto i veoma bitno otkazuje sve do skladne saradnje s des-potskim reìmima. Drugim reèima, demokratija u meðunarodnom prostorunema svoje zaklete i trajne protagoniste i prijatelje, barem za sada, ali je, bezsumnje u stalnom nespornom usponu njena moralna presti`nost kao garanta ci-vilizacijskih èovekovih dostignuæa u njegovoj neprekidnoj te`nji slobodi, koja sekao veèno ista nepropadljiva nit provlaèi kroz sva velika iskušenja istorijskih vre-mena i „nevremena“.

S druge strane, demokratija, baš zbog svoje nerazdvojne veze sa slobo-dom, „ne sme“ pobediti u odsustvu jasne svesti neslobodnih o njenoj ìvotnojva`nosti i u odsustvu njihove narasle ùdnje za njom sve do spremnosti zasamo`rtvovanjem. U protivnom, buduæi da nema oslonca u sebi samoj, ona nijeni autentièna ni trajna, veæ se brzo pretvara u ono što najèešæe funkcioniše umeðunarodnom prostoru u znaku tzv. marionetske vlade, a na unutrašnjem pla-nu kao licemerna demokratija i prevara.

Brutalna sila, ona unutrašnja, a pogotovu ona spoljna, nije tu previšepoèljna i delotvorna. Štaviše, njena je delotvornost gotovo u potpuno obrnutojsrazmeri sa jaèinom i duìnom primenjenog nasilja. Lenjin, Staljin i svi potonjisovjetski „voði i uèitelji“, crpli su veru u napredak svetske civilizacije više iz silesa kojom su raspolagali, nego iz privlaène snage samih vrednosti koje su taj na-predak reprezentovale, baš kao što i savremeni amerièki lideri, s osloncem naubedljivu suprematiju svoje moæi, pokušavaju tako èesto da narode sveta prive-du poštovanju tzv. „amerièkog sistema vrednosti“ i „demokratiji“ dirigovanoj izBele kuæe.

Noam Èomski je umnošæu velikog znalca i strašæu nepotkupljivog protago-niste veoma ubedljivo pokazao da su sve amerièke „emancipatorske“ i „humani-tarne“ demonstracije sile nakon Drugog svetskog rata, a posebno ona,verovatno najbesmislenija meðu njima, 1999. godine u agresiji nad Jugoslavi-jom, donele neuporedivo više ljudske patnje, civilizacijskog nazadovanja i neve-rice u „amerièku pravdu“ i „slobodarsku misiju“, nego što im se moè pripisatidelotvornog pomaka u uspostavljanju stvarne demokratije i slobode u svetu.Vidno nova etapa u demokratskom napretku dogodiæe se, naprotiv, upravo des-trukcijom i rastakanjem pod dejstvom sopstvenih unutrašnjih protivreènosti teneprikosnovene svetske sile, Atlantske alijanse. To æe se desiti utoliko brè uko-liko se ta sila bude bezobzirnije širila, ne vodeæi raèuna o „istorijskim neravnina-ma“ na koje nailazi u svom „humanitarnom“ raznošenju demokratskih vrednostipo svetu. Taj neminovni kraj se naprosto veæ danas vidi „golim okom“, a Amerikaje svoj istinski i nemerljiv doprinos uspostavljanju demokratije kao vladajuæeg


principa u savremenom svetu davala i davaæe svojim relativno uzorno razvije-nim demokratskim ustanovama i besprimernim poverenjem u njihovu trajnuvrednost.

Demokratija, dakle, jeste imperativ našeg vremena, ali samo pod pretpos-tavkom da naporom posebnih subjektivnih èinilaca to vreme do kraja razvije irealizuje svoje karakteristiène moguænosti, kao svešæu obuhvaæena ìvotnova`na potreba i cilj koji se moè, ali ne sme promašiti.

Meðutim, pred nama stoji neizbe`no pitanje: od kojih subjektivnih èinilacazavisi i da li æe taj cilj biti ili neæe biti doista promašen. Izgleda da se iz moguæegmnoštva posebno mora izdvojiti uloga pojedinca koja, najblaè reèeno, ni danasbitno ne slabi uprkos vidnom porastu uticaja demokratije i razvoju njenih ustano-va. Taj prividni paradoks bi se morao objasniti, u jednom smeru, velikom i sveveæom koncentracijom ekonomsko-politièke, vojne i tehnološke moæi u rukamalidera i njihovog oligarhijskog okruènja u najmoænijim demokratskim zemljamasavremenog sveta, a u drugom, velikom manipulativnom (zlo)upotrebljivošæuraznih demokratskih prava i vrednosti, naroèito prava na nacionalno samoopre-deljenje s pravom zasnivanja nacionalne dràve.

I u jednom i u drugom sluèaju teško da se moè bitno dovesti u pitanje staraistina, da „istorijski individuum“, došavši u poziciju da donese odluke od bitneistorijske va`nosti, po pravilu, ne postupa po nalogu svoje neposredne volje,veæ pod sna`nim uticajem širih i znatno jaèih interesa. Ali, kako se ovi interesi nemoraju podudarati sa istorijski dozrelim zahtevima vremena, „individuum“ seoèigledno èesto naðe u situaciji da odluèi istorijski nesuvislo, bezlièno i nereal-no. Još je kobniji sluèaj, meðutim, kad individuum, gonjen voljom za moæ i stras-nom èljom da ostavi veèni trag o svom postojanju, odluèi da samu istoriju krojipo svojoj volji zaslepljen silinom moæi kojom raspolaè ili pogrešno proèitanimšansama na uspeh.

Uprkos èinjenici da je, lativši se u „Perestrojci“ demokratskih društvenih re-formi, dobro razumeo poruke našeg vremena, Mihailo Gorbaèov bi mogao bitiprimer i za jedan i za drugi sluèaj. Jednostranim okonèanjem svog vojno-politiè-kog sistema, èije je politièke uslove raspuštanja autoritarno interpretirao i kon-trolisao, on je onom drugom, sebi suprotstavljenom vojno-politièkom sistemu,Atlantskom paktu, znatno produìo ìvotni vek i ostavio mu moguænost da se umeðunarodnom prostoru predstavi kao jedini „vlasnik“ i suvereni gospodar na-šeg vremena, koji æe pod neprikosnovenim voðstvom Sjedinjenih AmerièkihDràva, jezikom neprikosnovene sile, propisivati norme i uslove uèešæa drugih uzbivanjima tog vremena.

Da nije, u svom vlastoljublju i slavoljublju, gonjen potkupljivim „uraganom“hvalospeva i svestranih podrški interesno motivisanog unutrašnjeg i spoljnogokruènja, tako olako izgubio vezu sa stvarnošæu i propustio priliku da istorijskizrelom i diplomatski mudrom politikom iznudi jednovremeno raspuštanje oba


dìnovska vojno-politièka sistema, Gorbaèov ne samo što bi umanjio „tranzi-cione“ patnje svoga naroda i skratio put njegovog vraæanja u osnovni tokevropske istorije, veæ bi time pomogao da demokratski duh naše epohe bezbol-nije i brè doðe do svoga „prava“. Meðutim, on se ponašao ipak kao puki kom-petetivni èinilac svog, još uvek starog vremena, koji, shvativši konaèno da mu jesistem dospeo u æorsokak i da je izgubio svetsku trku, hoæe, u nastupu dobrevolje, da svu tu sistemsku starudiju baci na smeæe, te da tako, tretirajuæi za-teèene istorijske okolnosti u maniru svojih boljševièkih predaka, odjednom pro-meni svet, objavljujuæi novi poèetak svega.

Ali, ako izuzmemo unutrašnje politièke pretpostavke, postavlja se pitanjekakva je to, zapravo, suštinska razlika izmeðu filozofije savremenih amerièkihlidera i demokratski uklete i omrznute filozofije boljševizma, kad oni (ovi prvi),premreìvši planetu svojom vojno i ekonomski nadmoænom silom, poruèuju sve-tu: „Demokratija – ili smrt“?

Evroamerièki lideri, reæi æe se, preporuèuju svim nedemokratskim društvimanajnapredniji moguæi sistem vladavine sa stanovišta jednakosti i slobode svih, pasad sve to hoæe samo silom da ubrzaju. Ali, i boljševici su upravo to isto, slobodu ijednakost, hteli kao cilj, nastojeæi silom da se odmah domognu tog cilja.

Amerièki lideri vide sebe danas kao predvodnike u ujedinjenom svetu slo-bode, baš kao što su i boljševici videli sebe u ujedinjenom svetu Sovjeta kaonesporne „voðe i uèitelje“ drugih. Amerièki lideri, insistirajuæi sve èšæe nasveopštoj vladavini prava i jednakosti meðu ljudima i meðu narodima, sve viševide sebe i svoju zemlju iznad vladavine meðunarodnog prava i jednakostimeðu narodima, baš kao što su se i boljševièki voði postavljali u svom „realsoci-jalstièkom svetu“ kao arbitri koji najpravednije sude i vizionari koji od drugih boljevide. Amerièki lideri, u drugoj polovini dvadesetog veka, u vreme velikog usponanjihove vojno-politièke i ekonomske moæi baš kao i sovjetski voði za vreme sov-jetskog vojnog i ekonomskog uspona, ostvarujuæi svoju (amerièku) „uzvišenu“humanitarnu i slobodarsku misiju širom sveta, izazvali su mnogo, veoma mnogoljudskih `rtava. Ako na tom „putu slave“ ima kakve razlike vredne pomena, ondase ona, kako svedoèi Noam Èomski, sastoji u tome što su sovjetski lideri uništa-vali sopstveni narod, a amerièki lideri druge narode koje su èleli da usreæedemokratijom, slobodom i blagostanjem. Time je, razume se, degradirana isopstvena demokratija, a tuðe beskrajno poniène i obezvreðene.

Sila, svaka pa i ova ljudska, ne moè sama sebe da obuzdava i svodi namanju meru nego što jeste. Zato se vodi borba za jednakost s kojom se demo-kratija suštinski uzajamno podràva, da bi se odbranila od „nadmoænih“ koji sujoj samo po izuzetku iskreni, trajni i bezinteresni prijatelji. Takvi prijatelji demo-kratije mogu da budu samo ljudi izuzetne, zapravo dovoljne moralne snage ukojima svest o ravnopravnom postojanju drugih „mora“ da odnese prevagu nadonom karakteristiènom strašæu èovekovog biæa koju zovemo „volja za moæ“.Meðutim kad je reè o prelomnim istorijskim situacijama kao što je ova naša –


onda i više od toga. Svako vreme, naime, zahteva protagoniste sa svešæu„sopstvenih vršnjaka“ koje nazivamo vizionarima, ljudima zrele istorijske svestikoji su sposobni da razaberu šta je novo u svemu što se zbiva i sa èijim je delomraðanje tog novog bitno povezano. Pojedinci, koji svojim delima ne mogu dapotvrde takve svoje osobenosti nemaju stvarne demokratske potencijale, te sene mogu ni naæi u ulozi bitnih istorijskih èinilaca danas, bez obzira na to kakve semoæi uspeli da domognu.

Sve što se danas u svetu zbiva ukazuje na to da ìvimo u vremenu koje veo-ma mnogo oskudeva u takvim pojedincima, što kvalitetne ishode savremenihdemokratskih procesa u svetu èini krajnje neizvesnim. U odsustvu ovakvihistinskih istorijskih liènosti ovi procesi, kao što vidimo, èesto dospevaju u vred-nosnu i dezintegrišuæu konfuziju, u „demokratsko bezakonje“, u teleološki æor-sokak u kome „osnovne demokratske vrednosti“, a posebno pravo naroda nasamoopredeljenje, postaju sredstvo s kojim æe bestidni balkanski mesijanskilaòvi koèoperno i slavodobitno zakucati na velika vrata istorije i izazvati rat, uzèudesnu asistenciju velikih zemalja „demokratskog sveta“.

Beograd, 19. 4. 2001.

Democracy as “Destiny”

Summary: In this paper the changes in Serbia are analyzed within the broader context ofthe historical triumph of democracy over the systems of «real-socialism». Viewing the so-cialist experiment as a tragic violence against the “logic of history”, the author stressesthe superiority of democratic systems and values. He therefore interprets the process of“transition” as the process of universalization of democratic ideals and institutions. Butcontrary to the optimist vision of the “end of history”, the author points out numerous chal-lenges and dangers accompanying the process of globalization of “real democracy”, par-ticularly in the sphere of international relations. Referring to Noam Chomsky’s views, theauthor is especially critical of the role that the USA, as the only superpower, ascribes it-self in international politics. By making an analogy between the American foreign policyand the policy of USSR in times of communism, the author concludes that such a policycan be equally destructive for democratic ideals and values as was the case with Sovietpolicy with respect to ideals and values of communism. In conclusion, the author calls foran assertion of democratic values in the sphere of international relations and emphasizesthe importance of individuals, as visionaries and historical figures, in the process of uni-versalization of democracy.

Key words: democracy, international politics, history, role of personalities, globalization,socialism, historical experience, transition, international relations.


USTANOVE, CIVILNO DRU[TVO,SOCIJALNI AKTERI

8.

Zoran IvoševiæSudija Vrhovnog suda SrbijeBeograd

Sudstvo kao nezavisna, pravedna

i efikasna institucija

Rezime: Iako je Srbija po vaèæem ustavu demokratska dràva zasnovana na sloboda-ma i pravima èoveka i graðanina, na vladavini prava i socijalnoj pravdi, u praksi ovi princi-pi dosad nisu bili poštovani. Uprkos proklamovanoj podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnui sudsku, sudstvo nije osvojilo ustavom zagarantovanu nezavisnost veæ se stavlja uslu`bu dnevne politike, koja na njega utièe uglavnom preko izvršne vlasti i njenih oficijel-nih i neoficijelnih poluga i derivata. Da bi sudovi istinski stekli svoju ustavnu poziciju, neo-phodno je da postanu nezavisni, pravedni i efikasni. Nezavisnost ima dva aspekta –nezavisnost suda kao institucije i sudije kao liènosti. Tu su znaèajna pitanja izbora i razre-šenja sudija, stalnosti funkcije i rezidencijalne stalnosti, imuniteta, zabrane inkompatibil-nih aktivnosti, udruìvanja i materijalnog poloàja sudija. Da bi postalo pravedno,sudstvo se mora osloboditi klasne pristrasnosti, politièke skuèenosti i podanièkog menta-liteta, kojima je bilo okovano skoro pola veka. Umesto toga, ono treba stvaralaèki da pri-menjuje propise, rukovodeæi se idejom opšte pravde koja posreduje izmeðu pravnenorme i stvarnosti. Da bi sudstvo postalo efikasno, treba sprovesti korenitu reorganizaci-ju sudskog sistema i raspodele nadle`nosti, koja æe obezbediti redovnu obradu predme-ta i odgovarati buduæem ustrojstvu decentralizovane i regionalizovane Srbije. Zbog svogizuzetnog društvenog znaèaja sudstvo, pre ostalih delova društva, mora proæi kroz „èisti-lište“, da bi doìvelo struènu, moralnu, profesionalnu i kadrovsku obnovu i postalo kom-petentno da vrši sudsku vlast.

Kljuène reèi: sudska vlast, podela vlasti, pravo, pravni sistem, poloàj sudija, zakonitost,ustavnost, pravednost, efikasnost sudova.

Srbiju njen Ustav veæ više od jedne decenije predstavlja kao demokratskudràvu zasnovanu na slobodama i pravima èoveka i graðana, na vladavini pravai socijalnoj pravdi. U njoj, meðutim, za sve to vreme nije bilo ni demokratije, ni vla-davine prava, ni socijalne pravde. Umesto demokratije imali smo autokratiju,umesto vladavine prava vladavinu ljudi, a umesto socijalne pravde društvenu ne-pravdu, zasnovanu na nasilju, korupciji i politièkoj moæi. U takvom ambijentu,

sudstvo se stavilo u slu`bu dnevne politike, sledeæi inerciju poluvekovneprivrènosti „istorijskim interesima klase na vlasti“, koje je zastupala svemoænapartija. Tako je upropastilo istorijsku priliku da u proklamovanom naèelu podelevlasti naðe svoje pravo mesto. Ustav razgranièava zakonodavnu, izvršnu i suds-ku vlast, poveravajuæi svaku od njih posebnim organima, kako bi oni, samostal-nim vršenjem svojih ovlašæenja, ogranièavali ostale vlasti, ne dozvoljavajuæinijednoj da postane apsolutna, teèæi da uspostavi a potom i odràva ravnoteùpodeljene vlasti u okviru jedinstvene dràvne organizacije. Bez podele vlastinema pravne dràve, jer se njihovi nosioci ne mogu ogranièiti sopstvenom veætuðom voljom. Zakonodavna vlast ne moè uzakoniti sve što hoæe, nego samoono što ustav ne zabranjuje. Izvršna vlast ne moè izvršavati propise kad i kakohoæe, nego uvek u skladu sa ustavom i zakonom. Sudska vlast se ne moè vršitikako drugi hoæe, veæ samostalno i nezavisno, na osnovu ustava, zakona i drugihopštih akata. Ali, šta to sve vredi kad sudovi nisu osvojili vlast, koja im je Ustavomveæ poverena. Oni se još nisu oslobodili podanièkog duha i politièke skuèenosti,pa ne uspevaju da se suprotstave uticajima dnevne politike, koji do njih dopiruuglavnom preko izvršne vlasti i njenih oficijelnih i neoficijelnih poluga i derivata.

Da bi sudovi došli sebi i pronašli put do svoje ustavne pozicije, moraju po-stati nezavisni, pravedni i efikasni.

1. Nezavisno sudstvo

Nezavisnost sudstva ima dve dimenzije. Prva se odnosi na nezavisnostsuda, kao institucije. Druga se odnosi na nezavisnost sudije, kao liènosti.

Nezavisnost suda kao institucije ogleda se u njegovoj samostalnosti premaorganima zakonodavne i izvršne vlasti, ali i prema svim drugim organima, orga-nizacijama i pojedincima. Nezavisnost sudija kao liènosti ogleda se u njihovojslobodi da donose nepristrasne odluke, na osnovu sopstvene ocene èinjenica isopstvenog shvatanja zakona, bez ogranièenja, uticaja, podsticaja, pritisaka,pretnji ili intervencija, neposrednih ili posrednih, ma od koga i bilo iz kojih razlo-ga. Ovakvu sadrìnu nezavisnosti sudstva odreðuju Univerzalna deklaracija onezavisnosti pravosuða (Montreal, 1983. godine) i Osnovna naèela o nezavis-nosti sudstva (Milano, 1985. godine).

Nezavisnost sudstva nije makla od proklamacije, zato što ne funkcionišugarancije sudske nezavisnosti. Prema izvoru normiranja, ove garancije semogu svrstati u tri grupe: one koje utvrðuje Ustav, one koje utvrðuje zakon, onekoje utvrðuju opšteprihvaæena pravila meðunarodnog prava. Najpotentnije suone koje utvrðuje sam Ustav. Va`ne su i zakonske garancije, iako se zakonlakše menja od Ustava. Garancije iz opšteprihvaæenih pravila meðunarodnogprava deluju kao deo unutrašnjeg pravnog sistema, na osnovu èlana 16. stav 2.Ustava Jugoslavije.

Kako stoje stvari sa našim sistemom garancija sudske nezavisnosti?

324 Zoran Ivoševiæ

Uticaj sudstva na izbor sudija ne postoji. Sudije bira Narodna skupština, napredlog njenog Odbora za pravosuðe, ali najveæi uticaj u postupku izbora imaministar pravde, koji je u poslednjih nekoliko godina, sledeæi zahteve dnevnepolitike, unazadio kadrovski sastav sudstva. Krajnje je vreme da se u postupakizbora sudija uvede visoki sudski savet, kao organ predlaganja sudije, koji bi, sapromenama Ustava, mogao postati i organ izbora.

Stalnost sudijske funkcije je predviðena Ustavom, ali se ne poštuje. U po-slednjoj „sezoni lova“ na sudije (novembar 1999. godine – jun 2000. godine), tri-desetak sudija, koji su se zalagali za nezavisno sudstvo, nije moglo da naðezaklon iza ove ustavne garancije.

Rezidencijalna stalnost je takoðe predviðena Ustavom, ali i relativizovanapolitièkim potrebama establišmenta. (U operetskom suðenju Bilu Klintonu i osta-lim „milosrdnim anðelima“ odrànom u Beogradu, glavnu ulogu je imao èaèanskisudija).

Imunitet sudija postoji po Ustavu, ali je slabijeg kapaciteta od imuniteta no-silaca zakonodavne i izvršne vlasti, jer se odnosi na pritvor, a ne i pokretanje kri-viènog postupka, kao kod njih. Dok o imunitetu ministra odluèuje Vlada, a oimunitetu poslanika Narodna skupština, o imunitetu sudije ne odluèuje Vrhovnisud nego Narodna skupština, što iritira princip podele vlasti.

Zabranu inkompatibilnih aktivnosti sudije predviða sam Ustav. Sudija nemoè obavljati slu`bu ili posao, ako su nespojivi sa sudijskom funkcijom (obavl-janje izvršne ili zakonodavne vlasti, vršenje politièkih i upravnih funkcija i sl.). Ali,za ovu zabranu mnoge sudije nisu marile, naroèito ako su bile na du`nosti pred-sednika suda.

Pravilo „sluèajnog sudije“ omoguæuje da svaki sudija dobije sluèajni pred-met, a svaki predmet sluèajnog sudiju, èime se onemoguæuje „nameštanje“predmeta odreðenom sudiji, odnosno, „nameštanje“ sudije odreðenom predme-tu. Ovu zakonsku garanciju, degradiranu na nivo poslovnièkih odredaba, pred-sednici sudova su prezirali, jer su u politièki osetljivim predmetima, lako i veselo,obrazovali „specijalna veæa“, nezavisno od unapred utvrðenog rasporeda poslo-va. Ova ozbiljna bolest sudstva leèi se razrešenjem predsednika suda, ali taj lekjoš nije uvezen.

Udruìvanje sudija doprinosi nezavisnosti sudstva, jer se njihova profesio-nalna udruènja i zalaù za samostalno i nezavisno vršenje sudske vlasti. Aprila1997. godine osnovano je i Društvo sudija Srbije, sa istim ciljem, ali je njegov radonemoguæen odbijanjem zahteva za registraciju i represivnim razrešenjem tride-setak sudija koji su bili njegovi èlanovi. Ovo udruènje uskoro nastavlja sa radom.

Reìm razrešenja sudija je relativno dobro postavljen. Ustav odreðuje raz-loge za razrešenje, a njihovo utvrðivanje poverava Vrhovnom sudu, s tim štoZakon o sudovima precizira da to èine njegova Opšta sednica (predsednik i sve

Sudstvo kao nezavisna, pravedna i efikasna institucija 325

sudije tog suda). Ali, šta to vredi kada se pri razrešenju onih tridesetak sudijanije poštovao ni Ustav ni Zakon. Opšta sednica Vrhovnog suda nije sazvana, aNarodna skupština je donela odluku o razrešenju. Njen novi saziv je tu odlukustavio van snage.

Materijalni poloàj sudija je bedan. Iako bi plate sudija morale biti primereneva`nosti funkcije i srazmerne odgovornosti, one su na granici nutricionistièkogminimuma. Zato se sve èešæe i sve više govori o korupciji, naroèito u privrednomsudstvu i na poslovima istrage, izvršenja i ublaàvanja kazni. Tako su prièe onjoj još uvek bezimene, sudije koje primaju veæ imaju zvanje „primarijusa“.

Sudski budèt kod nas ne postoji (jer je deo opšteg budèta koji predlaèVlada, a usvaja Narodna skupština), a sve dok je tako, sudska nezavisnost æebiti iluzija.

U poslednjim godinama tek izmaklog veka, nezavisnost sudstva se udaljilai od svoje iluzije. Sudstvo je zagaðeno dnevnom politikom, jer je izbor sudijavršen po kriterijumu partijske pripadnosti i politièke podobnosti, a ne znanja iugleda. Posle odstranjivanja sudija koji su se javno zalagali za nezavisno suds-tvo, u sudovima je zavladalo stanje ogorèene rezignacije. Ali i stanje straha, ne-sigurnosti i neizvesnosti. Uèestali su politièki procesi, montirana suðenja,vanpravna hapšenja. Suðenja su pretvarana u politièke tribine i predizborne mi-tinge. Ugled sudske vlasti je upropašæen. Zato sudstvo, pre ostalih delova društ-va, mora proæi kroz danteovsko „èistilište“, da bi doìvelo struènu, moralnu,profesionalnu i kadrovsku obnovu i postalo kompetentno da vrši sudsku vlast.Najmanje što u tom smislu treba uèiniti je da se neustavno razrešene sudijevrate na du`nost, a da sa du`nosti odu sudije izabrane po partijskom i politièkomkriterijumu.

2. Pravedno sudstvo

Da bi nezavisno sudstvo bilo dostojno demokratije, mora postati i pravedno.A da bi postalo takvo, mora se najpre osloboditi klasne pristrasnosti, politièkeskuèenosti i podanièkog mentaliteta, kojima je bilo okovano skoro pola veka.

Pravedan sud svakome daje ono što mu pripada u jednakom postupanju sajednakim stvarima i u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima srazmer-no njihovoj nejednakosti. Zato više ne treba da traga za voljom vladajuæe klaseosluškujuæi šapat dnevne politike ili postupajuæi po nareðenju, veæ mora nasto-jati da dopre do opšte pravde, te stoèrne vrline, koja straàri izmeðu propisa istvarnosti preobraàvajuæi pravne norme u pravni poredak. U tom nastojanjusud ne stvara pravo (to pripada zakonodavnoj vlasti), veæ stvaralaèki primenjujepropise, prilagoðavajuæi ih ìvotu. ìvot je dinamièniji i suptilniji od propisa, pauvek izmièe njihovoj kontroli: nekad što propisa nema, nekad što nije potpun,nekad što nije jasan, nekad što je izgubio smisao, nekad što postoji drugi razlognemoæi pravne norme. U takvim situacijama, sud ne moè odbiti da sudi,


pozivajuæi se na mane propisa, veæ mora uspostaviti pravni poredak uprkos timmanama. Zato sudska praksa nije puko presaðivanje propisa u ambijent stvar-nosti, veæ njegovo kreativno ukrštanje sa stvarnošæu, koje uvek daje sveè plo-dove na zelenom stablu ìvota. Ako korene tog stabla stalno nalivaju bistripotoci razuma, onda æe sud udahnuti ìvot propisima i kad su ustajali, onemoæaliili beznade`no bolesni. Ukoliko propisa nema, sud æe uspostaviti pravni poredaksuðenjem po praviènosti. „Suðenje po praviènosti nikako ne znaèi proizvoljnosuðenje po liènim i subjektivnim merilima sudije, bilo da su ta merila zasnovanana nekoj apstraktnoj dogmi (individualna sloboda, društvena solidarnost), ideo-logijama uopšte ili na nekom etièkom principu ili oseæanju (altruizam, humanost,boleæivost i sl.). Suðenje po praviènosti nije ni ideološko ni sentimentalno su-ðenje. Nasuprot tome, suditi po praviènosti znaèi suditi po izvesnim objektivnim,racionalnim i društvenim, tj. nauènim kriterijumima, kao što su ideja jednakosti ijednakog postupanja, ideje normalnog i razumnog, vladajuæa društvena merilavrednosti, objektivni društveni interes... Usled ovoga, reèi ‘pravièno je’ nije niposlednji ni samo dovoljan argument kojim se moè obrazloìti sudska odluka.Iza njega mora da stoji, da ga dopuni, ‘opravda’, i neki bliì i konkretniji logièki irealan društveni razlog, bio ovaj racionalan, etièki, ekonomski, politièki, tehnièki,prosto praktièan ili sve to zajedno“ (B. S. Markoviæ).

Praviènost, u naèelu, ne moè delovati nasuprot pravnoj normi, pošto ona,kao izvor prava, obavezuje sud i kad ima mana. Ali, mane i jesu razlog što je pra-viènost dopunski rekvizit sudskog odluèivanja kojim se popunjavaju pravne praz-nine, otklanjaju nejasnoæe i protivreènosti u propisima i udahnjuje ìvot „istrošenojpravnoj normi“. Zato je suðenje po praviènosti – supsidijarno. Ako nema pravnihpraznina, ako su propisi jasni i meðusobno usklaðeni i ako nema drugih nedosta-taka u pravnom sistemu, sudska odluka semora zasnivati na pravnoj normi. Poštoje u njoj veæ sadràn „etièki minimum“ (G. Jelinek), norma je „iskljuèivo nadle`nada kaè šta je u konkretnom pozitivnom poretku i pravno i pravièno“ (B. S. Marko-viæ). Ali, ako se pokaè da odgovarajuæe norme nema, ili da je nedovoljna, sud æeobezbediti zaštitu na osnovu praviènosti. Iz reèenog proizlazi da „ne postoje i nemogu istovremeno postojati u okviru jednog pravnog poretka dva uporedna i me-ðusobno neusklaðena, a još manje meðusobno protivreèna, pravna metoda su-ðenja, od kojih bi jedan bio suðenje po pravu, a drugi suðenje po praviènosti“ (B. S.Markoviæ). Ova dva metoda mogu, meðutim, biti komplementarni elementi jedins-tvenog koncepta sudske zaštite, koji dopušta primenu praviènosti kad se pokaèda pravo ne postoji ili da nije dovoljno za uspostavu pravnog poretka. „Suditi popraviènosti praktièno znaèi, dakle, suditi i rezonovati na dvostrukom planu. Uprvom planu, naime, mora se startovati sa èisto juristièkim elementima i razlozima(kao što su pravni propis ili ugovor) pa tek tamo gde oni nisu dovoljni, tj. u oblasti ju-ristièkih vakuma, praznina i nejasnosti, treba dopunjavati i rešenja traìti na sekun-darnom planu praviènosti, koja – kao što je napred pokazano – sa svoje straneznaèi neprekidno zalaènje u konkretan odnos i istraìvanje objektivne društvenenorme koju na taj odnos treba primeniti“ (B. S. Markoviæ).


Bez obzira što deluje „iz drugog plana“, praviènost je znaèajan èinilac do-brog suðenja, jer se angaùje upravo u onoj sferi stvarnosti koja je suptilnija odpropisa. To sudiji pruà priliku da se u suðenju oslobodi rutinskih pravnih rezonai rešenje potraì u slojevitoj strukturi komutativne, distributivne ili etièke pravde.Pri tom, meðutim, mora paziti da ne zapadne u proizvoljnost, arbitrarnost, senti-mentalnost ili slièno stanje duha, kao i da ne postane `rtva pristrasnosti, neprin-cipijelnosti, korupcije i drugih negativnih pratilaca „slobodnog suðenja“.Pravièan je sudija koji jednako sudi u svim jednakim sluèajevima, a u razlièitimsluèajevima, razlièito, ali i srazmerno razlièitosti, pri èemu se trudi da se premadrugome odnosi kao i prema sebi. To i nije tako komplikovano. Bliè odreðivanjepraviènosti nije ni moguæno. A ne bi bilo ni dobro. „Definisana praviènost ne biviše bila praviènost. Zatvorena u formulu i u apstraktne oblike suve logike, onabi se i sama sasušila, te ne bi mogla da obuhvati ni novo pravo koje ìvot sva-kodnevno stvara, niti bi uspela da popuni praznine staroga, niti da uðe u pojedi-nosti konkretnog sluèaja. Neposredan dodir prava i ìvota bio bi prekinut. Netreba, dakle, ni oèekivati potpunu materijalnu odreðenost ideje praviènosti niti jeèleti. Simbol sloène i dinamiène realnosti, ona mora ostati otvorena da bimogla obuhvatiti svu raznoliku duhovnu i biološku sadrìnu društva u sadašnjo-sti i buduænosti. – Iz tog razloga ne postoji ni neki stalan recept za iznalaènjepraviènih rešenja. Od praviènosti, drugim reèima, ne treba unapred oèekivatineka konkretna uputstva. U njoj treba videti, pre svega, jedan naèin rezonovan-ja, jednu metodu tumaèenja prava, koja, pored suverenog vladanja pravnomtehnikom, predstavlja i jedno mnoštvo drugih znanja i ocenjivanja vrednosti“.(B. S. Markoviæ)

3. Efikasno sudstvo

Sudovi nisu organizovani na naèin koji omoguæava uspešno vršenjesudske vlasti. Zato su nedelatni, neaùrni i neefikasni. To naroèito vaì za prvos-tepene sudove (pogotovo u graðanskoj materiji) kod kojih se na uzimanje pred-meta u rad èeka višemeseci, a na okonèanje postupka – više godina. Stanje nijezadovoljavajuæe ni u drugostepenim sudovima. Èak je i Vrhovni sud opsednutvelikim brojem predmeta, naroèito u upravnoj materiji. Ovakvo stanje nalaè dase organizacija sudova postavi tako: da prvostepeni sudovi profunkcionišu, daspecijalizovani sudovi preuzmu „svoje predmete“ iz opšteg arsenala predmeta,da apelacioni sudovi preuzmu celokupnu drugostepenu nadle`nost, da Vrhovnisud postane kasacioni.

Prvostepeni sudovi opšte nadle`nosti. Prvostepeni sudovi su tradicionalno„usko grlo“ sudske vlasti. Ako oni budu organizovani tako da u razumnom rokusavladaju priliv predmeta, èitavo sudstvo æe se osloboditi neaùrnosti. Normal-na apsorpcija predmeta biæe obezbeðena ako prvostepena nadle`nost budepodeljena izmeðu opštinskih i okru`nih sudova, pri èemu bi okru`ni sudovi sas-vim izgubili drugostepenu nadle`nost a, za uzvrat, dobili znatno širu prvostepe-


nu nadleDnost, naroèito u graðanskoj materiji. Tako bi sudstvo dobilo dve vrstesudova sa iskljuèivom prvostepenom nadleDnošæu.

Opštinski sudovi, koji su do sada bili jedini „èisti“ prvostepeni sudovi,zadràli bi jednostavnije predmete u kriviènoj i graðanskoj materiji, kao i svepredmete iz vanparniène, izvršne, zemljišnoknji`ne i bele`nièke materije, dok bise oslobodili sloènijih predmeta u kriviènoj i parniènoj materiji.

Okru`ni sudovi, koji su do sada bili prete`no drugostepeni a delimiènoprvostepeni, postali bi iskljuèivo prvostepeni sudovi, ali višeg ranga od opštins-kih sudova, jer bi sudili u sloènijim predmetima graðanske i kriviène materije.Zato bi sudija okru`nog suda imao viši rang od sudije opštinskog suda.

Specijalizovani privredni i radni sudovi. Privredni i radni sudovi bi bili organi-zovani kao specijalizovani sudovi i to na nivou okru`nih sudova. Stoga bi to, za-pravo, bili okru`ni privredni sudovi i okru`ni radni sudovi. Okru`ni privrednisudovi bi zadràli celokupnu nadle`nost sadašnjih privrednih sudova. Okru`niradni sudovi bi sudili u sporovima povodom: radnih odnosa; zadovoljavanjastambenih potreba iz radnog odnosa; zakljuèenja, primene ili promene kolektiv-nih ugovora; sindikalnih sporova; štrajka; socijalnog osiguranja; imenovanja irazrešenja organa u pravnim licima.

Apelacioni sudovi. U drugom stepenu sudili bi apelacioni sudovi. Oni bi biliiskljuèivo àlbeni sudovi i ne bi imali nikakvu prvostepenu nadle`nost. Ali zato bibili àlbeni sudovi za sve prvostepene sudove opšte i specijalizovanenadle`nosti.

Apelacioni sudovi opšte nadle`nosti odluèivali bi o àlbama protiv odlukaopštinskih sudova i okru`nih sudova.

Apelacioni sudovi specijalizovane nadle`nosti odluèivali bi o àlbama protivodluka specijalizovanih okru`nih sudova. Apelacioni privredni sud bi odluèivaoo àlbama protiv odluka okru`nog privrednog suda. Apelacioni radni sud biodluèivao o àlbama protiv odluka okru`nog radnog suda. Osnivanjem Apela-cionog privrednog suda prestao bi sa radom Viši privredni sud.

Specijalizovani upravni sud. Specijalizovani upravni sud bi preuzeonadle`nost Vrhovnog suda Srbije i okru`nih sudova u rešavanju upravnih sporo-va. Koncentracija nadle`nosti u rešavanju tih sporova ubrzala bi sudski postu-pak i unapredila kvalitet sudskih odluka.

Vrhovni sud. Vrhovni sud, rastereæen instancione nadle`nosti u kriviènim iparniènim predmetima kao i nadle`nosti u rešavanju upravnih sporova, postaobi kasacioni sud u pravom smislu te reèi. Preostalo bi mu: da odluèuje o vanred-nim pravnim lekovima, da utvrðuje naèelne pravne stavove i naèelna pravnamišljenja; da se stara o jedinstvenoj primeni zakona od strane sudova; da dajemišljenja o nacrtima zakona i drugih propisa od znaèaja za vršenje sudske vlas-ti; da obavlja druge poslove kao reprezent sudske vlasti.


Sudstvo decentralizovane i regionalizovane Srbije. Razumna demokratskaSrbija oèekuje da postane decentralizovana regionalna dràva. Usuðujem se daje zamislim kao dràvu sastavljenu od: opština – kao osnovnih teritorijalnih jedi-nica, okruga – kao subregionalnih zajednica opština, oblasti – kao regionalnihzajednica okruga i dve autonomne pokrajine – koje bi i same bile regionalizovaneopštinama, okruzima i oblastima.

Opštinski sudovi bi se ustanovljavali za podruèja opština.

Okru`ni sudovi, okru`ni privredni sudovi i okru`ni radni sudovi bi se usta-novljavali za podruèja okruga.

Apelacioni sudovi bi se ustanovljavali za podruèja oblasti.

Upravni sudovi bi se ustanovljavali za podruèje Republike i za podruèjaautonomnih pokrajina.

Vrhovni sud bi postojao i u Republici i u autonomnim pokrajinama.

Svi opštinski sudovi, svi okru`ni sudovi opšte i specijalizovane nadle`nosti isvi apelacioni sudovi opšte i specijalizovane nadle`nosti u zemlji primenjivali birepublièke propise.

Opštinski sudovi, okru`ni sudovi opšte i specijalizovane nadle`nosti i ape-lacioni sudovi opšte i specijalizovane nadle`nosti u Republici bez autonomnihpokrajina bi, pored republièkih propisa, primenjivali i lokalne propise donesene utom delu Republike.

Opštinski sudovi, okru`ni sudovi opšte i specijalizovane nadle`nosti i ape-lacioni sudovi opšte i specijalizovane nadle`nosti u autonomnim pokrajinama bi,pored republièkih propisa, primenjivali i pokrajinske propise, kao i lokalne pro-pise donesene u autonomnoj pokrajini.

Upravni sud za teritoriju autonomne pokrajine odluèivao bi o zakonitostiupravnih akata zasnovanih na pokrajinskim propisima i lokalnim propisima do-nesenih u autonomnoj pokrajini.

Upravni sud za teritoriju Republike odluèivao bi o zakonitosti upravnih aka-ta zasnovanih na republièkim propisima i lokalnim propisima donesenih u Repu-blici bez autonomnih pokrajina.

Vrhovni sud autonomne pokrajine odluèivao bi o vanrednim pravnim sred-stvima protiv odluka zasnovanih na pokrajinskim propisima i lokalnim propisimadonesenim u autonomnoj pokrajini.

Vrhovni sud Republike odluèivao bi o vanrednim pravnim sredstvima protivodluka zasnovanih na republièkim propisima i lokalnim propisima donesenim uRepublici bez autonomnih pokrajina.

Naravno, ovakva organizacija sudske vlasti mogla bi da usledi samo posleodgovarajuæih ustavnih promena.

Beograd, 4. 4. 2001.


The Judiciary as an Independent, Just and Efficient Institution

Summary: Although the Constitution defines Serbia as a democratic state based on hu-man and civil liberties and rights, on rule of law and social justice, in practice these princi-ples have not been respected. In spite of the proclaimed division of power into legislative,executive and judicial, the judiciary has not really acquired its constitutionally guaranteedindependence. Rather it has been in the service of current politics whose influence mos-tly comes from the executive power and its official and unofficial levers and derivations. Inorder for the judiciary to win in practice its constitutional position it is necessary for it tobecome independent, just and efficient. Independence has two aspects – independenceof the judiciary as an institution, and independence of the judge as a person. Here the fol-lowing issues are relevant: appointment and dismissal of judges, permanence of functionand residential permanence, immunity, ban on incompatible activities, right of associa-tion and the material status of judges. In order for the judiciary to become just, it must getrid of class bias, political partiality and slavishmentality which have beset it for almost fiftyyears. Instead the judiciary ought to apply rules in a creative manner, being guided by theidea of general justice that mediates between the legal norm and reality. In order for thejudiciary to become efficient, the judicial system and the distribution of competencesought to be radically reorganized in such a way as to ensure a regular processing of ca-ses and correspond to the future decentralized and regionalized Serbia. Because of itsutmost importance the judiciary is the first of all segments of society that has to gothrough a „purgatory“ and renewal in terms of expertise, morality, professionalism andpersonnel. This is a precondition for its ability to enforce its power competently.

Key words: judicial power, division of power, the law, legal system, position of judges,legality, constitutionality, justice, efficiency of the judiciary.


Dragica VujadinoviæPravni fakultetBeograd

Prepreke i perspektive razvoja

civilnog društva u SRJ

Rezime: Tekst polazi od pretpostavke da moderno društvo karakteriše paradigma „prav-na dràva-civilno društvo“, koja u društvima „real-socijalizma“, kao ni u SRJ nastaloj na-kon raspada SFRJ, nije funkcionisala. Tekst, takoðe, polazi od pretpostavke da nakonsmene starog reìma u Srbiji i SR Jugoslaviji postoje šanse za uspostavljanje normalnog,modernog liberalno-demokratskog poretka. Generalni stav – da unutar paradigme libe-ralno-demokratskog poretka civilnog društva ne moè biti bez pravne dràve, te da bezrazvoja civilnog društva, kao protivteè ili društvene opozicije vlasti, nema vladavine pra-va – poèinje da vaì i za Srbiju i SR Jugoslaviju. Meðutim, koliko æe se istinska tranzicijaSrbije i SR Jugoslavije u liberalno-demokratski poredak ostvariti pre svega zavisi od di-namike i kvaliteta koraka uèinjenih na putu ostvarenja oba pola navedene paradigme.U tom smislu, veoma je va`no razmotriti ogranièavajuæe faktore za razvoj civilnog društ-va u Srbiji danas.

Ogranièavajuæi faktori demokratskog preobraàja i u aspektu ustanovljenja pravnog po-retka i u sferi razvoja civilnog društva su višestruki: nasleðena razorena i korumpiranadràva, razoreno društvo u svim vitalnim segmentima – ekonomija, socijalna politika, kul-tura, obrazovanje, mediji...; nedovoljno razvijeno civilno društvo, ukljuèujuæi èinjenicu ne-dovoljne diferenciranosti graðanske opcije unutar opštenarodnog otpora iz koga jerezultirala pobeda nad bivšim reìmom.

Pretpostavke za razvoj civilnog društva su neodvojive od suzbijanja navedenih ogranièa-vajuæih faktora. Konkretno uzev, civilnog društva ne moè biti bez ka`njavanja za ratnezloèine i druga kriminalna dela, dekriminalizacije policije, formiranja nezavisnog sudstva,uspostavljanja pravne i socijalne sigurnosti, borbe protiv korupcije i sive ekonomije, kaoni bez razvoja politièke kulture tolerancije i nenasilja, suprotstavljanja èinjenjem govorumr`nje i nacionalizmu, suoèavanja sa zloèinima i odgovornošæu, javne kontrole novevlasti (uz beskompromisno demistifikovanje nove „opozicije“) i generalnog unapreðenjadruštvene opozicije.

Kljuène reèi: Civilno društvo, vladavina prava, društvena opozicija, politièka kultura tole-rancije; antinacionalizam, antimilitarizam.

Govor o modernoj dràvi i ogranièenoj vlasti je neodvojiv od govora o civil-nom društvu. Od vremena kada se formirala moderna, uspostavlja se komple-mentarnost pravne dràve i civilnog društva.

Preduslovi funkcionisanja ogranièene vlasti ne mogu se svesti na institucio-nalnu politièko-pravnu regulativu. Ustav i ustavne garancije ljudskih prava,ustavno sudstvo, parlamentarni sistem, partijski pluralizam i delovanje opozicije,podela i meðusobna kontrola tri oblika vlasti, periodièni izbori, vanredni izbori,ombudsmani… nisu sami po sebi dovoljna osnova ili garancija funkcionisanjaogranièene vlasti, iako, naravno, jesu njeni nu`ni preduslovi.

Iskaz – svaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno, moè se para-frazirati u smislu da je svaka vlast pa i ona najdemokratskija sklona kvarenju.

Civilno društvo (društvena opozicija) je kontrabalans u odnosu na dràvnuvlast i u odnosu na politièko polje. U odnosu na dràvu – da ne postane domi-nantna sila, da ne posegne za autonomijom društva, u smislu „kolonizacije sve-ta ìvota“ (autoritarnosti, totalitarizma); u odnosu na politièko polje – da se neosamostali u odnosu na graðanstvo, da se ne zatvori u sebe i ne uspostavi od-nose (politièkih) elita i masa. Civilno društvo, shvaæeno kao dijalektièki proces,sadrì i kvalitet kontrabalansa sopstvenom kvarenju: pretvaranju autonomne liè-nosti u depersonalizovani deo mase, slobodne javnosti u manipulisanu, civilnihasocijacija u udruènja i pokrete koji su civilizacijski retrogradni.

Po Robertu Dalu, arene demokratije su: ekonomsko društvo, politièkodruštvo, vladavina prava, efikasna administracija i graðansko društvo. Politièkodruštvo je vezano za podelu vlasti i politièki pluralizam, a u uèm smislu zastranke, koalicije stranaka i biraèko telo. Graðansko društvo ne moè bez poli-tièkog društva da sprovede demokratiju, ali predstavlja korektiv politièkom polju(vlasti i delovanju stranaka).

Savremeno shvatanje principa vladavine prava ima nekoliko aspekata: ju-ristièki (vladavina zakona), konstitucionalni (ustavno garantovanje osnovnihljudskih prava), politièki (podela vlasti), dok je èetvrti aspekt vezan za postojanjecivilnog društva kao korektiva vlasti (neodvojivo od slobodne javnosti i demo-kratske politièke kulture).

Pojam civilnog društva kod klasiènih mislilaca (Hobs, Lok, Pejn, Hegel, Mil,Tokvil), centriran je oko pojma vlasništva (nad privatnom svojinom, svojim ìvo-tom i slobodom). Za klasièno shvatanje civilnog društva polazna taèka je indivi-dualni graðanin kao vlasnik svojine (negativna sloboda, nesvodivost društvenogpolja na dràvno).

Savremeno shvatanje civilnog društva se vezuje za pojmove pozitivne slo-bode i participatornog karaktera društvenog delanja. Ideja ogranièavanja poli-tièke moæi je u bitnoj povezanosti s idejom civilnog društva. Otuda, razvojliberalne dràve – sa idejom ogranièene vlasti i minimalne dràve koja štiti

334 Dragica Vujadinoviæ

pojedinca kao vlasnika – predstavljao je prvu sponu s teorijom i praksom civil-nog društva; a s razvojem liberalno-demokratske dràve i s njenom krizom javljase i moderni pojam „civilno društvo“, koji stavlja naglasak na udruìvanje i na for-miranje demokratske javnosti (demokratske politièke kulture preko medija,obrazovanja... demokratskih institucija javnog delovanja), dakle, na širenje poljasamoodreðenja graðanina i samoorganizovanja graðana meðu sobom.

U odnosu na klasiènu paradigmu u kojoj se civilno društvo razmatra samo uodnosu na politièku dràvu, moderni pojam civilnog društva podrazumevasloèni model u kome se civilno društvo odreðuje u odnosu na neka bitna poljadruštvenog ìvota, kao što su ekonomsko, kulturno i politièko, mada odnos civil-no društvo-dràva ostaje u fokusu i ima ulogu osnovne paradigme.1

Najva`nije pretpostavke za postojanje civilnog društva su: vladavina prava ipravna dràva, garantovana graðanska prava i slobode, proceduralna demo-kratska pravila i institucije (najèešæe u obliku višestranaèke parlamentarne de-mokratije), trìšna ekonomija i privatna svojina, demokratska politièka kultura,participativna demokratija i sloboda samoorganizovanja.

Civilno društvo deluje kao horizontalna mreà ljudskih odnosa koje karakte-rišu: neposredna komunikacija, meðususedska i lokalna solidarnost, sponta-nost i samoniklost, nepolitièki i neklasno zasnovana kolektivna akcija. To je poljevaninstitucionalne politike ili posredujuæe polje izmeðu pojedinca, porodice,društva uopšte uzev, na jednoj strani, i dràve i institucionalne politike, na drugojstrani.2

Znaèajan sastavni deo civilnog delanja je graðanska neposlušnost, tj. kakoHana Arent kaè, „narušavanje zakona u svrhu provere njegove ustavnosti“.3

U bivšim dràvama „real-socijalizma“, koje su na pervertirani naèin pripa-dale modernom društvu, eminentno moderni spoj „pravna dràva – civilno društ-vo“ nije funkcionisao, taènije, niti je postojala pravna dràva niti je postojalocivilno društvo.

Za razliku od normalnih liberalno-demokratskih zemalja Zapada, u kojimakomplementarno deluju pravna dràva i civilno društvo, kao nerazdvojni ele-menti ili aspekti poretka zasnovanog na vladavini prava, u dràvama bivšeg„real-socijalizma“ elementi civilnog društva su – kolikogod redukovano i inicijal-no – ipak uspostavljeni pre pravne dràve i na neki naèin su predstavljali pre-thodnicu i podsticaj (kao socijalna baza koja se formirala uprkos i nasuprotrepresivnim reìmima), za tranziciju tih dràva u pravcu uspostavljanja liberal-no-demokratskih poredaka. To se, pre svega, odnosi na deo dràva Istoènogbloka – Maðarsku, Poljsku i Èešku – u kojima je „real-socijalizam“ prevladan

Prepreke i perspektive razvoja civilnog društva u SRJ 335

1 Videti: tekst V. Pavloviæa u: V. Pavloviæ, (prir), Potisnuto civilno društvo, Beograd 1995.2 Videti: tekst D. Vujadinoviæ, u: V. Pavloviæ,(prir.), Potisnuto civilno društvo, Beograd 1995.3 H Arendt, Politièki eseji, „Graðanska neposlušnost“, Zagreb 1996, str. 242.

zahvaljujuæi, izmeðu ostalog, i formiranom liberalnom pokretu (inicijalnim ele-mentima civilnog društva), dakle, u kojima se „real-socijalizam“ nije naprostourušio zahvaljujuæi datom konkretno-istorijskom kontekstu (pada Berlinskogzida i nespremnosti sovjetskog rukovodstva da vojnim sredstvima spreèi bilo„urušavanje“ bilo „prevladavanje“ real-socijalizma).

Izmeðu pomenutih dràva nastalih raspadom SSSR-a i dela dràva nasta-lih nakon raspada SFRJ, na jednoj strani, i SRJ, na drugoj strani, postoje vidnerazlike. Jedna razlika se sastoji u tome što je u prvima proces tranzicije poèeodeceniju ranije i utoliko su maligni procesi derogiranja dràve i društva, poputonih u Srbiji i SRJ, manje došli do izraàja. Ne treba, pri tom, zaboraviti da jeproduèna agonija „real-socijalizma“, pretoèenog u nacionalistièki ratnièki pro-jekat, potpomognuta, s jedne strane, veæom interiorizacijom socijalistièke tradi-cije u SFRJ (naroèito u Srbiji i Crnoj Gori) i, s druge strane, frustriranimnacionalnim biæem sklonim ili pogodnim za nacionalistièku mobilizaciju i milita-ristièku manipulaciju. Druga va`na razlika je u tome što elementi razvoja civil-nog društva i socijalnog otpora iznutra i odozdo u bivšim èlanicama SSSR-a,sami po sebi, odnosno bez kljuène odluke sovjetske vlasti (na èelu s Gorbaèo-vim) da ne interveniše vojno u cilju spreèavanja politièkih promena, ne bi doveodo demokratskih promena, ili se bar promene ne bi dogaðale bez krvi i na mirannaèin.4 Dakle, razlika je u u tome što je rušenje Miloševiæevog reìma išlo u naj-veæoj meri iznutra i odozdo i dogodilo se u suštini mirnom predajom vlasti.

Kao ni u drugim dràvama „real-socijalizma“, ni u bivšoj SFRJ nije postojalani pravna dràva ni razvijeno civilno društvo. Inicijalni elementi civilnog društvasu se ipak bili uspostavili sedamdesetih i osamdesetih godina, pod uticajemZapada i „welfare state“. Zahvaljujuæi veæoj transparentnosti granica i komuni-kacija nego u ostatku „real-socijalizma“, zahvaljujuæi ogranièenim moderniza-cijskim procesima, bumu obrazovanja, zapošljavanju èna itd., elementi razvojaautonomnog tipa liènosti na pretpolitièkom nivou i izvesni dometi civilnog delan-ja bili su na sceni vaninstitucionalne politike. S raspadom zemlje, ratovima, ra-zaranjima, bujanjem nacionalizma, siromašenjem… i ti inicijalni elementi sepotiskuju, ali se ne zatiru do kraja, o èemu svedoèe studentski protesti iz 1992.godine i studentski i graðanski protesti iz 1996/97. godine. Meðutim, sa suštins-kim neuspehom protesta i sa represivnim odgovorom reìma, sa ratom naKosovu i NATO intervencijom, došlo je do daljeg razaranja i društva i dràve, doponovnog potiskivanja elemenata civilnog društva uspostavljenih tokom gra-ðanskih i studentskih protesta i do ponovnog narastanja straha i nasilja kao pro-tivnika civiliteta.

U SRJ ili Treæoj Jugoslaviji, gde ne postoji pravna dràva, gde ustav ni ponaèinu stvaranja ni po naèinu proglašenja nije legalan i legitiman, gde savezni i


4 To na drugi naèin vaì i za Sloveniju i Makedoniju: odnosno, bez pristajanja JNA i politièkogrukovodstva Srbije i Crne Gore da ove republike „pusti“ da izadju iz Federacije, i bez podrškemeðunarodnog faktora raspadu SFRJ, i one ne bi prošle bez ratova poput onih u BiH i Hrvatskoj.

republièki ustavi nisu usaglašeni, gde svi temeljni zakoni nisu u skladu s ustav-nim standardima, graðanska neposlušnost dobija znaèenje ne pre svega po-pravke pravno-politièkog ustrojstva veæ podsticaja odozdo iz sfere društveneopozicije za uspostavljanje pravne dràve i civilnog društva. Naravno, navedeni„podsticaj odozdo“ ne moè sam po sebi da dovede do suštinske promene po-retka i reìma, ali predstavlja znaèajnu socijalnu bazu moguæeg procesa tranzi-cije u liberalno-demokratski poredak.

Graðanska neposlušnost, kao inicijalni izraz civilinog delanja u našim uslo-vima, predstavlja, dakle, podsticaj odozdo i za uspostavljanje liberalno-demo-kratskog poretka i za razvoj civilnog društva, ali samo pod pretpostavkom i umeri u kojoj se to èini nenasilno i po principima demokratske politièke kulture. Toznaèi da bi svako nasilno prevazilaènje krize (vojnom diktaturom ili graðanskimratom) ovo društvo i dràvu još više udaljili od perspektiva demokratije.

Studentski i graðanski protest iz 1996/97. godine je po neposrednim motivi-ma bio eminentni izraz graðanske neposlušnosti – pobuna protiv kršenja iz-borne volje i izbornih prava propisanih ustavom. Meðutim, po genezi i suštini,dakle kontekstualno uzev, ovaj protest (kao i svi oblici ispoljavanja graðanskeneposlušnosti tokom poslednje decenije), bio je mnogo više od toga – zahtev zauspostavljanjem normalne moderne dràve, kao i društva, za promenu poretka ireìma, za radikalnu promenu tipa javnosti i politièke kulture.

Graðanski protest 1996/97. godine je uspeo, gledano iz perspektive nepos-rednog cilja, a to je priznavanja izborne volje graðana, ali nije uspeo gledano izperspektive dugoroènih i suštinskih ciljeva vezanih za promenu poretka i zauspostavljanje društva i dràve liberalno-demokratskog tipa.

U odreðenom momentu tokom 2000. godine – nakon NATO bombardovan-ja, Miloševiæevog iznenadnog proglašenja izbora, okupljanja opozicije u DOS-u inakon odbijanja reìma da prizna poraz na saveznim predsednièkim i parlamen-tarnim izborima, graðanski otpor subjekata civilnog društva (kao što su nastavl-jaèi studentskog i graðanskog protesta iz 1996/97. godine, studentskaorganizacija „Otpor“ koja vremenom prerasta u narodni pokret „Otpor“, enklavenezavisnih medija, delovi univerziteta i kulturne javnosti, multiplikovani izrazi ot-pora reìmu u manjim mestima širom Srbije, NVO sektor), oslonjen na opozi-cione stranke i na s teškoæama stvarani jedinstveni opozicioni blok, prerastao jeu masovni društveni otpor vladajuæem reìmu, narastajuæoj represiji i ukupnomsklopu destruktivnih procesa. Omasovljenje otpora i dostizanje kritiène maseogledali su se u svim empirijskim istraìvanjima javnog mnjenja tokom 2000. go-dine, izrazili su se u rezultatima saveznih parlamentarnih i predsednièkih izboraseptembra 2000, zatim su se na sudbonosan naèin potvrdili kroz masovni priti-sak naroda da Miloševiæev reìm na saveznom nivou prizna poraz i da mirno pre-da vlast 5. oktobra 2000. godine, a onda još jednom „overili“ kroz rezultate izboraza republièki parlament, decembra 2000. godine.


Praktièno, subjekti civilnog društva i omasovljeni društveni otpor reìmu do-veli su do stvaranja pretpostavki odozdo da se sruši reìm, a time i tendencijskido stvaranja pretpostavki za uspostavljanje pravne dràve i vladavine prava.Dakle, civilno drustvo koje se – kolikogod parcijalno – ipak izrazilo kroz graðan-ske proteste u Srbiji, predstavlja glavni formativni faktor oblikovanja politièkekulture sposobne da se suprotstavi antidemokratskim tendencijama i istovreme-no okvir podsticanja demokratske rekonstrukcije i društvene konsolidacije.

Rušenje Miloševiæevog reìma je, kao što je veæ spomenuto, išlo u najveæojmeri iznutra i odozdo, i to je jedna od znaèajnih vrednosti nastalih promena. Dru-gi vaàn momenat je što se sve odigralo uglavnom bez prolivanja krvi i sa sraz-merno malom primenom nasilja i od strane branilaca stare vlasti i od stranenarodnih masa. Treæi generalno pozitivan momenat sastoji se u tome što je sta-vljena taèka na sistemsko i sistematsko razaranje društva, ekonomije… a presvega taèka na militantnu politiku i dominantnu logiku rata.

Na pitanje šta se promenilo i da li se uopšte promenilo – odgovor bi mogaobiti da je došlo do suštinskog boljitka: stvorene su institucionalne pretpostavkeza transformaciju dràve i društva ili za uspostavljanje vladavine prava; dogodiose mirni prelaz vlasti i prva istinska smena vlasti u Srbiji; na delu je odustajanjeod ratne logike u dràvnoj politici, kao i reintegracija u meðunarodnu zajednicu.Otvorila se nada, perspektiva, buduænost (iako mladi i dalje odlaze, jer ne moguda èekaju konkretnu realizaciju promena). Potvrðena je moæ demosa, pretva-ranje podanika u graðane; podstaknuta je samosvest graðanstva i evropskiidentitet nasuprot klaustofobiji. Na izvestan naèin, najva`nija promena se sastojiu ponovnom raðanju nade i rehabilitaciji ideje buduænosti.

Naprosto nije opravdano reæi da se ništa nije promenilo (u javnosti su pri-sutni stavovi: „samo se bore za fotelje“, „standard je opao“, „policija kao glavnapoluga stare vlasti ostala je nepromenjena“, „Sjaši Kurta da uzjaši Murta“). Nijeopravdano reæi ni da se nova vlast samo deklarativno opredeljuje za promene,sve dok se u svakodnevnom ìvotu ništa nije promenilo ili se promenilo nagore.Prvo, izrazito nizak ìvotni standard bi tokom protekle zime postao dramatiènojoš niì da nije bilo stranih donacija (preko 200 miliona dolara), kojima su nadok-naðivani nedostatci energenata, hrane, isplaæivani deèiji dodaci, pomoæ penzio-nerima itd. Uprkos nasleðenoj izrazitoj pauperizaciji i socijalnim dugovimanametnutim od prethodne vlasti i uprkos èinjenici da ìvotni standard nije poras-tao i nije mogao da poraste, kvalitet ìvota je ipak, bar tendencijski, bitno po-pravljen. Poenta je da se kvalitet ìvota ne moè izjednaèiti s kvalitetommaterijalne egzistencije, iako ona predstavlja njegov osnovni kriterijum, jerva`ni kriterijumi su povezani i sa stanjem ljudskih sloboda i ìvotnih šansi.Naime, otvoren je prostor pa i proces uspostavljanja pravne sigurnosti, proširenje prostor politièkih sloboda, otvorile su se perspektive, nada, razmišljanje o bu-duænosti, a ne samo o preìvljavanju.


Za perspektive daljeg razvoja ili, bolje reæi, istinskog uspostavljanja civilnogdruštva u Srbiji i Jugoslaviji neophodno je, na prvom mestu, uspostavljanjepravne dràve, i simultano uspostavljanje autonomije medija, autonomije insti-tucija obrazovanja i kulture… a posebno intenziviranje razvoja graðanskih inici-jativa i ispoljavanje graðanske neposlušnosti kadgod se iznova pojave obliciugroàvanja ustavnih garancija ljudskih prava, ili elementi nacionalistièke i/ilimilitantne opcije na politièkoj i društvenoj sceni.

Generalni stav – da unutar paradigme liberalno-demokratskog poretkacivilnog društva ne moè da bude bez pravne dràve, te da bez razvoja civilnogdruštva, kao protivteè ili društvene opozicije vlasti, nema vladavine prava –poèinje da vaì i za Srbiju i SR Jugoslaviju. Meðutim, koliko æe se istinska tranzi-cija Srbije i SR Jugoslavije u liberalno-demokratski poredak ostvariti pre svegazavisi od dinamike i kvaliteta koraka uèinjenih na putu ostvarenja oba pola nave-dene paradigme. U tom smislu, veoma je va`no razmotriti ogranièavajuæe fak-tore za razvoj civilnog društva u Srbiji danas.

Ogranièavajuæi faktori demokratskog preobraàja, i u aspektu ustanovljenjapravnog poretka i u sferi razvoja civilnog društva, višestruki su: nasleðena razo-rena i korumpirana dràva, razoreno društvo u svim vitalnim segmentima – eko-nomija, socijalna politika, kultura, obrazovanje, mediji; nedovoljno razvijenocivilno društvo, ukljuèujuæi èinjenicu nedovoljne diferenciranosti graðanske opcijeunutar opštenarodnog otpora iz koga je rezultirala pobeda nad bivšim reìmom.Masovna podrška koju su glasaèi na izborima dali DOS-u i opštenarodni pokretkoji je oborio Miloševiæev reìm u suštini su više bili anti-miloševiæevski nego jed-noznaèno graðanski po politièkom, socijalnom, kulturološkom karakteru i vred-nosnom opredeljenju. Konkretnije, taj pokret manje jasno reprezentuje pravugraðansku opciju u poreðenju s graðanskim i studentskim protestom iz 1996/97.godine ili, recimo, u odnosu na sve proteste poèetkom 2000. godine, koji nisuuspevali da dosegnu kritiènu masu. Demokratsku veæinu je na saveznim pred-sednièkim i parlamentarnim izborima dobilo glasanje protiv Miloševiæa i retro-gradnog reìma, kritièna masa je dobijena u saglasju protiv èega se jeste, a ne ujednakoj meri i za šta se jeste. Drugim reèima, meðu DOS-ovim strankama i pris-talicama postoje nekad temeljne programske razlike, nekad u finesama.

U navedenom kontekstu, ogranièavajuæi faktor za buduænost civilnog društ-va je veæ spominjana nedovoljna diferenciranosti graðanske opcije unutar opš-tenarodnog otpora iz koga je rezultirala pobeda nad bivšim reìmom. U svakomsluèaju, tek predstoji ponovno diferenciranje iznutra, za i protiv graðanske i na-cionalistièke opcije i za stranke DOS-a svaku ponaosob i za DOS-ove pristaliceu narodu.

Principijelno uzev, znaèajna pretpostavka za razvoj civilnog društva jesteafirmacija demokratske politièke kulture tolerancije, nenasilja, poštovanja auto-nomije i razlièitosti, tj. nesegregacijskog odnosa prema Drugome – u smislurase, nacije, pola itd. U vezi s tim „maligni nacionalizam“, „etnonacionalizam“,


„nacionalizam kao politièka patologija“, „govor mr`nje i logika rata“ su u radikal-noj suprotnosti sa samom idejom civilnog društva. Štaviše, tolerisanje ili podsti-canje svakog nacionalizma (bar zasigurno na ovim prostorima) predstavljaogranièavajuæi faktor za razvoj civilnog društva. U kontekstu višenacionalnogsastava stanovništva u Srbiji i SRJ, recimo, insistiranje pre svega na negovanjusrpske tradicije i religije – na pravoslavlju, na uvoðenju veronauke u škole, naobeleàvanju pravoslavnog Uskrsa i Boìæa u školama, na slu`benoj upotrebiæirilice po Ustavu SRJ iz 1992. godine (iako je latinica kulturološki ravnopravnopismo, a bila je i ravnopravno pismo po prethodnom Ustavu), i generalno uzevnaglašeno insistiranje na tradicionalno utemeljenom nacionalnom identitetuveæinskog srpskog naroda moglo bi delovati kao ogranièavajuæi faktor za razvojcivilnog društva.

U kontekstu razmatranja aspekata politièkog polja ogranièavajuæih po razvojcivilnog društva mora se spomenuti i karakter nove opozicije. Uspostavljanje vla-davine prava i razvoj civilnog društva zahtevaju demokratsku opoziciju, koja serukovodi demokratskim vrednostima i èije je individualno i kolektivno delanjekontrolisano i sankcionisano i zakonom i javnom kritikom, odnosno demokrats-kom javnošæu. Novonastala opozicija u Srbiji je obeleèna politièkom i krimino-genom hipotekom, autoritarna je i bez trunke demokratske politièke kulture,korumpirana, neosvešæena o sopstvenim gresima, agresivna, uplašena. Ona idalje zagaðuje politièki i društveni prostor i pokušava da mobiliše javno mnjenjena osnovu tvrdnji da je nova vlast izdajnièka i nesposobna, da izaziva socijalni iekonomski haos, da nije u stanju da reši probleme na Kosovu i jugu Srbije, da seponaša navodno pogromaški umesto demokratski spram svoje opozicije. Poku-šavajuæi da sebe prikaù kao `rtve umesto kao vinovnike, kao moguæe spasioceumesto rušitelja, patriote naspram izdajnika, novi opzicionari plasiraju u svojimkarikaturalnim imitacijama graðanskih protesta parole: „Dole NATO vlada“, „Nedamo nikoga“, „Najbolji je Sloba za Srbiju“, „Jedan hapsi, drugi šamara“. Ovuopoziciju i dalje karakteriše govor mr`nje, i to nesankcionisane zakonom i jav-nom kritikom. Na ekstremno neprihvatljiv naèin govor mr`nje je izraèn i u parla-mentu republike Srbije, nakon pobede demokratske opozicije, u reèimaposlanika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoliæa – da ne oseæa ni trunkuàlosti za Slavkom Æuruvijom. On je, dakle, javno i neka`njeno dao legitimacijupolitièkim ubistvima, i to se usudio da uèini nakon poraza „crno/crvene koalicije“,vladajuæe u bivšem reìmu.

Govor mr`nje, u svim svojim vidovima, mora se eliminisati iz medija, škols-tva, vaspitanja, iz politièkog diskursa, ako se hoæe i korak napred napraviti u civi-lizacijskom smislu.

Principijelno uzev, razvoj civilnog društva pretpostavlja stanje relativnogmira, relativne socijalne i ekonomske sigurnosti (intenzivna pauperizacija i ma-sovna nezaposlenost onemoguæavaju civilno delanje), relativne ekonomskestabilnosti (zasnovane na trìšnoj ekonomiji i privatnom preduzetništvu), kao i


relativne pravne sigurnosti (vladavine zakona i kontrole kriminogenog ponašan-ja bilo kojih subjekata ili grupa, zaštiæenost ìvota, svojine, slobode).

U vezi s tim, akutni problemi na jugu Srbije i na Kosovu, nerešeni odnosi ufederaciji, definisanje odnosa spram meðunarodne zajednice i u tom sklopu od-nosa prema Haškom tribunalu, odnosa prema krivici i odgovornosti pripadnikastarog reìma, kao i nasleðeno dramatièno osiromašenje stanovništva i preteæiekonomski kolaps, i jednako dramatièno nasleðeno stanje socijalne i pravne ne-sigurnosti, suštinski ogranièavaju perspektive razvoja civilnog društva.

Prvi navedeni akutni problem, vezan za jug Srbije i Kosovo, drì otvorenomratnu opciju, dakle, priziva ili daje argumente – ako bi neke snage htele da ihupotrebe – za dalje podgrevanje „cementiranih“ nacionalistièkih sentimenataprotiv Albanaca, za produàvanje pogubne militantne politike i za prihvatanjeizazova ratne opcije, koju veæ sprovode i provociraju albanske paravojne forma-cije. Civilno društvo nasuprot tome, po definiciji, pretpostavlja stanje mira a nika-ko stanje rata.

Drugi navedeni akutni problem, vezan za intenziviranje politièke volje uCrnoj Gori za raspadom i ove poslednje Jugoslavije, takoðe, daje povode zarazbuktavanje novog nacionalistièkog naboja – sada usmerenog protiv CrneGore i Crnogoraca, ali bez postojanja ozbiljne opasnosti od provociranja ili izbi-janja ratnog sukoba izmedju Srbije i Crne Gore (koji je u doba Miloševiæevogreìma predstavljao realnu moguænost). U vezi s tim, ni vlasti u Crnoj Gori nivlasti u Srbiji ne ulaù adekvatan napor za spreèavanje pojave antisrpskog ianticrnogorskog nacionalizma. Mediji uglavnom prenose vesti na naèin kojipoentira razlike ili naglaske iz stavova politièara koji su radikalni, opominjuæi,preteæi, iskljuèivi, a pozivanje na poštovanje volje naroda, insistiranje na mirnomrazlazu ili pomirenju èesto su više retorièkog nego iskrenog karaktera. Nevladinsektor, takoðe, po ovom pitanju ne èini ono što bi bio duàn, a to je otvaranjedijaloga i javno prezentovanje argumenata obe strane, objavljivanje na siste-matski naèin argumenata za i protiv oèuvanja SRJ, ponuda racionalnih rešenja,a pre svega pozivanje na toleranciju, spreèavanje netrpeljivosti i neprijateljsta-va, odnosno nacionalizama na obe strane. Naime, nijedna domaæa nevladinaorganizacija nije ništa uradila po tom pitanju; s druge strane, pod pokrovitelj-stvom stranih nevladinih fondacija jeste organizovano nekoliko korisnih skupo-va eminentnih crnogorskih i srpskih eksperata, intelektualaca i politièara, alinigde se u medijima nisu pojavile pune sistematske argumentacije obeju strana,a u Srbiji se uopšte nisu dale javnosti na uvid argumentacije crnogorske strane.U medijima, bar u Srbiji, sve se završavalo prete`no na kratkim obaveštenjima oodrànim skupovima, temama, i èesto na konstataciji o nepomirljivim stavovimadve strane. Takav pristup medija sigurno ne doprinosi smanjenju tenzija i pro-duktivnom iznalaènju politièkih rešenja.

Treæi akutni problem je internacionalna dimenzija, koja na višeznaèannaèin ogranièava perspektive razvoja civilnog društva: vezana je za èinjenicu da


bi SRJ, i kada su u pitanju predstavnici nove vlasti i kada je u pitanju veæina na-roda, bezrezervno htela da bude deo meðunarodne zajednice5 (i uspela je dapovrati status punopravnog èlana u veæini znaèajnih institucija), a da s drugestrane u novouspostavljenoj vlasti postoje nesaglasja i otpori spram Haškog tri-bunala kao sastavnog dela projekta punopravnog èlanstva u meðunarodnoj za-jednici. Relativizovanje ili odbijanje obaveze da se isporuèe ratni zloèinci, sobrazloènjem da bi taj èin vodio destabilizaciji Jugoslavije i njene nove vlasti,ne stoji ni po moralnim, ni po pravnim, ni po konkretno-politièkim i strateško-poli-tièkim implikacijama. Moralno uzev, postavlja se pitanje zašto na taj naèin faktiè-ki štititi ratne zloèince, odnosno davati prednost procesuiranju lakših oblikakriminogenog ponašanja. Naprosto bi bilo sramota za srpsko pravosuðe idràvu da se, recimo, Miloševiæu sudi za korupciju, ili kraðu izbora, umesto presvega za ratne zloèine i za krvavi raspad dràve (ovo drugo, naravno, ne isklju-èuje prvo, ali prvo nikako ne bi smelo da potisne u drugi plan – ni hronološki nisuštinski uzev – zloèine protiv èoveènosti)6. Pravno uzev, nije taèno da se i povaèæem Ustavu ratni zloèinci ne mogu izruèiti organu UN, èiji je i SRJ èlan.Konkretno-politièki, otezanje sa izvoðenjem osumnjièenih za zloèine pred suddeluje nasuprot stabilizaciji situacije u zemlju, štaviše doprinosi prikrivanju zloèi-na, a strateško-politièki dela nasuprot uspostavljanju pravne dràve7 i nasuprot


5 Agencija za javno mnjenje „Medium“ je sprovela istraìvanje u periodu od 19. do 26. fe-bruara 2001. na uzorku od 1050 ispitanika na teritoriji Srbije bez Kosova, s pitanjima o opre-deljenju graðana u odnosu na meðunarodnu zajednicu. Odnos graðana prema uèlanjenjuSRJ u Partnerstvo za mir, NATO i EU pokazuje da je veæina graðana za integraciju u meðuna-rodne institucije, izuzev kada je reè o NATO, gde je veæina ispitanika (58,1 odsto) protiv prikl-juèenja Alijansi, (dok je 23,4 odsto bilo „za“, a odgovor „ne zna“ je dalo 18,5 odsto graðana).Na pitanje da li bi naša zemlja trebalo da radi na prikljuèivanju Evropskoj uniji pozitivno je od-govorilo 67,9 odsto ispitanika, protiv je bilo 14,2 odsto, a „ne zna“ 17,8 odsto graðana. (Videti:Blic, utorak 6. mart 2001.)6 Upravo dok pripremam tekst za predaju, nakon èitave prethodne noæi i današnjeg èitavogdana traje još uvek neuspešni pokušaj privoðenja Slobodana Miloševiæa na saslušanje po kri-viènoj prijavi za zloupotrebu slu`benog poloàja i korupciju, i dodatno, za „oruànu pobunu“prilikom spreèavanja hapšenja.7 Slobodan Vuèetiæ kaè u vezi sa hapšenjem, odnosno odlaganjem hapšenja šefa dràvnebezbednosti Srbije Radeta Markoviæa: „Ali, zašto se sa ovim hapšenjem, koje ima skoro pre-sudan znaèaj za utvrðivanje kriviène odgovornosti vrha bivšeg reìma, toliko nedopustivodugo kasnilo? Zašto je do njega došlo tek kad je formirana Vlada Srbije na èelu s Z. Ðinðiæem?U ime kakve politièke procene je objektivno štiæen od odgovornosti èovek koji je, po nalogu de-dinjskog braènog para, godinama organizovao „odrede smrti“ koji su njihove politièke protiv-nike protivzakonito tajno prisluškivali, pratili, pretili im i ucenjivali ih, pritvarali, premlaæivali,vršili otmice i ubijali? A bilo je tako oèigledno da je zadràvanjem na funkciji šefa tajne policijeposle 5.oktobra praktièno data šansa vrhu bivšeg reìma da na miru poèisti tragove svojihmnogih kriminalnih dela, posebno finansijskih malverzacija… Pošto je za višestruko politièkoubistvo na Ibarskoj magistrali, pre više od godinu dana, ekspertski tim SPO utvrdio i nadle`nimdràvnim organima i javnosti predoèio neoborive dokaze o tome da je reè o teoristièkom deluvrha tajne policije Srbije – to je bio više nego dovoljan razlog za neodlo`no hapšenje R. Marko-viæa veæ 6. oktobra 2000. godine. To, svakako, ne bi bio èin „revolucionarne komunistièkepravde“, veæ upravo striktno sprovoðenje kriviènog zakona i krupan doprinos nove vlasti

uspostavljanju vladavine prava (koja podrazumeva i to da se i javno mnjenje pitao strateškim odlukama, a ne da pojedinci iz vrhova vlasti nanovo kroje sudbinuèitave dràve).8 Strateško-politièki u ekonomskoj dimenziji ovo pitanje se posta-vlja zaista kao pitanje opstanka, odnosno zaustavljanja ekonomskog kolapsa,koji bi doveo i do socijalnog haosa. Strateško-politièki u smislu istinske demo-kratizacije dràve i ozdravljenja društva, ovo pitanje se takoðe postavlja kao pi-tanje kvalitetnog ìvota (u smislu Aristotelovog stava da nije vaàn samo ìvot,nego dobar ìvot).

Zdrav razum kaè da je navedeno odlaganje nemoralno i politièki nemudro„inaæenje“ sa svetom èiji bismo deo da budemo; zdrav razum kaè da æe svitraèni nalogodavci ratnih zloèina i najva`niji direktni egzekutori biti izruèeniHaškom tribunalu, samo je pitanje da li pre ili nakon uspostavljanja nove formal-ne ili faktièke izolacije zemlje, odnosno eventualnih ponovnih sankcija meðuna-rodne zajednice. Praktièki um kaè da se ratnim zloèincima i kriminalcima, kojisu produkt prethodnog reìma, mora suditi za sva nedela, ali na prvom mestu zaona najteà – uèinjenja protiv èoveènosti, jer bez toga nema presecanja pup-èane vrpce izmeðu logike rata, nasilja i nacionalistièkog ludila, i nema otre`njen-ja srpskog naroda. Drugaèije reèeno, suoèavanje srpskog naroda i graðanaSrbije i SR Jugoslavije s moralnom i politièkom odgovornošæu za ulogu koju suimali u krvavom raspadu SFRJ jedna je od kljuènih pretpostavki za kristalisanjegraðanske opcije i za razvijanje civilnog društva. Nije poenta u tome da stanov-ništvo Srbije skine ljagu sa sebe tako što æe da potisne ili mimoiðe suoèavanje snedelima uèinjenim u njegovo ime i od nekih njegovih pripadnika9, nego da se


efikasnoj borbi protiv organizovanog kriminala uopšte. Ovako, ne samo što mesecima posle5.oktobra šef tajne policije Srbije nije uhapšen, nego nije ni smenjen sa svoje funkcije!“ (Blic,1.mart 2001.)8 U vezi s participacijom graðana u donošenju sudbinskih odluka kao što je ova o Hagu,istraìvanje agencije „Argument“, sprovedeno od 12. do 19. februara 2001. na uzorku od 910ispitanika iz 26 opština u Srbiji bez Kosova, pokazuje da veæina ispitanika vezuje navedenuodluku za uèešæe graðana, bilo preko delegata u parlamentu, bilo putem referenduma, ili jav-nih rasprava. „Odluku o izruèenju, prema ovom istraìvanju, trebalo bi da nove vlasti samostal-no donesu i za to se zalaè 38 odsto anketiranih, dok 35 odsto smatra da o tome treba daodluèe graðani. Za rešenje koje bi proizašlo is skupštinske rasprave u parlamentu zalaè se21 odsto anketiranih, dok oko pet odsto smatra da jedini put do odluke o izruèenju predstavlja-ju javne rasprave u kojima bi mogli da uèestvuju i graðani.“ (Videti: Blic, 1.mart 2001)9 U spominjanom istraìvanju agencije „Argument“ ispitivan je stav 910 graðana iz 26 opšti-na u Srbiji o ratu, a postavljeno je i pitanje glavnih krivaca za rat. Pokazalo se da više od dvetreæine ispitanika (66,2) ima antiratni stav, dok je neutralno više od 30 odsto anketiranih, asamo 2,4 odsto se svrstalo u one s militantnim namerama. U vezi rata u Hrvatskoj, 74 odstoispitanih je za ratni ishod optuìlo politièke lidere, njih 25 odsto meðunarodnu zajednicu, a teku malom broju su imenovani kao krivci: ostrašæene grupe i pojedinci, paravojne formacije,vojska, policija i graðani. Najmanje graðana smatra da su ratu u Hrvatskoj doprineli mediji.Slièni rezultati su dobijeni i povodom pitanja o krivcima za rat u Bosni, a gotovo identièni pro-centi su dobijeni i za sluèaj rata na Kosovu. Nadalje, više od 40 odsto smatra da je rat u Hrvats-koj bio koristan sa stanovišta hrvatskog nacionalnog interesa, a samo 2 odsto smatra da je onbio koristan sa stanovišta srpskog nacionalnog interesa, dok 70 odsto misli da je upravo bio sa

suoèi sa sopstvenom odgovornošæu za to što je davao demokratski legitimitetetnonacionalistièkoj politici i logici rata.10 Iskustvo pokazuje da graðani menjajupostepeno svoje stavove o nekom pitanju onda kada politièke i intelektualneelite, kao i mediji, poènu jasnije da se opredeljuju po tom pitanju. U tom smislu,jasno opredeljenje nove vlasti i odgovornih intelektualaca u Srbiji da se srpskinarod suoèi s negativnom „srpskom stranom rata“, i sledstveno medijsko obzna-njivanje ratnih nedela uèinjenih prema drugim narodima na prostorima bivšeSFRJ, naravno bez umanjivanja nedela uèinjenih spram srpskog naroda, odizuzetnog su znaèaja u kontekstu govora o civilnom društvu i njegovim perspek-tivama na ovim prostorima.

Ogranièavajuæi faktor za razvoj civilnog društva je, što je veæ napomenuto, iizrazita pauperizacija stanovništva, kao i ogromna nezaposlenost. Pojedinci kojisu bazièno, egzistencijalno nesigurni i ugroèni, nisu u moguænosti da delajukao subjekti civilnog društva i, faktièki, oni i nisu bili nosioci graðanske opcije to-kom poslednje decenije. Oni su se bavili pre svega preìvljavanjem, sivom eko-nomijom. Ipak, deo njih je kroz pervertirano privatno preduzetništvo stekao uredukovanoj meri i nekakav preduzetnièki duh, koji se mo`da moè produktivnoupotrebiti u procesu ekonomske i socijalne transformacije. Zanimljivo je da seneposredno nakon pobede opozicije u privrednom i uslu`nom sektoru budi soci-jalni bunt, aktiviraju se sindikati i pokreæu štrajkovi, i to èine isti oni sindikati kojiposlednje decenije nisu ništa ili gotovo ništa u tom smislu èinili. U prosveti, u ko-joj je nekoliko sindikata, za razliku od prethodno spomenutih, bilo aktivno i orga-nizovalo štrajkove i obustave rada i tokom prethodne vlasti, nestrpljenje istupanje u štrajkove je poslednjih meseci izrazito na delu. Moè se pretpostavitida je u sluèaju prosvete pre svega socijalni element presudan, odnosno da starizahtevi i dalje jesu na snazi, a nestrpljenje i oslobaðanje od straha nisu novogdatuma. U drugim sluèajevima, uticaji osloboðene energije protesta i otporaspram vlasti uopšte, osloboðenje od straha da æe reìm odgovoriti represijom,suoèavanje sa obelodanjenim malverzacijama prethodnih rukovodstava, ali


tog stanovišta štetan. Što se tièe rata u BiH, 28, 7 odsto smatra da je bio u muslimanskom inte-resu, 25,8 odsto da je bio u hrvatskom interesu, a 5 odsto smatra da je bio u srpskom interesu.Na pitanje da li su pripadnici srpskih snaga uèestvovali u ratnim zloèinima tokom ratova naprostorima bivše Jugoslavije, najviše ispitanika, njih 49 odsto, smatra da su to radili samo po-jedinci ekscesno, a 21 odsto je odgovornim za zloèine imenovalo paravojne formacije. Oko 8odsto ispitanika smatra da pripadnici srpskih snaga nisu èinili zloèine, 6 odsto smatra da su zazloèine odgovorni svi pripadnici srpskih snaga, dok samo 0,3 odsto smatra da su za to odgo-vorne regularne jedinice. Oko 15 odsto ispitanih nije znalo odgovor na ovo pitanje. (Videti: Blic,utorak, 6. mart 2001.)10 U tom pogledu dragoceni su stavovi koji su se mogli èuti na ovom skupu, kao što su oni pro-fesora Lina Veljaka da „ako se ne uspostavi pravni okvir za katarzu nuàn je neuspeh tranzi-cije“, ili kako je to profesor Nenad Dimitrijeviæ iskazao: „Pravno se mora obezbediti okvir zaspreèavanje nekog buduæeg govora mr`nje, logike ubijanja po etnièkoj pripadnosti“. Takoðe jevredno napomenuti stav profesora Lina Veljaka da se mora obezbediti „praktièno, kulturološki,medijski suoèavanje s prošlošæu i sa još ìvuæom idejom o vršenju zloèina prema drugim naro-dima u ime navodnog nacionalnog interesa“.

verovatno i delom pokušaji pripadnika bivše vladajuæe koalicije da mobilišu rad-nike protiv nove vlasti i da izazovu socijalni haos, sve to zajedno je na delu.

Evidentno je da bi novoj vlasti bio potreban odreðeni period socijalnog mira,kako bi energiju uloìla u ekonomsku transformaciju i konsolidaciju. Jer, opas-nost od ekonomskog kolapsa i prerastanja socijalnog bunta u socijalni haosjeste realna. S druge strane, ne moè se osporiti da navedeni socijalni eko-nomski motivisani buntovi, kolikogod opasni u ovom momentu, nose i potencijalautonomnog delanja graðana i kontrole vlasti. Kao takvi, oni nose neosporni po-tencijal društvene opozicije, odnosno podsticanja razvoja civilnog društva.

Pretpostavke za razvoj civilnog društva su, generalno uzev, neodvojive odsuzbijanja navedenih ogranièavajuæih faktora. Konkretno uzev, civilnog društvane moè biti bez ka`njavanja za ratne zloèine i druga kriminalna dela, dekrimi-nalizacije policije, formiranja nezavisnog sudstva, uspostavljanja pravne i soci-jalne sigurnosti, borbe protiv korupcije i sive ekonomije, kao ni bez razvojapolitièke kulture tolerancije i nenasilja, suprotstavljanja èinjenjem govoru mr`njei nacionalizmu, suoèavanja sa zloèinima i odgovornošæu, javne kontrole novevlasti (uz beskompromisno demistifikovanje nove „opozicije“) i generalnog una-preðenja društvene opozicije (u delanju za boljitak, a ne više samo protiv unaza-ðivanja). Optimalni rezultat bi bio proces ozdravljenja društva i dràve u Srbiji,odnosno uspostavljanje i na našim prostorima paradigme „pravna dràva – civil-no društvo“, kao izraza normalnog funkcionisanja društva i dràve i dokaza opripadništvu modernosti, tj. Evropi i svetu.

Beograd, 31. 3. 2001.

Obstacles to and Prospects for the Developmentof Civil Society in FRY

Summary: The paper starts from the assumption that the modern society is characterizedby the paradigm “state of law – civil society” which worked neither in “real socialist” socie-ties nor in the FRY emerging after the breakup of SFRY. Another assumption is that afterthe removal of the old regime Serbia and FR Yugoslavia have a chance to establish anormal, modern liberal-democratic order. The general view – that within the liberal-demo-cratic paradigm there can be no civil society without the state of law, and that there is norule of law without a developed civil society, as a counterbalance or social opposition tothe political power – begins to apply to Serbia and FRY as well. However, to which extenta genuine transition of Serbia and FRY into a liberal-democratic order will be achieveddepends primarily on the dynamics and quality of the moves undertaken on the way ofimplementing both poles of the given paradigm. Therefore it is very important to consider


the factors limiting the development of civil society in Serbia today. The limiting factors ofthe democratic transformation, in terms of the establishment of the legal system as wellas in the sphere of development of civil society, are manifold: the inherited destroyed andcorrupt state, the society devastated in all vital segments (economy, social policy, culture,education, the media); insufficiently developed civil society, including the fact of insuffi-cient articulation of the civic option within the broad movement of popular resistance thatwon over the old regime. Civil society cannot develop further unless these limiting factorsare countered. Concretely put, it is necessary to punish war crimes and other criminalacts, to decriminalize the police, to establish independent judiciary, to provide legal andsocial security, to fight corruption and black economy, and to develop political culture oftolerance and non-violence, to act against hate speech and nationalism, to face crimesand responsibility, to establish public control of the new government (and demystify the‘new opposition’), and generally to upgrade social opposition.

Key words: civil society, rule of law, social opposition, political culture of tolerance,anti-nationalism, anti-militarism.


Puniša A. PavloviæBeograd

Nevladine organizacije i njihov

doprinos pozitivnom nacionalnom

i meðunarodnom razvoju

Rezime: U prilogu æu skrenuti pa`nju na neke od znaèajnih karakteristika njihovogustrojstva i delovanja u drugim zemljama ili u okviru meðunarodnih nevladinih organiza-cija. Osnovna poruka priloga je da su nevladine organizacije, kao svojevrsna udruènjagraðana, istih ili srodnih struènih i profesionalnih profila, stvarane poèetkom XIX veka; dasu dràve i vlade, tokom XX veka, shvatajuæi njihov znaèaj za sopstveni svekoliki razvoj,ostvarile niz pogodnosti za njihovo delovanje; i, najzad, da su nevladine organizacije ipakzadràle svoju intelektualnu slobodu, nezavisnost od dràva i vlada i oèuvale svoj identi-tet tako što su obrazovale svoje nacionalne saveze ili meðunarodne organizacije koje da-nas znaèajno doprinose opštem, bilo nacionalnom bilo svetskom, pozitivnom razvoju.Prema procenama Unije meðunarodnih nevladinih organizacija, trenutno ih u svetudeluje oko 10 hiljada, od kojih se, preko hiljadu, nalazi u specijalnom konsultativnom sta-tusu sa Socijalno-ekonomskim savetom Ujedinjenih nacija, Uneskom ili drugim specijali-zovanim agencijama Ujedinjenih nacija, sluèæi kao „intelektualna, struèna i nauènaosnova“ delovanja ovih institucija.Kao opšti zakljuèak, o globalnom razvoju nevladinih or-ganizacija, moè se istaæi da od svoga osnivanja pa do današnjih dana – skoro dva vekau kontinuitetu – nevladine organizacije pokazuju svoju ìvotnost i korisno doprinose raz-voju èoveèanstva. Što se tièe uloge naših nevladinih organizacija u nacionalnom razvoju,moè se zakljuèiti da one znaèajno i sna`no unapreðuju procese demokratizacije, u svimsferama našeg društvenog i privrednog razvoja i nezadrìvo doprinose izgradnji pravnedràve i graðanskog društva.

Kljuène reèi: nevladine organizacije, meðunarodne organizacije, UNESCO, demokratija,pravna dràva, civilno društvo.

Pripremajuæi se za ovaj Skup i izborom da govorim o doprinosu nevladinihorganizacija našem pozitivnom opštedruštvenom razvoju, morao sam da seogranièim na prikaz njihove uloge samo u prosvetnom, nauènom i kulturnomrazvoju zato što fenomen „nevladinih organizacija“ sreæemo apsolutno u svimoblastima ljudskog razvoja i bilo bi nemoguæe – a i nekorektno – izlaganje o

svima svesti na 15 minuta, koliko mi stoji na raspoloènju. Stoga sam se ogra-nièio na gore navedene profile.

Na samom poèetku ovog izlaganja ne mogu a da ne podelim, sa svimavama, oseæanje zahvalnosti prema aktivnostima brojnih nevladinih organizacijau našoj zemlji koje su, posebno tokom poslednje decenije, svojim svestranim,hrabrim i pozitivnim zalaganjem, znaèajno doprinele ostvarenju mirne revolucijeod 5. oktobra 2000. godine, èime su stvoreni solidni preduslovi za demokratskeprocese i promene u svim oblastima našeg društvenog razvoja. Bilo da se radiloo akcijama sredstava nezavisnih javnih glasila, radija i televizije, štampane reèi iliorganizacije skupova, nauènih sastanaka, simpozijuma i okruglih stolova ili aktiv-nosti raznih foruma, fondova ili novoformiranih centara – na kojima je ostvariva-no podizanje opšte politièke svesti i uverenja da naša zemlja moè izaæi izduboke krize samo kroz demokratizaciju i slobodu – nevladine organizacije, iznavedenog perioda, ušle su u istoriju našeg naroda. One su privukle pa`nju sve-kolike javnosti i nametnule brojna pitanja oko suštine fenomena „nevladina orga-nizacija“ i šta se moè od nje oèekivati u novonastalom demokratskom ambijentunaše zemlje.

Status, sastav, tematsko-programska i operativna svojstvai obele`ja

Nevladine organizacije, prema tumaèenjima Unije meðunarodnih nevladinihorganizacija sa sedištem u Briselu i sadràjno-programskih, upravljaèkih i finan-sijskih odrednica, jesu one organizacije, udruènja ili grupe graðana koji seudruùju na bazi svojih profesionalnih istovetnosti ili sliènosti, u cilju razmene po-zitivnih iskustava iz konkretnih profesionalnih aktivnosti i radi unapreðivanja ilišire afirmacije svoje struke ili profesije. Zajednièki imenitelj za sve ove organiza-cije je njihov nevladin karakter, naime, vlade i administrativne vlasti, kao i poli-tièke partije ili grupe, u njima ne ostvaruju nikakvu dominantnu ili odreðujuæuulogu. To, naravno, nikako ne znaèi da su nevladine organizacije „antivladineorganizacije“ veæ da su one, jednostavno, udruènja samostalnih individualnihliènosti, kojima je osnovno ono zajednièko, naime, istraìvanje i unapreðivanjestruènih i nauèno zasnovanih znanja. Sastavni deo aktivnosti nevladinih organi-zacija èine i razni oblici popularizacije svojih nauènih disciplina ili profesije u širimjavnim krugovima, u nadi da æe njihova nauèna otkriæa i zakljuèci, kao i steèenaiskustva, biti od koristi društvenoj zajednici kojoj nevladina organizacija pripada.

U stremljenjima za unapreðivanje svoje struke ili nauène discipline kojomse bave èlanovi nevladinih organizacija oseæaju neophodnost razmene ili pro-vere svojih znanja i mišljenja sa kolegama, istih ili sliènih profesionalnih profila;oni ostvaruju nauène i struène kontakte, sa istim ili sliènim u sopstvenoj zemlji ili,sve više, sa kolegama u drugim zemljama. Na osnovu takvog razvoja dolazi sedo stvaranja meðunarodnih nevladinih organizacija koje igraju sve znaèajnijuulogu u savremenom, sve uè meðuzavisnom svetu.

348 Puniša A. Pavloviæ

Kada se radi o „politièkim opredeljenjima“ nevladinih organizacija, onda semora stalno imati u vidu da je nevladina organizacija udruènje graðana – kojimogu biti vrhunski nauèni radnici, struènjaci iz pojedinih profesija ili sasvim obiè-ni graðani raznih profesija – koji imaju slièna uverenja, sliène motive udruìvanjasa sebi istim ili sliènim, sa jedinstvenom èljom da afirmišu svoja uverenja, svojustruku ili profesiju, a na dobrobit svoje okoline, društvene zajednice ili dràve.One nisu ni „vladajuæe“ ni „opozicione“, nisu ni „provladine“ niti „antivladine“ onesu, jednostavno udruènja graðana altruistièkih pobuda i praktiènog pozitivnogdelovanja, bilo u kojoj oblasti da deluju i bilo kojom problematikom se bavile.Zahvaljujuæi takvim svojim „osnovnim karakteristikama“ nevladine organizacijesu „istorijski fenomen“ usko i dvosmerno vezan sa opštim razvojem ljudskihzajednica, evo veæ skoro dva veka istorije èoveèanstva.

Nevladine organizacije su, u savremenom svetu – i kod nas – svojevrsniizraz demokratskih društvenih odnosa ili demokratizacije kao procesa kroz kojiprolazi neka društvena ili dràvna zajednica, zato što njegovu sadrìnu èinesvojevoljno udruène osobe koje, samo u slobodnim uslovima i delovanju,mogu da izraze sebe, svoja mišljenja i znanja – profesionalna, politièka i druga –i, neometani, i bez bilo kakvih uticaja vladajuæih struktura ili vlasti uopšte, ispol-javaju integritet i samosvojnost svoje liènosti. Pošto su motivi i razloziudruìvanja sa drugim osobama, sliènih uverenja ili profesije, u suštini pozitivnei lukrativne prirode, onda te organizacije i udruènja ostvaruju pozitivne dopri-nose razvoju svoje okoline, struke, društvene zajednice. Evidentno je, i to nesamo na osnovu veoma velikog poveæanja broja nevladinih organizacija, nego ipo bogatoj sadrìnsko programskoj lepezi oblasti i tema koje preokupiraju njiho-vo interesovanje, da one postaju sve znaèajniji faktor opšteg društvenog razvojai to kako na lokalnom tako i na meðunarodnom nivou.

Osvrt na istorijski razvoj nevladinih organizacija dostvaranja Društva naroda i Ujedinjenih nacija (Uneska)

Reformacije i Renesansa su otvorile nove puteve razvoja i osloboðenja èo-veka Srednjeg veka. Sveopšti razvoj i nastajanje novih univerziteta, poveæanamigracija i pokretljivost nauènika, profesora, istraìvaèa, knjièvnika i umetnika,zatim opšte poveæavanje znanja i širenje pismenosti, knjièvnosti i umetnosti isve intenzivniji, èetvorovekovni proces formiranja nacija u Evropi, sa sve širomafirmacijom nacionalnog partikularizma i nacionalnih kultura, uslovio je zamenuuticaja crkve u oblastima obrazovanja, nauke i kulture.

U senci izrastanja moænih kolonijalnih sila i imperija odvijao se intenzivanproces razvoja društvene podele rada, jaèanja proizvodnje i opšteg privrednograzvoja. Otkrivanje pojedinih izvora energije nalazilo je svoje primene u svakod-nevnom ìvotu i u meðunarodnim razmerama. Parna mašina, elektrièna strujai benzinski motori su uslovili i odrazili novu, industrijsku eru svetskog razvojai posluìli za osnovu svekolikog opšteg razvoja. Sastavni deo sve intenzivnijeg

Nevladine organizacije i njihov doprinos... 349

i šireg opšteg i razvoja meðunarodnih odnosa toga vremena, postale su meðu-narodne nauène konferencije, stvaranje nacionalnih uèenih društava, udruènjaili nauènih sekcija pojedinih meðunarodnih nevladinih organizacija koje su,tokom XIX veka, postale sna`ne mreè povezivanja nauènika, nauènih ustano-va, univerziteta, istraìvaèa.

Poèetkom XIX veka, u Evropi æe se odràti više velikih meðunarodnih sku-pova: svetsko-istorijski meðaši – Beèki kongres u 1815. i Berlinski kongresi1878. i 1884-1885. godine – gde æe velike sile definisati nove granice u Evropi iostvariti dogovore o kolonijalistièkoj podeli sveta, ali æe, istovremeno, ovi kon-gresi ubedljivo dokazati da je opšti razvoj u svetu nametnuo meðunarodno do-govaranje da bi se regulisala razlièita pitanja. Saradnja na nauènom, kulturnom iprosvetnom planu u okviru Evrope predstavljala je jednu od „unutrašnjih strana“ovog procesa meðunarodnog dogovaranja. Ozbiljno je porastao interes za poje-dina pitanja iz podruèja prirodnih i egzaktnih nauka: u 1864. godini u Berlinu jeodràna Meðunarodna konferencija o geodeziji; u 1875. godini odràna je Me-ðunarodna konferencija o statistici u Parizu; u 1895. godini stvorena je Meðuna-rodna slu`ba o bibliografiji. U tome periodu se pojavljuje sve veæi broj razlièitihmeðunarodnih organizacija ili nauèno-istraìvaèkih asocijacija, tako da je došlo ido stvaranja Unije meðunarodnih asocijacija sa sedištem u Briselu. Ova Unija jeubrzo postala jedinstveni centar povezivanja razlièitih meðunarodnih organiza-cija i udruènja, tako da je, u 1910. godini, u Uniju bilo uèinjeno 132 asocijacije,u 1914. godini bilo je veæ 230 razlièitih meðunarodnih organizacija, dok je,prema dokumentima Društva naroda iz 1921. godine, u Evropi, u to vreme, bilopreko 500 razlièitih meðunarodnih organizacija ili asocijacija, prete`no iz oblastiobrazovanja, nauke i kulture.

Porast broja meðunarodnih – meðuvladinih ili nevladinih – organizacija jesamo spoljni izraz jaèanja specijalizacije istraìvanja i širenja ljudskih saznanja,uzroèno-poslediènih efekata fenomenalnog tehnološkog i opšteprivrednog raz-voja, produbljavanja meðunarodne podele rada. Na toj osnovi dolazi do stalnogpoveæavanja broja meðunarodnih, posebno nevladinih organizacija, tako da jetrend njihovog rasta, od Beèkog kongresa u 1815. do 1967. godine, prema po-dacima Unije meðunarodnih organizacija, zabeleìo postojanje 1.978 meðuna-rodnih organizacija, udruènja, razlièitih nauènih saveza i svih 1.978 suregistrovane. Najveæi broj, odnosno 319 nevladinih organizacija i 33 meðuvladi-nih organizacija bilo je formirano u periodu 1950-1954. godine. Na osnovu po-dataka Unije meðunarodnih organizacija u svetu je u 1967. godini postojalo oko2.500 registrovanih meðunarodnih organizacija, a samo 25 godina kasnije, pro-cenjeno je da ih ima oko 10.000, najveæim delom nevladinih organizacija.

Meðunarodne nevladine asocijacije i udruènja su se – i tada kao i danas –bavile nauènim, prosvetnim, pravnim, moralnim, društvenim, filozofskim ili filan-tropskim pitanjima i uglavnom su bile dosta razlièite sa gledišta struktura, obimai broja èlanstva. Èlanstvo u ovim asocijacijama je bilo ili individualno ili su razlièi-


ta udruBenja, na nacionalnom nivou, bila èlanovi; asocijacije su se izdrBavale odèlanarine svojih èlanova ili nacionalnih udruBenja. Po pravilu, udruBenja suštampala odreðene publikacije, struènog karaktera, o svojim ciljevima, zadaci-ma i programima, što je bio znaèajan element nacionalnog ili meðunarodnogpovezivanja. UdruBenja su imala svoja meðunarodna sedišta, odrBavala su, go-dišnje ili periodiène konferencije i sve su bile specijalizovane u odreðenimoblastima nauke ili kulture. Bile su, na odreðeni naèin, meðusobna veza pojedi-naca, istih ili sliènih profesija, sa istim ili sliènim obrazovnim, nauènim ili kultur-nim interesima. Bilo je i meðunarodnih organizacija opšteg tipa sa odreðenimopštim ciljevima, kao što, na primer, bile Svetska fondacija za mir, formirana1910. godine ili KarnedBijeva zaduBbina za meðunarodni mir, koja je formiranaiste godine i èiji su osnovni zadaci bili oèuvanje, istraBivanje i borba za mir.

Sve ove meðunarodne organizacije danas sna`no doprinose meðunarod-noj saradnji i to razlièitim putevima. Posebno je znaèajan doprinos preko njiho-vih struènih publikacija u kojima se objavljuju razlièita otkriæa i rezultatiistraìvanja u pojedinim oblastima, kao i dokumentima koja istraìvaèi, èlanoviudruènja, stavljaju u cirkulaciju na svetskom trìštu informacija, što sna`no do-prinosi poveæanju obima i specijalizovanosti znanja savremenog sveta. Imajuæiu vidu da danas sa Uneskom saraðuje preko 600 ovakvih meðunarodnih organi-zacija, od kojih su neke, kvalitetom svoga rada praktièno integrisane u pro-grame Uneska, moglo bi se zakljuèiti da su one jedna od znaèajnih sponaUneska i „meðunarodnih intelektualnih sredina“.

Društvo naroda i nevladine organizacije

Društvo naroda, kao meðuvladina organizacija, stvorena na Pariskoj konfe-renciji o miru, nakon okonèanja Prvog svetskog rata nije, prvih godina svogapostojanja (1918-1921.), posveæivalo nikakvu pa`nju meðunarodnoj saradnji uoblasti obrazovanja, nauke i kulture. Meðutim, na bazi rezolucije koju je podnelaBelgija, septembra 1921. godine a posle brojnih intervencija, posebno Francus-kog udruènja za Društvo naroda, kao i niza razlièitih intervencija Unije meðu-narodnih organizacija iz Brisela, pedagoških asocijacija iz èneve, univerzitetaiz Oksforda i Londona, zatim Sorobne, Krakova, Praga, Društvo naroda je prih-vatilo da formira Meðunarodnu komisiju za intelektualnu saradnju. U izveštajukoji je 2. septembra 1921. godine bio prihvaæen na Sednici Saveta Društva na-roda, koji je podneo predstavnik Francuske Leon Buròa, izmeðu ostalog, sekaè: „Mi smo se svi slagali da Društvo naroda nema hitniji zadatak od prouèa-vanja onih velikih faktora meðunarodnog javnog mnjenja, sistema i metodaobrazovanja i nauènih i filozofskih istraìvanja“.

Društvo naroda je imenovalo 11 èlanova Meðunarodne komisije za intelek-tualnu saradnju u koju su, izmeðu ostalih, ušli Albert Ajnštajn, Marija Kiri, Rabin-dranat Tagore i drugi. Poloàj èlanova Komisije je bio tako regulisan da su oni bilipredloèni od svojih vlada ali su u Komisiji radili „u liènom svojstvu“. Komisija za


meðunarodnu intelektualnu saradnju odràvala je godišnje sastanke u sedištuDruštva naroda, odnosno u ènevi, i oni su trajali 3-4 dana. Vremenom Komisijaje poèela da formira svoja razna pomoæna tela, ekspertske grupe i komitete eks-perata za razlièita pitanja. Broj liènosti koje su u razlièitim svojstvima uèestvovaleu radu Komisije u 1932. godini dostigao je 150, a krajem 1939. godine Komisija jeimala 14 stalnih komiteta eksperata i veliki broj ad hoc studijskih grupa, tako da jeMeðunarodna komisija Društva naroda za intelektualnu saradnju postala svojevr-sni centar sve šire meðunarodne saradnje u oblasti obrazovanja, nauke i kulture.

Gledano u celini, èitava evolucija bavljenja Društva naroda meðunarodnomsaradnjom u oblasti obrazovanja, nauke i kulture doprinela je podizanju opštedruštvenog ugleda i moguænosti te saradnje. Pokazalo se, takoðe, da „meðu-dràvno organizovanje kulturne, nauène i obrazovne saradnje u okviru Društvanaroda“ nije umanjilo znaèaj razvoja, uloge i mesta meðunarodnih nevladinih or-ganizacija koje su se razvijale, èiji se broj, sa opštim društvenim razvojem idruštvenom podelom rada, stalno poveæavao i koje su, sa svoje strane, doprino-sile opštem progresivnom razvoju meðunarodnih kulturnih, obrazovnih i nauè-nih veza i saradnje.

Unesko i nevladine organizacije

Dok je Društvo naroda, kao meðuvladina i izrazito „politièka“ organizacija,prihvatilo da se „bavi“ meðunarodnom intelektualnom saradnjom i time otvoriloputeve sna`nom angaòvanju vlada dràva èlanica na finansijsko-materijalnojpodršci nacionalnim ili meðunarodnim nevladinim organizacijama, osnivaèiUjedinjenih nacija su, 26. juna 1945. godine, u San Francisku, meðu ideale i

zadatke ove organizacije, u njenoj Povelji, istakli znaèaj „podrške i pomoæi me-ðunarodnim organizacijama radi unapreðivanja ekonomskog i socijalnog na-pretka svih naroda“ Ustvari, veæ prvih dana po završetku Drugog svetskog rata,tokom 1945. i 1946. godine, utanaèeni su svi dogovori Saveznika i osnivaèaUjedinjenih nacija oko formiranja Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazo-vanje, nauku i kulturu (Unesko) sa statusom „specijalizovane agencije sistemaUjedinjenih nacija“.

Kakav su znaèaj dobile oblasti obrazovanja, nauke i kulture u svetskim raz-merama, vidi se i po tome što je Unesko, po opštim shvatanjima, rangiran „od-mah iza Generalne skupštine Ujedinjenih nacija“ zato što on, za razliku oddrugih specijalizovanih agencija, ostvaruje meðunarodnu intelektualnu saradn-ju u najznaèajnijim oblastima ljudskog ìvota, humane strane opštih meðuna-rodnih odnosa. Opšte je poznato da meðunarodni odnosi „nisu potpuni“ ukolikose svode samo na klasièno politièke i ekonomske odnose. Kultura, nauke i obra-zovanje predstavljaju bitne komponente meðunarodnih odnosa a tu funkcijupredstavlja i uspešno obavlja Unesko, (kada se o Evropi radi, onda treba dodati inekoliko desetina evropskih regionalnih organizacija na podruèjima obrazovan-ja, nauke ili kulture).


I pored svoga „meðuvladinog“ karaktera Unesko, svojim metodom rada iprogramsko-sadrìnskim aktivnostima, nosi mnoga bitna obele`ja nevladine or-ganizacije. Kada se uzme u obzir èinjenica da preko 600 meðunarodnih nevladi-nih organizacija i oko 250 zadu`bina – meðu kojima je i zadu`bina Fridrih Ebertkoja je jedan od pokrovitelja ovog Skupa – sa podruèja obrazovanja, nauke i kul-ture, usko saraðuje sa Uneskom u „konsultativnom statusu“, kao i to da Uneskosvake godine organizuje stotinak nauènih sastanaka, simpozijuma, okruglih sto-lova, konferencija – za koje radne materijale najèešæe pripremaju struène meðu-narodne nevladine organizacije – onda se tek shvata koliko je Uneskonesumnjivi i nezamenljivi „centar meðunarodne intelektualne saradnje“.

Postojanje i aktivnosti Uneska i drugih meðuvladinih organizacija koje delu-ju u oblastima obrazovanja, nauke i kulture – ma koliko znaèajne one bile – nijeumanjilo znaèaj i doprinose nevladinih organizacija na nacionalnom, regional-nom ili meðunarodnom planu, zbog toga što su one nalazile svoje mesto faktoraznanja, struènosti i profesionalne objektivnosti – uz obaveznu svrsishodnost ikorisnost – tako da su, i u najnovijoj istoriji i savremenosti, ostale racionalan ineophodan faktor razvoja èoveèanstva, poèev od embrionalnih ljudskih zajedni-ca do èoveèanstva Planete kao celine.

Nekoliko zakljuèaka za ovaj period delovanja nevladinih organizacija:

– Zahvaljujuæi pozitivnim doprinosima nevladinih organizacija opštem raz-voju svojih dràvnih zajednica, Društvo naroda i Ujedinjene nacije su visokoocenile njihovo delovanje, ukljuèile ih u sopstvene programske ciljeve i materi-jalno i finansijski unapredile one nauène, prosvetne i kulturne discipline koje sunajneposrednije doprinosile èljenom razvoju i ispunjenju dràvnih planskih cil-jeva. Konkretan administrativni izraz toga procesa predstavljaju brojni primeriveoma široke i tematski razuðene institucionalizacije obrazovanja, nauke i kul-ture i njihovo direktno ukljuèenje u faktore dràvnog razvoja.

– Dràve i vlade, kao i Društvo naroda i Ujedinjene nacije su, na sloèneposredne naèine, podràvale i koristile aktivnosti nacionalnih i meðunarodnihnevladinih organizacija za sopstveni razvoj, poštujuæi njihov nevladin i najèešæeapolitièan karakter, uz podsticanje njihovog formiranja u oblastima nacionalnograzvoja u kojima su nevladine organizacije, svojim znanjima, struènošæu i profe-sionalnošæu, mogle najefektivnije – i superiornije od dràvnih institucija – da do-prinose specifiènom nacionalnom razvoju.

Istorijski posmatrano, nevladine organizacije su stvarane uporedo sa potre-bama razvoja društvenih sredina u kojima su egzistirale, one su u nastojanjima isa ambicijama unapreðivanja svojih struènih i profesionalnih opredeljenja stva-rale i udruènja i organizacije na meðunarodnom planu; davale su svoje dopri-nose i ukljuèivale se i u dràvne, nacionalne i meðuvladine organizacije, ali, nakraju krajeva, ipak uspevale da oèuvaju svoj nezavisni identitet, zato što im je ta-kav poloàj, objektivno omoguæavao da ostvaruju poèljni napredak u nauènom i


struènom razvoju, kako pojedinaca tako i cele nevladine organizacije kojoj su onipripadali. Sasvim je izvesno da su nevladine organizacije pozitivan fenomen isto-rijskog razvoja i znaèaja koga je istorija ljudskog društva stavila u poloàj vrednepèelice-radilice koja je, sa svoje strane, stvarala tu istoriju u kojoj je bivstvovala.

Nevladine organizacije u našoj zemlji: perspektivei ogranièenja

U našoj zemlji su nevladine organizacije relativno nov, a svakako poseban ispecifièan fenomen društvenog razvoja. Relativno nov, jer se njihova brojnijapojava beleì tek negde s kraja 19. i poèetkom 20. veka, kada se, oslanjanjemna tradicije sabornosti srpskog naroda, stvaraju prva umetnièka i filantropskaudruènja po provincijskim gradovima i samom Beogradu, a zatim profesional-na i nauèna udruènja lekara, knjièvnika, kulturnih radnika u okviru kojih seodvijaju struène rasprave i vrši razmena mišljenja o problemima materijalnog iduhovnog razvoja Srbije toga vremena. Veoma znaèajnu ulogu, u tome razdobl-ju, igraju „školovani ljudi“ sa univerziteta u Beèu, Pragu, Parizu, pored, takoðe,aktivnih sa Velike škole – Beogradskog univerziteta. Najistaknutije mesto, utome periodu, pripada svakako Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a posebnoMatici srpskoj, kulturnoj instituciji srpskog naroda u Vojvodini – koja ove godineslavi 175. godišnjicu svoga delovanja – kao centrima obrazovanja ali i oèuvanja iafirmacije najviših srpskih nacionalnih i kulturnih vrednosti. Ove institucije æe,poput svetionika, decenijama pa i vekovima sluìti svekolikom Srpstvu, pošto su„izašle iz okvira privatnih i nevladinih organizacija“ i postale posebno znaèajne,ustvari, vrhunske nacionalne institucije.

U razdoblju izmeðu Prvog i Drugog svetskog rata pojaviæe se niz nauèno--struènih udruènja, s jedne strane, kao izraz poèetaka modernijeg nauèno-teh-nièkog razvoja i poèetnih faza industrijalizacije, a sa druge strane, jugoslovenskainteligencija, toga razdoblja, æe pokazivati poveæano interesovanje za razvoj „nasvetskoj sceni“ i na univerzitetima æe se osnivati „odbori za saradnju sa Meðuna-rodnom komisijom Društva naroda za intelektualnu saradnju“, kao i sa Institutomza intelektualnu saradnju sa sedištem u Parizu. Biæe, takoðe, uspostavljeniodnosi sa Meðunarodnim biroom za obrazovanje u ènevi, a jugoslovenski inte-lektualci æe se sve èešæe pojavljivati na meðunarodnim nauènim konferencijama,kongresima, seminarima, simpozijumima...

Znaèajnu ulogu, u podsticanju razvoju nauènih i struènih udruènja graða-na, odigraæe i veoma razvijeno zadu`binarstvo u Srbiji. Imuæni i rodoljubivi ljudiæe, u tome periodu, pruàti finansijsku pomoæ u razvoju niza nacionalnihudruènja nauènih ili prosvetnih i umetnièkih poslenika, a neke od njihovihzadu`bina – zgrada – i danas sluè plemenitim ciljevima i izazivaju divljenje svo-jom arhitekturom i praktiènošæu. Pogledajmo zgradu Rektorata Beogradskoguniverziteta (Miša Anastasijeviæ – svome oteèestvu), Kolarèevu zadu`binu iliZadu`binu Nikole Spasiæa, (sadašnju Gradsku bolnicu!). Vukova zadu`bina,


stvorena tek pre petnaestak godina, svojim aktivnostima i mestom u srpskomnacionalnom, kulturnom i prosvetnom razvoju, zasluùje posebno istaknutomesto, i igra sve efikasniju ulogu u svestranoj afirmaciji nacionalnog i kulturnogidentiteta srpskog naroda – ono što je svojim ìvotnim delom èinio sam Vuk Ste-fanoviæ Karadìæ.

Specifiènosti perioda 1945–1990. za „nevladineorganizacije“

Period 1945-1990. godina obeleìæe specifièno, ali veoma razgranato i ak-tivno uèešæe Jugoslavije u aktivnostima nevladinih organizacija na nacionalnomi meðunarodnom planu. Meðutim, mora se odmah naglasiti da, u navedenomperiodu, u našoj zemlji nisu postojale nevladine organizacije sa metodologijomrada, unutrašnjom strukturom, autonomnošæu, na podruèju finansiranja njihovihaktivnosti, onako kako to „doslovno“ propisuju veæ formirani meðunarodni stan-dardi Unije za meðunarodne organizacije u Briselu. Osnovni razlozi leè u èinje-nici da su skoro sve institucije, sa podruèja prosvete, nauke ili kulture, bile„podràvljene“ ili „podruštvljene“ i da su njihove aktivnosti finansirane iz budètadràve ili društvenopolitièkih zajednica. Ali, mora se, takoðe, istaæi da su te insti-tucije, u pogledu svojih strukovnih obele`ja i aktivnosti, uìvale „specifiènu rela-tivnu slobodu“ u svim nauèno-struènim i profesionalnim sadràjima ukoliko nisujavno dovodile u pitanje marksistièka idejno-politièka tumaèenja ili socijalistièku– samoupravljaèku koncepciju nacionalnog razvoja. A to je veæ bilo nešto!

Specifiènost uèešæa naših nauènika, uglednih stvaralaca, istraìvaèa i vi-sokih struènjaka, kao i obrazovnih, nauènih i kulturnih institucija u meðunarod-noj saradnji ogledala se, bilo u okviru meðunarodnih meðuvladinih organizacija– kao što su Unesko, Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija, Meðuna-rodni biro za obrazovanje, OECD, bilo u okviru nekoliko stotina meðunarodnihnevladinih organizacija koje su bile aktivne u „konsultativnom statusu“ sa nave-denim meðunarodnim organizacijama, ili su delovale van njih, po svojim statu-tarno odreðenim programsko-sadrìnskim odrednicama,.

Ovde posebno istièem onu specifiènu crtu našeg uèešæa u meðunarodnojnauènoj i kulturnoj saradnji prema kojoj su uèesnici iz Srbije i Jugoslavije, nabrojnim meðunarodnim nauènim skupovima, seminarima, konferencijama,okruglim stolovima, simpozijumima, uèestvovali najèešæe „u liènom svojstvu“;da su davali zapaène nauène priloge i doprinose meðunarodnom razvoju i dasu, neretko – pojedini od njih, koji su i sada, u ovoj sali sa nama – bivali birani zapredsednike, potpredsednike ili èlanove upravnih odbora meðunarodnih nevla-dinih organizacija.

Moramo se ovde podsetiti da je u uslovima jednopartijskog sistema, u Beo-gradu, u 1970. godini odràno zasedanje Evropske rektorske konferencije, da jeu 1971. godini formiran Meðunarodni slavistièki centar Srbije (koji od tada,


svake godine, okupi na nauèno razmatranje aktuelnih tema iz „srboslavistike“,srpskog jezika i knjièvnosti, tridesetak stranaca-profesora slavistike na univer-zitetima širom Evrope, Amerike, Bliskog Istoka), da je u Beogradu, u 1980. godi-ni odràna 21. Generalna konferencija Uneska, na kojoj je uèestvovalo preko4.500 istaknutih liènosti iz sveta obrazovanja, nauke, kulture i informacija.

Isto tako su udruènja knjièvnika, pravnika, inènjera i tehnièara, kao i po-jedini instituti i centri na fakultetima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Prištini, utoku svoje intenzivne i neposredne saradnje sa brojnim meðunarodnim nevladi-nim organizacijama, bivali, èesto, domaæini godišnjih skupština, konferencija iliskupova ovih organizacija. Tako je, na primer, u Beogradu, 1982. godine,odràna Godišnja skupština Meðunarodnog Društva za kulturu, sa sedištem uParizu, a 1989. Godišnja sednica Uprave meðunarodne federacije za javno pra-vo. I brojna umetnièka udruènja (knjièvnika, filmskih i pozorišnih umetnika,Oktobarski susreti pisaca, BITEF, BEMUS, FEST, itd.) takoðe su razvijala boga-tu i programski veoma razuðenu meðunarodnu saradnju. Procenjuje se da je usaradnji sa meðunarodnim nevladinim organizacijama, u liènom svojstvu ili pre-ko nevladinih organizacija, angaòvano nekoliko hiljada naših vrhunskih inte-lektualaca. Smatramo da to predstavlja veliko i znaèajno intelektualnobogatstvo naše zemlje koje bi trebalo na primeren naèin iskoristiti.

Nevladine organizacije danas

U našoj zemlji su danas retke nevladine organizacije koje, po svojoj strukturi,normativno-pravno regulisanim unutrašnjim odnosima i izvorima finansiranja,udovoljavaju apsolutno svim meðunarodno prihvaæenim i normativno odreðenim

standardima, ali nevladine organizacije postoje i, tokom poslednje decenije, nas-tajale su, u sve veæem broju, igrale su i odigrale znaèajnu ulogu u rešavanju višekardinalnih društveno-politièkih problema od kojih je „najteì i najva`niji“ bio ruše-nje jednog despotskog sistema vlasti u ime demokratskog projekta i uspostavedemokratskih odnosa i pristupa opštedruštvenim aspektima nacionalnog razvo-ja. Takvom svojom ulogom one su, ne ulazeæi u detalje brojnih neodreðenosti inedoreèenosti u pogledu njihovih tematsko-sadrìnskih odrednica ili rigoroznogpridràvanja meðunarodnih formalno-pravnih normi i pravila, ušle u kategoriju„istorijski zaslu`nih faktora“ i uèesnika „mirne revolucije od 5. oktobra“. Verujemda æemo, u novostvorenom demokratskom ambijentu, veoma brzo uspeti da pre-vaziðemo neke situacije u kojima se tematsko-sadrìnsko delovanje pojedinihnevladinih organizacija preklapa ili je u svojevrsnoj koliziji ili „tematskom parale-lizmu“ sa istorodnim postojeæim institucijama, pa se stvara neracionalno stanjestvari i nepotrebna podela meðu visokostruènim kadrovima, istih ili sliènih profe-sionalnih profila, angaòvanih u dve ili više nevladinih organizacija.

Struktuirane i organizovane po opštepoznatim i prihvaæenim meðunarodnimstandardima, naše nevladine organizacije bi trebalo, što aktivnije i energiènije,


da se ukljuèuju u postojeæe meðunarodne nevladine organizacije, prvenstveno uone èiji profesionalni profili, razvijenost i nauèni potencijali, mogu najefektivnijebiti iskorišæeni za naš pozitivan nacionalni razvoj. Suvišno je, pri ovome, isticatida je to moguæe uèiniti samo ukoliko su naše nevladine organizacije, po svomesastavu, sadràju i metodu rada, unutrašnjoj organizaciji i izvorima finansiranja,po svome opštem struèno-nauènom karakteru, kompatibilni partneri, odnosno„prihvatljivi“ za uèešæe u meðunarodnoj saradnji sa homolognim nevladinimorganizacijama.

U ovome prilogu je, nadam se, jasno definisan opšti profil, struktura, metodrada i saradnje koji se, veæ skoro dva veka – a i danas – praktikuje u odnosima isaradnji izmeðu nevladinih organizacija te je, stoga, na nama da se prilagodimo,ponegde i znatno izmenimo, da bismo se ukljuèili u tokove meðunarodne nevla-dine intelektualne saradnje i stekli koristi koje su neophodne za naš pozitivannacionalni razvoj.

Na poèetku demokratskog razvoja, nakon „mirne revolucije od 5. oktobra2000.“, pred jugoslovenskim društvom se postavljaju novi problemi – reforme ipromene u svim oblastima društvenog i privrednog ìvota i uopšte razvoja.Sledstveno tome i uloga i aktivnosti nevladinih organizacija æe doìvljavati pro-cese adaptacije novonastalim uslovima i potrebama. Taj proces æe ubrzo poèetii doìvljavaæe svoje ubrzanje i kvalitativne promene uslovljeno sposobnošæunove vlasti da formuliše osnovne pravce novog demokratskog razvoja i da okonovih ciljeva i potreba okupi i nevladine organizacije i njihove veoma znaèajnestruène i nauène potencijale. Pri ovome, znaèajnu ulogu mogu da odigraju:(1) Savet nevladinih organizacija koji je, i do sada, svojim autoritetom i percepci-jama razvoja, uspešno usmeravao opšte pravce delovanja nevladinih organiza-cija; (2) Savezno ministarstvo za inostrane poslove i Jugoslovenska komisija zasaradnju sa Uneskom, koji mogu da odigraju odgovarajuæu ulogu u povezivanjui ukljuèenju naših nevladinih organizacija u meðunarodne nevladine organiza-cije kojih, samo u sistemu saradnje preko Ujedinjenih nacija, ima preko hiljadu; i,najzad, brojna ministarstva i dràvni organi koji u svojim delatnostima podrazu-mevaju znaèajno uèešæe neiscrpnih potencijala nevladinih organizacija. Podse-timo se, na momenat znaèaja i uloge humanitarnih nevladinih organizacijatokom tzv. jugoslovenske krize i njihovog doprinosa u ublaàvanju egzistencijal-nih problema izbeglica, prognanih i unesreæenih lica.

Šta nam valja èiniti?!

Ukoliko je, na kraju ovog izlaganja, potrebno da jasno odgovorim na pitanja– koja su „ogranièenja“ a kakve su „perspektive“ za pozitivan doprinos nevladi-nih organizacija našem nacionalnom razvoju, bez dvoumljenja æu reæi da superspektive povoljne, da su nam danas sva vrata otvorena za sve oblike dosadainstitucionalizovane i precizno odreðene modalitete meðunarodne saradnje, ališto se „ogranièenja“ tièe, ona su „u nama“ i ona su, ponegde, veoma ozbiljna.


(1) Prva teškoæa je „u odabiru“ odgovarajuæih liènosti koje mogu da „doveduu red“ pokidane i zanemarene svojevremene solidne spone i veze sa nizom me-ðunarodnih nevladinih organizacija; druga teškoæa je u adekvatnom izboru od-govarajuæih partnera za intelektualnu i iskustvenu pomoæ u rešavanju našihprioritetnih problema u obrazovanju, naukama, kulturi i informacijama, a to kon-kretno, znaèi da je conditio sine qua non, da naši struènjaci iz obrazovanja budusposobni da iz bogatog fonda znanja i iskustava iz reformi obrazovanja, sprovo-ðenih uz pomoæ Uneska i nevladinih organizacija koje su u konsultativnom sta-tusu sa njim, odaberu one modele i obrasce koji æe biti najprikladniji za našeuslove i potrebe; da naše ustanove, kao što je svojevremeno bio Zavod zaprouèavanje kulturnog razvitka, „stanu na svoje noge“, obnove svoje stare i so-lidne meðunarodne veze i uz potrebnu struènu pomoæ sa strane, ali i angaùjuæinaše veoma visoko struène kompetentne potencijale, ponudi koncept nacio-nalne kulturne politike; da se obnovi Institut za novinarstvo, svojevremenosvetski poznata i priznata struèna institucija i da se, sliènim pristupom kao i napodruèju kulturnog razvoja, „opšti zakonodavni“ i praktièni društveni poloàj no-vinarstva i kompleksa javnih informacija saobrazi sa meðunarodno prihvaæenimnormama, deklaracijama i konvencijama; da se, na podruèju nauènog razvoja,obezbedi, preko Uneska i relevantnih nevladinih organizacija, da se naša naukaukljuèi u niz nauènih, evropskih i regionalnih projekata, kao i meðu korisnikenauèno-informativnih sistema neophodnih za iole ozbiljan nauèni razvoj; da senaši univerziteti ukljuèe u aktivnosti Meðunarodne unije univerziteta, a saEvropskom rektorskom konferencijom i rektorima balkanskih univerziteta,obnove davno uspostavljene kontakte i iskoriste njihova iskustva – ukoliko namodgovaraju – za uspešnu reformu univerzitetskih ustanova; da se preformulišukriterijumi po kojima æe savezne institucije, kao što je, na primer, Jugoslovenskakomisija za saradnju sa Uneskom, pomagati i podràvati šire ukljuèenje nacio-nalnih nevladinih organizacija u saradnju sa Uneskom i drugim meðunarodnim inacionalnim nevladinim organizacijama uz, primerenu pomoæ oko uplata èlana-rine i pokrivanja dela troškova za uèešæe naših struènjaka na meðunarodnimnauènim sastancima, seminarima i simpozijumima, na kojima se tretiraju pitanjaod interesa za naš privredni, nauèni, kulturni ili drugi oblik nacionalnog razvoja.

(2) U interesu je demokratskog razvoja naše zemlje, podsticanje i podrška,formiranju i radu nevladinih organizacija zato što opšti slobodni ambijent, nefor-malnost i demokratiènost u razmeni mišljenja o struènim i nauènim pitanjima,omoguæava efikasnije unapreðenje nauène oblasti ili konkretne discipline, kojaje predmet istraìvanja ili rasprave u okviru same te nevladine organizacije.Njeni okviri omoguæavaju posebno znaèajnu afirmaciju struke, ali i struènjaka udruštvenoj zajednici. Ova, sa svoje strane, ima koristi od nauènih unapreðenja iinovacija i njihove primene u funkcionisanju dràve. Najzad, nevladina organi-zacija, kao svojevrsna „pametna æelija“ opšteg društvenog mehanizma, olièe-nog u dràvi i njenim organima, ostvaruje ulogu „struènog pomoænika dràve“ alii „pragmatiènog i racionalnog“ kontrolora adekvatnog i odgovornog vršenjafunkcija u društvu.


(3) Istakli smo veæ napred da je u ovoj fazi našeg demokratskog razvojaneophodno, što šire i što brè, ukljuèenje u sve meðunarodne organizacije, me-ðuvladine ili nevladine, ponovo uspostavljanje pokidanih veza tokom desetogo-dišnje izolacije i na temeljima, i ranije steèenih pozitivnih iskustava, nastavljatisaradnju i unositi u nju nove, sveè ideje, primerene opštoj demokratizaciji svihoblasti ìvota našeg društva.

Za sve ovo, napred navedeno, osnovni preduslov je da liènosti koje trebada ostvaruju ovaj svojevrsni transfer znanja iz meðunarodnih organizacija iUneska, za naše potrebe i plasiranje naših pozitivnih iskustava meðunarodnojintelektualnoj zajednici, moraju da budu visoko kvalifikovane i sposobne dauspešno vrše takvu funkciju. Takve liènosti imamo u zemlji, samo im treba pruìtipriliku. Radi se, procenjujemo, o više hiljada naših vrhunskih struènjaka, iz raz-nih oblasti ìvota, èija znanja i iskustva mogu dragoceno doprineti procesimademokratizacije i izgradnji civilnog društva koji se danas odvijaju u našoj zemlji.

Beograd, 2. 4. 2001.

Non-Governmental Organizations and Their Contributionto Positive National and International Development

Summary: The paper points to some significant characteristics of the structure and activityof NGOs in other countries or within international NGOs. These specific associations of ci-tizens with identical or similar professional profiles were created in early 19th century. Du-ring 20th century states and governments, realizing the importance of NGOs, providedthese with a variety of opportunities for action. NGOs have managed to maintain their in-tellectual freedom, independence of states and governments, and identity by founding na-tional associations or international organizations which nowadays contribute significantlyto general positive development both nationally and globally. According to the estimatesof the Union of International NGOs, there are about 10,000 such NGOs active in the worldtoday; over 1,000 of them has a special consultative status with the UN Socio-EconomicCouncil, UNESCO or other specialized UN agencies, serving as the “intellectual, expertand scientific basis” for the activity of these institutions. A general conclusion may be thatin the almost two-century period since their first establishment NGOs have contributed be-neficially to the development of humankind. In our country, NGOs significantly and power-fully promote processes of democratization in all spheres of social and economic life andgreatly contribute to building the state of law and civil society.

Key words: non-governmental organizations, international organizations, UNESCO,democracy, state of law, civil society.


Todor KuljiæFilozofski fakultetBeograd

O konverziji i samorazumevanju

jugoslovenske stvaralaèke

humanistièke inteligencije

Rezime: U tekstu je skrenuta pa`nja na pravac, glavne pobude i samorazumevanje zao-kreta u opredeljenju (konverzije) kod jugoslovenske stvaralaèke inteligencije od marksiz-ma, internacionalizma i antifašizma ka antikomunizmu, nacionalizmu i antitotalitarizmukrajem 20. veka. Više reèi je bilo o retorici `rtve i iluziji doslednosti i kontinuiteta vlastitogopredeljenja kod konvertita.

Kljuène reèi: konverzija, humanistièka inteligencija, marksizam, antikomunizam, antitota-litarizam, `rtva.

U promene se ne moè ulaziti bez inteligencije koja nije kadra da se menja.Ali, kakve promene obeæava inteligencija koja odveæ brzo menja uverenja? Nakoji naèin se menjala jugoslovenska stvaralaèka humanistièka inteligencija uposlednjih desetak godina i kako je videla vlastitu ulogu? Periodièni talasi kon-vertiranja otvaraju pitanje ponašanja intelektualaca u krizi. Kako intelektualci,koji su iz temelja izmenili uverenja, pravdaju zaokret? Vrlo uopšteno govoreæi unjihovom samorazumevanju prevladavaju dve osnovne teme:

a) viðenje sebe kao `rtve, i

b) uverenje o neprekinutom vlastitom disidentskom statusu i postojanomidejnom kontinuitetu.

Ovi sadràji, najèešæe, odudaraju od realnosti i viðenja drugih, i stvarajukod inteligencije naroèitu vrstu iskrivljene svesti o vlastitom osvedoèenom i do-kazanom doslednom idejnom razvoju. Da je lišena racionalizacije, ova manje iliviše oseæajna komponenta opredeljenja (ranija vezanost za marksizam, a da-nas za nacionalizam i antitotalitarizam), koja je u periodima kriza dubokoproìvljavana, bi, naroèito stvaralaèku inteligenciju, odvela dubokim unutrašnjim

lomovima usled potrebe poricanja ranijih uverenja u zapisanim radovima (npr.doktorati i knjige o marksizmu i samoupravljanju kod novih nemarksista ili anti-marksista). Brutalna stvarnost podeljene biografije se zato manje ili više svesnopokriva novom samosvešæu. U psihološkom pogledu nova iskrivljena samos-vest, obezbeðujuæi nu`no samopoštovanje, zamagljava realni diskontinuitet,zaokrete i pocepanu biografiju, ali takoðe ne manjom snagom, zbog odsustvasamokritiènosti prema vlastitoj misli, utièe negativno na stvaralaštvo.

1. Pojam konverzije i pristup

Pojam potièe iz teologije, gde se povratak od greha vrlini naziva konverzi-jom. Najèešæe se pod ovim podrazumeva prelaz iz neverništva istinskoj veri, ilipovratak šizmatika i jeretika Rimokatolièkoj crkvi. Dugo su se konvertitima, ili ra-dikalnim disidentima, u misli o politici nazivali samo uticajni „otre`njeni komunis-ti“ (Ðilas, Kolakovski, Fire) koji su svojim zaokretom mogli delovati kao „virus“koji nagriza homogenost i ubrzava rasulo komunistièke ideologije. Od 1990-ihkonverzija inteligencije postaje masovna. Dubina i karakter konverzije razlikujuse s obzirom na obim i naèin promene razlièitih slojevaminule istorijske svesti.

Nije uvek jasna ni primena pojma konverzija: najèešæe je dijagnostièka, kat-kad i analitièka, a sreæe se i upotreba u normativnom sklopu. Ovde se o konver-ziji govori u sva tri smisla. U dijagnostièkom smislu najpre se prepoznajeodstupanje od ranijih gledanja, u analitièkom se pokušavaju objasniti zaokreti, au normativnom smislu pokušaæe se proceniti funkcionalnost konverzije koddubljih društvenih promena i oceniti odstupanja od nekih prihvaæenih nauènihvrednosti, kao što su: integritet, intelektualno poštenje, organizovani skeptici-zam i neliènost. R. Merton je pisao da su oseæanja ugraðena u nauèni etos nes-pojiva s oseæanjima na kojima su utemeljene druge društvene ustanove (cit.prema Miliæ, 1995: 126). Dok veæina ustanova zahteva bezuslovnu veru, usta-nova nauke èini skepticizam vrlinom. Mogu li vansaznajne strasti biti spojive sapomenutim Mertonovim naèelom? Teško, jer svaka politizacija nu`no nameæemanihejsko mišljenje, a nijanse i paradokse osuðuje kao kolebljivost ili izdaju.

Pojam konverzije moè biti mo`da preširok jer se njime obuhvata širokaskala zaokreta razlièite prirode (izmena ontoloških i epistemoloških naèela, zao-kret u klasnom ili nacionalnom pogledu i sl.). Treba razdvajati liènu od uè ili širegrupne konverzije, kao i konverzije razlièitog trajanja (od privremenih lokalnihpreokreta do izmene globalne epohalne svesti). Kod konverzije stvaralaèke hu-manistièke inteligencije nu`no je razlikovati njene razlièite dimenzije, društvenenosioce, funkcije i interesne sklopove koji je odràvaju. Treba razdvajati izvrta-nje èinjenica od njihovog drugaèijeg akcentovanja, negiranje od preæutkivanja irelativizovanja senki prošlosti, delimiènu od radikalne konverzije. Utilitarni moti-vi nisu jedini. Ne treba zaboraviti da je deo inteligencije izmenio uverenja iskre-no zaokupljen stradanjem vlastite nacije, a u ime neutilitarne apstraktne pravde.Konverzija se najèešæe odvija u krizi, a što je kriza akutnija, opredeljenje je

362 Todor Kuljiæ

strasnije, pa su i zaokreti veæi. Pre toga treba napustiti afektivnu neutralnost kaonauèna normu, jer slabi snagu anga`mana.

Veza opredeljenja i nauène misli vrlo je sloèna i posredovana nizom èinila-ca. Još je sloèniji postupak tumaèenja zaokreta kod opredeljenja. Ovde bi tre-balo pokazati uticaj samo nekih èinilaca: (1) globalnu izmenu epohalne svesti injenih kljuènih vrednosti, (2) karakteristiène sadràja samorazumevanja intelek-tualaca konvertita.

2. Izmena epohalne svesti

Izmena epohalne svesti krajem 20. veka kod stvaralaèke inteligencije uslo-vila je sna`nu promenu opredeljenja. Opšti zaokret u svetu udesno, od marksiz-ma ka antimarksizmu, u Istoènoj Evropi praæen je normalizacijom nacionalizma iantikomunizma, a kod bivših marksista dodatno je pojaèan renegatskim àrom.

U globalnim okvirima promenu epohalne svesti obeleàva kraj hladnograta, ekspanzija poslefordistièkog kapitalizma, ubrzana globalizacija i postmo-dernistièko mišljenje. U njihovom meðudelovanju izmenjeno je poimanje odno-sa slobode i jednakosti, oslabljeni su antikolonijalizam i antiimperijalizam (va`neosnove legitimnosti socijalizma), smanjen je znaèaj utopije, a indivudualna gra-ðanska prava potisnula su klasnu pravdu. Sve to je izazvalo i normalizovalo ma-sovnu konverziju inteligencije i sna`no pomeranje politièkog spektra udesno.Na nove opšte svetopogledne elemente utièe:

(1) postmodernistièka verzija nihilizma, koja se zalaè za „oslobaðanje odiluzije progresa“, sugerišuæi neizvesnost promena, (2) razlièito obrazloèno gle-danja o suštinski novom poslehladnoratovskom svetu, kao konaènoj kruni pro-mena u meðunarodnoj politici, i (3) vizija promena koju izraàvaju ne manjeraznolike teorije o globalizaciji, tj. slabljenju klasiènog dràvnog suvereniteta iveze izmeðu dràve i nacije, što stvara novu neizvesnost.

Uprkos uvaàvanju uticaja društvenih potresa na opredeljenje, treba pravitirazliku izmeðu konverzije u nauci i konverzije u politici. Kod stvaralaèke inteli-gencije opredeljenje je rezultat intenzivnog samorazmišljanja, a manje sponta-no otvoreno poistoveæivanje sa interesima širih grupa. M. Veber je kod nauènikauoèio presudnu ulogu vrednosnih ideja kao odluèujuæi èinilac u postavljanju pro-blema kojim se konstituiše predmet istraìvanja. U nauci se ne napušta samopoèljna vizija društva veæ i teorijski i metodološki aparat koji je usavršavan de-cenijama i proveravan u istraìvanju društvenih protivreènosti. Politièari konver-titi nisu obavezni minulom opredeljenju kao što su to nauènici. Napuštajuæimarksizam, nauènici su manje ili više korenito odbacivali vrednosti na kojima jepoèivalo minulo shvatanje determinizma i istraìvaèkih prioriteta i okretali se di-jametralno suprotnim teorijskim orijentacijama. Relativizacija naukemanje je ra-zumljiva od relativizacija politike (ovde je reè o korenitim zaokretima izmarksizma u zagrièni antimarksizam, a ne o nu`nom sazrevanju i korigovanju

O konverziji i samorazumevanju... 363

ranijih gledanja, što je u nauci prirodno i poèljno). Verovatno je brzinu i masov-nost konverzije olakšavala i neukorenjenost inteligencije u radnièku klasu èije jeinterese pravdala (nedostatak organske komunistièke inteligencije). S drugestrane, moè se postaviti pitanje da li je konverzija odista bila masovna kao štoizgleda, ako se uzme u obzir da je samorazumevanje kod mnogih bivših mark-sista moglo biti samoobmana?

U sociologiji su Ziml, Lukaè i Manhajm uoèili izvesne karakteristiène crte in-telektualca renegata. Ziml je uoèio naroèitu novu vernost renegata koja se razvi-ja do isljuèivosti, jer sadrì u sebi ono što vernost kao vernost iskljuèuje: svesnodalje prisustvo vezivnih motiva, koje se trajnije stapa sa formalnom snagom no-vih odnosa nego u sluèajevima kada opreèna prošlost i njeno potiskivanje spon-tano nestaju iz svesti. Lukaè je zapazio da je renegat „transcendentnibeskuænik“ i da iz tog teško podnošljivog stanja teì stvaranju duhovnog krova.On je kao i izdajnik sklon novoj vernosti. Na slièan naèin i Manhajm je nepove-renjem okoline objašnjavao fanatizam radikalnih intelektualaca: „U njemu sedokumentuje izvesna duhovna kompenzacija za nedostatak društveno-vitalnepovezanosti, kao i neophodnost da se preodoli sopstveno i tuðe nepoverenje“.Dakle, u kojoj meri se iskljuèivosti savremenih intelektualaca-renegata moguobjašnjavati naporom da se otkloni podozrivost novog okruènja, koju iskazujerezerva „jednom komunista – uvek komunista“?

Ono što je nekada bila izdaja èvrstih naèela danas je samorazumljivo napu-štanje dogmi i gotovo uslov samouvaàvanja i intelektualnog poštenja. Skoro dastupanj konverzije odreðuje presti` salonskih intelektualaca. Diferenciranje levi-èarskih renegata je upadljivo, jer ih ne moè ujediniti ni novi zajednièki neprija-telj. Konvertiranje razlièitog stupnja i motiva danas je mehanizam diferenciranjarenegata. Stvara se „nova nepreglednost“ o kojoj je pisao Habermas. Masovnaidejno-politièka konverzija je nalièje 20. veka, „veka ideologijâ“. Uslovno govo-reæi, što je àr prihvatanja marksizma bio oseæajniji, to je potonji renegatski besbio iskljuèiviji. Naroèito je karikaturalan preobraàj novih renegata iz marksistainternacionalista u narodnjaèke nacionaliste i fašistoidne šoviniste. Nacionalnamr`nja je postala neka`njena i svesna mr`nja ponosna na sebe (`. Benda).Svaka prenaglašena strast traì teorije podesne da je zadovolje. Najbolje je za-dovoljavaju iskljuèive teorije koje ne kritikuju minuli reìm višeslojno (tj. ne razd-vajaju npr. autoritarne od neautoritarnih, modernizacijske od stagnantnihsegmenata), nego paušalno demoniziraju. Višeslojna ocena socijalizma oslanjase na sloène pojmove (autoritarna modernizacija, harizma razuma, oslobodi-laèka politièka kultura), a paušalna na udobnije polarne i jednoznaène suprot-nosti (otvoreno-zatvoreno društvo, demokratija-totalitarizam i sl.). Opšti utisakje da stvaralaèka humanistièka inteligencija uglavnom nije nadrasla domaæu po-litièku kulturu koja je razapeta izmeðu glorifikacije savremenosti i demonizacijeprošlosti (tekuæi demokratski nacionalizam ili liberalizam protiv totalitarnog soci-jalizma). Zato je druga strana i kod konverzije bilo solunaštvo, tj. uverenost dajedino stradanje i oslobodilaèki uèinak kvalifikuju subjekta za donošenje

364 Todor Kuljiæ

spasenja. Stradanje je u politici najubedljiviji vid osvedoèavanja, a u nauci je ta-koðe iluzija o kontinuitetu vlastite biografije, bez reza, garantija nadmoæi saz-najne pozicije. Doduše, opredeljenje proèto strastima sna`nije je od onogakoje poèiva na hladnoj odmerenosti, ali je kolebljivije i pristrasnije. Izlaz iz naj-èešæe potisnute traume nepriznate konverzije nije ispovedanje, niti priznavanjegreha marksistièke prošlosti. Samo višeslojno sagledavanje prošlosti i aktualneepohalne svesti i diferencirane ocene istorijske funkcionalnosti njihovih razlièitihkomponenti mogu saèuvati intelektualce od strasti hilijazma i razoèarenja. Glori-fikacija sadašnjice i demonizacija prošlosti obezbeðuju prolazni identitet, aiskljuèivosti gone nauènike u novu krizu samorazumevanja.

3. Karakteristièni sadràji samorazumevanja konvertita

a) Retorika `rtve

Veæina renegata trudi se da sebe prikaè kao `rtvu minulog opredeljenja(od zablude do nasilja). Monopol na `rtvu ne nosi samo politièku nego i saznaj-nu prednost. Naime, kada se neko uspešno predstavi kao `rtva on u raspravistièe moralno hermeneutièko preimuæstvo, ukoliko imalo polaè pravo na vlastitiprivilegovani gnoseološki poloàj. „Zato što sam iskusio patnju treba mi više ve-rovati“. Ova prenaglašena retorika `rtve (Muenkler / Fischer, 2000) stvara raz-lièite iskljuèivosti: od liènog, u frojdovskom smislu, „destruktivnog povratkapotisnute osvete,“ do politièki instrumentalizovanog statusa koji pruà dobit.

Sa stanovišta politièke kulture manje je va`na psihološka potreba preo-braæenih da se predstave kao `rtve. Va`nije je to, da, ukoliko se svima priznastatus `rtve, nestaju dèlati. To je npr. bila posledica hegemone pasivne seman-tike „`rtve rata i nasilja“ u poslefašistiškoj Nemaèkoj (Muenkler / Fischer, 2000),ili sintagme „`rtve komunizma“ u poslesocijalistièkim društvima, naroèito kada jetrebalo potisnuti svesno ili nesvesno vlastitu prošlost. Antinacizam i antikomuni-zam najèešæe se javljaju u obliku prohodnog antitotalitarizma, a svaka ocenaminulog reìma kao totalitarnog bar implicitno podrazumeva da je ocenjivaè bio`rtva. Retko æe ko reæi da je ìveo u lagodnom totalitarizmu. Svaka `rtva polaèpravo na naknadu, ali se pre toga mora `rtvovanje politizovati i instrumentalizo-vati. Antitotalitarni intelektualci moraju najpre sebe, a potom i pristalice, ubeditida su bili `rtve. Priznato `rtvovanje im obezbeðuje èak i kvalitet osvedoèenihizbavitelja. Ako se nekome prizna status `rtve, priznaje mu se i spremnost narizik, što ga direktno kvalifikuje za politièko voðstvo na temelju stradalnièke ha-rizme. Meðutim, da bi `rtva mogla da polaè pravo na naknadu prethodno moraizmeniti opredeljenje.

U poslesocijalistièkoj politièkoj kulturi danas se svuda èuje da je minulo dobabilo period totalitarnog nasilja i terora. Ove epsko-moralne vizije manje odraàva-ju suštinu socijalistièkog društva, a više kulturu seæanja na socijalizam koju na-meæu konvertiti koji su uspešno pribavili harizmu `rtve. U èemu je smisao ovakve


slike istorije krajem 20. veka, i kojoj etici sluè? Nije uloga selektivnog seæanjatoliko iskrivljavanje stvarnosti, niti obmana, koliko napor da se objasni ono što sene èli na racionalan naèin objasniti. Nove antikomuniste, naime, treba osloboditiobaveze da sagledaju vlastitu biografiju. Treba ih osloboditi krivice za aktivnost uminulom sistemu. U poslekomunistièkoj martirologiji današnjih antikomunista,oni i njihov narod predstavljeni su kao nedu`ne `rtve komunizma i njegove totali-tarne utopije, kataklizme protiv koje su bili bespomoæni (Barbu, 2000). Oseæaj`rtve iskrivljuje saznajnu perspektivu i stvara nesvesnu osvetu u obliku globalnedemonizacije prošlosti, da bi se zamaglila i preradila lièna prošlost.

Retorika o `rtvi totalitarizma raširena je ne samo zato što se pojedinac uatomizovanom poslekomunistièkom svetu oseæa socijalno nezaštiæenim, negoviše otuda što mu pruà razlièite moguænosti da naknadi tobo`nje trpljenje. Nak-nade nisu samo direktne materijalne, veæ i one druge vrste u obliku moralnogsamouzdizanja iznad drugih. `rtva je moralno èista, pa je kao nekoruptivna kva-lifikovana za politiku više od drugih. Zbog toga se lako prihvata kao oslobodilac,a još lakše se kasnije pretvara u dèlata. Prelazi izmeðu pomenutih uloga neo-setni su, naroèito u društvima sa nerazvijenom konstitucionalnom tradicijom,gde se politika više poima kao trajni poziv spasenja, a manje kao prolazni biznis.Gotovo da nema nièega èudnog u tome što se `rtva (ratna, zatvorska) najlakšelegitimiše patnjom i odràva kao doìvotni oslobodilac, jer je njeno odricanjeprovereno, pa stièe gotovo biblijsku harizmu stradalnika koja moè odvesti doneprikosnovenosti, nedodirljivosti ili bar do pojaèane otpornosti prema kritici(teè moè pogrešiti onaj koji se dokazao da je kadar da bude `rtva, a i kad po-greši, teè ga je moralno srozati). Uz sve reèeno, kod konvertita je pribavljanjekvaliteta `rtve i uslov iskupljenja.

Biti uistinu spreman na `rtvovanje znaèi, s jedne strane, pokazati sprem-nost na rizik, a s druge ne koristiti podneti rizik za sticanje monopola bilo kojevrste. Tome nasuprot najudobnije je ex post facto martirološki preraðivati proš-lost. Kada zbivanja minu teško se prepoznaju `rtve, jer se naknadno svi preds-tavljaju i oseæaju kao `rtve. Ali, `rtve nisu vidljive ni u situaciji kada su patnja itrpljenje oèigledni. Istinska `rtva ne polaè pravo na obešteæenje. To nisu samopojedinci koji su se protivili vladajuæem reìmu (jer je na ovim prostorima tamni-ca uvek bila najpouzanije osvedoèavanje politièke harizme), veæ pre oni koji naosnovu osvedoèavanja zbog prihvatanja rizika nisu kasnije polagali pravo naoslobodilaèki monopol bilo koje vrste. Drugim reèima, da bi `rtva bila realna (usmislu nepovratnog uloga) nije dovoljna samo patnja nego i odsustvo soluna-šenja. U nauci je rizik od pristrasnosti koje nose iskušenja ove vrste veæi nego upolitici. Saznajna pretenzija politizovanog humanistièkog intelektualca analo-gna je svevlasnom voði koji je takoðe nekada bio spreman na `rtvu. Svaku `rtvubanalizuje pretenzija na obešteæenje, a intelektualca pozivanje na neintelek-tualne zasluge. Retko koja konverzija nije skopèana sa solunaštvom. Kao štoistinsko `rtvovanje ne traì obešteæenje, tako se i inteligencija mora èuvati od

366 Todor Kuljiæ

konvertitskog kompleksa `rtve, tj. polaganja pretenzije na gnoseološki mono-pol, kako zbog realnog, tako i zbog tobo`njeg stradanja.

b) Iluzija o neprekinutom kontininuitetu vlastitog opredeljenja

Ovaj sadràj samorazumevanja sindromski je vezan sa retorikom `rtve.U Istoènoj Evropi napušteni marksizam je ostavio idejni vakuum: intelektualci idalje tragaju za smislom svog poziva u svetu gde je doslednost idejno-politièkogopredeljenja relativisana. U idejnom vakuumu traì se novi oslonac. Nakon togasledi racionalizacija zaokreta u obliku la`ne svesti konvertita, tj. tvrde uverenostida su uvek bili demokrate, liberali, nacionalne patriote i borci protiv komunizma itotalitarizma. Reèi kao „èast“ i „vernost“ obilno se koriste u la`noj svesti preo-braæenih intelektualaca i uèvršæuju njihovo samopoštovanje i identitet. Bez vizijevlastite doslednosti nema samopoštovanja.

Ovaj odbrambeni mehanizam je proziran, a pozivanje na vlastito disident-stvo za vreme totalitarizma je stereotipno. U istoriji 20. veka nije bilo samo zao-kreta s leva udesno, veæ i u obrnutom smeru. Socijalizam i SSSR 1920-ih suprivlaèili veliki broj graðanskih intelektualaca. Tadašnja racionalizacija zaokretaulevo bila je drugaèija od današnje konverzije udesno. Svest o diskontinuitetunije skrivana, veæ se otvoreno rašèišæavalo sa buròaskim predrasudama uduhu komunistièke samokritike (partija je jaka koliko je jaka samokritika njenihèlanova, jer snaì jedinstvo borbenog stroja). Krajem 20. veka u procesu„otre`njavanja“ od èari komunizma bilo je daleko manje samokritike. Daleko jeèešæe izbegavanje javnog suoèavanja sa vlastitom prošlošæu, u obliku isticanjatobo`njeg stalnog disidentva, unutrašnjeg neslaganja ili bezizglednosti otpora.

Unutrašnju stabilnost ove iskrivljene samosvesti obezbeðuje gipki antiko-munizam, bez konkurencije najudobniji kontinentalni idejno-ideološki stereotip1990-ih. Kao da celom Istoènom Evropom vlada novi moralni i politièki konformi-zam koji se izraàva u stereotipnoj i konvencionalnoj demonizaciji totalitarneprošlosti. U Istoènoj Evropi antikomunizam ima veæ decenijski kontinuitet, što jeinaèe retkost kod politièkih strasti visokog intenziteta. Nove nacionalne homoge-nizacije traìle su idejnu organizaciju politièke mr`nje ove vrste. Razlièito opre-deljene nacionaliste i ostale „`rtve“ još uvek uspešno ujedinjuje antiboljševizam,a u nauci su mnoga sitna plodna neslaganja išezla u korist antitotalitarnih ili na-cionalnih strasti. Nacionalni interes ili antitotalitarizam su aksiomi koji obezbeðu-ju prohodnost u tekuæem àrgonu. Najbolje je ukoliko se mogu uskladiti.Antifašizam ne spada u ove aksiome, jer s jedne strane ugroàva normalizovaninacionalizam, a s druge preti da oslabi antitotalitarni antikomunizam. Raspravaoko bilo kog aksioma diskvalifikuje sagovornika. Sumnja u prioritet nacionalnoginteresa nosi stigmu izdaje, a interes od pripadanja antikomunistièkoj svesti da-nas je skoro veæi nego što je u prošlosti bila probitaènost odmarksizma. Uz to po-nosni antitotalitarni identitet stvara danas sna`niju samouverenost nego minulaortodoksna marksistièka samosvest. Preobraæeni intelektualci 1990-ih bi se


oseæali razgoliæenim bez antitotalitarne frazeologije, tj. radikalnog raskida samarksizmom i totalitarnom prošlošæu. Pravo je èudo kako je socijalizam mogaoopstati pola stoleæa poredmnoštva tako anagaòvanih antitotalitarnih intelektua-laca koji su mu se „protivili“? Neupuæeni hipotetièki posmatraè bi mogao pomislitida su išèezle ideologije komunistièkih partija imale izvanredno teàk zadatak usuoèavanju sa mnoštvom vatrenih branièa nacionalne tradicije, liberalizma, hri-šæanske demokratije i drugih struja koje su teìle demaskiranju nehumanogkaraktera totalitarizma. Sudeæi po današnjoj raširenosti antimarksistièkog i anti-komunistièkog konformizma, realni socijalizam je teško odolevao pritisku diside-nata i idejnih protivnika, a opstajao je samo zahvaljujuæi kombinaciji terora imanipulacije (Barbu, 2000).

Da li je antitotalitarni otpor odista bio snaàn, ili æe pre biti da u IstoènojEvropi vlada endemski nedostatak postojanosti ideja, tj. da preteè instrument-na upotreba ideja nad heuristièkom? Ova nepostojanost bi manje brinula da nijezahvatila i stvaralaèku humanistièku inteligenciju, pa i sam njen vrh. Ideje goto-vo da nisu ništa drugo do naziv koje je primila odreðena strateška situacijaodnosamoæi na idejnom i politièkom polju u odreðenom razdoblju. Novu strateš-ku situaciju i izlaz iz nje najbolje iskazuje rastegljivi antitotalitarizam konvertita.

Novo antitotalitarno opredeljenje nudi pristalicama va`no preimuæstvo,neku vrstu etièkog rastereæenja od tereta prošlosti, koja u novom okruènjusmeta. Pošto su bivši marksisti posle 1989. naprasno postali liberali, ne oseæajuse ni na koji naèin obaveznim da objašnjavaju vlastitu prošlost, a još manje da jepopravljaju. Jedinu odgovornost vide u odnosu prema poslednjem izboru (anti-totalitarni antikomunizam kao poslednja ideologija), koji je prethodno opredel-jenje potpuno izbrisao. Biti liberal u periodu transformacije socijalizma ukapitalizam jeste udoban naèin da se nastavi sa etikom neodgovornosti i izbeg-ne obaveza odreðivanja prema etici ubeðenja. Konvertiti se najèešæe neodreðe-no izjašnjavaju kao demokrate ili kao demokratski nacionalisti. Prihvata se iizraz liberal, ali je vrlo upadljivo da se izbegava izraz kapitalizam, uprkos neskri-venom antikomunizmu. Umesto kapitalizma koriste se izrazi tranzicija, transfor-macija ili civilno društvo kao pravci poèljnih promena. Veæ samo izbegavanjeizraza kapitalizam pokazuje terminološko zamagljivanje loma u biografiji kon-vertita: napuštenom marksizmu i antikapitalizmu nije zgodno odmah suprots-tavljati kapitalizam, jer bi diskontinuitet bio odveæ upadljiv.

Osim svesno organizovanog zaborava, konverzija je praæena manje ili višeiskrivljenim selektivnim seæanjem. Psihološka istraìvanja su našla da našisadašnji stavovi menjaju i naše seæanje. Brè æemo se prisetiti sadràja koji od-govaraju našem trenutnom samopoimanju, dok æemo negativne obrasce pona-šanja brè zaboravljati. Kod današnjih konvertita selektivno seæanje stvaratvrdo uverenje o vlastitoj, najèešæe antimarksistièkoj i antikomunistièkoj postoja-nosti. Odavno je poznato da slika liène i kolektivne prošlosti nije statièna nego jeposledica i funkcija sadašnjih stavova. Ona je rezultat subjektivnog tumaèenja i

368 Todor Kuljiæ

seæanja koju usmeravaju naša trenutna ubeðenja i vrednosti. „Totalitarno ja“opire se svakoj promeni i kognitivnoj preorijentaciji. Najèešæe biramo sadràjesa kojima se slaèmo. Seæanja se preinaèuju tako da prošle postupke i ideje do-vode u sklad sa trenutnim ubeðenjima i postupcima.

Lako je, dakle, pojmljivo zašto se prošlost lakše potiskuje kada ugroàvaaktuelnu pozitivnu sliku o nama samima. Problem postaje sloèniji što se dokazio prošlosti teè mogu ukloniti. Kod stvaralaèke inteligencije ovaj problem je neš-to teì, a kod nauènika skopèan sa još veæim dodatnim dilemama. Kako se,naime, poneti prema vlastitim anahronim doktoratima i knjigama na osnovu ko-jih su steèena nauèna zvanja. Da li ih proglasiti za iluziju mladosti, rezultat totali-tarne prinude, ili jednostavno preæutati? U psihologiji konvertita uopšte teško jesresti otvoreno suoèavanje sa afektivno shvaæenom vlastitom ranijom ulogom.Nesuoèavanje sa liènom komunistièkom prošlošæu je izbegavanje unutrašnjegsuoèavanja sa samim sobom. Nema kajanja niti ispovedanja greha kao u religiji,niti ritualne komunistièke samokritike. Samo reðe se krivica svaljuje na praznuiluziju ili utopiju mladosti. Daleko èešæe je kod bivših marksista lièni anga`man uišèezlom reìmu postao nestvaran. Nema nièega na šta bi se minula aktivnostmogla u izmenjenoj situaciji nadovezati. Ipak „zbilja izgubljene stvarnosti“ jeèvrsto zapisana i biografija se ne moè u potpunosti menjati. Meðutim, ako seprošlost ne moè izbrisati, moè se preraditi. Zato preobraæeni levièari seberado poimanju i prikazuju kao „unutrašnje“ disidente.

Balkanski intelektualci još dramatiènije su razapeti izmeðu dva stoleæa, dveepohalne svesti, dva razlièita patriotizma, starog i novog opredeljenja, starih inovih saveznika. Manji je broj levièara koji su u èvornim gledištima to i ostaliposle 1990, zalaùæi se za demokratiju, socijalnu pravdu i kritiku nacionalizma.Postojano idejno-politièko opredeljenje podrazumeva korigovanje, sazrevanje istalno promišljanje stanovišta, ali i kontinuitet èvornih gledišta. Na Balkanu semisao o društvu teško izdizala iznad protivreènosti prostora, a postojanostnauènika humanistièkih disciplina je èesto bila labilna, kolebajuæi se u širokimamplitudama izmeðu apologije tekuæeg i demonizacije minulog reìma. Temelji-to osmišljena opredeljenja koja su iznad rutinskog, verbalnog i utilitarnog lakose ne napuštaju. To ne znaèi da kod sna`nih zaokreta katkad nisu presudna iduboka lièna proìvljavanja, razoèarenja ili te`nja za iskupljenjem u oblikuspremnosti da se vlastitim autoritetom podupre nova vizija društvene organiza-cije opreèna prethodnoj, takoðe vlastitoj. Ipak gotovo je nemoguæe sresti sprem-nost da se vlastita doslednost otvoreno `rtvuje novoj višoj vrednosti (naciji, veri,partiji) tj. da se otvoreno prizna napuštena iluzija, pogrešna èvorna okosnicadela ili opusa, a još reðe je javno odricanje od ranijih nauènih radova. I u ovompogledu se novi svetovni konvertiti razlikuju od verskih preobraæenika. Oni nisuprinuðeni na traènje oprosta, jer koriste raznorodne, svesne ili nesvesne, ra-cionalizacije zaokreta koje ne narušavaju viziju o doslednosti vlastitog opredel-jenja, a istovremeno ne ugroàvaju ni smisao poziva niti lièno dostojanstvo.Racionalizacije su deo samopoimanja nauènika i prema njima treba biti uvek


kritièan. Kod znaèajnih nauènika svakako bi trebalo pa`ljivije rašèlanjavati unu-trašnje liène pobude i motive revizionizma, jer bi zaokrete kod sna`no individua-lizovane misli bilo ne manje pogrešno svoditi na obrasce i motive trivijalnogkonvertitstva. Ovde se polazi od pretpostavke da se svako izvorno opredeljenjelakše menja ili napušta što je slabije proìmalo celokupni intelektualni anga`-man, tj. što je bilo manje promišljeno, razuðeno i diferencirano i što je kritiènost uprihvatanju novih ideja bila nià. Lako je pojmljivo da se teè napuštaju dubokoproìvljena, idejno diferencirana i kritièki osmišljena stanovišta, od npr. prebrzo ineretko u zanosu eklektièki usvajanih raširenih i pomodnih ideja. Masovno kon-vertitstvo moè biti razumljivije ako se ima na umu da je kod mnogih bivših le-vièara vezanost za marksizam bila impresionistièka, tj. upadljivo naglašena, alipovršna nepromišljena privrènost.

Vaàn razlog nagle antimarksistièke konverzije jeste i dogmatsko gledanjeda se marksizam moè ili prihvatiti u paketu ili ga treba potpuno odbaciti. Ovomanihejstvo negira naèelo inkluzivnosti, tj. ne samo moguænost nego i potrebuugradnje razlièitih pristupa u sloènu teoriju. Uprkos pomenutom manihejstvubilo bi pogrešno tvrditi da komponenta strasti u opredeljenju nije sloèna. Ona jene samo sloèna veæ i na razlièit naèin posredovana. Jugoslovenski marksizamnije bio dogmatski dijamatovski veæ elastièniji, samoupravni i praksisovski, što jeveæ okolnost koja olakšava razumevanje laganijeg toka konvertitstva: nije,naime, bilo zagriène nametnute i prihvaæene vere u apsolutni prioritet partijskeistine èak ni u partijskom vrhu. U SFRJ je Staljin osporavan, a oko Lenjina, paèak i oko Marksa, voðene su debate. Veæ rano slu`beno odbacivanje Staljina ot-vorilo je va`nu brešu ka potonjem antimarksistièkom konvertitstvu, a republièkisukobi su podstakli razlièito akcentovanje kljuènih ideoloških naèela. Daklepremda je konverzija bila u izvesnom smislu postupna, ipak je bila iznenaðujuæamasovna provala renegatskog antikomunizma i erozija antikapitalizma, a delomi antifašizma. Prodor nacionalizma olakšao je potiskivanje antifašizma antitotali-tarizmom, ali je isti proces oslobaðao prostor liberalizmu, jer je antitotalitariz-mom trebalo suzbiti sada suvišni antikapitalizam.

Konverzija kod marksista odvijala se razlièitom brzinom (Mc Bride, 1997).Kod Kolakovskog i Firea tekla je godinama, kod praxisovaca nešto kraæe, a kodmnogih novih antimarksista bila je trenutna. Uslovno reèeno, mogu se razlikova-ti dugi procesi idejno-ideološke konverzije, srednji i trenutni. Malo æe ko od inte-lektualaca priznati vlastitu konverziju, a iz vrlo uskog kruga onih koji su na todonekle spremni, retko æe ko pristati da bude svrstan u drugu i treæu grupu. Kodduge konverzije, po pravilu, kako uoèava Mek Brajd, ne išèezava svaki kontinui-tet (iako ga pojedinac moè poricati), kod srednje konverzije, napuštanje mark-sizma je više preæutno (dubljeg kontinuiteta uglavnom nema, a marksizam jetiho potisnut), a kod trenutne konverzije rascep je najupadljiviji (jer je marksizamzamenjen borbenim antimarksizmom). Konverzija se moè posmatrati i sa sta-novišta obima, a ne samo brzine toka. Tako se domaæa stvaralaèka humanistiè-ka inteligencija moè podeliti na one koje su konvertirali u jednoj komponenti

370 Todor Kuljiæ

(iz marksista internacionalista u nacionalne marksiste kao Mihailo Markoviæ) ilikoji su radikalno konvertirali u obema komponentama (iz marksista internacio-nalista u nacionalistièke antimarksiste). Osnovna podela daleko manje moè iæilinijom razdvajanja onih koji su to uèinili deklarativno od onih koji su izabralipreæutni put. Kod konvertita nema ni usamljenog izuzetka koji bi se javno ogra-dio od ranijih radova ili odrekao nauènog zvanja steèenog na osnovu gledištakoja se otvoreno danas osporavaju. Tu veæ problem konverzije sa sociološkogprelazi na moralni plan.

Jedna ovlašna tipologija mogla bi jasnije da pokaè glavne tokove konver-zije. Ako se iz vrha humanistièke inteligencije u SR Jugoslaviji izuzme gotovosasvim usamljeni sluèaj nemarksiste M. Ðuriæa (kome je konverzija bila izlišnaiako je uvaàvao Marksovu misao) i nekoliko doslednih marksista (G. Petroviæ,V. Miliæ) mogu se uoèiti dva glavna pravca delimiène konverzije: veæ pomenutizaokret ka nacionalnommarksizmu i konverzija u pravcu anacionalnog liberaliz-ma i antimarksizma. Najmasovnija je struja potpune ili èiste konverzije koja po-drazumeva napuštanje i marksizma i internacionalizma. To što su uticajniji bivšivodeæi marksisti koji su svojim primerom normalizovali konverziju, a ne doslednimarksisti, govori o snazi nove epohalne svesti, ali i povodljivosti krizom zahva-æene inteligencije.

Mek Brajd smatra konverziju u Istoènoj Evropi normalnim prirodnim „povi-novanjem pravilima ljudskog ponašanja“, a iznenaðuje ga samo brzina zaokretakoji je „u osnovi dobra stvar“. Ova ocena je paušalna i nediferencirana, jer uopš-tava raznorodne motive, uzroke i obrasce umerenije i iskljuèivije konverzije. Tekkada se uzroci pa`ljivo rašèlane, moguæe je samo neke od njih uvaìti kaoopravdane i normalne. Ne manje je va`no objasniti zašto u uèm nauènom po-gledu (u sluèajevima doslednog davanja prioriteta marksizmu, što nije podrazu-mevalo nipodaštavanje drugih pristupa) neki vodeæi intelektualci u Jugoslavijinisu konvertirali? Da li to nisu uèinili zbog dogmatizma, ili izuzetne sloènosti istupnja promišljenosti opredeljenja, koja je spreèavala konverziju, jer bi u sluèa-ju zaokreta bio doveden u sumnju celokupni plodni opus?

Konverziju treba odvajati od nu`nog nauènog sazrevanja. Ovo drugo ozna-èava izmenu, pa i napuštanje pojedinih gledišta, promenu njihovog obraz-loènja, ali sve to uz oèuvanje kljuènih duboko promišljenih svetopoglednih na-zora. Grubo reèeno nisu konvertirali (1) oni koji su bili na distanci od uàrenogprihvatanja marksizma (tj. nisu marksizam shvatali kao najautentièniju osnovupraktiène emancipacije i spasenja podvlašæenih veæ više kao oblik objašnjenjadruštvene stvarnosti kojem su davali prioritet nad drugima), i (2) oni koji su bilina distanci od ideološkog marksizma i politièkog angaòvanja uopšte. Dakle,vaàn uslov marksistièke postojanosti bila je trajna distanca od njegove politizo-vane (slu`bene, ali i disidentske) verzije. Kontinuitet opredeljenja je osiguravalaprivrènost prosvetiteljskom jezgru marksizma, a ne politizovanim verzijamamarksizma, dok je na drugoj strani odveæ strasno prihvatanje ili slu`benog ili


autentiène verzije izabranogmarksizma bilo vaàn uzrok nepostojanost i kolebl-jivosti opredeljenja. Oportuni zaokreti ovde nisu uzeti u obzir jer teorijski nisupouèni. I nauènike u krizama zahvataju razlièita oseæanja liène ili grupneugroènosti koja narušava oseæajno-saznajnu organizaciju i ravnoteù opredel-jenja. Kada strasti naruše distancu kao uslov odmerenosti, doslednost gubi prio-ritet, išèezava diferenciranost i dijalektiènost pristupa, a jaèa sklonost kamanihejskom mišljenju. Osim toga, kod stvaralaèke inteligencije jaèa stalno pri-sutna strast u obliku pretenzije na saznajni monopol, èije priznavanje posrednoobezbeðuje razlièite povlastice (bogatstvo, moæ, ugled). Stvaralaèka inteligenci-ja u krizi nije uspešnije od drugih intelektualnih grupa odolevala pomenutimstrastima.

Još nekoliko napomena povodom nekih raširenih oblika tumaèenja konver-zije. Konverziju bi bilo jednostrano oznaèiti samo kao manje-više spontanu sme-nu oblika autoritarnog kolektivizma, tj. zamenu socijalizma nacionalizmom. Ovimse zamagljuje ili ignoriše drugi rukavac konverzije, tj. prelaz od marksizma kaapologiji kapitalizma. Pisci koji glavni pravac konverzije vide u neprekinutoj linijikolektivistièkog totalitarizma, tj. gledanju da suštinske konverzije u stvari nije nibilo, potcenjuju društvenoekonomski sadràj idejnog obrta. Reè je u osnovi o for-malnom liberalnom viðenju kontinuiteta tzv. totalitarnog kolektivizma: od partijs-ko-komunistièkog ka nacionalistièkom. Ovde se, po pravilu, ne vodi raèuna onjihovim kvalitativnim razlikama. Koliko god bila monopolska i autoritarna, komu-nistièka ideologije ne moè se izjednaèavati sa autoritarnim nacionalizmom.Zavodljiva antitotalitarna vizija kontinuiteta izmeðu socijalistièkog i nacionalistiè-kog kolektivizma skriva „neosetni prelaz“ iz antikomunistièkog liberalizma upravdanje narodnjaèke zajednice koja poèiva na „ravnopravnosti etnièkih suna-rodnika“ i samostalnoj nacionalnoj ekonomiji. Zato bi trebalo opreznije koristitipomenuti rašireni obrazac tobo`nje direktne konverzije: iz socijalistièkog u nacio-nalistièki kolektivizam. To što su primeri pokazivanja direktne konverzije iz borbe-nog liberalizma u etnièki šovinizam usamljeni, dokaz je slabosti levièarske misli uJugoslaviji. Antitotalitarizam je u Istoènoj Evropi daleko uspešnije potisnuo anti-kapitalizam nego u Zapadnoj Evropi.

Ako se kao kljuène prihvate razlike izmeðu u društvenoekonomskom pogle-du razlièitih vizija poèljnog društva, onda je kod inteligencije u Jugoslaviji glavnitok konverzije išao od marksistièkog antikapitalizma ka liberalnom antitotalita-rizmu. U opštem epohalnom zaokretu s leva udesno, na Balkanu je slepi nacio-nalnopatriotski oseæaj koèio, zamagljivao i pomerao glavni pravac konverzije.Slepi, a ne kritièki patriotizam, bio je vodeæa politièka strast Balkana 1990-tihgodina, a sve druge ideologije (liberalizam, socijaldemokratija, konzervatizam)prelamale su se kroz ovu prizmu i, što je još veæa ironija, morale su voditi raèunao ovoj strasti kod biraèkog tela na koje su opet vodeæe elite indukovale istustrast. Dakle, nije na delu bila direktna veæ stupnjevita konverzija od marksizmaka normalizovanom liberalizmu: najpre je trebalo da levièari odbace nekekljuène ideološke sadràje (komunistièko jugoslovenstvo), potom da u samopoi-

372 Todor Kuljiæ

manje ugrade normalizovani „demokratski nacionalizam“, pa da se tek ondapreko nacionalizma transformišu u zagovornike nacionalne anitotalitarnepravne drHave. Rastegljiva antitotalitarna frazeologija je u svim fazama konver-zije imala vaHnu vezivnu ulogu: u prvoj fazi u ime nacionalne drHave odbaèenoje internacionalistièko jugoslovenstvo kao mondijalizam, a u drugoj fazi je u imeistog cilja socijalistièki kolektivizam osuðen kao oblik komandne totalitarne eko-nomije. Oseæajni nacionalni identitet bio je najèešæi posrednik glavnog toka kon-verzije koja je u jednoj kobnoj fazi slepog patriotizma sejala mrHnju i rat. Ali,posrednik konverzije bio je i anacionalni antitotalitarni antiboljševizam. Bilo bizanimljivo ispitati stupanj podudarnosti i srodnosti dve verzije antitotalitarnesvesti, (šovinistièko-narodnjaèke i liberalno „demokratsko“-nacionalistièke), ali idva nacionalistièka obrasca (levièarskog i desnièarskog).

Zakljuèak

Namera je bila da se ukaè na jednu va`nu srodnost politièke kulture i kul-ture stvaralaèke humanistièke inteligencije u Jugoslaviji. Domaæe nasleðe nijejedini uzrok konverzije, ali je odredilo kulturu zaokreta. Upravo zato što nije u do-voljnoj meri odolela domaæoj politièkoj kulturi, najveæi deo prete`no srpske, stva-ralaèke inteligencije završio je u radikalnoj i prilièno ostrašæenoj konverziji. Idejnizaokret nije nošen toliko nezasitim strastima vlastoljublja, niti usreæiteljskimegalitarnim strastima, èak ni novim revolucionarnim strastima, veæ naporom dase u trenucima krize misli o društvu, nova alternativa osmisli pre svega paušal-nom, strastima optereæenoj, demonizacijom prošlosti, umesto hladnom anali-zom haosa sadašnjice. Retka su bila upozorenja da socijalizam u celini nije biototalitaran, a još reða ona da graðanska demokratija nije konaèno rešenje isto-rije. Otuda umesto prirodno nešto ubrzanijeg sazrevanja misli i odmerenijegpromišljanja opredeljenja na razmeði epoha, imamo kao rezultat pocepanenauène biografije, diskontinuitete i neprogresivne sukobe oko doslednosti. Ubiæu jugoslovenske humanistièke inteligencije je neprevladani sloj konverzijeproète solunaštvom, tj. spremnost na radikalni zaokret praæena iskrivljenomsvešæu o vlastitoj patnji, koja stvara samorazumljivi zahtev za obešteæenjem uobliku demonizacije prošlosti. U kojoj meri masovna i radikalna promena idej-nog opredeljenja bivših marksista moè biti pouzdana i trajna osnova njihovogtumaèenja socijalizma i samorazumevanja vlastite prošlosti? Ako je jedna strastzamenjena drugom, koliko æe i ova potonja biti trajna? Stara opaska da jenajteè prvi put „prevjeriti“ upozorava na nepredvidljivost svake naredne kon-verzije. Cilj ovoga priloga je da skrene pa`nju na pretnju nauènoj objektivnostiod prenaglašenog dokazivanja nove vernosti.

Beograd, 15. 3. 2001.


Literatura

Benda, ìlijen. (1996). Izdaja intelektualaca (prevod s engleskog), Beograd, Socijalnamisao.

Barbu, Daniel. (2000). “Der postkommunistische Antikommunismus” (prevod sa rumun-skog),Halbjahresschrift fur sudosteuropaische Geschichte, Literatur und Politik, H. 1.

Kuljiæ, Todor. (2000). „Èinioci izmene epohalne svesti krajem 20. veka“, Sociologija 3.

McBride, William. (1997). „Konverzije i kontinuiteti“ (prevod s engleskog), Filozofija i dru-

štvo XII.

Miliæ, Vojin. (1995). Sociologija nauke – razvoj, stanje, problemi, Novi Sad, Odsek za filo-zofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta.

Muenkler, Herfield / Fischer, Karsten. (2000). “Nothing to kill or die for...” Uberlegungenzu einer politischen Theorie des Opfers, Leviathan, 28. Jhrg. H. 3.

On Conversion and Self-Consciousness of Yugoslav SocialScience Intelligentsia

Summary: The paper examines the conversion of the Yugoslav intelligentsia from Mar-xism, internationalism and antifascism to anticommunism, nationalism and antitotalitaria-nism by the end of 20th century. Two problems in the self-justification of converts arediscussed: victim-rhetoric and the illusion of self-consistency.

Key words: conversion, intelligentsia, self-consciousness, Marxism, anti-Communism,anti-totalitarianism, victim.

374 Todor Kuljiæ

Contents

INTRODUCTION

Mile Saviæ Event and Narrative (On Judging the Character

of Contemporary Events) 11

THE CHARACTER OF CHANGES

Svetozar Stojanoviæ Democratic Revolution in Serbia 23

Slobodan Antoniæ The Nature of the Overthrow of 5 October,

“Miloševiæ’s Legacy”, and Democratic Serbia 33

THE ROAD TO SERBIAN OCTOBER

Vladimir Goati The Nature of the Order and the October Overthrow

in Serbia 43

Sreæko Mihailoviæ Political Formulae of Maintenance and Change

of Regime in Serbia 57

Andrija Krešiæ A Note on the Changes We Voted for 71

CONTINUITY OR DISCONTINUITY?

Mirjana Vasoviæ Changes in Serbia: The Change of Sign 83

Lasko Sekelj Forced Democratization of a Criminalized State 93

Ðokica Jovanoviæ Legality or a Discreet Defense of Nationalism 107

Jovica Trkulja Serbia at a Historical Turning Point 117

Slobodan Divjak Cutural/Ethnic and Political Identity 129

Ðorðe Paviæeviæ

Ivana Spasiæ A “Pass”: Changes in Serbia as a Form

of Social Learning 137

LOOKING INTO THE FUTURE

Milan Podunavac The Future of the Liberal Revolution in Serbia 153

Zagorka Goluboviæ What We Have Found and Where We Should Head:

The Future of the Democratic Transition in Serbia 165

Vesna Pešiæ The Scope of Changes in Serbia after the October

Revolution 175

Aleksandar Molnar Uncertainties of the Revolution Initiated on

5 October 2000 183

CHALLENGES ALONG THE WAY

Dragoljub Miæunoviæ From the Perspective of a Politician 193

Milorad Belanèiæ Democratic Changes and Resistance 205

Lino Veljak Reaching for Europe 215

Bo)idar Jakšiæ Democratic Deficits of Changes in Serbia 225

Stjepan Gredelj War, Crimes, Guilt, Sanctions 241

CONSTITUTIONAL ISSUES AND INTERNATIONAL CONTEXT

Slobodan Samard)iæ Federal Consensus between Serbia and Montenegro

– Is It Possible? 263

Nenad Dimitrijeviæ The Paradoxes of Constitutional Continuity

in the Context of Contested Statehood 273

Mladen Laziæ State Framework of Montenegro: A Difficult Dilemma 281

Srðan Vukadinoviæ Social and Political Changes in Serbia/Yugoslavia

and Situation in Montenegro 299

Ljubomir Tadiæ State and Society in the Process of Mondialization 307

Jagoš Ðuretiæ Democracy as “Destiny” 313

INSTITUTIONS, CIVIL SOCIETY, SOCIAL ACTORS

Zoran Ivoševiæ The Judiciary as an Independent, Just and Efficient

Institution 323

Dragica Vujadinoviæ Obstacles to and Prospects for the Development

of Civil Society in FRY 333

Puniša Pavloviæ Non-Governmental Organizations and Their Contribution

to Positive National and International Development 347

Todor Kuljiæ On Conversion and Self-Consciousness of Yugoslav

Social Science Intelligentsia 361

R/EVOLUCIJA I POREDAKO DINAMICI PROMENA U SRBIJI

Zbornik radova

IzdavaèInstitut za filozofiju i društvenu teoriju

Narodnog fronta 45, Beograd

Tel. (+381-11) 646-242

E-mail: [email protected]

www.instifdt.bg.ac.yu

Za izdavaèaMile Saviæ, direktor

PrirediliIvana Spasiæ

Milan Subotiæ

Likovno rešenjeAida Spasiæ

Tehnièki urednikDraško Grbiæ

Grafièka obrada tekstaSanja Ivanoviæ

Tira`

700 primeraka

Štampa„Filip Višnjiæ“, Beograd

Beograd, 2001.

ISBN 86-82417-02-2

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

323.22(497.11)“2000“(082)

REVOLUCIJA i poredak : o dinamici promena u Srbiji : [zbornik radova] / priredili

Ivana Spasiæ, Milan Subotiæ. – Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2001

(Beograd : „Filip Višnjiæ“). – 378 str. ; 24 cm. – (Biblioteka Disput)

Tira` 700. – „Zbornik radova sa nauènog skupa ‘Socijalno-ekonomske promene u

Srbiji / Jugoslaviji : perspektive i ogranièenja’, Beograd, 2. i 3. mart 2001. godine“

-->prelim. – Bibliografija uz sve radove.

ISBN 86-82417-02-2

321.7(497.11)(082)

a) Demokratija – Srbija – Zbornici

b) Srbija – Politi~ke prilike – 2000 – Zbornici

ID=93154572

Documents

Revolucija i poredak