1.Objasni teoriju apsolutnih prednosti? Adam Smit je u nastojanju da formulise teoriju posao od jednostavne istine da ce dve zemlje medjusobno trgovati ukoliko i jedna i druga imaju odredjenu korist,i ukoliko jedna zemlja ne dobija nista odbice da trguje.Prema njegovoj teoriji trgovina izmedju zemalja je zasnovana na apsolutnoj razlici u troskovima proizvodnje.Smit veruje da ce sve zemlje ostvariti korist od slobodne medjunarodne razmene i cvrsto se zalazu za politiku lassiez-faire. Izuzeci od primene laissez-faire i slobodne trgovine prema Smitu:mlada industrija i tri funkcije drzave(bezbednost,pravosudje i odredjeni javni radovi).zemlje ulaze u med.razmenu samo ako ostvaruju odredjenu korist(obe zemlje mogu ostvariti korist za razliku od stanovnistva merkantilista). Apsolutne prednosti:specijalicazija u proizvodnji onog proizvoda koji se proizvodi jeftinije uz nize troskove u toj zemlji u odnosu na druge zemlje. Povecanje obima proizvodnje i stvaranje viskova,viskovi se medjusobno razmenjuju. Prema Smitovoj teoriji apsolutnih prednosti trgovina izmedju zemlja se zasniva na apsolutnoj ralzici u troskovima proizvodnje. Zemlje ce se u medj.razmeni specijalizovati u proizvodnji onih proizvoda koji ostvaruju uz nize troskove proizvodnje u poredjenju sa ostalim zemljama. Troskove proizvodnje Smit meri kolicinom rada potrebnog za proizvodnju odredjenog proizvoda. Pristup pociva na teoriji radne vrednosti prema kojoj je vrednost proizvoda odredjenog kolicinom ljudskog roda potrebnog za njegovu proizvodnju. Vreme utroseno u proizvodnji je jedini output tj.trosak,homogena radna snaga je jedini faktor proizvodnje.Teoriju apsolutnih prednosti mozemo predstaviti na primeru dve zemlje ,dva proizvoda. Zemlji A je potrebno 30 dana za proizvodnju bale platna i 120 dana za proiz.barel vina,dok je zemlji B potrebno 100 dana za proiz .platna i 20 za proiz.vina. Odavde zakljucujemo da zemlja A ima prednosti u proizvodnji platna a zemlja B prednosti u proiz .vina. zemlja A ce se specijalizovati za proizvodnju platna a uvozice iz zemlje B vino,dok ce se zemlja B specijalizovati za proizvodnju vina a uvozice platno. Obe zemlje ostvaruju korist jer ce uvezene proizvode dobiti po nizim troskovima nego da ih sama proizvodi. Zemlja A je ustedela 90 dana (120-30) rada koje moze utrositi u proiz.platna i poveca jos za 3 bale. A zemlja B je ustedela 80 dana (100-20) i moze da poveca proizvodnju vina za 4 barela.

2.Na primeru objasniti kako se prema teoriji komparativnih prednosti vrsi specijalizacija zemalja u medjunarodnoj razmeni i koliko koristi svaka zemlja ostvaruje uz medjunarodne razmene.Teoriju komparativnih prednosti formulisao je David Rikardo u delu Principi politicke ekonomije i oporezivanja objavljenom 1817.godine. i pokazao je da apsolutne prednosti u troskovima nisu neophodan uslov da bi dve zemlje ostvarile korist iz medjunarodne razmene.dovoljno je da postoji relativna razlika u troskovima proizvodnje,donsono da su donosi troskova proizvodnje razliciti izmedju zemalja za jedan ili vise proizvoda.Razmena izmedju zemalja zavisi od razlike u komparativnim troskovima. Rikardo je koristio model dve zemlje,dva proizvoda(platno,vino).Portugalija ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda ,balu platna proizvede za 90 dana ,a Engleskoj je potrebno 100,kao i za proiz.barela vina Portugaliji je potrebno 80 dana,dok Engleskoj 120. Smit je zakljucio da u ovom slucaju ne dolazi do medjusobno korisne razmene izmedju ove dve zemlje. Rikardov zakljucaka je da portugalija ipak moze da ostvari korist iz razmene sa neefikasnom engleskom posto su njene prednosti relativno vece u proizvodnji vina nego u proizvodnji platna,dok engleska ima relativno manje nedostatke u proizvodnji platna nego vina. u Portugaliji bi se bala platna razmenjivala za 9|8 barela vina,(90:80),a u Engleskoj jedna bala vina ce se razmenjivati za 5|6 barela vina(100:120, 1 bala=100/120=5/6). Umesto da smanjuje proizvodnju vina za 9/8 kako bi proizvela jedinicu platna,izvesce 8/8/ vina i uvesti jedinicu platna. Portugalija ce ustedeti 1/8 barela vina za svaku balu platna koja joj je potrebna i koju ce uvesti.Portugalija ce se specijalizovati u proizvodnji vina a platno ce nabavljati iz Engleske,dok ce se Engleska specijalizovati u proizvodnji platna a vino ce nabavljati iz Portugalije. I tako je Rikardo pokazao da obe zemlje ostvaruju koristi iz medjunarodne razmene. Komparativne prednosti zemlje u medjunarodnoj razmeni odredjuju se utvrdjivanjem odnosa troskova proizvodnje razlicitih proizvoda unutar zemlje i poredjenjem s odnosima drugih zemalja.teorija komparativnih prednosti ne zahteva da izvoznici budu efikasniji vec da moraju biti relativno efikasniji u koriscenju resursa od ostalih proizvodjaca u svojoj zemlji.Komparativne prednosi znace da svaka zemlja moze da ostvari korist iz medjunarodne razmene ukoliko usmeri svoju energiju na grane koje najefikasnije koriste resurse i znanje te zemlje. To je slucaj kada su odnosi troskova proizvodnje odredjenih proizvoda isti u obe posmatrane zemlje. Tada ne dolazi do specijalizacije i trgovine posto zemlje ne bi ostvarivale korist.

3.Objasni zakon komparativnih prednosti Rikardove teorije?Rikardo je u svom delu formulisao zakon komparativnih prednosti i on predstavlja jedan od najznacajnijih i neosporenih zakona u ekonomiji. Prilikom objasnjavanja komparativnih prednosti posao je od nekoliko pretpostavki:1.posmatrao je dve zemlje koje razmenjuju dva proizvoda2.razmena izmedju zemalja je slobodna3.mobilnost radne snage unutar svake zemlje je potpuna4.konstantni troskoviproizvodnje5.transportni troskovi su nula6.nema tehnickog progresa7. teorija radne vrednosti4.Odredi komparativne prednosti po Milovoj teoriji reciprocne traznje?Dzon Stjuart Mil je teorijom reciprocne traznje uocio da je spremnost svake zemlje da ponudi izvozni proizvod zavisi od kolicine uvoza. On je prvi put u analizu uveo element traznje,i utvrdio je da pri konacnom odnosu razmene trgovina nuzno uravnotezena u tom smislu da kolicina izvoza koju jedna zemlja nudi pri tom odnosu razmene mora biti potpuno identicna kolicina koju su druge zemlje spremne da kupe. Ponuda izvoza odredjenog proizvoda svake zemlje je jednaka traznji za uvozom istog proizvoda u ostalim zemljama.

Engleska za 8h moze da proizvede 10m stofa ili 15m lanenog platna,dok za to vreme nemacka proizvede 10m stofa ali 20 m platna.Odnos troskova proizvodnje stofa i platna u Engleskoj je povoljniji (1,5) nego u Nemackoj (2),tako da Engleska ima komparativne prednosti u proiz. Stofa ,a Nemacka u proiz. Platna.Odnos razmene stofa i platna u Engleskoj je 10:15,odnosno 1:1,5,sto znaci 1m stofa radobije vise od zmenjuje se za 1,5m platna.U Nemackoj se za 1m stofa mora dati 2m lanenog platna njen interes je da za 1m stofa da manje od 2m platna. .Stvarni odnosi razmene ce se formirati izmedju minimuma(1mstoda za 1,5m platna) i maksimuma(1mstofa -2mplatna) .odnosi razmene koji se formiraju izmedju zemalja zavise od inteziteta reciprocne traznje.Ravnoteza se ostvaruje pri odnosu razmene 1m stofa za 1,75 m lanenog platna((1,5+2):2=1,75). Tada je ponuda stofa u engleskoj jednaka traznji za stofom u nemackoj,a engleska traznja za platnom se izjednaciava sa ponudom iz nemacke.

5.Nacrtaj krive proizvodnih mogucnosti i objasni sta predstavljaju?Oportunitetni troskovi mogu biti ilustrovani granicom(krivom) proizvodnih mogucnosti ili krive transformacije. .Granica proizvodnih mogucnosti je kriva koja pokazuje alternativne kombinacije dva proizvoda koje jedna zemlja moze da proizvodi u potpuno koriscenje svih raspolozivih resursa i uz primenu najbolje tehnologije koja je na raspolaganju. Ukoliko zemlja ne ucestvuje u medjunarodnoj razmeni ona moze da potrosi samo onolio koliko proizvede, odnosno granica potrosnje se poklapa sa krivom proizvodnih mogucnosti. Medjutim, ukoliko se zemlja specijalizuje u proizvidnji proizvoda gde ima komparativne prednosti tj nize oportunitetne troskove, ona moze da poveca svoju potrosnju iznad krive proiz.mogucnosti. Prava linija koja predstavlja granicu proizvodnih mogucnosti odrazava konstantne oportunitetne troskove.ako se tacka nalazi ipsod granice proiz.mogucnosti to znaci da jedan od 2 uslova nije ispunjen ( ili se ne koristi najbolja tehnologija ili nisu zaposleni svi fakt.proizvodnje). Ako se tacka nalazi tacno na granici znaci da se koristi najbolja tehnologija i postoji potpuna zaposlenost svih faktora proizvodnje. A iznad granice je nedostizna kombinacija. Prava linija oportunitetni troskovi su konstantni. Silazan ili negativan nagib proizvodnih mogucnosti ukazuje da ukoliko SAD i Velika Britanija zele da proizvedu vise psenice moraju da smanje proizvodnju odece, i obrnuto. Nagib krive predstavlja marginalnu stopu transformacije ili kolicinu proizvoda od cije proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnja drugog proizvoda povecala za jedinicu. Nagib krive proizvodnih mogucnosti SAD je konstantan i iznosi 50/150=1/3= oportunitetni trosak psenice SAD-u.Nagib krive za Veliku Britniju je 100/50=2= oportunitetni trosak psenice u Velikoj britaniji. SAD: 30P=10O, 1P=1/3O(const). VB: 10P=20O, 1P=2O(const). SAD ima komp.prdnost u proizvodnji psenice, pa ce se specijalizovati u njenoj proizvodnji.SAD: 1O=3P, VB: 1O=1/2P. VB ima komp.prednost u proizvodnji odece, pa ce se specijalizovati u njenoj proizvodnji.6.Navedi i objasni pretpostavke Hekser Olinove teorije?H-O teorija glasi:zemlja ce izvoziti proizvod u cijoj proizvodnji se intezivno koristi faktor proizvodnje koji je relativno obilan I jeftin u toj zemlji a uvozice se proizvod cija proizvodnja zahteva intezivno koriscenje faktora proizvoda koji je relativno oskudan I skupljo. Zemlja koja je bogata radnom snagom izvozice proizvod, a uvozice proizvod koji je intenzivan kapitalom.H-O teorema objasnjava Komparativne prednosti a ne pretpostavlja ih, nastale kao razlika u relativnim cenama I komparativnim troskovima raspolozivosce faktora proizvodnje.Razlika u relativnom obilju faktora.HO teorija proizvodi se razlikuju prema intezitetu faktora proizvodnje a zemlje prema raspolozivosti.PretpostavkeH-O teorije:*dve zemlje ,dva proizvoda dva(X I Y) faktora proizvodnje rad-L I kapital-K . Pretpostavka 2x2x2*Proizvod X je radom intenzivan a Yje kapitalom intenzivan. To znaci da porizod X zahteva relativno vise radne snage nego proizvod Y. Odnos ra-kapital je veci za proizvod X nego za proizvod Y u obe zemlje. *Specijalizacija je nepotpuna. Cak i u uslovima slobodne trgovine,Obe zemlje nastavljaju sa proizvodnjom oba proizvoda,*Ista tehnologija u obe zemlje. Ukoliko su cene faktora proizvodnje iste u obe zemlje,proizvodjaci koriste potpuno istu kolicinu radne snage i kapitala u proizvodnji svakog proizvoda.*Prosecni dugorocni troskovi su konstantni sa povecanjem outputa.*Ukusi su identicni. Ukoliko su relativne cene proizvoda iste, obe zemlje ce trositi proizvod X i Y u istoj proporciji.*Konkurencija je perfektna, podrazumeva se da su proizvodjaci,potrosaci i trgovci proizvoda X i proizvoda Y u obe zemlje suvise mali da bi mogli da uticu na cene proizvoda.*pokretljivost faktora proizvodnje je perfektna unutar zemlje ali ne postoji njihova medjunarodna pokretljivost, radna snaga i kapital se slobodno krecu iz podrucja i industrija sa nizim primanjima u podrucja i industrije gde su primanja visa sve dok se zarade istog tipa radne snage i kapitala ne izjednace u svim podrucjima i industrijama iste zemlje.*nema transportnih troskova,carina niti ostalih prepreka slobodnom odvijanju medjunarodne razmene.potpuna zaposlenost svih resursa i faktora proizvodnje u obe zemlje*medjunarodna razmena je uravnotezena. Ukupna vrednost izvoza svake zemlje je jednaka ukupnoj vrednosti uvoza.

7.Objasni model opste ravnoteze u H-O teoriji koji je prikazan na grafikonu?Grafikon prikazuje kako sve ekonomske snage zajedno odredjuju cenu finalnih proizvoda I zbog toga se H-O model I naziva modelom opste ravnoteze..H-O teorema izdvaja razliku u fizickoj neraspolozivosti ili ponudi faktora proizvodnje izmedju zemalja I objasnila razlika u relativnim cenama proizvoda I trgovini izmedju zemalja.Distribucija vlasnistva nad faktorima proizvodnje koja odredjuje distribuciju dohotka kao I ukusi potrosaca determinisu traznju za proizvodimaTraznja za faktorima proizvodnje je izvedena iz traznje za finalnim proizvodima.Ponuda I traznja faktora determinisu cenu faktora proizvodnje.Cene faktora I tehnologija odredjuju cenu finalnih proizvoda.Razlike izmedju zemalja u relativnim cenama proizvoda determinisu komparativne prednosti I strukturu razmene.7.Objasni model opste ravnoteze u H-O teoriji koji je prikazan na grafikonu?Grafikon prikazuje kako sve ekonomske snage zajedno odredjuju cenu finalnih proizvoda I zbog toga se H-O model I naziva modelom opste ravnoteze..H-O teorema izdvaja razliku u fizickoj neraspolozivosti ili ponudi faktora proizvodnje izmedju zemalja I objasnila razlika u relativnim cenama proizvoda I trgovini izmedju zemalja.Distribucija vlasnistva nad faktorima proizvodnje koja odredjuje distribuciju dohotka kao I ukusi potrosaca determinisu traznju za proizvodimaTraznja za faktorima proizvodnje je izvedena iz traznje za finalnim proizvodima.Ponuda I traznja faktora determinisu cenu faktora proizvodnje.Cene faktora I tehnologija odredjuju cenu finalnih proizvoda.Razlike izmedju zemalja u relativnim cenama proizvoda determinisu komparativne prednosti I strukturu razmene.

8.Linder deli proizvode na primarne I sekundarne kako objasnjava njihovu medjunarodnu razmenu?Prethodn teorije komparativnu prednost pronalaze na strani ponude:zemlja izvozi proizvod koji moze da proizvede uz nize troskove proizvodnje.U teoriji koju je formulisao Linder teziste je bilo na preferencijama potrosaca tj. Na strani traznje.Izvrsio je podelu na na primarne I sekundarne. Primarni proizvodi odgovaraju H-O teoriji, a industrijski proizvodi:hipoteza o slicnosti preferencije(traznje) izmedju zemlja. Struktura traznje je u velikoj meri odredjena nivoom dohotka. Firme ce prvo ostvariti uspeh na domacem trzistu, a zatim na stranom. Najintezivnija razmena ce se odvijati izmedju zemlja sa slicnim nivoom dohotka ili nivoom industrilizacije(slicna struktura traznje).Linderov model medjunarodne razmene industrijskih proizvoda predstavlja Intraindustrijsku razmenu koja se javlja kada zemlja izvozi I uvozi istu vrstu proizvoda.9.Sta je intra-industrijska razmena?Objasni indeks intraindustrijske razmene .Sta se njime meri I koje vrednosti on moze da ima?Veliki deo medjunarodne trgovine cini razmena slicnih ili neznatno razlicitih proizvoda intra-industrijska razmena. Intra-industrijska trgovina zasnovana je na diferencijaciji proizvoda i ekonomiji obima. Dok trgovina zasnovana nakomparativnim prednostima ima veci obim kada su razlike izmedju zemlja u razpolozivosti faktora proizvodnje vece, intra-industrijska razmen je znacajnija izmedju zemalja slicne razvijenosti i raspolozivosti faktora proizvodnje. Komparativne vrednosti determinisu strukturu inter industrijske razmene,dok ekonomija obima diferencirranih proizvoda omogucava intrsa-idnustrijsku razmenu. Jedan ili nekoliko vrsta istog proizvoda=>brz ispecijalizovanih masina=>povecanje obima proizvodnje=>min.troskova po jedin.proizvodaIntra industrijska razmena je kada zemlja izvozi I uvozi isti proizvod.Indeks intra industrijske razmene je:T=1-(X-M):X+M ako je T=0 zemlja samo izvozi ili uvozi posmatrani proizvod ako je => nema intra industrijske razmene tj nema razmene istih proizvoda. ako T=1 izvoz I uvoz istog proizvoda su jednaki=>max. intra industrijske razmene.

10.Prema Vernonovoj teoriji zivotnog ciklusa proizvoda u svom zivotnom veku prolazi kroz 3 faze?Opisati karakteristike svake od 3 faza?U fokusu teorije je proizvod a ne zemlja I raspolozivost faktorima proizvodnje.Prva faza- novi proizvod inovativni procesi zahtevaju visoko kvalifikovanu radnu snagu i znacajne kolicine kapitala, prizvod nije standardizovan proces proizvodnje zahteva visok stepen fleksibilnosti,visoki troskovi proizvodnje.Druga faza-zreo proizvod proizvodnja postaje sve vise standardizovana, i manja je potreba za fleksibilnoscu.smanjuje se traznja za visoko kvalifikovanom radnom snagom,konkurenti uticu na smanjenje cene,troskovi proizvodnje dobijaju sve veci znacaj.

Treca faza-standardizovan proizvod proizvodnja je potpuno standardizovana i seli se u zemlju sa najjeftinijom nekvalifikovanom radnom snago, konkurencija je veoma jaka.

11.Objasnite teoriju Konkurentskih prednosti Majkla Portera ?Rikardova teorija komparativnih prednosti je na dobrom putu jer je trgovina bazirana na razlici u produktivnosti rada izmedju zemalja.Razliku je pripisao razlikama u okruzenju ili klimi u zemljama.Hekser Olin isao je u pogresnom pravcu.Komparativne prednosti bazirane na raspolozivosti faktora proizvodnje nisu dovoljne da objasne strukturu razmene izmedju zemalja na pribliznom istom nivou razvijenosti kod kojih je raspolaganje faktorima proizvodnje slicno.cetiri osnovne determinante konkurentske prednosti-dijamant nacionalnih prednosti:1.faktor proizvodnje imamo podelu po Portelu na 2 faktora.Prva podela ja na bazicne faktore to su prirodni resursi, klimu, lokaciju I nekvalifikovanu I kvalifikovanu radnu snagu.Ova grupa faktora sluzi za sticanje I odrzavanje konkurentske prednosti.Druga podela je na opste faktore proizvodnje koji mogu biti uposleni u velikom broju industrija I specijalizovanei koji se mogu koristiti samo u jednoj grani industrije.2.Uslovi traznje to je stepen konkurencije sa kojom firma mora da se suoci na domacem trzistu.Atributi domaceg trzista:kompozicija(potreba kupaca), velicina I struktura rasta traznje na domacem trzistu I mehanizmi putem kojim se prenosi na strano trziste.3.Srodne I pratece delatnosti Firma koja deluje okruzena masom srodnih firmi I industrija stice I odrzava prednosti putem bliskih poslovnih odnosa blizine snabdevaca I kontinuiranog toka proizvoda I informacija.4.Strategija firme,struktura, rivali Porter naglasava da ni jedan oblik upravljanja , vlasnistva ili strategije nije odgovarajuci vec zavisi od situacije do situacije.Po Porteru imamo dve varijable I to:Sansa-to su dogadjaji van uticaja firme a I drzave.Vlada njena politika.