Medjunarodna kretanja kapitala

7/30/2019 Medjunarodna kretanja kapitala

1/39

Me|unarodna kretanjakapitala

Nekada su se me|unarodna kretanja kapitala razmatrala samo u

kontekstu politike prilago|avanja platnog bilansa. Priliv ili odliv kapitala, persaldo, obja{njavali su se potrebom da se finansira deficit ili investira suficit teku}ihtransakcija. Ukazivano je i na vezu izme|u ovakvog finansiranja deficita (dodatnominostranom akumulacijom) i pove}anja stope rasta dru{tvenog proizvoda.

Ipak, mogu}e je da je ovakvo pominjanje kapitalnih transakcija ostaviloutisak da su sve kapitalne transakcije, dakle i celina me|unarodnih kretanja

kapitala u funkciji finansiranja teku}ih transakcija, odnosno da su u celinikompenzatornog karaktera. To, naravno, nije ta~no. Mnoga me|unarodnakretanja kapitala su autonomnog karaktera, dakle imaju svoju sopstvenumotivaciju i nisu izazvana stanjem teku}ih transakcija platnog bilansa pojedinihzemalja. Najbolji dokaz za to je ~injenica da se me|unarodne kapitalne transakcijepove}avaju br`e od "realnih" teku}ih transakcija. Postoje podaci o tome da jeukupan dnevni promet na svetskim tr`i{tima kapitala i deviza vi{estruko ve}i od

dnevne veli~ine me|unarodnih trgovinskih i drugih teku}ih transakcija. To zna~ida se prete`ni deo me|unarodnih kretanja kapitala odvija autonomno, pod uti-cajem sopstvenih pokreta~kih snaga. Stoga je mogu}e da autonomname|unarodna kretanja kapitala (dati zajmovi ili osnivanje preduze}a uinostranstvu) izazivaju inducirana, kompenzatorna kretanja robe i usluga ~ijim


2/39

Me|unarodna kretanja kapitala

pokreta~ke snage, autonomni motivi, koji determini{u ve}inu me|unarodnihkretanja kapitala? Subjekte koji donose odluke, njihovu motivaciju, oblike kretanjai me|unarodna trì{ta kapitala potrebno je poznavati zato {to ona danas u velikojmeri odre|uju op{te uslove poslovanja u svetskoj privredi i u spoljnoekonomskimodnosima pojedina~nih zemalja. Ostaje, naravno, i va`na ~injenica da se ceoproces finansiranja ili platnobilansnog prilago|avanja odvija me|u tim subjektima,na istim trì{tima i u istim institucionalnim okvirima.

Subjekte koji donose odluke o me|unarodnim kretanjima kapitala ~inesva ona fizi~ka i pravna lica koja je doma}i ili me|unarodni pravni poredaklegitimisao. To su pojedinci, preduze}a, banke, druge finansijske institucije,dràvni organi i me|unarodne organizacije i institucije, (pre svega ekonomsko-finansijskog karaktera). Svi ovi subjekti, u zavisnosti od svrhe njihovog postojanja,imaju i svoje motive kojima se rukovode pri odlu~ivanju o me|unarodnim

kretanjima kapitala. Spisak subjekata se u poslednjih sto godina nije mnogoizmenio, ali njihov relativan zna~aj jeste. Uloga fizi~kih lica je drasti~no opala, audeo transnacionalnih preduze}a i banaka, pa i nekih me|unarodnih finansijskihinstitucija je bitno porastao. Samim tim, do{lo je i do pove}anja uticaja onihsubjekata (transnacionalnih preduze}a i banaka)koji su i u me|unarodnim kre-tanjima kapitala motivisani maksimizacijom nekogposlovnog rezultata(profita,vrednosti kapitala, u~e{}a na trì{tu, itd.). To ne zna~i da organi ekonomskepolitike dràva, pa i neke me|unarodne finansijske institucije nisu i dalje pokretanimotivima finansiranja ili prilago|avanja platnog bilansa ili potrebama dodatnogfinansiranja privrednog razvoja (Svetska Banka), ve} samo da ovako motivisaname|unarodna kretanja kapitala smanjuju svoj udeo u ukupnom obimume|unarodnih kretanja kapitala.

Razume se da me|unarodna kretanja kapitala zavise i od drugih, od

motivacije subjekata nezavisnih, egzogenih faktora. Ona zavise i od modelame|unarodnih trgovinskih odnosa, od sistema me|unarodnih pla}anja, kao i odmehanizama me|unarodnog preno{enja konjunkturnih fluktuacija.

Teorija me|unarodnih finansija ne daje sveobuhvatno obja{njenjepokreta~kih snaga me|unarodnih kretanja kapitala, Teorija privrednog razvoja i


3/39

Pokreta~ke snage me|unarodnih kretanja kapitala

kompanija, iako one neretko ~ak i izvore finansiranja svojih aktivnosti pronalaze ulokalnoj sredini, a ne u svom sedi{tu.

Iako se motivacija subjekata iz poslovnog sektora mo`e razlikovati uzavisnosti od toga o kom obliku me|unarodnih kretanja odlu~uju, osnovno jesteda je posredi uvek maksimizacija nekog poslovnog rezultata uz data ograni~enja(rizikje jedno od njih). Slede}i Linderta (Lindert, 1991, str. 549), pokaza}emo

kako, u normalnim uslovima, slobodno me|unarodno kretanje kapitala doprinosipove}anju nacionalnog bogatstva kako u zemlji koja daje (investira), tako i u zemljikoja prima (koristi) kapital, ali i u svetu kao celini.

Na apscisi se mere koli~ine investiranog kapitala (u obliku zajmova,direktnih ili portfolio investicija), a na ordinati se u procentima iskazuje prinosinvestiranog kapitala (kamata, dividenda, grani~ni prinos kapitala). Recimo da sudve zemlje koje posmatramo Japan i Amerika.

Polazimo od stanja u kome nema slobode me|unarodnih kretanjakapitala, dakle nema investiranja (ili pozajmljivanja) u inostranstvu. Japan imarelativno mnogo kapitala u odnosu na skromne doma}e mogu}nosti investiranja,dok Amerika (Brazil, Meksiko, Kanada i SAD) imaju nedovoljno kapitala u odnosuna ogromne potencijale za profitonosno ulaganje.

Grafikon 3.1 Efekti normalnog me|unarodnog kretanja kapitala


4/39


Kada se moè investirati samo u doma}u privredu, japanski investitorimoraju da prihvate niske stope prinosa na kapital, po{to stvaranje realne imovinesledi opadaju}u krivu marginalnog prinosa kapitala (MPK-Japan). Konkurencijaprimorava japanske investitore da prihvate realnu stopu prinosa od, recimo, svega2% godi{nje (ta~ka R). Istovremeno, u Americi nedostatak kapitala ne dozvoljavaulaganje u realnu imovinu ulevo od ta~ke S, s obzirom na to da Amerika raspolaèsamo sa koli~inom kapitala W

a. Takmi~enje za ograni~enu koli~inu kapitala

dove{}e do stope prinosa od 8% godi{nje koju valja platiti (u ta~ki S). Realniproizvod investiranog kapitala u svetu ~ine osen~ene povr{ine ispod krivihmarginalnog proizvoda kapitala.

Ako sada pretpostavimo da prestaju sva ograni~enja za me|unarodnokretanje kapitala, bi}e u interesu i japanskih vlasnika kapitala i ameri~kih traìlacakapitala, da pokrenu me|usobno kretanje kapitala. Za{to bi japanski poverioci

zara|ivali prinos od svega 2%, a ameri~ki zajmotraìoci pla}ali 8% (ako pretpostav-ljamo da je bonitet i kreditna sposobnost zajmotraìlaca u obe zemlje jednaka)?Japanski vlasnici slobodnog finansijskog kapitala }e njegov deo plasirati uAmerici, u zemlji koja nosi ve}i prinos na kapital. Vremenom se u Americipove}ava ponuda, a u Japanu smanjuje ponuda kapitala. Uspostavi}e se novaravnoteà kod stope prinosa od, recimo, 5% u obe zemlje u ta~ki T. U ovoj situacijiinvestirani finansijski kapital Japana prevazilazi realnu doma}u imovinu za isti iznos(Wj-Kj

) koji je Amerika pozajmila da pokrije (stvori) svoju dodatnu realnu imovinu(Ka-Wa).

Ovakva sloboda me|unarodnog kretanja kapitala daje maksimalnopove}anje svetskog bogatstva. Ono je sada za povr{inu RSTve}e od inicijalnesituacije. Korist od slobode me|unarodnog kretanja kapitala deli se na obezemlje. Proizvod japanskog kapitala je cela povr{ina ispod MPK Japankrive do

ta~ke R, plus povr{ina (a+b+c) koja je ste~ena investiranjem japanskog kapitala uAmerici sa prinosom od 5% umesto 2%. Amerika je dobila povr{inu (d+e+f) jer jepove}ala svoj realni produktivni kapital do ta~ke T pla}aju}i japanskimpoveriocima iznos jednak povr{ini (a+b+c) za kapital pozajmljen po stopi prinosaod 5%.


5/39


U periodu od 1870. do 1914. godine, formirala se jedinstvena svetskaprivreda koja je pove}avala razmenu industrijskih proizvoda za sirovine izperiferijskih zemalja (Fishlow, 1988, ss. 189-195). Ovo pro{irenje trgovineomogu}ila je ekspanzija finansiranja izgradnje èleznica i rudarskih kapaciteta.Priliv inostranog kapitala potpomogao je doma}u akumulaciju i obezbedio devizeza velike investicije u infrastrukturne projekte. Obim sredstava uloènih uvanevropske zemlje uo~i I svetskog rata iznosio je 270 milijardi US dolara(u dolarima iz 1984. godine) {to je oko tri puta vi{e od obima trgovine primarnimproizvodima koju je to ulaganje trebalo da omogu}i.

Glavne zemlje porekla kapitala bile su Velika Britanija, a u manjoj meri iFrancuska i Nema~ka. Na Veliku Britaniju je otpadalo oko 50% tih investicija, naFrancusku oko 20%, a na Nema~ku oko 15%. SAD su bila neto uvoznik kapitalado I svetskog rata.

Glavni uvoznici kapitala bile su bogatije, prirodnim resursima obdarenezemlje Severne Amerike, Latinske Amerike i Okeanije. One su apsorbovale oko70% svih inostranih ulaganja. Na drugom mestu, sa oko 25% ukupne masestranih investicija, bila je Isto~na Evropa (pre svega Rusija) i Skandinavija. U ovomslu~aju su glavni izvori sredstava bili Francuska i Nema~ka. U tre}oj grupi su bileostale zemlje periferije u koje je inostrani kapital odlazio pod uticajem jake

politi~ke motivacije. Ovu grupu ~inile su Kina, Egipat, Indija, Turska i neke afri~kekolonije.

U opisanim me|unarodnim kretanjima kapitala delovala su dva razli~itamehanizma motivacije. Po jednom, sa centrom u Londonu, kapital je odlazio uo~ekivanju profita od investiranja u resursima bogate zemlje. Rastu}i izvoz sirovinaiz tih zemalja omogu}avao je otplatu duga po osnovu izgradnje èleznica, luka iostale infrastrukture. Prihod od ovih investicija, korigovan za ve}u rizi~nost

ulaganja, prevazilazio je prinos na kapital u zemlji porekla za 2-4 procentna poena.Trì{ta kapitala nisu favorizovala siroma{ne zemlje nego resursima bogatije.

Za ve}inu zemalja uvoznika kapitala, inostrani kapital je igrao centralnuulogu u privrednom razvoju. U periodu 1870-1910. priliv inostranog kapitala uKanadu ~inio je 7,5 % dru{tvenog proizvoda, odnosno izme|u 1/3 i 1/2 godi{njih


6/39


Posle 1914. godine, u me|unarodnim kretanjima kapitala nastale suvelike promene. SAD su postale najve}i neto izvoznik kapitala i preuzele su ranijuulogu Velike Britanije. Evropa, a posebno Nema~ka postala je veliki uvoznikkapitala.Emisije obveznica javnog duga postale su izuzetno va`ne.

Posle 1920. godine, me|unarodna kretanja kapitala nisu vi{e bilasastavni deo rastu}e svetske privrede. Uvoznici kapitala nisu vi{e imali velikih

izgleda da ekspanzijom izvoza otpla}uju svoj dug. Mnoge uvoznice kapitala nisumogle vi{e da ga koriste za finansiranje svog razvoja ve}, pre svega, za pla}anjekamate na ranije uzete zajmove. Me|unarodna kretanja kapitala su sve vi{e bilamotivisana kratkoro~no, reagovala su na potrebe kratkoro~nih prilgo|avanjanastalih usled rata, ali ne i dugoro~nog razvoja. SAD su bile voljne da izvozekapital ali i robu. One nisu otvarale svoje trì{te zemljama uvoznicama kapitalakako bi one zaradile devize neophodne za servisiranje duga.

Jo{ pre velike ekonomske krize ameri~ki investitori su se povukli sainostranih trì{ta obveznica. Posle sloma 1929. godine, Nema~ka je prvo postalanesposobna da servisira svoj dug. Prvo je 1931. godine dobila moratorijum naotplatu ratnih reparacija, da bi kasnije i formalno prestala da pla}a. Periferijskezemlje Latinske Amerike tako|e su unilateralno smanjile otplatu svog duga. Trgo-vina i me|unarodni promet kapitala nastavili du da se smanjuju u svetskim

razmerama do II svetskog rata.Posle II svetskog rata bilo je jasno da bretonvudske institucije (MMF iSvetska Banka) nisu u mogu}nosti da nadoknade ranije postoje}a me|unarodnakretanja kapitala. Obnova Zapadne Evrope omogu}ena je sasvimnekonvencionalnim Mar{alovim planom. Za potrebe zemalja u razvoju nije bilodovoljno izvora. Do kraja {ezdesetih godina kapital je u zemlje u razvoju odlazioiz dva izvora; - iz javnih izvora i po osnovi direktnih investicija. Portfolio

investicija posredstvom finansijskih trì{ta nije bilo. I pored pove}anja broja iz-vora javnog kapitala, realni obim priliva kapitala u zemlje u razvoju se izme|u1960. i 1970. godine smanjio sa 1% dru{tvenog proizvoda razvijenih zemalja na0,8%. Inostrano finansiranje palo je na 3% nacionalnog dohotka zemalja u razvoju.

U me|uvremenu su se pojavili novi faktori na strani tra`nje za inostranim


7/39


inostranog kapitala u tim zemljama bio ve}i nego u~inak iste koli~ine doma}egkapitala.

U drugom delu perioda posle II svetskog rata, me|unarodna kretanjakapitala i me|unarodna trì{ta kapitala bila su izloèna velikim isku{enjima koja sunastala potrebom prilago|avanja na dva naftna {oka u sedamdesetim godinama.Dok se moè re}i da su me|unarodna finansijska trì{ta u tehni~kom smislu re~i

uspela da izvr{e reciklaù petrodolara, ne moè se re}i da je mehanizam me|u-narodnih kretanja kapitala stabilizovan i da omogu}ava razvojno motivisanakretanja kapitala.

Pove}anu potrebu za javnim, ali i bankarskim i drugim privatnim izvorimafinansiranja razvoja priznale su i glavne me|unarodne razvojne i finansijskeinstitucije. Za razliku od stavova preovla|uju}ih do nedavna, da stabilizacija istrukturno prilago|avanje neminovno, makar i privremeno, izazivaju pad op{te

privredne aktivnosti u odnosnim zemljama, - krajem osamdesetih godina, prvo uSvetskoj Banci, a zatim i u Me|unarodnom monetarnom fondu, razmi{ljanja oprilago|avanju uz rast stekla su pravo gra|anstva. Istraìva~ka odeljenja po~elasu da kreiraju modele koji bi se primenjivali u zemljama koje koriste sredstva MMFi Svetske Banke. Nigde nije eksplicitno obja{njeno kako je do ovog preokreta udoktrini do{lo. Empirijske analize, me|utim, pokazuju da su mnoge zemlje urazvoju, a sada i zemlje u tranziciji, ~esto i bez svoje krivice u takvim unutra{njim ispoljnim neravnoteàma koje su ve} zaustavile njihov razvoj, a jo{ se iz njihizvla~i neto odliv kapitala. U najve}em broju zemalja pojedina~no, ne moè sevi{e dobiti podr{ka ni za jedan ekonomski program koji ne bi obe}avao ipokretanje privrednog razvoja. S obzirom na veliki broj takvih zemalja u svetu, biloje neizbe`no na}i model koji }e ponuditi prilago|aanje uz razvoj. Svoja gledanja naproblem prilago|avanja uz razvoj Svetska Banka i MMF izloìli su (Corbo,

V.,Goldstein, M. i Khan, M., 1987.) prvo na nivou op{teg programskog stava, azatim i u vidu makroekonomskih modela (Khan, M., Montiel, P. i Haque, N.U.,1991).

Zemlje kojima predstoji proces prilago|avanja imaju neke zajedni~kekarakteristike. Ve}ina ima otvorenu ili prikrivenu inflaciju i prekomernu


8/39


Stabilizacioni programi namenjeni ovim zemljama za otklanjanjeunutra{nje i spoljne neravnoteè uglavnom se oslanjaju na monetarnu i fiskalnupolitiku, kao i na politiku deviznog kursa. Finansijska (monetarna i fiskalna)politika treba da postigne smanjenje apsorpcije, a politika deviznog kursa jeredistributivnog karaktera. Osnovno pitanje politike stabilizacije, uz razvoj jeste,iznalaènje kombinacije pomenuta tri instrumenta makroekonomske poitike koji}e,za bilo koji dati nivo eksternog finansiranja, ostvariti ciljeve stabilizacije uznajvi{e podr{ke budu}em strukturnom prilago|avanju, a uz najmanje {tete po poprivredni razvoj. Iz nagla{enog dela prethodne re~enice je jasno da }e takvapolitika biti lak{e sprovodiva ukoliko je nivo eksternog finansiranja vi{i. U tomslu~aju }e platni bilans biti manje ograni~avaju}i faktor rasta, brè }e sestabilizovati devizno trì{te, lak{e izvr{avati (reprogramirana) slu`ba duga, vi{e }eakumulacije ostati za razvoj.

Sama stabilizacija, me|utim, nije dovoljna za pokretanje razvoja. Bi}eneophodno i strukturno prilago|avanje. Strukturno prilago|avanje postavljamnoge zahteve pred makroekonomsku politiku, ali tako|e ne moè da sesprovodi bez dodatnog inostranog finansiranja. Dok makroekonomska politikatreba da stvori sistem konzistentnih signala za strukturno prilago|avanje, daotkloni distorzije u ekonomiji, disparitetne odnose u doma}oj strukturi cena idisparitetne odnose doma}ih i inostranih cena, da pobolj{a funkcionisanje trì{ta

robe i faktora proizvodnje, inostrano finansiranje treba da obezbedi sve` kapital zaprograme strukturnog prilago|avanja. Nijedan program restrukturacijepojedina~nog preduze}a, industrijskog sektora, vlasni~ke transformacije ilimodernizacije ne moè se sprovesti bez dodatnog inostranog finansiranja. U-ostalom, za to i sluè zajmovi za strukturno prilago|avanje Svetske Banke. Ovuistinu priznali su i najpozvanije institucije - MMF i Svetska Banka. One su i svoje

analiti~ke modele koje primenjuju u pregovorima za stabilizacione programe iprograme strukturnog prilago|avanja, prilagodili mogu}nostikreiranja programaprilago|avanja uz razvoj (MMF Institute, 1992, Mills, C.A. i Nallari, R., The WorldBank, 1992). Naàlost nije dovoljno imati samo analiti~ki okvir za mogu}nostkreiranja takve politike.Za sada su, ne toliko zbog sloènosti uskla|ivanja ciljevastabilizacije prilago|avanja i razvoja koliko zbog nespremnosti za obilnije


9/39

Oblici me|unarodnog kretanja kapitala

Motivi, dimenzije i tehnike me|unarodnog kretanja kapitala razlikuju se

po oblicima me|unarodnih transakcija kapitalom. Tri glavna oblikame|unarodnog kretanja kapitala su: (1) me|unarodno kretanje zajmovnogkapitala; (2) portfolio investiranje; i (3) direktne investicije u inostranstvu.

Vremenom se menjao relativan zna~aj pojedinih oblika me|unarodnog kretanjakapitala zbog promena u bitnim karakteristikama svetske privrede i me|unarodnihekonomskih odnosa. Pojedine zemlje, bilo kao primaoci ili davaoci kapitala, tako|eimaju razli~itu strukturu priliva ili odliva, zavisno od karakteristika sopstvenihekonomija. Primera radi, ne moè zemlja biti primalac portfolio investicija, ako uop{tenema trì{te vrednosnih papira.

Finansijsko posredovanje u realizaciji finansijskih vi{kova jednih sektora

(zemalja) u finansiranje finasijskih manjkova drugih, je najklasi~nija ulogaposlovnog bankarstva u doma}im i svetskim okvirima. Uzimanje depozita idavanje zajmova i kredita je dugo bio glavni metod obavljanja funkcije finansijskogposrednika. Razvojem privreda razvijenih zemalja i finansijskih trì{ta dolazilo je ido diverzifikacije metoda i instrumenata finansijskog posredovanja. Prvo se odklasi~nih dugoro~nih zajmova kretalo ka pozajmljivanju dugoro~nog kapitalaemitovanjem obveznica, a zatim se, u èlji da se izbegnu ili smanje tro{kovifinansijskog posredovanja, javljaproces sekjuritizacijeu kojem korporativni sektoremitovanjem raznih finansijskih instrumenata vr{i realokaciju finansijskih vi{kova imanjkova direktno, ili uz minimalno posredovanje bankarskog sektora. Ovo je

dovelo i do nove ekspanzije portfolio investiranja.U prvim decenijama posle II svetskog rata ni u zapadnim trì{nim

ekonomijma nisu bili ispunjeni uslovi za potpuno funkcionisanje finansijskihtrì{ta, posebno trì{ta hartija od vrednosti, pa je i u svetskim razmerama uukupnim me|unarodnim kretanjima dugoro~nog kapitala zajmovni kapital imao


10/39


novoindustrijalizovanih zemalja u razvoju kod kojih ve} postoje "finansijska trì{ta unastanku".

I pored ove op{te tendencije koja je u razvijenim zemljama bila jo{izraènija, u prvoj polovini osamdesetih godina se i u globalnim razmeramazadràla primarna uloga zajmova u me|unarodnim kretanjima kapitala. Zna~ajnepromene su nastale u drugoj polovini osamdesetih godina kada i u svetskim

okvirima dolazi do apsolutne stagnacije obima kretanja klasi~nog zajmovnogkapitala.

Iako je u tim godinama apsolutni nivo zajmova kori{}enih od stranezemalja u razvoju jo{ rastao, pa je udeo zemalja u razvoju u svetskom obimupriliva zajmovnog kapitala porastao sa 13% u 1989. na 23,9% u 1991. godini,njihov udeo u ukupnom prilivu me|unarodnog kapitala se drasti~no smanjio.Od ukupne emisije obveznica na svetskim finansijskim trì{tima na zemlje OECD

otpadalo je 94% u 1989., odnosno 91,4% u 1991. godini, a na zemlje u razvojusvega 1% u 1989., odnosno 2,8% u 1991. godini (Collins, S. 1993, str. 353). Nesme se, me|utim, pre}utati ~injenica da je od ukupnog dugoro~nog kapitala kojisu u 1991. godini emitovanjem obveznica angaòvale zemlje u razvoju, 84%pripalo Argentini, Brazilu, Ju`noj Koreji, Meksiku i Venecueli.

Po{to su zemlje u razvoju dugo bile neto uvoznici inostranog kapitala (a

po svemu sude}i trebalo bi da to postanu ponovo), korisno je sagledati strukturudugoro~nog kapitala koji su primali po oblicima.

Pod ukupnim neto prilivom dugoro~nog kapitala u zemlje u razvojupodrazumeva se ukupan priliv umanjen za autonoman odliv kapitala (davanjezajmova, direktne i portfolio investicije).

Pokazalo se da je posle kulminacije du`ni~ke krize u 1982. godini privatni

kapital ubrzo prestao da odlazi u zemlje u razvoju u obliku zajmova, odnosno da seprivatni sektor uzdrào od svakog novog kreditiranja zemalja u razvoju, izuzev uobliku direktnih investicija.

Tabela 3.1 Priliv zajmovnog kapitala u zemlje u razvoju


11/39


Otplata glavnice zajmova 6,8 41,7 93.6 266,7 243,0Dugoro~ni zajmovi 6,1 39,7 85,5 239,4 222,1

Javni i javno garantovani 3,6 28,0 76,1 134,1 130,1Privatni negarantovani 2,5 11,7 0,4 105,3 92,0

Vra}anje sredstava MMF 0,7 2,0 8,2 27,3 20,9

Neto tokovi zajmovnog kapitala 16,0 111,3 59,8 -14,6 32,0

Pla}ene kamate . . . 47,9 70,4 122,7 133,6

Neto transfer sredstava . . . 62,4 -10,6 -137,3 -101,6

Izvor:The World Bank, Global Development Finance(2001, str.246.).

Na slom me|unarodnog komercijalnog posredovanja u realokacijifinansijskih vi{kova i manjkova ukazuje i ~injenica da je u periodu 1981-90. u {estgodina postojao negativan neto transfer kapitala, to jest odliv kapitala izzemalja u razvoju. Ta tendencija se u poja~anom vidu odràla i do 2000.godine.Do toga je do{lo jer je iznos pla}enih glavnica i kamata prema{ivao priliv novogkapitala.

Raspravu o slomu me|unarodnog finansiranja razvoja, o du`ni~koj krizi injenim implikacijama za me|unarodne finansije ostavi}emo za posebnu glavu ove

knjige.Zaklju~ak o relativnom opadanju zna~aja kretanja me|unarodnog

kapitala u obliku zajmova ipak zahteva nekoliko komentara. Taj zaklju~ak je ta~ankada se radi o dugoro~nim zajmovima, mada su dugoro~ni zajmovi iz javnih izvoraostali jedini pouzdaniji izvor za finansiranje razvoja zemalja u razvoju. Ukratkoro~nom i srednjero~nom finansiranju poslovnog sektora, uloga klasi~nogkredita je sa~uvana, dobrim delom zahvaljuju}i i razvoju evro-deviznog trì{ta.Srednjero~ni sindikalizovani zajmovi sa evro-trì{ta delom su morali da budukori{}eni za razvojno finansiranje ili za finansiranje strukturnog i platnobilansnogprilago|avanja mnogih zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji.

Zaklju~ak o tendenciji relativnog opadanja u~e{}a klasi~nog zajmovnogk i l k i | d i k ji k i l ~i i d j l


12/39


depozita privrede i stanovni{tva, u pruànju drugih usluga klijentima (Eitemann,D.K. i Stonehill, A.I. 1989, ss. 375-376).

Na ulogu banaka vrati}emo se u odeljku o me|unarodnim trì{timakapitala.

Razvojem finansijskih trì{ta i odgovaraju}ih instrumenata, nastale su

mogu}nosti da investitori koji ne èle mnogo da rizikuju, izvr{e diverzifikacijurizika tako {to }e u svom portfelju da drè vi{e hartija od vrednosti. U novijevreme portfolio investiranje se defini{e i kao davanje zajmova ili kupovina hartijaod vrednosti do nivoa koji investitoru ne daje pravo odlu~ivanja i kontrole nadsubjektima u koje je uloìo. Ukoliko bi se radilo o ve}inskim ulaganjima, radilo bi

se o direktnim investicijama.U stvarnosti se, po rizi~nosti, portfolio investicije nalaze izme|u nièg

rizika i nièg prinosa na bankarske depozite i zajmove, i vi{eg rizika i vi{eg prinosana kapital direktno investiran u vlasni~ki kontrolisano preduze}e. Manjinskimulaganjem u ve}i broj dobro odabranih subjekata vr{i se diverzifikacija rizika uzo~ekivanje da }e ukupan prinos na investirani kapital (dividenda i pove}anje

vrednosti deonica) ipak prema{iti prinos od poslovanja u obliku depozita ilizajmovnog kapitala.

Za portfolio investicije odlu~uju se danas i institucionalni investitori(penzioni fondovi, fondovi zdravstvenog i drugog osiguranja, uzajamni fondovi,itd.) koji su izuzetno zna~ajni subjekti na doma}im i na me|unarodnim trì{timakapitala. S obzirom na prirodu i svrhu njihovog poslovanja, institucionalnniminvestitorima je stalo do toga da na dugi rok sa~uvaju i oplode realnu vrednost

svog kapitala i zato su spremni da investiraju na duì rok ali bez preteranog rizika.Uporedo sa transnacionalizacijom preduze}a i banaka, kao i sa

globalizacijom finansijskih trì{ta, portfolio investicije su dobile na zna~aju. Iako jediverzifikacija rizika u principu bila mogu}a i drànjem isklju~ivo doma}ihpotraìvanja odnosno hartija do vrednosti istina je da je mogu}nost diverzifikacije


13/39


omogu}ava me|unarodnu diverzifikaciju portfelja. Danas se vrlo ~esto podportfolio investicijama zapravo automatski podrazumeva me|unarodnadiverzifikacija portfelja. Iako se time ovde ne}emo baviti, mora se re}i da me|u-narodno poslovanje nosi sa sobom i rizik od promene deviznih kurseva ({to moèdoneti i gubitke i dobitke). Diverzifikacija portfelja u papire denominirane urazli~itim valutama i stalno prilago|avanje tog portfelja jeste i jedan od na~inaobezbe|ivanja od ili pokrivanja kursnog rizika.

Oprezni investitori znaju pravilo: {to je {ira diverzifikacija, to je stabilnijiprinos i "razre|eniji" rizik. Za ilustraciju ovog pravila u literaturi svi citiraju B.Solnick-a (Solnick, 1974, ss. 51).

Mo`da nekima paradoksalno zvu~i, ali mogu}nosti za uspe{nume|unarodnu diverzifikaciju rizika utoliko su ve}e {to su kretanja kotacija (cena)finansijskih instrumenata manje korelirana na razli~itim trì{tima. Empirijska

istraìvanja su pokazala da je ovaj uslov ispunjen, da su finansijska trì{ta dostaravnomerno raspore|ena na Japan, SAD i Evropu i na veliki broj zemalja, tako dase ni u odnosu na SAD, ni na druga trì{ta ne mogu izmeriti izraziti visokikoeficijenti korelacije.

Grafikon 3.2 Smanjenje rizika putem diverzifikacije


14/39


investitor izloèn ako sve ulaè u jedan papir (hartiju od vrednosti) obeleì sa100%, pove}anjem broja papira koji se drè u portfelju na 15-20 razli~itih, rizikmoè smanjiti na svega 27% prvobitnog i to samo kupovanjem doma}ih papira.Ukoliko se diverzifikacija vr{i i kupovanjem inostranih hartija i ukupan broj pove}ana 25-30, rizik se smanjuje na 11,7% inicijalnog nivoa.

Iz ~injenice da transnacionalne korporacije po prirodi stvari vr{e

me|unarodnu diverzifikaciju svog rizika, ne sledi jednozna~no da pojedina~niinvestitor svoj problem moè da re{i kupovinom deonica transnacionalnihpreduze}a. Empirijska istraìvanja su, naime, pokazala da deonice trans-nacionalnih korporacija nisu manje rizi~ne i ne nose sistematski manjuvarijaciju cena nego ~isto doma}e hartije od vrednosti. âk se pokazalo dadeonice transnacionalnih korporacija pokazuju vi{e osetljivosti u odnosu na kretanjeberzanskog indeksa svoje mati~ne zemlje, nego na finansijska trì{ta zemalja u kojima

posluju (Eitemann, D.K. i Stonehill, A.I. 1989 ss. 359-361).Pojedina~nim i manjim investitorima ostaje mogu}nost posrednog

portfolio investiranja. To se najlak{e postiè ulaganjem kapitala u neki me|u-narodno diverzifikovani uzajamni investicioni fond (mutual fund). Takvi fondovimogu bitiglobalni(investiraju u zemlji i u celom svetu), me|unarodni(investirajusamou inostanstvu), regionalni(za odre|eno geografsko ili integraciono podru~je) ifondovizapojedina~ne zemlje(country funds) (Shapiro, A. 1991, str. 375).

Jedna empirijska studija rezultata poslovanja deset me|unarodnihuzajamnih investicionih fondova za period 1974-1982. utvrdila je da je poostvarenom prinosu na uloèna sredstva, korigovanim za rizik,svih deset fondovapostiglo bolje rezultate od Standard & Poor indeksa koji reprezentuje veliki brojameri~kih deonica(Eitemann, D.K. i Stonehill, A.I. 1989, ss 358-359).

U 2000. godini aktiva kojom su upravljali investicioni fondovi u Evropi

iznosila je 3.449 milijardi evra, a u SAD 6.652 milijardi evra. Broj investicionihfondova u podru~ju evra bio je krajem 2000. godine 21.000, a u SAD 8.000 (ECB,2001, str.29).

Me|unarodna Finansijska Korporacija (IFC) redovno godi{nje objavljujepodatke o poslovanju jednog broja regionalnih fondova i fondova za pojedine


15/39


najrizi~niji oblik ulaganja, onda je bolje ostvariti i pravo poslovnog odlu~ivanja unjemu. Postavlja se (nekima) i pitanje: ako su direktne investicije najrizi~niji oblikme|unarodnog kretanja kapitala, za{to one doìvljavaju izuzetnu eskspanziju?Na~elni ili op{ti odgovor je poznat: uz ve}i rizik ide i mogu}nost mnogo ve}ezarade!Ta zarada ili korist moè da se ostvaruje u vrlo razli~itim vidovima, pa zatoima mnogih motiva, odnosno determinanti direktnih inostranih investicija.

Strane direktne investicije su, dakle, oblik me|unarodnog kretanjakapitala, ali s obzirom na element kontrole u preduze}u u koje je investirano, onasu i mnogo vi{e od obi~nog me|unarodnog kretanja kapitala.

U posleratnom periodu, brz rast direktnih investicija pripisuje seaktivnostima transnacionalnih ili multinacionalnih korporacija.

Ukupno (kumulativno) stanje inostranih direktnih investicija dostiglo jekrajem 1999. godine (u teku}im vrednostima) 4.772 milijardi US dolara. Njihovprirast u toj godini iznosio je 865 milijardi dolara. Ovo stanje stranih direktnihinvesticija u svetu stvorilo je svojim delovanjem 63000 transnacionalnihkorporacija sa preko 290000 filijala u inostranstvu. Prodaja robe i usluga ovemreè transnacionalnih preduze}a iznosila je u 1999. godini oko 13.564 milijardidolara, {to je znatno vi{e od njihovog klasi~nog izvoza (3.167 milijardi dolara).Treba ista}i da oko 68% inostranih direktnih investicija poti~e iz pet zemalja

(Francuska, Nema~ka, Japan, Velika Britanija i SAD) i da preko 80% ovihinvesticija odlazi u druge razvijene zemlje.

Veliko ubrzanje rasta stranih direktnih investicija u drugoj polovinidevedesetih godina pripisuje se smanjenju priliva privatnog zajmovnog kapitala uzemlje u razvoju i velikom broju spajanja i pripajanja me|unarodnih kompanija. U1998. i 1999. godini kriza na svetskim finansijskim trì{tima tako|e je izazvala begkratkoro~nog zajmovnog kapitala, dok su strane direktne investicije ostale

stabilnije. Udeo stranih direktnih investicija u svetskoj proizvodnji i trgovini ipak netreba precenjivati. U 1999. godini me|unarodna proizvodnja inostranih filijalatransnacionalnih kompanija iznosila je 3.045 milijardi US$ {to ~ini 10% ukupneproizvodnje u svetu. Izvoz istih preduze}a iznosio je 3.167 milijardi US$ {to ~ini46% ukupnog svetskog izvoza. Priliv inostranih direktnih investicija (u velikom delu


16/39


energije ili u mestu raspolaganja jeftinom, a kvalifikovanom radnom snagom ili,ako postoje trgovinska ograni~enja, tamo gde se nalazi trì{te.

Korist od internalizacije ima vi{e izvora. Po pravilu postoje zna~ajnetransakcije izme|u delova multinacionalnog preduze}a u raznim zemljama.Proizvod jedne zavisne firme ~esto je ulazni input druge. Sli~no tome, tehnologijarazvijena u jednom preduze}u koje pripada multinacionalnoj kompaniji bezprepreka se koristi u drugom. Prednosti za transfer tehnologije su prili~no jasne.Tehnologija se u principu, u obliku planova, projekata, receptura, patenata ilicenci moè prodavati nezavisnim preduze}ima, ali nije dovoljno izvesno ho}e li seona dovoljno za{tititi i odgovaraju}e naplatiti. Umesto niza radnji neophodnih utom cilju, vlasnici tehnologije }e se ~esto odlu~ivati da je same ekspolati{u,stvaraju}i svoja preduze}a po svetu. Druga korist od internalizacije ostvaruje seputem vertikalne integracije. Ako samostalna firma "uzvodno" proizvodi dobra

koja su inputi za proizvodnju nekog "nizvodnog" preduze}a, nastaju problemirazli~itih vrsta, posebno ako su oba preduze}a u monopolskom poloàju. Mogu dase jave sporovi oko cene inputa, oko uskla|ivanja isporuka i drugih pitanja.Ukoliko se ove dve firme vertikalno integri{u, ve}ina tih problema nestaje ili seublaàva postaju}i interno pitanje preduze}a (Krugman, P.R. i Obstfeld, M. 1991,str. 166-167).

Teorija industrijske organizacijetvrdi da se postojanje multinacionalnihkorporacija obja{njava imperfektnostima trì{ta robe i faktora proizvodnje.Transnacionalna preduze}a raspolaù sa neopredme}enim kapitalomu oblikuza{titnih i robnih znakova, patenata, marketin{kih kvalifikacija i drugihorganizacionih sposobnosti. Ako se neki delovi ovog neopredme}enog kapitala nemogu prodavati na me|unarodnom trì{tu, (na primer: istraìvanje i razvojproizvoda, kontrola kvaliteta, distribucija i servisiranje) ostaje samo da se ova

aktiva preduze}a koristi osnivanjem sopstvenih preduze}a. Nesposobnost trì{tada omogu}i realizaciju nekih prednosti preduze}a koja proisti~u iz njegovogneopredme}enog kapitala vodi i vertikalnoj i horizontalnoj integraciji.

Imperfektnosti finansijskog trì{ta tako|e mogu da budu povod za {irenjemultinacionalnih kompanija. Izbegavanjem poreza i zaobilaènjem devizne


17/39


Empirijske studije transnacionalnih korporacija pokazuju da priodlu~ivanju o poslovanju u inostranstvu one imaju u vidu pet glavnih vrstastrate{kih motiva.

Jedniputem investiranja u inostranstvuèle da obezbede trì{te. Zato natom trì{tu instaliraju proizvodnju za dato, ali i za susedna trì{ta. Drugièleinvestiranjem u inostranstvu da obezbede sirovine i energente, da ih eksploati{una licu mesta za potro{nju u svojim firmama u zemlji matici i u filijalama po svetu.Tre}i èleda pove}aju stepen efikasnosti svoje proizvodnje dislociraju}i je uzemlje gde je cena nekog faktora niska u odnosu na njegovu produktivnost.êtvrti èle da pribave znanje i tehnologiju operi{u}i u zemljama koje togeneri{u.Peti ele da obezbede politi~ku stabilnostza svoje poslovanje, pa svojefirme lociraju u zemlje gde funkcioni{e pravna dràvai gde je mala verovatno}aeksproprijacije njihove imovine.

Razume se da se ovih pet strate{kih motiva me|usobno ne isklju~uju, ve}mogu da budu i kumulativni.

Subjektivisti~kih, (bihejvioralnih) motiva ima ~etiri vrste. Jednom }epoziv sa uglednog mesta iz inostranstvabiti povod za odluku o investiranju uinostranstvu.Drugiput se odluka donosi zbogstraha od gubitka trì{ta. Tre}omprilikom odluka nastajepoprincipu "kud svi Turci", zato {to i druga preduze}a

investiraju u inostranstvu ili {to je investiranje u odre|eno podru~je "aktuelno".êtvrti put }e odluka o investiranju u inostranstvu da se donese zbog jakogpritiska inostrane konkurencije na doma}e trì{te (ugroziti konkurenta nanjegovom terenu).

Me|u ekonomskimmotivima direktnog investiranja u inostranstvu, naprvom mestu su oni op{ti motivi koje smo ve} opisali, a koji proisti~u izimperfektnosti trì{ta robe i faktora proizvodnje. Eksploatacijom ovih

imperfektnosti transnacionalna korporacija moè da razvije konkurentskeprednosti koje proisti~u iz (1) ekonomije obima, (2) marketing i menad`mentiskustva, (3) nadmo}ne tehnologije zasnovane na ulaganjima u istraìvanja i razvoj,(4) finansijske snage, i (5) diferenciranih proizvoda.

Koristi od ekonomije obima mogu se ostvariti u proizvodnji marketingu


18/39


Tehnolo{ka prednostpodrazumeva nau~ne kvalifikacije za kreiranje i in`enjerskekvalifikacije za primenu novih tehnologija. Transnacionalne korporacije su umnogome kreatori novih tehnologija koje najbolje mogu da valorizuju zasnivanjemsopstvene proizvodnje {irom sveta.

Finansijska snaga transnacionalnih kompanija ne proizlazi samo iznjihove veli~ine, nego i sposobnosti da smanje rizik diverzifikacijom operacija iizvora finansijskih sredstava. Po pravilu, transnacionalne korporacije imaju boljipristup i ni`e tro{kove pribavljanja kapitala nego klasi~na doma}a ili inostranapreduze}a.

Diferencijacija proizvoda proisti~e iz ~injenice da transnacionalnekorporacije i plasiraju proizvode u kojima ostvaruju svoje prednosti u tehnologiji imarketingu. Ovi proizvodi su razli~iti od robe drugih proizvo|a~a, a ako jediferencijacija najvi{e zasnovana na tehnologiji i marketingu, prednosti

posedovanja diferenciranih proizvoda najbolje }e se ostvariti direktniminvestiranjem u inostranstvu (Eitemann, D.K. i Stonehill, A.I. 1989, ss. 461-470).

Iz dosada{njih izlaganja proizlazi da su direktna inostrana ulaganja jedanod oblika me|unarodnih kretanja kapitala ~ije se dimenzije pre svega zavise odponude iz sektora multinacionalnih preduze}a. Njihovi motivi su znatno razu|enijiod onih kojima se obi~no inspiri{u me|unarodna kretanja kapitala. Tra`nja do

sada nije bila ograni~avaju}i faktor. Naprotiv, vlade mnogih zemalja ulaze ume|usobnu nelojalnu konkurenciju nude}i stranim firmama povoljnije usloveposlovanja nego doma}im preduze}ima.

Ovde nisu analizirani efekti stranih direktnih ulaganja na privredu zemaljaprimaoca. Ti efekti nisu uvek optimalni u pore|enju sa nekim alternativama. Po{tota materija izlazi iz okvira obja{njenja direktnih inostranih investicija kao oblikame|unarodnog kretanja kapitala, jer je vi{e stvar razvojne politike zemalja

doma}ina, ovde je ne}emo razmatrati.


19/39

Me|unarodna trì{ta kapitala

platnog prometa,finansijska trì{ta vr{e alokaciju {tednje u razne ekonomskesektore i zemlje i pruàju metode i sredstva za evaluaciju rizi~nosti prinosainvesticionih projekata. Njihov rad kreira i znatne eksterne ekonomije (OECD,1989, str. 111).

Me|unarodna kretanja kapitala ne posreduju se samo putemme|unarodnih, nego i putem doma}ih finansijskih trì{ta. Zapravo, mnogedoma}e finansijske institucije su istovremeno i zna~ajni subjekti me|unarodnogtrì{ta kapitala.

Jedna od naj~e{}ih klasifikacija segmenata me|unarodnog finansijskogtrì{ta (koja polazi i od vrste institucija i od vrste poslova koji se na njima preteòobavljaju) je: (1) bankarsko trì{te depozita i kredita, uklju~uju}i devizno trì{te, (2)trì{te obveznica, i (3) trì{te (berza) efekata, odnosno deonica i sli~nih hartija odvrednosti. Po jednom drugom kriterijumu (koji zanemaruje institucionalne

aspekte) poslovi i instrumenti (hartije i papiri) koji se prome}u na finansijskimtrì{tima dele se na du`ni~ke hartije i vlasni~ke hartije. Du`ni~ke hartije su papirikoji obezbe|uju izvr{enje fiksno utvr|enih kreditnih odnosa izme|u subjekata, uzmogu}nost sudskog izvr{enja uz zaplenu imovine. Vlasni~ke hartije daju samopravo na promet same hartije i na upravljanje preduze}em srazmerno uloènimsredstvima, kao i na prinos od deonice (uklju~uju}i rezidualna prava na ostatakkapitala preduze}a u slu~aju likvidacije preduze}a.).

Ovo trì{te je isto toliko internacionalizovano kao i berze efekata.

Finansijski centri pojedinih zemalja (nacionalna trì{ta); Tokio, Njujork, London iFrankfurt, istovremeno su i stubovi me|unarodnog finansijskog trì{ta preko kojih

se odvija najve}i deo transakcija. Ovu neizbe`nu povezanost nacionalnih ime|unarodnih trì{ta (ne samo du`ni~kim hartijama) pokazuje grafikon 3.3.


20/39


Grafikon 3.3 Pregled transakcija u jednom me|unarodnomfinansijskom centru

Svaki zna~ajan nacionalni finansijski centar zavisi od postojanja velikog

broja doma}ih investitora i deponenata koji nude sredstva doma}im korisnicima(relacijaA). Investitori direktno snabdevaju korisnike kapitalom tako {to kupujunjihove du`ni~ke hartije, obveznice i komercijalne papire ili vlasni~ke hartije (ibanke se bave prometom deonica preko {altera). Deponenti svoja slobodnasredstva nude finansijskim posrednicima (bankama, osiguravaju}imkompanijama, uzajamnim fondovima) koji objedinjavaju ova sredstva i na onovu

njih daju zajmove ili vr{e investicije u vlasni~ke hartije (deoni~ki kapital). Mnogiposrednici garantuju depozite, tako da deponent zapravo ve}u pa`nju obra}a naposrednika nego na krajnjeg korisnika.

Me|unarodni finansijski centar postoji kada se doma}a sredstva nudeinostranim korisnicima ili kada su inostrana sredstva ponu|ena doma}im


21/39


Moglo bi se re}i da poslovi u finansijskim centrima sa elementominostranosti (B,C iD) podrazumevaju funkcionisanje deviznih trì{ta. Njihovafunkcija je da formiraju devizni kurs po kome se transakcije prera~unavaju iz

jedne valute u druge, da vr{e likvidaciju tih transakcija u me|unarodnomplatnom prometu i da omogu}e poslove kojima se klijenti obezbe|uju odkursnog rizika. Iz ovih razloga, pa i zbog toga {to se na deviznim trì{tima zapravotrguje bankarskim depozitima denominiranim u razli~itim valutama, devizna

trì{ta su integralni deo me|ubankarskih trì{ta. Specifi~na pitanja deviznog trì-{ta razmatra}emo u poslednjoj glavi ove knjige.

Tabela 3.2 Obim me|unarodnog bankarskog trì{ta

u milijardama US dolara

Prirast, tokovi Stanje

1999 2000 2000

Ukupna potraìvanja banaka 276,1 1.171,8 10.764,4

Me|ubankarski krediti -214,3 658,7 6.262,8Krediti nebankarskom sektoru 106,7 68,0 2.069,9Du`ni~ke hartije 383,7 468,0 2.431,7

Od razvijenih zemalja 467,6 1.114,1 8.394,2

Od off shore centara -102,6 50,8 1.257,6Od trì{ta u nastajanju -60,1 -10,0 905,5

Izvor:BIS Quarterly Review, June 2001.

U 1999. i 2000.godini povra}aj sredstava iz trì{ta u nastajanju (najva nije

zemlje u razvoju i u tranziciji) bio je znatno ve}i nego iznos novih zajmova i kredita.Iz nekih zemalja u razvoju (Kina,Tajvan, Saudi Arabija, Meksiko) iznos sredstavadeponovanih u banke razvijenih zemalja dostigao je 2000. godine rekordan nivo.

Relativan obimme|unarodnog trì{ta depozita i kredita nije lako utvrditi.N kid fi ij k i ij d d d t d k t j t k ij k j


22/39


i njihovim nacionalno/me|unarodnim finansijskim centrima po 4-5 puta je ve}eod jednogodi{njeg njihovog dru{tvenog proizvoda. Ne{to vi{e do polovine trì{tasastoji se od plasmana i potraìvanja unutar bankarskog sektora (izme|u banaka).Vi{e od 4/5 plasmana i obaveza je u evro-valutama preko evro-deviznog trì{ta.

Evrovaluta je svaka valuta sa kojom se slobodno trguje i u kojoj se vr{ebankarski poslovi izvan zemlje ~ija je ona nacionalna valuta. Oko 65-80%evrovaluta ~ini evrodolar, a ostatak evro-DM i evro-yen. Klju~no evro-trì{te jeLondon sa preko 20% u~e{}a u ukupnom obimu poslovanja ovog tr i{ta, mada seveliki obim transakcija u evrovalutama obavlja i u Aziji (Hong Kong i Singapur), naKaribima i u Kanadi.

Glavni izvori sredstava za evro-trì{ta su: (1) depoziti vlada i javnihinstitucija koje èle da drè dolare izvan SAD, (2) transnacionalne korporacije savi{kom likvidnih sredstava, (3) evropske banke sa vi{kom deviza, i (4) devizne

rezerve zemalja sa platnobilansnim suficitima, kao {to su Japan, Tajvan iNema~ka.

Nastanak evrotrì{ta pripisuje se konceptu frakcionalnog rezervnogsistema, zbog ~ega je ukupan obim evro-kreditnog trì{ta mnogo ve}i od stvarnopoloènih depozita. Primera radi, ako je jedan evro (dolarski) depozit poloèn uneku londonsku banku, ta banka na temelju ovog depozita moè da odobrava

zajmove iskazane u dolarima. Deo poloènog depozita koji nije kori{}en zaodobravanje zajmova je frakcionalna rezerva. Poenta je u tome da za evro-depozitene postoji obavezna rezerva, pa je stvar trezvenosti banaka kolike }e rezerve dr ati.Ekspanzija nastaje kada se iznos odbrenog zajma tro{i, deponuje u drugu banku ilina drugi na~in postaje osnov za odobravanje jo{ jednog kredita.

Osnovne karakteristike evro-kreditnog trì{ta su slede}e. Ono je tipi~notrì{te "na veliko". Zajmotraìoci iz javnog sektora (vlade, centralne banke, dràvne

firme) traè velike iznose sredstava. Oko ~etiri petine ovog trì{ta jeme|ubankarskog karaktera, to jest taj deo transakcija obavlja se me|u samimbankama.

Trì{te je u osnovi neregulisano. Depoziti su uglavnom kratkoro~ni jer jenajve}i deo depozita iz banaka Trì{te ne posluje sa depozitima po vi|enju ve}


23/39


sposobnosti stranaka (klijenata) uz LIBOR se napla}uje i posebna marà (spread)koja je fiksna i dodaje se na, po pravilu, plivaju}i LIBOR (Daniels, J.D. iRadebaugh, L.H. 1992, ss. 306-309).

Evro-trì{ta su izvor mnogih finansijskih inovacija, odnosno novihfinansijskih instrumenata.

Me|unarodno trì{te obveznica je ponovo rastu}i segmentme|unarodnih finansijskih trì{ta. Njegova ekspanzija je korelirana sausporavanjem odobravanja klasi~nih zajmova od strane privatnih banakazemljama u razvoju, ali korespondira i sa nekim fundamentalnim promenama uposlovnom sektoru i finansijskom sektoru razvijenih zemalja.

Tabela 3.3 Neto emisija du`ni~kih hartija od vrednosti

u milijardama US$

Neto emitovanje Stanje 31.03.

1999 2000 2001Ukupna neto emisija 1230,3 1234,6 6514,7

Instrumenti nov~anog trì{ta 66,4 86,5 346,1Obveznice i zapisi 1163,9 1148,2 6168,7

sa plivaju}om kamatom 334,1 386,6 1607,9sa fiksnom kamatom 799,9 743,9 4317,5

vezani za indekse akcija 31,1 17,6 243,3Razvijene zemlje 1152,9 1151,7 5602,7

podru~je evra 507,9 555,0 2288,6Japan 2,7 -29,9 268,0


24/39


Posle stvaranja Evropske monetarne unije primetna je promena strukturevaluta u kojima se obveznice emituju. U 1999. godini u US$ emitovano je 546,0milijardi $, a u evru 587,4 milijardi $. Posle izvesnog pada u toku 2000. godine, uprvom kvartalu 2001. godine ovaj odnos je 148,0 prema 141,4 milijardi $.

Obveznice su du`ni~ki papiri kojima se u osnovi angaùju dugoro~nasredstva kao i u slu~aju zajmova, ali je sama obveznica naj~e{}e prenosiva i stogapostaje interesantna za me|unarodna finansijska trì{ta. Pored doma}ih obveznicadenominiranih u valuti zemlje subjekata koji ih emituju, postoje i inostraneobveznice i evro-obveznice.

Inostrane obvezniceemituje doma}i subjekt u inostranstvu, ali su ovedenominirane u valuti zemlje gde se emituju(nema~ka firma koja u [vajcarskojemituje obveznice u {vajcarskim francima emituje inostranu obveznicu).

Evro-obveznica se plasira i garantuje naj~e{}e za ra~un korisnika od

strane sindikata banaka. Obveznica je denominirana u tu|oj valuti, a plasira seu drugim zemljama, izvan zemlje u ~ijoj je valuti denominirana. (Da je nema~kafirma obveznice u [vajcarskoj denominirala u dolarima, a plasirala izvan SAD, bilebi to evro-obveznice).Mnogi razlozi za ekspanziju evro-obveznica su isti kao i zaevro-depozite i kredite. Trì{te je relativno neregulisano, obveznice se lak{e plasi-raju nego na ~isto doma}im trì{tima, njihov prinos se uglavnom ne oporezuje.Evro-obveznice emituju transnacionalne korporacije, strane dràve ime|unarodne institucije.

Ove promene me|u segmentima finansijskih trì{ta u korist trì{taobveznica, obja{njavaju se i promenama u privredama razvijenih zemalja. Sektorpreduze}a je u osamdesetim godinama postigao vrlo visok stepensamofinansiranja investicija, a i za teku}e poslovanje je manje bio upu}en nabankarska sredstva. [tavi{e, u najva`nijim zemljama OECD finansijski vi{kovi su se

formirali u sektoru preduze}a, a finansijski manjkovi u sektoru dràve istanovni{tva. Dràvi, kao du`niku, u principu odgovara emitovanje dugoro~nihobveznica sa jasno predvidivom slu`bom amortizacije. Preduze}ima je kako zaplasiranje sredstava, tako i za eventualno kori{}enje sredstava, vi{e odgovaraooblik u kome su stepen i tro{kovi posredovanja manji nego u klasi~nom


25/39


Dati podaci nam otkrivaju slede}e. Po{to je maksimalni nivo koeficijentaFA/Y50%, to zna~i da se u zna~ajnom delu OECD zemalja stepen finansijskogposredovanja pribliàva maksimumu. Svako posredovanje nosi sa sobomtransakcione tro{kove koji su u klasi~nom bankarskom posredovanju jo{ dostavisoki. Korisnik sredstava pla}a kamatu i druge tro{kove bankarskih usluga prikori{}enju sredstava. Isti korisnik, ako se odlu~i na ve}i obim emisije obveznica,ima}e mnogo manje tro{kove pribavljanja kapitala u SAD, Kanadi i Velikoj

Britaniji. Po{to pokazani odnosi iskazuju prose~ne veli~ine, velika je verovatno}ada sli~no vaì i za preduze}a u Francuskoj i Nema~koj. U Japanu su se ume|uvremenu desili protivure~ni doga|aji. I pored visokih tro{kova emitovanjahartija od vrednosti, tokijska berza je doìvela prvo nevi|enu ekspanziju, a zatimslom. Normalizaciju cene posredovanja treba o~ekivati kroz izvesno vreme.

Tabela 3.4 Relativan obim i tro{kovi finansijskog posredovanja

u procentima

Zemlja FA / YBruto pri-

hodibanaka

Tro{kovi emitovanjaobveznica 1982/83

1980 1985 1980-85 Srednje Velike

SAD 29,8 32,1 4,27 1,08 0,98Japan 38,6 40,5 1,72 3,5 3,5Nema~ka 46,2 45,6 3,25 3,6 3,6Francuska 42,8 44,7 3,17 3,2 3,2VelikaBritanija

34,0 38,3 4,95 1,15 1,08

Italija 31,6 29,0 4,43 ... ...Kanada 39,0 39,2 3,26 2,1 1,75

Izvor:OECD, 1989, ss 90, 100,101.


26/39


preduze}em u koje su sredstva uloèna. Ve} smo pokazali da iza ovih trendova uvelikoj meri stoji preko 63.000 transnacionalnih preduze}a sa svojih 290.000filijala u mnogim zemljama sveta.

Vlasni~ke hartije od vrednosti se u principu prome}u i na bankarskomtrì{tu. U stvari, do nedavna su u svetu bila ravnopravna dva tipa nacionalnihfinansijskih sistema; oni zasnovani na bankama i oni zasnovani na berzama. Uposlednje vreme se insistira na ujedna~avanju u smislu prihvatanja berzanskogsistema. Iako su prve berze nastale u Evropi, u njoj banke preovla|uju nafinansijskom trì{tu, a u SAD berze.

U 1999. godini bilo je 248 berzi u 90 zemalja sveta. Ipak su najve}e:Frankfurt, London, Njujork, NASDAQ, Pariz i Tokio obavljale 73% prometa(Clayton, M.J.1999, str.1.).

Na berzama se trguje hartijama (akcijama) preduze}a koja ispunjavaju

uslove za listing na spisku akcija i ~ija se cena (kurs, kotacija)odre|uje odnosomponude i tra`nje. Na berzama u svetu kotira se veoma veliki broj doma}ih i stranihakcija (deonica) ~ija se vrednost (cena) neprekidno menja.

Op{ti utisak o zna~aju pojedinih berzi ili o svim berzama jedne zemljemoè se dobiti na osnovu trì{ne kapitalizacije. Ona je trì{na (a ne nominalna)vrednost svih registrovanih akcija u datom trenutku. Ovaj se pokazatelj naj~e{}e

stavlja u odnos sa bruto nacionalnim proizvodom (GNP)zemlje. Promene ustepenu trì{ne kapitalizacije ukazuju na prelazak sa bankarskog na berzanski tipfinansijskog sistema ili na produbljivanje finansijskog trì{ta.

Obim me|unarodnog trì{ta deonica tako|e se moè meriti po njihovomemitovanom stanju na odre|eni dan i po njihovom prometu u odre|enomperiodu. U tabeli 3.5 daju se ove informacije za ~etiri najve}e berze efekata (stockexchange) u 1989. godini.

Tabela 3.5 Veli~ina najve}ih berzi u 1989. godini

u milijardama dolara


27/39


U istoj, 1989. godini trì{na kapitalizacija (stavka 1) svih na berzamakotiranih deonica iznosila je u Nema~koj 362, u Francuskoj 339 i u Kanadi 290milijardi dolara. Kako po ovom obele`ju, tako i po obimu godi{njeg prometa,tokijska berza je nadma{ila obim njujor{ke i londonske berze. Londonskame|unarodna berza akcija je zadràla prednost u trgovini inostranim deonicama iu broju inostranih firmi ~ije deonice se na njoj kotiraju.

Ovi podaci samo delimi~no pokazuju drugu glavnu tendenciju u razvojusvetskih berzi, to jest tendenciju njihove globalizacije, odnosnointernacionalizacije. Pore|enje standardnih serija berzanskih indeksa (agregatnihindeksa cena deonica) {irom sveta pokazuje da one u grubim crtama slede istedugoro~ne tendencije. To, na prvi pogled protivure~i onome {to smo ranijekonstatovali, da me|u kotacijama na ovim berzama nema sistematske korelacije.Ono {to je sa stanovi{ta diverzifikacije portfelja bitno, jeste da nema takve

korelacije u dnevnim, nedeljnim ili mese~nim kotacijama. Dugoro~ni trendovi uovom smislu nisu bitni jer se diverzifikacija portfelja i njegovo prilago|avanje vr{i~esto.

Po~etak funkcionisanja Evropske monetarne unije doveo je i do bitnihpromena na trì{tima vlasni~kih hartija od vrednosti. Pove}ana je koli~ina novogkapitala u vidu prve emisije akcija. Dok je prva emisija u prethodnoj deceniji ~inilaoko 2% trì{ne kapitalizacije u zemljama EU, ona je u 1999. godini dostigla blizu

4%, a u 2000. godini vi{e od 5% trì{ne kapitalizacije. U drugim zemljama: SAD,Velika Britanija, Japan, ovaj odnos je u istom periodu ostao ispod 2,5%.

Ako se ima u vidu da su i postoje}e kompanije vr{ile nove emisije akcijaza pove}anje svog kapitala, proizilazi da je u 2000. godini u Evropi emitovanonovih akcija u vrednosti od 386 milijardi evra, u SAD od 370 milijardi evra i uJapanu od 18 milijardi evra. Broj preduze}a koja su na listingu berzi na podru~ju

evra rastao je za vi{e od 10% u 1999. i 2000. godini.Na obim prve emisije akcija u velikoj meri je uticala pojava na listinzima

preduze}a iz oblasti tehnologije, medija i telekomunikacija. Ovaj sektor je uzeooko 30% kapitala od prve emisije na podru~ju evra, a u 2000. godini vi{e od 50%.Njihov listing je tako|e omogu}io programe sticanja akcija od strane zaposlenih.


28/39


Pored investicionih fondova, me|u institucionalnim investitorimazna~ajnu ulogu imaju penzioni fondovi. Ovi fondovi u evro podru~ju su prvi po~elidiverzifikaciju svog portfelja, uklju~uju}i u njega inostrane akcije. U tomeprednja~e penzioni fondovi Velike Britanije i Holandije koji upravljaju kapitalom od1,15 milijardi evra, odnosno 0,43 triliona evra.

Stanovni{tvo u zemljama EMU je u periodu 1995-1999. veoma brzopove}avalo kupovinu i drànje kotiranih i nekotiranih akcija i drugih vlasni~kihpapira. Udeo vlasni~kih hartija u ukupnoj finansijskoj aktivi doma}instava porastaoje sa 24% u 1995. na 39% u 1999. godini, odnosno sa 36% na 84%jednogodi{njeg dru{tvenog proizvoda.

Ukidanjem nacionalnih valuta EMU je eliminisala tro{kove konverzije ikursni rizik. To je dalo maha povezivanju i spajanju evropskih finansijskih trì{ta.Od 1.01.1999. sve kotacije HOV vr{e se u evru. Iste godine osam evropskih berzi

(London, Frankfurt, Pariz, Amsterdam, Brisel, Madrid, Milano i Cirih) stvorile suzajedni~ku platformu za trgovanje, a 2000. godine su se, pod imenom Euronext,spojile berze iz Pariza, Amsterdama i Brisela ECB, 2001. str.38).

Na neka pitanja funkcionisanja i zna~aja me|unarodnih finansijskih, a uokviru njih, posebno deviznih trì{ta vrati}emo se i u narednim glavama oveknjige. Tamo }e se jo{ vi{e nego ovde pokazati da sufinansijska tr i{ta apsolutnoneophodna za dobro funkcionisanje razvijene, otvorene trì{ne privrede i zaoptimalnu alokaciju resursa u njoj. Na alost, ta~no je i to da finansijska trì{tane mogu da budu "strano telo" zatvorenoj ekonomiji. Ako ne funkcioni{u trì{tarobe i drugih faktora proizvodnje, male su {anse za dobro funkcionisanjefinansijskih trì{ta.


29/39

AKTUELNO STANJE I TOKOVI STRANIH DIREKTNIHINVESTICIJA12

Globalni pri1iv direktnih stranih investicija (SDI) opao je u 2002 godini.

Drugu godinu za redom investicije su opadale za po jednu petinu odnosno na 651milijardu $.To je najni`i nivo jo{ od 1998. godine. Pad se manifestovao u 108 od195 privreda.

Osnovni faktor smanjivanja investicija bio je nizak ekonomski rast umnogim delovima sveta, koji je poremetio planove za oporavak stranih investicija ,barem u kratkom roku. Zna~ajno su delovali i pad vrednosti akcija na berzama,smanjena profitabilnost korporacija, usporavanje rekonstrukcije u nekim

industrijama i smanjivanje intenziteta privatizacije u nekim zemljama.Veliki padvrednosti prekograni~nih spajanja i pripajanja kompanija zna~ajno je uticao naukupan pad vrednosti investicija. Broj spajanja i pripajanja kompanija spao je sa7894 slu~aja u 2000. na 4493 slu~aja u 2002, a njihove prose~ne vrednosti sa145 miliona dolara u 2000 na 82 miliona dolara u 2002


30/39


Grafikon 1. 30 najvi{e pogo|enih privreda, 2002.(pad SDI u milijardama dolara)

Izvor: UNCTAD, SDI baza podataka

Po~etak pada direktnih stranih investicija bio je u 2001. godini, kada sunajve}e transnacionalne korporacije zabele`ile smanjenje veli~ine njihovoginostranog poslovanja. Nije bilo zna~ajnih promena u industrijskoj strukturi


31/39

31

Tabela 1. 50 najve}ih TNC, po visini aktive u inostranstvu

(u milionima dolara)



32/39

Pad direktnih stranih investicija u 2002. bio je neravnomeran poregionima i zemljama, ali je, po sektorima, proizvodnja robe i usluga opadala, dokje primarni sektor napredovao. Pad je vi{e pogodio procese spajanja i pripajanjakompanija nego ulaganja u nove projekte.

Gledano geografski, priliv investicija namenjen razvijenim zemljama izemljama u razvoju, pao je za 22%. Samo SAD i Velika Britanija podnele supolovinu gubitaka me|u zemljama sa smanjenim prilivom investicija. Me|uregionima zemalja u razvoju, Latinska Amerika i Karibi bili su jako pogo|enitre}im uzastopnim godi{njim smanjenjem direktnih stranih investicija, uz njihovpad od 33% u 2002. Afrika je registrovala smanjenje od 41%. Direktne straneinvesticije u Aziji i Pacifiku najmanje su pale, pre svega zbog Kine, koja je saprilivom od 53 milijarde dolara postala zemlja sa najve}im prilivom investicija.Centralna i Isto~na Evropa je imala rast stranih direktnih investicija do rekordnih

29 milijardi dolara.

Determinante kretanja stranih direktnih investicija po regionima

Postojao je veliki pad u prilivu direktnih stranih investicija u razvijenimzemljama, uporedo sa kontinuiranim padom u korporativnom investiranju, padom

vrednosti akcija i slabljenjem aktivnosti u nekim industrijama, odnosno uop{te kaoposledica lo{e ekonomske situacije. U nekoliko zemalja vra}anje dugova izme|ukompanija pra}eno je ni`im prilivom stranih investicija. Najzna~ajnije obele`jegubitka direktnih stranih investicija u razvijenim zemljama bio je padprekograni~nih spajanja i pripajanja kompanija, posebno u SAD i Velikoj Britaniji.U svakom slu~aju, priliv direktnih stranih investicija padao je u 16 od 26 razvijenihzemalja. Australija, Nema~ka, Finska i Japan bile su me|u zemljama sa

pove}anim prilivom investicija u 2002. godini.Odliv investicija iz razvijenih zemalja tako|e je opao u 2002. na 600

milijardi dolara, a pad je bio koncentrisan u Francuskoj, Holandiji i Velikoj Britaniji.Vrednost investicija iz Finske, Gr~ke, Norve{ke, [vedske i SAD je rasla.


33/39

Dodatak

stranih investicija u 2002. Priliv investicija u regionu opadao je drugu godinuuzastopno, sa 107 milijardi dolara na 95 milijardi, nejednako po subregionima,zemljama i industrijama. Svi subregioni, osim Centralne Azije i Ju`ne Azije,zabeleìli su niì priliv investicija nego u 2001. Prilivi u 31 od 57 privreda opali su.Me|utim, nekoliko zemalja zabeleìlo je ve}i priliv investicija. Me|u-regionalnoinvestiranje, naro~ito u jugoisto~noj Aziji i severoisto~noj Aziji, ostalo je zna~ajno,delom kao rezultat promene lokacije proizvodnih aktivnosti, razvijaju}i regionalne

proizvodne mreè i nastavljaju}i regionalnu integraciju. Investicije u elektronskojindustriji nastavile su pad zbog racionalizacije proizvodnih aktivnosti u regionima iprilago|avanja slaboj globalnoj tra`nji. Dok dugoro~na o~ekivanja za ve}i prilivinvesticija u regionima ostaju obe}avaju}a, kratkoro~ne prognoze su neizvesne.

U Latinskoj Americi i Karibima priliv investicija opadao je tre}u uzastopnugodinu, sa 84 milijarde dolara u 2001, na 56 milijardi, zahvataju}i sve subregione i28 od 40 regionalnih privreda. Specifi~ni faktori regiona doprineli su padu, aposebno ekonomska kriza u Argentini i ekonomska i politi~ka nesigurnost unekim drugim zemljama. Uslu`ni sektor je bio najvi{e pogo|en padom. Straneinvesticije u proizvodnji pokazale su se kao elasti~ne, sa gotovo nikakvompromenom, uprkos usporavanju glavnih regionalnih izvoznih destinacija (SAD) irastu}oj relokaciji radno-intenzivnih aktivnosti u Aziju. Od direktnih stranihinvesticija se o~ekivalo da ostanu na istom nivou i u 2003.

Region Centralne i Isto~ne Evrope ponovo je dostigao novi rekord od 29milijardi dolara direktnih inostranih investicija, u pore|enju sa 25 milijardi u 2001.godini. To pove}anje je prikrilo razli~ite trendove, sa investicijama koje su opadaleu 10 a rasle u 9 zemalja. Tok investicija se razlikuje u industriji - dobro se pokazaou automobilskoj, dok se suo~avao sa problemima u elektronskoj industriji.Tako|e je postojala tendencija da firme, uklju~uju}i i strane filijale, u nekolikozemalja Centralne i Isto~ne Evrope, naro~ito onim koje pristupaju EU, ukinudelatnosti zasnovane na nekvalifikovanom radu i pre|u u delatnosti koje dajuve}u novostvorenu vrednost, daju}i na taj na~in prednost visokom obrazovanju uodnosu na nekvalifikovanu radnu snagu. Vo|ene sna`nim talasom investicija uRusku federaciju i o~ekivanim pro{irenjem EU, direktne strane investicije u ovaj

i } j ij } i i di i 2003 di i Od d


34/39


Grafikon 2. 30 najve}ih primalaca SDI, 2002.(u milijardama dolara)


Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) rangira

zemlje po direktnim stranim investicijama u zavisnosti od veli~ine njihove privrede,udela te zemlje u prilivu globalnih investicija i udela te zemlje u globalnom GDP-u ina taj na~in sastavlja pokazatelj (indeks) uspe{nosti (performansi) zemalja u SDI.

Index performansi SDI za 1999-2001 pokazuje da Belgija i Luxemburg


35/39

Dodatak

verovatno nastaviti da raste. Istraìvanja budu}eg rasta zavise od faktora na makro,mikro i na institucionalnom nivou. Fundamentalne ekonomske sile rastainvesticija ostaju uglavnom nepromenjene. Transnacionalne korporacijenastavljaju potragu za novim trì{tima za investiranje i izvorima niskih cena resursai faktora proizvodnje. Da li }e ove sile voditi ka zna~ajnom pove}anju investicija usrednjem roku, zavisi od oporavka svetskog ekonomskog rasta i oìvljavanja narobnom trì{tu kao i pobolj{anja prekograni~nih spajanja i pripajanja kompanija.

Rezultati istraìvanja u transnacionalnim korporacijama i agencijama zapromociju investicija, koje su sproveli Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu irazvoj i druge organizacije daju optimisti~nu sliku na srednji rok. Prognoze zazemlje u razvoju mnogo su vi{e optimisti~ne nego u razvijenim zemljama. Odzemalja u razvoju se o~ekuje da budu mnogo aktivnije u privla~enju stranihinvesticija.

Dràvni propisi postaju otvoreniji

Zbog smanjenja inostranih investicija mnoge dràve ubrza}e liberalizacijupropisa. Ubrzanu liberalizaciju beleì region Azije i veliki broj zemalja uklju~uju}iLatinsku Ameriku i Karibe koje se otvaraju za strana ulaganja. Finansijski podsticaj

i nadmetanje za velike inostrane investicione projekte pove}ao je konkurencijuagencija za promociju. One se poslednjih godina fokusiraju na po~etne(greenfield) investicije.

Sve vi{e zemalja zaklju~uje Bilateralne investicione ugovore i Ugovore oizbegavanju dvostrukog oporezivanja. U 2002. godini Bilateralne investicioneugovore zaklju~ilo je 76 zemalja a Ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja68. Mnoge zemlje su zaklju~ivale Bilateralne investicione ugovore sa zemljama usvom regionu kako bi unapredile me|usobne investicije. Azijsko-Pacifi~ke zemljesu, na primer, potpisale 45 Bilateralnih investicionih ugovora, uklju~uju}i 10potpisanih sa drugim zemljama u toj regiji. Tako|e, postojalo je i pove}anje brojatrgovinskih sporazuma koji reguli{u i oblast investicija.


36/39


investicija posebno u sklapanje proizvoda za trì{te SAD. Podru~je slobodnetrgovine koje bi obuhvatalo severnu i ju`nu Ameriku, trenutno u razmatranju,moglo bi da pove}a trì{te, podsti~u}i direktne inostrane investicije kompanijakoje tragaju za efikasno{}u. U Africi je napredovanje ka stvaranju funkcionalneslobodne trgovine i investicionih podru~ja do sada bilo usporeno, mada jenekoliko sporazuma, mahom podregionalnih, usvojeno u skorije vreme. AGOA -Africki model unilateralnih povlastica - poseduje potencijal za {irenje trgovine i

investicija u regionu.Za zemlje srednje i isto~ne Evrope koje naginju Evropskoj uniji, strateski

izazov je uskla|ivanje propisa za direktne inostrane investicije sa Evropskomunijom, uz potrebu za maksimiziranjem potencijalne koristi od evropskihmehanizama, kao {to su fondovi za regionalni razvoj. Uspe{no adaptiranje na~lanstvo u EU }e tako|e zavisiti od sposobnosti tih zemalja da formiraju i razvijuinstitucionalnu strukturu neophodnu za administriranje i ispravno usmeravanjeraznovrsnih fondova koji su na raspolaganju u Evropskoj uniji za pomo} uekonomskom razvoju. Zemlje koje ostanu van EU se suo~avaju sa izazovomaùriranja i modernizovanja propisa o direktnim investicijama. Njihov cilj jeprivla~enje kompanija koje odlu~e da se premeste na jeftinije lokacije u okviruzemalja srednje i isto~ne Evrope.

Direktne strane investicije i trgovinski ugovori stvaraju megablokove zemalja

Vrednost (kumulativnog stanja) direktnih inostranih investicija u poseduoko 64.000 transnacionalnih kompanija, koje pod kontrolom imaju 870.000stranih filijala, porasla je u 2002. za 10%, odnosno na preko 7 triliona dolara.

Ulaganje u tehnologiju, uglavnom u okviru transnacionalnih kompanija, ostalo jestabilno u 2001, uprkos skoro prepolovljenom prilivu direktnih investicija.Procenjuje se da novostvorena vrednost koju su stvorile TNC u 2002. (3,4 trilionadolara) ~ini oko desetinu svetskog GDP-a.Transnacionalne kompanije daju tre}inusvetskog izvoza a SDI ~ine 10% svetske akumulacije Transnacionalne kompanije


37/39

Dodatak

izlaznih investicija zemalja u razvoju je dramati~no narasla, sa 3% njihovog GDP u1980. na 13% u 2002.

U ovom periodu koncentracija izlaznih i ulaznih direktnih stranihinvesticija u Trijadi (EU, Japan i SAD) ostala je prili~no stabilna. Do 2002.zastupljenost Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja je bila nalik tokudirektnih stranih investicija u okviru Trijade, dok je {ema Bilateralnih investicionihugovora manje li~ila.

Grafikon 3. Kumulativno stanje SDI me|u zemljama Trijade

(u milijardama dolara, 2001.)


38/39


Pridruèni saradnici Trijade, odnosno zemlje koje imaju vi{e od 30%direktnih investicija sa ~lanicama Trijade, imali su vi{e sklopljenih ugovora negonepridruène zemlje. Ovo navodi na zaklju~ak da se ekonomski prostor za ~laniceTrijade i njihove saradnike iz razvijenih zemalja pro{iruje sa nacionalnog naregionalni i da njihovi sporazumi ja~aju investicione blokove. Nastaju}a pojavame|usobnog ja~anja trgovinskih i investicionih sporazuma mogla bi da pruì dobitzemljama u razvoju koje su "insajderi" u takvim mega blokovima.

Pove}avanje zna~aja me|unarodnih sporazuma o investicijama

Zemljama su direktne strane investicije neophodne kako bi im pomogle uekonomskom razvoju, a nacionalno zakonodavstvo je bitno za privla~enjeinostranih investicija i pove}anje koristi od njih.

Kako bi privukle strane investicije, zemlje ubrzano sklapaju Me|unarodneinvesticione ugovore, na bilateralnom, regionalnom i multilateralnom nivou, izrazli~itih razloga. Za ve}inu zemalja u koje investicije pristizu to se radi upravozbog njihovog privla~enja. Za mnoge zemlje iz kojih dolaze investicije osnovno jeda zemlje doma}ini naprave regulativni okvir za investicije. Transparentan,stabilan, predvidiv i siguran regulativni okvir smanjuje rizik buducih direktnih

investicija. Regulativni okvir, na bilo kom nivou, osnova je za priliv stranihinvesticija, a da li }e njih i biti zavisi, pre svega, od ekonomskih uslova.

Broj Me|unarodnih investicionih ugovora, posebno na bilateralnom iregionalnom nivou, zna~ajno se pove}ao u pro{loj dekadi, pokazuju}i zna~ajinostranih direktnih investicija u svetskoj ekonomiji.

Na bilateralnom nivou, najva`niji instrumenti su Bilateralni investicioni

ugovori i Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Do kraja 2002.potpisano je 2181 Bilateralnih investicionih ugovora i 2256 Ugovora o izbegavanjudvostukog oporezivanja. Bilateralni investicioni ugovori su pre svega instrumentikoji {tite investitore. Ovakvi ugovori obuhvataju oko 7% vrednosti svetskihinostranih investicija i 22% vrednosti investicija zemalja u razvoju i zemalja


39/39

Tabela 2. Pokazatelji SDI i me|unarodne proizvodnje, 1982 2002.

(u milionima dolara i u %)


Documents

Medjunarodna kretanja kapitala