132655123 Otmice Zemunskog Klana Mile Novakovic

7/28/2019 132655123 Otmice Zemunskog Klana Mile Novakovic

http://slidepdf.com/reader/full/132655123-otmice-zemunskog-klana-mile-novakovic 1/310



Миле Новаковић

ОТМИЦЕЗЕМУНСКОГ KJIAHA

новастм

2013 .



К њ и г у п осв ећ ујем св и м к р и м и н а л и с т и ч к и м п о л и ц а јц и м а с а ж е љ о м g a н и к а д а н е м а ју

п р о б ле м е ко је j e и м а л а п о л и ц и ја у С р б и ји у

п е риоду 2000 - 2004 , к а о u св о јо ј п ородиц и u

ок ру же њ у к оји су м е т рп е л и св е ове годин е,



ПРВИ УДАР HA МАФИЈУ

“Поскок“

П

етооктобарске промене донеле су нове ве-

трове и у М инистарству унутрашњих посло-

ва Србије. Нова власт се на брзину органи-

зовал а. Т ребало je обезбеди ти дал>е функционисањесистема и изабрано je компромисно решење. Ha

чело полиције, први пут у историји Србије, дошла

су чак три министра. Божу Прелевића, адвоката,

предложила je Демократска опозиција Србије. Иза

Стевана Никчевића, некадашњег припадника Ре-

сора државне безбедности, стао je Српски покрет

обнове, док су социјалисти „делегирали “ СлободанаТомовића.

Д О С je, пре него ш то je освојио власт, у својим

наступима и предизборним изјавама обећавао да

ће, чим „скине“ Слободана Милошевића, прво pao

ветлити злочине из прошлости. Пре свих убиство

Славка Ћурувије, нестанак Ивана Стамболића и

четвороструко убиство на Ибарској магистрали.Чи м je ceo у ф отељу ком ини стра, П релевић je одлу-



чио да испуни п ред изб орна обећ ањ а л>уди који су га

послали на полицијску функцију.

Још t o k o m октобр а 2000. године, на Прелевиће-

во ин систирање почиње да се ф орм ир а група чији jeзадатак био да расветљава ликвидације и злочине,

али и да, први пут, евидентира организоване кри-

миналне групе. Тадашњи начелник Управе крими-

налистичке полиције, генерал Драган Илић, ставио

je на располагање све своје л>уде. Најпре мене који

сам био његов помоћник, задужен за опш ти крими-

нал, a затим и свог другог сарадника - потпуковникаМ иодрага Вуковића, помоћника за привредни кри-минал.

П релевић je, међутим, траж ио да се у полицију

врати и њен бивши припадник Азуба Милановић, у

то вр еме адвокат, који je са соб ом довео некадашњег

блиског колегу и сарадника из београдске полиције

Жељка Газапија. Екипа се лагано окупљала.Обе групе, за општи и привредни криминал,

имале су no 15 припадника. Прелевић je тражио да

на чело прве стане М илановић, али je он предложио

мене, као свог бившег шефа и, како je образложио,

тог тренутка најискуснијег полицајца. Другом гру-

пом, која je требало да се бави привредним престу-

пима, руководио je Миодраг Вуковић.Истраге на „крупним" предметима увелико су

трајале, када je донето и формално решење о обра-

зовањ у групе, коју су Л>уба М илановић и медији, по-

сле краћег периода, скраћено н азвали „Поскок“.

Решење о обр азовањ у оперативних радних гру-

па за сузбијање најсложенијих и најтежих облика

криминалитета у Републици Србији, донето je 23.

новембра 2000. године, a потписао га je тадашњи



начелник Ресора јавне безбедности Властимир Рођа

Ђорђевић. У решењу се прецизира „да се образује

оперативн а радна група за сузбијање општег крими-

нали тета и група за сузбијање привредног кримина-

литета“. Члановима ових група дата су овлашћења

да могу из сваког секретаријата, одељења и поли-

цијске станице да преузму документацију и пара-

лелно раде истрагу одређених кривичних дела. С

таквим уп утствим а и овлашћењ има поменуте групе,

прослеђена je депеша широм Србије - свим поли-

цијским одељењима.“Поскок" je добио најши ра овлашћ ења и највећу

слободу да истраж ује злочине. Припадници крими-

налистичке полиције никада до тада нису имали,

осим можда касније у „Сабљи“ такве могућности

да расветљавају кривична дела. Многи су тада, a и

данас, поставл>али питаш е заш то je уопш те било по-

требно да се формира засебна оперативна група и још да се нагласи да joj je задатак да реш ава најтежи

криминал, када je хо и иначе посао полиције?

Да би се донекле разумело ш та се то деш авало

окто бра 2000. године, м ор а се познавати и тадашњ е

стањ е у криминалистичкој полицији.

Управа криминалистичке полиције (УКП) Ми-

ни старс тва унутрашнјих п ослова Републике Србије,чији je ш еф био генерал Илић, имала je д ва одељења

—за о пш ти и привредни криминал, Криминалистич-

ко-технички центар (КТЦ) и Унутрашњу контролу,

претечу Генералног инспектората и садашњег Сек-

тора унутрашњ е контроле. О вако замишљ ен УКП на

папиру je имао велике надлежности и овлашћења,

али je у пракси то било знатно другачије. Одељ ење за

опш ти криминал им ало je одсеке за крвне и имовин-



ске деликте, као и за сузбијање наркоти ка. У свако м

од ових одсека радила су no дв а-три човека. Они су

искључиво систематизовали податке и бројке и го-

тово да нису учествовали у истрагама.

Укључивали су се у расветљавањ е најтежих кри-

вичних дела, попут убиства и тешких разбојништа-

ва. М ање су се бавили трговин ом наркотиц има и то

најчешће само као коорди натори рад а на терену.

Привредно одељење je имало далеко више

уплива у актуелне догађаје и његови припадници су

се укључивали у истраге. Истине ради, чинили су тоготово искључиво no политичким налозима, ш то им

je знатно отежавало рад. Није било слободе у дело-

вању. Унутрашња ко нтрола je, такође, имала ограни-

чења. Утврђивали су пропусте у раду својих колега и

одлазили на терен искључиво када je некога требало

сменити и именовати другог руководиоца. Службе-

ници Криминалистичко-техничког центра су одла-зили на терен no Србији, вештачили, радили увиђаје

са локалном полициј ом, a no потреби ишли су и док-

тори судске медицине, којих je у М УП и тада било, да

на лицу места раде обдукције.

У свему овоме изузетак je био Београд. Ин-

спектори УКП Министарства унутрашњих послова

Србије нису се мешали у рад београдске оперативе,

осим папиролошки, када je требало систематизо-

вати податке. Главни разлог те несарадње лежао je

у чињеници да je београдска полиција имала квали-

тетнији кадар од оног у МУП и није било потреб е да

се УКП укључује у њихов рад.

Захваљујући генералу Драгану Илићу, данас

сведоче многи оперативци из тог периода, крими-

налистичка полиција je релативно без последица



изашла из ратов а на простори ма бивше С ФР Ј —Хр-

ватске, Босне, али и дешавања на Космету и t o k o m

бомбардовања СРЈ 1999. године. Оперативци су и

тада одлазили на терен, „појачавали“, како то вол е да

кажу, службу на терену и пазили да се ништа лоше

no криминалистичку полицију не догоди, што би

касније могло да има последица. Генерал Илић, као

један од тада најстаријих у МУГТ и на колегијумима

ове службе, „питао се за много тога" и вешто избе-

гавао задатке политичара и претпостављени х у тим

ратним временим а.Таква криминалистичка полиција дочекала je

и 5. октобар 2000. године. Било je свима јасно да се

неш то мо ра предузети ако се желе резултати, посебно

у реш авањ у нерасветљених злочина, којих je већ тада

било доста, почев од убистава високих полицијских

функционера, до мин истра одбране и генералног ди-

ректора ЈАТ-а. Ипак, некадашња опозиција највише je инсистирала на решавању нестанка Стамболића,

убиства Ћурувије и злочина на Ибарској магистрали.

Н ова вл аст латила се посла да истражи ове до-

гађаје. Коминистар полиције Божа Прелевић имао

je најтежи задатак —да окупи људе који ће ставити

тачку на те догађаје, a кривце п ривести правди. У по-

менуту групу оперативаца из тадашњ ег УКП Минис-тар ств а, ушли смо ja, Гвозден Гагић, С рбислав Ранђе-

ловић и Драган Карлеуша. Из београдске полиције

доведени су Родол>уб Миловић, Славиша Совтић и

други... П релевић je инсистирао на повратку М ила-

новића, који je са со бом довео Газапија.

Откуд М илановић у свему томе? Он je својевре-

мено радио у СУП Београд, у Одељењу за сузбијањенаркотика. Тамо се и упознао са Газапијем. Тада сам



им шеф био ja. Милановић je стекао добре оперативне

везе t o k o m свог рада на сузбијању наркотика. Убрзо

je пребачен у Одељење за сузбијање крвних делика-

та (решавање убистава) и захваљујући својим опера-тивним везама расветљава неколико злочина. После

сукоба са тадашњ им руководством београдске поли-

ције, М илановић напушта службу и постаје адвокат.

После извесног периода, он je ухапшен у Нишу,

у највероватније „режираној" акцији под сумњ ом да

je са групом лица из Београда трговао наркотицима?!

Д ва месеца je провео у притвору, a да га истражни су-дија није саслушао. Када je запретио штрајком глађу

доводе га код судије где даје изјаву. Убрзо je пуштен,

a у каснијем поступку je ослобођен сваке кривице.

T o k o m адвокатске каријере упознао je многе полити-

чаре и опозиционаре.

Како се бирао кадар за „Поскок"? Србислав

Ранђеловић je раније био шеф Одсека за имовин-

ске деликте у УКП. Због неспоразума са тадашњим

руководством, прелази да ради у Вишу школу

унутраш њих послова . Знало се, међутим, да je он још

у Ваљеву, где je започињао полицијску каријеру, ра-

дио у аналитици. Такав човек je био потребан „По-

скоку“ Неко га се сетио и он се обрео у овој поли-

цијској екипи. Нема сумње да je ово била одскочна

даска за шегову каријеру. Убрзо постаје начелникУКП, иако je постојало мн ого квалитетнијих кадро-

ва, a t o k o m акције „С'абља“ иако je био на челу кри-

миналистичке полиције, углавном je про вео на боло-

вању. После тога je именован и за првог генералног

инспектора МУП Србије, a затим и за помоћника

начелника Ресора јавне безбедности генерала Ми-

рослава Милошевића. У пензију je отишао са места



помоћника директор а полиције.

Н иш та мањ е није било изненађење ни када се у

„Поскоку" о брео Драган Карлеуша. Популарни Кар-

ло, због то га ш то je увек био спреман за шалу, био jeомиљен међу колегама. Пре 5. октобра радио je као

инспектор у имовинском одсеку, задужен з а нацио-

нална блага. Када je чуо да се форм ир а засебн а група

криминалистичке полиције, тражио je да и он буде

н>ен део. Тако се наш ао у „Поскоку". Касни је je, попут

Ранђеловића, направио вртоглаву каријеру. Његов

успон се поклапа са доласком Душана Михајловићана чело полиције. Испоставиће се да Михајловић

никог у М УП Србије није позн авао осим К арла. A и

Карлеушу je познавао преко његове супруге, која je

имала агенцију за о безбеђењ е и бринула о Михајло-

вићевој „Лутри".У сваком случају, Карлеуша je доспео до заме-

ника начелника УКП, када je шен шеф био РадованКнежевић (доведен из Суботице на чело кримина-

листичке полиције), a потом, када се формира Уп-

рава за борбу против организованог криминала

(УБПОК) и за заменика начелника ове службе. Шеф

му je опет био Кнежевић.Гвозден Гагић je био логично решење за „По-

скок“ као шеф одсека за крвне деликте. Од бео-градских оперативаца узети су најбол>и из крвних

и имовинских деликата —Родољуб Миловић, Лазар

Јанковић, С лавиш а Совтић... Већина њ их je „Сабл>у“

изнела на својим плећима и данас заузимају или су

заузим али високе позиције у српској полицији.

“Поскок" je радио тако што je за све предмете,

које су почели да обрађују, добио копије документа-

ције и списе. И ако су многи хтели да „П оскок“ „заду-



Оперативнараднагрупа„Поскок"

жи“ предмете, они су то одбили, и паралелно ради-

а и са групама које су раније фо рмиране да и страже

злочине. Конкретно за истраге у предм етима „Ћуру-

вија“, „Стамболић" и „Ибарска“.

Упоредо са тим и страгама, „Поскок" je кренуо у

систематизацију полицијских оперативних сазнања

о криминалним групама у Србији. Евидентирани

су „вождовачки", “звездарски", “раковички", “ново-

београдски", „сурчинско-земунски" клан... Био je то

почетак настанка чувене „беле књиге“ МУП Србије

о организованом криминалу, која je завршена јуна

2001. године и захвал.ујући министру Душану Ми-хајловићу, који ју je поделио члановима Владе Ср-

бије, убрзо осванула у „Вечерњим новостим а" a кас-

није и другим медијима.

Како су форм иране екипе за реш авањ е злочи-

на? Азуба Милановић био je вођа подгрупе која се

бавила „И барском м агистралом". Н ајвише сазнањ а

у том тренутку било je управо о страдању четво-



рице функционера СПО, јер je експертски тим те

странке завршио више од пола посла и прикупио

прегршт доказа. У решавању овог злочина отпо-чела je тесна сарадња са Ресором државне безбед-

ности, јер су и они формирали групу која се тиме

бавила. Врло брзо се дошло до података о начину

на који je камион са Царине д ат Др жавној безбед-

ности, ко га je извезао трагичног дана, 3. октобра

1999. године из базе ЈСО у Липовици... Д ошл о се и

до података како je униш тена страни ца о регистра-цији специјалних возила МУП Србије, управо да

би се заташ кал и трагови.

Али, та сарадша са ДБ, иако су били на истом

задатку, није ишла глатко. Напротив, неповерење je

било велико. У једном тренутку „Поскок“ приводи

истражном судији бившег начелника тајне полиције

Радета Марковића, a Милорад Улемек Легија, ко-мандант ЈСО, доводи своја два момка осумњичена

за злочин, у Палату правде. Да парадокс буде већи,

кривична пријава je састављ ена у „Поскоку “ a ноше-

на je потом у ДБ, јер ови нису били најстручнији за

писање при јава за уби ства, с обзир ом да то није био

њихов делокруг рада. „Поскок“ ниједног тренутка

није имао прилику ни да види, a камоли разговар а са

осумшиченима Ненадом Илићем-Главоњом и Нена-

дом Бујошевићем-Рамбом.

Све je то „завршавао" Легија, „спасилац" 5. ок-

тобра и све je било накарадно. Зато je и могло да се

догоди да у пријави стоји да je шеф ДБ Марковић

„лично наложио Илићу“, припаднику Улемекове је-

динице, да вози камион на Ибарској магистрали.

Легије ту нигде није било. Он je тада „испуштен" из

кривичне пријаве. Једино je тада Даница Драшковић



о њему говорила као о криминалц у и убици. За мно-

ге je и касније био „господин Легија" - све до уби ства

српског премијера Зорана Т>инђића.

Предмет „Ћурувија“ у „Поскоку" задужили суЗлатко Кесић и Драган Карлеуша. Основа рада je

било истраж ивањ е мест а злочина и разго вор са пра-

тећом службом ДБ, која je тог дана „опсервирала"

позн атог новинара. To „Поскоку", међутим, није доз-

вољено. Криминалистички полицајци су морали да

састављају листу питања и да je до ставе Д ражавној

безбедности. Они би обавили разговор са мом цим акоји су пратили Ћурувију, a затим извештај враћа-

ли „Поскоку". Кесић и Карлеуша, уз остале из „По-

скока“, на те њихове одговоре додавали су нова пи-

тањ а и потпитањ а и наглашавали на које околности

да се изјасне. И тако неколико пута. Ha крају je, ка-

ко-тако, састављен извеш тај.

Оно ш то je било уочљиво, јесте да су све њихо-ве изјаве биле синхронизоване и „дохеране" Очиг-

ледно je да их je сачи њавао и сти човек, који je водио

рачуна да нешто не „омакне“. Да je „Поскок“ могао

лично да разг ов ар а са онима који су 11. априла 1999.

године пратили Ћурувију, вероватно би било пома-

ка у истрази. Планирано je да се саслушају и опера-

тивци ДБ који су радили тог дана на прислушкивању

Ћурувије, али je и то било онемогућено. М ноги у по-

лицији и данас верују да се ту крије „кл>уч“ целе ис-

траге. Далеко би боље било да ти л>уди каж у са ким je

све Ћурувија тог дана разго варао о њ еговом кретањ у

и намер ама, али и колико често и кога су о томе мо~

рали одмах да извештавају.

О Стамболићевом нестанку истрагу je водио

Гвозден Гагић. Најмање података „Поскок“ je при-



купио о овом догађају. Стало се пред вратима ДБ.

И овде je основа истраге била обрада лица места и

испитивање сведока који je видео сам мом енат кид-

наповања бившег председника Председништва Ср-

бије. Taj Београђанин описао je бели комби и дао чак

прва три броја регистрације. С азнањ а су говорила да

возило припада тадашшем Ресору државне безбед-

ности. Разговарало се и са С тамболићевим комшија-

ма који су описивали да су данима пре отми це виђа-

ли разна возила у улици и непознате људе у њима.

Из тајне полиције, међутим, „Поскоку" je послато

објашњење да су они „радили на опсервацији стра-

них диплом ата“ који су смеш тени у близини.

И то je све ш то je „Поскок“ успео у том тренутку

да уради. Али, на свакодневним колегијумима, у из-

двојеном п ростору МУП, оперативци су размењ ива-

ли информације. Говорећи о актуелним дешавањи-

ма, по стојала су сазнања да посебна пажњ а треба дасе посвети сурчинско-земунском клану. „Поскок" je

имао инсајдера у њиховим редовима. Била je то ве-

лика тајна.

Протекао je кратак период од десет година a

није ни професионално-полицијски откривен његов

идентитет. У времен има вртоглавог успона овог кла-

на на криминалној лествици у Београду наш инсајдер je покушао да побегне из криминала и отпочне легал-

ни бизнис. Такви покушаји су код вођа клана прог-

лашавани велеиздајом и најоштрије санкционисани,

најчешће смртним пресудама. Сплетом разних окол-

ности, кратак боравак у затвору, полицијска потрага

због које je боравио у иностранству удаљила га je из

групе у времен има њихових највећих злочина тако даније обухваћен истрагам а и кривичним прогоном.





ЗЕМУНСКИ КЛАН

Одред смрти

К

умови Душан Спасојевић, звани Дућа (1968),

рођен у Аесковцу и Миле Луковић, звани

Кум (1968), рођен у селу Доњи Гајтан, М едве-

ђа, непознати до 1993/94. године, за наредних десетгодина формирају најмасовније злочиначко удру-

жење у Србији и овом делу Европе. Бавећи се кри-

миналом, стекли су имовин у вредну више десетина

милиона евра.

Кумови



Душан Спасојевић je после служења војног

рока 1992/93. године дошао у Београд. Ту je упознао

Тању и са њом кратко боравио у Немачкој код ње-

них родитеља. Венчали су се 1994. године и настани-ли у приземној дворишној кући Тањиних родитеља

у улици Ф ран ца Розман а у Земуну.

Венчаног кума, познаника из детињства Ми-

лета Луковића, Спасојевић je довео у Београд. Пре

напуштањ а М едвеђе Луковић je радио као страж ар у

руднику Леце, a био je и затвор ски чувар у Пришти-

ни. У Београду нису ни покушавали да нађу некипосао. Одмах су почели са ситним криминалом:

крађама, крађ ама аутомобила и препродајом херои-

на на ситно д о 1995/96. када их je у Сурчину прихва-

хио Азубиша Буха, зван и Чуме, з а кога су продавали

дрогу. И то углавном no Земуну и Н овом Београду.

МафијашкикомплексуШилеровој

До 1999. године скупили су банду која у бео-

градским криминалним круговима у то време није

имала значајније место. Поред дроге, рекетирања,



крађе аутомобила и враћања власницима за новац,

извршили су и неколико убистава, углавном чланова

противничких банди на тржишту наркотика (Дра-

гана Угарковића, званог Угар, Перу Милошевића,Жељка Вулетића Х ам зу „Шодера“ и друге).

У то време са кумовима чланови криминалне гру-

пе били су браћа С имовић - Милош и Александар, за-

тим Влада Милисављевић, звани Будала, Милан Јури-

шић Јуре, Никола Бајић Баја, Марко Петровић Мами-

ца, Саш а Петровић, Жел>ко Михајловић Црногорац,

Нинослав Константиновић Нино, Душан Крсмановић.Нешто касније, придружили су им се: Миладин Су-

вајџић, звани Т)ура Мутави, и Сретко Калинић Бели.

Поред наведених сталних чланова, у групу су повре-

мено укључивани и други криминалци за извршење

појединих кривичних дела (дрога, отмице, убиства).

Пре свих, браћа Фишкали и „Пацов“ из Пожаревца,

Опачић из Новог Сада, „Јапанац", „Кобац", „Гагец“ каои велика група млађих дилера хероина из Земуна.

Због свакодневног дружења и пословања са

Азубишом Бухом, званим Чуме, кумовима и њихо-

вој банди убрзо je скочио рејтинг у криминалним

круговима. A нешто касније познан ство и све п р и о

нији однос са Милорадом Улемеком, званим Аегија

(1998/99), донео им je и у Београду и у Србији не-виђену криминалну моћ.

Спасојевића и Аегију упознала je Аегијина

супруга Александра, која je била супруга убијеног

„Шуце“. Спасојевић je био пријатељ са покојним

„Шуцом“ и када je убијен, пом агао je његовој удови-

ци. Када се Александра удала за Легију, често су се

виђали на заједничким дечјим пр осл авам а рођенда-на и другим слављима.



Првапостава Земунскогклана

После убиства Жељка Ражнатовића Аркана

(јануар 2000. године), Аегија уз логи стич ку подрш -

ку ДБ добија задатак да ликвидира организаторе

Ар кановог уб иства. За тај посао, од абрао je Душа-

на С пасојевића и његову банду назван у „земунски

клан “. „Земунц и" су тај зада так схватил и као важ андрж авни п осао и од тада су се понашали као исту-

рена песница ДБ. Са Леги јом су направил и списак

криваца за Арканову ликвидацију, и проширили

га крим ин алцим а који су им стојали на путу. Тако

су почетком 2000. године извршили серију убис-

тава. Kao на филму убијали су редом све оне са

Легијиног списка. Најпре Бранислава ЛиновићаДугог, затим Зорана Давидовића Ћанду, Зорана

Ускоковића Сколета, Т одора Гардашевића, М ирка

Томић а Босан ца, Р ади слава Трлајића - Бату Трлају

и друге.

Ha захтев ДБ и Легије, учествују у покушају

уби ства Вука Д раш кови ћа у Будви, a по сто је инди-



ције да су имали одређену улогу у убиству Славка

Ћурувије и отмици Стамболића.

Своје скромно учешће у организацији протео

та 5. ок то бр а 2000. године приказали су као пресуд-

но. Тврдили су да су они изнели главни тере т у тим

догађајима. Себи су приписали да су они повезали

врх ДОС-а са Легијом и Бошком Бухом и убедили

их да пређу на страну опозициje и народа. В еш то су

манипулисали да располажу великим политичким

утицајем, a преко Легије су сугерисали и поставља-

ли своје људе на, за њ их важне позици је у МУ П, ДБ

и правосуђу.

Чињ еница je д а су већину оружја о тетог 5. ок-

тобра из ОУП Стари град пренели у Сурчин. У на-

редном периоду, за бројна уб иств а које су изврши ли

Калинић и Луковић, употребили су те „калашњико-

ве “. Зна се да су са Легијом уче ствовали у операцији

хапшењ а Мил ошевића у вили „М ир“ a крајем 2000.

године извршили су нову серију убистава. Сада су

на удару били: Срђан Лгујић, Жељко Бодиш, браћа

„Фи ш кали“ - Зоран и Драган Живковић.

Ha једном од састанака „Поскока" изнет je по~

датак:

- Спрем ају се отмице богатих л>уди. To плани-

рају кумови Душан С пасојевић и Миле Луковић.

Било je то само месец дана после петооктобар-

ских догађаша.

У том тренутку „Поскок", али ни већина поли-

цајаца, не знају да се том клану прикл>учио и Мило-

рад Улемек Легија.

Инсајдер je испричао да ће се на мети наћи они

људи за које се верује да су се „обогатили у врем е М и-

лошевића, na но ва власт и неће много око тога диза-



„Многосмојаки...“

ти прашину". Данас се зна да су планирали отмицу

неког из породице Карић, Милана Јанковића Цепте-

ра, М иодрага Костића Колета, Жељка М итровића из

„Пинка“, П етра М атића из МП Ц, али и спортисте по-

пут Драгана Цајића.

Кртица из „сурчинско-земунског клана" објас-

нила je и како су вође дош ле на ту „генијалну идеју".

„Земунци" су годинама крали аутомоби ле и враћали

их уз откуп. Си стем рада су разрадил и до савршен-

ства , a касније су га примен или и код киднаповања.

Украли би ауто, чували га, преговарали са власни-

ком, показивали га да се власник увери да je код

њих, и на крају би орган изовали п рим опреда ју нов-ца. Представљ али су се као озбиљ на „фи рм а“ која не

вара. Кад би власник избацио т ор бу са новц ем негде

на ауто-путу, што je постао њихов заштитни знак,

„љубимац" би га чекао на договореном месту. Тако

су стицали иск уство. Годинама су то радили и има-

ли су „изузетн о уиграну екипу".



Киднаповања су имала иста обележја, као и

„посао“ са аутомобилима. Опет je примопредаја

новц а обављ ана негде на ауто-путу, јер су тако најбр-

же могли да утекну.“Поскок“ je, захваљујући инсајдеру, али и опе-

ративним сазнањима, знао да ту екипу поред вођа

клана, чине и браћа Александар и М илош Симовић,

браћа Душан и Ђ орђе Крсмановић, М илан Јуришић,

Владимир М илисављевић-Будала... Донета je одлука

да се прислушкују. Али узалуд, они су имали још јед-

ну особеност. У акцијама су користили „специјале",мобилне телефоне кориш ћене сам о за ту прилику.

Средином новембра, док се „Поскок" још

уигравао, стиже потврда инсајдерових информа-

ција. Киднапован je Вук Бајрушевић, брат Бојане

Бајрушевић, удовице Владе Ковачевића Трефа. Три

недеље касније, отет je и осмо годишњи Стефан Жи-

војиновић, првенац Лепе Брене и Слободана БобеЖ ивојиновића. Дан ас се зна да су киднап овања из-

вршиле различите екипе, али су се ове две отмице

на чудан начин укрстиле и неки их догађаји доводе у

тесну везу. И страгу обе отмице добила je у „задатак“

група „Поскок".

Много касније, Дејан Миленковић Багзи ће у

својој „исповести" тужиоцу и судијама рећи да суЛегија и Дућа чинили све да „Поскок“ расформи-

рају, јер су се уплашили. Кренули су да компроми-

тују поједине оперативце, како би се екипа распала.

Сметао им je „Поскок“, јер je почео да расветљава

отмице. Спасојевић je, како je сведочио Багзи, 2001.

године говорио да je „држ ава у држави", да je најјачи,

да уза себе има ЈСО, да им а заш ти ту Легије, да га сеобична полиција плаши...



- Спасојевић je до ста урадио да се „Поскок"

растури — тврд и Багзи. - Када je угашен, Дућа се

осећао као најмоћнији.

Уместо „Поскока" никао je УБПОК (Управа заборбу против организованог криминала). Радници

„Поскока" добили су задатак да направе организа-

цију и систем атизац ију нове управе. Оби шли су не-

колико зем аљ а и одлучено je да се форм ир а одељеше

у оквиру постојеће Управе криминалистичке поли-

ције, које би бројало од 30 до 50 радника. Њ ихов за-

датак je био да прате криминалне групе, да откријуњихове везе са локалном полицијом, али и другим

државним органима.

Када су Радован Кнежевић и Карлеуша добили

такав предлог, одбили су га. Направили су супрот-

но —нову управу у МУП, „полицију у малом". Број

л>уди се попео на 300 до 400 и им али су 50 о дсто већу

плату од осталих. Тако су ство рен е две криминалис-тичке полиције (УКП и УБПОК), које су уместо да

сарађују, од старта биле сукобљене. Већину руково-

дећег кадра, на чијем je челу био К нежевић из Субо-

тице, чинили су полицајци из Војводине, који су за

викенд одлазили кућама. С ведоци тог врем ена кажу

да су Кнежевић и заменик начелника ДБ Брацано-

вић свако радн о јутр о проводи ли заједно испијајући

кафу - или у УБП ОК-у у Макишу, или у ДБ на Бањи-

ци. Правили су, како су говорили , стратеги ју против

организован ог криминала. Ти разго вор и су и данас

предмет спекулација.

Тако je угашен „Поскок".



БОЈАНА, УБИЋЕМО ТИ БРАТА!

ВукБајрушевии

Београђанин Вук Бајрушевић (1973) отет je 7.

новембра 2000. године око 19.15 сати на пар-

кингу у Улици Жарка Вуковића Пуцара, ис-

пред броја 17. Био je у посети мајци, која станује у

тој згради. Ж ивео je, иначе, у Земуну.Његова мајка Десанка Вуковић позвала je у

19.30 сати полицију и пријавила нестанак сина. Њу

je, како je испричала, п озвала комшиница са десетог

спрата и рекла joj да je са терасе ви дела да „двојица

младића у црном" покушавају да узму кола њеног

сина Вука. Десанка je истог тренутка окренула си-

новљев мобилни. Он je, међутим, већ био недосту-пан, иако je из куће изаш ао сам о неки минут раније.

Десанка je сишла на паркинг и угледала Вуков

„ауди А8“, отворених врата. Ha сувозачевом месту

била je његова ташна са документима. Од њега ни

трага. У међувремену, на паркинг je стигла и ком-

шиница. О на je испричала да je видела двојицу мо-

мака у црним јакн ам а, a један je имао и црну плетенукапу на глави, како „обилазе" око Вуковог аута. Иза



„аудија" je било паркирано веће во зил о са упаљеним

светлима. Она није видела Вука, није чула свађу,

нити тучу, или пуцње.

Дан касније, Вукова сестра Бојана Бајрушевићдолази код генерала Драгана И лића и саоп ш тава му

да су joj бр ата отели и да су се киднапери јавили. Та-

дашњи начелник криминалистичке полиције Србије

упућује je на групу „Поскок" и мене. После краћег

разговора и нећкања да сарађује са полицијом, Боја-

на je отиш ла кући.

Три дана касније Бојана се поново појавила у„Поскоку". Опет je тражила помоћ, али je и даље од-

бијала пуну сарадњу. Kao д а није вер ов ал а полицији.

У међувремену обратила се за помоћ Милораду

Улемеку Легији, од кога добија обезбеђеше, јер „се

осећала угроженом"?! Његови м омц и брину о њеној

безбе дности код куће, али и на послу. Легија je тад а

јо ш активан припадник М УП Србије.

П озиви отми чара постали су свакодневни. По-

сле неколико дана, у Бојанино двориште нападачи

убацујују шок-бомбу. Она сумша да су киднапери,

о чијем идентитету ништа не зна. Данас, међутим,

постоје непотврђена оперативна сазнања да je бомбу

бацило обезбеђеше, које joj je дао Легија, како би je

уплашили и натерали да ш то пре пристане да плати

откупнину за брата.Како je дошло до охмице?

Киднапери су неколико дана пратили Вука

Бајрушевића, званог Мали Треф. Овај надимак до-

био je no зету, мужу сво је сестре Бојане - Владану Ко-

вачевићу Трефу, који je био близак са Марком Ми-

лошевићем, сином тадашњег председника Србије.

Ковачевић je убијен под још нерасветљеним околно-



стима крајем деведесетих година. Вук je поменутог

дана био на сплаву „М онца“, код хотела „Југославија"

у Н овом Београду, a онда се упутио ка Бановом Брду,

да обиђе мајку. Паркирао je свој „ауди A 8“ и попео

се у зграду.

После пола сата, п озвао je девојку која je ради-

ла у бутику у Пожешкој улици и питао да ли су му

скраћене панталоне. Када je добио потврдан одговор

кренуо je да их узме. П оздравио се са мајком и сишао

доле.

Био je мрак. Увек опрезан, окренуо се и осмо-

трио околину, али ништа му није било сумшиво.

Пришао je ауту и ceo за волан. Изненада и муњеви-

то прилазе му тројица мушкараца са фантомкама

на глави и извлаче га из возила . Везују га лисицама.

Убацују га на задњ е седиште и гурају му главу на ко-

лена. Један од отмичара покуш ава да покрене „ауди“.

To му не полази за руком због шипке на мењачу, која je служила као заштита.

У следећем тренутку, стиже још један од кид~

напера у свом возилу и зауставља се иза „аудија“.

Извлаче Бајрушевића и убацују га у ауто на задње

седиште. Ш ироком лепљивом трако м обмо тавају му

пола главе —очи, уши, нос...

- М ислим да смо се возили око 15 минута, a ондасу ме извукли и з тог, и убацили у гепек другог вози-

ла —сведочио je касније Бајрушевић. - После 15-20

минута поново су ме пребацили у треће возило, опет

на задње седиште. Узели су ми мобилни телефон и

када су нашли Бојанин број, назвали су je. Гурнули су

ми апарат у руке и наредили да joj каж ем да сам отет.

После извесног времена ауто се зауставио ижртву су увели у кућу. Сада се зна да je Вук Бјару-



шевић прво одведен у викендицу на Фрушку гору,

у селу Банстол. Скровиште je обезбедио Милан Ју-

ришић Јуре, a кућа je власништво човека са којим

невенчано живи његова мајка. Вук je све време био

везан лисицама.

- Ћути и седи!

To су биле једине речи које су м у тад а упућене.

Убрзо остаје сам. Чује ж ам ор у другој соби, али

не разазнаје о чему разговарају. Следећег момен-

та пон ово неко улази. С кидају му лисице, али сам о

толико да би му руке везал и напред. Тако му je бармало удобније, ако се о удобности уопште може

говорити. Приносе му чашу са соком. Осећа неко

пра ш касто грумење у течности и зна да га успављују.

Буди се. Не зна колико je спавао. Доносе му

храну. Када жели у „тоалет", м ор а да лупа или виче.

После д ва, три дана од отмице, чује груб мушки

глас. Неко му je п ромр мљ ао да je он „главни“. „Глав-

ни“ му упућује низ псовки, прети д а ће га убити ако

му не дају „пет милион а марака", уз опаску:

- Д ост а сте се ви накрали!

Неколико пута га ударају тврдим предм етом у

ребра.

- М ислим да je био кундак, рећи ће касније.

После батињаша изводе га из куће, стављају у

кола и крећу у непознатом правцу. О дм ах му гурајумобилни у руке да разговара са сестром. Говори

jo j, no њиховим упутствима, да сакупи новац и даништа не пријављује полицији.

Отмичари су, како je касније утврђено, сваки

пут са Бојаном Бајрушевић разговарали из кола у

покрету, како им полиција не би ушла у траг на ос-

нову анализа базних станица. Ово ће бити метод



који ће кор истити у свакој наредној отмици, како би

избегли да буду лоцирани.

По завр ш етку разго вор а између брата и сестре,отми чари га не враћа ју у викендицу, већ настављају

да возе. Следеће скровиште je у Новом Београду, у

Улици Радоја Дакића. У том стану, који je изнајмио

М иладин Сувајџић, звани Ђура М утави (сада сведок

сарадник), живео je њихов члан Марко Петровић

Мамица, са којим ће се „земунци" касније крваво

разрачунати.Вук je опет с ам у соби, док у другој чује жамор.

За разлику од Фрушке горе, у Новом Београду га

боље хране.- Добијао сам пљескавице, вешалице, паштете,

хлеб... - сведочио je Бајрушевић касније. - Ha оном

првом мес ту где су ме држали готово ми нису дава-

ли да једем.П ретпостављ а се да je у овом скровишху у но-

вобеоградским павиљонима код Института за мај-

ИзнајмљенистануРадојаДакнКа



ку и дете Бајрушевић провео десетак дана. Свака

три-четири дана скидали су му лепљиву траку са

лица и дозво љавал и да се умије, a онда би му je опет

залепили. Увек би крај њега стајао муш карац сафантомк ом на глави. Када се, једног тренутка, пож а-

лио да га јако пеку очи, „умилостивили" су се, na су

му стављали испод траке газу или завој. Све време

je био везан. Лисице на рукама и ногама биле су по-везане ланцем.

Две недеље после отмице, трећи пут мењају

склониште. Вука убацују у возил о, и као први пут, утоку вож њ е гурају му телефон у руке да зов е сестру.

Вук: - Бојана, жив сам! Боле ме очи. Везане су

ми о тк ак о сам овде. Н и ш т а не видим. Саслуш ај ме,

они he ме пусШиШи з а д ва милиона, a о ст а л о на реч

још милион u по.

Бојана: -Н и ш та се не секирај Џони, само ми

каж и јеси ли Ши добро.

Вук: - Јесам, ал сам мал аксао, нишШа жи во не једем.

Бојана: - Сам о Ши једи јуначино м оја u др ж и се

као шШо се држ им u ja. .. Н и ш т а не брини. Ja сам са

њим причала. Д ва милиона немам, ал скупљам ja,

све ш т о има с ес тр а je д ал а за Шебе. Сабери се чове-

че, као шШо сам се u ja сабр ала. Ово психички м ор а

g a се издржи. Д аћу све ш т о им ам - u срце u душу. Све сам рас пр од ал а!Гд е Ши je кључ од „ау ди ја“?

Вук; - Тамо на брду...

О тмичари прекидају разговор , јер су помисли-

ли да се неш то договарају ван предвиђеног.

Отмичар: - IUma cme причали?

Бојана: - З а кључ od “ayd uja“ га п и т а м da могу

da га п родам...



Вук: - Ha брду у торбици.

Бојана; - Добро. Све сесШра Upogaje. ДоГурала

сам преко милиона, д в а нем ам cag. Нек а ми Ше дају

з а ово шШо имам , па hy g a скупимресШо, ако моГу g a

чекају за остал о. Не мислиш, ваљда, g a ja от еж ем u

g a je мени go зе за њ а! Jecu ли Ши луд?!

Вук: - Ослепећу Бо јана .

Бојана: - НишШа Ши не брини. Heheui ga осле-

пиш, ако ослепиш ja ћу њ им а g a ј... кеву. Д рж и се

јуначино ко 6oia Ше молим.

Вук: - Бићу жив u ja ћу g a им кажем ово ш т о

си ми т и рекла.

Следећа локација за његово скривање био je —

Сурчин. Одабрана je једна од две куће Дејана Ми-

ленковића Багзија, (сада сведока сарадника), коју

му je поклонио Л>убиша Буха Чуме, такође сведок

сарадник, у Во јвођанско ј улици 24 1—243. У просто-

рији у коју га убацују, поред л еж аја je умиваоник. Ту

мокри. Уколико би имао потребу за великом нуж-

дом, давали су му кофу. Осећа да су две особе са

њим. Оне га хране паштетом, кобасицом и хлебом.

И дал>е су му лисиц ама везан е руке и ноге, a између

je ланац. Све врем е има и лепљиве траке преко лица.

- Једног од отмичара веома je занимао мој сат

—препричавао je Вук полиц ајцима једну од епизо-

да свог заточеништва. - Питао ме je да ли je реч о

„Брајтлингу" са локатором . Д одао je да такве сатове

у нашој земл>и имају две-три особе и да на основу

тога м огу да се лоц ирају где су. To je било док су ме

држали на трећој локацији. Ту сам чуо и буку авиона

и претп остављ ао сам да je аеро дро м у близини.

Једног јутра осећа неку ужурбаност отмичара,

као да их je више. Говоре му да су се чули са његовим



БагзијевакућауСурчину

ујаком из Суботице и да се он много залож ио за ње-

гово ослобађање. Скидају му лепл>иву траку, али ос-

тављ ају заво ј преко очију, који чврш ће стежу. Дају му

ујака на телефон и наређују му да му каже да не прави

глупости и да се придрж ава упутстава отмичара. Те-лефон узим а неко од киднапера и настављ а разгово р.

Вук je свестан да je ујак претходно тражио потврду да

му je сестрић жив и да су му зато дали телефон.

Смештају га на задње седиште неког возила и

полазе. T o k o m вожњ е два п ута се заустављају. С тоје

no неколико минута и опет крећу. Трећи пут стају.

О вог пута све je другачије. Наређују му да стави ка-пуљачу од јакне на главу и да изађе напоље.

Један од отмичара га пита да ли има napa за

такси. Када су добили одречан одговор, отмичар je

извад ио 900 динара и тутнуо му у руке. Када je посл е

видео цифру, сетио се да je исти и знос и мао код себе

оне вечери када су га отели.



- Лези на асфалт, став и руке на главу и број до

500 —гласила je следећа наредба. - Кад завршиш,

устани.

Овог пута Бајрушевић није послушао на-

ређење. Чим je чуо да се звук аутомобила удаљио,

устао je и скинуо завој.- Био je м ра к —присећао се неку годину касније

Бајрушевић,- У дал>ини сам видео осветљен пут и

стамбене зграде. Стајао сам поред рекламне табле

на којој je писало БТЦ. Схватио сам да сам у бли-

зини бувљака у Новом Београду. Упутио сам се касветлима и зауставио такси. Од везао сам се кући.

Вук Бајрушевић je пуштен 27. новембра из-

међу 19 и 20 часова у близини новобеоградског

бувл>ака. Касније, причајући о дани ма заточ ениш т-

ва, Бајрушевић je говорио да je уз њега, све време,

био један мом ак који je био врло кор ектан и за кога

претпоставља да je у „њиховој хијерархији био нанајнижем степену“. Истрага je утврдила да je реч о

Марку Петровићу Мамици и он je тај који je дао

новац отетом за такси. Крај њега je, t o k o m те по-

следње вожње до слободе, седео Дејан Миленко-

вић Багзи.

Сведок сарадник Зоран Вукојевић Вук, који je

бринуо о обезбеђешу вођа „земунског клана“, ис-причао je касније истражним органима да je кид-

наповање Вука Бајрушевић а била пр ва отм иц а „зе-

мунаца“. Од Душана Спасојевића je чуо да je Ми-

лорад Улемек Легија п осре дов ао код отк упа и да je

био ангаж ован у обезбеђив ањ у Бојане Бајрушевић.

Вукојевић je чуо и када je Легија гово ри о Ш иптару

да je „глуп“ ш то ди ректно пр еговар а са Бо јаном нањен фиксни телефон и још се свађа са њ ом.



Бојана: - Ко je т о ?

Отмичар: - Отмичари твоГа б р ат а!

Бојана: - Не могу Глас g a т и познам, ст ал но се

мењаШе.Отмичар: - Ш т а радиш Бојана, нема т е нтд е?

Бојана: - Скупљам паре.

Отмичар: - Слабо т и нешШо скупљаш, колико си

скупила?

Бојана: - Милион u ст о хиљада.

Отмичар: - M a немој, ж ао ми оноГ т в о г брата, он

ће g a умре.Бојана: - Ш то, т и мислиш g a je т о мало пара?

Отмичар: - Tu си безобразна Бојана. Замолио т е

б р ат , он je у мраку десет, дван аест, че тр н ае ст дана.

Ослепеће т и б р ат .

Бојана: - Ja сам да ла максимум.

Отмичар: - Tu мени после оволико дан а g a каж еш

милион u с то . Можемо g a ia држимо д евет Година још.

Хоћу g a Ши каж ем g a пожуриш збоГ ње1а. Могу ja g a

чекам, није з а њеГа Шо добро.

Бојана: - Huje ни за мене, ово je си туација која h u -

k o m није добра. - Ja свој ж и во т ремим за њеГа u ово

ш т о им ам т о je оно шШо моГу g a Ши дам. Свој ж и во т

u т е паре за ње1а.

Отмичар; - Не чујем т е Бојана. Снимаш, али т и

je Шо џабе.Бојана: - Ш т а снимам, т и само крчиш, ja Шебе не

разумем. Ш т а j a још мо1у приде g a урадим, кад сам све

ш т о сам моГла...

Отмичар: - Н ам а т е паре нису неопходне, ми смо

милионери.Бојана: - Кад с т е милионери, ш т а ће вам паре? Ja

нисам милионер.



Отмичар; - В р а т и народу паре ш т о си покрала.

Бојана: - Ja нисам покрала. To сам т и рекла, ja u

т и не тр еб а сад g a расправљамо о томе. Ако je ово

посао, ш т о g a принамо безвезе.Отмичар: - Нема потребе ga расправљамо о

Шоме. Кад ћеш g a спремиш паре?

Бојана: - Ja пеШ милиона не могу, не зн ам ш т а g a

уновчим. Кукумавчим около наоколо. Moiy g a натеГ —

нем још 100-200 хиљада.

Отмичар: - Да не причамо м н о г о , нећу т е зв а ти

више. Убићемо ia, па ћеш g a будеш мирн а!Бојана; - Не мо1у ga будем мирна док не видим

браШа. Нем ам ja толико пара, шШа je вам а?!

Отмичар: - BugePieui браШа кад даш паре, колико

можеш ga спремиш?

Бојана; - Рекла сам т и миллион u с т о хиљада.

Отмичар љут: - Нема приче. Прекинућу т и слуша-

лицу, a онда ћеш ви дети шШа ће g a буде.Бојана; - Ако милион u сШо u ja нисмо довољни, ево

g a се натеш ем . Кукумавчим u није ме срам. Срозо си

ме на ниво који ja ни саму живоШу моГла g a помислим.

Нико се мени сада не нуди g a помоше.

Отмичар; - Задњи п у т Ше пиШам, колико мо-

жеш ga скупиш, извади паре из шШека, са рачуна из

Мађарске банке.Бојана; - Kol ш тека, ко1 рачу на из М ађарске?

Отмичар: - Д о ста више. K ag g a Ше зовем?

Бојана; - Зови Ши мене кад iog хоћеш. Ja више во-

лим Шебе g a чујем неГо било кога. Зови ме сваки дан, a

кажи ми како je Вук?

Отмичар; - M h o I o тешко, може ga ослепи. Он не

може g a види, не зн а ни ко смо, ни ш т а смо. Неће g a једе. Моли т е g a спремиш паре.



Бојана: - Кажеш ли Ши њему ga скупљам паре,

ш т о вас je неко Шолико налашо, зн аш ли Ши човече

колико je Шо п ар а?

Отмичар: - За дњ а понуда, спремићеш одмах д ва милиона с у тр а, a з а милион u по ћу g a Ше чекам logu-

ну дана. И мам ja план како ћу g a т и узмем о с т а т а к .

Бојана: - П а ако им аш план, п усти ia за оволико,

a за кусур g a ме чекаш. Ja сам Шу, немам куд. Све су

карШеу Ш војимрукама, ja м ор ам g a јурим, Ши м ораш

g a чекаш.

Отмичар: - К ад а g a Ше назовем Госпођо?

Бојана; - Чекај само g a нађем неко име. К ако ja g a

зн ам g a т о Ши зовеш, пошШо ми 1лас не личи на Швој.

Отмичар: - Немој g a ми м он ти ра ш мурију, само

heiu искомп ликовати њему g a ia убијем. Фолирају Ше сви Боки...

Бојана: - Ваљ да т и je јасно g a ме мурија не ин-

Шересује, a зн ам g a ме лаж у u з а т о су ми могућносШи

скучене. Зови ме за дв а -т р и дан а, ш т о Upe, ja hy се сад разлеШеШи u g a j ми моГућност g a чујем Вука. Не-

мо ј ja g a скупим паре, a В ука нема.

Отмичар: - Боки, не радимо ми Шо. Неће биШи

убијен ако д аш паре. Теби не може нико g a помогне. Не иди H u i g e .

Бојана: - ПријаШељ а нема, Шо са м схваШила.

Отмичар: - М ож да ћу Ши j a биШи, н икад се не

зна, ово je збо1 б р а т а , у т еш к о м je сШању. Moiy la

j a држаШ и јо ш п е т -ш е с т месеци. М.олио м е g a Ше

зовем g a скупиш паре.

Овај отворени р азгово р са Бојаном без фалши-

раш а гласа об авио je Душан Спасојевић, након чега

je озбиљно прекорен од Легије који je у М УП сазнао



да Бојана снима разго вор е и достав љ а полицији.

Ова отмица je, захваљујући сведоцима сарад-

ницима, али и Душану Крсмановићу, детаљно ис-тражена тек у полицијској акцији „Сабл>а“ 2003.

године. О отмици Вука Бајрушевића сведочио je и

Саш а Петровић , припадник клана, са чијом сестром

Мирјаном, Спасојевић има дете. Он je навео да му

je Спасојевић једном приликом наредио да однесе

храну у зграду код И нститу та за мајку и дете, речи-

ма: „Однеси то М амиц и“.- Видео сам везано г човека лисиц ама за руке и

ноге, a између je био ланац. Преко лица je имао се-

лотејп траку —сведочио je Петровић. - Знам да су

преговори ишли тешко. Преговарали су Шиптар и

Кум и мислили су да их Бојана снима, али се нису

много бринули око тога.

Најисцрпније детаље дали су Крсмановић иМиладин Сувајџић. Крсмановић je навео да су от-

мицу наредили Ш иптар и Легија.

- Неколико дана смо пратили Вука, a у том е су

учествовали М илан Јуришић, Влада М илисављевић

Будала, Ми лош и Александар С им овић и ja —причао

je Крсмановић. - H a дан отмице, Вук je био на сплаву

„Монца" a онда се упутио на Баново брдо. Ми смосе распоредили око зграде његове мајке. Имали смо

пиштоље. Влада Будала je остао у нашем „аудију“

Када je Вук изаш ао, притрчали смо Јуре, М илош

и ja и угурали га на задње седиште. Јура и Милош

су покушали да узму Вуков „ауди“, али нису успели

да га стартују. Онда je наишао Влада Будала и стао

иза нас. Вука смо убацили у наш ауто. Ставили смому плетену капу на главу. П осле смо га пребацили у

„мерцедес 124“ који je вози о Аца Симовић. О двезли



смо га на Фр уш ку гору. П осле два-три дана М илош

и Влада су га пребацили у Нови Београд. Ту су га

чували Мамица и Јуре, a ja сам повремено долазиои доносио храну, a некад сам меш ао М амицу када je

мо рао у град. После см о га пребацили код Багзија у

Сурчин. Чували смо га ja, Јуре и Влада преко дана, a

ноћу Багзи.

Ha дан пуштања, пр ема речим а овог „земунца",

у Сурчин je дошао Миле Луковић Кум са Багзијем.

Вуку су рекли да ће га пустити. У Багзијев ауто се-

дају Вук, М ами ца и Багзи. О двозе га у Нови Београд

и остављају иза „Мерц едесовог" сервиса.

- Подела napa je обављена у Котобањи, у Сур-

чину —описао je Крсмановић. - Бројали су Чуме и

Дућа. Дућа ми je дао 50.000 марака, али ми je одмах

узео 10.000, наводно да се купи Лзиљи Бухи џип. Део

napa сам одмах потрошио, али ми je највећи део

узео Дућа. Рекао je као да ће да их чува, a када мибуду затребал е да тражим и да ће ми дати. Наводно,

мо жда су обележене, na да их „опере“. Ни када ми их

није дао, a ja нисам ни траж ио. To су биле прве nape

које сам ja добио од Дуће. Свако од нас je добио no

одређену суму, али смо добијали насамо са Дућом,

тако да не знам колико су добили остали. Било je

забрањено да говоримо о томе. Међусобно смо ша-путали да je Л егија добио пола и да je то био део до-

гово ра склопљен још пре отмице.

- Док смо га чували на Фрушкој гори дошао je

један дан Спасојевић —описао je Крсмановић. - Он

je тада рекао Вуку да спреми пет милиона марака,

ако хоће да живи. Када смо на дан примопредаје узе-

ли торбу са новцем, Дућа je nape пребацио у другуташну. Бојао се „бубица“. Ha дан поделе плена сви



смо позвани у Котобашу. Тамо je новац преброја-

ван, a Дућа je говорио да пола иде Легији. Остали

су добијали онолико колико je Дућа сматрао да за-

служују. Свак о од нас je улазио у канцеларију no својдео. Од свог дела je свако мо рао да издвоји no 10.000

за Азилзин џ и п .

Милош Симовић je, као и у многим другим

кривичним делима, био главни организатор отми-

це. Он je директно п рим ао упу тства од Спасојевића,

a онда je то спроводи о у дело.

Ми ладин Сувајџић-Ђура М утави био je у свомисказу још конкретнији о улози Легије у отмицама.

Овај Новосађанин je набавио све мобилне апара-

те који су коришћени у киднаповањима и био je у

групи која je обезбеђивала пут којим je ишла при-

мопредаја napa, од Првомајске улице у Земуну до

Сп ортског центра „11. април". За свој део посла, није

добио као остали новац од наплаћеног откупа, већпола килограма Спасојевићевог хероина, који je био

код Чоде у Н овом Саду. Требало je да га прода, и да

новац узме за себе. Тјура Мутави, међутим, каже да

то никада није урадио. Остаје само да му верујемо

или не.

Браћа Симовић су, према неким информа-

цијама које су дали сведоци сарадници, добили no

250.000 марака, док je Влада Будала „пребио дуг“. Он

je дуговао Спасојевићу 150.000 марака за кућу коју

je купио, na je то „ремио" за своје учешће у кидна-

повању.

Тјура je испричао да je Спасојевић одређивао

ко ће да чува о тето г Вука.

Рекао je:

- Не см ете да га бијете пуно. Пон аш ајте се пре-



м а њем у коректн о - испричао je Сувајџић. - Влада

Будала, Јуре, С им овићи и Крсм ановић волели су да

буду брутални и Дућа je то знао.

И нтересан тно je д а je п реко Л егије, који je д аообе збеђењ е Бојани Бајрушевић, у ту екипу убачен и

извесни Гоџа, који je ин форми сао Спасојевића како

се удовица Владе Трефа понаша. Њега су готово

сваког дана звали Сп асојевић или Кум, како би саз-

нали шта она ради, да ли скупља nape... Чак су се и

њ ему жалили како je „дрска". Телефонске разговоре

са Бојаном, као отм ичар углавном води М иле Луко-

вић који веш то им итира глас Шиптара, Босанца или

дечји глас. Аако фалшира глас држећи t o k o m разго-

во ра оловку у устим а или уснама прислони чашу.

Отмичар имитира дечји глас, говори нера-

зумљиво, Бојана je неповерљива, јер je то у односу

на раније нови глас:

Отмичар; - Спремаш ли се ga плаШиш, Гађаћу

Ше зољ ам а!

Бојана: - Н ем а поШребе зољ ама...

Отмичар; - Колико си п ар а спр емил а?

Бојана: - Биће у понедељак, онолико колико са м Ши рекл а.

Отмичар: - Колико имаш сад а код себе?

Бојана: - Ko g себе овде нем ам нишШа.Отм ичар; - Колико си скупила?

Бојана: - Онолико колико са м Ши рекла, ако си

онај са којим сам причала, онда знаш . Нећу g a Ши

ка ж ем колико, јер не зн ам ко си.

Отми чар: - И маш ли до дв а милиона?

Бојана: - Нем ам, јер не моГу g a узм ем до ујуШру.



Отм ичар: - Док на м не намесШиш мурију?

Бојана: - Не, неГо су пареу банци. Какву бре му-

рију, ако хоћеш шо...(Прекид везе).Отми чар: - Слуилај, реци ми Шанно колико ћеш

имаШи код себе u кад?

Бојана; - Не моГу Ши ja Шо сад pehu, н ад ам се

све до понедељка. М ор аш ми pehu кад Шреба, g a бих

j a зн ал а g a све узмем код себе. Не моГу Шо g a држ им

дан u ноћ, па g a будем м е т а за зољу.

Отмичар: - Слушај, узми суШра паре ga буду код Шебе, јел Ши јасноШ Д а буде милион u по код

шебе, a од понедељка остал о... A ако н а м е ш т а ш му~

рију, браШа ћемо Ши убиШи. Убићемо u Шебе u целу

породицу, гађаћемо Ше зољ ам а.

Говорили су да су они патриотске снаге, да су

се борили на ратиш ту, a ако не да nape, убиће и шу ибрата. П ричали су joj да се она нак рала з а в рем е Ми~

лош евића и да je дошло вр еме да нешто да и патри-

отским снагам а које су се часно бориле. У то време,

како сведоче припадници „земунског клана“, Бојана

je била у врло добрим односима са Легијом.

У једном тренутку С пасојевић je наредио да joj

се баци шок-бомба како би се „уразумила“ и запла-шила. Легија je донео две шок-бомбе из ЈСО. Crta

ćoj евић и х je дао Дулету К рсманови ћу и М илану Ју-

ришићу да joj баце у двориш хе.

После свега, коначан договор je гласио —мили-

он и no марака одмах, a два у наредних ш ест месеци.

Њој, као и ујаку, који je учесхвовао у примоп-

редаји откупа, послате су картице са мобилним те-лефонима за разговор са охмичарима. Искључиво

се преко хих апарата одвијала комуникација. Ипак,



често су звал и Бојану и на фиксни телефон код куће,

a она je то иск ористила да сними р азговоре.

Отм ичар се јавља о вога пу та фалширајући глас,највероватније са чашом испред усана:

Отмичар; - Бојана, боли т е к... з а браШа.

Бојана: - Боли ме срце u ду ш а з а браШа.

Отмичар: - Hehe ga Ше санува 600 Aeiuja, a не

Ши к...пушачи, Ша двојица. Све сам сазнао о Шеби,

неће т и UoMohu истеШ овиран и Aeiuja. П ошш о Глумиш лудило, неће се заврш и ш и овако. To Ши je

„к ом ан да н т“ пренео u све ш т о нам „команданШ“

каже, j a Ши преносим.

Бојана; - К а ж и т в о м к о м а н д ан т у g a с ам а псо-

л у тн о з а сарадњу. Ja хоћу g a оШкупим браШа.

Отмичар: - Ако „команданШ“ каже, послаћ.емо

т и бр ато вљ еву , руку. Бо јана Ши не би волела ga

ia видиш без руке. Имаш лоше сараднике који Ши

принају шШа ga радиш. Немој ga Глумиш хладноћу,

неће т и помоћи 600 људи око Шебе, т о т и обећава-

мо. Још вечерас убићемо u Шебе u Аешју, не будеш ли

скупила паре за Шри дана. Буразер Ши je овде збо1

Шебе, није 3601 weia. Он je велики мученик, ро к т и

пролази u нећемо т е виш е зваШи.

Бојана; - Како нећете, морамо ga се дошворимо за паре. Рок ми ниси ни дао. Не Moiy ga Ши причам

балалајке.

Отмичар: - К ад т и буде Шешко, веруј g a ћеис

даШи онолико колико смо први п у т Шражили, само

g a т и осШавимо породицу на миру.

Бојана: - Слугиај, породицу ми већ ниси остави о

на миру. Моју породицу нико није дирао сем тебе.



Само Ши мене дираш . Не зн ам ja ни за каквоГ „коман-

данШа“. Видим ja g a си т и ко м анд ант параде u g a од

те б е све зависи.Отмичар: - Сад принам први пуШ u ово ми je ре-

чено g a Ши кажем.

Бојана: - Д а Ши ja кашем, og caga биће само je g—

но име кад будете рекли. Хоћу ga причам, a не Шо

мумлање. Д о с т а ваш е ше приче, причам први п у т са

овим u са оним... Ш т а Ши мислиш, ga hy ja са сваком

будалом g a причам Шелефоном.Отмичар: - Немој g a вређаш.

Бојана; - З аш то g a т е не вређам? Ha шШа т о

личи? Први п у т причам са Шобом, који je Шо лик са којим сам причала онда?

Отмичар: - Хоћеш ли g a Ше зовемо, g a зав р ш ав а-

мо, за колико дан а имаш паре g a Ши не би преШили u

g a пренесем „команданШу“ за седам, десеШ дан а?Бојана: - Ш т а Ши мислиш, g a почнем g a Ши уп—

лаћујем пензионо, ga целоГ живоШа радим само за

Шебе. Сви су побеГли og мене u очекујем g a u ови ш т о

су ми позајмили т р а ж е паре назад. Док ви мени не

враШиШе б р а т а j a не могу нормално g a функциони-

шем u правим паре. У наредних 48 с а т и им ам сшурно

милион u по u Шо je оно на ш т а j a u ви можемо g a рачунамо стурн о.

Отмичар: - Са три u по милиона Бојана Ши

за вр ш ав аш ж и во тн и проблем u после Ше нико неће

дираШи.

Бојана: - Og вас не моГу ШренуШно g a ради м,

нико не g aje робу, a уз т о у фирми ми je финансијска

полиција. Ja сад желим ga откупим браШа, a ако

имаШе шему ga чекаШе за осШаплак пара, чекајШе

u за два.



Отмичар; - П редстоји т и Шешка м ера предос-

трожн осШ и коју нећеш лако g a преживиш.

Бојана: - ЗнаШе ли ви ga ja преживљавам ко

корњана. Али, пошШо ви вл а д а те сиШуацијом, како

ћу j a g a ж ивим ? To само j a знам , u молиШе БоГа ако

хоћеШе паре, g a ja преживим. A, ако нећ ете паре, мо-

жеШе g a нас побијеШе. Онда п ар а нема.

Ha дан исплате откупа, „земунци" су се рас-

поредили дуж пута, који иде од њене куће до мес-

та примопредаје. У близини Првомајске био je Ју-

ришић, нешто даље Мамица, na Крсмановић, ондаЂура Мутави на аутобуском стајалиш ту код Дом а за

старе, Аца Симовић... Милош Симовић je стајао у

жбуњу код С Ц „11. април“. Сва ко од њих морао je да

прати п ролаза к „волво а“ у ком е je био Вуков ујак са

НаизменичнопреговаралисаБојаном



парама и да то јави Спасојевићу. Посебно je треба-

ло да се обр ати п ажњ а да ли га неко прати, односно

да ли je полиција ту. И п оред детаљ не организације,

дош ло je до грешке.

- Претпоставл>али смо да ће ујак да прође у но-

вом моделу „волво а" a он je био у старом и нико на

њега није обратио пажњу —сведочио je Сувајџић.

- Нисмо га уочили. Дућа je, међутим, имао са њим

директну комуникацију мобилним телефоном, n a je

ипак дошло до исплате. Дућа нам je касније испричао

да je два пута пуцао из „збро јовке" како би заплашио

ујака. М ор ао je касније да се отараси тог пиштоља.

Ујаку je, пре него што je кренуо из Бојанине

куће, достављена нова 064 картица и мобилни те-

лефон. О на je служила за директну комуникацију са

Спасојевићем . Наводили су га куда да се креће. Када

су кренули no откуп возио je Влада Будала, док су у

колим а седели Дућа и Кум. Прва п остава „земунаца“

била je ангажована на овој отмици. Тако ће бити и

сваки следећи пут.

Примопредаја je била више него драматична.

Ујак je долазио из п равц а З агреб а и речено му je да се

парки ра у жутој траци, на самом ауто-путу. Следећег

мо мен та му С пасојевић наређује д аузм е торбу са па-рам а и пешке пређе преко ауто-пута у супротну тра-

ку, ту да стане и чека. Чи м je претрчао пут, у сусрет

му je великом брзином наишао „ауди“. Стају, узи-

мају торбу и бацају на задње седиште. Шиптар вади

„збројовку " и пуца у ваздух ради застраш ивањ а. Сле-

дећег момен та већ се великом брзином удаљавају ка

бензинској пумпи „Змај“.Ујак, који живи у Суботици, и наредних два-

три сата провео je у стрепњи. Чекао je да Вук буде

ш



пуштен. Киднапери, међутим, после пуштања Вука

и дал>е га позивају тражећи ос татак napa . Једно вре-

ме je овај храбри човек био расположен да сарађује

са полицијом, na чак и да „намести“ киднапере, дасе обележе новчанице и исплати наводни дуг, али je

касније одустао.

Како су се одлучили да им прва жртва буде

Вук Бјарушевић ?

Ђ ура je испричао да je Сп асојевић сталн о го-

ворио о Бојанином возном парку који му „боде

очи “. Ипак, кон ачну одлуку о то м е ко ће б ити отет,

доносио je Легија. Кад га je Спасојевић упитао за

Бојану, сведочи Сувајџић, Улемек je одговорио:

- М оже, и ма napa!

Откуд ујак у целој причи? Он je свакодневно

контактирао са сестричином због Вука. Када се

разговарало о томе ко ће бити „курир“ и однети

отмичарима nape, он се јавио. Бојана се показала

као изузетно вешт преговарач. Са почетних петмилиона, откуп je смањ ила на 1,5 милион а марака.

Ha то м е су joj чак и искусни полиц ајци о дали при-

знање слушајући њене разговоре са отмичарима.

У ш али су joj говори ли да ће je ангаж овати у слич-

ним ситуацијама.

Отмичари позивају Бојану пошто су joj ис-пред куће убацили две ш ок бом бе.

Отмичар; - Ш т а р а д и ш Б ојан а, је л ’ т и било

довољно?

Бојана; - Н аравно g a j e довољно.

Отмичар: - Неће вам помоки. ХШели смо ga

уђемо унуШра, Шо je сам о ш ок - бомба. Следећи



п у т He биШи чеШири Шакве, a онда пар е не плре-

бају. П ар е нису вредне ваш и х живоШа.

Бојана: - Д а су паре вредне живоШа ja т и их не

би дала, али си Ши преценио мој живоШ, јер код тебе

вреди више неГо код мене.

Отмичар: - Сада he т и gohu u полиција, видиш

шШа Ши навлачиш.

Бојана ошрчена љуШиШо виче на отм ичар е: - Tu

мени њих навлачиш. Ако хоћеш паре, узми паре. Ос-

т а в и ме на миру, ако не рад иш због пара, онда то м е

нема краја. Уразуми се, ако имаш u два грама мозГа. Узми паре u терај се у пизду материну, a ако паре

нећеш, идемо заједно у пизду матер ину. Хоћеш Шо или

ћеш паре? ШШа хоћеш Говори, сад u одмах се изјасни,

хоћеш или нећеш паре. Серем т и се u у „ком ан дан та“

u тебе , маму вам јебем, нисам ja криминалац бре!

Отмичар не може g a дође до речи: - Очекиваћеш

ме ноћас...Бојана: - Чекам т е сисо. Дођи по мене, пусти

Вука. Ш т а си Вука стисо, ш т о по мене ниси дошо.

Kog мене дођи сисо, мам у т и јебем. Чекам Ше ja, a за

паре морам о ga се доГоворимо. Ако мој ж и в о т вреди

милион u по, g a видимо колико т в о ј вреди. Ja немам за

те б е g a д ам више neio милион u по, ga видим ко ће ga

Ши g a више. Ајмо на пијацу маму Ши јебем, g a видим кило т в о г меса колико ко ш та . Сисо једна, маму т и је-

бем сељачку.Отмичар: - Послаћемо т и дуплу дозу, само збоГ

ових псовки. To м ораш g a зн аш...Бојана: - Je ли збо1 псовки, е ja Ши кажем g a за

ово м ал тр ет и р ањ е имаш милион u по u мој ж и во т u

Вука враћај, иначе нема нишШа. Ja више не моГу u т о т и je крај.



Отмичар: - Чекај g a т и кажем (отмичар већ

дуго не мо же да дође до речи), послаћу Ши прсШе g a

их поједеш.

Бојана: - Нема шШа g a ми кажеш. Хоћеш ми- лион u по или нећеш. H eдоби јем ли ia у комаду здра -

Boi u правоГ, нећеш д о б и ти н и ш та , прсШе heui сам

њеГове ga поједеш будеш ли ми их послао. Или ћеш

ми послаШи браШа у комаду за милион u по коли-

ко ниси видео у живоШу сисо, или ниилШа добити

нећеш.

Отмичар покушава да нешто каже, она му недозвољава и наставл>а

Бојана: - И ja сам ала ва з а паре, али je ово м н о г о .

Отмичар: - Tu си хисШерична, j a немам ж ив аца.

Отмичар прекида разго вор и зове поново

Отмичар: - Kola си звала у помоћ? Сви јуре u

журе g a дођу код Шебе?

Бојана: - Тебе сам з вал а. Tu једини можеш g a ми

помогнеш, дођи u т и код мене.Отмичар: - Био са м малопре.

Бојана: - Дођ u поново, ионако каж еш g a т е боли

уво за све ове који су код мене. Дођи, шШа т е б р т а ,

на враШа, ja hy g a т и отворим .

Отмичар; - Упашћу т и у кућу, шесШо исШеШо-

вираних т и неће помоћи. Избушићу u т е б е u Лешју.

Зови ia упомоН...Бојана: - Ш т а ће ми Aeiuja, само og Шебе мени

помоћи има, само Ши мож еш g a м и помошеш. Tu си

ми најбољи gpyi.

Отми чар; - Д ет е сам Ши истраумирао.

Бојана: - Moje je дете навикло. Кроз моју кућу

су прошла Шри уб и ст ва , ш т а више нас моуле g a ис-

Шраумира. He зн ам колико сам јак а, g a видимо g a ли



he u oso ga ирође. Ак о ja рикнем, иаре нећегм добиши,

a Moiao си добр оga прођеш. Дакле, шт а ћемо...?

Дејан Миленковић Багзи je касније испричао

да су Вука чували три последња дана у његовој

кући у Сурчину и да je ту до лази о и Дућа. Детаљн о

je описао отмицу. Тврдио je да je Кум био тај који

je р азго вар ао са Бојаном и то телефонирајући из

кола која су се кре тал а ауто-путем, како не би m o t -

a h да га лоцирају. Тражио je новац имитирајући

шиптарски језик. Сваки пут би се свађали и Кум

je све виш е губио нерве. К ако je стављ ао чашу када

прича са њом, кад би се изнервирао склањао je

чашу, прич ао je н орм ално и вређ ао je.- П осле пет-ш ест дана дош ао je Аегија са но-

вим информацијама —причао je Багзи. —Рекао je

да je Бојана сн им ала разг ов ор е и да их je однела у

полицију. Легија je рекао Душану да нема потребе

да на тај начин разговарају са Бојаном. Л>ут што

je отиш ла у полицију, Спасојевић je одлучио да jo j

баци праве бомбе, али му Аегија није дозволио . До-

нео му je шок -бомб е. Добио сам 10.000 мар ака од

отми це Вука Бајруш евића.

Вуков ујак Зоран, био je ангаж ован у прегово-

рим а са отмичарим а.

Данас, када се присећа свега, каже да када je

кренуо из Земуна „волвоом" да носи новац, чита-

вим путем je примећивао момке, на сваких трио

та-петсто метара, са мобилним телефонима. Знао

je да га прате. Није, међутим, знао да су га „прома-

шили“ и да су очекивали други тип „во лво а“. Био je

на телефонској вези са Кумом и Дућом, који су га

наводили куда да вози.



—Све време сам на отвореној линији имао неког

„Босанца", такав му je био нагласак —присећа се Зо-

ран. —Говорио ми je куда да идем, час лево, час дес-

но... Када сам оставио nape и вратио се кући, сви сускочили на мене и питали ме где je Вук. Ta неизвес-

ност, док се није појавио, трајала je три сата. Касније

су ме поново звали и тражили још napa. Упућивао

сам их на Бојану. A, они ми кажу:

- Са том аждајом нећемо да разговарам о. Ти си

нормалан, са тобом ћемо.



МИЛИОНИ ЗА ОТКУП СИНА

Стефан Живојиновић

Полиција се није ни освестила од отмице Вука

Бајрушевића, за кога се није знало ни ко га je

киднаповао, нити да ли je жив, када се догоди-

ло оно што je мало ко веровао - отето je дете. Осмо-

годишњи син Фахрете Живојиновић - Лепе Брене, по-знате естрадне звезде и нашег прославл>еног тенисера

Слободана Бобе Живојиновића, отет je 23. новембра

2000.године.

У штуром полицијском извештају, направљеном

неколико месеци после отмице, наведено je да je Стефан

Живојиновић, стар осам и no година, отет у Улици Да~

нила Лекића, негде око броја 71.Првенац Лепе Брене и Бобе киднапован je око де-

ветнаест сати и десет минута. Полиција и породица де-

таљно су реконструисали његово кретање критичне ве-

чери. Сат пре нестанка изашао je из школе, прошао по-

ред очеве и мајчине фирме „Гранд продукција" и стигао

кући. Оставио je ташну са књигама и навукао ролере.

Упутио се код родитеља у „Гранд". Ha пола пута je нестао.Само десетак минута касније, зазвонио je мобилни теле-



фон Бобе Живојиновића. Јавио се непознат мушки глас:

- Син ти je отет. У улици Студентски трг, на тро-

лејбуској окретници, у контејнеру, наћи ћеш коверат садетаљним упутствима!

Још верујући да je реч о нечијој несланој шали, ок-

ренуо je кућни број. Јавила се кућепазитељка и потвр-

дила црну сдутњу. Стефан je давно изашао из дома на

Бежанијској коси. Већ je требало да стигне до родитеља.

Прошли су улицом куда je морао да прође, али од њега

није било ни трага. Слободан Живојиновић je постао

свестан истинитости анонимног позива. Великом бр-зином упутио се у центар Београда, на Студентски трг.

Следећи упутства које je добио телефоном, погледао je у

контејнер. Коверат je био тамо, стављен са стране. Баш

онако како je непознати и рекао.

У коверти je било писмо, али и картица за мобил-

ни телефон, мреже 064. Ha А4 формату, на две стране

папира са коцкицама, машином за куцање, латиницом,детаљно je дато шта Брена и Боба треба да раде и какода поступају. Почињало je са:

- Господине и госпођо Живојиновић, овим по-

тврђујемо да се ваш син Стефан налази код нас. Према

њему ћемо се понашати људски док сте и ви коректни.

Неће му фалити ни једна плава длака са главе.

Уследило je упозорење да не позивају милицију.

Реч милиција била je подвучена. A затим je следилимонструозна претња:

- Стефана можете откупити на два начина. Живог,

за два и no милиона марака. Мртвог, за пет милиона ма-рака.

Додатно je појашњено да ће у случају друге ва-

ријанте откупљивати део no део дечаковог тела.



У наставку je објашњено на који начин новац тре-

ба да буде сакупљен —2.490 новчаница no хиљаду ма-

рака, a остатак од десет хиљада немачких новчаница уапоенима од no 100, 200 и 500. Тражено je и додатних

20.000 динара.

Живојиновићима je дат рок од два дана да сакупе

новац.

У овај рок се не рачуна дан узимања Стефана и не-

деља, ако би пала у ове дане —отмичари су били вишенего прецизни. Све je то само додатно говорило о томе

да je отмица до танчина испланирана и дуго припре-

мана.

- Када сакупите новац, на четири радио станице

платите да се врти оглас. Реч je било о станицама „Сту-

дио Б“, „Стенка“ „Пингвин" и „Пинк“. Оглас je гласио:

- Фи рма „Шафнер" обавеш тава партнере да je сва

документација прикупљена у датом року, na посебно

молимо да нам се јаве партнери.

У наставку огласа дати су бројеви мобилних теле-

фона Бобе и Брене, као и њихов кућни број.

- Уколико после три дана не чујемо оглас, сма-

траћемо да се одуговлачи са исплатом из разноразних

разлога. Сваки дан кашњења значи да ће на руци Сте-

фана један прст бити мање. A, ако ни после десет дана

не буде огласа —прелазимо на другу варијанту у којој

ћете морати да сакупите пет милиона марака.

Њихова „друга варијанта" значила je и смрт деча-



ка. Тражено je да се, када се новац сакупи, оглас врти

два дана и што чешће. После тога, Живојиновићи ће,

како су навели отмичари у свом првом писму, доби-

ти дал>а упутства. Наглашено je и да „не пристају напреговоре о висини откупа“ Родитељи су упозорени

и да се „не играју" са обележавањем новчаница, или

подметањем фалсификата. Наглашено je и да се ману

стављања одашиљача у ташну са парама, као и да се не

„користи хеликоптер за наивно праћење ситуације"

- Верујте да имамо уши на правим местима и аконачујемо да сте пријавили полицији, Стефан неће до-

бити храну и воду, a ако се то потврди, неће живети —

били су јасни киднапери.

Захтевали су да нико од уже породице не напушта

Београд, a да сва возила која користе приватно и у фир-

ми, као и возила предузећа, буду у Београду. У коверти je, поред писма била и картица за мобилни, na je усле-

дило упутство и за њено поступање:

- Ставите картицу у апарат и не искључујте га док

не вратимо Стефана. Брена нека увек носи са собом

апарат.

Отмичари су тражили да се о киднаповању не

обавеш тава јавност и поново упозорили:

- Паметни сте. Одлучите се да ли ћете случај да

пријавите корумпираној и неспособној полицији, илићете Стефана вратити најкраћим путем.

Писмо je потписано са „Ваши партнери". Имало je

и пост скриптум:



- Бићете под дискретном присмотром док не вра-

тимо Стефана. Видећемо да ли полиција ради увиђај

где смо узели Стефана.

У наставку опет следе претње и истицање да, док

су Живојиновићи коректни и док поступају no њихо-

вим захтевима, не морају да брину за дете, јер ће и они

да буду коректни.

Боба се са писмом отмичара враћа кући. Избез-умљени родитељи не знају шта да раде. Ломе се да ли

да зову полицију или не. Стотину пута ишчитавају пис-

мо киднапера. Боба на крају прелама и ступа у контакт

са Радетом Марковићем, тадашњим начелником Ресо-

ра државне безбедности МУП - a Србије. Састају се у

просторијама „Гемакса" на Бањици. Тамо убрзо стижу

и двојица оперативаца београдске полиције. Шеф тајнесрпске полиције говори колегама из јавне да ће им ста-

вити на располагање сву технику за прислушкивање и

лоцирање телефона отмичара, као и да треба да се јаве

шефу београдске полиције Бранку Ђурићу.

Оперативци тадашњег СУП - a Београд, међутим,

и поред Марковићевих обећања, нису добили никакву

помоћ од колега из ДБ - a, нити им je дата техничкаподршка. Сналазили су се како су знали и умели. Чак су

неколико пута успевали да лоцирају позиве киднапера.

Увек je то, као и код отмице Вука Бајрушевића, било из

возила које je у покрету. Број 064-/130-4ХХХ, регистро-

вале су базне станице у Улици Војислава Илића, na у

Улици Грчића Миленка, излаз на ауто-пут...

Полиција je званично о отмици обавештена текнеколико месеци касније. Због тога није рађен ни



увиђај. Taj захтев отмичара je испоштован. Онај о не-

обавештавању јавности није. Али, не заслугом роди-

теља, већ њихових пријатеља, односно неког од оних

од којих су Живојиновићи затражили помоћ било уновцу, било у откривању киднапера и детета. Већ су-

традан су „Вечерње новости" освануле са насловом да

je отет син Слободана и Фахрете Живојиновић. Позва-

ни су и Брена и Боба, али они нису желели да разгова-

рају са новинарима. У дневним листовима je објављена

изјава Слободана Живојиновића:

- Немам коментар, молим вас извините. Чека ме

друга телефонска линија.

Живој иновићи, међутим, не седе скрштених руку.

Преко неких пријател>а ангажују специјалисту за кид-

наповање из Лондона. Он je већ сутрадан у Београду,

у дому Живојиновића на Бежанијској коси. Боба све

време преговара и договора исплату откупа. Последва дана, испред куће налазе друти коверат са писмом

од отмичара. Оно почиње са: Упутство за припрему

и предају новца, уз појашњење „ако желе живо дете“.

Писмо има неколико ставки, које су наведене под ред-ним бројевима:

1) С ва кола да буду у дворишту или испред куће. У

резервоару сваког возила да je no 10 литара бензина и

да буду спремна за полазак.

2) Боба ће одмах no добијању ове поруке узети од

Брене мобилни телефон са нашом картицом и неће се

од њега одвајати све док не добије Стефана.

3) У 16.15 сати Брена ће узети свој мобилни и

са Виктором сести у свој ауто и улицом Партизанске



авијације одвести се до ауто-пута и кренути ка граду, a

код надвожњака изнад Тошиног бунара, да се паркира

у жутој траци на ауто-путу. Одатле не сме отићи док се

не обави примопредаја новца и док je Боба не позове.

Следи објашњење да ће Бренин ауто бити под

снајперским нишаном као „део залога наше сигурнос-

ти. Ваши животи неће бити угрожени док поштује-

те наше захтеве". Уколико отмичари примете нешто

сумњиво, наводи се даље у упутству, под бројем 3, било

да их прати полиција „бићете изложени снајперској

ватри, a Стефан ће бити посебно третиран". Уколико

Брена крене не чекајући Бобин позив, отмичари ће

прећи на „другу варијанту", односно враћања Стефана

у деловима за пет милиона марака.

Ставка 4 се односи на детаљно паковање новца за

откуп:

- Новчанице од 100, 200 и 500 марака ставити у је-

дан штос, a оне од 1000 у други штос. Штосове новца

завезати гумицом и спакујте у црни џак за ђубре. Цак

затворити са провидном селотејп траком, мало изнад

масе новца. Остатак џака који вири изнад траке одсе-

ците. Динаре спакујте у један штос, обавијте селотејпоми те новчанице носите изван џака, прилепљене уз џак.

Брена и Боба строго су се придржавали свих

упутстава. Отмичари су се јавили Боби на телефон и

рекли му да ће се примопредаја откупа обавити у по~

недељак 27. новембра. Он je тај који мора донети но-

вац, ако жели Стефана назад. Требало je да сачека даму се јаве. Tor понедељка, међутим, телефон није за-

звонио. Узалуд су несрећни родитељи чекали цео дан.



Шта се догодило, тешко je рећи. Ипак, много je слич-

ности између киднаповања Вука Бајрушевића и Сте-

фана Живојиновића. Постоји јака сумња да je Стефа-

ново пуштање одгођено, само зато што je тог дана ос-лобођен Бајрушевић.

Отмичари су се јавили сутрадан, касно попо-

дне. Рекли су Боби да седне у кола и иде на ауто-пут

ка Нишу. Када je већ био у Новом Београду, уследио je

нови позив и упутство - „иди на Баново брдо“. Док се

кретао Пожешком улицом у овом делу Београда, поно-

во му je зазвонио мобилни. Киднапери су тражили да севрати на ауто-пут и да крене ка Нишу. У близини „Сте-

ка“, поново му je зазвонио мобилни. Рекли су му да само

настави право до бензинске пумпе „Слап“ и да стане.

Комуникацију са отмичарима Боба више није прекидао.

- У олуку зграде, преко пута пумпе чека те ковератса даљим упутствима.

Боба je тако и урадио. У олуку зграде у Улици

Владимира Томановића нашао je коверат. У поруци

je стајало:

- Бобо, посматрамо те двогледом, пази шта радиш.

Трчи што брже можеш, јер je то за Стефана, са џаком

у којем су девизе, a без динарског штоса. Претрчи на

супротну страну ауто-пута, дијагонално на десну стра-ну према Нишу, тако да дођеш до „голфа" који те чека

упаљен са оне стране ограде. Ha њему je спуштен суво-

зачев прозор, убаци nape кроз њега, не гледајући у воза-

ча. Затим се врати кући, чекај десет минута и онда зови

Брену да се врати.

Родитељи су тако и поступили. После два сата,

отмичари су се поново јавили:



- Стефан вас чека на улазу у Зоолошки врт, на Ка-

лемегдану.

Овако се завршила петодневна драма познатогестрадно-спортског napa, коју je пратила цела земља

преко стубаца новинских написа и телевизијских при-

лога. Све je то урађено мимо њихове воље и мимо вол>е

отмичара, али срећом без последица no отето дете.

Одмах сутрадан, Брена и Боба су организовали кон-

ференцију за штампу. Захвалили се свима на бризи и

због, како су објаснили, несигурности, отпутовали заАмерику.

Априла следеће године вратили су се у земљу.

Пристали су да дају изјаву полицији, као и да се саслу-

ша Стефан. О отмичарима нису знали готово ништа.

Ha основу Стеф анове приче, делимично je реконструи-

сана отмица. Њега су, како je објаснио, отела двојица

мушкараца, један je био млађи, a други старији.- Док сам ишао ка „Гранду“, зауставио се неки ауто

- причао je Стефан. - Изашао je човек са качкетом и на-

очарима, као скијашким, јер су држачи ишли око главе.

Ha рукама je имао плетене рукавице. Биле су, мислим,

црне. Кренуо je према мени и унео ми се у лице. Уз-

викнуо je: „Бууу...“. Стао сам. Ухватио ме je око паса и

унео у ауто, на задње седиште. И он je ceo поред мене.За воланом je био неки старији човек.

Тада, иако пола године старији, Стефан није M o

rao овако детаљно да да изјаву. Она je настала на ос-

нову његових одговора датих на питања полицајаца.

Детету су отмичари ставили платнену врећу на главу.

- Упитао сам их зашто ми то радите, a онај ста-

рији je одговорио да има разлога. Рекли су ми да бу-дем добар и да ће ме вратити тати и мами.



После извесног времена ауто je стао. Старији чо-

век узима Стефана у руке и ставља му своју јакну пре-

ко главе. Тако га и уносе у кућу или стан-скровиште. У

просторији му скидају врећу са главе. Види два кревета,

дрвени сто... Има још купатило и кухиња. И то je све.

Присећало се дете и да je једног дана на врата за-куцала нека жена. Њега je тада млађи мушкарац одвукао

у купатило и ставио му руку на уста. Старији je отворио

врата, a жена му je рекла да затвори прозор, јер ће киша.

Полиција je из овога претпоставила да je реч најверо-

ватније о газдарици или комшиници. Верује се да су

отмичари изнајмили кућу или стан где су се скривали.

Стефан je причао да су јели храну са киоска, као и да суno цео дан слушали радио, док телевизора није било.

Сада се зна и зашто су киднапери слушали

радио. Ч екали су да чују оглас чију су садржи ну

назначили у писму упућеном б рачном пару Ж и-војиновић.

Последњег дана отмице увили су га у ћебе, a

онда унели у ауто. Опет су га сместили на задње



седиште које описује као „тврдо“ и неудобно, док

под прст им а осећа пресвлаку као да je од јамболије.

Говоре му да ће ускоро бити код тате и маме и да

се стргш. Д овозе га до улаза у Зоолош ки вр т на Ка-

лемегдану. Извлаче га из аутомобила и остављају

напол>у. Говоре му да ће ускоро тата и мама доћи

no њега.

Полиција никада није расветлила ову отмицу.

И страга још траје. Нема криминалца који je хапшен

пре, t o k o m и после „Сабл>е“, a да није питан о отми-

ци малог Живојиновића. И сам Стефан je неколикопута испитиван, али није било резултата, киднапери

до данас нису ухваћени. Када су решаване отмице

које je починио „земунски клан“, испитивани су и сви

сведоци сарадници о Стефановом киднаповању, али

нико о том е није знао ни реч да каже.

Из свега се може закључити да су у отмици

овог детета учествовале најмање две особе. Мождаи само њих двојица. Посто је многе сличности са не-

ким отмицама које je починио „земунски клан“, али

има и разлика.

“Земунци" никада нису отимали децу. Додуше,

киднаповаше овако малог детета више се у Србији

и није догодило. Затим, „земунци" никада писмено

нису комуницирали са родбином отетих, већ искл>у-чиво мобилним телефоном.

Много je, међутим, више сличности у отмица-

ма које су почнили „земунаци“ и Стефановог кид-

наповањ а. Пре свега, начин отимања, чување, слаше

мобилних картица искључиво 064 мреже, примоп-

редаја новца на ауто-путу, претрчавање приликом

предаје откупа, чак и иста места —СЦ „11. април“...Посебно je интересантна блискост између отмице



Стефана и Вука Бајрушевића, која се поклопила у

последњим данима пред Вуково ослобађање. Сте-

фан ово пуш тање, као и прим опред аја откупа, чак су

одлагани један дан, као да се чекало да се заврши„епизода“ са Бајрушевићем. О бе отм ице су почиње-

не око 19 часова. У исто време je обавл.ена и при-

мопр едаја откупа за ове две отмице.



ПАРЕ ЗА ПЕТСАТИ

ДрагославВуковић

Ж рагослав Вуковић je отет 9. јануара 2001. го-

/ % дине. М есец и нешто дана после отмице де-

# « - Ж ч а к а Стефана Живојиновића, која je узбурка-

ла српску јавност, али и Вука Бајрушевића која ме-дијски није пропраћен а јер се за њу, осим малог броја

људи у полицији и породице, и није знало. Како су

о нестанку детета Лепе Брене и Бобе Живојинови-

ћа брујали готово сви медији, аналитичари српског

подземља и познаваоци прилика говорили су да je

наступио нови период у организованом криминалу

Србије.Слушајући и читајући о томе данима Драган

Вуковић, Драгослављев брат, није се много двоумио,

нити je покуш авао да пр еговара са отмичарима. По-

сле неколико сати сакупио je хражених дв а милиона

марака и брат м у je пуштен.

Била je то једна од оних отми ца у којима je по-

лиција у тим првим данима после киднаповања има-

ла одређене индиције о починиоцима, али ни жртве

нису биле много спремне на сарадњу. Ипак, када су



Драгослав и Драган Вуковић, власници лепе бен-

зинске пумпе на улазу у Ветерник код Новог Сада,

пријавили случај новосадској полицији, мало се шта

тада могло учинити. Али јесте неколико месеци кас-

није, када су у Пар изу ухапшени „Ф ранцузи" - Душан

Спасојевић и остали из њ еговог клана.Новосадски бизнисмен je нестао испред ка-

фића „Чизвик“ у улици Слободана Бајића, око 22

сата и тридесет минута. Изашао je из локала и кре-

нуо ка сво м џипу на паркингу. У тренутку када je ceo

и покушао да упали возило, п риш ао м у je полицајацу униформи и наредио да изађе. Када je то учинио,

„полицајац" га je свом силином ударио дршком

пиштоља у главу. Крв je шикнула. Следећег момен-

та притрчавају још три особе, спортски обучене и

гурају га у аутомобил. Лепе му селотејп тр аку преко

очију и навлаче плетену капу на главу. Руке му везу ју

лисицама.

Кафић испред когасуотелиДрагославаВуковића



О во je био препознатљив „рукопис“ „земунског

клана" код киднаповања, што ће се додатно потвр'

дити у остали м догађањима.Д рагослава одвозе у непознато м правцу. После

неког времен а дају му мобилни да зов е брата и каже

да je отет, да отмичари траж е д ва милиона немачких

новчаница, да не об авеш тава полицију и да чека да

му се јави мушкарац под надимком - „Витез“. Веза-

ног лисицама, гурају му главу ка поду аутомоби ла да

„не испрља седишта јер му из главе липти крв “.- Убићемо њ ега и његову породицу, a онда тебе

и твоје —било je прво ш то je „Ви тез" рекао Драгану

Вуковићу када га je позвао. - Спреми два милиона

марака и чекај да ти се пон ово јави м са даљим упут-

ствима.

Новосађани н грозн ичаво скупл>а nape од рођа-

ка, пријатеља и кум ова, страхујући за бр атовљ ев жи-вот. Када му се „Витез“ јавио следећи пут, откуп je

био спреман. Ц ењкања није било.

Драган се договара са кумом да иду заједно даносе nape.

- Крени за Београд —било je следеће упутство„Витеза“.

Драган je то и учинио. Пошао je из Ветерни-ка са сво јим кумом, у џипу. Давно je п рош ла поноћ,

као и неколико сати од отмице. “Витез“ га све врем е

зове са мобилног телефона његовог брата Драгос-

лава. Последњи позив стиже са непознатог броја и

отмичар тражи да вез а непрестано буде отворена.

- Искључи се код петље за Батајницу —наређује„Витез“. - Јеси ли стао? Остави ташну са новцем и

врати се у ауто! Продужи за Б еогр ад одмах. Код „Ге-

нексових кула“ чека те „пакет“.



Драган je испунио сваки захте в отмичара и три

и no сата после поноћи, a пет сати од киднаповања,

загрлио je брата.

У тим првим данима после отмице нису ниш та

пријављивали полицији. Али, „Витез“ се поново ја-

вио и тражио још napa. Видели су киднапери како

je новосадски бизнисмен брзо скупио два милиона,

na су мислили да могу да узму још . О вог пута, међу-

тим, Вуковићи одлазе у полицију. Оперативци су

прикупили њ ихова сведочењ а и упутили у централу,

у Београд. И звеш тај о киднаповању убрзо je био настолу радне групе „П оскок “.

Кренуло je оперативно сакупљање подата-

ка. Све je „мирисало" на “земунце“. Али, није било

чвршћих доказа. Ипак, полиција je већ тада дошла

до сумњивог возила, за које се нагађало да je пос-

лужило у отмици Вуковића. „П асат“ који je учество-

вао у отмици био je власништво Славка Стевано-вића Шумског, комшије браће Симовић. Камере на

наплатној рампи снимиле су пролазак „пасата“ ка

Н овом Саду. Ha основу регистарске таблице возила

дошл о се до Стевановић а. И сто возил о снимљено je

и у повратку, али овог пута без регистарски х ознака.

Било je виш е него јасно да je у њему жртва. Великом

брзином пролетели су рампу не плаћајући друма-рину. К амера je снимила и брата отето г у њ еговом

џипу, када je п рош ао наплатну рампу носећи новац

no налогу отмичара.Наредних дана, отмице су смешивале једна

другу, na и није било много времена за детаљнију

истрагу. Ипак, Шумски je означен као важ на карика

у киднаповању Вуковића и чекао се погодни моме-

нат з а привођењ е. To се и догодило неколико месе-



ци касније. И то баш 30. априла 2001. године када

су у Француској „пали“ Спасојевић и екипа. Чим

je потврда о хапшењу стигла у Београд, кренула су

привођ ења и у престоници Србије. П рви je ухапшенШумски.

Полиција га je прислушкивала и знали су да je

у Новом Београду код Сава центра. Тамо je и уха-

пшен. Нико у прво време није знао да je пао поли-

цији у руке. Убрзо je проговори о. К ада су му предо-

чени снимци са сигурносних камер а, направљен и на

наплатној рампи, „отв ори о je душу“.- Једног раног попод нева у првој полови ни ја-

нуара дошл а су браћа С имо вић код мене —испричао

je Шумски. - Знали су да имам „пасат" беле боје и

тражили су га на неколико сати. Заузвра т су ми ос-

тавили њихов „голф 4“ ако ми затреб а возило. Било

ми je чудно да траже мој караван, знајући колико

они добрих аутомобила возе. Дао сам им кључеве.Рекли су да ће га вратити брзо, али нису. Звао сам

их сутрадан и тек он да су га довезли. Био je опран и

споља и изнутра. И то м и je било чудно. Чудило ме

и што je предња таблица стављена позади, a задња

je намеш тена напред. Знао сам да су их скидали, јер

сам их разли ков ао зб ог ош тећења на предњој. Није

ми било јасно шта су радили са „пасатом" na самга детаљно прегледао. Ha поду код задњег седишта

угледао сам тамну мрл>у, као да je крв. Упитао сам

Ацу Симовића шта je то, a он ми одговори: „Ма,

пуши! Јебо те ауто!“ - Више ни ш та нисам питао.

Полиција, која je запленила ауто када je Шум-

ски ухапшен, узела je узорке крв авих м рљ а из њего-

вог аута, који су остали испод патоснице. Д Н К ана-ли зом утврђено je да припада киднапо ваном Д раго-



«9 17;S7:0^tt2I 65

Снимакса рампе,одлазаки повратак „пасата

укомеjeотетиДрагослав

славу Вуковићу. Почело je сакупл>ан>е доказа и већсе увелико назирала кривична пријава против „зе-

мунаца“. Формално су у Француској ухапшени збогфалсификовања исправа, али je српска полиција

проти в њи х увелико гради ла много крупнији случај.

Славку су предочени снимци са наплатне рампе

код Старе Пазове. Његов „пасат" београдских таб-

лица (БГ-475-978) прош ао je у правцу Н овог Сада, 9.

јануара, тачно у 17 часова и 56 минута. Исти ауто,али овог пута без таблица и б ез заустављања (иско-

ристили мом енат када je вози ло испред њих платило

друмарину и када je дигнута рам па да великом брзи-

шш&ж.

ЈШЈВј•шШШШЏипукомеjeДрагоспавовбратдонео новац за откуп



ном пројуре) из правца Новог Сада ка Београду про-

шло je у 22 сата и 42 минута.

Камера je забележила и пролазак Вуковићевог

брата Драгана. Он je наплатну рам пу у правцу Бео-

града п рош ао у два сата и 34 минута после поноћи.

Славко Стевановић je испричао пуно тога о

својим комшијама Симовићима. Полиција га je пус-

тила после 72 сата, a против њега се припремала кри-

вична пријава за помагање учиниоцима после извр-

шеног кривичног дела. Само дан касније, Славкова

мајка je пријавила да су непознате особе одвеле њеног

сина у непознатом правцу. Адвокати „земунаца" и н>и-

хови пријатељи из Сурчина, који нису отпутовали за

Француску, склонили су Стевановића од полиције и

припремали се за медијску фарсу и извртање истине.

Ко je типовао Д рагослава Вуковића?

Сведоци - сарадници, али и неки оптужени,

били су једногласни —Ненад О пачић из Новог Сада.

Миладин Сувајџић - Ђура Мутави je рекао да поуз-

дано зна да je „тип овање одрадио Ненад О пачић и за

то je добио 500.000 марак а“.

- Био сам у Ш илеровој, код Душана Спасоје-

вића, када je дош ао Опачић, a Дућа му дао nape —ис-

причао je Мутави. - Нису крили радост како je Опа-

чић добр о типовао и то за баш два милиона. Смејалису ми се како ja немам појма, јер сам им рекао да Ву-

ковићи немају новца. Душан je рекао да je „Опачић

прави играч“.

Сувајџић je сведочио да су Вуковића отели браћа

Симовић, Владимир Милисављевић-Будала и Душан

Крсмановић, a откуп су, наравно, узели Спасојевић

и Миле Луковић-Кум. Новац je бројан у Шилеровој.Откуп je дат у различитим апоенима. Мутави je ис-



причао да je Спасојевић касније гласно негодовао и

кајао се што je Опачићу дао пола милиона марака,

који je одмах потом купио кућу и плац з а бензинску

пумпу у једном од најлепших делова Н овог Сада —наДетелинари.

О отмици Вуковића имао je ш та да каже и Л>у-

биша Буха Чуме, други сведок-сарадник:

- Шиптар je причао код мене у кафићу како су

пребили Вуковића, како je много крварио и како су

му гурали главу на под да не прља седиште. Рекао

ми je да су му узели милион м арак а и да je Опачићудао пола. Неколико дана касније je поново дошао и

рекао да ће тражити још napa од Вуковића. „Пасат“

којим су довезли отетог Вуковића и у ком je било

пуно крви, прали су у Сурчину. Багзи je рекао да су га

једва опрали колико je било крви.

Да je Шумски био важан не само полицији, већ

много више „земунцима“ сведочи и податак да je

Спасојевић из затвора тражио да га убију, јер je он

једини директно могао да их повеже са отмицом Ву-

ковића. Чуме каже да je једног дана дошао код њега

адвокат који je заступао Шиптара и пренео му ди-

рективу.

- Поручио ти je Дућа да Шумски мора да иде у

Канаду, пренео ми je поруку адвокат —испричао je

Буха. —To je значило да треба да се убије. Он нијезнао шта значи кад Дућа неког шаље „у Канаду", али

ja сам знао. To je значило да треба да се убије, a леш

сакрије да се никад не пронађе. Поручио je да у „Ка-

наду“ треба да иду и Никола Бајић и Мамица. Знао

сам ш та значи име те земл>е, јер кад je н естао Жељко

М ихајловић, Ш иптар je говори о да je „отиш ао у Ка-

наду". С ви смо наслућивали да га je убио.



Још један од припадника „земунског клана" из-

нео je детаље Вуковићеве отмице, јер je и сам у томе

учествовао. Реч je о Саши Петровићу, који je живео

у Ново м Саду. Испричао je да je поменутог дана, на

улазу у Нови Сад, код бензинске пумпе „Радун“ саче-

као бели „пасат“ и водио их кроз новосадске улице,

јер он познаје град.

- Спровео сам их до Вуковићеве пумпе на улазу

у Ветерник —описао je П етровић . —Седели смо у ко-

лим а и чекали. Д рагослав се појавио у џипу, ушао на

пумпу, али je брзо напустио. Кренуо je према градуФутошком улицом. Ja сам био у свом возилу, a ос-

тали у „пасату" Ha једној раскрсници су ме позвали

мобилним и рекли да продужим право, док су они

скренули за џипом у супротну улицу. Знам да су га

отели и одвели у Београд. Зн ам да су браћа Вуковић

и Опачић. били касније у сукобу због те отмице. Ми-

слим да су Вуковићи знали да их je он „ти повао“.Душан Крсмановић, један од припадника „зе-

мунског клана" који je учествовао у готово свакој

отмици, дао je нове детаље киднаповања Вуковића.

Н авео je да су у томе, поред њ ега, учествовали браћа

Симовић и Влада Будала. Неколико пута ишли су у

Нови Сад и пратили Вуковића, али нису успели да

га отму, јер нису познавали град. Зато су касније у тоукључили Саш у Петровић а.

- Док смо пратили Вуковића, некада je са нама

био и Опачић, његов рођени брат и Саша Петровић

—описивао je Крсмановић. —Ha дан отмице Влада

Будала се обукао као полицајац и пришао му. Ударио

га пиштољ ем, a онда смо ми притрчали и угурали га

у „пасат“. Петровић нам je показао куда да изађемоиз града. Када смо ушли у Београд, отишли смо на



један недовршен пут који иде ка Сурчину. H a једном

делу, у сусрет су нам наиш ли С пасо јевић и Луковић.

Стали смо, a они су тражили од Вуковића да зове

брата.Драгослав Вуковић je одведен у кућу Зорана По-

вића, у непосредном комшилуку браће Симовић у Зе-

муну. Следећих неколико сати држали су га везаног у

застакљеном делу те куће у чијем je другом делу бора-

вила Повићева жена, не слутећи ш та се дешава у ње-ном дому.

Како je пуштен Вуковић, сведочио je Крсмановић:- О нда нас je по звао Сп асојевић и рекао да га

возимо до куле „Генекс" у Новом Београду. Рекли

смо отето м да буде миран и да не гледа за нам а кад

будемо одлазили. Од Спасојевића сам у Шилеровој

добио 90.000 марака, a пола сам м орао да дам Мила-

ну Јуришићу. Сви смо били дужни и да од свог дела

дамо no 10.000 марака Багзију.Др агослаљев брат je, пратећи инструкције „Ви-

те за “ (М. Луковића), ташну са новцем остави о поред

пута на улазу у Батајницу. Чим су се дочепали ташнеса два м илиона марака, „ В и т е з “ обавеш тава Драгос-

лава да му се брат налази на ауто-путу код „Генекс

куле“.

Нешто касније пронашли су Драгослава и ви-

дели да je сав крвав и да има велику посекотину наглави.



ПУШТЕН БЕЗ ОТКУПА

МиленкоАлексић

Миленко Алексић, суботички бизнисмен и

директор фирме „Интершпед", отет je 15.

јануара 2001. године, око 6 сати и 30 мину-

та. Нестао je на путу од свог дом а до канцеларије, на

раскрсници улица Арсенија Ч арнојевића и Сеп Фе-ренца. Полиција je неш то касније у двори ш ту једне

куће пронаш ла њ егов „мерцедес Ц 320“, али од њега

није било ни трага. Киднапери су га пустили истог

дана око 11.50 час ова у Београду.

У његовој отм ици уч ествовала су браћа Алек-

сандар и Милош Симовић, Владимир Милисавље-

вић Будала, Душан Крсмановић, Душан СпасојевићШ иптар и М иле Луковић. Киднапери су исценирали

саобраћајну несрећу, тако што су својим возилом,

отпо зади ударили у Алексићев „мерц едес“. Бизнис-

мен je у ретр ов изор у видео да га je ударио „ауди“ са

полицијским табл иц ама (М 60—02) и стао.

Отм ичари су притрчали и увукли га у своје во-

зило. Намеравали су да му украду и аутомобил, na je у њ егов „мерцедес“ ceo М илош Симовић. За то

.



време, Алексићу стављају лисице на руке, a главу

му облепљују широком селотејп траком. Преко ње

навукли су му вунену капу и наредили да сагне главу

пр ема поду. Све врем е погнут, седео je на задњ емседишту. Одвели су га у Београд, највероватније у

П овић еву кућу у Земуну.

Милош Симовић у једном тренутку губи кон-

тролу над „мерцедесом", слеће са пута и удара у ме-

талну капију куће у Франкопанској улици 45, коју

руши и улеће у двориш те. Видевш и да им нема дру-

гара, део екипе се враћ а no њ ега и великом брзино мсе удаљавају ка Београду. Од центра Суботице до

наплатне рампе испред Београда, стижу за мање од

сат времена. Толико су брзо возили, да je Алексић

„молио бога да се слупају и тако завр ш е ово мучење“.

Наредних неколико сати трају преговори, да

би га на крају, уплашени збо г њ еговог здра встве но г

стањ а пустили без откупа, али уз обећање да ће про-

дати имовину и да ће им накнадно дати три и no ми-

лиона марака.

Алексић je, како je касније испричао, осећао да

га држе у некој хали у којој je било в еом а хладно. Тих

дана температура се спуш тала и десетак степени ис-

под нуле. Прво су покушавали да га угреју ћебади-

ма, a како му je било све лошије, имао je и срчаних

сметши, донели су грејалицу. Био je везан лисицамаза неку шипку. Видевши да „може да умре“ одлучи-

ли су да га пусте уз обећањ е да ће им накнадно дати

откуп.

T o k o m истраге, полиција je добила снимке са

наплатне рамп е у Старој П азови на којима се види

пролазак „аудија караван" (БГ 482-649), a одмах за-

тим „аудија“ са полицијским таблицама (М60-02).



Утврђено je д а су М таблице украдене у ноћи између

14. и 15. јануара у Новом Београду. Скинуте су са

аута тадашњег команданта интервентних јединица

Зиндовића. Ha истој наплатној рампи, у 07.31 сати,

регистрован je пролазак истих возила, али ка Бео-граду.

Отмичари садва„аудија“,(М 60 -02 и БГ482 -649 )

одлазеуСуботицу

“Ауди кара ван“ био je регистрован на извесног

Драгана, комшију браће Симовић из Земуна. Он jeкасније испричао у полицији да поменути ауто ни-

када није вози о, већ да je само дао Сим овић им а лич-

ну карту р ади регистрације.

За други “ауди“, оперативци су имали податак

да je власниш тво А лександра С имови ћа, да je укра-

ден у ин остран ству и код нас први пут регистрован

на основу фалсиф икованих мађарски х папира. Када je утврђено да су документа лажна, више га није ни

регистровао, већ га je користио у кривичним дели-

ма, попут отмица.

Предраг Алексић, Миленков син, пријавио je

полицији нестанак оца око 9 сати и три десет мину-

та. До тада су прон ашли њ егов слупани „мерцедес",

али није било Миленка, na су у први м ах помислили

да je повређен. Када га нису пронашли у болници,



позвали су полицију. Истог тренутка се посумњало

на отмицу.

Када се око 13.30 сати поново обрео у својојкући, Миленко je описао како су га четвори ца непо-

знатих мушкараца отела и, уз претњу оружјем, угу-

рали у њи хово возило.

T o k o m вожње Алексић je тражио да му кажу

ш та je разло г и цил> за так во понашањ е, a једини од-

говор који je добио био je да ће му њихов „шеф све

објаснити". Сећа се да су после нешто више од сат

вож њ е ушли у неко двориш те, јер се чуло отвараш екапије. Све в рем е му прете, као и његовој породици.

Повратак„аудија“са отмичарима и отетимАлексићем

Детаљно му описују шта све поседује, адресе, која

кола вози, шта му раде деца, супруга, родитељи...

Стављају му до знања да знају све о њему и на тај

начин га додатно притискају да скупи новац.

Причали су му да су га пратили три м есеца и

да знају све о њему. Да би га уверили у истин ито ст

својих речи, почели су да му набрајају пословне

контакте, кад je са ким разговарао, na чак и как-

ве су њ егове поли тичке оријентације.. . Све га je то

уверило да није реч о аматерима, већ о групи која

се добро припремала за отмицу. Ипак, једну ствар

нису знали. Алексић заи ста није им ао толико napa,



он није био власник „Интершпеда" већ само ди-

ректор.

Киднапери су одм ах изнели свој захтев —десетмилиона м арака у кешу. Алексић je у неверици од-

махнуо руком и рекао да он те nape нема.

Тада упознаје „шефа“ додуше само његов глас.

П реговор и трају. Н ова понуда отмичара гласи да ње-

гов и животи његове породице вреде пет милиона

немачких новчаница. Терају га да ступи у контакт

са својим заменик ом у „Интершпеду" у Суботици и

траж и новац.

О тети поново моли отм ичаре да га пусте и ис-

тиче да нити он, нити његов замен ик, али ни фирма,

немају толику готовину, нити je заменик овлашћен

да те nape диже, чак и ако би их било на рачуну.

Претње се пооштравају:

- Убићемо ти децу, a тебе оставити у ж иво ту —

била je најчешћа реченица киднапера.

Хладноћа, али и схрес чине своје. Алексићу je

све лошије. Отм ичарим а није свеједно. Плаше се да

ће им ж ртв а умрети. Он се жали на гушење у груди-

ма. Следи нова понуда:

- П уш тамо те за три ми лиона марака.

Алексић непрестано понавља да су погрешили,

да он нема napa...Видећи да од „по сла “ неће бити н иш та, јер je

ж ртви у једном тренутку позлило, до говарају се да

га пусте, али да им новац исплати за десет дана.

Од Миленка узимају бројеве телефона шегових

синова, кућни, у фирми, na чак и број мобилног

телефон а њего вог замени ка. Рекли су му да ће му

у међувр емену јави ти и на који начин да им дос-тави nape.



Убацују га везаног у кола и остављају на ау-

то-путу између Сава центра и „Генексових кула“ у

Н ово м Београду. Скидају му лисице, повез са очију,

враћају личне ствари, мобилни, кључеве од кола...

Наређују му да не отвара очи док не буде сигуран да

су отишли, да не обавештава полицију... Сва упут-

ст ва „зачињена" су претњ ама да ће му, у супротном,

побити породицу.

Алексић окреће мобилним телефоном сина и

тражи да дође no њега. Предраг, међутим, желећи

да му отац што пре буде на сигурном, зове прија-тел>а адвоката у Београду и моли га да иде no Ми~

ленка и да га до везе у Суботицу. Чим je стигао кући,

позв ан а je лекарска екипа да га прегледа. Доктор je

консхатовао јак стрес, изузетно висок притисак и

тахикардију. Tor поподнева није могао због здрав-

ствен ог стањ а детаљније да говор и о киднаповању.

Отмичаре je описао као младиће са сунчаним нао-чарим а и плетеним кап ама на глави.

Оно што je запрепастило оперативце МУП

Србије je убеђење Миленка Алексића да га je оте-

ла полиција, тачније неко од припадника суботичке

полиције. Тих месеци пред киднаповање, овај су-

ботички бизнисмен je им ао пр облем а са инспекто-

рима за п ривредни криминал. Н ису му избијали из

фирме, „чешљали" су документацију изнова, иако

неп рави лности бар до тада нису нашли... П осете су

упркос томе биле свакодневне, иако je он био по-

знат no сарадњи, na чак и помагању суботичкој по-

лицији, али и ц ентрали у Београду.

Његову резервисаност према инспекторима

који су покуш авали да открију ко га je киднаповао,

нису прекинули ни телефонски позиви отмичара,



који су уследили о сам дана касније. Траж или су но-

вац, a он je нас тави о да их убеђује да нема. Знајући

да je болестан, у ш та су се и сами уверили оног дана

када су га отели, киднапери су при стали и на далекомању суму (150.000 марака), na чак и на то да новац

донесе неко други, a не он.

Како су позиви постали свакодневни, Алексић

je посредством неких пријатеља одлучио да му при-

падници МУП „помогну“ да сакупи новац, тачније да

„намести" отмичаре, како би ови били идентифико-

вани и ухваћени. Алексићев страх je, међутим, биосве већи. Био je убеђен у умешаност суботичке поли-

ције у цео догађај. О дбио je сарадњу са оперативцим а

из Београда, спаковао ствари и са породицом отпу-

товао у Мађарску. Тамо je провео наредне месеце.

Оп еративци М УП, no до говору са Алексићем,

прислушкују његов мобилни телефон (063/505-

XXX) на који се јављ ају отмичари.Дана 27. јануара 2001. године, у периоду од

осамнаест до деветнаест часова, отмичари у више

наврата позивају Алексића, прете и наговарају да

до тада прикупљени новац (200.000 марака) донесе

или пош аље no н еком у Београд.

П озив у 18.05: От ми чар (базна станиц а Земун)

оптужује Алексића да му je био заузет телефон ипита ш та je одлучио. Алекси ћ каже д а није успео да

набави тражени новац (три милиона марака), да je

тражио позајмицу од осам банака и да ништа није

добио. Понавља да фирма није његово власништво

и да je немоћан више да набави. О тми чар пита ко-

лико има новца. Одговара да има раније спремље-

них 70.000 марака и да je позајмио извесну коли-

чину, тако да поседује 200.000 м арака . О тми чару je



мало, прети и каже да ће се јавити за два минута.

Алексић га убеђује да треба да му верује јер више

новц а не мож е да набави и да ће отићи до П алића и

баци ти телефон, na ш та год са њи м да буде.П озив у 18.12: Отмичар об авеш тава Алексића

да се чуо са „шеф ом “ и да су се договори ли да им ве-

черас да тих 200.000 марака, a о статак да припреми

за шест месеци. Алексић и дал>е тврди да не може

приб авити толики новац, a отмичар га опомињ е да

je он тврдио да може да узм е новац из фирме („Ин-

терш пед"), a да то неће нико знати оси м ако се теле-фони не прислушкују. Алексић к аже да није ни коме

рекао за његов проб лем и да се плаши да он лично

донесе новац у Београд. Отми чар м у препоручује да

узме синовљев ауто, телефон са картицом 064 и да

ће га они наводити где да остави новац. Алексић

тврди да он никада није узимао туђи новац, да му

je у фирми полиција no привредном криминалу и

да се плаши да ће га они убити. О тми чар га убеђуједа не брине за свој ж иво т ако се држи д ого вор а и да

случајно не нам еш та са полицијом.

Позив у 18.19: Отмичар поручује Алексићу

да се не игра са њима и да га неће спасити његови

полицијски генерали, да се спреми и крене на пут

са скупљеним новцем у који не сме да стави ода-

шиљач, да нем а чега да се плаш и ако није у дослуху

са полицијом.

Позив у 18.25: Отмичар му поручује да нађе

неког свог радника у кога им а поверењ е и да му да

ауто, телефон и новац и да му не говори шта носи,

a да та особа крене ка Београду. Они немају наме-

ре никога да убију и да треба да им верује, јер су

професионалци који се озбиљн о баве овим послом.



Алексић га убеђује да му je лекар забранио вожњу

због лошег срца и да je он био „лош тип“, да им je

неко погрешно рекао да има велики новац и да их

je слагао. О тмичар му поручује да реши кога ће да

пошаљ е и да ће га зват и за 30 минута.

Позив у 19.03: Отмичар прети, назива Алексића

преварантом, каже да je могао спремити новац и на-

ређује му да седне у такси и крене за Београд, a он ће

му се јавити са упутством. Ако то не уради, од сутра

je друга прича. Отмичар понавља да Алексић случајно

не јављ а полицији, a на примедбе да ће га они убити и

да ће понети пиштољ, уверава га да га нико неће дира-

ти, нека само донесе новац и интересује се за колико

времена ће кренути на пут. Каже им да му треба мало

времена да се спреми и да нађе такси. Отмичар му го-

вори да ће га звати за један сат.

Алексић у страху и неповерењу у полицију, од-

лучује да искључи телефон. Te вечери окупља своју по-

родицу и бежи у Мађарску.

Како су се отмичари „досетили" да отму Але-

ксића?

Неко их je, no свему судећи, жаргонски речено

„навукао". Мислили су да je он, попут Бојане Бајру-

шевић, власник фри-шопова. Он, као што je већ по-

менуто, није био власник, већ директор фирме која

je држала фри-ш оп на Келебији. Неко je, међутим, ту

чињеницу намерно или случајно „заборавио“ да каже

Спасојевићу и друштву.

Постоје две верзије ко га je „типовао“ код „зему-

наца“. Према једној, то je био извесни Л аза из Суботи-

це, a no другој, лично Милорад Улемек Легија. Обоји-цу, међутим, повезује исти човек - Дејан Миленковић



Багзи, na се не искључује могућност да je он, желећи да

се додвори Спасојевићу, убацио Алексића у игру.

Шта су о овој отмици испричали сведоци - са-

радници и неки од оптужених?

Душан Крсмановић je рецимо испричао да je

Легија инсистирао код Душана Спасојевића да се

отме Алексић, јер има „пуно пара“. Захваљујући ово м

припаднику „земунског клана“ сазнало се да су у „ау-

дију каравану" били Милан Јуришић Јуре и Дуле Кр-

смановић, док су у другом „аудију“ са М таблицама,

које су иначе украдене те ноћи у Новом Београду, убулевару Михајла Пупина код броја 20, били Багзи,

браћа Симовић и Владимир Милисављевић Будала.

Ова последња четворка je и отела Алексића, после

исценираног судара.

- Јуре и ja смо ишли испред њих, како бисмо их

об авеш тавали ако наиђе полиција —испричао je Крс-

мановић. - Држали смо га код Повића у гаражи. Једвасмо му ставили лисице на руке, јаке je конституције.

Иако није учество вао у киднаповањима, захваљујући

хвалисашу Душана Спасојевића, Лзубиша Буха Чуме

je знао многе детаље о многим отмицама и први je

то испричао полицији. Он je поновио да му je Спа-

сојевић код н>ега у кафићу у Котобањи, рекао да je

Легија намести о Алексића уз опис да у Суботици по-

стоји „страш ан тип, стр ава човек, који има неколико

фри-ш опова, пун je napa, јер je трговао цигаретама".

- Спасојевић се увек смејао када je говорио о тој

отмици —сведочио je Чуме. - Увек би напоменуо како

je Алексић носио беле чарапе, и умирао би од смеха.

Ш иптар je говорио и како им je Алексић понављао да

могу да га убију, али да он те nape нема. С ећам се да су

кренули од три милион а марака, спустили на 300.000,



a онда je испало „дај шта даш “. М орали су да га пусте

јер, како je Шиптар рекао, „само ш то нам није умро“

Никада „земунци" од Алексића нису наплатилини динар на име откупа. Када су после неколико ме-

сеци испоручени из Француске, a били су сумњичени

и за ово киднаповање, Чуме je покушавао да орга-

низује сведочеше Миленка Алексића, како би Шип-

тар и друш тво што пре изашли из притвора.

Алексић верује да су га типовали „Лаза и Бурен-

це“ који су и учествовали у праћењу, јер су Багзијеви

другари. Сматра да су умешани и Брацановић и Легија.Иако je био директор, понашао се као власник

фирме, у оквиру које су били и хотел, ресторан, ерге-

ла липицанера... Возио je скупе аутомобиле и сви су

миелили да има много napa.

Присећајући се отмице, Алексић je много кас-

није испричао како су се отмичари играли са њим

руског рулета и прислањали му пиштољ уз главу, no-мињали децу... Пош то je пуштен, побегао je у Мађарс-

ку на неколико недеља. Када се вратио у земљу —при-

тајио се.

Киднапери се виш е нису јавили.

Данас сматра да je у његову отмицу био умешан

тадашњи в рх суботичке полиције, посебно због б л и о

кости са Брацановићем, који je једно време био шефцентра Д ржавне безбедности у том граду. Каже да je

могао да сакупи 150.000 марака и да им да, али није

могао целу ситуацију психички да поднесе. Побацао

je телефоне, спаковао се и отишао. He каје се ш то je

одбио сарадњу са полицијом.

Оно што je тада преживела његова породица,

оставило je трага, тако да се, како каже, никада нису

опоравили.





СПОБОДА HA РЕЧ

СветозарОбрадовић

Ha Н ово сад ско м путу код Земун Поља, 30. ја-

нуара 2001. године, отет je С вет озар Обра-

дови ћ (1973), Ром из П ожар евца. Сценарио

je био исти као и код киднаповањ а Суботичанина

М иленка А лексића —исценирана je саобраћајна не-

згода. Док je у свом „БМ В“ пожаревачких таблица,

са још двојицом пријател>а стајао на семафору, от-

позади га je ударио аутомобил.

У сада већ чувеном „пасату " (БГ 484-200) били

су Душан Спасојевић, Миле Ауковић Кум, браћа

М илош и Александар Сим овић и Владимир Мили-

сављевић Будала. Овај аутомобил био je фиктивно

реги стров ан на извесну Емину, док je стварн и влас-ник био М илисављевић . И з аутом оби ла су извукли

О брадовић а и no већ опро баном и уиграном рецеп-

ту, главу му облепили широком селотејп траком, a

по том намакл и плетену капу. Ве зали су га лисицама

и одвели у неп ознатом правцу. Њ егове сапутнике -

Драгишу Вељковића и Зоран а Јовановића оставили

су на ауто-путу.



Позвана je полиција, a двојица сведока су ис-

причала да су им пријатеља отела „маскирана лица“

наоружана аутоматским пушкама и пиштољима. За

то време, отмичари су преговарал и са О брадовићем.Тражили су му пола милиона марака. Рекао je да

нема napa, али да ће продати кућу и да ће им нак-

надно дати. Из неког разлога, као и код Алексића,

пристали су на ову „комбинацију". Пустили су га 31.

јануара око 2 сата и 30 минута. Ослобођен je код рес-

торана „Стеко“, у близини Мостарске петље, на ау-

то-путу Београд —Ниш.Обрадовић je 30. јануара, око девет сати ујутру,

кренуо из Пожаревца за Суботицу да купи аутомо-

бил. Да му помогну у одабиру, кренула су и двојица

другара. Ha основу снимака са наплатне рампе код

Старе Пазове, види се да je „БМ В“ пожаревачких таб-

лица (15-04) прошао ка Суботици у 11.25 сати. Три

минута касније, камера на рампи je регистровала и

пролазак „пасата" београдске регистрације (484-200)

у истом правцу.

l l . ' S? - ; ; Д5 l&kliš

к д ч u -c .-t

Обрадовић одлазизаСуботицу,аутомобилом марке„БМВ“,a

прати га„пасат“ВладеБудале

Полицији није требало дуго да сабере два и два.

Видело се из снимака да су га пратили до Суботице и



назад. Тек када се смркло - отели су га. Тада им се „на-

местио“.

Камере су регистровале пролазак„БМ В“ у 16.50

сати, a минут касније и „пасата“ ка Београду. Просто

je невероватно да Обрадовић, али ни његови сапут-

ници, нису уочили поменуто возило које им je ско-

„Пасат“БГ

484-200прати

Обрадовићев

„БМВ“при

повраткуиз

Суботице

po „дисало“ за вратом. Само десетак минута касније,

Пож аревљанин je отет.

Београдска полиција je исте вечери имала инфор-

мације о киднаповању. Када je пуштен, негде пред зору,

оперативци су покушали да разговарају са њим. Био je,

као и Алексић, доста резервисан. И он je био убеђен да

су га отели полицајци.

- Имали су полицијске униформе, a чула се и мо-торола - описивао je Обрадовић отмичаре. - Причали

су са мном као да су полицајци, a ja лопов. Држали су

ме у „марици“.

Из плавог комбија - полицијске „марице“, 06-

радовић je и пуштен на слободу. Оперативци су, при-

слушкујући разговоре „земунаца“, имали сазнања да

поседују „марицу" за коју су користили израз „оно ве-лико“. Чуло се чак и то да су рекли да „то велико“ могу



само једном да користе и никада више. Интересант-

но je да се никада није открило откуд им плави поли-

цијски комби.Обрадовић je био импресиониран „њиховом

снагом". Пристајао je на све што су отмичари тра-

ж и а и . Тукли су га, психички малтрети рали и застр а-

шивали. Ha крају су се договорили да буду у сталном

телефо нско м ко нтакту и кад сакупи nape, да им дос-

тави. Знали су све о његово м креташу, пљачки мин-

хенске банке...

У прво време, Обрадовић je попут Алексића,пристао да сарађује са полицијом, na чак и да „на-

мести" отмичаре. Ипак, све време je одуговлачио са

преузимањ ем napa и коначним догово ром о „испла-

ти“. Ha крају je искрено рекао оперативцим а:

- Свак а ва м а част момци. Ви сте добри л>уди,

видим да хоћете да ми помогнете, али ови су много

јачи од вас!Откуд идеја „земунцима" да отм у овог Рома?

И з свега што се сазнал о било je евидентно да га

je „типовао" М лађан Мићић Пацов, вођа једне од по-

жаревачких крим иналних група, која je у Браничевс-

ком округу била ис по става „земунског клана“. Пацов

и његова екипа трговали су наркотицима, чинили

разбо јниш тва, крали аутомобиле... Знали су и причу

да je О брадо вић ојадио једну немачку банку за вишеод милион марака, али и 15 килограм а злата.

Обрадовић je , под именом Небојша Берићето-

вић, био запосл ен као возач-курир у Дојче банци на

минхенском аеродрому. Пред крај радног времена,

28. јуна 2000. године, из сефа je узео новац и злато

и побегао у Пож аревац. У свом селу Влашки До, на-

пр ави о je велелепну кућу.



Цео случај се врло бр зо прочуо у пож аревач ком

крају, a сумња се да je Пацов „надувао“ цифру коју

je украо Обрадовић, како би Спасојевића „навукао"да га отм е. И раније су покушавали да га киднапују.

Требало je да буде „дигнут“ у Пож аревц у месец дана

раније, али je „пацовска екипа" направила пропуст.

Нису знали како изгледа. У једном моменту умало

нису отели О брадови ћевог другара Звонк а Тодоро-

вића, јер je био у његовим колима. Видевши неспо-

собност својих пожаревачких „војника“, Спасојевић je одлучио да узме „ствар у своје руке“.

Tor 30. јануара, овај Пожаревљанин имао je

„пратшу“ од свог града до Београда. Био je под

будним o k o m Мићићеве екипе, a код Београда су

га преузели „земунци". Иако je обећао да ће им

исплатити 500.000 марака, неколико дана касније

je побегао у Италију, где je и ухапш ен у Барију no

међун ародној потерници, због пљачке банке.

Верује се да je Об радо вић и заб рао пре предају

и робију, него да поново допадне ш ака „земунцима".

Карабишери су га ухапсили 5. фебруара 2001. годи-

не и уб рзо je екстрадир ан у Немачку. Суђено му je у

Ердингу, у Немачкој, и 1. авгу ста 2001. године, прог-

лашен je кривим и добио две године и три месеца

затвора. Интересантно je да му je суђено као Све-

то зар у Берићетовићу. Било je то ве ћ треће име које

се појавл>ивало у случају овог пожаревачког Рома.

Једно врем е je користио и име Н ебо јша Ракић.

О сим директних учесника отмице, мало ко од

остал их „земун аца" je знао о киднаповању. Л>убиша

Буха Чуме je н еш то начуо, али није им ао к онк ретна

сазнања. Нешто више података о том догађају ис-причао je Саша Петровић, новосадски припадник



клана, који je силом прилика имао одређену улогу

у овом случају.

- Пратио сам Об радовић а црвеним „голфом"

од прве „Родић“ пумпе код Суботице до Н овог Сад а

—испричао je Петровић. - Симовићи и остали су

мислили да их je Об радовић „провалио" у Суботи-

ци. Александар Симовић и Влада Будала су били у

„аудију" и на поменутој пумпи ми пок азали „БМ В“ и

Обрадовића. П осле Н овог С ада, „пратњу“ су поново

преузели А ца и Будала.



У ЛАНЦИМА HA САЛАШУ

ДушкоКрстовић

Ову отмицу нису починили припадници „зе-

мунског клана“. Ипак, догод ила се баш у

врем е када су они увелико п рипремали сво-

је највеће ударе и киднаповање богатих бизнисмена,

пре свих М иро слава М иш ковића. У том затишју, по-сле бурног јануара, када се на њи ховом удару нашло

неколико људи, неки други криминалци, поучени

њ иховим прим ером, досетили су се како да на брзи-

ну зарад е новац.

Отмица Душка Крстовића ући ће у уцбенике

за обуку криминалистичких полицајаца, јер je то

усамљени пример из полицијске праксе да отетог

оперативци, после вишедневног рада, пронађу на

забаченом салашу везаног ланцима и ослободе из

руку отмичара.

Крстовићи су чувена фамилија из Зете, од-

носно Голубоваца код Подгорице. Три брата, Гојко,

Будимир Будо и Душан Душко, били су познати no

увозу и продаји јужног воћа на велико још у врем е

некадашње Југославије. И данас се високо котирају



у балканским пословним круговима, јер јужним

воћем снаб девају не сам о Ц рну Гору и Србију, већ и

Хрватску, Босн у и Херцеговину... С агради ли су у Бе-

ограду и Подгорици велике хладњаче за д озревање

воћа, махом банана.

Главни у овом бизнису je Будимир, док му

највише помаже Гојко. Душко je од све браће онај

који je познатији no „лагоднијем животу“, него no

пословним успесима. Вероватно je он због тога и

био најлакша мета за отмичаре. Неколико месеци

пре киднаповања, брутално je претучен Будо Кр-стовић. Нанете су му тешке телесне повреде (уда-

ран бејзбол палицом и дршком пиштоља no глави)

испред његовог стана у Београду, у Булевару краља

Александра.

Крстовићи су тај догађај везали за покушај

изнуђивања 300.000 марака. Овај новац, од њих су

тражили неки црногорски мафијаши на привреме-ном раду у Београду. Будо je одбио да плати и убр зо

je зверски премлаћен. Када je отет Душко, Крсто-

вићи су ов а д ва догађаја тесно п овезал и и мислили

су да je реч о истој екипи. Касније ће се испостави-

ти да премлаћивање Буде и отмица Душка немају

директн е ве зе једно са другим.

У МУП Србије, у Кнеза Милоша 101, 19. мар-

та пре подне, код Сретена Лукића стижу Предраг

Саша Даниловић, прослављени српски кошаркаш,

и Душко Вујошевић, познати спортски радник и

тренер кош аркаш ког клуба П артизан. Они су прија-

тел>и, a Вујош евић и кум са Кр стов ић им а.

Било je прем ало чињеница које су оперативци

„Поскока" успели да сазнају из приче двојице спор-

тиста које je овај догађај очигледно потресао. На-



изменично су говорили о Будином премлаћивању

и отмици Душка, тако да инспектори у једном тре-

нутку нису знали ни ко je киднапован, a ко тучен, ко

je коме кум, a ко брат...

После сат времен а конфузног разго вор а, излаз

je потражен на трећој страни —позвана je Зорица,

Будимирова супруга. Објаснила je да je њен муж у

Јужној Америци, где организује набавку и транс-

порт воћа. Ha трезвен и смирен начин објаснила je

да je t o k o m ноћи у Новом Саду отет најмлађи брат,

њен девер Душко, и да су отмичари звали најста-

ријег Гојка у Подгорици и тражи ли откуп —три и no

милион а мар ака у року од 48 сати.

Полиција je убрзо почела да расветљава до-

гађај. Душко Крстовић je допутовао из Подгорице

седамнаестог марта. Ha аеродрому у Сурчину са-

чекао га je пријатељ Сава Дожић. Његовим белим

„голфом“ одлазе у Нови Сад. Ту ноћ, као и нареднидан проводе no новосадским ресторани ма, кафићи-

ма и локалима... Кр стови ћ je све врем е окружен ве-

ликим бројем пријатеља и познаника.

Крстовић je отет испред мо тела „Џет сет“ око

два сата и 40 минута ран о ујутро. Док je са Дожиће-

вом пријатељиц ом Дан ијелом паркирао „голф “ који

му je Дожић ос тавио на располагање, са обе страневозила му прилазе непознати мушкарци. Један je

наоружан аутоматском пушком, други пиштољем.

Представљају се као специјалци МУП Србије -

„Кобре“. Ова јединица, иначе, није у саставу поли-

ције већ војске, али то ж рт ва не зна. Траж е „дро гу и

оружје“ a затим му везују руке лисиц ама и стављају

га на задњ е седиш те „голф а“. Зах тева ју да све врем едржи главу на поду испред седиш та.



Један од отмичар а седа у „голф“ и вози ван гра-

да. Стају у близини неких њи ва. T o k o m вожње, у јед-

ном тренутку, отмичар некоме радио в езо м и поли-

цијским речн иком јавл>а:- Заврш или смо посао. Враћамо се у базу.

Ha периферији Новог С ада чека их друго возило.

Отмичар уз помоћ саучесника (никада није откривен

идентитет овог човека) извлачи Крстовића из „голфа"

и гурају га у гепек „аудија". Девојци узимају мобилни

телефон и кожни мантил. Враћају je у Нови Сад и ос-

тављају у „голфу", у Видовданском насел>у. Киднапер

joj прети да се не миче и да не предузима ништа, као и

да о целом догађају не обавеш тава полицију.

У међувремену, отмичари већ три пута зо ву Гојка

Крстовића у Подгорицу. Претњ а je јасна:

- Исећи ћемо га на комаде и послати га теби у

Црну Гору, уколико у року од 48 сати не спремиш три

и no милиона марака.

Крстовићеву отмицу организовали су бившиприпадници МУП Србије, браћа Зоран и Горан П. Ди-

ректни саучесник им je био М илорад Р., док je „типер“,

no свему што се зна, био Ивица М. комшија породи-

це Крстовић у Голубовцима. Ивица М. je био тај који

je рекао да Крстовићи имају napa, a као сусед знао je

до ста о њиховом креташу.

О свему je обавештавао браћу Зорана и Горана.Договор je био да откуп поделе на три једнака дела.

Преко своје родбине, Ивица je сазнао када комшија

Душко долази у Београд. Tor 17. марта, са отмича-

рима, браћом из Апатина, уочио je Крстовића кога

je пријатељ Дожић чекао на београдском аеродрому.

Душко je ceo у Дожићев „голф“ и кренули су за Н ови

Сад. Ивица je био у свом белом „јагуару". Све време



je пратио „голф“ и обавештавао ортаке, који су били

у „БМВ“, о кретању Крстовића и његовог пријатеља

Дожића. У једном тренутку Дожић je чак прим етио да

за њима иде „јагуар" и о том е обавестио Душка, али jeовај само одмахнуо руком.

Све време док je Крстовић лудовао no новосад-

ским локалима - имао je пратњу. Ha њега су будно

мотрила браћа отмичари. Како je увек био окружен

буљуком људи, отмица je одгађана. Наредне вечери

поновила се иста прича. Ha крају je одлучено —напра-

виће му сачекушу код „Џет сета“ јер ће кад-тад моратида дође на спавање. Тако je и учињено. Чим се појавио

у „голфу“ са Данијелом, са сваке стране возила при-

лази no један брат. Представљају се као полицајци и

наређују да изађу из возила.

- Дајте оружје и дрогу —гласило je наређење.

Уследило je „хапшење". Крстовићу лисицама

везују руке и гурају га на задње седиште „голфа“. Го-ран je ceo на возачко, a Зоран на сувозачко седиште и

уперио оружје у двоје отетих. Одлазе до њива, између

Новог Сада и Србобрана. Ту Крстовићу стављају капу

на главу и гурају га у гепек аутомобила који je тог тре-

нутка пристигао. Ta трећа особа која je возила „ауди“

никада није идентификована. Горан поново седа за

волан „голфа“ и Данијелу враћ а у Нови Сад и остављау возилу у насељу „Видовдан".

“Ауди“ са Крстовићем, преко Врбаса, Куле и

Апахина стиже до једног салаша на самој граници

са Хрватском. Отетом дају телефон и наређују да се

јави Дожићу и да му каже да мора хитно да отпутује

за Београд са пријатељима. У међувремену, ослобође-

на Данијела зове Душка, али joj он одговара да ће се„чути касније“



Отмичари у исто време позивају Милорада и тра-

же да одмах дође. Обећавају му новац ако отетог буде

добро чувао. Сва тројица убацују Крстовића у трактор-

ску корпу (којом се најчешће превози стока) и преба-цују на Карлов салаш. До те усамљене куће у атару из-

међу Апатина и села Рибарева, тешко je доћи обичним

возилима. Заглављују се и џипови, na je најсигурнији

превоз —трактор. Чим су стигли у склониште —отетог

везују лисицама и ланцима и све то закл>учавају са три

катанца. Ha глави све време има плетену капу.

„Карловсалаш“ укоме судржали отетог

С времена на врем е га ударају no глави. У једном

тренутку, док су текли преговори око откупа, чак мукажу:

- Браћа не маре за тебе.

Хранили су га само неким кексом и давали маловоде.

Следећег дана долази један од браће и доноси им

храну, a Милораду и оружје. Све време док траје ова

драма, Горан П. зове Гојка Крстовића, прети и тражи



nape. Наређује му да спреми пасош за њега и Душка, јер

би „размена могла да буде обављена у иностранству".

Отмичар: - Спреми новац u пасоше, твој u бра~

товљ ев, u дођи ују тр о у БеоГрад у д е в е т с ат и . Колико

си спремио крупних новчаница?

Гојко: - O k o 400.000 - 450.000 немам ja више.

Одакле ми људи толико новца, ige g a ia донесем“ .

Отмичар: - Данас ћемо му одсећи руку и послати

je ако не донесеш тих 450.000 марака. Немој полицију

да зовеш и да je мешаш у ово.

Следи ново мучење породице. Преко мобилног

телефона (063/850-2ХХХ) пуштају снимак Душковог

вапаја:

- He моГу више ga издржим oso. Сломили су ми

руку. С п аш ав ајте ме браћо!

Гојко Крстовић после овог преклињања тражиод киднапера да се чује са братом , али они то одбијају.

Следећег дана уцене се настављају.

Четврти позив отмичара био je јасан:

A k o данас не исплатите, биће убијен.

У наставку ра згово ра следи упутство:

Отмичар: - Буди да нас у 16 часова у ваш ем сШа-

ну у БеоГраду, преко п у т а п ош те .Гојко: - Па, како g a с т т н е м . Ja сам у ПодГорици,

како g a сШшнем до БеоГрада до чеШири саШа.

Отмичар: - И м аш ави он у 08.45 з а Seolpag. Буди

у ст а н у у 22.30 са ти . M u ћемо Ши ја в и т и илШа даље

g a р ад и ш .

Крстовић je ослобођен 24. априла 2001. го-дине. П ронаш ли су га припадници М УП Срби је и



обрео се на слободи без плаћањ а откупа. Детаљно

je опи сао ш та му се деш авало п ретходн и х дана -

како су га везали л исиц ама и како je са д ва ланца с

катанцим а на рукама и ногама све врем е лежао на

каучу у згрчен ом положају, прекр ивен стар им јор -

ганом. К апу му нису скидали. Рекао je да м у je М и-

лорад масирао утрнуле руке и помагао да обавља

фи зиолош ке потребе. К лозет м у je била нека ш ер-

па. Ни за трен му нису скидали окове. М орао je и

да снима поруке за своју породицу на дшстафон,

које би касније отмичари пуштали преко мобил-ног телефона.

— И згубио сам сваку наду да ће ме ико про-

наћи и спасити. Нисам осећао глад и жеђ, нисам

им ао снаге да се помер им. Рекао сам чувару: убите

ме тихо и изненада да не осетим! He знам који je

био дан и које врем е. Чуо сам буку, пом исл ио сам:



Оперативци„Поскока“са оспобођеним Крстовићем

ево их, дошли су да ме убију. Неко ме зграбио за

ра м ен а и скинуо капуљачу. Ум есто пуцњ а, чуо сам

глас: жив je и д обр о je , ми смо полиција!

После ослобађања одведен je у апатинскидом здравља, где je прегледан. Физички je био у

реду, осим што je „мало дехидрирао".

Ујутру, 25. мар та око де вет час ова, п озв ао сам

Душковог брата Гојка Крстовића. Он je био изне-

нађен када je ум есто отми чара чуо инспектора:

- Ж ив je! Безбедан! У наш им je рукам а!

Гојко je кра тко одговор ио:- Х вал а ти брате од срца!

Горан П. je касније испричао полицији да je

К рстовића „ти повао“ Ивица М . Целу организацију

отми це „п реу зео" je на себе, шти тећи на тај начин

бр ата З оран а, чије име ниједном није споменуо. И

Зоран П. je, међутим, „отворио душу“ полицији и

описао како je плен тре бал о да деле на три једнака

дела —он, брат и Ивица М. Он je био тај који je



пристао да сарађује са припадницима МУП и да

их одведе до сал аш а где je био заточ ен К рстовић.

Како je дошло до организације отмице Крсто-

вића?Ивица М. je знао браћу Зорана и Горана са pa-

тишта, јер су били у „береткама" „Сетио" се њих

када je одлучио да се киднапује његов пр ви ком шија

из Голубоваца.

Ова отмица je припала „у рад“ јединици „По-

скок“ која je већ расветљавала неколико киднапо-

вања. За то време, у Новом Саду су обављани ин-формативни разговори са Данијелом и Савом До-жићем. У Нови Сад, a no наређењу самог министра

полиције Црне Горе Вукашина М араш а, стиж е црно-

горски оперативац Тихомир Гачевић, да помогне у

расветл>авању киднаповања. Породиц а Крстовић je



БраћаЗоран и

Горан у„БМ В-у“ нанаплатној рампи

врло утицајна у Црној Гори, na je и овај потез тамо-

шњ ег мин истра говори о о њиховом угледу.

Претходно искуство „Поскока“ било je од ве-

лике помоћи. Одмах су прегледани снимци са на-

платних рампи ка Новом Саду. Уочен je Дожићев

“голф“ (НС 196-147), одмах за њим je ишао „БМВ“

(БГ 477—742), као и бели „јагуар“ (БГ 484-858). Зах-ваљујући извесн ом раднику на рампи Белом, који ће

коју годину касније бити ухапшен у акцији полиције

против такозване друмске мафије, оперативци су у

кратком року добијали снимке и податке о проласку

возила кро з наплатне рампе у критичном периоду.

Већ следећег дана полиција покушава да

пронађе власника „БМВ“. Испоставило се да je уиностранству, „негде у Африци“. Преко његове род-

бине некако су ступили у контакт са њим.

- Продао сам ауто недавно браћи из Апатина,

које сам упознао на некој рехабилитацији - рекао je

тај човек.

Тако су отмичари откривени. Што се тиче „ја-

гуара" није било тешко утврдити чији je —водио сена Ивицу М. Полиција je имала податке да живи



на Бановом брду. Убрзо су стигли и подаци да je са

Крстови ћим а комш ија у Голубовцима. И здато je на-

ређење да се идентификовани отмичари прислуш-

кују. Паралелно са прислушкивањима, Крсховићидостављају оперативцима поруке отмичара, али и

на свој начин пом ажу „ист рази “.

У једном тренутку породица je у Подгорици ан-

гаж овала чак и видовњака како би пронашли брата.

Овај видовњак je из Подгорице допутовао у Нови

Сад и после неколико сати „пронашао" кућу у којој

je заточен Душко. И стог тренутка, Крстовићи оба-веш тавају „Поскок" о важн ом податку. О перативци

из МУП Србије зову новосадске колеге и наређују

им да са специјалцима опколе и упадну на поменуту

адресу.

- Унутра седи нека баба и гледа шпанску серију

—причали су касније специјалци. - Ни o k o m да треп-

не.- Баба, кога имаш у кући, питали смо.

- Седите децо, сам о да се заврш и серија. Ево je

при крају ова епизода, na ћемо да причамо.

Полиција je претресл а кућу, али наравно, Душка

там о није било. Касније су замолили „Поскок“ да их

не снабдевају таквим „провереним " информацијама.

По цену да жртвују брата, Крстовићи су били

спремни да сарађују са полицијом и да се отмичари

похватају, јер су били уверени да исти људи стоје и за

бруталног напада на Буду. Полиција, међутим, на

тако неш то није могла да пристане. Био joj je важан

живот Душка Крстовића, и молили су породицу да

сарађује са отмичарима, да преговарају, одуговлаче,

„купују време" и да ни no цену било чега не „преки-

дају кон такте“ ..



П ородиц а je одлучила да не и зврш и исплату, јер

нису имали никакву гаранцију да je Душко жив.

П ров ерам а je утврђено да су Зоран и Горан би-

вш и полицајци. Један je ж ивео у Апатину, a други jeимао пријављено пребивалиште у Сомбору. Екипа

оперативаца из Београда и Н овог Сад а стиже у Ana-

тин да покуша на лицу места неш то да уради. Када су

сазнали да су осумњичени бивши припадници МУП

Србије, били су „уверени да ће сарађи вати “. У једном

тренутку, међутим, браћа су „провалила" да их неко

прати и надгледа. М ислили су да je реч о неким кри-миналцима са којима су се неш то пре тога сукобили.

Прислушкујући их, оперативци су схватили да

су „виђени" и одлучили су се за „бр зу акцију“. Опко-

лили су кућу у којој су била о ба бр ата и никоме нису

дозвољавали да изађе. Браћу одвојено саслушавају.

М орало je б рзо да се ради, како не би процурело да

су ухапшени. Р азгово р са њима трајао je до раних ју-тарш их сати. Онда су „пропевали".

П реговор и се мењају из мин ута у минут. У јед-

ном тренутку Горан пристаје да одведе полицију до

отетог Крстовића. Није било довољно да им каже

адресу, јер се бојао да ће Милорад да запуца. Зауз-

врат им je обећано да ће против њих ићи „блажа"

кривична пријава. Пред зору, све je било јасно —ко je организовао отмицу, улога Ивице М., ко je чувао

киднапов аног.. .

Милорад, који je наоружан бринуо о отетом

Крстовићу, према сопственом признању, није знао о

коме се ради нити ш та je била крајња н амера отми-

чара да ураде са њим. Зато je једног м ом ента посегао

за К рстовићев џеп и извукао личну карту. Тада му jeсазнао идентитет и да je из Црне Горе.



Полиција je ципо вима кренула ка салашу. Једва

су се кроз оранице пробили до усамљене куће. Чак

су се и трактори заглављивали у бачком блату. Дого-ворени м звиждуком, Горан П. je из об јекта изм ам ио

Милорада који се полицији истог тренутка предао

и испустио пушку. О перативци „Поскока" ушли су у

салаш. Унутра их je дочекао мрак. Прошло je неко-

лико тренутака, али К рстови ћа нису успели да про-

нађу. П озв али су га no имену.

- Зачуло се тихо мум лањ е —прича један од по-

лицајаца. - Испод јоргана, на к ре вету у углу, прона-

шли смо отетог. Ћутао je, дрхтао од страха и хлад-ноће. Није вер ов ао да см о полиција. Био je уплашен.

У мраку см о му скинули капу и трак у са очију. Тре-

бало му je неко вр ем е да се привикне чак и на полум-

рак, јер je пет дана практичн о био слеп.

Када je Крстовић изашао напоље, као да га je

огрејало сунце. Међу припадни цим а „Поскока" угле-

дао je познато и драго лице —свог друга из војске —

полицајца Павкета (Павић). После поздрава, узео je



Оружје,ланци,фантомка...којесукористилиотмичари

телефон и позвао брата Гојка. Са оперативцима je

отиш ао и до апатинског до ма здрављ а где je прегле-

дан.Милорад Р. и браћа Зоран и Горан су се истог

дана обрели у притвору. Ивица М. je побегао и криосе неколико дана. Ha наговор брата, после извесног

времена се предао. До данашњег дана није признао

своје учешће у отмици.

Пресудом Окружног суда у Новом Саду, сва

четворица су, међутим проглашена кривим. Горан

П. и Милорад Р. осуђени су на шест година и че-

тири месеца затвора. Поред отмице, на терет им jeстављ ено и недозвољ ено држ ање оружја. Зоран П. je

осуђен на шест, a Ивиц а М. на пет година затво ра.





ЗАТОЧЕН У АЛБАНИЈИ

Бојан Матијевић

'Tf' едан од двојице син ова власника чувене ново-

I садске месаре „Матијевић", отет je 19. априла

Ш 2001. године. После свега, чини се, да су отми-

чари киднаповали оног Матијевмћа који им се тог

дана једноставно „наместио". Праћење Матијевића

јуниора трајало je неколико недеља, a Бојан je отеттек из другог покушаја. Киднаповаше се догодило

око 23 сата и 15 минута у Н ово м Саду, a пуштен je 23.

априла исте године око 18 часова на граници Црне

Горе и Албаније.

Бојан Матијевић je био у свом ципу „нисан патрол"

(НС 19-19), када га je зауставио, како je он тада мислио,

полицајац. Униформисани припадник МУП махнуо je

службеном таблицом на којој je стајао добро познахи

знак „СТОП“. Ништа не сумњајући тада, двадесетјед-

ногодишњи Бојан je стао. „Полицајац“ му je затражио

лична документа и замолио га да изађе из џипа.

Док траје провера радио-везом, „полицајац" je за-

молио Бојана да уђе у његов службени „мицубиши лан-

сер“, који je био паркиран педесет метара даље и да сед-



не на задње седиште. Младић je тако и урадио. Улазећи

у „службени ауто“, видео je да на задњем седишту седи

још једна мушка особа, у тексас јакни и фармерицама.

Истог тренутка се „полицајац“ и та друга особа бацајуна Матијевића, стављају му „лисице" и везују руке на

леђима. Браон лепљивом траком залепили су му очи и

уста. „Полицајац" je ceo за волан и кренули су ка излазу

из Новог Сада.

После краће вожње, заустављају се ван града.

Један од њих убацује Матијевићу на силу две табле-

те у уста које су га убрзо омамиле. Успаваног, предају

га другој двојици саучесника. Они га уносе у камион

марке „ман“, тамне боје и смештају на лежај у кабини.

Наредног дана, 20. априла, око 22 сата, камион je стао.

Отмичари су на младићево питање, шта хоће од њега,

одговорили јасно:

—Новац од твог оца.

Рекли су му још и да га неће повредити, ако Петар

да nape.Следећег дана, 21. априла, око два сата после по-

ноћи, изводе га из кабине, скидају му траку са очију и

уста, скидају му лисице, али задржавају његову кожну

јакну, узимају му мобилни телефон и сат. Један од њих

му облачи његову јакну. Запретили су му да буде миран

и да се не осврће.

- Видео сам језеро и чамац у којем je било шест,седам особа у тамној одећи са фантомкама на глави и

аутоматима —причао je касније Бојан. - Они ме преузи-мају и опет ми везују очи и уста и бацају ме на под чам-

ца. После краће вожње, стајемо. Извлаче ме на обалу и

воде до неког објекта. Осећам голе зидове, бетонске.

Леву руку ми везују ланцима за зид. Стављају и ката-

нац.



Један од отми чара зо ве П етра М атијевића и ис-

пост ављ а му захте в з а ж ивот сина —три и no мили-

она марака. Свакод невн о траје комуникација кидна-

пера и познатог новосад ског бизнисмена.

У једном тренутку, омогућено je и да се чују

отац и син. О тмичари то кори сте за додатни при-

тисак на оца. У тренутку док он разгова ра са сином,

киднапери ударају младића у главу да се чују његови

јауци. Репетирају оружје, na се чује шкљоцање ауто-

мата... H a тај начин појачавају претњ е.

Петар je пристао да плати откупнину, али je

објаснио да може на брзину да скупи само до ми-

лион марака. Киднапери пристају. Са дечаковим

ујаком, a својим шураком Дринком, Матијевић пут

Црне Горе креће 23. априла, петог дана од отмице.

Према наређењима примљеним преко телефона, из

Подгорице одлази за Тузе. Упутство je било да код

подвожњака, на граничном прелазу Божај, поредпута, остав и спортск у торбу са новцем.

Када je у Албанију отми чарим а стигла инфор-

мација да je откуп плаћен, Бојана одвезују и истим

путем, чамцем преко језера , пребацују на црногорс-

ку обалу. Скидају му траку са очију и показују којим

путем да иде, како би се срео са оцем. Н ешто касније

га прон алазе граничари Војске Југославије и предајуполицији. П ребачен je у Центар безбедн ости у Под-

горици, где га о тац и ујак преузимају.

После интензивног полицијског рада МУ П Ср-

бије и МУП Црне Горе, због ове отмице почетком

јуна исте године ухапшени су Славенко Дучић из

Пријепоља, који je тада радио у бео градском центру

Државне безбедности Србије, Предраг Чађеновићиз Подгорице, Мидораг Кршикапа из Никшића,



Властимир Вешковић из Подгорице и Драгомир

Ж ивковић из Но вог Сада.

О ргани затор киднаповањ а je већ био у затво -

ру. Реч je о Ратк у Дуловићу. И стр ага je ут вр ди ла д а je он крајем ф ебруара 2001. од Ж ивковића добио

податке о породиц и П етра М атијевића —имовини,

аутомобилима, богатству.. . Пала je одлука да му

отму сина! Дуловић у цео „посао“ увлачи и поли-

цајца Дучића, обе ћавш и м у 50.000 марак а.

У првој половини априла 2001. године, први

пут одлазе у Нови Сад и то Дуловићевим ками-оном „ман“. За своју базу одабрали су хотел „На-

ционал" у Београду. Ту се срећу са Дучићем. На-

редна два дана одл азе у Нови Сад Дучићевим „ми-

цубишијем" и прахе Матијевића јуниора. Помало

су збуњени, јер им сваки час измиче. Убрзо су,

међутим, увидели да П етар им а два сина и да вео-

м а личе. Ни су успели ниједног да отму. Н еоб ављ е-

ног по сла враћ ају се у Подгорицу.

Према договору, 17. априла, поново се

окупљају у београдском хотелу „Национал". Исти

je сценарио. Дучићевим „мицубиш ијем" одлазе у

Н ови Сад, док Веш ковић остаје у хотелу. У једном

од новосадских кафића, срећу се са Дуловићевим

пријатељем Драгомиром Живковићем, који им je

припремио све „корисне податке", како опет неби забрљали. Наредна два дана прате Матијевиће

из кафи ћа у кафић, из лок ала до теретан е и назад,

код девојке.. . Ноћу би се враћали у „Национал“

на спавање. Наум, међутим, спроводе у дело два

дана касније. Сачекали су Бојана испред тер етан е

и пратил и га до девојчине куће. У трен утку до к се

враћао, зауставио га je „полицајац“, односно Ду-



чић, док je Ч ађено вић био у „мицубишију", a оста-

ли у Ж ивкови ћевом аутомобилу.

Кренули су за Београд, старим новосадскимпутем, како би избегли наплатне рампе и посебно

кам ере на њима. По изласку из Н овог С ада, после

краће вожње, Бојана убацују у гепек, a Дучић ски-

да полиц ијску ун иф орм у и облачи цивилну одећу.

Зову В ешковић а у „Национал" и кажу му да плати

собе, да се камио ном парки ра у близини ауто-пута

и да се спреми за п овр атак у Црну Гору. Ж ивкови ћ

се у међуврем ену вратио у Н ови Сад.

Матијевића убацују у камион. За воланом je

Вешковић, a на месту сувозача Кршикапа. Пут

Црне Горе креће и Дучић у свом „мицубишију“ a

са њим су Дуловић и Чађеновић. Матијевића на

лежају у кабини камиона покривају ћебетом. Не-

где код Овч ар бање, над ом ак Чачка, пребацу ју га у

„мицубиш и“ a после проласк а овог града, враћају у

камион. Ha Златибору, на пумпи „Браћа Секулић“

пи тају га да ли je гладан и купују му сенд вич и сок.

Када су се приближили Црној Гори, Кршика-

па je легао крај Матијевића како би га заклонио

својим телом. Пред Брод аревом , придружује им се

сво јим „го лф ом “ Дучићев брат, иначе пријепољски

полицајац. Упутили су се ка контролном пункту.Дучићи су искористили своје познанство са при-

падницима граничне полиције да камион без де-

таљн ог прегледа пређе у Ц рну Гору. И сто су посту-

п и а и и у Конатарима, на црногорском контролном

пункту.

После десетак километара се зауставл>ају сва

три возила. Падају последњи договори. СлавенкоДучић седа код брата у „голф“ и њих двојица се



враћ ају у Србију. Ч ађеновић и Дуловић настављ ају

пут з а П одгори цу у „мицубишију". Ha плацу, поред

Дуловићеве куће, у подгоричком насељу Златица,

паркирали су камион и отишли својим кућама.

Чађеновић остаје да чува Матијевића. У једном

тренутку м о а и га да га одвеже како би обави о фи-

зиолошке потребе, али му овај то не дозовљава.

Сече дволитарску пластичну флашу и наређује да

у њу мокри и то у кабини.

Увече, око 23 сата, Д уловић и Чађ ено вић п ре-

бацују Бојана у „мицубиш и" и возе га до Скадарс-ког језера. Чађеновић je тај који му узима кожну,

a облачи сво ју синтетич ку јакну. Ta око лн ост кас-

није ће му и доћи главе, јер je прон ађен а јакна била

матери јални и крунски доказ. Узимају му и мобил-ни телефон, к оји je касније прон ађен код њ их.

Дуловић je везаног Матијевића предао групи

Албанаца, које je предводио извесни „Анђи“ онису га одвезли чамцем. Пребачен je у Албанију и

там о држан наредних неколико дана. Један од њих

je говорио српски и он je п реговарао са П етром .

Ha исти начин, 24. априла, Бојан je из Алба-

није превезен на црногорску обалу Скадарског

језера, где га око 22 сата проналазе југословенскиграничари.

Полицији су највише, у расветл.авању кид-

наповања, помогли листинзи мобилних телефо-

на, али и сам Бојанов мобилни апарат, који je дат

рођаки једног од отми чара. Клупко je та да п очелода се одмотава.

Од свих отми чара најинтересантнија je Дуло-

вић ева б иографи ја. И сам je бивши полицајац, од-

носно припадник МУП Црне Горе. У време када



je киднаповањ е Бојана М атијеви ћа расветљ авано,

крајем маја 2001, он je већ био у затвору у Бије-

ло м Пол>у. Сумњ ичен je да je анг аж ова о ч етво ри цу

људи из Србије да убију Бијелопољца Ненада Пе-

рошевића. Дуловића je за овај „посао" ангажовао

Веселин Веско Божовић. У заседи, на путу Бијело

Пол>е —Колашин, црногорска полиција je похап-

сила наручене убице. Знали су тачно м есто , јер им

je Аокацију дојавила српска полиција која je при-

слушкивала Божовића.

Овај бијелопол>ски криминалац био je више

него интересантан операти вцим а М УП - a Србије .

Неколико пута je хапш ен и сваки пут би побегао.

Још се препри чава случај када je Бож овић н овем-

бра 2000. године ухапшен на Келебији при поку-

шају да пређе у Мађарску, a no потерници суда у

Бијелом Пол>у. П осле неколико дан а пр овед ени х у

суботичком притвору, аутобусом „Ниш експреса"и у пратњи двојице полицајаца, вожен je у Црну

Гору.

Негде код Београда, замолио je полицајце да

телефонир а мами. О ви су му дозволили. “М ам и“је

лепо објаснио да je тренутн о у Београду и да креће

за Бијело Поље, као и врем е кад а тре ба да стигне.

Код Степојевца, међутим, у аутобус уместо маме,улазе ортаци. После неколико тренутака прилазе

полицајцима са упереним пиштољима, разоружа-

вају их и ослобађају Бож овића.

Божовић je неку годину касније убијен у „са-

чекуши" на Обр ено вачк ом путу у Београду.

После обављеног „посла“, нико од киднапе-

ра, наводно, није добио обећане nape од отмице.Дуловић je р екао да су „А лбанци похап ш ени" у Ал-



банији и да до предаје откупнине није ни дошло.

Чађеновић je тражио свој део када je прочитао у

„Новостима“ да je Матијевић ослобођен и оти-

шао no обећане nape, али му je Дуловић „сложиопричу“ о хапшењ у Албанац а. Додатну забуну међу

отмичарима унео je Петар Матијевић из јавом за

новине да je з а откуп дао далеко мањ е но вца него

што се причало, тако да je Дуловић ту изјаву ко-

ристио да би своје ортаке убедио да новца нема.

Постоји и непроверена (највероватније измиш-

л>ена) прича да су у Дуловићеву кућу провалилиа о г г о в и који су пронашли и однели сав новац од

откупа. Готово сви киднапери су похапшени у

Читањепресуде

Црној Гори. Тамошња полиција je радила no ин-

струкцијама добијеним од „Поскока". Највише je

на овом случају радио Славољуб Шћекић, искус-

ни полицајац кога ће неку годину касније мучки,

слеђа, убити црногорски криминалци.



О тми чарим а je пресуђено 22. априла 2002.

Славенко Дучић je осуђен на дванаест година

затво ра . Није добио новац од откупнине.

До данас je остал о неп ознато како je подељено

980.000 марак а које je Петар М атијевић дао за откуп

сина.





CBE ЋЕ МИ ПОБИТИ!

Мироспав Мишковић

Отмици председника „Д елта холдинга“ прет-

ходио je покушај киднап овања њ еговог сина

М арка, 29. мар та 2001. године, a 9. априла те

године отет je М ирослав М ишковић.

Мишковић млађи je 29. марта око 17 сати и 15

минута слетео на сурчински аеродром . Д ошао je изАондона. Чекали су га пријатељи Далибор Бабић и

Мирослав Малобабић. Марко je ушао у „БМВ“ на

место сувозача, a Малобабић je ceo на задње се-

диште. O k o 17.30 сати, крећући се ауто-путем од

аеродрома према граду, на кривини и укључењу на

сам ауто-пут, са леве стране сустигао их je и пришао

им „ауди А6“ (БГ 201—188). Таблице су украдене иприпадале су возилу марке „југо“. Тегет „ауди“, који

су користили отмичари, такође je био украден. Нес-

тао je 2. фебруара исте године у Београду, a имао je

пиротске таблице. Био je власништво председника

општине Димитровград. Возио га je Младен Каме-

ноА. Док je председник био на састанку, Каменол

je отиш ао да посети рођака и тада су „ауди“ украла



браћа Симовић. Taj ауто je касније коришћен и за

отмицу Мирослава Мишковића. После киднапо-

вања, „земунци“ су га запалили, a остаци су нађени

11. априла око 21 сат на Кружном путу бб, осамстометара од ауто-пијаце. Вештачењем je касније ут-

врђено да je исти аутом обил ударао у „БМ В“ М арка

Мишковића.

Украдени „ауди" два пута благо удара „БМВ“ и

тера га на банкину. Возач Бабић схвата да се нешто

чудно деш ава и да није реч о безазленом саобраћај-

ном удесу. Дао je гас, али je „ауди“ појурио за њима.Због тамни х стакала на „аудију“ млади М ишко-

вић и другари нису видели колико je л>уди у њему,

али су t o k o m ју рњ аве ауто-путем видели да je суво-

зач промолио главу са фантомком. Због гужве код

Аутомобил„БМВ“са којим je Марко Мишковић

успеода побегне

пумпе „Зма ј“, „ауди“ им се све виш е приближ авао, na

je Бабић цик-ц ак вож њ ом и мењ ањ ем траке покуша-

вао да умакне. У једном тренутку je изгубио контро-

лу над „БМ В“ и код надвож њака на Бежанијској коси



удара у банкину. Следећег тренутка, Мишковић от-

вара сувозачева врата и бежи на надвожњак. Миш-

ковић на надвож њаку наилази на патролу саобраћај-

не полиције. Си лазе до „БМ В“ и објаш њ авају ш та сесве дешавало од аеродрома до места удара.

Марко Мишковић je касније испричао поли-

цији да je много шегових другара знало када стиже

из Лондона. Увек je летео ч етвртк ом и истим л етом,

који je стизао у Београд око 17 сати и 15 минута. По

договору би га неко због личне безбедности чекао,

a најчешће ова двојица. Утврђено je да су „земунци"познавали Бабића и после га јурили да „плати“ што

им je пропала отмица. Претпоставља се да су пра-

тећи Бабића дошли и до Мишковића. Бабић се ра-

није појављивао у К отобањи, у кафићу код Чум ета.

Ни породица М ишковић, a ни полиција нису оз-

биљно схватали овај догађај. Мислили су да je неко

хтео да отме ауто, a не М арка. Следећих дана М аркосе вратио у Лондон.

Мирослав Мишковић, отет je 9. априла 2001.

године у 8 часова и 15 минута, из службеног вози-

УлицаАрсенија Чарнојевића,укојој je отет

МирославМишковић



ла „алфа ромео" у булевару Арсенија Чарнојевића,

испред броја 150. Насилно су га извукла четворица

маскираних лица с фантомкама на главама и нао-

ружана аутоматима. Отмичари су чекали да ауто саМ иш ковићем наиђе, a онда су „аудијем" препречили

пут возилу „Делта холдинга" који je во зио Д раган Кр-

стић. Из „аудија“ су изашла тројица са аутоматима.

Прилазе „алфи“, и извлаче М иш ковић а и увлаче га у

„ауди“. Од во зач а Крстића узим ају моби лни и револ-

вер, a онда га убацују у гепек „алф е“ и закључавају.

Део ове „акције“ са прозора свога стана посма-

трао je један времешни Новобеограђанин. Касније

je полицији рекао да су бизнисмена увукли у тегет

„ауди“ београдски х таблиц а које почињу са 475. Ос-

тале цифре није запамтио .

- Извукли су проседог човека и увукли га у

„ауди —објаснио je овај сведок. —Одмах сам позвао

полицију.

Описао je да су на глави и преко лица ималинавучене плетене капе са прорезима за очи и уста.

Једном од отмичара, рекао je, вирила je риђа, дужа

коса (касније je утврђено да je реч о перици).

Во зач К рстић je испричао да je свакодневн о ис~

тим путем возио Мишковића на посао. Рекао je да

су њега и газду бацили на асфалт. Њега je из гепека

ослободио колега, који je истим путем долазио напосао, na je чуо запомагањ е из гепека.

Одмах после ослобађања, Мишковић je поли-

цији дао следећу изјаву:

- Са својим возачем кренуо сам на посао. У јед-

ном тренутку, тамноплави „ауди“ нам je препречио

пут. Када су ме извукли из аута, хтео сам да отмичара

ударим ногом, замахнуо сам, a следећег тренутка до~



био сам ударац у главу. Други маскирани, отворио je

супротна вр ата и обојица су ме угурали у њихов ауто.

Очи су ми облепили широком селотејп трако м и кре-нули смо да се возимо у непознатом правцу. Први

део вожње je био кратак, a онда су ме пребацили у

друго возило. По звуку мо тора мислим да je опет био

„ауди“. Возач je био изузетно искусан и спретан, во-

зио je бр зо, a било je пуно скретањ а. У току вож ње је-

дан од отмичара je поменуо пролазак кроз рампу, али

мислим да су на тај начин хтели да ме заварају, јервозач ниједног тренутка није смањио брзину. Возили

смо се око 20-25 минута. Онда сам осетио да идемо

no лошем путу, вероватно земљаном. Када смо ста-

ли, изгурали су ме на задња лева врата и рекли ми да

идем право. Угазио сам у блато, a после три четири

корака ушао сам у неку просторију. Један од отми-

чара ми je скренуо пажњу да се крећем уза зид лево.По томе сам закључио да се и они крећу ослошени

леђима о зид. М ислио сам да je реч о некој гаражи са

каналом у средини. Ослањао сам се рукама уза зид.

Осетио сам да je малтерисан. Са десне стране, ногом

сам напипао неки зидић од пет до десет сантиметара,

вероватно граничник од канала.

Чуо сам неке покрете, a потом звук отварањапоклопца. Угурали су ме у узан простор у који сам

се спуштао металним мердевинама. Оне су биле ус-

правне и причвршћене уза зид. Било je три степени-

ка. Када сам сишао, затворили су поклопац. Успео

сам да се некако ослободим селотејпа и видео сам на

десној страни зид са алком за коју су ме везали ли-

сицама. H a супротном зиду горела je сијалица. Прос-

тори ја je била отприлике метар и no са метар и no и

висока око 175 сантиметара.



Зидови су били малтерисани, a под je био из-

узетно влажан. После извесног времена, изводе

ме из шахта и траже да мобилним телефоном зо-

вем секрехарицу. После позива изнова ме враћају упросторију-шахту. Пожалио сам се да ми je хладно,

a они су ми донели прво беле вунене чарапе, онда

једне тање, a на крају и два дебља ћебета. Док сам

био доле нисам чуо никаква возила, гласове или ла-

веж. С времена на време чуо бих неки мотор који се

наизменично палио и гасио. Доносили су ми воду у

флаши и дозвољавали да je држим у рукама, онда суми je оставили. М ислим да je реч о неком усамљеном

објекту где су ме држали. Газио сам no блату, које je

било светле боје. To сам видео када се осушило. По-

ново су дошли no мене и извели м е напоље.

Возили су ме неких десетак минута, a онда су

ми дали телефон да зовем на посао М илана Спасоје-

вића. После су тражили да зовем и министра поли-ције Душана М ихајловића и пренесем м у њихову по-

руку. Онда су ме поново вратили у ону просторију

где су ме држали.

О сам ом току ослобађања М иш ковић није знао

много детаља. Зна да су га одвезли до Музеја „25.

мај“, где су му пре него ш то су га пустили, скинули са

лица селотејп. Рекли су му да су они проф есионалци

и да знају да на траци могу да остану отисци. Пре-

ко главе су му навукли две плетене капе да не може

да их види. Ниједног тренутка није видео отмичаре,

осим да je један био крупнији и да je имао београдски

нагласак. Други je, како je описао, причао босанским

нагласком, a такође je запазио и да једног ословља-

вају са „шефе“. Taj je имао упечатљив глас, a чинило

му се да прича стиснутих зуба.





те за пет милиона марака, a да ja сакупим nape. Допоподнева сам са л>удима из фирме и пријатељима

сакупљао откуп. Рок који су ми дали био je седам-

наест часова. Тада су ми се јавили, али ja нисам имаоцелокупну суму. Чекао сам да још неки донесу новац.

Један од отмичара ми je тада рекао:

- Нисте се држали договора. С ада смо са Миш-

ковићем причали. Зато што касните и обавестили

сте полицију, морате да сакупите још два милиона.

Укупно седам. Рок вам je до деветнаест сати. Уколи-

ко не буде било откупа и полиција се не повуче саулица, убићемо и њега и тебе и ваш е породице, a ци-

фра ће бити још већа.

За овај нови договор, откуп у износу од седам

милиона марака, заточени М иш ковић није знао и за

њега je сазнао када je стигао кући. Њ егов једини ко-ментар, каж у упућени, био je:

- Стварно сам мислио да ти криминалци имајунеку част и реч. Договор je био пет милиона и пру-

жили смо један другом руку.

Када je Милан Спасојевић потврдио киднапе-

рима да je сакупљен новац, стално je био на телефон-

ској вези са њима. Н епрестано су му давали команде:

- Иди прем а Нишу, крени према Авали, где си

сада, врати се... Стани код Аутокоманде и чекај.

- Било ме je страх —испричао je касније Ми-лан Спасојевић полицији. —Сам у колима, a толики

милиони. Шта ћу ако ми их неко отме, шта ће бити

са Мирославом... Онда су се јавили и рекли ми да

кренем ауто-путем за Нови Сад. О нда их je интере-

совало да ли сам приметио да ме неко прати. Сле-

дећа команда je била да се окренем брзо и да возим у

супротном правцу.



Мишковићев кум се држао сваког упутства. У

то време, пратећа служба Ресора државне безбед-

ности je ишла иза њега да види ш та се дешава. Тако

су отмичари уочили аутомобиле који иду за њим, a

када му je речено да се брзо окрене ка граду, уочи-

ли су распоред аутом обил а који га прате. О нда су му

рекли:

- П рате те. Јел ти то нас намеш таш... Побићемо

вас све!Спасојевић их je уверавао да он не зна ништа

о томе. Каснијом реконструкцијом je утврђено да

су тек онда извели Мишковића и рекли му да зове

М ихајловића и повуче полицију. Ha крају je примоп-

редаја торб е са откуп ом урађена тако ш то je М илан

Спасојевић променио ауто и картицу за мобилни и

мо рао je да их обавести које je сада вози ло у питању,

као и нови број телефона.

Негде после поноћи, наредили су му да иде пре-ма Загребу и да телефонска линија буде стално от-

ворена. Често су захтевали да им каже позицију на

којој се налази.

- Где си?

- Пумпа „Зм ај“.

- A сад?- Аеродром.

- Јеси ли прош ао аеродром?

- Јесам.

- Аблендуј да те видимо, стан и ту, стани ту!

Целе те ноћи киша je падала као из кабла, a

они су тражили да вози час брзо, час споро... Када je дошао до одређеног места, захтевали су од њега



Место на ауто-путууправцуШимановаца гдеje

МиланСпасојевићоставиоторбу

да крене у рикверц 50 метара и да баци торбу преко

банкине ауто-пута. У брзини и страху упалио му сеаларм на колима. Није могао да отвори гепек и изва-ди торбу, a они све узнемиренији...

- Гледамо те, шта то радииш?

Једва je отвори о гепек и пребацио торбу преко

банкине.

Следећа инструкција je била да се великом бр-

зином удаљи ка Шимановцима. Окренуо се испреднаплатне рам пе и вратио у град. Виш е га нису звали.

Цео ток разговора између отмичара и Спасоје-

вића je снимљен. У моменту када je дошло до примоп-

редаје новца, на снимку се јасно чује крекетање жаба.

Сутрадан, када je Спасојевић са полицијом дошао до

места да покаже где je бацио торбе, видела се бара пуна

жаба. Закључено je да je то место где je оставио новац.



План отмичара о узимању откупа и примопре-

даји napa, са ове дистанце, може се слободно рећи,

био je —савршен. Ту где су бачене торбе, био je сеос-ки пут којим се под вож њ аком лако пређе на супрот-

ну страну ауто-пута или на асфалтни пут прем а Сур-

чину. Отмичари су за свега десетак минута били у

Сурчину. Из разговора са сведоцима-сарадницима

сазнало се да су торбе остављене у једној шуми и

да су осматран е из даљине, да би проверил и да није

стављен одашиљач и да ли ће неко да им приђе. Када

су се уверили да je све „чисто“, покупили су торбе.

После дан-два, поделили су плен.

М ирославу Мишковићу je било много стало да

се примопредаја обави брзо, пре свега, због њега, по-

родице и страха да ће завршити у шахту. Неколико

сати после пуштањ а, следећег дана око поднева, поја-

вио се на Сајму са тадашњим премијером Зораном

Ђинђићем, не коментаришући ш та м у се десило.Ha вест да je отет Мирослав Мишковић, у

МУП Србије дигла се велика узбуна. Када je сазнао

за киднаповање, министар полиције Михајловић je

послао Драгана Карлеушу, заменика начелника УКП,

у Мишковићев кабинет да са руководством његове

фирме и супругом д ого воре дал>е кораке. To je имало

половичан успех, јер je породица већ почела да при-купља откуп, a о неким својим потезима полицију

нису хтели да обавесте, плашећи се да отмичари не

испуне претњ е и убију Мишковића.

Министар Михајловић je, међутим, направио

ш таб за расветљавањ е отмице, a онда je форм ирао и

радну групу. Окосницу су чинили оперативци „По-

скока“ Преко Државне безбедности су предузетемере прислушкивања телефона неких осумњиче-



них и стизале су информације о њи ховим нам ерама.

Ипак, озбиљниje акције није било, јер je Мишковић

и дал>е био у рукама киднапера. Полиција je, упркоснеким назнакама ко су киднапери, одбијала да пре-

узме акцију плашећи се да отети не страда. „П оскок“

je имао на мерама неке „земунце“ и поседовао je си-

гурне податке о отм иц ама Бајрушевића, Вуковића и

Алексића. Сумњало се одмах на ших. Ипак, било je

пробл ема да се највише руководство М инистарство

унутрашњ их послова Србије убеди у то. „П оскок“ je

имао доказе да су у неким отмиц ама, као и у М ишко-вићевој, отмичари чак користили исте мобилне те-

лефоне. Били су и слични гласови киднапера, начин

пр еговарањ а и примопредаје откупа.

Миладин Сувајџић-Ђура Мутави о самој от-

мици je испричао да je возач „аудија“ био Владимир

М илисављ евић Будала, a да су у отмици учествова-

ли сви припадници групе, осим Сретка Калинића.Претпостављао je да су га држали у неком објек-

ту у близини куће Милоша Симовића и у близини

фирме „Икарбус“. Нагађа се да je реч о Повићевом

објекту-гаражи, која je касније срушена багером да

би се прикрили трагови. Преговоре су водили Ми~

лан Јуришић и Миле Луковић-Кум. Испричао je и

да je новац подељен у Котобаши, у канцеларији кодЧумета. Он мисли да су Милош и Александар Си-

мовић добили милион марака да поделе, док je по-

ловину укупног откупа узео Легија. Ђура Мутави je

добио ки лограм хероина на поклон због свог учешћа

у праћењу. Ђу ра je тврди о и да Чуме није узео н ишта

од новца који je подељен.

Према причи овог сведока, план за отмицу je

скован у Булевару Авн оја број 10, на деветом спрату,



у једном од „ш текова" клана. Сувајџић je рекао да су

Мишковића отели Влада Будала, Дуле Крсмановић

и Миле Луковић. Прво je одведен у гаражу у Улици

Ауја Адамича (чувена гар аж а „земунског клана“)> и

ту су га пребацили у други ауто.

Л>убиша Буха Чуме, t o k o m давања изјаве спе-

цијалном тужиоцу Јовану Пријићу, у Словачкој,

рекао je да се у клану причало о покушају отмице

Марка Мишковића. Говорило се да je Марков ауто

ударио у банкину код Студентског града, као и о глу-

пирању Владе Будале, који je са ф антом ком на главии „калашњиковим" у рукама, извиривао до пола из

„аудија“ ш то je Марка и његове другаре уверило да се

ради о разбојницим а. Чуме je објаснио д а су новац из

предос трожн ости из торби пребацили у џак, a потом

их закопали у шуми. Сутрадан je Легија потврдио да

у торбама није био одашиљач. Половину плена je

узео Аегија. Но вац je избро јан у Чу метово ј канцела-рији у Котобањи на његовој машини. Део новца био

je у омотима и са печатом НБЈ. Папири и траке са

којим je новац био облепљен —запаљени су.

Када су „земунци“ ухапшени у Ф ранцуској, пре-

ма Чум етовој причи, Спасојевић je тражио од девојке

Милоша Симовића (сада жене), да из њеног стана

узме милион марака и склони их код Бухе. Чуме jeзвао шеног оца и послао Багзија no новац. Касније

je то, у више наврата, вратио М илошу Симовићу, a

сваки враћени износ je записи вао у свеску.

Браћа С имовић су украли „ауди А6 “ и затамнили

стакла . Како je причао Чуме, они су „полудели" због

тога што им je побегао возач М арка М ишковића. Tor

дана, у „аудију" су били Влада Будала, Симовићи иМиле Луковић Кум. Чуме je бранио Бабића, јер je ви-



део да се спремају да га убију, a да Чуме сматра да

Бабић није „крив што je бољи возач од њих". Влада

Будала и Си мови ћи су касније звали Бабића и прети-

ли му. Тражио je пом оћ од Чумета, a онда je престаода му се јавља и да долази.

Буха га je касније звао да „промени причу" коју

je дао у полицији о догађају на ауто-путу. Према ре-

чима овог сведока-сарадника, била je планирана и

отмица Мишковићеве ћерке која je удата за Горана

Карића „како би узели новац и од једних и од дру-

гих“. Причали су и да би Марка, ако треба, држали

ш ест м есеци док не добију nape. Код Чум ета су се до-

говарали и о отмици Мирослава Мишковића. Ми-

лош Симовић му je чак рекао да je бехонирао неку

алку у шах ту за коју ће да вежу Мишковића, кога су

дуже врем е пратили на путу од куће до посла и тра-

жили најпогодније место з а отмицу.

- Када се врате са задатка, дођу код мене у кафић

и причају шта су тај дан радили —описивао je Чуме. —Спасојевић ми je јавио да je М иш ковић после отмице

смештен у некој викендици ван града. Рекао ми je и

да су имали пропуста у ранијим отмиц ама које треба

отклонити. Причао ми je и да je откуп договорен на

пет милиона марака. Такође ми je рекао да je Миш-

ковић покуш ао да представи како нема napa. Аегија

je и овде имао двоструку улогу и обавестио их да одМишковића могу да „узму колико хоће јер он има

много новца“.

Чуме je детаљно описао све отмице, и то на ос-

нову онога што су му причали Спасојевић и остали

чланови клана. У прво време, после узимањ а плена,

Дућа није знао колико су тачно успели да узму нов-

ца од Мишковића —пет или седам милиона. Још je



додао да je преговарач Јуре заслужан што су узели

више од пет милиона, јер им je озбиљн о запретио да

неће пустити отето г док не скупе седам милиона.

- После отмице, Дућа je дошао код мене у Ко-тобању и питао да ли може да донесе nape. Грли ме,

љуби и каже ми: „Брате, има седам милиона". Пре-

бројали смо заједно. Видео сам да од сталних чла-

нова недостају М арко П етровић и С аш а Петровић.

Питам зашто они нису ту, a Дућа ми каже да ће им

дати њихов део касније. Ha мојој машини смо из-

бројали новац који je Дућа делио члановима банде.Спалили смо банкарске траке на степеништу тржног

центра. Дућа ми je рекао да су Сим овићи најзаслуж-

нији, na им je дао милион марака и 40.000 долара. Ре-

дом су улазили у канцеларију, узимали свој део који

им je „шеф“ одредио и одлазили кући - испричао je

Чуме тужиоцу.

Дејан Миленковић Багзи je добио око 120.000марака. За остале није знао износ.

- Пре дељеша Дућа ми j e понудио да узмем ко-

а и к о хоћу, али сам j a одбио, јер сам мислио да то

може кад-тад да ме кошта —објаснио j e Буха. —Део

новца су оставили код мене у сефу. Саветовао сам

му да од мах напусти земљу, јер се дигла велика фрка.

Изашли су из земље са раније припремљеним фал-

сификованим пасошима. После десет-петнаест дана

лудовања no Европи, звао ме Дућа и тражио да му

пошаљем 50.000 марака, које сам му послао авионом

преко м ојих другара из „Јата“.

Када су ухапшени у Паризу, Чуме je отишао no

Спасојевићевом налогу код Легије у Кулу, који му je

рекао да ће их сигурно депортовати. Симовићев но-

вац, као и оно што je од отмице било остављено у



његовом сефу, Чуме je из предострожности закопао

у дворишту. Кад су изашли и з затво ра, по времено им

je давао новац, кад и колико су тражили. To je трајало

неколико месеци после њиховог изласка из зат вора.Већ je почела замена марака у евре. У међувремену,

Спасојевић je од увек информисаног Аегије сазнао

да новчанице од откупа нису обележене.

Прем а речи ма Бухе, чак и када je почело суђење

„земунцима" у Четвртом суду, Мишковић je избега-

вао да се појави, јер му je наводно Л егија претио.

Један од актер а отмице, Душан Крсмановић, ис-причао je да су браћа Симовић били главни када je

реч о праћењу Мишковића. Влада Будала je био тај

који je закључао Мишковићевог возача у гепек. Ју-

ришић и Миле Луковић су као „спикери отмичара“

комуницирали телефоном са Ми шковићевим кумом

Миланом Спасојевићем.

Транскрипт прислушкиваних разговора између

отмичара и Милана Спасојевића, директора „Делта

спорта“ и Ми шк овићевог кума:

Отмичар: - Ало!

М. С . ; - Милан Спасојевић поред Шелефона.Отмичар: - Спасојевић ми Шреба!

М. С.: - Ja са м шефе. Скупили смо једно милион u 700.000. У чеШири u пеШнаесШ he ст и ћ и све.

Отмичар: - Требали с т е g a припремиШе п е т

милиона.

М. С.: - Шефе, не може.

Отмичар: - Али, ми смо са њим (Мишковићем

прим. аут.) направили интерни доГовор. Он ће ga

одради н е ш т о gpylo, Шо није битн о.



М. С.: - О. К. Све је у реду.

Отмичар: - Спремићете десет.

М. С.: - Кад, јел дан ас п е т ? M u спремамо пеШ

з а чеШири u пеШнаесШ, обећали су ови шШо скупљају

ga he g a стшну .

Отмичар: - Зваћемо вас.

М. С.: - Добро.

Други разго вор , вођен око 17 сати:

Отмичар: - Је с т е добили паре?

М. С.: - Да.

Отмичар: - Спремили сШе паре?

М. С.: - Да, u чекам инсШрукције. У канцеларији

сам.

Отмичар: - Колико сШе спремили?

М. С. : - П а пеШ.

Отмичар: - П ет . Ja сам вам рекао десеШ.

М. С.: - Па како? Рекао Мишковић, доГоворили

смо се, до чети ри саШа пеШ, м ож еу вр ’ Главе. Све смо

д тл и на тум бе u све ме страх . ..

Отмичар; - Требали смо пеШ g a ва м тр аж и м о,

међутим... (неразГовеШно)

М. С.: - Шефе, прекида ми се, једва чујем сваку uipehy реч...

Отмичар: - Јел ме чујеш?

М. С.: - Једва. К ад се MuiujcoBuh јав љ ао рек ао jeпеШ.

Отмичар: - He причам т и н ап ам ет. Ово je goio-

вор између нас u њеГа.

М. С.: - Добро.Отмичар: - Требало je п ет , ме ђу тим , направи-



ли смо др уш доГовор којим ће он нешШо gpyio g a за -

врш и u спремићеШе десеШ. Требали с т е п е т одмах ga спремиШе. Ви не можеШе ga спремиШе иет, сад

ћ е т е g a спремиШе десеШ.М. С.: - Спремили смо пеШ. Ш т а c a g g a радим о?

Отмичар: - Немој Шо т у мурија, полиција, Ми- хајловић, КошШуница u то . To нас не интересује, само

ћ е те уГрозити вас u њега u фамилију њеГову u вашу.

М. С.: - И нас исШо не инШересује, nelo шШо се

јуШрос Шако десило g a je о ти ш л о у етар ... C ag je све

решено. Уназад пеШ саШи нема нишШа (ioBopu о из- ве ш та ва њ у медија —прим. ау т. ) .

Отмичар: - Он ва с je замолио, u медије u нови-

наре, све g a чек ате. Ко sa c буде оптерећ ивао u т а ј

М ихајловић u КошШуница, све т о ск л ањ ајт е og себе.

М. С.: - Све je јасно, нем а проблема, али све je

спремљено п е т милиона. ШШа g a ради мо ?

Отмичар: - Спремљено пеШ?Зваћемо т е за саШ времена.

М. С.: - Важи, чекам.

После извесног времена отмичари поново зову

Спасојевића.

Отмичар: - Ко седи са Шобом?

М. С.: - Нико. СекреШ арица je сам о Шу, њој зво-

ни Шелефон па ia j a узим ам.

Отмичар; - Слуш ај овако. Кум Ше je замолио g a

спремите седам милиона u Шу више нема приче о

парам а. Значи спремићеШе седам милиона. Он ће g a

g a јо ш Шри како Год буде зн ао u умео. To je моје u ње-

г о в о , ви немаШе везе са Шим.



М. С.: - Добро шефе.

Отм ичар; - Немој g a се траШ е. Рекао Ши je g a

преГледаш Uape. Немој g a се му рија м еш а, с т а в љ а -

Ше одаш иљ ач... Паре g a преГледаш u g a буде све како

Шреба. Зваћем о Ше з а т р и с а т а . Колико Ши Шреба

g a спремиш још д ва?

М.С.:- О ткуд знам. Cag ћу g a ат аж у јем све

шШо Moiy. М ора g a се иде у банку.

Отми чар: - Ш т о се нас Шиче, ми мож емо g a че-

камо u месец дан а, али Ше je он замолио g a зав рш и ш

ш т о Upe.М. С.: - Јел моГу g a ia чујем?

Отми чар: - He мож еш. Без медија, без мурије, јел

јасн о ?“

М. С.: - To не брини н и ш та . Н ема iosop a о то м е.

Нико виш е не см еg a м е зове. Heio се ja плаш им мож-

д а слуша неко, оШкуд знам.

Отмичар; - To je њеГова инструкција за Шебе. Замолио т е g a шШо пре Шо испошШујеш.

М. С.: - A, кад ме зовеш? He моГу нишШа ga

обеНамg a ли ће биШи з а два, или т р и саШа?

Отмичар: - Je ли т а к о у реду, или Шреба gpy la-

чијеg a радимо u разГоварамо?

М. С.: - He одлучујем ja т у . Покуш аћу све g a

урадим. Колико м и вр ем ен ада јеш ?Отмичар: - Колико те би т р е б а времена? Ш то

се мене Шиче, мож е u месец дана.

М. С.: - He месец дана, g a j g a покушамо Шо да-

нас... Кад се појављујеш са Шаквим захШевима, сви

п и тају u сви нешШо знају. Зови м е за с а т g a бихмо-

iao g a Ши дајем информације.

Отмичар: - Зовем Ше за саШ. He обавешШавај медије u полицију. Паре g a прегледаш. Зваћу Ше,



gaheiu ми број мобилноГ Шелефона u добићеш даље

инсШрукције.М. С.: - A шШо g a преГледам Uape, н еразу мем ?

Отмичар: - Д а не ста вљ ају одашиљане, јел смо

се доГоворили?М. С.-.-Да.Отмичар; - Зовем т е за саШ времена.

М. С.: - Важи.

После сат и нешто:

Отмичар: - Ш т а има?М. С.: - З а два ми ну та имам све. За два ми ну та

сти ж е још 480 хиљада u т о je све.

Отмичар: - З а д ва минуШа?М. С.: - Има, има, ево има. С т т л о je.

Отмичар; - Целу мурију с т е д т л и на Hole.

М. С.: - M a није...Отмичар: - Немој g a се uipaiu. Tu ми својом 1ла-

вом гарантујеш . Tu ми својом фамилијом Гарантујеш

u М ишковићевим Главама... Немој слунајно g a се ш —р аш са неким одашиљ ачима u ост ал и м Глупостима.

М. С.: - Таман иосла.

Отмичар: - Ово je озбиљно. Н емој случајно g a не-

коме јав љ аш з а време ношења Uapa.

М. С.: - Шефе, нишШ а не брини, све je с т о посШо

како смо се доГоворили.

Отмичар: - Зваћу т е за п е т ми ну та, Ua ћеш до-

биШи даљ е инсШрукције.


Отмичар: - С та ви ћ еш све Uape у једну кесу з а

ђубре, џак u оти ћи ћеш од ат л е сам. Koju т и je број

мобилноГ?



М. С.: - 240-478. Слушај, ово се налази у две

спортске Шорбе, не зн ам ige сада g a тр а ж и м џак.

Отмичар: - СШави у једну тор бу.М. С.: - Уједну Шорбу...

Отмичар: - Уједну кесу ст ави , у џак. Нађи онај за

ђубре, није т о никакав проблем.

М. С.: - Добро. Онда мор аш мало g a сачекаш.

Отмиачр: - Којим ауШом heui g a дођеш?

М. С : - „Ланчијом“, Б Г 279-636.

Отмичар понавља марку возила и регистарске

таблице којим ће Спасојевић да носи новац за откуп

свог кума Мишковића. Ипак, и даље страхује да га

прислушкују и био je потпуно у праву.

М. С.: - Ja не знам ко све ово слуша“ (разГовор

прим. аут.)

Отмичар: - Koja je боја? Рећи ћеш им g a т е не пра-

т е случајно. Бићеш т и крив. ИМ ишковић, наравно.

М. С.: - Црна. Добро.

Отмичар: - Зваћу Ше касније g a м и каж еш одакле

ћеш ga кренеш. Иди neige ige ћеш бити сам, ige нема

H U K o i u iAegaj g a т е не праше.

М. С.: - Добро. Д ај ми мало времена g a нађем ону

кесу.

Отмичар: - Назваћу Ше касније. Гледај около g a ли

he g a т е праШе, g a ли има мурије? И ма ux свуда, целу

мурију сШе дшли на Hoie.

М. С.: - Ja се плаш им g a ли се слуша ово...

Отмичар: - To ш т о они слушају, т о мене не ин-

Шересује. Свуда je мурија око т е б е u немој g a се uipaui.

Склони се neige ige ћеш биши сам u ige heiu бити си- iypan.



М. С.: - Добро. Јел uoiy Мишковића g a чујем?

Отмичар: - Само једну Грешку направи, кома-

даћемо т и кума.

М.С.: - He брини нишШа, не брини нишШа, ipeiua-

ка неће би ти . Јел мо1у g a чујемМ иш ковића?

Отмичар: - Миш ковића ћеш ч ути кад ми будемо

хШели.

М. С.: - Добро, зови ме онда.

Отмичар: - Све смо се доГоворили. Твој кум je ре-

као g a си коректан, g a си разу м ан човек u мислим g a

схваШ аш сиШуацију у којој се налази . Рекао т и je ga смо u ми коректни. Њему н и ш т а не фали.

М. С.: - To je рекао. To je рек ао у разГовору. To je

све O.K. Ja т о верујем, само ми g a j двадесеШ ми н у та

g a препакујем ово.

Отмичар: - Нема проблема. He мор аш g a журиш,

зваћу т е g a т и дам инструкције за даље. Јел т и зна

мурија телефон?М. С.: - Нико ме до caga није звао.

После неких сат времена, исти отмичар-прегова-

рач се поново јавља Спасојевићу. Добио je неколико

збушујућих инструкција.

Отмичар: - Кренућеги на Аутоком анду u uhu heui

на ауШо-пуШ.

М. С.: - Д а се вр ат и м на Аутокоманду?

Отмичар: - Ићи ћеш према Нишу.

М. С.: - Добро.Охмичар: - Уствари не, према ЗаГребу. И возићеш

полако. Mu имамо свој си стем p ag a, значи, вози по-

лако, фино, п осм атр ам о Ше, немој g a правиш Грешке.

Држаћемо т е на вези u зваћемо Ше каснијеg a видимо



ige си u Гледај g a ли Ше неко п рати .

М. С.: - Добро. Овде ме сада нико не п р ати с т о

посто . He зн ам ш т а he g a буде, али овде je све нисШо.

BpahaM се на Аутокоманду.

Отм ичар: - Aaiano, знани немој g a журиш, нор- малн о вози...

М. С.: - Д а ме саоб раћа јна полиција не заусШа-ви...

Отмичар: - ЗаШо вози полако u фино u прати

сао браћајне знаке u све he биШи у реду.

М.С.: - Добро. Враћам се на АуШокоманду u идем према 3aipe6y...

После пет минута:

Отмичар: - Реци ми задња Шри броја ауШа у

ком си.

М. С.: - 636.Отмичар: - Добро, само право вози u Aaiano.

М маш искључење u искључи се. ВраШи се з а Ниш.


П осле неколико тренутака:

Отмичар: - Крени з а 3aipe6.М. С.: - З а 3aipe6?

Отмичар: - C ag си код Бежанијске косе?

М. С.: - C ag сам почео овде g a се окрећемg a идем

за Ниш, окрећем се полукружно ga би се вратио ga

идем за Ниш. П а н и ш та , g a идем за 3aipe6, cag hy

десно g a скренем, видим им а пуШоказ.

Отмичар: - Јел им аш неки gp yiu Шелефон?М. С.: - Немам. Ево им ам десно з а 3aipe6.



Отмичар: - Иди ca g пун iac према ЗаГребу.

М. С-: - Пун iac п рема ЗаГребу.

Отмичар: - Пун iac.М. С.: - Добро.

Неки минут касније.

Отмичар: - Видиш ли пр ат њ у и за себе?

М. С.: - Па, g a не журим.

Отмичар; - П р а т и Ше полиција.

М. С.: - He верујем. Ево cag сам се окренуо.Отмичар: - Ш т а g a р ади мо c aga? Шшо на-

м е ш т а ш ?М. С..' - He, не...возио сам 180 километара, кад

си ми рекао. Ево окренуо сам се, никог нема иза мене.

Отмичар: - He н ам еш таш ти , a? ШШо на-

м еш та ш , Јел сам Ш ирекао g a ћемо вас поби ти?М. С.: - He, не... И за мене нема H U K o i , враћ ам се

ка Нишу, возио са м 180.

Отмичар: - C ag ће кум g a Ше зове, па g a видиш

како п иш ти. Јебемли т е у у ст а . Јел их има и за Шебе

или их нема?

М. С.: - He. Ево ca g излазим са аеродрома на ау-

т о п у т . Н ема ншде H U K o i a .

Отмичар; - Нема H U K o i ? Вози према Нишу. Вози

лагано, нормално.

Спасојевић није видео никога. Али, они који су

пратили њ егово возил о, видели су да je „под будним

o k o m полиције". У том тренутку нико не зн а да je реч

о Државној безбедности.

После једног минута:





Отмичар: - Пун je а ут о-п уШ полиције, пун.

Аепо се окрени н а за д кући u кум Ше je замоли о g a

т о зав рш иш . Куне се у децу, своју u Швоју, g a Шо

заврш иш , g a се о т а р а с и ш Ше полиције...М. С.: - Д а се в р а т и м н а з ад о нд а?

Отмичар: - ВраШи се лепо н аз ад кући. П оку ш ај

g a их избеГнеш, јер ми посао нећемо за в р ш и т и u

107 ми лио на им а после g a спремаШе.

М. С.: - A, јеби la.

Отмичар: - Н а м а се, Господине Спасојевићу, не

жури u м и мож емо пеШ месеци g a се разв лач им о са вам а. M u можем о g a вас побијемо к ад хоћемо, ви не

знаШ е са ким имаШе посла.

М. С.: - Окренуо сам се, кажи друже шШа ga

ра ди м ? К а ко к а ж е ш —Шако рад им .Отмичар: - Кум Ше замолио, замоли о т е кум

g a за вр ш и м о Шо у Шоку ноНи, оШ араси се Ших

твојих пијавица иза леђа, узми нови Шелефон u

зваће м о Ше касније. Иди кући u п ок уш ајg a ескиви-

р а ш п р а т њ у “


Ипак, киднапери су све нервознији и на-

ставл>ају разговор.

Отмичар: - Јел Ши н ам еш та ш или?М. С.: - He, не u не! П а u j a и м ам децу, човече

u кума...Отмичар; - Онда лепо не зн ам како heiu g a ре-

ш иш Шо з а ШвоГа кума, Ши најбол>е зн аш . Али, сле-

gehu п у т кад будемо кренули g a заврш им о посао,

ако буде било овако, нећемо вас више зваШи. Све

ћемо вас по би ти u добиНеш само леш og Шво г кума.



М. С.: - Немој. Сам о м и кажи ш ш а g a радим човече.

Отмичар: - Рекао сам Ши ga се оШарасиш Ше

мурије.М. С.: - M a к а к о ? Ш т а g a ради м?

Охмичар: - ШШа су се прикачили... Ше од аш иља-

че к..це-палце, не зн ам ш т а р а д е Ши мајмуни, пун je

ауШо-пуШ полиције...

М. С.: - Али, мене нико не праШи.

Отмичар: - Тебе праШи 20 аутомобила, не је-

дан. Нисмо луди, нисмо hopasu ...М. С.: - Добро, кажи, ja Шо не видим одавде. Д а

т и јави м gpylu телефон, кола g a променим, кажи

ш т а ?

Отмичар: - Промени u кола u заву ци се neige ige

нико не мож е g a Ше нађе. Чућемо се после. Нека Ши

буде укључен ова ј Шелефон, сам о g a се чујемо. Нађи

064. Јел до1оворено?М. С.: -Дошворено, вр аћ ам с е за E eoipag ево cag.

Ja све ш т о ми каж еш радим, ja само возим u теб е

слушам.

Отмичар: - Ja Шебе разумем, али ниси Ши Шо- лико 1луп, реш и се Ши њих. О т е р а ј их, провери паре,

провери себе, ауШо провери, промени све живо, ниси

Ши мали, ниси Ши 1луп...

Киднапери и дал>е верују да je Спасојевићу не-

где стављен одашиљач и да га уз помоћ њега поли-

ција лоцира и прати.

М. С.: - Ja се плашим g a he ме неко за у ст а в и т и

g a ме преШреса... У п..ку маШерину ако je ра ција, ja се

Uioia плашим, иначе...



Отмичар: Ево, кум Ше моли g a Шо зав рш и ш за

њеГа. Ево, Шо je кум тв о ј, значи моли Ше g a т о зав р-

шиш, није му јасно каже ш т а радиш...

М. С.: - Па, јурим ко луд. Све ш т о ми кажеш, во~ зим, враћам се назад, полако, брзо, како iog кажеш,

човече. Само ми каж и шШа g a урадим, али ja не мо1у

osoia g a се оШарасим. Ш т а g a радим, ja их не ви-

дим.. ?Отмичар: - He зн ам како, не зн ам K o i a heiu зва-

Ши, али о т а р а с и се Ших Гована... Зваћемо т е у Шоку

ноћи u заврш ић емо у то к у ноћи, ако си памеШан чо- век.

М. С.: - Слушај, ал ’ ja g a л ’g a зовем неко!g a ка-

ж ем g a се оШарасе?

Отмичар: - He знам ja. ИмаШе ви Шу ваш е ja ja -

ре, Ше, разумеш, u минисШре, к..це, палце, боли нас

к..ац за њих.М. С.: - A, u мене. Joj кад бих j a знао коГа g a зо-

вем. Важи, нишШа, разумем вас... Идем ga мењам Шелефон, кола u све... Само мор ам g a укључим некоГ

с в о г ближњеГ. Ja ово не моГу ga издржим... Слушам

све шШо каж еш.

Отмичар: - Твој кум je рекао g a je добар са неким

мин ист ром, не знам, М ихајловићем...

М. С.: - Д а ia зовем?

Отмичар: - Немој g a се пеШљаШе са њим u рек ао Ши je g a њих скроз искључиш u оШераш н а било који

начин. Д а се више завр ш и ово.

М. С.: - Добро, Ши зн аш ja возим, не видим

нишШа, само возим већ Шри саШа...

Отмичар: - 14, замолио je М ихајловића, ако му je

пријаШељ, g a се удаљ и og свега овоГа јер му je живоШ

у опасносШи. Значи, иди кући, оШараси се ауШа, про-



мени Шелефон, сакри се neige Ige Ше нико nehe наћи

u т а ј један пријаШељ ш т о зна, Шарановић, ne м ора

g a зна...М. С.: -Добро.

Отмичар: - Нико g a ne зна, нико живи g a не зна,

u g a си сам заврш ио ово.

М. С.: - Д а ne пребацујем na ње1а g a on вози сле-

дећу туру ...

Отмичар; - Немој ga пребацујеш ни на ко1а, не

верујемо h u k o m , h u Швој кум не верује h u k o m ... Рекао

je g a једино у Шебе има поверења.

М. С.: - Добро, j a сШо п осто не мо1у g a зајебем, ne мо1у g a слажем...

Отмичар: - Он новек (Мишковић —прим. аут.)

не мож е g a верује ш т а се до1ађа...

М. С.: - Немој, j a возим као луд, разум еш , им ам

nedecem 1одина...

Отмичар: - Разумем ja Шебе, али иза Шебе je

двадесеШ или више, j a више не зн ам колико je ауШа

иза Шебе са полицијом...

М. С.: - C ag с ам се о п е т окренуо, нема h u k o I, cag

са м се окренуо, и за мене нема h u k o i , h u испред мене,

ja сам онда Глуп, ево cag возим о п е т 180...

Отмичар: - Ty су они, немојg a се секираш... Нека

onu раде, шШа хоће g a раде, т о нас не интересује,

ни Шебе не Шреба g a инШересује, ескивирај их. Сакри

се, Шелефон gpylu узм и u зваћемо Ше у т о к у ноћи g a

завршимо...

Спасојевић и отмичар-преговарач размењују

још неколико кратких реченица чисто да потврде

договор. П онавља му да не сме ни са ким да разгова-

ра о договору и преговорим а. Подвучено му je да су



они са Мишковићем направили „коректан договор

за седам милиона мар ака“.

Отмичар: - Ако не будеш направио Шо како Шреба, ићи ћемо даље... Н ам а се не жури u 100 мили-

она u 107, u 2 0 7 he g a буде... Главе he g a вам леШе, ми

се не зајебавамо. Н емојg a мислиш g a им аш посла са

неким, разумеш неким, криминалцима... Нисмо ми

криминалци, Господине Спасојевићу.

М.С.: - Ja са м се одузео човече, м ор ам g a будем

прибран, д еш ав а ми се први пуШ. М ор ам g a будем прибран, g a возим, g a слу ш ам Шебе. Разумеш , све т е

слушам...

У току ноћи киднапери поново зову Милана

Спасојевића.

Отм ичар: - Јеси ли променио ауШо?М.С.: - Д а, све рад им, али не мо1у Шо без једноГ

саШа ga завршим ...Отмичар: - Зо вем Ше з а двадесеШ минуШа...

М. С.: - Д ај ми саШ форе, a зови ме за дв ад ес ет

минута . . .Отмичар; - IlliUa iog xohem. Разумеш, више

није битн о, али реци ако нем аш Uape, ако нем аш

све Uape, рец и имам пеШ, н ем ам седам, али немој g a

монШ ираш мурију, Шо Ши je најГлупљи п о т е з у жи-

воШу...М. С.: - Чекај, све je у реду. С луш ам све ш т о ка-

жеш , не смем никоме g a се јавим... Hu кући не знају

ige сам, шШа сам... A, људи ме знају, ga сам кум...

С кл ањ ам се u слу ш ам Ше...

Отмичар: - Ниси видео, сва ж и ва ауШ а илто су



Ше п р а т и л а , „ау ди “, не зн ам ни j a више, има их ко-

лико хоћеш...

М. С. : - Ja нисам видео hukoi, веруј ми, нисам

HUKoi видео, јеби ia можда нисам вичан ga Шо про-

цењујем...

О тмичар: - Tla онда Ши м о н ти р а ш ако ниси ни-

Koi видео...

М. С.: - M a ш т а Ши je човече! Знаш ш т а бих

свеурадио... Све ћу g a у ради м шШа кажеш , ja се само

пл аш им g a нећу g a издржим ово физички даље. Ина-

че, све ћу g a ур адим шШо кажеш...Отмич ар: - Добро. Ово je зад њ а шанса. Прекон-

трол и ш и поново све Uape, Шорбу, промени ауШо,

нађи нови тел еф он u чућемо се... Нем ој g a се uipaiu,

река о сам, добио си задњ у шансу.

М. С.: - Човече, не g a се не ш рам, Heio j a кад би

х т е о главу g a дам , ре као бих т у u Шу дођи...

Отмичар: - Ако немаш седам, реци...М. С.: - И ма, има, зн ам g a си ми рекао, има...

Како си рекао, Шако сам ста ви о...

Отмичар: - Добро, човек се смрз’о (Мишковић

прим. ауШ.) u моли Ше g a Шо зав рш иш . Зваћу Ше

касније. M u не журимо човече, он нас моли, виче,

кука човек, хладн о му je... Tu врло добро зн аш ње1ово

сШање u приШисак u све.М. С.: - Све j a зн ам u бринем се, g a j ми времена...

Отм ичар: - Н абави Шелефон u зовем т е за дв а-

десеШ минуШа g a завр ш им о посао.

Двадесетак минута касније, Спасојевић je от-

мичарима издиктирао нови број телефона на који

могу да га зову. По њиховој жел>и то je била мрежа064(119—5080). И поред тога, шихови разго вори су



и дал>е прислушкивани и забележени. Спасојевић je

забринут јер je у међувремену имао унапред заказан

састанак, na се бојао да неко од посл овних сарадника

не посумњ а да он води прегово ре са отмичарим а. To

киднапере много не забрињава.

Отмичар: - Јеси ли проверио паре u je ли, све у

реду?

М. С: -Да.

Отм ичар: - Кад ћеш g a промениш ауШо?

М. С.: - Па... кад ћу њеш g a нујем?

Отмичар: - ЊеГа ћеш ga нујеш кад ми будемо хтели ... Зовем т е з а пола саШа, чеШрдесеШ минута...

Због великог броја полиције на ауто-путу, от-

мичари изводе Мишковића из шахта и дају му мо-

билни телефон да зове Михајловића, министра по-

лиције да повуче полицијске снаге, јер при моп редаја

откупа није могла да се обави. И овај р азго во р су за-

бележиле службе безбедности. Бизнисмен je позвао

М ихајловића на фиксни телефон у Министарству.

Мишковић: - М ишковић овде

Секретарица министра полиције у кабинету

у Кнеза Милоша 103: - Реците ми ваше пуно име u

презиме.

Мишковић: - MuiuKosuh, дајШе ви ње1а. Зна он ко je, j a вас молим...

Секретарица: - Добро.

Михајлвоић; - Хало...

Мишковић: - Душане...

М ихајловић: - М олим Мишко...

Мишковић: (н и ш та се не чује осим шушШ ања)

Михајловић: - Ало, ало, преки да се веза...





Али, не праШимо их ми, нема никакави х проблема...

М и ш к о в и ћ : (са gpyie сШране само се чује

Ш иш ина)

М ихајловић: - Ma, никакав проблем није, нико не праШи нишШа око iuoia...

Мишковић: - Добро, g a д а м инсШрукције

мојима...

М ихајловић: - Д ај, није проблем никакав...

М ишковић: - Ajge, ajge...

После разговора министра полиције и оте-тог, киднапери су кренули у последњу фазу плана

—преузимање откупа. Поново зову Милана Спа-

сојевића.

Отм ичар: - Јеси ли спр еманg a р ад им о?

М . С.: - M a ja се саШ u по моШ ам по некимули-

чи цам а, у пизду маШерину...

Отм ичар: - Je си ли с ам ?

М. С.: - С ам сам, g a каж ем ige сам?

О тмичар; - У ком си ауШу?

М. С.: - М али, м ал а „ал ф а“ зелена...

Отмичар; - Зелена „а л ф а “, к оја регисШ рација,

a коju je модел?

M . С . : - 359-593, модел 146.

Отми чар: - Чуо се Швој кум са Михајловићем. Михајловић je био безобразан. Рекао je кум ga је-

дино у Шебе им а поверења u једино сад а се у т е б е

узда. He инШересује ia ни Михајловић ни нико. Ре-

као je g a je сада све у Швојим рук ама.

М. С.: - Шефе, само кажи ш т а g a радим... Све

сам ур ади о шШ а сам Moiao... Видиш, ов ај мобилни

сам узео og једне особе која н ема цојма ш т а се де-



шава. АуШо сам узео na gpylo место, пусШио сам

Шри аут ом об и л а g a иду neige у пинку мате ри ну .. ,

ga возе по ipagy.. . Ja не моГу више нишШа ga ура-

дим. A k o о в о неко снима, јебем ли ia, j a само м олим

з а једну в р с т у помоћи... Уколико м е неко праШи, не

могу Шо g a при мети м , к а ж и те ми, сиш ализирај-

Ше ми, ja м о р ам онда ноћас g a идем кући u пару по

пару кроз ру ке g a пуилШам... ЕШо Шо je Шо...

Спасојевић je био спреман да преконтролиш е

поново но вац уколико су киднапери мислили да je

одашил>ач стављ ен у откуп .

О тмичар: - Колико gyio се вози ш ?

М. С.: - Једно саШ u по, али сШанем neige, па се

ућуШим...Отмичар: - И h u c u примеШио g a Ше неко пра-

т и ?М. С.: - Нисам, али чини м и се g a je нека пар а-

ноја, неки бели ауШомобил ваљевскерешсШ раци је...

Отм ичар: - Где си c ag a ?М. С.: - Испред неке цвећаре, између ц већар е u

пумпе n a АуШокоманди...

Отмичар: - И заћи Pieiu n a ауШо-пуШ u вози ла -

iano пр ем а Нишу...М. С.: - Добро, пр ем а Нишу...

Наредних минута Милан Спасојевић води

праву битку са жи вцим а. Гласно гово ри куда про-

лази, a отмич ар м у даје сваки час но ва упутства.

М. С.: - Ево, скреШање СубоШ ица-Нови Cag...Отмичар; - С ам о полако...



М. С.: - Ево, иешсшо ме ш ара og „Аушокомерца“ са

леве стране...Отмичар; - Успори, т у скроз успори, колико log мо-

жеш успори...М. С. - Аха, добро...

Отмичар; - Ало...

М. С.: - Да, g a чујем те...Отмичар: - Јел има неко иза тебе?М. С.: - Има један ауто, километар можда, или

500-600 м етар а , један а у то видим, не иде баш брзо...

Верује се да у том тренутку Спасојевић види ауто

једног од саучесника киднапера који иде иза њега.

Отмичар: - He иде баш брзо, gaj Iac, пун. He, не,

пусти la, с та н и т у g a прође, скроз стани...

М. С.: -Да станем у ж уту траку?

Отмичар: -Да.М. С.: - Ево стао сам, десно, још није прошао,

аблендује ми... прошао j e u аутобус, нема далеко h u k o I

иза мене...

Отмичар: - Нема нико далеко иза тебе?

М. С.: - Неко аблендује, али далеко...Отмичар: - Cag gaj lac, пун iac... Јеси ли прошао

Аутокоманду?М. С.: - He, cag ћу, можда з а 200-300 м етар а...

Отмичар: - Јел има неко иза тебе?М. С.: - Па онај ш т о je био, a ja сада већи разм ак

правим...

Отмиачр: - Јел има неко иза тебе?

М. С.: - Ало, 1убим те...

Отмичар: - Јел има неко иза тебе, ige се нала-

зиш, бре?



М.С.: - Ево cag ми je „АуШокомерц“ са леве с тр а-

не, прошао сам ia...

Отмичар; - Пролазиш „А уто комерц“...

М. С.: -Да...

Отмичар: - Гас, пун iac...

М. С.: -Д а пређем u ауто бус , мо р ам д а ia пређем...

Отмичар: - Tge je аутобус...

М. С.: - Испред мене, онај шШо сам ia малопре

прошао...

Отмичар; - Брзо, пожури....

М. С.: - Ево Газим, 1азим, cag je иза мене...Отмичар: - Јеси ли прешао скреШање за ау-

то-пут. . .

М. С.: - З а аеродром?

Отмичар: - Да.

М. С.: - He, нисам још.

Отмичар: - Гас, iac...

М. С.: - П а iac, возим 140-150, ово јем ал и ау то .Отмичар; - Где си caga?

М. С.: - Ево, имам п уто ка з з а аеродром десно.

Отмичар: - Гас, сам о напред, прођи, iac, iac, скроз...

М. С.: - Тамо увек им а милиције...

Отмичар: - Нем а милиције, само вози, iac... Јеси ли

прошао аеродром?

М.С.: - Ево сада, з а педесет м е т а р а скреШање за ауШо-пуШ, прошао сам скреШање, сад а има неки вели-

ки камион, g a ia прођем.. ?

Отмичар: - Гас, пожури, јеси ли прошао аерод—

ром...

М. С.: - Јесам, прош ао са м аеродром u један ка-

мион, ca g пролази јо ш јед ан ауШо, нека решсШ ра-

ција ПБ...Отми чар: - Блицај, аблендуј...



М. С.: - Ево, аблендујем...

Отмичар: - Вози u нон-стоп аблендуј, пожури...

М. С.: - Д аје м iac, iy6uM Ше по мало, плаш им се

g a не изГубим сишал...Отмичар: - Где си caga ?

М. С.: - С ти ж ем нека кола, пише 3aipe6 право,

стижем нека кола u cag he надвожњак, стижем io-

милу кола...

Отмичар: - Јеси над вож њ ак прошао...

М. С.: - He, не, испод надвожњака идем, ево cag

сам испод надвожњ ака...Отмичар:- Испод надво ж њ ака?

М. С.: - М ор ам g a прођем ову колону...Отмичар: - И м а колона, g a j 1ас...Јел им а неко иза

Шебе?

М. С.: - Само она двојиц а шШо сам прошао...

Отм ичар; - Она двојица ш т о си прошао?

М. С.: - Да...Отмичар: - Аблендуј... Стани, стани...

М. С.: - Ево...

Отми чар: - Рикверц одмах, пун iac, рикверц бре.

М. С.: - Урикверц?

Отмичар: - Брзо рикверц бре, брзо бре...

М. С.: - He видим н и ш та , ево идем у рикверц,

ид ему рикверц...Отмичар: - С тан и... Иди још мал о н азад. СШа-

ни, т у сШани...Избаци паре напоље са десне сШране!

Спасојевић je изаш ао напоље, али je због велике

нервозе и притиска коме je био изложен неколико

претход них сати, имао п робл ема да отвор и гепек.

М. С.: - Чекај... гепек..



Некако je успео и избацио торбе како су му

рекли отмичари.

Отмичар: - Пожури сад, пун гас одатле...

М. С.: - Добро...

Отмичар: - Брже бре, брже...

Милан Спасојевић се упутио својој кући на-

дајући се да ће убрзо видети кума М ир ослава Миш -ковића.





РАДНА ГРУПА МУП

ПРОТИВ ОТМИЧАРА

„Ауди“ који хара

ва дана после ослобађањ а српског бизнисме-

на, у М УП С рбије фо рми рана je радн а група

која je требал о да расветли не само ту, већ и

^ није отмиц е. По одобрењ у ми нистра поли-ције Душана Михајловића, оперативни тим бројао

je 17 људи, a за руководиоца су именовали мене. У

тиму су били и Гвозден Гагић, Златко Кесић, Лазар

Јанковић, Срђан Пасквали, Родољуб Ми ловић, Сла-

виш а С овтић, Жел>ко Газапи, Небојш а Павић, А>убо-

мир Савичић, Дејан Николић, Милисав Спасојевић,

Горан Ступар, Зоран Синђић, Драган Златановић,

Драган Ћаћић и Небојша Здравковић. Већина ових

инспектора били су чланови „Поскока".

Први зад атак групе био je да сачини - План опе-

ративн их активности. To je и урађено. Било je јасно

разрађено пет тачака које je детаљно требало обра-

дити. У документу je досло вно наведено:



Члановиоперативногтима

1. Одмах успоставити контакт са Ресором др-

жавне безбедности ради прикупљања сазнања изтелефонских и других контаката, до к ојих су дошли

за врем е док су контролисали комуникацију између

отмичара и породице Мишковић. Такође, од РДБ

затраж ити помоћ да преко „М обтела" и „Телекома"

дођемо до листинга обављених телефонских кому-

никација између отмичара и породице Мишковић,

као и утврђивања такозваних базних станица, од-носно подручја са којих су телефонирали.

2. Наставити разговоре са отетим М ирославом

Мишковићем ради прибављања могућих детаљ-

нијих података: о отмичарима, кретањима t o k o m

отмице (места где je држан, места извођења ради

обављаша телефонских разговора, довожења до





наведене особе (Малобабић а и Бабића), као и П етра

Чучковића, власника воженог „БМ В“

- Непријављена отмица Драгослава Вуковића

из Новог Сада, извршена 9. јануара 2001. године у

Новом Саду, за чије пуштање je његов брат Драган

платио два милиона марака (непроверен податак).

Обавити детаљне разговоре са Драгославом Вуко-

вићем и Драганом, у цил>у прикупл>ања података

(мобилни телефони који су коришћени, мобилни

телефони отмичара...)

- Отмица Миленка Алексића, директора „Ин-терш пед а“ из Суботице, изврш ен а 15. 01. 2001. годи-

не у улици Арсенија Чарнојевића у С уботици. П ро-

вера ин форм ација СУП Суботица у вези са могућим

учесником (типер) из Суботице.

- Отм ица Св етозар а Обрадовића из Пожаре-

вца, извршена 30. 01. 2001. године у Београду, на

новосадск ом путу код Земун Пол>а. Пр овер а инфор-мације у вези учесника у наведеној отмици из По-

жаревца.

- Анализа отмице Стефана Живојиновића и

Вука Бајрушевића и упоређивање података са наве-

деним отмицама. Накнадно обављање детаљнијег

информативног разговора са породицама Живоји-

нови ћ и Бајруш евић у цил>у прикупл>ања под атака у

вези са наведеним отмицам а.

5. И нтензивно настав ити рад на прикупљању

информација о криминалној активности групе под

псеудонимом „Ауди“, са подручја Новог Београда,

Сурчина и Земуна.

Према дотадашшим сазнањима, ова група се



бавила крађом и отимањем аутомобила (углавном

високе класе, најчешће „ауди“) и враћањ ем за новац.

За протеклих годину дана, no нашим претходнимоперативним сазнањима (која су се обистинила),

група отмичара аутомобила се преоријентисала на

отмице особа за које претпостављају да поседују

много новца.

Започели су са отми цам а лица из криминогене

средине и уз доста груб наступ изнуђивали од ших

новац, измиш љајући разл оге тобож њ ег дуговања. Te

особе су затваране , мучене, a након испуњењ а захте-

ва пуштане. Већина ови х случајева није при јављива-

на полицији, a нанете повреде оштећени су правда-

ли неким другим р азлозим а.

Група je финансијски ојачала, стекла „потреб-

на искуства" и тренутно функционише као добро

организована криминална група са комплетном

мафијашком структуром, тако да се зна ко руково-ди групом (no нашем миш љењу „Ауди 1“, a no њима

,,шеф“), зна се улога сваког појединца у отмици (ко

вози ауто, ко отима жртву, ко je чува, ко пр еговара,

ко прети и на други начин врш и насиље над жртвом ,

ко прикрива трагове након извршеног кривичног

дела и друго).

Унапред су припремили објекте наменски на-правл>ене за боравак-чување отетих лица. Користе

аутомобиле високе класе искључиво за извршење

кривичних дела (углавном крадених возила), више

различитих (чак и полицијских) регистарских таб-

лица за аутомобиле, дуго и кратко наоружање, по-

лицијске униформ е, радио станице...

Телефонску комуникацију обавл>ају искључивопреко мо билн их телефона 064. Пред сваки планира-



ни „посао" набаве нове телефонске апарате и нове

картице. После акције их уништавају. У свакоднев-

ној комуникацији, користе мобилне телефоне сa

картицама 064 —знајући за ограничене могућности

полиције за контролу над системом 064 компаније

„Телеком“.

Поуздано се зна да имају своја упори ш та у по-

лицији на различитим нивоима, преко којих при-

купљају информације о нашим плановима, актив-

ностима, појединим радницима. Врше сталне поку-

шаје продора у правосудне и политичке структуре.За поткупљивање особа из наведених структура

користе велике суме новц а и друго —поклањ ају ау-

томобиле, накит, мобилне телефоне. Покушавају да

утичу и на кадровску п олитику и постављ ањ е својих

л>уди на за њих битна руководећа места у полицији

и правосуђу.

Новац стечен криминалним активностима ин-вестирају углавном у некретнине правећи себи ог-

ромне куће, пословне пр остор е у земљ и и иностран-

ству, a тако зарађен н овац настоје да легализују...

Да би се ов а кримин ална група неутралисала и

њени чланови похапсили и привели правди, неоп-

ходно je да нам се обезбеди:

- Подрш ка правосудни х органа у смислу спе-

цифичног третирања оваквих група, како у вођењу

кривичног поступка, тако и у фази изрицања пре-

суда. Досадашша пракса кроз проналажење непо-

стојећих олакшавајућих околности, ова група je за

претходна кривична дела сувиш е благо кажњ авана,

ш то им je омогућило да пр ерасту у јаку структури-

рану и ор ганизовану банду са свим елементима ор-

ганизовано г криминала —маф ијаш тва.



- Комплетна подршка РДБ кроз примене опе-

ративно-техничких м ера и радњи.

- Могућност ангажовања више криминалис-

тичких полицајаца и других припадника Ресора

јавне безбедности, који би са већ оформљ еном рад-

ном групом учествовали у реализацији хапшењ а ове

крими налне групе.

- Обезбед ити потребн у опрему и технику (при-

лог).

- Предложени план ће се no потреби допуња-

вати новим оперативним сазнањи ма, a реализацијаби била изведена након обављене при преме и обез-

беђења материјалних доказа.

У том временском периоду, Република Србија

je почела процес приватизације предузећа чији je

већински власник била држава. Страна улагања

у привреду су била значајна. Дошло je до експан-

зије страних предузећа и отварања њихових пред-ставништава у Републици Србији. Сама инфор-

мација у медијима да су учестале отмице угледних

л>уди из св ет а при вреде и бизн иса, довела je до стр а-

ха и несигурн ости стран их улагача, како за сво је ин-

вестиције, тако и за животе својих представника у

Србији. Држава je била пред великим испитом. За-

датак полициje je био да у што краћем року проце-суира о рган изовану криминалну групу која je сејала

страх и трепет вршећи кривична дела отмица, која

су до тада била непо зната на овом простору.





ЛАЖНИ ПАСОШИ И БЕКСГВО

“ЗЕМУНАЦА" ИЗ БЕОГРАДА

Баханалије no Европи

После поделе плена од Мишковићеве отми-

це, главни актери - прва постава „земунаца"

(Спасојевић, Луковић, М илисављевић и бра-

ћа Симовић) склањају се у припремљене штекове у

Новом Београду, комуницирају „специјалним" веза-

ма и не враћају се кући. Ужурбано припремају фалси-

фиковане пасош е и спремају се за дуготрајно бекство.

Спасојевић издаје задатке остатку банде (Баг-

зи, Ђура Мутави, С аш а и М арко П етровић, Јуришић

и Крсмановић), шта да раде и како да се понашају

за време њиховог одсуства. Потребно je да се при-

таје, не праве кривична дела, осим да наставе про-дају раније лагеров аног хероина, a новац од продаје

повремено односе у Шилерову, Дућиној жени Тањи

и шефу обезбеђења Вукојевићу. Комуникација са

њ има да буде искључиво на „специјалима".

Од тада прислушкиваних телефона, полиција

једино повремено „хвата" разговоре телефона у Ши-







Аца оставили део новца од отмице Мишковића и

даје налог да 30.000 марака однесе Багзију који има

познанике пилоте у „Јату“, преко којих ће новац

послати у Париз.22. 04. 2001. године у 19.49 часова , Шумски сту-

па у контакт са Багзијем, a после тога зове мајку и

каже joj да из гомиле која je везана са две гумице

изброји 25.000 марака и она га об авеш тава да je у тој

гомили остал о још 52.000 марака. Taj новац да одне-

се код Мишине Зоране (супруга) и тетка Миланке

(мајка) где ће доћи Багзи да узм е новац . Након тога,М илош даје упу тства Багзију да оде код њега кући,

узме новац и пошаље на презиме Димитријевић

(фалсификован пасош који користи Д. Спасојевић).

Новац ће стићи на Аеродром „Шарл де Гол“ у 10.15

часова и да га подигну на шалтеру „Јата“ код Пеђе.

23. 04. 2001. године у 12.25 часова, Дућа јавља

Багзију да су стигле nape и да je могло да се „поду-

пла“ (да je могао да пошаљ е још толико). Багзи него-

дује што нису повели и њега, a Дућа му каже да му je

он први човек за Београд без кога се не може.

24. 04. 2001. године, Дућа даје уп утства Багзију:

Дућа; - Tu си мој први човек ове службе за Бео-

Ipag, идеш код „Л еж иона“, т и зн аш ige он сШанује,

узмеш оне дуГачке u oso, оно, пишШоље u шШекујеш

код себе.26. 04. 2001. године у 13.14 часова, Душан Спа-

сојевић зове 064/138-8ХХХ и ту особу ословљава са

„кумито“ (вероватно шеф обезбеђењ а Зоран Вукоје-

вић):

Кумито: - Гледао сам јуче м и н и ст ра Михајло-

вића, каже лоцирали су све ipyUe u сада he наЦаче

g a ухапсе.



Дућа: - Ja не зн ам ко je најјачи, м и нисмо.

Кумито: - ПиШа ia новинар, хоће ли даШи ос-

Шавку ако не оШкрије ко je оШео Мишковића. Он

ogioBapa: „Даћу, зн а се ко je, само ga их похапсимо.“

Дућа: - П а ко je ? Ш љу ка сШо посШо, зн ају они g a

j a нишШа не рад и м овде. Они иду на мене u у м есто

g a почисШе Шљуку u њеГове, они навалили на мене.

J a уносим п аре у ову државу, a они... Тачно ми дође

g a све продам u g a бежим g a живим овамо.

26. 04. 2001.године у 12.56 час ова, Дућа из Ш па-

није зо ве Багзија:

Дућа: - Били смо код краља на пријему. Дао

на м je пропуснице g a не сме му рија nuige g a нас за-

усШави.

Багзи; - Јел био велики пријем?.Дућа: - ОШишли смо Шамо, примио нас, каже

g a смо овде с т о Година зашШићени.

Багзи: - Је с т е ли ш рали Голф са њ им?Дућа: - M a он je Њсподин, какав Голф. Били смо

само на пријему. Овде je цела мурија пошкупљена,

жи вим о ко бубреГу лоју, ево т и Кума.

Луковић Кум: - He долазимо више у Србију.

Овде je све поШкупљено, доб ијамо све папире.

Багзи: - Дошли су ваш и друГари код мене, g a им

д ам „о н о “ (хероин), п а he они послеg a се чују са вама.28. 04. 2001. године у 23.42 година Тјура Мута-

ви-ТЈука (064/158-4ХХХ) позива Душана:

Т>ура: - Идем у Зрењанин g a правим мало зла, оно наш е н а сишно.

Душан: - Како je у селу (Сурчину)?

Ђура: - Сви су у параноји, наводно им се слу-

шају телефони. Идем сутра ga носим Тањи лову (супруш Д. Спасо јевића).



Душан: - Однеси п е т сома, Шреба им нешШо.

Биће код куће M a ja (супруГа М. Луковића).

Т>ура: - Ja овај тел еф он корисШим само кад зо-

вем вас.Душан: - Добро, за своју банду нађи др уш т е л е -

фон. M u ћемо јоги суШра биШи на овом, a онда неће-

мо биШи досШупни.

Поред дневних разговора које су обављали

са Багзијем, Ђуром и Чуметом, обавештавајући их

како се проводе no Европи, интересујући се шта серади у Земуну и Сурчину, полиција je пресрел а раз-

говор Душана Спасојевића и нашег држављанина

„Рокија“ (Роха) телефон 995756566613 који живи у

Колумбији-Богота. Са њим С пасојевић обавл.а виш е

разговора, где се договарају да из Париза отпутују

у Боготу на неколико месеци. Роки тражи податке

из њихових пасоша да би им резервиса о авио карту

П ари з-Богота. Диктирају податке:

Димитријевић Дарко (1971), пасош број

001639648 (Спасојевић Душан)

Црногорац Вања (1972), пасош број 01930235

(Луковић М иле)

Богдановић Александар (1975), пасош број

001545942 (Милисављевић Владимир)

Мујановић Иван (1973), пасош број 001455021(Симовић Милош)

Васиљковић Витомир (1973), пасош број

001436460 (Си мовић Александар)

26. 04. 2001. године у 10.48 часова, Спасојевић

разговара са НН мушкарцем и пита га да ли je он

помињ ао да има трансп орт из Јужне Америке. Не-



8<?96£9l-00

I X

џ ‘$a • _ •

Г ' -

i

J(iGOSLC¥E?5S#CG'

Ii* «Oi-У ^ ;Т Е Ј г§Ум"

Mecro. соагг»9нз-« ccf.c'-isa ■Plac « c i &?&*-£• к

•&c» o.‘ ал' . -

■- Р!чс '̂ 0} re**?, «* . .„ -A l ; i = )-:s Д -; -

.Длгта утал^р ^?. ' •,. - л- Sa«?*;;?.-

Гг - «■* s ~i ' •' *•£ - =~_

т : л " s r - r ? r . ~ *- i . . т х г - .-Л<£^г ~Чб=л*«£ S¥ G**W pa?

ГтТг.ЈГ~г « Г / i ' j r ; — v - l r ;

ПасошкојиjeкористиоДушанСпасојевић

познати каже да му je неко нудио транспорт бро-

дом, али не може да се сети. Дућа га обавештава

да иде тамо и да има све „оно“ обезбеђено и сигу-

ран утовар, али му тре ба до бар транспорт, то не би

иш ло дирек тно „овд е“ (у земљу), већ им а испорукуу другим зем љ ам а, у Грчкој и још једној земљ и. И ма



сигуран истовар, само му треба брод. Непознати

му каже да ће звати друга у Шпанију који je нудио

бро д и успут об аве ш тава Дућу да су отели М атије-

вић евог сина и јуче га вратили из А лбаније на Ска-

дар ском језеру. Прича се да су тражи ли од 500.000

до милион марака. Дућа се пита „ко ли то отима

м ајку му...?“

26. 04. 2001. године у 11.20 часова Дућа зове

Дулета Кр сма нови ћа и интер есује се да ли он и Јуре

(Милан Јуришић) имају још наредних 15 дана (ми~

сли на хероин). „Требали би нам вас дв оји ца за 10- 15 д ан а g a се спакујеШе u д о ђ ет е на једно м е с то у

Јуж но ј Америци, зва ћу Ше на gp yiu Шелефон, jep ове

све слушају.26. 04. 2001. године у 19 часова, непознати

(Роки) из Јужне Америке обавештава Дућу да су

резервисане карте за њих петорицу на аеродрому

„Шарл де Гол“ у Паризу и да их морају подићи су-тра. Пут за Б оготу je резер ви сан за 30. април 2001.

у 11 часова, a у Бо готи су у 15 часова , одакле ће ле-

тети до града где je Роки. Ц ена повр атн их ка рата je

720 мара ка no особи.

28. 04. 2001. године у 15.04 часо ва, Роки из Ко-

лумбије зове Дућу и интересује се да ли су узели

карте и да ли je све no договору. Даје им упутства

кад дођу у Бого ту да не иду на исти шалтер пасош -ке контроле и да пријаве различите адресе хотела.

Он ће им закупити кућу за тројицу и један стан за

двојицу, како не би били упадљиви. Каже им још

да га зову на кућни број 995756566613 како би им

изди кти рао неке податке.

Купљене су карте за Air France лет 422, дана



30. априла у 11 часова Париз-Богота. У разговору

са Рокијем шифровано причају о „роби“ која их

чека, a Дућа се распитује о могућем транспортуробе-кокаина бродом. Јасно je да у Боготу не иду

као туристи, већ договарају трговину и транспорт

велике количине кокаина.





СПРЕЧЕН ОДЛАЗАК У КОЛУМБИЈУ

Хапшење у Паризу

Остало je неколико дана до 30. априла и лета

за Колумбију. Радна група у МУП убрзано

разматра и анализира две могућности. Пу-

стити их да отпутују, a у повратку покупити и њих

и кокаин, или их хапсити на париском аеродрому.Оперативни вр х М УП анализира обе варијанте.

I - Да ли ће у Колумбији догов ори ти куповину

кокаина и колику?

Најавили су бо равак у Б оготи виш е месеци.

Они ће се вратити, a роба путује бродовима

и ко зна кад и где je истовар, да ли ће полиција то

моћи да испрати.

II - Коначно их имамо све на окупу, хоћемо ли

икад имати такву прилику?

Шта имамо од доказа за отмице, хоће ли бити

довољно док аза за оптужењ е? Да ли ће их Фр анцузи

деп орто вати и кад?



Врше се консултације са тужилаштвом, Интерпо-

лом, француском амбасадом. Преовладава мишљење

да je извеснија друта варијанта - направити контакт

са француском полицијом и добити гаранцију брзог

изручења. Велики притисак на овакву одлуку има

исхитрена изјава министра Михајловића: „Ако се не

реши отмица Мишковића, за месец дана даћу оставкуГ

Незадовољни инертношћу тадашњег Савезног

МУП-Интерпола, оперативна група дирекхно ступа

у контакт с француском амбасадом у Београду, који

прихватају сарадњу без икаквих резерви. Укључује сеи наша амбасада у Паризу, a у Париз првим авионом

одлазе два оперативца МУП с комплетним подацима

и фотографијама „земунаца".

Тридесетог априла. у преподневним часовима,

на аеродому „Шарл де Гол“ у Паризу, приликом па-

сошке контроле, француска полиција у сарадњи са

нашом, извршила je хапшење комплетне банде Ду-шана Спасојевића и истим одредила екстрадициони

притвор.

Затвор за странце у Паризу je очигледно полу-

отвореног типа, док се не донесе одлука о њиховом

изручењу земљи из које су дошли. Ухапшеним „зе-

мунцима" полиција je у притвору оставила мобилне

телефоне, тако да су следећих неколико дана, до из-

ручења Србији, Душан Спасојевић и екипа слободнообавештавали „ортаке" шта им се десило и како да се

понашају у новонасталој ситуацији.

30. 04. 2001. године у 13.51 часова, Багзи оба-

вештава Чумета на телефон 063/203-ХХХ да су они

горе ухапшени на аеродром у од стране 30 специјала-

ца и да нису могли ниш та даље да причају.



30. 04. 2001. године у 22.23 часова, Дућа јавља

супрузи (064/1616-ХХХ) да су ухапшени и да ће их

транспор товати за Београд. Каже joj да то каже Пери(Марку Петровићу) и Т>ури (Миладину Сувајџићу),

као и да каже Јури (Милану Јуришићу) и Дулету (Кр-

смановић) да се склоне у штекове.

01. 05. 2001. године у 12.40 часова Роки из Бо-

готе зове С пасојевића и разговарају о разл озим а ха-

пшења:

Роки: - Д а није због ШоГа шШо с т е били у Групи?

Д . С: - Н ема т о везе. И мал и су већ припремљене

слике u наш а пра ва имена.

Роки: - Ж и во та Ши? Одакле им Шо?

Д. С: - Н ем ам појма. Једино кад си ме т и звао

на онај тел еф он 22..., ако ме БеоГрађани не слушају.

Роки; - П а ja сам зва о једном-двапуШ, више ни-

сам ни звао.

Д. С: - Знам, али смо принали она имена на па- сошима.

Роки: - Ш т а he биШи caga ?

Д . С: - He знам. Идемо сада назад, па ћемо gohu

поново.

Роки: - Ja сам се чуо са Б а т о м (Чуме), чим вас

није било u ниси ме звао, u БаШ а ми ка ж еg a сш еух а-

пшени.Роки га даље обавештава шта им je убудуће

најбоље, преко Босне, тран зит Ш вица, транзи т М ад-

рид и овамо, и да не иду сви у чопору. Пита да ли

имају сви визе у пасошим а.

Д. С: - Узеће нам у БеоГраду Ше пасоше. To су

ф алш пасоши. З нам j a шШа je, слуш ају ми Шај Ше-

лефон 22... u неко je намерно јавио. Спремај се Ши Шамо, ми долазим о брзо.



Роки; - Ja Ше чекам ко озебло сунце. Све сам са

људима доГоворио, нишШа, изГубићемо још седам дана,

нема везе.

Д. С: " M a имао сам ст у ра н ис то вар u на копну u на авиону.

Роки: - Колико сам Шрчао, све направио, потвр-

дио посао, и мам ja т о све у рукама, нема проблема,

чекаћу још. Важн о je g a с т е живи u здрави u g a дођеШе

ш т о upe, ако Шреба u бициклом. Имаш u из Бушрске,

т а м о су тв о ји људи, u до Мадрида, a og М адрида ова-

мо u Готова ствар. Ajge сШрпите се u воли вас ваш Роха.


даје Багзију упутства:

Д. С: - To je улица на 77.... Б а т а т и je рекао и ма

ШудосШа,,iygpe“, па носи. Ви диg a Шо идедаље.

Багзи: - Важи, hao.

01. 05. 2001. године у 20.55 часова, Д. Спасојевић

бесан понавља Багзију да треба са неким да се види и

да му каже да га чека на аеродрому јер ће бити крви

до колена. Багзи га обавештава да се и њему прети

мучењем и убијањем и обојица се чуде шта je разлог.

Спасојевић помиње постојање своје војске (200), да се

смирио, ништа не ради неваљало, да je много урадио

за ову државу и да то све пренесе њиховом другару.

Багзи каже да чека Бату (Чумета) и да ће ићи тамо закоји минут и да je већ тој особи рекао за њега (Спа-

сојевића), да je „одлепио". Спасојевић понавља да не

разуме шта се прича у вези са њим, тајно отимање итд.

Препоручује Багзију да каже тој особи да позове Ђин...

и да каже за његове заслуге за ову власт.

01. 05. 2001. године и 21.11 часова, Д. Спасо је-

вић зове Зорана Вукојевића (064/138-8ХХХ) који га



обавештава да je био са Багзијем (Зигбом) код Тање

и да je чуо да су ухапшени. П оку шавао je да их зове

на 22.., али се јавља оператер на француском језику.

Спасојевић га обав еш тава да ће их транспортовати

за Београд да их оптужују за глупости, препоручује

да сакупи војску у току дана или сутра и да ће се

видети з а дан-два.

02. 05. 2001. године у 01.04 часова , Д. Спасоје-

вић зове Багзија, прекида се веза, Багзи се тада на-

лази на базној станици С тари Жедник-Суботица.

И стог дана у 01.59 часо ва поново се чују, a Багзисе налази на базној станици Вр бас (no полицијским

сазнањима, Багзи je те ноћи no наређењу Спасоје-

вића склонио дрогу и оружје код њ егових сарадника

са подручја Војводине).


даје налоге Вукојевићу да склони неке аутомобиле

из гараже и да припреми обезбеђење. Вукојевићпита да ли да га чека са Батом (Чуметом) на аерод-

рому, на ш та С пасојевић каже да има за друге ства-

ри својих 150 л>уди, a да ће их на аеродрому чекати

полиција.

02. 05. 2001. године у 17.49 часова, Чуме

(063/793-ХХХ) зове Спасојевића и пита зашто je

стално ван до мета. Он га оба веш тава „да je у пари-ском затвору, да му je пропао посао у Колумбији и

да су му то сместили Миле Новаковић, А>уба Ми-

лановић и Душан Михајловић, да се прислушкују

телефони и да се дознало за њихова лажна имена

у пасошима. Да je Шумски био ухапшен и мучен 24

сата да би нешто одао, да ће бити фрке због пропа-

лог посла и хапш еш а и да je телефонирао из зат вор аЛ>уби М илановићу и претио“.



02. 05. 2001. године у 23.28 часова , Чуме поново

разговара са Спасојевићем који му каже да je звао

Лзубу Милановића који му тврди да нема никакве

везе са њиховим хапш ењем и да он више не ради у„Поскоку " да му je проп ао посао од 20-30 милиона,

да тај човек у Колумбији не ради испод једне вели-

ке...., гарантује истовар доле где je Дућа био (Шпа-

нија). Чуме се интересује да ли je Спасојевић теле-

фонирао „ономе", што он потврђује и каже да тај

није знао и да je све било и за њега тајно (верови тно

мисли на Легију или Брацановића). Спасојевић сеинтересује да ли je објављено да je он ухапшен, на

шта му Чуме каже да још није. Обојица за све ок-

ривљују „бркицу" (Михајловића) који би требало да

се смири, јер Спасојевић не може своје л>уде да за-

узда колико га зо ву и интересују се ш та je потребно

да ураде.

Сведочећи на главном пр етресу у Специјалномсуду, сведок-сарадник Дејан Миленковић Багзи je

описао деш авања приликом хапш ења групе у Фран-

цуској:

- Ja сам позвао њих оног дана кад су били на ае-

родрому у Паризу, одакле су требали да лете за Ко-

лумбију. Преко Л>убише Бухе направили су договор

са Рокијем који живи у Боготи и тргује кокаином, дакупе већу количину дроге и транспортују je у Евро-

пу. Разговарао сам са Милетом Луковићем Кумом

који ми je причао како су се проводили no Шпанији

и Француској. У једном мом енту je рекао: „Нешто ми

je овде сумњиво. Има много полиције, прилази нам

десетак полицајаца, ми смо ухапшени“, и прекинуо je

везу. Отишао сам одмах у Котобању и рекао Чумету







ФРАНЦУСКА ПОЛИЦИЈА РЕАГОВАЛА

БРЗО И ЕФИКАСНО

Протерани из Париза

П

ариска полицијска префектура Сена-Сен-

Дени, Уп рава за странце, дана 30. априла

2001. године у 19.30 часова донела je решење

о задрж авањ у ухапшених осо ба у трајању од 48 сати

и биће смештени у прихватни центар где ће бора-

вити до момента протеривања. Потписују решења

о задржавањ у, упознају се са правима у при хватном

центру, обавеш тавају о кућном реду и потписују по-

тврду о одузетим стварима.

Иста префектура, на основу Конвенције о очу-

вању људских права и Одлуци о условима уласкуи боравку странаца у Француској, као и чињенице

да Душан С пасојевић и други немају исправну пут-

ну исправу и да не могу да докажу да су регуларно

ушли у Француску, a уз то немају ни важећу дозволу

боравка, дон оси одлуку:

Члан 1 - Именовани ће бити спроведени до

границе.









одмах знали g a су osu дшнуШи. З а Ацу кажу „знам о

ми, он je ухапш ен, чекамо g a ia депорШују.

Багзи: -Јел зн а неко јесу ли пусШили Шумског?

НН: - Нису. He зн а нико ige je. Њ еш ва дево јка не

зн а ни ко ia je ухапси о u видели су ia у неком „ауди ју“,

возе ia Шројица му ријаш а. К аж у им g a je ДБ.

Багзи: - П а им а ли Шумски g a окрене некоГа у

мурији?

НН: - Н ем ам појма. Нико не зна , звали су јавну,

али ia Шамо нема, нема кола, нема н и ш та .

02. 05. 2001. године у 10.39 часова, Младен

М ићић Пацов из Смол>инца зов е Багзија:

Пацов (063/837-5ХХХ )зове Багзи ја и преприча-

ва да je вођен у зграду ДБ-а у Кнеза М илош а и да их

зове одм ах да им то каже. Багзи се интересује где je

вођен, на шта му Пацов објашњава да су га водили

целе ноћи за Нови Сад и да je био у шуми, na текујутру у М УП у Београду и запрети ли смрћу ако буде

причао и да je био у гепеку везан их очију.

02. 05. 2001. године у 13.24 часова, Пацов зове

Багзија и тражи Бату (Чумета), који му даје упутства

да оде код лекара да каже где je тучен и шта му je

рађено, да се лекар потпиш е на налаз и на фотогра-

фије и ако буде поново ухапшен да му одмах јави.Чуме каже да није важно шта ће полиција радити,

али не сме да бије.





СПАСОЈЕВИЋУ И БАНДИ 30 ДАНА

ПРИТВОРА

Први докази о мафији

рећег маја 2001. године Душан Спасојевић и

„дружина“ су авионом депр отован и из Пари-

за у Београд и следећег дана са кривичном

пријавом предати дежурном истражном судији Че-

твртог суда због кривичног дела фалсификовањеслужбене исправе из чл. 233 КЗС РС. Сви м лиц има je

одређен једномесечни при твор.

„Добродошлица“наСурчину





Од дана кад je стигла потврд а да су Дућа и екипа

ухапшени у Паризу и да ће бити депортован и, опера-

тивци задужени за овај предмет крећу у даноноћни

рад на прикупљашу доказа који би „земунски клан“

послао на дугогодишњу робију. Радило се у више

праваца. Требало je обезбедити доказе за отмице,

где су постојале основане сумње да су „земунске".

Ваљало je убедити рекетиране особе и оне на којима

су вршене изнуде да то и потврде, и да до суђења ос-

тану при тој изјави. Било je неопходно прикупити и

док азе о изврш ењ у и других кривичних дела - крађааутомобила, трговин а наркотицим а и др.

После потврде из Париза да je банда Душана

Спасојевића ухапшена, у Београду се одмах присту-

пило привођењу особа за која се претпоставило да

могу пружити капиталне податке за отмице Драгос-

л ава Вуковића у Н ово м Саду 9. јануара 2001. године,

за чије су пушташе тражил и и добили д ва милионамарака. Приведен je Славко Стевановић Шумски,

који je полицији испричао да je почетком јануара

познаницима из Земуна, браћи Симовић и Влади

Будали, дао свој аутомобил „пасат“ БГ 475-978. „Па-

сато м“ су они отишли у Нови Сад, где су са остали м

чланови ма крими налне групе, испред кафића „Чиз-

вик“ отели Д раго слава Вуковића. Том приликом су

га више пута ударили пиш тољем no глави, наневши

му повреде које су озбиљн о крварил е. Вуковића ве-

заног на задњ ем седиш ту „пасата", одво зе за Београд.

Приликом одласка отмичара за Н ови Сад, видео ме-

тодом регис трован je про лазак „п асата“ БГ 475-978

на наплатној рампи код С таре П азов е у 17.56 часова,

a исто возило je прош ло из правц а Но вог С ада пре-

ко наплатне рампе у 22.42 када je у њему био оте-



ти Вуковић. T o m приликом су отмичари са возила

скинули регистарске таблице. Снимци са рампе су

изузети и прикључени као доказ. Сутрадан, кад суСлавку браћа Сим овић вратили „па сат“ он je уочио

тра гове крви на поду испод задњ ег седиш та, које je

покуш ао да очисти.

„Пасат“који je коришћен кодотмицеДрагослава Вуковића

Трагови крви пронађени уаутомобилу





аутомобила - „ауди А 6“ власниш тво М илош а Симо-

вића, на ком су ставили таблице М 60-02 (украдене

са полицијског вози ла у Н ово м Београду) и аутомо-

бил „ауди А6 караван" БГ 482-649 који je регистро-ван на Драгана Драгојловића, први комшија браће

Си мовић у Земуну.

Захвал>ујући помоћи тадашњег шефа на на-

платној рампи Миће Драгојловића и радника на

контроли п роласка на рам пам а „Белог“, полиција je

убр зо имала снимке са наплатне рампе С тара П азо-

ва, проласка наведених аутомобила у 05.31 часова управцу Суботице и повратка тих аутомобила у ис-

том поретку у правцу Београда у 07.31 часова, када

je у аутомобилу са М таблицама био отети Милен-

ко Алексић. Приведени Драган Драгојловић у по-

лицији je изјавио да je дао своју личну карту браћи

Си мовић који су на његово име регистро вали „ауди

А6 караван" БГ 482-649, a да га Драгојловић нијепоседовао, нити икада користио. T o k o m отмице, од

стране породице Алексић, на телефонској секрета-

рици регистрован je тонски аудио-запис разговора

са отмичарима, који je упућен на Институт безбед-

ности у Београду ради ф онетског вештачења. П рема

мишљењу веш така др Јовичића, глас отми чара М и-

ленка Алексића, са великом веро ватноћ ом одговараи гласу отмичара М иро слава М ишковића.

Полиција истоврем ено прикупл>а доказе о томе

ко су отмичари С вето зара Обрадовића из П ожарев-

ца, који je отет 30. јануара 2001. на новосадском путу

код Земун Поља. Он се враћао из Суботице, када су

отмичари исценирали саобраћајни удес, зауставили

„БМ В“ који je возио Обрадовић , a потом га насилноувукли у возило „псат“ БГ 484-200. Утврђено je да je



„пасат" фиктивно власни штво Емине Маргетић, која

je у полицији изјавила да je дала личну карту свом

познанику Владимиру Милисављевићу Будали, који

je регистровао свој „пасат" на њено име.И у овом случају на наплатној рампи Стара

Пазова направљен je видео запис на којем се види

пролазак „БМВ“ ПО 15-04 у 11.25 часова, који je во-

зио Обрадовић путујући из Пожаревца у Субохицу.

Непосредно иза шега, уочен je „пасат“ БГ 484-200 у

11.28 часова, који je возио МилисавлЈевић у тајној

пратњи О брадовића до Суботице и назад. Намера-вао je да изборе најповољнији мо менат за извршењ е

отмице. Истог дана je регистрован повратак Свето-

зар а О брадовића преко наплатне рам пе у 16.50 часо-

ва, a непосредно иза његовог „БМВ“ у 16.51 возило

„пасат“ БГ 484-200 са отмичарима. Десетак минута

након регистрованих видео записа њихових прола-

зака, изврш ена je отмица О брадовић а у Земун Пољу.Радећи на проналажењу отмичара Вуковића,

Алекси ћа и О брадови ћа, полиција je дош ла до дос-

та значајних док аза за подизање кривичне пријаве

због основане сумње да je криминална група Душа-

на Спасојевића изврш ила кривична дела отмице из

чл. 64 КЗ PC. М еђутим, далеко мањ е квали тетни х

доказа je скупљено у решавању отмице М ирослава

М иш ковића. Полиција je изврш ила детаљну анализу

мобилне комуникације на дан Мишковићеве отми-

це између самих отмичара и Мишковићевих сарад-

ника, који су са њима преговарали око примопре-

даје новца за откуп. Ta анализа je полицији потвр-

дила сумње да су власника „Делта холдинга“ отели

„земунци". Требало je пронаћи јаче д ока зе да би у то

убедили тужиоц а и суд.





МОБИЛНЕ BEBE - ПРВИ ТРАГ

Анализа телефонских разшвора на дан

отмице Мишковића

О ваква ан али за je уобинајена у рад у кримина-

лисШичке полиције a ga би чиШаоцима било јасније

поШребна су нека појашњења.

Праћењем креШања „специјала“ који су ко- ри сти ли отми чари, прибављени су ли сти нзи са

уШврђеним базним сШаницама (базне станице су

м е с т а са којеГ je о тм и ч ар Шелефонирао). А нали зом

свих п озива на Шој базној сШаници у време к ад а je

Шелефонирао —позивао „специјал“ оШмичара, уо-

чав а се Шелефон који по зив а у исШим врем енима са

исШих месШа (б азн их сШаница). О снована je преШ—

посШавка g a je т а ј телефон друш пр атећ и Шеле- фон који к ор ист и оШмичар или лице које je у т о м

м ом ен ту са њим u п озива о ст ал е чланове Групе g a

их информише о Шоку преГоварања. Ha овај начин

се долази до л и с т и т а теле ф он а свих чланова Групе

a анализом комуникација полиција открива ко су

власници Шелефона као шШо je утврђено наведе-

ном анализом.



Мирослав Мишковић je отет 9. априла 2001.

године око осам часова у Булевару A. Чарнојевића

испред броја 148. Отм ичари су га убацили у свој ау-

томоби л, везал и ли сицама и очи облепили селотејптраком. После получасовне вожње, отетог су увели

у неку просторију, вер оватно гараж у и спустли га у

рупу-шахт. После неколико сати, отмичари Мишко-

вића доводе у просторију изнад шахта где му дају

мобилни телефон да зове своју секретарицу. Он

joj саопш тава да je отет и даје jo j упутства како да

прикупе новац (пет милиона марака). Налаже joj дапреговоре са отмичарима око примопредаје новца

преузме његов кум и сарадник из „Делте“ Милан

Спасојевић.

Taj први п озив упућен je са броја 064/165-2ХХХ

у 11.28 часова са базне станице која покрива ау~

топут према аеродрому лево и десно према „Ауто-

комерцу“. Сви позиви отмичара су упућени са тогброја 064/165-2ХХХ, коришћен je апарат ИМЕИ

449209936933360, који je први пут активиран на

дан отмице, у 11.07 часова, позивом на 011-95 и ко-

ришћен само тог дана. Више се никада није појавио

у комуникацији, јер je на јвероватн ије уништен.

Уследило je десет п ози ва о тми чара на фиксни

телефон Мишковићеве канцеларије 011/311-1ХХХ

и то из аутомобила у покрету са базних станицаНови Београд, Сајам, „1енекс“... Касније са тог те-

лефона позив ају Милана Спасојевића и то 23 пута

на његов мобилни телефон 063/240-ХХХ са базних

станица „Генекс“ Нови Београд, аутопут ка аерод-

рому, аерод ром Сурчин, Батајница, Земун и пош та

код железничке станице. С угеришу Спасојевићу да

наб ави картиц у 064, ш то je он и учинио и узео кар-



тицу 064/119-5ХХХ преко које je настављена кому-никација.

После 22 часа, М иш ковића убацују у аутомобил

и у току вож ш е дају му телефон да зов е секретарицуна 063/221-ХХХ (у 22.35 часова) и МУП - министра

М ихајловића (у 22.45 часова). О ба по зи ва су била са

базне станице „Генекс“.

Сви следећи позиви упућени су Милану Crta

ćoj евићу на 064/119-5ХХХ и то са базн их станица

„Генекс" ауто-пут за аеро дром, да би у 22.59 уследио

позив са базне станице Сремска Митровица којапокрива место примопредаје новца, шест киломе-

тара пре наплатне рам пе „Ш имановци".

Анализом кретања носиоца броја 064/165-

2ХХХ (отмичара), no територијама базних станица,

уочено je да носилац броја телефона 064/610-7ХХХ

има кретањ е које одговара кретању телефон а отми-

чара (064/165-2ХХХ), што je утврђено временом иместом звањ а и кретањем са територије једне базне

станице на територи ју друге.

Тако je утврђено, да када je са телефона от-

мичара 064/165-2ХХХ упућен телефонски позив на

број Милана Спасојевића 063/240-ХХХ са терито-

рије базне станице аутопут за аеро дро м у 18.47 ча-

сова, са територије исте базне станице у кашњењуод једног минута (у 18.48 часова са броја 064/610-

7ХХХ) упућен je позив и обављен je разговор са

носиоцем броја 064/111-5ХХХ. Када je са броја

064/165-2ХХХ у 18.58 часова упућен позив на број

063/240-ХХХ са базне станице аеродром, у исто

време, са исте базне станице, следи позив на број

064/111-5ХХХ. Када je у 19.11 уследио п ози в са теле-фона отмичара на број 063/240-ХХХ, са исте базне



станице у 19.10 уследио je позив са броја 064/610-

7ХХХ на број 064/111-5ХХХ.

Ha месту остављања новца, поред ауто-пута

Београд-Загреб на удаљености око ш ест ки лом етараод наплатне рампе са десне стране из правца Ши-

мановац а, која je на врло малом про стору покриве-

на базним станицама Сремска Митровица, Инђија

и Нови Бановци, јер се ту врши пробијање таласа

зато што je предео равничарски и слабо насељен, у

врем е остављ ањ а новца од стране Спасојевића (око

23.59 часова) уследио je телефонски позив отмича-ра са њиховог броја 064/165-2ХХХ на број Милана

Спасојевића 064/119-5ХХХ и то у време 23.59, 00.03,

00.05 и 00.07 са базне станице Сремска Митро-

вица-Инђија, a у време 23.59 и 00.01 час, и позив

са пратећег броја отмичара 064/610-7ХХХ на број

064/111-5ХХХ са базне станице Сремска Митрови-

ца. H a основу тога установљено je да носилац броја

064/610-7ХХХ иде у пратши носиоца броја 064/165-

2ХХХ који искључиво комуницира са Ми ланом Спа-

сојевићем.

Извршена je контрола комуникације за број

064/610-7ХХХ и установл>ено je да je са тог броја

упућено осам позива према броју 064/111-5ХХХ и

то у времену од 16.28 до 18.58 часова и од 19.06 до

19.43 часа, a у време предаје новца и пуштања оте-тог Мишковића од 23.33 до 00.57 часова од стране

носиоца броја 064/610-7ХХХ упућено je 18 по зив а на

број 064/111-5ХХХ.

У 17.12 часова почиње комуникација пратећег

броја отмичара 064/610-7ХХХ са бројем 064/149-

0ХХХ. Провером комуникације тог броја уста-

новљено je да позива 064/111-5ХХХ и то 11 пута у



току дана, a у критичном периоду у времену од

22.05 до 00.53 часа п ози ва десет пута наведени број.

Контролом кретања броја 064/111-5ХХХ no базним

станицама установљено je да исти комуницира са

територије базне станице аеродром Сурчин. Носи-

лац броја 064/149-0ХХХ у току дана 11 пута позива

број 064/158-4ХХХ, a носилац броја 064/158-4ХХХ

осам пута позива број 064/149-0ХХХ. Разговори се

одвијају у времен у од 09.01 до 14.20 часова . Такође je

установљено да носилац овог броја им а учесталу ко~

муникацију са бројем 063/345-ХХХ и то седам п ута у

врем ену непосредно након оставл>ања новца.

У 09 часова и 31 минут установљена je комуни-

кација броја 064/610-6ХХХ са бројем 064/149-0ХХХ

са базне станице аеродром Сурчин и да je овај број

имао активну комуникацију у време отмице Драгос-

лава Вуковића у Новом Саду, 9. јануара 2001. године.

Извршено je праћење шеговог кретања no терито-ријама базних станица и установљено да исти има

идентично кретање са носиоцем броја 064/165-2ХХ Х

(број уцешивача), с тим ш то je то кретањ е обављено у

току дана у времену од 09.31 до 12.24 часова (носилац

овог броја обилази место где треба оставити новац).

Анализом кретања no територијама разли-

читих базних станица, комуникацијама отмичара(064/165-2ХХХ), као и са предузећем отетог М иш ко-

вића, као и анализом комуникације и кретања пра-

тећег броја отмичара 064/610-7ХХХ, као и његовом

комуникацијом, установљено je да су активну улогу

приликом отмице М иш ковића имали носиоци те~

лефонских бројева: 064/165-2ХХХ, 064/610-7ХХХ,

064/111-5ХХХ, 064/149-ОХХХ, 064/610-6ХХХ, 064/158-4ХХ Х и 063/345-ХХХ.





једна длака. Вештачена je на И нституту безбедно-

сти и вештак je дао мишљење да има сличности са

длакама косе осумњиченог Ми лош а С имовића.

T o k o m отмице, на телефонској секр етарици по-родице М иш ковић р егистрован je тонски аудио-за-

Капа којаje остала кодМишковића

пис разговора са отмичарима који je упућен на

Институт безбедности у Београду ради фонетског

вештачеше. Тамо je састављен извештај са миш-

љењем вештака др Јовичића - да глас отмичара у

„случају Мишковић", са високи м сте пен ом вер оват -

ноће припада гласу М илета Луковића.





АНАЛИЗА СНИМЉЕНИХ ТЕЛЕФОНСКИХ РАЗГОВОРА

Гласови одају отмичаре

Извршене су четири анализе гласова снимље-

них t o k o m отмице М ишковића. Све су засно-

ване на аудио-снимцима говорних материја-

ла на стандардним аудио-касетама. Значајан проблему свим анализама била je уочљива модификација гла-

са отмичара, што je онемогућило доношење преци-

знијег мишљ ења стручњака.

Првом анализом (извештај од 1. јуна 2001) по-

ређени су гласови осумњичених Александра Симо-

вића, М илош а С имовића, М илета Луковића, Душана

Спасојевића и Владимира М илисављевића са гласом

отмичара Мишковића. Анализа je обухватила: ауди-торну анализу, лингвистичку анализу, дефектолошку

анализу, спектографску анализу, параметарску ана-

лизу и статистичку анализу. Ha скали сличн ости гла-

сова утврђено je да je глас М илета Луковића најслич-

нији гласу отмичара, након чега су остала четворица

осумњичених искључена из дал>е анализе.



Додатном анализом у Форензичком науч-

ном инстихуту (Kriminaltechnisches Institut) у

Савезној криминалистичкој полицији Немачке

(Bundeskriminalamt-BKA ) извршено je поређењ е гла-са осумњиченог М илета Луковића и отмичара у слу-

чају „отми ца М иш ковића" (извеш тај од 9. јуна 2001).

Анализа je извршена у свим претходно наведеним

доменим а сем лингвистичком, с обзир ом на то да су

снимци били за Немце на страно м —српском језику,

што су сматрали значајним ограничењем. У форен-

зичкој пракси, у БКА користи се следећа скала про-цене-мишљења о идентитету односно не-идентите-

ту особе:

He може да се процени

М оже да се сматра могућим

Постоји извесна вероватноћа

П остоји висок степен вероватноће

П остоји веома висок степен вероватноћеПостоји такав степен вероватноће који се гра-

ничи са сигурношћу.

Упркос наведеним ограничењима, Форензички

институт-БКА je дао следеће мишљење: ИденШич-

носШ Гласа анонимноГ лица (оШмичара) са Гласом

Господина Луковића се мож е с м а т р а т и моГућим.

Ha бази препоруке из Форензичког институ-

та-БКА извршена je накнадна контрастивна линг-

вистичка анализа двају говорника: отмичар-Ауко-

вић (извештај од 20. јуна 2001). Анализу je извршио

професор Дефектолошког факултета, експерт у об-

ласти фонетике, акцентологије, дијалектологије, де-

фектологије и социолингвистике. Експерт je утврдио

постојање једне врсте „маскирања“ гласа отмичара,

што je утицало на изобличење појединих гласова и





запалили аутомобил „ауди А6“ за који je утврђено да

je коришћен приликом отмице Мишковића. Taj ауто-

мобил, власништво Скупштине општине Пирот, укра-

ден je у Београду 2. фебруара 2001. године. Запаљени

„ауди“ коришћен je и у покушају отмице Марка, синаМирослава Мишковића, 29. марта 2001, на ауто-путу

од аеродрома ка Београду, тако ш то су отмичари поку-

шали да исценирају саобраћајни удес и својим возилом

„ауди А6“ ударили у возило марке „БМ В“ регистарског

броја БГ 461-994 у коме се налазио млађи Мишковић.

Како су Марко и возач „БМВ“ Далибор Бабић про-зрели намеру извршилаца, нису се зауставили, већ су

успели да побегну. Вештачењем оштећења на запаље-

ном возилу и оштећења возила „БМВ“, утврђено je да

je боја на запаљеном возилу идентична no хемијском

саставу са бојом која je остала на „БМ В“.

Запаљени„ауди“који суотмичари користили приликом

покушаја отмицеМарка и отмице МирославаМишковића

Упоредо са радом на прикупљању доказа от-

мице, полиција прикупл>а доказни материјал за

низ других кривичних дела за која се основано







успела да прикупи одређена сазнања, али у већини

случајева оштећени нису пристали да о томе сведо-че на суду.

П очетком м арта 2001, М илош Јефтић из Зему-

на, сазнао je од познаника да je Зоран П овић Пова,

улица Аутопут за Загреб, члан „земунског клана" и

близак пријатељ браће Симовић, изашао из затвора

и да je мн ого л>ут на Јефтића ш то му није слао пакете

и новац у затво р и да ће због т ога им ати велике про-

блеме. Са Повићем и шеговим „ортацима" Јефтић

није имао никакав бизнис нити им je дуговао но-вац. Док je стајао испред лимарске радње у Земуну,

из „пасат каравана" тамне боје изашли су Повић,

браћа Симовић, Влада Будала и Милан Јуришић, a

Јефтић je видео да за појасом носе оружје. Ha силу

су га угурали у ауто и одвезли код Повића. Успут

су му п ретили да ће га претући и да он у Земуну не

може тако да се понаша. Увели су га у гаражу и безикаквог објашњења почели да туку штанглама, др-

веним м отк ам а и пиш тољи ма no глави и телу. С ве je

то трајало виш е сати, али су му то м приликом узе-

ли кључеве од возила „БМВ“ и рекли да им дугује

још 2.500 марака. О двезли су га кући и оставили уз

претњу да ће м у узети и други ауто „мицубиши колт“

и да ће му јави ти где да га дове зе. Кад га je супругавидела како изгледа, испричао joj je шта му се де-

сило, a она je одмах отишла у земунску полицију

да пријави случај. Чим се врати ла, телеф оно м су je

позвали Повић и Милош Симовић и запретили да

ће joj поб ити целу фамилију. П ретњ е су учестале на

сваких 15-20 минута. Јефтић није траж ио пом оћ ле-

кара из с тра ха з а себе и породицу, a после три-чети-ри дана отишао je у СУ П Земун и променио женину









ПРВА КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ „ЗЕМУНАЦА"

Злочиначка дружина

Ha основу прикупљених доказа, полиција je

24. маја 2001. написала кривичну пријаву

против Душана Спасојевића, Милета Ауко-

вића, Владимира Милисављевића, Милоша и Алек-

сандра Симовића, због постојања основане сумњеда су извршили кривично дело злочиначко удружи-

вања ч а . 227 КЗ PC, отмице чл. 64 КЗ PC, изнуде чл.

180 КЗ PC и др. До тада, кривично дело злочиначко

удруживање скоро да није постојало и ретко je по-

Спасојевић,Луковић и КалинићуМонте Карлу





ност прелази 20 милиона марака. Нико од пријавље-

них није у радном односу, нити поседује приватну

фирму и стални извор прихода. Достављена je фо~

БазенуШилеровој

то-документација њихових кућа, тржног центра и

возила ко ја поседују.Душан Спасојевић je директно руководио ак-

тив но сти ма о ве групе, узимајући за себе највећу ма-

теријалну корист, a групу je држао на окупу и када

нису врши ли кривична дела. Достављ ен je извештај

о заједничком бор авку целе групе са супругам а и де-

војкама на зим овањ у у хотелу „Гранд" на Копаонику.

Рачун за то зимовање (петнаестак особа) платио jeДушан Спасојевић.

После детаљног описа кривичног дела зло-

чиначко удруживање са прикупљеним доказима,

пријављена су и друга кривична дела: четири отми-

це, две изнуде и виш е тешких крађа.

О ваква кривична при јава број К У 12840 са свим

доказима и прил озима je насловљена у надлежностОкруж ном јавн ом туж илаш тву у Београду.



Полиција врши интензивне консултације са ок-

ружним тужиоцем, предочава му прикупљене доказе,

упознаје га са намерам а у ком правцу ће ићи даља ис-

трага и за која кривична дела ће пријавити притворе-не „земунце". Ha велико изненађење оперативаца, ок-

ружни тужилац не прихвата квалификацију кривич-

ног дела злочиначко удруживање, под изговором да je

тешко за доказивање и да до тада тог кривичног дела

нема много у судској пракси. Предлаже да „земунци"

остану у притвору до суђења за пасоше, a да кривична

пријава буде насловљена Четвртом општинском ту-жилаштву за кривична дела отмице и изнуде.

У то време, Четврти општински суд и тужи-

лаштво „земунци“ доживљавају као њихову „сигур-

ну кућу“ где се унедоглед против њих водило више

поступака. Ha тај начин je окружни тужилац избегао

да кривична пријава „земунском клану“ оде у његову

надлежност.Предочене доказе, окружни тужилац je мини-

мизирао и у старту проценио слабим и „посредним"

за надлежност Окружног тужилаштва, a сасвим до-

вољним за поступак у нижем тужилаштву. Отпор који

je тужилаштво показало према раду полиције у овом

предмету, касније ће се јасније видети кроз велики

притисак на криминалистичке полицајце који су се

дрзнули да хапсе криминалце „заслужне за нешто"

што оперативци тада нису могли да докуче.

За разлику од окружног тужиоца, исте доказе,

заменик четвртог јавног тужиоца Мирољуб Вито-

ровић je проценио валидним и са професионалним

одушевљењем прихватио да кривичну пријаву против

групе Душана Спасојевића узме у рад и пријављене

оптужи за наведена кривична дела.



Док je Душан Спасојевић са својом групом бо-

равио у Бачванској - затвор Окружног суда, њихов

тадаш њи ортак и „учитељ“ Лзубиша Буха Чуме врши

притисак на сведоке у поступку, a преко познаника

блиских важним политичарима покуш ава да убеди су-

дије, тужиоце и неке старешине у полицији да његови

другари „невини“ чаме у затвору. С вакодневно са ад-

вокатима, „земунским судијама и полицајцима“ гра-

де одбрану манипулацијом, монтирањем, претњом,

подмићивањем... Њихови новинари објављују серију

текстова о немоћи полиције да реши отмице и озлостављању сведока од стране полиције да сведоче

против „невиних земунаца" Адвокати подносе кри-

вичне пријаве против радника МУП који су наводно

изнудили исказе сведоцима против „земунаца" и то

С. Славку и Ц. Вањи, тако што су их у просторијама

МУП мучили и злостављали и натерали да напишу и

потпишу изјаве no диктату полиције. Све су то пот-крепили и „лекарским налазима" о констатованим

повредама.

Кривично веће Четвртог општинског суда два

пута одбија као неоснован предлог браниоца Душа-

на Спасојевића за укидање притвора, као и понуђено

јемство од 250.000 марака. Врши се притисак на чет-

вртог општинског тужиоца Биљану Радовановић дасе Спасојевићу укине прихвор, јер би он на слободи

разоткрио праве извршиоце отмице.

Радна група у МУП, no одобрењу Суда, преко

службе Државне безбедности, прислушкује Чумето-

ву комуникацију. Без обзи ра на ши фроване разгово-

ре, стална упозорења доушника из полиције да пазе

ш та причају јер им се телефони слушају, оперативци

слажу коцкице и на време препознају њихове намере.







т



„ЗЕМУНЦИ“У ПОЛИЦИЈИ

Признање:дрога да-отмице не!

T

o k o m м а ј а 2001. г о д и н е , и н с п е к т о р и М УП у

н е к о л и к о н а в р а т а , no о д о б р е њ у и с т р а ж н о г

с у д и ј е , и з в о д е и з п р и т в о р а у х а п ш е н е и с а

њ и м а о б а в љ а ј у р а з г о в о р е н а о к о л н о с т и и з в р ш е њ а

о т м и ц а и д р у г и х к р и в и ч н и х д е л а .

Спасојевић je изјавио да није организовао никак-

во злочиначко удружење, већ да се дуже време бави

криминалом и дружи са криминалцима. Није вршио

отмице и мисли да његови пријатељи са којима je

ухапшен нису учествовали у томе, јер je то ризичан

посао, a сувише м ала зарада, a да они одрађују много

крупније послове тргујући наркотицима. Користећи

фалш пасоше, требало je да путују у Колумбију како

би учествовали у пребацивању преко тоне кокаина

намењеног за европско тржиште. Хапш ењем у Фран-

цуској, њима je ускраћена зарада од око 25 милиона

марака. Трговином наркотицима се не бави у Србији,

већ искључиво у Европи и то сматра добрим за др-жаву, јер се дрога не појављује на нашем тржишту, a

зарађени новац улази у нашу земљу и инвестира се у





ИЗЛАЗАК HA СЛОБОДУ И САОПШТЕЊЕ

ВОЂЕ КЛАНА

Прогони ме нови режим

П

ериод мај-јули 2001. године, кад се са вели-

ким тешкоћама прикупљају докази за от~

мице, долази до озбиљних промена у кри-

миналистичкој полицији МУП. To директно утичена дал>и рад формиране радне групе тл, коначно, до

њеног расформирањ а.

Начелник Управе криминалистичке полиције

(УКП) Кнежевић и његов заменик Карлеуша, форми-

рају нову криминалистичку полицију УБПОК (Управа

за борбу против организованог криминала), преузи-

мају руковођење новом управом и са собом воде свекриминалистичке полицајце које су пожелели из МУП,

СУП Београд и све Војвођане које je Кнежевић довео

са собом. Бивши „Поскок" чији су оперативци чинили

радну групу, растурен je и уништен баш no жељи Чуме-

та, Легије и „земунаца". Највећи број тих оперативаца

je прешао у УБПОК (цела тзв „Роћкова група“)> део се

вратио на своја стара места у криминалистичкој поли-





сојевић намеравао да уклони - „пошаље у Канаду“, није

имао шансе да се спасе. Пошто je његова листа приори-

тета кога ликвидирати била дугачка, само je то спасило

неке од „прецртаних".

T o k o m лета 2 0 0 1 , врши се незапамћени притисак

на Четврти суд и тужилаштво да се Душан Спасојевић

пусти из притвора. Прави се лекарска документација

да je озбиљан срчани болесник, презентују се пси-

хијатријски налази да његова породица, жена и ћерка,

доживљавају тешке психичке трауме чињеницом да je

он у затвору. Евидентиране су тајне незаконите посете

Душану Спасојевићу у Централном затвору.

У току истраге против Спасојевића за отмице, сви

прикупљени докази и саслушања сведока нису указали

на њега као организатора и учесника. Душан Спасоје-

вић je пуштен из притвора 7. септембра 2001. године,

док je за остале захтев з а укидање притвора одбијен.



„ОТМИЧАРИ“ - МОНТАЖА, КОНСТРУКЦИЈА ИИВНУЂИВАЊЕ ДОКАЗА

По изласку из притвора, адвокат Душана Спа-

сојевића сазива конференцију за штампу, на којој

новинарима дели одштампано СаопшШење за

ш шам пу Д уш ана Спасојевића. Адвокат износи до

тада н ечувене оптуж бе, инсинуације и лажи којимапљује no раду полиције и тужилаш тва.

У том саопштењу се каже:

„Ни сам желео да се обраћ ам јавности, али сам

присиљен безобзирним притисцима, претњама и

уценам а политичког и полицијског врх а Србије.

П рема мени je укинут притвор, јер су правосуд-

ни органи утврдили да нисам извршилац било које

отмице.Моји пријатељи, остали окривл>ени, и дал.е су

у притвору иако су апсолутно невини, како би се

политичком и полицијском врху омогућило да ме

уцењују што им сигурно никад нећу дозволити .

Притисци и уцене потичу од оних којима сам

у догађајим а од 5. ок тоб ра спасао жив оте, иако je

тада моја глава уцењена од стране бившег режима.Сада je у опасности мој и живот моје породице од

стране садашњ ег српског режим а.

Убеђен сам да су основни узрок свему овоме

догађаји од 5. ок тобр а 2000. године збо г чега ћу,

како би повратио част и углед своје породице, ус-

коро саопштити све чињенице и околности које су

ми познате.



О детал>има монструозног прогона мојих

пријатеља и мене обавестиће вас наш бранилац на

конференцији за штампу.

С поштовањем,

Душан Спасојевић

Поступак око изручења „отмичара“ a потом и

практични и кривични поступак оптерећен комби-нованим политичким и полицијским саопштеш им а

у садејству са информацијама подобних дневних

листова и низом противзаконских радњи и посту-

пака које су предузимали органи откривања, изло-

жили су притиску органе кривичног гоњења (Јавно

туж илаш тво и Суд).

Наводни отмичари нису изручени нашим npa-

восудним органима у складу са међународни м про-

писима о пружању међународне правне помоћи ни

у складу са нашим кривичним законод авсхвом. Све

je унапред било „режирано" од стране М УП Србије.

Душан С пасојевић, М иле Луковић, Владимир Мили-

сављевић, М илош Сим овић и Александар Сим овић

нису ни депор товани нити су екстрадирани у скла-

ду са прописима о међународној правној помоћи.Очигледно je у питању приватни или неки други

договор МУП Србије с француским властима, јер

једини ко je овлашћен да изврш и пријем депортова-

них или екстрадираних југословенских држављана

је сте СМ УП. Савезни министар, Зоран Ж ивковић je

ја вност обавестио да je ово изручење изврш ено без

његовог, a тим е и знања СМ УП.



Већ тада, a имајући у виду изјаве појединих по-

литичара и министра унутрашњих послова Душана

М ихајловића, да ће до 15. маја саопш тити и мена от-

мичара (или ће поднети оставку) мени као бранио-цу, a и мојим клијентима, било je јасно да ће бити

проглашени отм ичари ма јер je то очигледно било у

нечијем интересу.

Изложени притиску оваквих саопш тења, a по-

себно непримереном притиску од стране пуковни-

ка М илета Н оваковића, у поступк у због кривичног

дела из чл. 233 КЗ PC Јавно тужилаштво и Суд супрема свима одредили притвор због опасности од

бекства уз до сада у правосуђу незабележеним раз-

логом за задржавање у притвору —HE ПОСЕДУЈУ

ВАЖЕЋЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПУТНЕ ИСПРАВЕ

(депорховањем стављени на црну листу Интерпола

—где да побегну).

Притвор je био одређен како би се омогућилополицији довољно врем ена — онолико колико им

треба —зато je притвор и продужен, зато су и оп-

тужени, како би МУП Србије, с једне стране, пред

јавнош ћу оправдао исхитрену изјаву министра Ми-

хајловића, a, с друге стране, задовољио интересе

оних који су желели да Душана Спасојевића, пре

свега пред јавношћу, прикажу као врхунског крими-

налца који се бави отм ицам а.У интересу истраге која није довршена не же-

лим да саопштавам детаље чишеничног стања ут-

врђеног у досадашњем току истраге. Желим само

да изнесем сво ју тврдњ у као бранилац да не постоји

ни један једини доказ који би упућивао да су моји

брањеници извршили било коју отмицу која им je

стављ ена на терет.







И на крају, због оваквог стања у правосуђу

немам могућности да обављам своју бранилачку

функцију у складу са законом, због чега ћу накондовршетка три преузета случаја из моралних обзи-

ра, престати да обављам функцију браниоца пред

правосудним органима у Србији све док правосуђе

заист а не постане н езависно.

Наредних дана, медији „земун ског клана“ у на-

ставцима преносе „истине“ са наведене конферен-ције не дајући одговор шта су то за „демократију у

Србији" учинили Душан Спасојевић и њ егова банда.





СПАСОЈЕВИЋ ПОДМЕЋЕ ДОКАЗЕ

МИНИСГРУ

Бајић лажни отмичар

зашавши из притвора, Душан Спасојевић

добија највероватније измишл>ену инфор-

мацију да се члан банде Марко Петровићзвани Мамица, док je он био у затвору, спремао да

му отме дете. За ово je знао Никола Бајић, a није на

време реаговао и пријавио. Крајем септембра 2001.

године, Спасојевић наређује Милану Јуришићу и

Душану Крсмановићу да уз логистичку подршку

Миладина Сувајџића убију дотадашњег најбољег

друга М арка Петровића.Они на превару доводе Марка у изнајмљени

стан код ре стор ана „Перпер" у Но вом Београду, где

га je Јуришић убио са дв а хица и з п иш тоља. Убијеног

Петровић а пакују у врећу за спавањ е и велику торбу

и у току ноћи одво зе његовим аутомоби лом у шуму

преко пута аеродрома и закопавају у раније при-

премљену рупу. Петровићев аутомобил и пиштољпредају Багзију који их je исекао и уништио у Сур-



чину да би прикрио трагове. По наговору Спасоје-

вића, Јуришић од лази у Бијељину одакле родитељи -

м а убијеног П етровић а шаљ е 50.000 динара, где каопошиљаоца потписује покојног Марка, како би они

помислили да je син побегао из Београда у Босну,

так о да су дуго били у заблуди и нису при јављивали

ш егов нестанак.

Рупаукојој jeбиозакопанубијениМаркоПетровић

У току акције „Сабл>а“ 2003. године, ухапшени

Душан Крсмановић радницима М УП je показао ме-

сто где су закопали убијеног Марка.Николи Бајићу, кога су сумњичили да je знао

или учествовао у припреми наводне отмице ћерке,

Душан Спасојевић je опр остио живот, a да би се ис-

купио, натерао га je да призна отмицу Мишковића.

Заједно са полицајцем Пажином, Спасојевић прави

план да Бајић напише изјаву у којој би навео „да je он

заједно са несталим М арком П етровићем и Жељком





зима д отадашњ ег рада на решавањ у отмица, заједно

са оперативцима радне групе анализирали су нове

„чињенице" из Бајићеве изјаве. Заједно су закључи-

ли да су ти докази исувише провидни и очигледно

намештени.





дом путо вања и боравк а ових особа у Француској сa

фалсификованим пасошима.Након спроведене и страге и подигнуте оптуж-

нице од 24. маја 2001. године, притвори свим ок-

ривљ енима су продужени на основу чл. 192 ЗКП,

због опасности од бекства.

Дана 11. јуна 2001. године, Кривично ванпре-

тресно веће Четвртог општинског суда одбија као

неоснован предлог браниоца окривљеног Душана

Спасојевића за укидање притвора, као и понуђено

јемство. Сада се не сећам да ли je то било поводомовог предлога браниоца или из неког другог разло-

га, али зн ам да je то било почетк ом јуна када je усле-

дила прва интервенција окружног тужиоца. Наиме,

код мене у канцеларију je ушла Биљана Радовановић

четврти општински тужилац и изненађено казала

да je окружни тужил ац зо ве да сиђе на паркинг. По-

сле краћег времена се вратила и казала да окружнитужилац од ње тражи да наше тужилаштво схави

предлог за укидање притвора, уз образложење да

Спасојевић и други нису извршили кривично дело

отмице (у вези са чим je било познато да треба тек

да уследи подношење кривичне пријаве) и то због

тога што би Спасојевић на слободи разоткрио пра-

ве извршиоце. He знам, али je могуће да je таквих

зах тев а окружног туж иоц а преко Бил>ане Радовано-

вић било још до 26. маја 2001. године.

Tor 26. маја, поводом новог предлога бранио-

ца окривљеног Спасојевића за укидање п ри твора и

полагање јемства од 250.000 марака, на исти начин

како je то напред објашњено, попунио сам и потпи-

сао службену белешку с миш љењ ем да предлог тре-

ба одбити. Неколико минута затим, телеф оном ме je







ради о надлежности Општинског тужилаш тва. To je

управо и био разлог што сам у току маја био на кон-

султацијама са радницима МУП, na смо се догово-

рили да они раде на томе да се прикупи још док аза

за кривична дела отмице, и да се М УП омогући што

више времена за прикупљање тих доказа, с тим да

се Спасојевић и други задрж е у притвору како не би

ометали прикупљање доказа. С тим у вези, догово-

рено je да М УП кривичну пријаву поднесе неколико

дана пре рочишта за главни претрес, како би било

времена да Четврто ОЈТ пре претреса стави захтевза спровођење истр аге за кривично дело отмице ис-

траж ном судији Че твртог општинског суда у Београ-

ду, што би омогућило да се на главном претресу са

пози вом на тај нови податак стави предлог за проду-

жење притвора након доношења пресуде.

Пошто je главни претрес заказан најпре за 17.

јул, a потом за 13. јул 2001. године, то je МУП поднеокривичну пријаву дана 11. јула против Душана Спа-

сојевића, М илета Ауковића, Владимира Милисавље-

вића, Александра и Милоша Симовића и мислим

Славка Стеван овића због кривичног дела отмице.

Дана 12. јула 2001. године ставио сам захтев за

спровођењ е истраге против наведених лица истраж-

ном судији Четвр тог општинског суда у Београду, naсам на основу тога дан касније, 13. јула, у завршној

речи no претр есу у односу на кривично дело фалси-

фиковања исправе ставио предлог да се свим опту-

женим за кривично дело из чл. 233 КЗ PC продужи

притвор.Међутим, након објавл>иван>а пресуде, истог

дана, председник Већа судија A. П анчевски je донео

решење о укидању притвора за све оптужене. По-









Иако je законски рок no окончању истраге за

доношење одлуке о том е да ли ће се траж ити допуна

истраге, подићи оптужница или ће се одустати од

кривичног гоњења, 15 дана, ови списи стоје у Ок~

ружном јавном тужилаштву без предузимања било

каквих радњ и од почетка јула до 25. септем бра 2001,

очигледно са циљем да не би могли да послуже као

основ да се пред Четв рти м судом продужи притвор

прем а окри вљено м Спасојевићу.

Да су моје сумње у погледу рада окружног ту-

жиоца основане, указује чињеница да je Окружнотужилаштво за кривично дело изнуде из чл. 180 ст.

3 КЗ PC против окривљеног Спасојевића и других

ставило захт ев за спрово ђењ е и страге након 6. јуна.

2001. године у време када je окружни тужилац знао

да ће бити поднета кривична пријава за кривично

дело отмице јер je п очетком јуна тражи о да се прит-

вор окривљеном Спасојевићу за фалсификовашеисправе укине како би он открио „праве“ отмичаре.

Када je против отмичара 11. јула 2001. године под-

нета кривична пријава, било je логично да окружни

тужилац тражи да се та пријава у веома значајном

предмету достави Окружном јавном тужилаштву

које би имало могућност да у свом предмету тра-

жи прош ирењ е истраге за отмице. Међутим, оваквамогућност je спречена повлачењем списа истраге

Окружн ог суда почетком јула 2001. године пре него

што je пријава за отмице поднета, затим њиховим

скривањем, како би се избегло јединствено вођење

поступка пред Општинским судом до момента док

се проти в С пасојевића не укине притвор.

М орам да кажем да je након укидања притво-

pa окривљени Спасојевић са два члана своје групе



два пута упао у просторије Четвртог ОЈТ и док су

ова двојица стајала испред врата, он ме je вербал-

но у мојој канцеларији напао, због тога што остали

чланови његове групе нису пуштени из п ритв ора, насофистициран начин ми претио, о чему сам путем

медија већ говорио, na исто с ма трам познатим.

У даљем току постутса против Спасојевића и

других, Врховни суд Србије, дана 12. октобра 2001,

je преосталим окривљенима за кривично дело отми-

це продужио притвор з а још два месеца, односно до

13. децем бра те године.Након тога, 12. новембра 2001. године, на дан

када су „црвене беретке“ блокирале ауто-пут код

С ава центра, окружни јавни тужилац je око измеж у

7.30 и осам часова дошао у просторије Четвртог

О ЈТ и тражио од тужиоца и мене да пре остал а чет-

ворица окривљених буду пуштени из п ри твор а и то

речима „Французи данас морају напоље", a ja сам

питао „како“ тужилац je казао „повуци предм ет" нашта сам га упитао „шта то значи повуци предмет

кад тог терм ина нема у ЗКП“. О дговор ио je „не знам

како, али они морају напоље, јер je то први захтев

ових на ауто-путу“ (мислећи на „црвене беретке")-

Тврдио je да ови окривљени нису изврши ли отми-

це, већ неки Босанци који су новац и скористил и за

пом оћ, чувањ е и скр ивањ е неких л>уди за које су ос-новани међународни судови, na сам ja разу ме о да серади о хашки м бегунцима. Усред те тајанств ено сти

сам ra прекинуо и рекао да ништа не разумем, да

нам окружни тужилац изда о бавезн о уп утство пис-

меним путем и да то мож е да уради одм ах код нашег

дактилографа. П ош то je тврди о да се жури, изаш ао

je из просторије говорећи да ћемо упутство добити



у ток у дана. Међутим, тек 15. но вем бра 2001. годи-

не, преко к урира, окружни јавни тужилац je доста-вио об авезно уп утство о поступању у предм ету КТ

906/1, које гласи:Да се Четврти Општински јавни тужилац са-

гласи са предлогом браниоца за укидаше притвора

само у односу на окривљеног Луковић М илета.

Да јавни тужилац n o предузетој радњи усмено

обавести окружног јавног тужиоца.

У вези са овим обавезни м упутством окружног јавног тужиоца, истичем да je исто донето новембра

2001. године у врем е када je још на снази био Закон о

јавном тужилаштву, где je предвиђено да виши јавни

тужилац има право и дужност да нижем јавном ту-

жиоцу даје об авезн о упутство за њ егов рад.

Ниједном одредбом овог закона није пред-

виђена могућност да нижи јавни тужилац може даизјавл>ује приговоре против обавезног упутства ви-

шег јавног тужиоца. У конкретном случају, Биљана

Радовановић и ja као њен замени к смо и сказали своје

неслагање са одлуком окружног тужи оца да се М иле

Луковић и други пусте из притвора, одбијањем да

поступимо no ш еговом усменом налогу и тражењем

да изда писмено упу тство. Тек Законо м о јавном ту-жилаштву од 1. јануара 2002. године предвиђена je

могућност да нижи јавни тужилац може поводом

обавезн ог упутства изјавити приговор.

Након поступања no обавезном упутству, 19.

11. 2001. године, истражни судија укида притвор

Милету Луковићу no предлогу Четвртог ОЈТ и

предлаже КВ већу да пр итвор укине и прем а осталој

тројици, a нам а лично из раж ава љутњу заш то се о о



тали не пуштају из при твора, јер све оно ш то важ и

за окривљ еног Луковића, важ и и за о сталу тројицу.

Дана 11. 12. 2001. године подигнута je оптуж-

ница против Душана Спасојевића, Милета Луко-вића, браће Симовић, Владимира Милисављевића,

Николе Бајића, Душана Крсм ановић а, М илана Јури-

шића п Сл авка Стевановића, од којих су само браћа

Симовић и Милисављевић били у притвору. У на-

црту оптужнице се нисам изјаснио да ли притвор

треб а продуж ити или укинути, али je јавни тужилац

сматрала да треба предложити укидање притво-ра из истих разлога због којих je то раније тражио

и истражни судија, посебно с обзиром на то да се

већина окривљених за и ста дела нал азе на слободи.

Напом ињ ем да je притвор окривљених био одређен

због могућности утицаја на сведоке и опасности од

бекства који р азлози су престали да п остоје и нису

утицали на каснији ток кривичног поступка, јер су

се свих девет окривл>ених уредно одазивали пози-вима суду - написао je у својој изјави тужилац Ви-

торовић.



ПОБУНА „ЦРВЕНИХ БЕРЕТКИ “ ЈАЧА ПОЗИЦИЈЕ ЛЕГИЈЕ

Уценили премијера Ђинђића

О

ткада je изаш ао из притвора, Душан Спасо-

јевић непрестано изналази начине како да

из затвора извуче свог кума Милета Луко-

вића и остале чланове банде.

Од 9. до 11. новембра 2001. године Милорад

Улемек са тадашњ им руко водством ЈСО организује

протест ЈСО у својој касарни у Кули. Измишљен je

формални разлог, ангажовање припадника „берет-

ки“ у хапшењу браће Бановић које je потраживао

Хаш ки трибунал.

Касније ће се у поступк у у Хагу пок азати да jeодговорност Бановића била незнатна, али je шихо-

во хапшење довело до оружане побуне ЈСО у Кули

и Београду. Главни ра злог побуне je, уствари , Ле-

гијин стра х да ће се покренути поступ ци за његово

учешће у злочинима на Ибарској магистрали, по-

кушај убиств а Вука Драш ковић а у Будви, отмици и

свирепом убиству Ивана Стамболића и низ других





тајања и да ће се ићи до краја“. Други пут Спасоје-

вић je водио ф ото-реп ортер а у договор у са Легијом,

да се премијер ТЗинђић приликом посете јединици

тајно сними, што je и учињено.

Багзи je још изјавио да je он no налогу Спасоје-

вића иш ао у Кулу, да би од Легије прим ио поруку за

премијера:- Доби о сам незалепљен коверат, тако да сам ус-

пут прочитао садржину поруке која je гласила: „Ако

мислиш да ово заврши мирно, дођи у Кулу.“ У пот-

пису „Берета 92“ Коверту сам предао Спасојевићукоји je својим каналима проследио премијеру. Ду-

шан je прокоментарисао: „Ако je паметан, схватиће

све“. П ретп остављ ам д а je премијер због ове поруке

отишао у Кулу. Спасојевић je имао задатак да tokom

побуне диже тензи ју у Београду. Звао je Опачића го-

ворећи „да je ситуација озбиљна, да се ЈСО овог пута

не шали, да имају подрш ку Коштунице и Војске и да једино Коштуница може ово да прекине“. Знао je да

je Опачић добар са Чанком и да ће ова прича доћи

до премијера и чланова владе. Спасојевић je преко

својих људи организовао ношење цигарета, пића,

хране побуњеницима, да би се стекао утисак да je

народ уз њих. Када се на телевизији појавио сни-

мак посете Ђ инђића у Кули, Спасојевић се насмејаои прокоментарисао: „Овоме се Т ј и к и није надао, a

оног мало г нисм о пустили да уђе у Кулу“. To се одно-

сило на Чед оми ра Јовановића. К ада je Легија дошао

после протеста у Шилерову, рекао je Спасојевићу:

„Мекеру, ево, урадили см о онолико колико се могло,

виш е није“. Душан je био незадовољ ан говорећи да je

требало и ону „л>игу“ да скину, мислећи на минисхраМ ихајловића, да види ко га они мо гу да хапсе. Након



извесног времена, пошто су Миле Луковић, браћа

Сим овић и Влада Будала изашли из п ритвор а, Спа-

сојевић се обрахио Миши Симовићу: „Јајаро једна,

мо рао сам збо г тебе и јединицу да дигнем да бих теизвукао из затвора", што no м ом миш љењу говори о

стварним м отивим а протеста ЈСО.



СУЂЕЊЕ „ЗЕМУНЦИМА" ЗА

ИЗНУДЕ И ОТМИЦЕ

Убице под заштитом полиције

еданаестог децембра 2001. године заменик че-

твртог општинског тужиоца Мирољуб Виторо-

вић подиже опхужницу против:

1. Спасојевић Душана, М ил ета Луковића, БајићНиколе, К рсмановић Душ ана и Јуришић М илана за

кривично дело изнуде из чл. 180 ст. 2 КЗ PC , над Пе-

шић Саш ом из Земуна.

2. Стевановић Славка, Сим овић М илош а и

Милисављевић Владимира због кривичног дела от-

мице из чл. 64 КЗ PC , на ш тету Вуковић Др агослава

из Новог Сада.3. Луковић Милета, Симовић Милоша и Си-

мови ћ Алексадра због кривичног дела отмице Але-

ксић М иленка из С уботице

4. Луковић Милета, Стевановић Славка и Ми-

лисавл>евић Владим ира, збо г отмиц е М ир осл ава

Мишковића

5. Спасојевић Душана због изнуде над Станић

Дан ом из Београда.



У току 2002. године, заказана су два-три po-

чишта која су из разних процедуралних разлога

одлагана. Ha заказаним процесима пред Четвртим

судом, „земунци" су долазили у пуном саставу. Де-

монстрирали су моћ тако што су на рочишта сти-

зали са десетак аутомобила и блокирали Н ови Бео-

град око Ч етвр тог суда. Оптужени су са адвокатима

улазили у судницу, a напољу je о стал о да чека наору-

жано обезбеђењ е (десетак припадника ЈСО ), који су

контр олисали ко улази у суд. Мож е се претп остав и-

ти како су се у оваквим околн остим а могли осећатисудије и тужиоци којима je поверен овај предмет.

Сва рочишта су пратили њихови новинари који су

сутрадан писали текстове, исмејавајући рад поли-

ције и Туж илаш тва, са увер авањ ем да je све „монти-

рано“ од стран е полиције и ми нистра М ихајловића.

У другој половини 2002. године „земунци“ се

осећају најмоћнијим. Њихова демонстрација силевидљива je на сваком кораку. Градом, a нарочито

Земуном, препознатљи в су њи хов „еско рт“ - блин-

дирани „БМВ“ и „ауди“ у пратши два џипа с поли-

цијским ознакам а и ротационим светлима. Око њих

je увек десетак припадника ЈСО под пуним наору-

жањем.

Аични новинар Душана Спасојевића прати де-

шавања у београдском подземљу и објављује нару-чене текстове који блате рад полиције, a нарочито

полицајаца који им сметају.

У „Сведоку", на насловној страни, излази ек-

склузивна најава исповести припадника „земунског

клана“ Милана Јуришића Јурета са насловом: Ако

београдска полиција без разлоГа пуца на нас, мо-

раћ ем о мало g a се бранимо, бојим се g a не буде крви



до колена. Објављена je фо тограф ија рањеног Јури-

шића из болнице, са свим прикљ учним апарати ма за

реанимацију и дисање. Иако je тешко рањен, он jeсмогао снаге да њихо вом новинару да „ексклузивни

интервју" на две стране. Јуришић je рањ ен у разм ени

ватр е од стране интервентне патрол е београдске no-

лиције за време бекства краденим „голфом-3“ и ду-

готрајне послепоноћне потере no улицама Земуна.

Текст je препун измиш љених де таљ а где аутор пљује

no радницима интервентне патроле, извесном Џо-

дићу званом „Џода“ и Златановићу званом „Струја“,

који имају личне нерашчишћене односе са „земун-

цима“. П ротив ти х полицајаца се наводно в оди више

поступака за сличне пуцањаве, јер им министар и

њихови начелници до звољ авају да пуцају у кога они

хоће. Јуришићеву верзију потере и пуцшаве у глуво

доба ноћи може да потврди тридесетак њихових

пријатеља који су све то гледали. Ha питање, заштоноси фалсификовану личну карту, Јуришић каже:

„Питајте Милета Новаковића који ми je самовољ-

но без р азл ога расписао п отрагу коју неће да скине.

Моји пријатељи су огорчени и зна се како ће се ово

завршити. Биће крви до колена, ако полиција може

да пуца мо жемо и ми м ало да се брани мо“.

Ispovest Milana Jurišića Jure, teško ranjenog u policijskoj poteri





40 ДАНА ЗАТОЧЕНИШТВА

Милија Бабовић

Велико изненађење за многе представљала je

отмица београдског бизнисмена Милије Ба-

бовића. Био je веома познат, како међу л>у-дима који се разумеју и у односе „београдског под-

земл>а“, тако и међу пословним светом. У обе зоневажио je за јаког човека. После киднаповања сви

су говорили да га je отео неко много самоуверен и

дрзак, баш због репутације коју je Бабовић уживао.

Овај бизнисмен je имао и обезбеђење, додуше, јед-

ног човека, али ни то му није помогло те критичне

вечери. Полицији, тих првих- дана, киднаповање

није пријављено, али о отмици je брујао цео град и

писале су све новине. Тада нико од породице, али

ни пријатеља и пословних сарадника није желео да

разго вара са радницима МУП о том догађају.

Бабовић je отех 24. мар та 2002. године у Јужном

булевару, у Београду. Пре киднаповањ а праћен je де-

сетак дана. У томе су учествовали браћа Симовић,

Влада Будала, Милан Јуришић, Дуле Крсмановић и



Миладин Сувајџић. Везаног су га одвели на салаш,

у село Вилово, код Титела. У почетку су га чували

Јуришић и Калинић, у подруму једне од помоћних

зграда на салашу. После десе так дана Бабо вић je ус-пео да побегне, али су га после 200-300 м ета ра Јури-

Салашу ВиловугдесучувалиМилијуБабовића

шић и Калинић стигли. За казну, следећа хри данадржали су га везаног за дрво у оближњој шуми и

зверски мучили.

У међувремену, no наређењу Спасојевића, Су-

вајџић купује кућу у селу Крчедин код Бешке и ту

пребацују отетог. Овде су га чували Крсмановић и

Сувајџић. T o k o m 4 0 дана заточеништва, Бабовић

je претрпео многе физичке повреде, јер су га сва-кодневно мучили због покушаја бексхва. Све вре-

ме, преговоре са породицом о његовом ослобађању

водио je отмичар Миле Луковић-Кум, имитирајући

ши птарски говор. О ткуп од десет и no милиона евра

плаћен je из дв а пута. Об а пута nape je носио М ило-

рад Улемек Легија. Преко њега отмичари су знали

све намере породице - да ли je обавештена поли-



ција, ко скупља nape и колико je прикупљено... Оба

пута, новац je Легија носио малтене п раво у Шиле-

рову. После друге исплате пустили су Бабовића на

ауто-путу Београд-Ниш , код „Ласте“.

Обе куће у којима je чуван Бабовић срушене

су до темеља и саграђени нови објекти, како би се

заметнули трагови. Све je то урадио Сувајџић no

налогу Спасојевића. Половину napa од отмице, узео

je Аегија. Седмог априла 2003. године, скоро годину

дана после отмице, Милија Бабовић je дао и зјаву по-

лицији. Д ве недеље касније преп ознао je место где je

држан, део салаш а у Вилову и неке простор ије куће

у Крчедину.Бабовић je испричао да га je негде око 20.20 ча-

сова, у близини балона за мали фудбал, зауставило

више особа у црним униформама, комбинезонима,

који су имали полицијске ознаке на грудима и нао-

ружаних аутоматима и пиш тољима.- Полиција, ово je хапш ење — обратили су се

бизнисмену.

П отом су га пиштољем ударили неколико пута

no глави, a затим угурали у „ауди“. Главу су му об-

лепили широком селотејп траком. Није могао да

дише. Аисицама су му руке везали на леђа. Чуо je

радио-станице. Убрзо га пребацују у друго возило, aзати м je уведен у неки објекат са „земљан им подом и

прекривен даскама". Наредна четири дана провео je

везан. С тавили су му лисице на руке и ноге, a између

je био тежак ланац. Увече су му затезали ланце, тако

да у том положају није могао ни да спава. Од четвр-

тог до деветог дана постепено су му олабавили везе.

Једног дана искористио je прилику и непажњу двоји-це чувара и побегао. To ће га кош тати гадних мука.



Потрчали су за њим и запуцали. Како je девет

дана био готово непокретан, без снаге, није далеко

одмакао. Убрзо су га сустигли и почели да ударају

пиштол>има no глави, схрпали у „ладу ниву“ и одвез-ли у шуму. Тамо су га гурнули у рупу, везал и за дрво

и тукли no целом телу. После три дана пакла, кад су

се уверили да нису откривени, пон ово га стављ ају у

ауто и одвозе, овог пута у друго склониште, кућу у

Крчедину. Једног дана, долази мушкарац који му се

представља као „Вођа“ и који све врем е прича шип-

тарским акцентом. Касније ће се испоставити да jeто био Миле Луковић Кум. Мучили су га и давали

„бесу“, како би све било аутентично, да ће му, ако не

КућауКрчединугдеjeотети Бабовић пребачен

буде слушао наређења, побити чланове породице,

набрајајући преци зно њ ихова имена.

Сво време док трају преговори, они траже

од њега да каже име човека који ће посред овати

у преговорима, односно који ће бити курир и до-

нети откуп. Kora год да je Бабовић предложио од

својих пријатеља (Лековић, Зечевић, Радомир Жи-



ванић-Баја), они би га батинали, јер им се није сви-

део предлог. У једном моменту чак je предложио и

своју жену. Киднапери и мучитељи су знали кога

желе за „курира“, a Бабовић то га никако није могао

да се „сети“. Онда су му помогли. Питали су га да ли

зна неког „јаког момка", na се уз њихову помоћ не-

како сетио Легије. Али, да би заварали траг, тада га

батинају још више, говорећи: „Хоћеш да нам монти-

раш полицију?“. Ипак, на крају „пристају" да Легија

буде тај човек. „Убићемо и ту шарену п..ку ако буде

требало"- Био сам изненађен како они знају све моје

пријатеље, јер сам мислио да су Шиптари —причао

je касније Бабовић. - Знали су ко би све могао да до-

несе nape за моје избављење. У новом склоништу,

колико се сећам, дошао je један младић да ме чува

и захваљујући њему мој се положај мало поправио.

Везивао ме лабавије и блаже лепио лепљиву траку,na сам лакше м огао да дишем.

Био je то Душан Крсмановић. У Крчедину ће

остати до коначног пуштања. Често je, како je при-

чао полицији, чуо женски глас и неко дете. Веро-

ватно су то биле комшије. Један од оних који су га

чували je „отеж ано говорио", a no свем у судећи реч

je о Ђури М утавом и њ еговом „муцању“. Дан пре

пуш тања, рекли су му да ће бити ослобођен . Како je

протицало време, a од слободе ни трага, Бабовић je

био уверен да ће га убити. Следећег дана му се опет

обратио „шеф“ са шиптарским акцентом и рекао да

ће бити пуштен.Стави ли су му вату на лице, a онда селотејп. На-

терали су га да легне у неко во зило , тако да му je гла-

ва била у крилу човека који je говорио шиптарски.



После полусатне вожње, избацују га из возила код

бензинске пумпе „Сл ап“ на ауто-путу Београд-Ниш .

Скинули су му фармерке, кошуљу, каиш, сат и јакну.

Узели су му и 1.800 евра које je имао у џепу у тре-

нутку када су га отели. Ипак, приликом ослобађањ а

дали су му нешто новца. Зауставио je такси и одве-

зао се кући.

Њ егова породи ца je новац дала у два наврата.

П рви пут 5.250.000 евра. Н овац je носио Д анко, М и-

лијин пријатеЛ), Аегија и Зверко, иначе Улемеков

човек из ЈСО. Када су новац донели код Оструж-ничког мо ста no налогу отмичара, обе торб е са ми-

лио ни ма су п отопљ ене у воду, желећи на тај начин

да униш те одашиљ ач ако га има. П ороди ца и прија-

тел>и узалуд су чекали да Милију пусте. Агонија je

настављен а, јер су отмичари траж или још толико.

Други део откупа, од такође 5.250.000 евра,

носили су Легија, Жарко Зечевић (дугогодишњичелник ФК Партизан) и Зверко. Новац je предат у

близини скретања са ауто-пута за аеродром у Сур-

чуну. То рба са новцем je избачен а из кола код над-

вожњака. Наредних двадесет минута, no наређењу

отмичара, мо рали су да стоје на једној ливади. По-

сле тога су се удаљили ка граду очекујући да ће у о

коро зачути Милијин глас.Ta прва сума сакупљена je у сарадњи са Бајом

Ж иванићем (“Верано м от ор с“) који je у врем е отми-

це био у Атини. Са шим су отмичари и преговара-

ли. У наставку преговора, док су покушавали, a на

крају и успели да узму још толико, разговарали су

директно са породицом.

Све време преговора, киднапери су породицидостављали касете са снимљеним Милијиним no-



рукама. П ет je такви х касета које су слате другарима

и породици. Касете су стизал е тако ш то би отмича-

ри прво телефони рали и најавили дола зак таксисте

који би и донео траку. И нтересантн о je да je једну одкасета сумњичави такси ста однео п раво у полицију.

Породица и сарадници Милије Бабовића од мо-

мента отмице нису желели никакав контакт са поли-

цијом. Узалудни су били покушаји да се на било који

начин дозна било какав детаљ који би покренуо истра-

гу. За полицију, овај случај отмице није званично ни

постојао.Милијини пријатељи, блиски породици, no саз-

нању за отмицу договорили су се да заштите Милију,

тако што су забранили било какву причу no граду, на-

рочито не са новинарима. У граду су препричаване

разне верзије о томе да ли je Милија жив, где га држе и

ко су отмичари.

Лансирана je прича да je откуп плаћен електрон-

ском поштом и убачени су још неки детаљи који би

требало да укажу да je реч о међународној групи кри-

миналаца. Могуће je да су те приче лансиране од стра-

не отмичара, како би истрага кренула у погрешном

правцу.

Сведок сарадник Зоран Вукојевић Вук испричао

je да je Бабовићева отмица темељно планирана. Свако

вече су „земунци" наводно ишли да играју мали фудбалу Јужни булевар. Овај припадник клана, међутим, рећи

ће касније да je тек из новина сазнао да je праћење ус-

пело и да je бизнисмен отет.

- Питам Дућу ко га je „дигао" a он се смеје —при-

чао je Вукојевић. - Ja му кажем нема ко други, само ви,

a он се још јаче насмејао. Дућа je причао да je Милија

поклонио сат од 100.000 евра Легији за то што je учи-



нио за њега и његово ослобађање. Бабовић није могао

претпоставити да je Легија све радио у договору са

Дућом.

- Једног дана - причао je Вукојевић, Милијинбрат je ангажовао извесног Курка и Жилета из зе-

мунске полиције да га пронађу. О ва д војица су јавно

нудила награду од пет милиона евра за било какву

информацију о несталом. Испричао сам то Дући, a

он ми каже да им пренесем да „гледају своја посла

и да не маф ијају кад нису мафијаши". Затим сам у

гаражи, у гепеку аутомобила, видео две тор бе пунеnapa. Биле су новчанице од 200 и 500 евра. Мислим

да je било око пола милиона. Дућа ми je рекао да je

новац послао Гаги, то je био наш нарко-дилер из Хо-

ландије. Једну торбу сам однео својој кући. Наред-

них дана сам Дући доносио no 150.000 до 200.000,

када и како je тражио. После месец дана тражио je

да донесем тор бу са свим пар ама. Ту je био и Багзи.Помислио сам одмах да je то новац од Бабовићеве

отмице, јер Гаги није дуговао толи ко napa.

Миладин Сувајџић je описујући ову отм ицу ре-

као да му je јануара 2002. године Спасојевић пред-

ложио да купи кућу у којој би чували М илана Јанко-

Ђура Мутави



вића Ц ептера, кога нам ерава да киднапује. Отмице

су темељно планиране.

- Када су се договорили како ће извршити от~

мицу, Спасојевић je рекао оно његово познато „Ко

се боји не мора“ али нико није одустајао —причао

je Сувајџић. - Рекао je и да ће бити страш на фрка и

да ће се „дићи цела Европа", као и да им а човека код

Цептера, који ће да нам помаже код отмице. Купио

сам кућу-салаш у Вилову и платио je 55.000 евра. Ре-

као м и je и да кућа буде преп исана на неког из моје

фамилије и да ће ми после свега остати (и данас jeњегова, прим. аутора).

Како нису успели да отм у Цеп тера зато ш то je

ретко д олазио и имао велико обезбеђењ е, устреми-

ли су се на Бабовића.

' Цукело - обрато ми се Спасојевић, који je

често знао тако погрдно да ме назива, и ти ћеш да

пратиш Бабовића —причао je Сувајџић. - Милија jeдо ста врем ена п роводио у фирми, a ja сам за то вре-

ме био у оближњ ем кафићу и мотри о кад долази на

посао и када одлази. To сам јављао Аци или Миши

Симовићу, a они Багзију и Јури... Јавл>ао сам кад он

креће из фирме. Дућа ми je објаснио да се вози цр-

ним „мерцедесом".Киднапери су пратили Милију и када je одлазио

у ФК П артизан код пријатеља Зечевића, док иде на ре~

креацију, игра фудбал... где су га и отели.

- После отмице, Бабовић им je одмах нудио

200.000 евра да га пусте, a они су се смејали - сведочио

je Сувајџић. - У једној од гаража у блоку 63 из „аудија“

су га пребацили у „голф“ и одатле одвезли у Вилово.

Сутрадан су се сви окупили у Шилеровој да добију

даља упутства.



Један од оптужених, Душан Крсмановић, детаљ-

но je у полицији описао ш та се све деш авало са Бабо-

вићем. Рекао je „да су мету пратили око две недел>е“ a

да je критичног дана за воланом вози ла у који су уба-

цили бизнисмена, био Багзи. Када je долазио до објек-

та где су га чували он би му попуштао ланце да га не

затежу. Снимљене поруке да спреме новац упућиване

су његовој жени и „извесном Баји“.- Спасојевић ми je говорио да причам са њим и

да га „навучем" да као преговарача око откупа сам по-

мене Легију, што je Дући највише одговарало —сведо-чио je Крсмановић. —После свега, добио сам 200.000

евра, a касније ми je Спасојевић узео пола.Крсмановићева прича код истражног судије

била je још исцрпнија. Тврдио je да су план за отми-

цу Бабовића сковали Аегија и Спасојевић. Додао je и

да je Дућа био врло љут када je оној двојици што су

га чували (Калинић иЈуре), у једном тренутку

побегао.

- Причао je и „како

je Калинић луд“ и скре-

нуо ми пажњу „да пазим

да не малтретира Бабо-

вића".Крсмановић je жр~

тву чувао двадесетак

дана. Првих ноћи Кали-

нић je спавао са Бабо-

КалинићуМонте Карлу



вићем у соби. Чврсто му je везивао руке лисицама иза

леђа, a ноге за кревет, и у том положају га остављао да

лежи, што je Бабовић тешко издржавао.

- Када би јаукнуо од болова, Калинић би га још

тукао —причао je Крсмановић. - Ч врсто м у je вези-

вао и траке преко очију. Рекао сам једног дана да je

Спасојевић наредио да га блаже веже, јер ме не би

другачије послушао. Замолио сам Калинића да га ja

чувам. Блаже сам га везивао. Храну нам je, једном

недељно, доносио Сувајџић.

Касније, Спасо јевић je од Крсмановића извукао

готово свих оних 200.000 ш то му je дао од отмице Ба-

бовића. Прво je тражио з а „неке златне сатове ролек-

се“, стално их je неком поклањ ао, a онда je опет тра-

жио „за плате ЈС О “. Ha крају му није остао ни динар.

Дејан М иленковић Багзи je испричао идентич-

ну причу. Рекао je да су отмицу бизнисмена догово-

рили Дућа и Легија. Спасојевић, према Багзијевимтврдњама, није много знао о Бабовићу, али je кљу-

чне информације од тога кога има у породици, где

су му фирме, с ким се дружи, ко су му ортаци и оно

најважније —колико и ма napa —доносио Аегија.

- Легија je знао свако кретањ е Бабовића, na чак и

колико и ма и где су му предс тавни ш тва у иностран-

ству —испричао je Багзи. —Пратили смо га 15 данакако бисмо „снимили пут“. Користили смо мале и

неупадљиве аутомобиле „фијат пунто“, „рено-клио“,

„форд ес ко рт“... Били смо распоређен и од Милијине

куће до ф ирме „Верано м от ор с“ у Улици 29. новем-

бра. Цео тај део см о покривали. Видели смо да вози

„мерц едес“ слона, a деш авало се и да га други возе, a

пр евозио се и „пежоом 407“ зелене боје. Првих дананикако нам се није дало да га отмемо. Долазио je и



у Ф К Партизан, n a се врати п оред М узеја „25. мај“ и

тако три-четири дана. Онда je нестао. Није га било

пех-шест дана. После пратње, имали смо обичај, да

одемо негде на пиће, na тек онда у Шилерову, гдесмо описивали како није било прилике да га отме-

мо. Душан им je говорио: „Полако, урадићете ви то“.

Када ни после недел>у дана нису успели да га кидна-

пују, a нису успели ни да виде мету, сматрали су да

су откривени и да их je камера на фирми „сними-

ла“. Сп асојевић je почео да бесни да и х je „Б абовић

пр овали о и да се склонио". Ипак, уздао се у Легију ињ егове инф ормације.

- Онда се Бабовић појавио —причао je Багзи. —

Дућа je преко Легије сазнао да je био у ино странству

и да нисмо „провал>ени“. Tor дана када см о га отели,

возил и см о „ауди". Био сам са М илош ем Симовићем.

Ha Аутокоманди смо видели „пежоа", a у њем у Бабо-

вића и возача. П ратили смо га до балона у Јужном бу~левару, где je играо мали фудбал. Носио je спортску

торбу. Знали см о да je кренуо на рекреацију и имали

смо времена да се припремимо за акцију. Отишли

смо no „ауди А8“ у гаражу. Ja сам вози о, a са мном су

били Симовићи.

Кад се Милија појавио, Багзи je са „аудијем" стао

испред њега, a пресрео га je Влада М илисављ евић ирекао: „Полиција"! Бизнисмен je почео да се опире,

na га je Влада ударио пиш тољем у главу и заједно га

убацују у ауто. М иш а Симовић je са „калашњ иковом"

приш ао возач у „пежоа" и рекао м у да изађе. Узео му

je кључеве од аута и бацио их у мрак.

- М омци, нема потребе за овим, мо жем о одмах

све да реш им о —покушао je Б абовић да се спасе веће

невоље.



Отмичари нису хтели ни да разговарају са њим.

Када су већ били на ауто-путу, пребацују га у гепек дру-

гог возила —„голфа 2“. Све време je био везан, a крајње

одредиште je било Вилово.- Пажин и Легија су обавештавали Дућу када je

прислушкиван, na смо се посебно спремали за разго-

вор —сведочио je Багзи. —Зато сам отишао до говор-

нице и телефонирао му. Упитао сам га ш та радиш, a он

ми одговара да га je управо звао Легија из Грчке и ре-

као да му je отет неки пријатељ на Б. и пита Дућу да ли

зна шта се дешава, као и да ће га звати поново. Тако суno договору исценирали разговор да би збунили при-

слушкиваче.

Улемек je у тренутку отмице био у Грчкој код

Милијиног партнера и пријатеља Баје. Дан после ки-

днаповања, обојица су дошли у Београд. Представа

коју су осмислили Аегија и Дућа могла je да почне.

Улемек се „из све снаге трудио да помогне" Бабовиће-вим пријатељима и породици.

У породичној кући Бабовића, свакодневно су

пријатељи и чланови породице где je често присутан

и Аегија, анализирали зах теве отмичара, планирали

даље поступке и убрзано прикупљали тражени но-

вац. Више пута су преслушаване достављене касете

са упутствима „Шиптара“ и обавештењима о стањуБабовића и његовим порукам а породици. Увек je на

садржај тих касета реаговао Л егија, често у сузам а je

објашњавао ш та ће да ради отмичари ма кад му пад-

ну шака. Касније, кад се разоткрила његова улога у

отмици, један од Бабовићевих пријатеља се присе-

тио како je, када су паковали новац за откуп, рекао:

„Дабогда да овај новац отмичари искористе за ле~

чење своје деце“. Легија je на то неопрезно реаговао:



„Нем ој тако, то није у реду“.

- За то време, Дућа нам у Шилеровој даје ин-

струкције ко ће и како да чува Милију —причао je

Багзи. —Даје нам упутства да се са Бабовићем лепопоступа, да нема потребе да га мучимо и посебно

скреће пажњу Калинићу да, пошто je лудак, не сме

да м алтретира Милију. Бабовићу смо у почетку тра-

жили десет милиона евра, али он je тврдио да има

негде око 70.000, као и две уметничке слике које вре-

де још толико, и да je то све. Када см о пренели Дући

шта каже, он се смејао. Рекао нам je: „Ма, пусти га,фолирант, знамо све о њему. Аегија каже да ћемо да

узм ем о те n ape сто посто". Дућа нам je причао и да je

Аегија са Бајом и да je овај рекао да нема проб лем а

да ће да скупе колико год буде требало новца, само

да извуку ортака. Легија je све вр еме био у контакту

са породицом и знао je ш та се дешава. М иш а Симо-

вић je мобилним телефоном наводио Аегију у обанаврата где ће да остави nape. После сваке исплате

—новац се делио у теретани у Шилеровој. Сви смо

били ту и седели на сп рату изнад. Један no један смо

силазили у подрум. Дућа ми je рекао да je полови ну

napa узео Легија.

- Пита ме Спасојевић шта мислиш колико смо

зарадили —описивао je Багзи. —Нисам хтео да ко-

ментаришем. Дао ми je 200.000 долара. Паре које je

одвојио за м ене су биле поређане на сточићу од бам-

буса, a тор ба са остатком новца, поред стола. Нисмо

смели да причамо између себе колико je ко добио.

Касније нам je рекао да je највише дао М илош у Си~

мовићу, јер je највише и радио и да га je у великом

делу одменио. Он je био главни орган изатор на тере-

ну и издавао je нама осталим а наређења.



После ослобођења Бабовића, после десет-пет-

наест дана, Легија je у Шилерову свратио са Милијом

Бабовићем. Сви су били у кафићу. Дућа се изненадио

и панично гурнуо Јуру у један део кафића да га М и-

лија не види и препозна.

- Једино je Легија долазио без најаве, na je ова

посета за нас била изненађење. Касније су Легија,

Бабовић, Кум и Дућа ушли у кућу. Дућа нам je испри-

чао да га je Легија довео да се „распита ко су отмича-

ри“ и ако могу да му помогну да их пронађе. Дућа још

каже: „Замисли, М илија je Легији поклонио сат што

Преса за миксовањехероина пронађена уКрчедину

му je по могао “. Слатко смо се смејали.Ha салашу у Вилову једно време „земунци“ су

миксовали и дрогу. Део зграда je срушен, na су на-

прављени и свињици како нико не би посумњ ао ш та

се там о ради.

Сведок сарадник Дејан М иленковић-Багзи де-

таљно je описао отмицу овог Београђанина. Тврдио

je да Спасојевић није познавао Милију, али да je сведетаљне информације о њему добио од Улемека.



Поред тога, навео je да су планиране и отмице Ми-

одрага Костића, Драгана Џајића, Цептера, Карића...

Нико од њих не би био убијен, причао je Багзи, већ

je једини мотив био да им узму новац и ојачају кри-миналну организацију.



ДУГАЧКА ЛИСТА ЗА ОТМИЦЕ

Џаја нам je умакао

агзи je причао да су „земунци" неколико дана

пратили и самог Цајића како би га отели. У

томе je, поред Багзија, учествовао и Милош

Симовић. Славни фудбалер праћен je пет дана у

пролеће 2002. године, месец дана пре отмице Бабо-вића. Одустали су јер je, прем а Б агзијевом сведоче-

њу, С им овић „испустио" Цајића на путу до аеродро-

ма и изгубили су прилику да га отму. Покушали су да

исценирају саобраћајну незгоду, али славни спорти-

ста није хтео да стане иако су га својим аутом удари-

ли отпозади. С а њим je тада у колима био још један

човек. To je Симовић испричао Дући и договорилису се да од тога дигну руке. Миленкови ћ je тврд ио и

да je Цајића, такође, типовао Легија. Мислили су да

отму сваког за кога претпоставе да има новца.

- Ш то се тиче плана за кидн аповањ е Жељка

Митровића, поводом тога смо имали састанак у

Ш илеровој. Сви су слушали ш та говор и Спасојевић.

Питања je смео да постави само Милош Симовић.



Спасојевић je испричао да je разговарао са Цецом,

која je добра са Жељком и да му je она рекла да

М итровић износи nape у џаковима у иностран ство,

као и да „не зна ш та ће са толиким парам а“ - Плани-рали смо ту отмицу. Знали смо где му je телевизија,

куда се креће и надгледали га. Пратили смо га, али

није било прилике. После два-три дана, зове М илош

Симовић Дућу и каже му да je Митровић појачао

обезбеђењ е и да je набавио још дв а џипа. О дусталисмо.

- Цептер je, такође, као и Костић, треба ло дабуде отет. Али, тих месеци je ретко долази о у земљу

и нисмо хтели да губимо време.



КЛЕШТИМА МУ КИДАЛИ НОС

СуадМусић

Киднаповање овог Рожајца no свему je било

другачије и специфично. Ова отмица ника-

да званично није пријављена полицији. Чак

ни у врем е када се судило целом „земунском клану“

због м ногих других злодела, na и киднаповања, међуњима мема Мусићевог случаја. И данас, када се на~

лази у затвору због продаје веће количине хероина,

он избегава да говори о свом заточениш тву код „зе-

мунаца". To je, међутим, и разумљ иво када се има у

виду кро з какву je гол готу прошао.

Суад Мусић je, према неким сазнањима, био

главни разносач дроге no Србији. Радио je за чуве-ног Сају из Рожаја. Спасојевић je од Саје куповао

дрогу, био je чест гост Шилерове. Били су уверени

да ће Сајо од Дуће да траж и п омоћ око отмице Мус-

ића и на томе су сковали цео план. Веровали су да

ће Сајо скупљати новац за откуп. Цил> je био, поред

новца, и да се Саја код њих задужи како би им на

име помоћи код избављења Батка испоручивао хе-



роин. Мусића су јурили дуго, али у том периоду и

још неколико „м ета“ na која „падне“ прва.

П рема њему су „земунци" посебно Сретко Ка-

линић, били изузетно сурови из још једног, поредосталих разлога. Суад Мусић je муслиман (што je

излуђивало Калинића) и нарко-дилер. Код његовог

„случаја" Душан Спасојевић и остали смислили су

посебну „причу". П ланирали су да за шегову слобо-

ду они наводно дају новац, a заузврах no најповол>-

нијим усло вима добију најбол>и хероин.

Мусић je о тет крајем децем бра 2002. године, ис-пред хотела „Слави ја" у Београду. О тмичари су били

маскирани фантомкама и наоружани аутоматима.

Мусићу су рекли да су инспектори из Одељења за

сузбијање наркотика. Зна се да су у киднаповању

учествовали Александар Симовић, Владимир Ми-

лисављевић, Дејан Миленковић-Багзи, Душан Кр-

смановић... Сачекали су га испред хотела у центру

Викендица уБанстолугдесудржали СуадаМусића



Београда, представљајући се као полицајци, возећи

џип са М таблицама и ротационим светлима. Ha

силу су га угурали у возило и одвезли на унапред

купљени салаш „Банстол", надомак Новог Сада. Де-

сетак дана je пр овео там о и био подвргнут зве рск ом

мучењу. Толико, да je чак морао и један од „земун-

ских“ до кто ра да интервенише.

Ни после осам дана од отмице, Сајо се није

јављ ао Спасојевићу, a ш то je била важ на карика це-

а о г плана.

Батка je највиш е чувао Сретк о Калинић и он се

посебно иживљавао над њим показујући суровост

стечену на ратиштима кроз која je прошао. Од по-

родице се очекивало да се део откупнине плати у

новцу, a остатак у више од сто килограма хероина.

Мусићева породица из Рожаја била je позната no

трговини наркотицима и снабдевали су Спасоје-

вића и шегов клан „р об ом “. После плаћеног откупа,пуштен je на ауто-путу Београд-Ниш, код „Ласте“.

После уб иства п рем ијера Зоран а ТЈинђића, и откри-

вањ а салаша „Банстол" полиција je прон аш ла крва-

ве ланце и катанце којим je в ези ван Мусић. У једној

од јама, у којима су киднапери сакри вали тр агове и

доказе, прон ађен je његов ручни часовн ик „рол екс“.

О овој отмици сазнало се после хапшења Ми-ладина Сувајџића-ТЗуре Мутавог. Он je детаљно ис-

причао да су Мусића пратили данима, a да га je „ти-

повао“ Селман Хамидовић, звани Сека, из Н овог Па-

зара, као и Слободан Ресимић, звани Слоба Талијан.

Талијан ће се касније појавити и као „кључни свед ок“

за уб иство полицијског генерала Бошка Бухе.

“Ров ер“ којим су га отели касни је je, no устаље-ном „зем унском рец епту “, запаљ ен како би се униш-



тили трагови. За воланом je био Багзи. У једној од

новобеоградских гаража, Мусића су пребацили у

друго возило, na je тако довезен на салаш. ПоредКалинића, који je непрестано био са њим, обилази-

ли су га и испитивали Спасојевић, М иле Ауковић и

М илан Јуришић Јуре, a цил> je био да им п ризна ко-

лико браћа имају napa.

П ретп остављ а се да je за Мусићев жив от плаће-

но 400.000 евра у кешу, с тим што je шегов брат по-

зајмио од Спасојевића 1.500.000 евра. У томе се и

састојала целокупна превара код ове отмице. Онису се Саји понудили као помоћ у спасавању брата,

јер га je Дућа уверио да су ти киднапери „јаки и опас-

ни л>уди“. Ноћ пре него што je Мусић пуштен, Спа-

сојевић je боравио у „Банстолу" и надгледао припре-

ме за пуштање Мусића и узимање новца који je ос-

тављен на ауто-путу код „Л асте“, a торбу je покупио

Багзи.- Видео сам да je Ср етко скинуо пресвлаку са

кре вета, сву крваву, a склонио je и тепих на коме су

били трагови М усићеве крви —причао je Т>ура. - Све

je то запалио како би уништио трагове. Док су га му-

чили, тражили су да им п ризна са ким „ради“ дрогу.

Рекао им je да највише тргује са Јагодинцима,

посебно са извесним Нешом, и да се примопредајаобично оба вљ а код бензинске пумпе на улазу у Кру-

шевац. Причао je Батко и како се дрога кријумчари

скривена у текстилу у аутобусима који стижу из

Турске, a по средство м путничке агенције која je ре-

гистр ован а у Рожајима.

Салаш „Банстол“ je, иначе, купљен после отми-

це Милије Бабовић а и то за 87.000 евра. Сувајџић га

je купио, јер je Спасојевић имао дугачак списак л>уди



које je хтео да отме. Купио je чак и свиње, како би све

деловало аутентично. Сувајџић се често појављивао

на салашу, како би га виделе комшије и мислили да je домаћин који ту живи.

Спасојевић и Легија, према сведочењу Ђуре

Мутавог, говорили су да ће отимати милионере, a

на списку су били и Жељко М итровић, П ера Матић,

Вучуревић... Спасојевић je планирао да „Банстол“

буде главно склон иште за отете.

- Почео сам да копам и рупу у подруму објекта

на салашу, no наређењу С пасој евића, у којој бисмо

држали отете богаташе док не плате откуп, али ни-

сам стигао да je заврш им —причао je Сувајцић.

Интересантно je да су једно време пратили

Митровића и Перу Матића, али нису успели да их

киднапују, јер су имали јако обезбеђењ е. За М итро-

вића су знали да je добар са Цецом Ражнатовић, na

су мислили да би Легија, који je био у пријатељским

ве зам а са певачицом, могао преко ше да има утицаја

на преговор е и да зна шта се деш ава у породици ки-

днапованог.

Мусић je мучен на разне начине. Калинић га je

палио пошто би га попрскао неким спрејом, пекао

струјом (a онда кроз смех гово рио да га je „индуко-

вао“), убацивао му je одједном no 10-15 петарди уодећу, ш то je ж ртви наносило велике ране и плико-

ве, вези вао затежући ланце до к рајњи х граница и то

називао „бр ем зом “... Кидао му нос и уши клеш тима,

a толику суровост, према сопственом признању, ни

Ђу ра М утави није могао да гледа.

- Упозоравао сам их да може да добије сепсу

због зарђали х клешта — сведочио je годину данакасније Сувајџић. - Куповао сам завоје и лекове да



га превијају, чак сам га и купао у бурету, јер се неко-

лико пута t o k o m мучења „унередио". Сваки дан сам

му давао чисте гаће и мајице. Мусић им je, међутим,

гово рио да м огу да га убију, али да он napa нема, већсамо н ешто мал о дроге.

Да би проверили истинитост приче да Мусић

нема тражен новац, одвели су га иза куће, скинули

голог и натерали да уђе у ископану јаму. Тих дана

температура je силазила и десет степени испод

нуле. Готово се смрзао. Репетирали су и шкљоцали

оружјем, али он je понавл>ао да га слободно убију,али да он napa нема. Тек тада су му повер овали .

Kao и у другим случајевима и М усића су изво-

дили из салаш а и возикали унаоколо док je телефо-

нирао бр ату и тражи о помоћ. Сним или су касету на

којој он поручује брату и Саји да обезбеде пет ми-

лиона евра, ако хоће да га виде живог. Киднапери су

и директно разговарали са Батковим братом, тра-жећи откуп у новцу или у замен у - дрогу.

- Убићемо ти децу, али и „оног Душана из Зе-

муна што ти помаже", понављао je Калинић тукући

Мусића.

Ha дан Мусићеве отмице, Спасојевић и Миле

Ауковић су, прем а разрађено м плану, били у Немач-

кој, тако да су када je породица затражила помоћодмах дош ли у Београд да помогну „пријатељима" и

дотадашњ им сарадницима у продаји дроге. Било je

то одмах после минирања машина за асфалтирање

путева фирме „Дифенс роуд“, власништво Азубише

Бухе Чум ета. Када су се вратили у Београд, дошао je

у Шилерову Ибрица, Батков брат, и тражио помоћ

за њ егово ослобађаш е, не слутећи да у том тренуткуразговара управо са отмичарима. Приликом једне



посете салашу, да иронија буде већа, полиција из

Инђије je зауставила ауто и легитимисала путнике.

Били су то Ш иптар, Кум, Јуре и Багзи. П атро ла није

ни слутила да су пред њима отмичари, нити шта седеш ава у околини.

Породица Мусић je обезбедила 350.000 евра, a

Спасојевић им je „позајм ио“ још 1.500.000 евра. У ко-

лима, са Багзијем и парама, био je и један од браће

Мусић. Новац je пакован у Шилеровој. За то време,

Сувајџић и Ац а Симовић пребацују Суада до „Ласте"

на ауто-путу Београд —Ниш и ту су, према унапреддоговореном, тре бало да га пусте кад добију вес т да

je откуп плаћен. Нинослав Константиновић je тре-

бало да иде испред ове тројице, како би им јавио у

случају да наиђу на полицијску патролу. Он je, међу-

тим, због густе магле изгубио из ви да ауто са отетим.

Н овац од ове отмице поделили су Легија и Спа-

сојевић. Ш еф „зем унског клана" био je л>ут ш то није

успео да узм е виш е новца. Х тео je да убије Слобу Та-

лијана и Селм ана Хами дови ћа Секу, јер су му зајед-

но типовали Мусића и причали о великим парама,

a узето je неочекивано тако мало. У Шилеровој се

причало да je тада одржан велики састанак цело-

купног чланства, на коме се гласало да ли да се ова

двојиц а због лош ег тип оваш а убију или не. H a крају,

Спасојевић je рекао да њих двојицу морају да по-шаљу „у Канаду“, како je означавао када неко треба

да се „убије и закопа".

И ста прича казује да je Секу и Сло бу Талијана

тада спасило само време. Било je минус 15 и нису

могле да се копају рупе где би их „сахранили".

- Да je било пролеће били би м ртв и —сведочио

je Ђура М утави код истражног судије.



Зоран Вукојевић, сведок-сарадник, je испричао

да су се једног јануарског дана у Ш илеровој појави-

ла три Рожајца. После су дошли Сека и Сајо. Овај

некадашњ и шеф об езбеђењ а у Ш илеровој испричао je и како су „земунци" исценирали и предају откупа

у коју су укључили и ове Рожајце - Суадове рођаке.

Багзи je био тај који je при мао „уп утства“ од отмича-

ра. Прво му je телефоном речено да узме касету са

упутствима из контејнера код хотела „Југославија",

a њу je, no Спасојевићевом наређењу, тамо оставио

М илош Симовић.Душан Крсмановић , високорангирани припад-

ник клана, испричао je да je Спасојевићева прет-

по ставк а била да ће Сајо о безбеди ти новац за прија-

теља и ортака Суада Мусића. Влада Будала, Аца

Симовић и Багзи су у моменту отмице изашли из

„ровера", a Кр сман овић није, јер се са њ егове стран е

покварила брава на возилу. Сви су били наоружаниаутоматима, оси м Владе који je имао пиштољ. О те-

тог су одвезли у једну од гаража код хале „Лимес“

(Београдске арене), a потом пребацили у други ауто.

И Крсмановић je касније сведочио о Калинићевој

бруталности п рема отетом.

- Сећам се да je Спасојевић од мене тражио

200.000 евра, када су ту били неки Мусићеви рођа-

ци, a ja сам се чудио заш то т о тр аж и када зна да не-

ма м —причао je К рсмановић . - Он je уствар и глумио

пред њима да ће сви из њ егове екипе солидарно ску-

пити новац. Багзи ме одвео у страну и објаснио ми

ш та се дешава.

И стина je да je Сп асојевић п реварио Мусићеву

браћу и за оних „позајмљених" 1.500.000 евра. Пре-

м а неким сведоцим а, он je у једну торбу натрпао но-



вине, a одозго поређао свежњеве новчаница које су

донели Мусићи. Торбу je накратко отворио да виде

nape, a затим je предао Багзију који je требало да

преда откуп киднаперима. Ни нослав К онстантино-

вић je био тај који je „глумио" отмичара и „комуни-

цирао“ са Багзијем. Телефоном je „наводио" Багзијагде да остави nape.

Мусићи никада нису пријавили отмицу. Све се

сазнало касније t o k o m акције „Сабл>а“ из приче све-

дока-сарадника и неких од оптужених. Суад Мусић

о сво м заточени ш тву није хтео да прича ни са поли-цијом, нити да сведочи на суду. T o k o m полицијске

акције „Сабл>а“ оперативци су на салашу пронашли

кр вав е ланце, катанце, и Суадов „ролекс". Направље-

на je и фото-документација. Један од полицајаца из

Новог Пазара упућен je да разговара са Мусићем у

Рожајима. Дате су му и фотографије направљене у

„Банстолу“.Мусић je п римио полицајце и једно врем е раз-

говор je текао нормално. Рекао je да га „то виш е не

занима, д а je једв а преживео, да и ма физичке и пси-

хичке последице од тор тур е којој je био под вргнут“.

У једном тренутку, новоп азарски оперативац je из-

вадио фо тограф ије које су биле достављ ене и з Бео-

града. Када je Суад М усић видео слике са сал аш а накојима су ланци, али и његов сат, начисто се избезу-

мио. И стог трену тка му je постало јасно ко су били

његови отмичари, као и да je полиција пронашла ме-

сто где су га држали заточеног. Тада je „полудео" и

ин спекто ра избаци о из куће. Од тада, о отмици није

прого вори о ни реч.

Багзи je о овој отмици, поред осталог, рекао ито да je био присутан када je кован план за Мусиће-



'Ч

во киднаповање крајем децембра 2002. године, јер

су Спасојевићу требале nape. Коментарисало се да

je Дућа луд, јер у тој општој фрци и ју ршави за Чуме-

том, планира нову отмицу.

- Дућа je одлучио да киднапује Мусића, a типо-

вао га je С ека, њ егов пријател> —сведочио je Багзи. —



Рекао нам je да je он ортак С аје из Рожаја, a ми смо то

знали јер je Душан годинама куп овао дрогу од Саје.

Мусића нисмо баш добро познавали. Због свих тих

прича у меди јима и деш авањ а са Ч уметом, Дућа нам je рекао да ће он са Кумом и девојк ом Бибом да оде

у иностранство док то не „обавимо", јер ће сигур-

но С аја да га зове. Тако ће да му докаже да он нема

вез е са отми цом. У киднаповању смо учествовали ja,

браћа Симовић, Милан Јуришић, Дуле Крсмановић

и Влада Будала. Доби јали смо од Секе дојаве када ће

Мусић да дође у Београд.Мусић je уобичајно одседао у „Интерконтинен-

талу“. Два пута je план о отмици пропадао. Чекали би

га код Сава центра, у малом аутомобилу и гледали у

његов џип црногорских таблица. Једног дана им je Сека

Хамидовић јавио да мета долази сутрадан. Одсео je у

„Конти“.

- Знали смо да ће да изађе за један сат —присећаосе Багзи. —Ha наш „рено 19“ залепили смо полицијске

таблице и ставили ротациона светла. Како je Дућа био

у иностранству, Милош Симовић je распоређивао шта

ће ко од нас да ради. Већ je пао мрак када je Мусић иза-

шао и ceo у џип и кренуо ка граду. Ми за њим. Ha Сла-

вији га зауставимо и представимо се као полицајци из

одељења за наркотике.

- Име и презиме - питао je Влада Будала, глумећи

инспектора.

- Мусић —чуо се одговор.

- Пођи за нама - наредио je „полицајац“.

Мусић се није опирао, јер je мислио да je стварно

реч о припадницима МУП. Одвезли су га до гараже у

блоку 30. Узели су му мобилни телефон и златни сат.

Аца Симовић и Дуле Крсмановић су му ставили лиси-



це и фантомку. Сви су ћутали, нико није проговарао

ни реч, да се не одају. Пребацују га у други аутомобил,

и одвозе на салаш „Банстол“. Истог трена je јављено

Дући у Немачку да je „посао обавл>ен“.

Убрзо су се у Шилеровој обрела Суадова браћа

тражећи помоћ. Спасојевић наводно, иако има пуне

руке посла у Немачкој, враћа се како би им помогао.

- Мислим да су Саја и браћа знали да Дућа има

везе са отмицом, али нису имали куд —сведочио je Баг-

зи. - Тада су почеле и „игре“ како Дућа да помогне Саји

у ослобађању Мусића. Спасојевић Мусићима говорикако га je сигурно отео Кека са Новог Београда, јер он

има организовану банду која ради отмице. Помињао je

чак и неке Црногорце као могуће отмичаре. Саја je гле-

дао у Дућу као у Бога очекујући помоћ. Спасојевић je

планирао да узме пет милиона евра, a Мусићева браћа

су спавала у Шилеровој ишчекујући ослобођење брата

Суада.Један од отмичара који се јављао, како je причао

Багзи, био je и повремени члан „земунаца" Зоран По-

вић-Пова. Спасојевић je стално понављао да иза от-

мице стоји Кека. Повић би, док je Мусићев брат седео

поред Душана, звао телефоном и тражио му пет ми-

лона евра и претио како ће му послати Суадов прст.

Телефон би тада од Мусића узимао Спасојевић, пред-

ставио би се и питао онако оштро: „Шта je било, и шта

тражите", a овај би му одговарао „П..ко, боли ме уво ко

си, убићу и тебе и њега“.

- Дућа je, као био изненађен, како су отмичари др~

ски и поново би понављао да мора да je Кека —причао

je Багзи. - Чак су планирали да у некој Кекиној гаражи

подметну Мусићев сат, како би све било уверљивије.

Ипак, Дућа je у једном тренутку видео да се Саја много



не потреса око Мусића и баш се изненадио. Мислио je

да ће Саја да понуди новац или дрогу, али када je ви-

део да су Сајине nape у Турској, да их нема пуно, a и да

дрога тек треба да стигне, онда се сам понудио да он да

колико треба за откуп. Браћа Мусић су донела 350.000

евра и клели се да немају више. Рачунали су на Сају, али

он неће ни да мрдне прстом.

Спасојевић наставља да „преговара" са наводним

отмичарима и спушта цену на два и no милиона евра,

имају 350.000, a остатак ће дати он и Сека.

- Дућа ми каже да узмем торбу и ставим новине —испричао je Багзи. —Свако од нас je требало да донесе

новац. Сви смо знали каква je комбинација у питању,

осим Дулета Крсмановића. Тако смо, као сви дали при-

лог и сакупили nape. Тих неколико хиљада ставили смо

преко новина. Свако je донео колико има, осим Крсма-

новића, он нам je рекао да му je Дућа узео све. Сека je

као дао 100.000 евра. Преко новина смо ставили оних њихових 350.000. и показали Мусићима торбу са пара-

ма, тражених 2.500.000 евра.

Мусић je преживео праву тортуру. Према сведо-

чењима самих актера отмице, био je црн од батина.

Повић je наводио Багзија где да нађе касету на којој je

Мусић молио Сају да му помогне. Касета je остављена

код хотела „Јутославија", у канти за смеће.- Све време ме, као чували ови из ЈСО које je

послао Легија, јер су л>уди који су отели Мусића много

опасни - објаснио je Багзи како je све то осмислио Спа-

сојевић. - Ha снимљеној касети, Батко je молио, кукао

и плакао да му Сајо помогне да сакупи откуп. Дућа се

опет чуо са „отмичарем" Повићем, око тога да му плати

два и no до три милиона евра. Ja сам понео торбу са

„парама“, a један од браће Мусић je кренуо са мном. Са



нама су пошли и момци из ЈСО, један од ших се звао

Павас.

Багзи je возио ауто no налогу отмичара, са сва че-тири прозо ра отворена, a напољу je био минус. См рзли

су се и он и Мусићев брат, a Милош Симовић, који je

био на вези и то оемислио, слатко се смејао са оста-

лима. Торба са откупнином бачена je код надвожња-

ка „Плави мост“. После четири-пех минута, појавио се

ауто који je избацио киднапованог. Ослобођени Мус-

кћ, само je ceo поред пута. Није могао да стоји коли-

„Коjeлуђи?“



ко je био мучен. Није препознао у првом моменту ни

брата. Браћа су га загрлила, почели да га л>убе и плачу.

- Дућа je коментарисао за Калинића да je луд, да je

ненормалан и да je звер, замало да убије Мусића - при-

чао je Багзи. —Прикључивао га je на струју, закопавао у

рупу... Аегији смо кући однели 175.000 евра, половину

од отмице —тврдио je Багзи. - Дућа и Кум су му рекли

да више није могло да се узме. Код њега кући смо Дућа,

Кум и ja избројали nape. У кућу смо ушли са доње стра-

не из дворишта. Пита Дућа Легију, да ли му требају

крупније или ситније новчанице, a Легија му одговарада je свеједно и додаје да ће да позове „шефа“. Убрзо

се појавила његова супруга Александра и узима новац.

Нико други од „земунаца" није добио nape од ове

отмице.





ПРЕСУДА ШЕФОВА

„ЗЕМУНСКОГ K/1AHA“

Јурили Чумета, убили Ђинђића

У

лето 2002. године, до тада десна рука Л>уби-

ше Бухе и његов дугогодишњи одани војник

Дејан Миленковић Багзи прелази на страну

Душ ана Спасојевић а и његовог клана. Аегија и Спа-сојевић доносе „пресуду" - Чумета треб а ликвидира-

ти. Главни разлог je Легијина дугогодишња нетрпе-

љи вост п рема Чумету - „сељаку“ како га je н азивао.

Аако je било напунити Спасојевићеву праз-

ну главу причом да je Чуме сам преу зео заједничке

заслуге за 5. октобар. Придобио je политичаре који

су му омогућили да н абави маш ине и дозволу да ас-

фалтира путеве no Србији, a они „земунци“ су наста-вили да се баве криминалом, убиствима, отмицама,

продајом дроге... Док je Спасојевић после Францу-

ске чамио у затвору, Чуме се легално обогатио, a

Спасојевића je пр огањ ала сумња да их je мож да и он

„монтирао" иако се наводно много заузим ао за њи-

хово ослобађање.





полицијом... Ч ак му je, једном приликом , омогућено

укључење у вечерњи дневник PTC .

Исцрпљен даноноћним бекс твом и скривањем,

Чуме за себе налази једини спас да све исприча

полицији. Поставља услов да разговор води са ин-

спекторима Милетом и Роћком, за које се раније

(док су „земунци" били у затвору) залагао да буду

склоњени од озбиљног оперативног рада у МУП.

Кабинет министра Михајловића даје налог да се

фор ми ра стар а п ос тава из „Поск ока“, која je касније

пр ерасла у опер ативну групу, и на челу са специјал-ним тужиоцем Јованом Пријићем припремала нови

удар на „земунски клан“. О ва група je изнела највећи

део п осла у полицијској акцији „Сабл>а“ која je усле-

дила после убиства п рем ијера Т^инђића.

Сукоб са Чум етом и свакодневно п репуцавање

у медијима убрзава одлуку владе да се оснује Спе-

цијални суд и тужилаштво, избор специјалног ту-жиоца чији ће први за датак бити да истраж и н аводе

Азубише Бухе. Легија и Спасојевић панично доносе

одлуку „да се убију Чеда и Беба“, који су их „издали".

Крајем јануара 2003. године, само неклико дана

no објављивању изјава Љубише Бухе у којим он оп-

тужује Милорада Луковића Легију за умешаност у

бројне отмице и убиства, отвореним писмом јав-

ности обратио се бивши ком андант „црвених берет-

ки“ у којем се углавном бавио критикама актуелне

власти у Србији.„Јадна ли je земл>а и полиција у њој“, пише Ле-

гија, „ако случајеве треб а да joj ре ш ава Лзубиша Буха

својим сведочењем. Још je тужнија чињеница да се

таквим а служе да љагају и руше друге, оне којим а je

и те како стало до ове земл>е и овог народа и који



су то небројено пута показали и доказали. Треба да

знате, сваки народ пош тује своје војнике. Зб ог тога,

мер а мо г ж иво та je величина националног достојан-ств а и пат ри оти зма који носим у себи.“

У истом периоду „командант Легија" шаље

слична писма појединим политичарима и амбаса-

дорима. Док траје ова преписка Аегијини војници

из ЈСО и „земунски клан“ припрем ају убиство пре-

мијера ТЈинђића што су и извршили после непуних

месец дана.

Цео „земунски клан“ je у ратном стању. Дани-ма су у припремљеним штековима (на сламарица-

ма како су то радили мафијаши у њихо вом култном

филму Кум). He долазе кући, комуницирају искљу-

чиво на „специјалним" везама. После неуспешног

покушаја да нађу и ликвидирају Чумета (понуђена

награда од милион евра) и сазнања да je он већ дао

изјаву у полицији и припрема исказ код специјал-ног тужиоца, Легија и Душан Спасојевић доносе

одлуку да je за њих једини изл аз да убију премијера

Ђинђића.

To je прича за нову књигу...



ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ ОТМИЦЕ

Отмица (лат.raptus)етимолошкивначиграбеж,хватање,насилноодузимање и одвођење.Управном,односно кривичном смислу,овај

појам означава противправноодвођењеилизадржавање некоглицаупотребомсиле,претњеилиобмане.Отудасеисамаречотмицачестозамењујеречјуодвођење.Прематоме,отмицомсеукривичном правуназива један од видова противправноглишења слободе. Већина са-времених кривичних законодавстава полази од претпоставке да jeсадржина појма отмице у наведеном смислудовољно позната,na суретки примери да се у законским одредбама ближе одређујешта сеподразумеваподовимтермином.Такође,савременакривичназаконо-давстваполазеодпретпоставкедаjeотмицасамаnoсебиактнасиља,безобзиранасредствакојимаjeуконкретномслучајуизвршена.

Глава ХИВ КЗ PC - Кривична дела против слобода и права чове- ка и грађанина, члан 134.

Кривичноправно одређење отмице

Основниоблик:Ко силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи неко лице у намери da od њега или другог лица изнуди новац или какву другу имовинску корист или da њега или кога другог принуди da нешто учини, неучини или трпи, казниће се затвором od dee do decem aoduHa.

Тежиоблици:Ko padu остварења циља отмице прети убиством

или тешком телесном повредом отетом лицу, казниће се затвором od три do deaHaecm zoduna.

A k o j e о т ет о л и ц е з а д р ж а н о д у ж е о д д е с е т д а н а или j e п р е м а

њ е м у п ос т у п ан о н а с в и р е п н а чи н и ли м у j e т е ш к о н а р у ш е н о з д р а в љ е

и ли с у нас т упи л е др уге т е ш ке по с л е ди ц е и ли ко де л о о т м и ц е учини

п р е м а м а л о л е т н о м л и ц у, у ч и н и л а ц ћ е с е к а з н и т и з а т в о р о м о д т р и д о

пе т н ае с т го дина .

A k o jeуследотмиценасгупиласмртотетоглицаилиjeделоиз-вршено одстране групе,учинилацke се казнити затвором од петдо

осамнаестгодина.



A k o je отмица извршена од сгране организоване криминалнегрупе,учинилацћесеказнитизатворомоднајмањепетгодина.

Кривично дело отмице садржи елементе кривичногдела про-

тивправноглишењаслободе,принудеиизнуде.Дабипостојалокривичноделоотмице,настраниучиниоцамора

постојати намерадасеодотетогили некогдругоглицаизнуди новацили каква друга материјална корист или да се отето или неко друголице принуди да нешто другоучини,не учини илитрпи.Произилазида je циљотмице изнуда или принуда.Услучајуда наведена намеранастраниучиниоца нијеприсутна,нећебитиречиоовом,већонекомдругомкривичномделу(противправнолишењеслободеилипринуда).

Радња извршења кривичногдела отмице

Делосеизвршаваодвођењемилизадржавањемнекоглицаупо-требомсиле,претње,обманеилинадруги начин.

Одвођењеподразумевапроменуместанакомеселице налази-ло противноњеговој вољи,употребомсилеили претње.Одвођењесеможереализоватииобманомилинадругисличанначин.

Одвођењесеобичнореализујетзв.киднаповањемлица,нпр.на-силнимувођењемуаутомобилеиодвођењемнаунапредпредвиђено

скровитоместо.Задржавањеподразумеваспречавањелицаданапустиместона

комесеналази.Задржавањеподразумевадаселицеобманомилинадругисли-чанначиндоводи,илисамодолазиуодређенипростор,накончегамусеприменомсиле или претњенедозвољавада истинапусти.

Уновије време,отмицасе вршиитакоштоселицепротивправ-но лишава слободе, након чега се према њему примењују бруталнеметоденасиља.Затимсежртва,под претњомлишењаживота,одводидо свогстана илидругогместа и присиљавада преда новац и другевредности,уступиаутомобиле,препишеодређененепокретностиисл.

Криминалистичка подела отмица

Отмице из користољубља - кодове врстеотмица мотив и циљњенереализацијејестеостваривањематеријалнекористи.

Политичкеотмице- кодовеврстеотмицадоминантан je поли-тичкициљкојитребапостићиотмицомодређеноглица.

Отмицерадиостваривањадругихциљева- омогућавањебекст-валица лишеног слободе,опструкција кривичне процедуре,ометањеодређенихпоступака,мера иактивностиполицијеидругихдржавнихоргана,остваривањефактичкогстаратељства надеци која сусудскомодлуком поверена другом супружнику,у циљу присиљавања на брак

иливанбрачнузаједницуитд.



Време и место извршења отмице

Извршењеотмиценије просторно и временкиусловљено.Дру-гимречима,отмицасеможеизвршитиусваковремеинасвакомместу.

По правилу,место и време извршења отмице се биратакода се од-вођењеилизадржавањелицаможереализоватиштолакше,noмогућ-ностибезприсуствасведока.односнотрећихлица.

Времеиместоизвршењаотмицеконкретноглицазависиодње-говогдруштвеногживота и пословнихидругихобавеза,којеусловља-вајуњеговокретањеиборавакнаодређенимместима.

Начин извршења кривичногдела отмице

Отмице које реализујуозбиљне криминалне групе се, no пра-

вилу,дуго планирајупресамогизвршења,узпосебнупажњуусмеренуна сагледавање кретањалица којетреба отети,његовихсклоности инавикавезанихзапосаоислободновреме,хобиидругесличнеокол-ности.

Неретколицакојасузапосленакодпотенцијалнежртвеотмицеилињојблискеособепружајубитнеинформацијеотмичарима,или сусамадео екипекојаотмицуизвршава.

Самуотмицуучиниоци брзо реализују,жртвуонеспособљавајуфизичком силом или средством за успављивање,онемогућавајући jeдапружиотпор.

Отмичари су no правилу наоружани, a оружје користе у циљу

приморавањажртведа пођесањима,спречавањаотпора,као и радионемогућавањабекстважртве.

Уколико потенцијална жртва има телохранитеље, подразумевасеупотребаоружјарадиреализацијеотмице.

Често се отето лице везано у гепеку аутомобила превози доскривеногместа,или се на силуубацујеуаутомобиле са затамњенимстаклимаузпретњуданесмедозиватиупомоћ,односнодаморабитипослушно.

Место гдеседржиотетолице je најчешпе кућа или викендицанаселуилиизвангустонасељенихсредина,aреткостанунекојзгради.

Начин сазнања за кривично дело отмице

Отмица je кривично дело које се одликује значајном тамномбројком.Породицаотетоглица идругеособеодкојихотмичаритражеплаћањеодређененовчанесуме,наштасуотмицепрвенственоусме-рене,често не пријављујуотмицу полицији уследбојазни да ke тимеузроковати реакцијуотмичаракојиkeповредитижртву.

Обраћање отмичара или отетоглица родбини, пријатељима исл.,узсаопштавањезахтевакојетребаиспунити.



Информисање полиције одстранелицаблискихжртви отмицеоотмици и захтевимаотмичара (чланови породице,ужа и шира род-бина,пословни партнери отетог, ортаци у привредним активностима,

пријатељиитд.).Пријаваодстранесведока-очевидаца,услучајукадаje отмица

извршенапредтрећимлицима,тј.грађанима.Информације о отмицимогудати и пословни партнери отетог;

ортациупривреднимактивностима,пријатељиитд.Пријаваоштећеногнакон пуштањанаслободу.Оперативнаделатностполиције.Јавнаоговарања.

Разјашњавање и доказивање отмице

Криминалистичкираднарасветљавањукривичногделаотмицеи прикупљањудоказаморасеодвијати независноодставапородицеотетог,односноњемублискихлица.

Безбедностотетоглицаjeувекнапрвомместу.Са породицом отетогсе мора успоставити адекватна сарадња,

причемууконтактусаособамаблискимжртвитребаиспољитиизузет-нустрпљивоститактичност.

Са лицем које пријављује отмицутреба обавити детаљан ин-формативни разговор,који битребалода пружи одговорена следећапитања:

кадаje,гдеиодкогасазнаозаотмицу,укаквомjeодносусаотетимлицем,дали зна гдесе отетолице налазилоутренуткуотмице,где се

упутило,далиjeбилоудруштвуисаким,далиjeпретходноуговаралонекисастанакисаким,дa ли jeжртва отмицеупоследње време испољавала страх и

премакоме,далиjeотетомлицупреотмицепрећенои.акојесте,како(теле-

фоном,писмено,исл.),какоjeотетолицеизгледалоувремеотмице,какоjeбилообуче-

ноикојеjeпредметеносилосасобом.Услучајуда je пријавилацотмице за исгусазнао одотмичара,

посебнупажњутребаобратитина:времекадасусеотмичаријавили,далисусејавилителефономилинанекидруги начиникоји,каквимтономинакојиначинсусеобра^алипријавиоцу,когасутражили,коликоjeразговортрајао,далисууговорилиследећипозивикада,какваjeсадржиназахтеваотмичара,д а л и с у с е у п о з а д и н и t o k o m р а з г о во р а ч у л и з ву ц и и к а к ви .



Надзор и снимањетелефонских разговора чланова породицеотетоглица са отмичарима.Таквим снимцима се долази до доказа,идентификује гласотмичара,aразнишумовикојисеуочавају(нпр.са-

обраћајна гужва,разгласнааутобуској станиции сл.),могудаукажуиналокацијусакојеотмичаробављаразговор.У случајутражења откупа за отетолице, обезбеђује се новац,

тј.новчаницечији се серијски бројеви попишуи уговара састанак саотмичарима,to k o m когсепостављазаседауциљулишењаслободеот-мичара.

Организује сетајно праћењелица којеноси новац,услучајудаотмичариto k o m предајеновцателефономмењајумесгопримопредаје.

Уградњаелектронскоглокаторау коферсановцем.Вршењеувиђаја наместугдеjeскривеноотетолице.Уколико се рад на расветљавању отмице не држи утајности

(пре свегазбогзахтева отмичарада родбина отетогслучај никаконепријављује полицији), у разрешењу кривичногдела отмице могу по-моћи и средства јавног информисања. Полиција може објавити фо-то-робототмичара,уколикопостоје очевици отмице који судали њи-ховопис.Такође,могућеjeијавнообјављивањефотографијежртвесапозивомграђанимадапружерелевантнеинформацијеуколикоњимарасполажу.

Чланови породице идругалица блискажртви могууказатинапотенцијалне отмичаре, мотиве отмице и понашања отетог пре из-

вршења кривичногдела - далиje показао нервозу,дали муje некопретио,да ли je имао великедугове илиулазио у ризичне пословнеодносеислично.Уистразиjeпосебноважноутврдитикосуособекојесурасполагалеинформацијамаоуобичајеномкретањуиактивностимажртве,посебноуданукадаje киндапован.Акотаквиподацинисубилидоступнисвима,односноакосуодређенислучајевимаискривани.докначин,времеиместоизвршењаотмицеуказујудасукиндапериупуће-ни утакве информације,поставља се питање ко суотмичари идалиимjeнекоизокружењажртвеодаваоподатке.Kaoштосмопретходноистакликодсложенихитешкоизводљивихотмица,којесуусмеренена

лица којасусвеснада могупостатижртве и којаутом погледуимајузавиднубезбедноснукултуру,отмичаричесто имајупомоћуособамаизокружењажртве.Притометребаиматиувидучињеницуда исамиотмичари илињихов вођа (организатор) могубити особе блиске оте-

том,нпр.његовипословнипартнери,пријатељи,рођациислично.Укриминалистичкимистрагамаотмице,посебан значај имаус-

постављањеистражног (преговарачког) тима,којићезаједносапоро-дицомжртвеидругимблискимлицима,заједноисинхронорадитинаприкупљањуианализиинформацијаокривичномделуиотмичарима.Уодређеним,посебноконплекснимслучајевимаотмица истражнитим

требалоциратиукућижртвеуколикозатоимамогућности,односноу



онај простор гдеотмичари контактирајусажртви блискимлицима (томогубитииканцеларијеидругипословнипросторжртве).Члановиис-тражногтимасмештениупородицукиндапованогконстантноћебитиутокудогађаја,анализиратиновеинформације,саветоватичлановепо-

родицеидаватииминструкцијеодаљемпоступању.Онићесезближи-тисањима,надгледатиихиусмераватиданенаправенекипогрешанпотез,разговаратисањимаи континуираносакупљатиинформацијеожртви.укључујућињенапретходнапонашањаинавике.Боравактимаупородицидоносивишеструкукорист-ограничавасесаобраћајунепо-средној близиникућежртве(сталнидоласции одпасци криминалисгаилиполиције),члановима породицесепоказује посвећености привр-женостциљубезбедногповратка њиховогближњег,криминалисти сеомогућавафокусирање на вођење истраге,обезбеђују правовременеи прецизне информације из прве руке итд.Сами чланови породице

могу постављати питања члановима тима о тренутној ситуацији,причемудобијањем одговора постајусмиренији и сигурнији упозитиванисход.Да би успешно испунио тако важнуулогу,истражнитим морабитидоброобучен,дисциплинованиорганизован.

Првизадатакистражногтимасвакакоjeсмиривањестрахаипа-никеупородициотетог,каоипроценаиодабироногчлана породице,рођакаилипријатељакојиkeнанајбољиначинконтактиратисаотми-чарима,јављати се на њихове позиве и преговарати око откупа (тзв.особазаконтакт).Тимморабитиспособандапрепознаемоцијечлано-вапородице,даихутеши,покажесаосећањеиизградиприсносг.услед

чега породица жртве постаје спокојнија и кооперативнија, у смислувећегповерењауистражнитими полицијудаћеобезбедитиуспешанисходотмице.Особестручнеза надзирањетелефонскекомуникацијеинсталираћеуређаје замониторингзателефонскеприкључке,мобил-нетелефоне и компјутереуциљуевидентирања иувидау свакусле-дећукомуникацијуотмичара сапородицомотетог,односно особомзаконтакт.Члановитиматребадаодаберупогодно местозапостављањепрегоеарачког центраунутаркућеилизграде,укомећесместититех-никузанадзори изкогаће контактиратисаотмичарима.Уњемућесеводити састанци и дискусије,одржаватителефонска конверзација са

својимпретпосгављенимидругимособамаукљученимуистрагу.Haтајначинћечлановипородицеимативећуприватност.узизбегавањемо-гућностидаприсуствујусучељавањумишљења,расправама.анализамаи предлозимарешавањапроблемаисгражногтима,којимогубитипо-грешносхваћени каонеслагање,незнањеилинеискуство.

Особаодабраназаконтактсеодчлановатима.посебностручња-ка за талачке ситуације и преговарање,што пре мора оспособити заприхватање позива одотмичаракоји обичноукључујеновчани откупи претњеоповређивањуилиубиствужртве,услучајунеиспуњењаиз-нетих захтева.Утом смислу,добра припрема je од кључне важности

за успешнукомуникацијуса киндаперима - која су основна правила



разговора са отмичарима,како са њима преговарати,какоуговаратиновчанутрансакцију,шта се може десити непредвиђено,шта ре^и уконкретном случају, како исказати неслагање са захтевима отмичараи изнети своје предлоге, како одпагати самутрансакцијуу циљудо-

бијања на времену и слично.Особа за контактмора бити устањудашто рационалније разговара са отмичарима,да им противуречи,дапреговара о висини траженогновца,да ихубеђуједа je готов новацнемогуће прибавити утако кратком року или утом износу,итд.Овастратегијадоводидосмањењнаочекивања киндапераииницирањи-хову спремносгза сарадњу и кориговање првобитнихуслова.Tokom

разговорасаизвршиоцима,особаза контактможетражитидоказдаjeотетижив,најчешћезахтевајућидасањимдиректноразговара.Услу-чајусумњеуистоветностгласажртвеонаможебитипоученаодстранечлановатимадауразговорусаотетимтражиодговоренапитањакоја

сетичудетаља изњиховогживота,којисусамоњимапознати.Некадаће бити нужно и крајње кориснодасе отмичари обавесте и упозорена лоше здравствено стањежртве,као и да се посгојеће евентуалноприкаже горим него што стварно јесте,како би се отмичари осећалиштовишеодговорнимзасудбинуотетог.Удоговорусакриминалисгом,особазаконтактможеприбећи илукавству,нпр.,истаћидажртваморакорисгити одређенилек који се не може набавити усвакој апотеци,накончегасеместагдесеонможекупитиоперативнопокрију,унадидаће се некоодотмичара појавитидаузмемедикамент,илитражитидостављање податакаодапотекаоособама којесу,наконпласирања

обавештењаотмичарима,дошледакупетакавлек.Комуникација отмичара са члановима породицеотетогилидру-гим,њемублискимлицимаодкојихсезахтева откуп,честопредстављањиховујединуслабутачкуутомтренутку.Зато се од стране кримина-листе,узпомоћтехничкогособља морареализоватинадзортаквекому-никације,без обзира на њен модалитет.Највећимделом,она седанассводина комуникацијутелефоном-такви разговорисеснимајуивишепутапреслушавају,какобисенаосновугласаутврдилеодређенекарак-теристике говорника,попутдијалекта,локализма и архаизма у говору,узречицаисличнихособеностикојемогубитиелементидентификације,односно одређивања круга могућих учинилаца, средине из које поти-чу,образовања,културнеприпадности итсл.Поредтога,анализомmacaсе може одредити степен узнемиреностилица које говори,њихова уз-буђеност,одлучностили концентрација.Снимакразговора отмичара секасније,уевентуалнопокренутом кривичном поступку,можевештачитии послужитикаодоказ,наконупоређивањафонограма гласаса снимкаса фонограмом гласа осумњиченог.Са снимка се посебнимтехникаманастоје издвојити и идентификовати евентуални пратећи звуци попутсаобраћајне гужве, разглас на аутобуској станици, проласка воза илитрамваја,слетања илиузлетања авиона итсл.,којимогуиндициратиналокацијусакојеотмичарразговара.Техничкекарактеристикеразговора



који се обављају системом фикснетелефоније, поред једносгавногут-врђивањабројасакогасепозива,пружајумогућностутврђивањаило-кацијесакојесеточини,чегасусвесниисамипресгупници.Затоупрак-си позиве ове врсте готово no правилуобављајуиз јавнихговорница,доксвакиновипозиввршеиздругеговорнице.Акосепозивиобављајупутеммобилнетелефоније,поредутврђивањабројакојипозиваиИМЕИбројателефонскогапаратамогућеjeутврдитии приближнулокацијусакоје се то чини, укрштањем правца просгирања телефонског сигналакојиапаратпримасанајмањедвебазнестанице.

Уциљууверавања чланова породицеда je отетижив,али и даби ихдодатнозастрашилиупогледуњеговесудбинеаконепоступеnoупућеним захтевима, отмичари могу снимати и слати видео поруке укојима се киндаповани обраћа својим најближим и моли ихза помоћ.Таквиснимцисенаконпрегледа,одстранекриминалистешаљууфорен-

зичкелабораторије,какобисенаосновуњихпокушалаодредитилока-ција на којој je снимакнаправљен (на основуобјекатаупозадини,од-носноуокружењужртве)илиутврдитинекедругерелевантнечињенице.

Паралелноса радомусмереним на преговарање и комуникацијуотмичарасачлановимапородицеилидругимлицимаодкојихсезахте-ва откуп криминалистичка истрага обухвата иделатности усмерене надолажењедосазнањакосуотмичари.Сверасположивеинформациједокојихседошлоанализомснимакаразговора,исказимаевентуалнихсве-докаотмице,члановапородицеилицаблискихжртви,анализомmodus

operandiотмичара,трагова са места извршења отмице итд.,покушавају

се уклопитиусложен мозаикодговора на златно питање криминалис-тике Ко?Утврђивање идентитета у неким ситуацијама и не мора битипосебносложено- таконпр.,акоjeприотмицидошлодоповредеједногодотмичара,траговикрвииутврђениДНКпрофил,наконпретрагекрозбазуподатака,брзомогупоказатиокомеjeреч.Услучајусумњеуиден-титетособекојауимеотмичарапреговарасапородицомкиндапованог(нпр.повратникспецијализованзаотмице),покушаћеседоћидоснимкањиховог гласаса некогпретходносачињеногаудио/видеозаписа,какоби се компарацијом фонограма угврдило да ли je реч о истој особи.Некада криминалиста специјализован за отмице и исгражнитим могу

располагатиодређенимстепеномсумњеутокобимогаоизвршитикон-кретнуотмицу,нпр.,наосновустепенаорганизацијеипрофесионализма,модуса операнди,начинакомуникацијеотмичара,постављенихзахтеваисл.),алитаквасумња,уследнедостаткадоказа,неможепрерастиувећистепенизвесности.

Уколико се t o k o m истраге сазна за место на коме се отетолиценалазиузаточеништву,пребилокаквеакције потребноjeтајноосмат-ратитаквулокацијуивидетиштасенањојдешава- коулазииизлази,коликолицатуборави,далисунаоружана.далинекоодособаблискихжртви посећује отмичаре и тсл.Тим за осматрање објекта непрестано

морабитиувезисаистражнимтимомиусклађиватисвојепоступањеса



инструкцијамакоједобија одњега.Стварjeбезбедноснепроценедалићесеакцијаослобађањареализоватиуобјектуукомеборавеотмичариижртваилићесечекатитренутаккадапресгупницикренуупримопре-дајуновцаили измештањенадругулокацију.Требарећидапосгојеоз-биљниразлозидасеослобађањеотетогнепредузиманаместунакомесе он чува, с обзиром да je оно no правилудобро познато преступни-цима.тедасунањемуnoправилуспремнијидапружеорганизованот-пор.Некадаотмичариутаквимобјектимамогупоставитииексплозивненаправе,инсталирати систем камера за надзорили пустити псечуваре,чиме онемогућавајунеопажен прилаз.Haтај начин се знатно отежаваакцијаослобађања,односноугрожаваживоткиднапованогt o k o m њенереализације.По правилу,овуврстузадатка обављајупосебно обучене,специјалнејединицеполиције(уСАДсетаквејединице.односнотимовиозначавајуакронимомSVVAT- SpeciaLVVeaponsandTactics),муњевито и

веома прецизно.Преговорима са отмичариматалачкеситуације (требаприбећисамоакосепроценидајетонеопходно- нпр.,уколикосукин-дапериоткрилидасулоциранииликадаjeзбогконкретнихоколности,например,положајаобјектаилиздравственогстањажртве)малаверо-ватноћадасеакцијауспешнозавршибезштетнихпоследицаnoжртву.

Друга кључна слабост отмичара, поред комуникације са поро-дицомотетог,јестепримопредаја,односно преузимање новца за откуп.Након постизањаконачногдоговорасаотмичарима,члановипородицеуговоренусумуновцаприпремајузапредају.Претога,истражнитимћепописатисеријскебројевеновчаницакојеслужезаоткуп.какобисекас-

није,прињиховомпроналаскукодкиднапера,обезбедиличврстидока-зи окривици.Истовремено,пописане новчаницеће се,уколикозавршеурукамакиднапера,уочитипристављањууоптицај,чимећесепосред-но,доћиидоотмичара.Даљепоступањеполицијеnoправилуобухватавишепаралелнихактивности и мера.Ha местудоговореном за предајуновца,уколикотосамалокацијадозвољава,организова^есезаседа.Ис-товремено,предузеће се итајно праћењеособе која носи новац,билода науговореноместоидепешице,користећијавни превозилисвојимаутомобилом.Предтога,међусвежњевеновчаницаилиуторбу(кофер)укојој сеналазиновацдискретносепостављаелектронскилоцатор.

Свесни чињеница да се уоткупукористе новчанице чији су се-ријски бројеви пописани одстране полиције,искусниотмичаритражепредајуновцауситнимапоенимазбоглакшегстављањауоптицај),штоим међутим,када суупитањувелике суме,представља и тешкоћузбогвеличинетерета.Када je речо начинупримопредаје новца,треба рећида сукиднапери свеснида jeтотренутаккадасунајрањивији,односнокадаимможебитипостављеназаседаилинадзориснимањеместапри-мопредаје, на основучега касније могубити идентификовани.Зато сеуциљуотклањањатаквихопасности,лицукојетребададоставиновацтелефономодстранеотмичараговоридановацаутомобиломоднесена

одређеноместо,накончегасепотенцијалналокацијапредајевишепута



мења,што можетрајати исатима,с циљемда се измакне евентуалнојприсмотриодстранеполиције.Честначинпримопредајеjeнааутопутуилисличнојсаобраћајници,гдесеторбаиливрећасановцемпреузимадоксуобавозилаупокрету,накончегасеаутомобилотмичараудаљава

великомбрзином.Kaoпротивмеру,полицијатребадаангажујевећибројцивилних возила,који tse пратити носиоца новца и кретати се у крајугдепримопредајатребадасеизврши.Наложићесеипојачанаконтроласаобраћаја,посебноонихсаобраћајницазакојесе претпостављадасењимамогуудаљитиотмичари.

Кадасесазнањаоотмицинедржеутајности,првенственоуслу-чајевимакадаjeжртваотетанајавномместу,предве^имбројемљуди,разрешењу кривичногдела могу помоћи и средства јавног информи-сања.Утомсмислу,полицијаможеналожитиобјављивањефото-роботаилифотографијеједногиливишеотмичара,акосезнањиховидентитет,

као и фотографијужртве,са позивом грађанимада пруже релевантнеинформацијеуколикоњимарасполажу.

Идентификација, проналажење и хватање отмичара, након ис-пуњенањиховихзахтеваипуштањана слободуотетог,највећимделомсе заснива на подацима садржаним уизјавижртве.Уколико je отмицапријављена након што jeжртва ослобођена и плаћен откуп, од отетоги лица која суучествовала у комуникацији са киднаперима и примоп-редајиновцатребаобавитиразговори прикупитисвебитнечињеницекоје су им познате у вези са извршеним кривичним делом - опис от-мичара, именалица са којима су контактирали,локација где jeжртва

смештена,каоичимеjeжртвахрањена (тзв.брзахранаикоја),далиjeпремештананавишеместа,понашањепресгупника t o k o m отмице,вози-локојимсусеслужили,каоибројнедругерелевантнечињенице.Нажа-лосг,жртваичлановињенепородицечестонећебитиустањудапруженекезначајнијеинформације,збогпрофесионализмаипосебногопрезапреступникауреализацијиконкретнеотмице.

МаринковићД.иЛајић0.:Криминалистичкаметодика,БеоградКриминалистичко-полицијскаакадемија2012.

Киднаповање ради откупа je данас скоро нестало у САД збогвеомаоштрих запрећених казни (унекимдржавама предвиђена je и

смртна казна) и великим делом захваљујући агресивном ставуФБИпремаотмицама.ФБИ je киднаповањезаоткуппоставиокаопосебанприоритетусвом раду,aкиднаперепрогонебезмилости.АгентиФБИкоји сууспелида спасужртве киднаповања,само спасавање описују

каоличниврхсвојеполицијскекаријере.



O АУТОРУ

Пуковник Миле Новаковић je рођен 1953. године,

дете милиционера. Детињ ство je про вео у родном Прије-

пол>у где je завр ш ио гимназију. Диплом ирао на Ф акулте-

ту поли тичких наука у Београду и случајно н ашао посао у

Београдској криминалистичкој полицији.

Од 1976. године je почео да ради као при правник у

УКП Б еоград на послови ма сузбијања кријумчарења нар-

котика, где je радећи петнаест година постао начелник

тада „озлоглашеног" и чувеног Четвртог одељења. У том

периоду, a и касније, учествовао je готово у свим вели-

ким акцијама на пресецању трговине наркотицима. Че-

тири године, 1993-97. обављ ао je посло ве начелника ОУП

Чукарица. У Криминалистичкој полицији МУП од 1997.

године на месту помоћника начелника задужен за општи

криминал.

После октобарских промена 2000. године руково-

дио je оперативном групом „Поскок“ која je разоткрила и

ухапсила вође „земунског клана". После растурања „По-скока" „преживео" je притисак да све који су ту радили

тре ба сменити, истерати, уклонити...

Убиство премијера Тјинђића дочекао je на рад-

ном месту помоћника начелника УКП Министарства

унутрашњих послова и руководиоца формиране радне

групе која je заједно са УБПОК (начелник Боро Бањац)

и радницима београдске полиције (начелник Милан 06-

радовић), изнела главне посло ве у и данас контроверзн ој



полицијској акцији „Сабл>а“. Учествовао je у откривању и

хапшењу убица премијера Т>инђића, бившег председни-

ка Србије Ивана Стамболића и починиоца низа тешких

кривичних дела из прошлости која су откривена хокомове акције.

За те заслуге одликован О рденом за храброст.

Средином 2003. године постављен je за начелника

Управе криминалистичке полиције Србије.

Променом власти 2004. године и доласком мини-

стра Јочића и њ еговог полицијског окружења, дож ивео je

судбину свих дотадаш њи х руководи лаца у М УП (Јочић се

хвалио да je сменио више од 400 стареши на).До пензије (2006) радио je у Пограничној полицији

као начелник одељења (за четке и метле шхо би у шали

тада говори ли његови пријатељи и колеге).

Са унуцима ужива пензионерске дане, ако га неко

позове, одржи понекад предавање студентима Поли-

цијске академије и радује се свак ом успеху радника МУП.

ЗвезданЈовановић објашњава МилетуНоваковићу покушај

убиства премијера кодхале„Лимес“



ПРВИ УДАР H A М А Ф И ЈУ .....................................................................7

ЗЕМ УНСКИ КЛА Н ..................................................................................19БОЈАНА, УБИЋЕМО ТИ БРАТА!......................................................27

М И Л И О Н И ЗА ОТ КУ П С И Н А ........................................................ 53

ПАРЕ ЗА ПЕТ С А Т И ..............................................................................65

ПУШ ТЕН БЕЗ ОТКУГТА....................................................................... 75

СЛО БО Д А H A Р Е Ч ................................................................................87

У Л АН Ц И М А H A С А Л А Ш У ...............................................................93

ЗАТОЧЕН У А Л Б А Н И ЈИ ...................................................................109

СВЕ ЋЕ М И П О Б И Т И !.......................................................................119

РАДНА ГРУПА МУП

П РОТИВ О Т М И Ч А Р А ....................................................................... 159

ЛАЖНИ ПАСОШ И И БЕКСТВО

“ЗЕМУНАЦА" ИЗ БЕОГРАД А .......................................................... 167

СПРЕЧЕН ОДЛАЗАК У КОЛУМБИЈУ .........................................177

ФРАНЦУСКА ПОЛ ИЦИ ЈА РЕАГОВАЛАБ РЗ О И ЕФ И КА С Н О ........................................................................... 185

СПАСОЈЕВИЋУ И БАНДИ 30 ДАНА ПР И ТВ О РА ............... 191

МОБИЛНЕ ВЕЗЕ - ПРВИ ТРАГ........................................................199

АН АЛИ З А С Н И М ЉЕН И Х

ТЕЛЕФ О Н С КИ Х Р АЗГ О В О Р А........................................................ 20 7

ПРВА КРИВИЧНА П РИЈАВА

ПРОТИВ „ЗЕМ У Н А Ц А ".....................................................................217„З ЕМ УН ЦИ “ У ПО ЛИ Ц И ЈИ ............................................................ 225

ИЗЛАЗАК HA СЛОБОДУ И САОПШТЕЊЕ

ВО ТјЕ К Л А Н А ........................................................................................ 227

СПАСО ЈЕВИЋ ПОДМЕЋЕ ДОКАЗЕ

М И Н И С ТР У ....................................................................... ..................... 237

И З ЈАВ А ТУЖ И О ЦА М И РО ЉУБ А В И ТО Р О В И Ћ А ............. 241

ПОБУНА „ЦРВЕНИХ БЕРЕТКИ“ЈАЧА ПОЗИ ЦИ ЈЕ Л Е Г И ЈЕ .................................................................253



СУТЈЕЊЕ „ЗЕМУН ЦИМ А" ЗА

ИЗНУДЕ И О ТМ И Ц Е............................................................................257

40 ДАНА ЗА ТО ЧЕН И Ш ТВА .............................................................261

ДУГАЧКА ЛИСТА ЗА О ТМ И Ц Е .................................................... 27 7

КЛ ЕШ ТИ М А М У К ИДАЛИ Н О С ..................................................279

ПРЕСУДА ШЕФ ОВА „ЗЕМУНСКОГ КЛАНА“ ..........................295

П О ЈА М И Е ЛЕМ ЕН ТИ О Т М И Ц Е ..................................................299

О АУТОРУ................................................................................................. 309



Documents

132655123 Otmice Zemunskog Klana Mile Novakovic