12 (Geometrijske Tolerancije, Kvalitet Povrsina i Zavareni Spojevi)

Geometrijske tolerancije, hrapavost povr{ina i zavareni spojevi _________________________________________________________________________________________________________

1-12Poglavlje 12

P oglavlj e 1 21 2

G E O ME TRIJ S K E TO LERA N C IJ E ,K VA LITE T PO VR[IN A IZA VA RE N I SPO J E VI

Kompjutersko crtanje i konstruisanje _________________________________________________________________________________________________________ 2-12

u Geometrijske tolerancije eometrijska tolerancija jeste tolerancije oblika i poloàja delova kojima se utvr|uje dozvoljeno odstupanje putem odgovaraju}ih polja, unutar kojeg mora leàti deo povr{ine, ose ili sredi{nje ravni. Odstupanjem oblika naziva se

odstupanje oblika od stvarne povr{ine (koja ograni~ava telo i deli ga od okolne sredine) od oblika nominalne, geometrijski idealne, povr{ine. Odstupanjem poloàja naziva se odstupanje stvarnog poloàja posmatranog elementa (poloàja, ose ili ravni simetrije) od nominalnog poloàja [60]. Informacija o geometrijskoj toleranciji se upisuje u dijalog boksu za kontrolu karakteristika, npr. iz palete Dimension. Vrste geometrijskih tolerancija i karakteristi~ni simboli {ematski su prikazane u slede}oj tabeli. T12.1

u Oznake geometrijske tolerancije Oznaka tolerancije sastoji se iz simbola odstupanja, vrednosti tolerancija i slobodnog znaka polaznog elementa. Ozna~avaju se velikim slovima latinice. Vrednosti tolerancija daju se u milimetrima.

G

Karakteristike Simbol tolerancije

Pravost

Ravnost

Kru`nost

Cilindri~nost

Linijski profil

Povr{inski profil

Ugaonost

Upravnost

Pozicija

Paralelnost

Koaksijalnost

Simetri~nost

Radijalno bacanje

Ukupno bacanje

2D / 3D

2D

Forma

3D

3D

2D

3D

2D / 3D

2D / 3D

2D / 3D

2D / 3D

3D

3D

2D

3D

Forma

Tip tolerancije

Individualnekarakteristike

Tip karakteristike

ProfilIndividualnaili povezanekarakteristike

Orijentacija

Povezanekarakteristike Lokacija

Prolaz


3-12Poglavlje 12

0.008 M A B C

Iz funkcionalnih razloga, jedan od elemenata uzima se kao referentni element za davanje tolerancijskih podataka. Za referentni element treba propisati toleranciju oblika. Ako je potrebno, moè se odrediti vi{e referentnih elemenata. Osnovni oblici oznaka za upisivanje tolerancije oblika i poloàja dati su na sl. 12.1. Sl. 12.1 Tipi~ni kontrolni okvir geometrijske tolerancije –a), sa referencom –b) Ozna~avanja geometrijskih tolerancija daje se na narednom crteù i klasifikovano u tabelama:

Sl. 12.2 Primer primene geometrijskih tolerancija na jednoj projekciji crteà –a) i odgovaraju}i solid model –b) (CE 2D.dwg)

Geometrijska karakteristika

Geometrijska tolerancija

Podatak zone tolerancija

Simbol maksimuma materijala

Vo|ica tolerancije

Primarni podatak

Sekundarni podatak

Tercijalni podatak Referentni

trougao

Referentni element

a) b)

a) b)

Referentno slovo


Pravost

Kada se tolerancijskopolje nalazi na ravni ilina nju projektuje, njega

ograni~avaju dve paralelneprave na me|usobnom

rastojanju veli~inetolerancije pravosti t.

Ravnost

Tolerancijsko polje jeograni~eno sa dve paralelne

ravni na me|usobnomrastojanju veli~ine

tolerancije ravnosti t.

Kru`nost

Tolerancijsko polje uposmatranoj ravni

ograni~eno je sa dvakoncentri~na kruga narastojanju jednakomveli~ini tolerancije

kru`nosti t.

Cilindri~nost

Tolerancijsko poljeje oblast u prostoru,ograni~ena sa dvakoaksijalna cilindra,na me|usobnom

rastojanju jednakomveli~ini tolerancijecilindri~nosti t.

PrimeriZna~enja i oznake

tolerancijeDefinicija

T12.2


5-12Poglavlje 12



Oblik linije Tolerisani profil morase nalaziti izme|u dve

obvojne linije name|usobnom rastojanju

koje ograni~avajukru`nice pre~nika t.

Sredi{ta ovih kru`nicanalaze se na liniji

geometrijski idealnogoblika.

Oblik povr{ineTolerancijsko polje morase nalaziti izme|u dve

obvojne linije name|usobnom rastojanju

koje ograni~avaju kru`nicepre~nika t. Sredi{ta

ovih kru`nica nalaze sena liniji geometrijski

idealnog oblika.

ParalelnostTolerancijsko polje

projektovano na ravan,ograni~eno sa dve paralelne

ravni, na me|usobnomrastojanju t, koje su paralelne

sa referentnom linijom C,predstavlja tolerancijuparalelnosti povr{ine ireferentne linije C.

Upravnost

Tolerancijsko polje je oblastu prostoru, ograni~enocilindrom ~iji je pre~nikjednak veli~ini tolerancijeupravnosti t= ∅d mm, anjegova osa je upravna na

referentnu ravan A.


Ugaonost

Tolerancijsko polje je oblastu prostoru, ograni~ena sadve paralelne ravni, name|usobnoj udaljenosti

jednakoj veli~ini tolerancijenagiba (ugaonosti) t, koje sunagnute prema referentnojravni B za dati ugao α.

Pozicija

Tolerancijsko polje poloàjalinije je oblast u prostoru,

ograni~ena cilindrompre~nika t, ~ija se osa nalaziu teorijski ta~nom poloàjuposmatrane linije, ako jevrednost tolerancije t.

Koncentri~nost

Tolerancijsko polje jeoblast u prostoru,

ograni~ena cilindrompre~nika koji je jednak

veli~ini tolerancijekoaksijalnosti ose t, ~ija

se osa poklapa sareferentnom osom.

Simetri~nostTolerancijsko polje je oblastu prostoru, ograni~ena sadve paralelne ravni, name|usobnom rastojanju

jednakom veli~ini tolerancijesimetri~nosti sredi{nje ravnit, simetri~no postavljene uodnosu na referentnu ravan

ili referentnu osu.




7-12Poglavlje 12

E Algoritam: formiranje geometrijske tolerancije elementa sa vo|icom

ª Primer: Za objekat, prema sl. 12.3, formirati simbol geometrijske tolerancije ugla nagiba. 1 . Otvoriti pripremni fajl S70.dwg.

p Lejer tolerancije postaviti kao teku}i. p Mod SNAP, sa korakom 1 mm, na statusnoj liniji postaviti kao aktivni (On).

Sl. 12.3 Iskotirani ugaoni objekat (S70.dwg)

Kru`no bacanjeTolerancijsko polje je oblast

u prostoru, ograni~ena usvakom radijalnom pravcu sadva kruga koji se nalaze narastojanju jednakom veli~initolerancije aksijalnog bacanja

t, koji leè na mernomcilindru ~ija se osa poklapa

sa referentnom osom.

Tolerancijsko polje jeoblast u prostoru, ograni~enasa dva koaksijalna cilindra,na me|usobnoj udaljenostijednakoj veli~ini tolerancijeukupnog bacanja t, ~ija seosa poklapa sa referentnom

osom.



Ugaono bacanje


p Otvoriti Dimension Toolbar postupkom iz menija View m Toolbars... m tab Toolbars

) Dimension. Kliknuti na ek. taster Close. p Stil STL izabrati kao teku}i. p Metod vezivanja Snap to Nearest postaviti kao stalno aktivan.

2. Formiranje vo|ice za kontrolni okvir.

p Sa palete alata Dimension aktivirati komandu Quick Leader. p Po~etak vo|ice je lociran (Snap to Nearest-om) pribli`no u ta~ki ~237,157. Kliknuti

levim tasterom na izabranu ta~ku na kosoj konturi (sl. 12.4). p Koordinate druge ta~ke neka budu 250,140, i tre}a, u horizontali sa drugom,

260,140 (ili @10<0). 3. Formiranje geometrijske tolerancije sa vo|icom.

p Sa palete alata Dimension, izabrati komandu Tolerance (sl. 12.4). Sl. 12.4 Kreirana vo|ica i aktiviranje komande Tolerance

p Nakon pojave dijalog boksa Geometric Tolerance (sl. 12.5a) kliknuti na prvo (crno) polje Sym, ~ime se otvara paleta raspoloìvih simbola geometrijskih tolerancija prema standardu ISO 1101 (sl. 12.5b).

p Kliknuti na simbol za ugaonu toleranciju (drugi red, prvi simbol).


9-12Poglavlje 12

Sl. 12.5 Dijalog boks Geometric Tolerance –a) i paleta simbola geometrijskih tolerancija Symbol –b)

p U belom polju Tolerance 1 uneti vrednost tolerancije 0,08 (= 80 µm). p U polju Datum 1 upisati A, ~ime je unos podataka zavr{en (sl. 12.6). Kliknuti na

ek. taster OK.

Sl. 12.6 Unos potrebnih podataka geometrijske tolerancije ugaonosti

p Formirani tolerancijski okvir pribliìti krajnjoj (tre}oj) ta~ki vo|ice (260,140) i potvrditi lokaciju levim tasterom mi{a (sl. 12.7a), ~ime se dobija kota geometrijske tolerancije kao na sl. 12.7b.

Sl. 12.7 Postupak vezivanja tolerancijskog okvira za vo|icu posredstvom Snap to Endpoint-om –a), formiran tolerancijski okvir sa vo|icom –b)

a) b)

b)

*

*

a)


p Algoritam komandne linije formiranja geometrijske tolerancije sa vo|icom je

slede}i: Command: _qleader (komanda postavljanja vo|ice) Specify first leader point, or [Settings]<Settings>: (↵) Specify next point: 250,140 (↵) Specify next point: 260,140 (↵) Specify text width <2.73>: *Cancel* Enter first line of annotation text <Mtext>: *Cancel* Command: _tolerance (komanda postavljanja tolerancije) Enter tolerance location: 260,140 (↵) Command: *Cancel*. 4. Formiranje referentnog elementa sa vo|icom.

p Sa palete alata Dimension, aktivirati komandu Quick Leader. p U komandnu liniju uneti S (Settings) i potvrditi Enter-om. p Ovaj postupak se moè realizovati i iska~u}im menijem izborom opcije Settings

pre lociranja prve ta~ke vo|ice. U svakom slu~aju pojavljuje se dijalog boks Leader Settings.

p U polju Annotation Type taba Annotation izabrati opciju 0 Tolerance (sl. 12.8a). p Pre}i na tab Leader Line & Arrow (sl. 12.8b) istog dijaloga.

Sl. 12.8 Dijalog boks Leader Settings sa dva taba Annotation i Leader line & Arrow (pri opciji 0 Tolerance)

p U listi kotnih strelica Arrowhead izabrati simbol Datum triangle filled. p U polju Angle Constraints izabrati u listama: First Segment: 90o i Second Segment:

Any angle. Selekciju u ovom tabu potvrditi ek. tasterom OK. p Prvu ta~ku vo|ice locirati (Nearest-om) u poziciji, npr. 285,200, na produènoj

liniji sa desne strane. p Za 17 jedinica vertikalno nagore, odrediti drugu ta~ku vo|ice (285,217 ili

@17<90).

*

b) a)


11-12Poglavlje 12

p Tre}a ta~ka vo|ice je locirana u koordinati @6<0. Nakon formiranja vo|ice, otvara

se dijalog boks Geometric Tolerance. p U polje Datum Identifier: uneti simbol reference A (sl. 12.9), a zatim kliknuti na ek.

taster OK, kako bi se zatvorio ovaj dijalog. Sl. 12.9 Unos referentnog simbola A

p Ovim postupkom se formirao referentni element sa vo|icom. p Pored toga, automatskim postupkom prepisa dobijen je novi podstil <style

overrides> u Dimension Style Manager, u okviru teku}eg stila STL (sl. 12.10).

Sl. 12.10 Formiranje podstila u stilu STL

p Algoritam komandne linije formiranja referentnog elementa sa vo|icom je slede}i: Command: _qleader (komanda postavljanja vo|ice) Specify first leader point, or [Settings]<Settings>: (↵) Specify first leader point, or [Settings]<Settings>: 285,200 (↵) Specify next point: 285,217 (↵) Specify next point: @6<0 (↵) Command: *Cancel*. 5. Snimiti objekat kao fajl K70.dwg (sl. 12.11) Sl. 12.11 Projekcija objekta sa kotiranim i geometrijski tolerisanim elementima (K70.dwg)


u Ozna~avanje klase hrapavosti povr{ina Stvarne povr{ine ma{inskog dela sadrè neravnime koje su nastale usled primene odre|enog tehnolo{kog postupka izrade. U eksploatacionim uslovima ~esto se zahteva da pojedine povr{i budu manje ili vi{e glatke. Neki od tih razloga su [17]:

p smanjenje trenja kod kliznih povr{ine, p estetsko oblikovanje (ukrasni delovi), p spre~avanje pojava koncentracije napona, naro~ito kod delova koji su izloèni

naizmeni~no promenljivim optere}enjem velikog intenziteta i u~estanosti. Za analizu i merenje hrapavosti u metaloprera|iva~koj industriji koristi se tzv. efektivni profil na duìni l (JUS M.A1.030). Profilna linija na izabranoj referentnoj duìni l prikazana je na sl. 12.12. Osu X ~ini srednja linija profila m – linija odre|ena tako da je srednje kvadratno rastojanje profila (y1, y2, ..., yn) od te linije minimalno.

Sl. 12.12 Srednje odstupanje od profila Ra O~ekivana vrednost odstojanja Ra svih ta~aka efektivnog profila od srednje linije m, naziva se srednje odstupanje od profila. Defini{e se obrascem:

dxyl

Ral

∫=0

1 ili (kako je to pokazano na sl. 12.12) ∑

=

=n

iiy

lRa

0

1.

Ova vrednost naj~e{}e se koristi kao parametar za odre|ivanje klase hrapavosti, odnosno kvaliteta obra|ene povr{i. Kao dopunski parametar moè se koristiti i najve}a visina neravnina Rm. Na osnovu ovog kriterijuma Ra, povr{inska hrapavost ma{inskih delova se razvrstava prema JUS M.A1.021 i 026 u dvanaest klasa, Ra=0,025 µm do Ra=50 µm. Izme|u klasa ISO tolerancija i hrapavosti povr{i postoji uzajamna zavisnost, data u tabeli (T-12.3). Vrednosti parametara Ra date su u mikrometrima.

Ra Rmax

l

Y

- Y

y 1 y 2

y n

m - srednja linija profila

p - profil

X


13-12Poglavlje 12

u Klase povr{inske hrapavosti Zavisnost klase tolerancije od klase hrapavosti povr{ina date su u narednoj tabeli.

T12.3

Oznaka klase ISO tolerancije

Podru~je nazivnih mera u mm

do 3 od 3 do 18 od 18 do 80 od 80 do 250 iznad 250

IT / Ra Ra / klasa hrapavosti

Ra / klasa hrapavosti




IT5 0,1 / N3 0,2 / N4 0,4 / N5 0,4 / N5 0,8 / N6 IT6 0,2 / N4 0,4 / N5 0,4 / N5 0,8 / N6 0,8 / N6 IT7 0,4 / N5 0,4 / N5 0,8 / N6 1,6 / N7 1,6 / N7 IT8 0,4 / N5 0,8 / N6 1,6 / N7 1,6 / N7 3,2 / N8 IT9 0,8 / N6 0,8 / N6 1,6 / N7 3,2 / N8 6,3 / N9

IT10 1,6 / N7 1,6 / N7 3,2 / N8 6,3 / N9 6,3 / N9 IT11 1,6 / N7 3,2 / N8 6,3 / N9 6,3 / N9 12,5 / N10 IT12 3,2 / N8 3,2 / N8 6,3 / N9 12,5 / N10 25 / N11 IT13 6,3 / N9 6,3 / N9 12,5 / N10 25 / N11 25 / N11 IT14 12,5 / N10 12,5 / N10 25 / N11 25 / N11 50 / N12 IT15 12,5 / N10 12,5 / N10 25 / N11 50 / N12 100 / - IT16 25 / N11 25 / N11 50 / N12 100 / - 100 / -

u Ozna~avanje povr{inske hrapavosti Ozna~avanje povr{inske hrapavosti i kvaliteta na crteìma koji su prethodno prezentovani, propisano je standardom JUS M.A0.065. Njime se numeri~ki i simboli~ki defini{e klasa hrapavosti pojedinih povr{ina kori{}enjem pogodnih, standardnih oznaka u osnovnom obliku kukica. Razlikuju se slede}e tri vrste oznaka za povr{ine dobijene:

p skidanjem strugotine (rezanjem) materijala, p bez skidanja materijala i p bilo kojim postupkom.

Kada se propisuje najve}a i najmanja vrednost hrapavosti Ra, treba ih ozna~iti kao na sl. 12.13, gde je a1 najve}a, a a2 najmanja vrednost. Vrednosti Ra daju se neposredno ili alternativno putem broja klase povr{inske hrapavosti od N3 do N12.


a1a2 C(f)

d

b

e

a1

a1

b

Skidanjemmaterijala

Bez skidanjamaterijala

Bilo kojim putem

Najmanja vrednost Ra ili broj klase

Vrsta obrade (npr. bu{enje)

Naznaka dopunskog kriterijuma(npr. Rm =0,30 mm)

Vrednost referentne duìne(npr. L = 4,8 mm)

Oznaka pravca brazde

Dodatak za obradu npr. 2,5 mm

Najve}a vrednost Ra ili broj klase

Na slici sl. 12.13 prikazana je {ema povr{inske hrapavosti prema ovom standardu, dok su u T-12.4 prikazani na~ini ozna~avanja klase hrapavosti i pravci prostiranja brazda na povr{inama objekata. Sl. 12.13 [ema ozna~avanja klase hrapavosti na osnovu standarda


15-12Poglavlje 12

Ozna~avanja klase hrapavosti (gornji deo tabele) i pravaca prostiranja brazda (donji deo tabele)

T12.4

Najve}a vrednostRa [µm]

Broj klase povr{inskehrapavosti

Znak i oznaka povr{inske hrapavostina crteìma u ma{instvu

Klasa povr{inskehrapavosti

N1N10,025 1

N2N20,05 2

N3N30,10 3

N4N40,20 4

N5N50,40 5

N6N60,80 6

N7N71,60 7

N8N83,2 8

N9N96,3 9

N10N1012,5 10

N11N1125 11

N12N1250 12

= Paralelnost ravni projekcijeu kojoj je

znak postavljen.

Upravno na ravanprojekcije u kojoj je

znak postavljen

x Ukr{teno u dva kosapravca, relativno, premaravni projekcije u kojoj

je znak postavljen

Prostiranje brazda uvi{e pravaca

CPribli`no kru`no premasredi{tu povr{ine na

kojoj je znak primenjen

Pribli`no radijalno premasredi{tu povr{ine na

koju je znak primenjen

M

R

Oznake i obja{njenja pravaca brazde


u Primeri ozna~avanja klase hrapavosti povr{ina Za ozna~avanje povr{ina nastalih skidanjem materijala rezanjem, struganjem, glodanjem, kovanjem, valjanjem, bru{enjem i dr., koristi se kukica koja je zatvorena sa gornje strane (sl. 12.14). Za ozna~avanje kvaliteta bez skidanja materijala rezanjem, koristi se otvorena kukica sa dodatkom kruì}a u prvom redu crteà. Ista kukica koristi se i za ozna~avanje zahteva da data povr{ treba da ostane u stanju koje je nastalo u prethodnom procesu, bez obzira na na~in obrade. Tada se kukici ne dodaje nikakva oznaka. Kod posebnih karakteristika povr{i, dodaje se nastavak na duèm kraku sa desne strane, gde se ispisuju traène karakteristike obrade povr{i (u tre}em redu crteà).

Sl. 12.14 Primeri ozna~avanja kvaliteta hrapavosti povr{i (Oznake.dwg)

Sl. 12.15 Pozicija znaka kvaliteta povr{inske hrapavosti u zaglavlju crteà u Posebna obele`ja povr{inske hrapavosti Oznake hrapavosti koje se zahtevaju, a vezane su za odre|eni tehnolo{ki postupak, nanose se, kao i u prethodnom slu~aju, na produètku, iznad linije (sl. 12.16).


17-12Poglavlje 12

Sl. 12.16 Klasa hrapavosti pre odre|enog postupka prevla~enja (OZN_1.dwg) Kada dolazi do ponavljanja sloènih oznaka i u ograni~enom prostoru za uno{enje oznaka, moè se izvesti ozna~avanje kvaliteta hrapavosti kao na sl. 12.17. Sl. 12.17 Upro{}avanje unosa sloènih oznaka (OZN_2.dwg) ª Primer: Prilikom ozna~avanja kvaliteta obrade navoja, kukica se stavlja na konturu nazivnog pre~nika sa strane sa koje prilazi alata (sl. 12.18). Ako se kvalitet obrade na jednom mestu menja, onda se mesto promene ozna~ava punom linijom i kotira se (sl. 12.19).

Sl. 12.18 Ozna~avanje klase hrapavosti navoja (OZN_1.dwg)


Sl. 12.19 Propisana hrapavost na mestima ravnih prelaza (OZN_1.dwg) Kvalitet obrade sloène povr{i sa zaobljenim prelazima ozna~ava se kao na sl. 12.20.

Sl. 12.20 Ozna~avanje klase hrapavosti sloènih povr{i (OZN_1.dwg) Ozna~avanje kvaliteta obrade zubaca zup~anika u preseku i pogledu, vr{i se kao na sl. 12.21. Kod naleù}ih povr{i, bilo da je re~ o istom, ili o razli~itim kvalitetima, kukica se stavlja na zajedni~ku konturnu liniju ili na pomo}nu liniju, koja je nastavak zajedni~ke konture (sl. 12.21 – donja projekcija ). ¥ Napomena: Kada se kod oznake kvaliteta hrapavosti koristi broj 6, iza njega se stavlja ta~ka (6.). Time se on jasno razlikuje od broja 9 u poloàju okrenutom za 180o.


19-12Poglavlje 12

Sl. 12.21 Ozna~avanje klase hrapavosti zubaca zup~anika, odnosno o`lebljenog otvora (OZN_Zup.dwg)

Ako je izvodnica, odnosno trag povr{ine prava linija, znak se postavlja pomo}u pokazne linije na konturi ili na pomo}nu kotnu liniju (sl. 12.22). Kada su osnovni znaci propra}eni dodatnim oznakama za obradu, orijenti{u se, po pravilu, tako da se mogu ~itati odozdo ili sa strane.

Sl. 12.22 Znaci sa dodatnim oznakama (OZN_2.dwg) Znak kvaliteta hrapavosti se koristi samo jednom za jednu datu povr{inu i, ako je to mogu}e, u pogledu (ili preseku) koji nosi meru koja odre|uje veli~inu ili poloàj te povr{ine [18].


Kod zahteva da sve povr{ine jednog predmeta imaju istu hrapavost, to se moè prikazati na dva na~ina:

p sa napomenom blizu posmatranog pogleda ili u gornjem desnom uglu crteà (sl. 12.23) i

p iza oznake broja obratka (sl. 12.24), bez napomene. Ako se zahteva da sve povr{ine, izuzev ozna~enih, imaju istu povr{insku hrapavost, onda se to moè prikazati na slede}e na~ine:

p upisivanjem zajedni~kog znaka obrade u blizini pogleda ili u gornjem desnom uglu crteà sa napomenom: “sve povr{ine osim nazna~enih” (sl. 12.23c).

p upisivanjem zajedni~kog znaka obrade iza oznake broja obratka i op{teg znaka izme|u dve kose crte (sl. 12.24a) i

p upisivanjem zajedni~kog znaka obrade iza oznake broja obratka i upisivanjem (izme|u dve kose crte) na crteù kori{}enih znakova hrapavosti, prema rastu}im brojevima koji su me|usobno odvojeni zarezom (sl. 12.246).

Ozna~avanje povr{inske hrapavosti nije neophodno kada uobi~ajeni proizvodni proces sam po sebi osigurava prihvatljiv kvalitet obra|ene povr{ine.

Sl. 12.23 Sve povr{ine imaju definisanu hrapavost (OZN_3.dwg)

Sl. 12.24 Sve povr{ine imaju definisanu hrapavost (OZN_3.dwg)

c) a) b)

a) b)


21-12Poglavlje 12

Osnovne komande: Line, Circle, Fillet, Trim, Mirror, Polygon, Offset, 2 points, Polyedit, Lineweight, Dimmension, Linear Dimmension, Quick Leader, Tolerance.

ª Primer: Konstruisati 2D objekte koji su predstavljeni na sl. 12.25 i 12.26. Definisati osnovne geometrijske aplikacije, sa punim konturnim prikazom kotiranih objekata i unetim simbolima kvaliteta povr{inske hrapavosti [60].

Sl. 12.25 Puna kontura kotiranog 2D objekta (2D_3.dwg)

Sl. 12.26 Puna kontura kotiranog 2D objekta (2D_10.dwg)


ª Primer: Generisati 3D solid modele na osnovu prethodnih 2D objekata i dati njihov izometrijski pogled.

Sl. 12.27 Kotirani konturni 3D objekat –a), u osen~enoj solid formi –b) (3D_3.dwg)

Sl. 12.28 Kotirani konturni 3D objekat –a), u osen~enoj solid formi –b) (3D_10.dwg)

a) b)

a) b)


23-12Poglavlje 12

2a 3

2 b

1 Spoj

u Prikaz zavarenih spojeva Zavareni spojevi se prikazuju na na~in koji je u saglasnosti sa op{tim vaè}im principima tehni~kog crtanja. Me|utim, upro{}en prikaz zavarenih spojeva - {avova, kako je standardom definisano, pruà sve potrebne informacije za odre|eni {av. Simboli~ko prikazivanje uklju~uje osnovne oznake, koje podrazumevaju [18]: oznaku vrste {ava, na~ina dimenzionisanja, dodatnih podataka (posebno za radioni~ke crteè). Osnovni simboli razli~itih vrsta zavarenih spojeva date su u tabeli (T-12.5). u Ozna~avanje spojeva na crteìma Zavareni ili lemljeni spoj dva elementa prikazuje se na tehni~kom crteù punom debelom linijom tipa A. Svaki postupak zavarivanja ozna~en je odgovaraju}im brojem i koristi se za ozna~avanje na crteìma. Kada je postavljena na stranu neprekidne pokazne linije, lice {ava je na strani strelice (sl. 12.29a). Kada se postavlja na stranu isprekidane pokazne linije, lice {ava je na suprotnoj strani (sl. 12.29b).

Sl. 12.29 Poloàj strelice u odnosu na spoj Oznaka moè biti postavljena iznad ili ispod pokazne linije. Znak za obeleàvanje {ava sastoji se iz:

p strelice (1), koja pokazuje liniju (2) spoja sa linijom {ava, p pokazne linije (2), koja se sastoji od dve paralelne linije, neprekidne (2a), tipa B i

isprekidane (2b), tipa F. Isprekidana linija moè biti ispod ili iznad pune linije i sluì, kao {to je nagla{eno, da pokaè da li je lice {ava na strani strelice ili suprotnoj. Kod simetri~nog {ava moè se isprekidana linija izostaviti,

p oznake vrste {ava (3) sa prate}im brojnim vrednostima. Sl. 12.30 Elementi oznake zavarenog spoja

a) b)


Svaki postupak zavarivanja ozna~en je svojim brojem i koristi se za ozna~avanje postupka na crteìma.

Sl. 12.31 Mesto oznake s obzirom na pokaznu liniju ¥ Napomena: Zavarivanje kao posebno stru~na oblast zahteva detaljno prou~avanje standarda JUS C.T3.011 i 012 u kojima su obja{njeni elementi neophodni za izradu i kori{}enje crteà zavarenih spojeva.

u Primeri ozna~avanja zavarenih spojeva

Ta~kasti

- {av

d - pre~nik ta~ke {ava.

Neprekidniugaoni

- {av

h - predstavljanajmanje

rastojanje odlica {ava dodna provara.

Obja{njenjePrikaz ozna~avanjaPrimerVrsta {ava

T12.5


25-12Poglavlje 12

(nastavak)

Obja{njenjePrikaz ozna~avanjaPrimer


rastojanje odpovr{ine

objekta do dnaprovara, kojene moè biti

ve}e oddebljinenajtanjegkomada.

Vrsta {ava

- {av

- {av

Slobodni

- {av

- {av


(nastavak)

Neprekidniugaoni

- {av

z - predstavljastranu (katetu)

najve}egtrougla koji semoè upisatina preseku.

Rubni

- {av

- {av

Neprekidniugaoni

- {av







27-12Poglavlje 12

(nastavak)

Isprekidaniugaoni

- {av

l - duìna segmenta {ava. e - rastojanje izme|u susednih n segmenata {ava.

Neprekidni

- {av

Neprekidni

- {av

Neprekidni

- {av




h - predstavljastranu (katetu)

najve}egtrougla koji semoè upisatina preseku.


¥ Napomena: Objekte zavarenih spojeva videti u fajlovima foldera Zavareni spojevi.

u Referentni pojmovnik: geometrijske tolerancije, kvalitet povr{ine i

zavareni spojevi Straightness – Pravost – tolerancija oblika. Flatness – Ravnost – tolerancija oblika. Circularity – Kru`nost – tolerancija oblika. Cylindricity – Cilindri~nost – tolerancija oblika. Profile of any line – Oblik linije – tolerancija oblika. Profile of any surface – Oblik povr{ine – tolerancija oblika. Parallelism – Paralelnost – tolerancija oblika. Perpendicularity – Upravnost – tolerancija pravca. Angularity – Ugaonost (odstupanje od nagiba) – tolerancija nagiba. Position – Pozicija – tolerancija poloàja. Concentricity and coaxility – Koaksialnost (koncentri~nost) – tolerancija poloàja. Symmetry – Simetri~nost – tolerancija poloàja. Circular run-out – Radijalno i aksijalno bacanje – tolerancija bacanja. Total run-out – Ukupno bacanje (radijalno i aksijalno) – tolerancija bacanja. Ra – Srednje aritmeti~ko odstupanje mikroprofila povr{ine. Rmax – Maksimalno odstupanje mikroprofila povr{ine. IT6 – IT16 – Oznaka klase hrapavosti (po JUS ISO standardu). Parallel to plane of projection – Postavljanje oznake paralelno ravni projekcije. Perpendicular to plane of projection – Upravno na ravan projekcije. Crossed in two slant directions – Ukr{teno u dva kosa pravca. Multidirection – U vi{e pravaca.

Circular relative to center – Kru`no prema sredi{tu povr{ine na koju je znak postavljen. Radial relative to center – Radijalno prema sredi{tu povr{ine. Particulate, non-directional – Odvojeno, bez odre|enih pravaca. Surface joint – Povr{inski spoj. Fillet weld – Zaobljeni (ovalni) zavar. Square butt weld – Kvadratast {av. Spot ar projection weld – Ta~kasti {av. Spot weld on reference line – Ta~kasti zavareni spoj sa referentnom linijom. Seam weld – [av sa brazdama. Seam weld on reference line – [av sa brazdama i referentnom linijom. V Butt weld – V {av sa krajevima. Bevet butt weld – Kosi {av. J Butt weld – J {av. U Butt weld (Parallel or soping sides) – U {av (sa slobodnim krajevima). V Butt weld with broad root face – V {av sa {irokim korenom. Bevel butt weld with broad root face – [av sa {irokim korenom. Edgeweld – Ivi~ni {av. Fold jint – Preklopni {av. Inclined joint – Koso (nagnuti) spoj. Steep – flanked V butt weld – Strmi, bo~ni V {av. Steep – flanked bevel butt weld – Strmi, bo~ni {av. Flange edge weld – Bo~no ivi~ni spoj. Backing run; Back or backing weld (USA) – [av sa povratnim zavarom. Plug weld; plug or slot weld (USA) – [av u obliku ~epa, ta~kasti zavar. Simple weld – Jednostavan pravilan {av.

Documents

12 (Geometrijske Tolerancije, Kvalitet Povrsina i Zavareni Spojevi)