Dravni univerzitet u Novom Pazaru

ZELENE POVRINE

Prof. M. RaleviProf . Dz. BeganovicAss E. Muminovi

Aleksandra Alempijevi 07-002/08

Uvod

U urbanistikom planiranju, sistem gradskih zelenih povrina predstavlja skup razliitih kategorija gradskog i prigradskog zelenila rasporeenih na teritoriji grada, koje su povezne meusobno ali I sa vangradskim vegetacionim celinama. Za razliku od ostalih javnih gradskih prostora, zelene povrine su prevashodno pokrivene vegetacijom. Direktno, one se koriste za aktivnu ili pasivnu rekreaciju, dok je njihov uticaj istovremeno i indirektan jer samim svojim prisustvom utiu na podizanje kvaliteta urbane sredine.Sistem zelenih povrina je u neprekidnoj I dinaminoj interakciji sa izgraenom strukturom grada. Veze sistema gradskog zelenila sa prigradskim I regionalnim vegetacionim celinama doprinose poveanju prostornog i rekreativnog kvaliteta urbane sredine.

Znacaj zelenih povrina

Urbani zeleni prostori su znaajni elementi svakog grada. Zelene povrine su deo slike jednog grada koje proiruju ekoloki svest . Sutinski su bitne kao strukturni i funkcionalni elementi koji ine gradove i urbane regione podesnijim za stanovanje. Zeleni prostori igraju veliku ulogu u unapreenju urbanog ivota ne samo zbog njihovih ekolokih funkcija nego i zbog njihove vanosti za zdravlje graana, socijalno blagostanje, ekonomsku dobit i njihovu centralnu ulogu u odrivom razvoju gradova.Razvoj i upravljanje parkovima i zelenim prostorima postaje sve sloeniji problem u planiranju. Da li su zeleni prostori istovremeno i uspeni prostori, prihvaeni i cenjeni od strane graana, zahteva paljivo razmatranje. Razvoj i primena odgovarajue strategije zahteva razumevanje o kompleksnom uzajamnom dejstvu faktora koji su povezani sa problemima zelenih prostora. Prema navedenim funkcijama, re zelen ima iroko znaenje u drutvu i koristi se da opie ekoloke, socijalne, prostorne i ekonomske aspekte unutar grada. Svakom gradu je potrebna zelena infrastruktura to podrazumeva adekvatnu povrinu zelenih prostora odreenog kvaliteta, koji garantuju zadovoljenje socijalnih i estetskih potreba graana I ekoloke funkcije grada.

Razvoj zelene strukture Novog Pazara zahteva dugoronu strategiju sa jasno postavljenim ciljevima, a sam razvoj urbanih zelenih prostora treba da bude posebno okarakterisan:1. Poveanjem i optimiziranjem kvantiteta urbanih zelenih prostora2. Kvalitetom urbanih zelenih prostora3. Upotrebom urbanih zelenih povrsina4. Planiranjem, razvojem i menadmentom urbanih zelenih prostora.

1.Kada govorimo o poveanju I optimizaciji kvantiteta urbanih zelenih povrina potrebno je napomenuti neke bitne stavke:a) zeleni prostori formiraju osnovnu strukturu kao element celine ili dela urbanog podruja;b) urbani zeleni sistem sastoji se od veih I manjih zelenih prostora koji zajedno osiguravajukontinuitet mree zelenih prostora;c) zeleni koridori stvaraju veze izmeu urbanih zelenih prostora i formiraju mreu koja olakava pristup korisnika;d) postoji optimalan raspored zelenih prostora unutar grada;e) postoji povezanost urbanih zelenih prostora izmeu grada i okolnog predela.2.Kvalitet zeleih povrina je izuzetno bitan u urbanistikom planiranju iz vie razloga:a) zeleni prostori ispunjavaju ekoloku ulogu;b) promovie biodiverzitet tako to e obezbediti raznovrsnost stanita;c) promovie prirodnu regeneraciju vegetacije gradskih podruja i razvoj prioritetnih podruja za ouvanje prirode;d) promovie socijalnu dobrobit urbanih zelenih prostora i obezbedi mogunosti za zdrav ivot;e) ima visoku estetsku vrednost, a samim tim I pozitivan efekat na sliku grada, to utie na njegovu ekonomiju.3. Upotreba urbanih zelenih prostora je definisana kroz:a) dostupnost, otvorenost i lak pristup zelenim prostorima;b) atraktivnost;c) multifunkcionalnost prostora i sposobnost da se prilagodi razliitim potrebama korisnika;d) opremljenost i ureenost;e) postojanje opreme za rekreaciju i odmor;f) socijalnu sigurnost;4. Planiranje, razvoj i menadment urbanih zelenih prostora treba da omogue:a) visok nivo uea javnosti;b) razvoj partnerstva vlasnika i korisnika u privatnim i javnim zelenim povrinama;c) integraciju novih znanja i iskustava u stratekom procesu planiranja;d) razvoj novih strategija za smanjenje trokova odravanja urbanih zelenih prostora;e) razvoj strategija za zatitu zelenih prostora od drugih naina upotrebe i pritisaka.

Urbani zeleni prostori imaju irok spektar korisnih osobina za grad, kroz njihove multifunkcionalne karakteristike .

Socijalne funkcije igraju kljunu ulogu u rekreaciji i obezbeuju prostor za oputanje, sport i igru pomau promovisanju zdravog naina ivota doprinose druenju graana, razvoju zajednice i obezbeuju mesta kulturnih i socijalnih deavanja podiu svest o zatiti ivotne sredine i promoviu zdrav nain ivotaEkoloke funkcije I prirodne dobiti omoguavaju zatitu prirodnih resursa obezbeuju zatitu biotopa i pozitivno utiu na razvoj faune I flore umanjuju stres kod ljudi u odnosu nagradski mikroklimat, redukuju zagaenostvazduha, buku i kontroliu erozivne proceseEkonomski doprinos

poveavaju privlanost investiranja u gradsku sredinu i podiu kvalitet turistike ponudegrada podiu cenu nekretnina u okolini

Dizajn I planiranje definie urbanu strukturu doprinisi identitetu i raznolikosti gradskih naselja deo su estetskog, istorijskog i kulturnog naslea grada dajui prirodan balans izgraenoj sredini

Sistemi gradskih zelenih povrinaSistem gradskih zelenih povrina u planovima predstavlja skup razliitih kategorija gradskog I prigradskog zelenila (zelenilo rubne zone) smiljeno rasporeenih na teritoriji grada, povezanih kako meusobno, tako i sa vangradskim vegetacionim celinama.Mrea zelenila formira se na osnovu prouenih urbano-ekolokih i biolokih uslova sredine, reljefa I zoniranja u gradu. Teoretska postavka u idealnim uslovima treba svakom stanovniku grada da obezbedi kretanje kroz zelenilo od stambene zgrade, drvoreda ulice, kroz gradski park, parkumu ili izletite.Postoji nekoliko razlicitih sistema gradskih zelenih povrsina (slika 1. )

slika 1.

U teoriji prostornog planiranja postoji nekoliko koncepata vezanih za formu i strukturu sistema urbanog zelenila, koji su uglavnom bazirani na holistikom pristupu. Holistiki pristup navodi da gradski zeleni prostori nisu izolovane jedinice (bez obzira da li je to zelenilo saobraajnice ili trga), ve su vitalni delovi urbanog predela sa svojim specifinim funkcijama. Kada govorimo o centralnom pristupu mozemo rei da je prostorni utisak centra u osnovi oseaj reda, prostornog kontinuiteta koga ine razliiti, ali neodvojivi delovi. Iako je holistiki pristup sadran u veini teorija o gradskim sistemima zelenila, druge teorije se razlikuju prema tome kako shvataju formu I meusobni odnos elemenata sistema. Pristup pomodelu mree (The web approach) naglaava znaaj zelenih ulinih sistema umesto veih parkovskihpovrina. Mrea zelenih ulica trebalo bi da obezbedi vei broj izbora u komunikacijskom smislu. Istraivanja govore da postoji jaa struktura koja ne podrazumeva ideju velikih osamljenih otvorenihprostora gde se pretpostavlja da korisnici trae odmor i izolaciju, nego ee biraju strukturu slinumrei koja povezuje manje urbane okrepljujue prostore, ukljuenu u strukturu grada na holistikinain.

Postojece stanje Novog Pazara sa okolinomKvalitetan geografski poloaj Novog Pazara u zvezdastoj dolini reka Rake, Joanice, Deevske I Ljudske,okruen planinama Golijom I Rogoznom veliki je benefit za urbanistiki razvoj grada. Na prostornom planu Novog Pazara (slika 2.) prikazan je grad sa okolinom I sve zelene povrine ukljuujui ume I lovita. Rezultat evidentiranja nam govori da Novi Pazar obiluje zelenim povrinama u vangradskom podruju.

Slika 2.

Gradsko zelenilo

Planiranje sistema zelenila potrebno je da podrazumeva blisku vezu prostornog plana optine i generalnih urbanistikih planova gradova ka reavanju osnovnog zelenog modela grada a zatim i ostalih kategorija zelenih povrina.Da bi smo mogli da kvalitetnije razumemo sistem gradskog zelenila u Novom Pazaru koje je planirano ili neplanirano moramo ga podeliti na celine.Gradsko zelenilo u Novom Pazaru mozemo svrstati u : 1.parkove2.skverove3.park ume4.zelenilo i specifino zelenilo5.linearno zelenilo I ulini drvoredi

1. Najznaajniji park u Novom Pazaru je park Tvrava (slika 3) sa povrinom od 0,2 h smeten u gradskom jezgru. Park sa sobom nosi istorijsko naslee staro vekovima. Na osnovu ostataka bedema, bastiona i poluzatrpanih rovova konstatovana je trougaona osnova tvrave koju obrazuju tri ugaona bastiona, tabije, poligonalne osnove, razliitih dimenzija. 2013 godine su zidovi parka rekonstruisani ali zelenile povrine se ne odrzavaju redovno.

2. Skverovi predstavljaju manje zelene povrine koje imaju jako bitnu zelenu infrastrukturu grada.

Postoji nekoliko skverova u gradskom jezgru:-itni trg (slika 4) 0,04h-ul. 28. Novembar 0,03h-ul. S. Nemanje 0,05h-Autobuska stanica 0,12h-ul. Omladinska 0,01h-ul. Meha Alibaia 0,02h-Gradski trg 0,04h-RK Beograd 0,01h-ul. 12. Srpske brigade 0,26h-Vrbak (slika 5) 0,03h-Ispod parka 0,01h3. Park-ume "Tepe", "Pariko brdo" i park ume kod Gradine i Reljine Gradine proteu se na povrini od 47,0ha I od velikog znacaja su za pasivne I aktivne rekreacije, izletnike I glavni reperi vidikovca. Zone kulturnog dobra Djurdjevi stupovi Petrove crkve, severno od gradskog centra kao I gradski park su od velikog istorijskog I kulturolokog znaaja. ume u okviru Zone kulturnog dobra Djurdjevi stupovi i Petrova crkva proteu se na povrini od 152,60ha.4. Zelenilo - Specifino zelenilo - zauzima povrinu od oko 62,10ha.Strukturu ovog zelenila ine manji umski kompleksi i fragmenti uma koje se planom zadravaju i prevode u ume sa prioritetnom zatinom funkcijom. Takoe, to su i zelene povrine na klizitima koje ine travne il poumljene terene u zavisnosti od kategorije klizista. Predstavljaju terene nepovoljne za gradnju, u neposrednom okruenju stanovanja ili drugih funkcija predvidjeni su za poumljavanje ili pejzano ureenje shodno lokacionim uslovima.5. Linearno zelenilo i ulini drvoredi - predstavlja linijsko zelenilo i predvieno je du svih vodotokova (obalno zelenilo), du frekventnih saobraajnica i kao zatini pojasevi u zonama privreivanja. Ulini drvoredi predvieni su kao obostrani il jednostrani, prema prostornim mogunostima.

Slika 3

Slika 4.

Slika 5

Stanje zelenila na podruju grada ukazuje da postoje znaajni problemi i ogranienja, koji znatno umanjuju njegov kvalitet i funkcije, i zahtevaju da se utvrde aktivnosti kojima bi se stanje i dalji razvoj zelenila uskladili sa potrebama ukupnog razvoja.

Predlog reenja gradskog zelenila po kategorijamaPresek stanja zelenila u Novom Pazaru, sa akcentom na konkretne probleme govori nam da se treba usredsrediti na transformacije stambenog tkiva i ueg gradsko jezgro. Prostori nekadanjegjednoporodinog stanovanja u prethodnom periodu izgraeni su prema jasnim urbanistikim uslovima,dok se u poslednje vreme nakadanji jednoporodini objekti pretvaraju u vieporodine koji u odnosu na zelenilo nemaju jasne odrednice ili uopte ne postoje.Nedostatak zelenila posledica je nekvalitetnog reavanja javnih prostora u ulinim profilima i oko vieporodinih stambenih jedinica novije izgradnje. Predlog reenja podrazumeva primenu u okviru razliitih namena(stanovanje, radne zone,obrazovanje...). Dvorita zatvorenih blokova treba reavati formiranjem celina, ako je mogue to veih povrina, koje e podrazumevati sadraje kao to su kolektivne ozelenjene radne zone ili manji dizajnirani prostori za decu i odmaranje. To moe biti proctor javnog korienja, ili ga mogu koristiti samo stanari konkretnog bloka (slika 6) . slika 6 Pretprostori javnih objekata i sporedne ozelenjene ulice nosioci su mree zelenila na mikroplanu u gusto izgraenim zonama centralnih funkcija. Takoe u okviru radnih i poslovnih zona treba obratiti panju u okviru ubanistikih uslova, tako da procenat prostora koji mora biti ozelenjen bude izmeu regulacije i objekta, odnosno treba formirati gde god je mogue javne pretprostore.(slika 7)

Slika 7 Ulina mrea i promene profila u korist poveanja zelenog fonda i lociranja biciklistikih staza kojih sada u Novom Pazaru nema primenljiva je mera u okviru manje frekventnih saobraajnih pravaca u centralnim delovima grada i prilaznim ulicama problematinih stambenih zona (sl 8). slika 8 Ulini prostori zajedniki prostor,potrebno je reiti u okviru drugih namena tako da obuhvati mogua tehnika reenja za ozelenjavanje bilo da su ti prostori parkiralita, peake ulice, skverovi ili predbate (slika 9). slika 9 Javni prostori i individualno angaovanje, trend je savremenog ozelenjavanja i velikih gradova gde je motivacija korisnika put ka uestvovanju u planiranju, podizanju i odravanju i savesnijem korienju zelenih povrina (slika 10).slika 10 Privremeni sadraji i mobilno zelenilo reenja su za izgraene zone u okviru kojih nije mogua druga intervencija odnosno ne postoje uslovi za vee radove na sadnji zelenila(slika 11). slika 11 Fasadni vrtovi jesu najmanje mogue intervencije u okviru ulinih profila gde se tehnikim reenjem ostavljaju otvori u poploavanju uz fasade objekata.(slika 12) slika 12

Zeleni krovovi jesu esto praksa velikih gradova na nivou kompleksa stambenih blokova ali esto i industrijskih, poslovnih i objekata javnih garaa gde se primenom utie na temperaturu u objektima ili esto koristi voda skupljanjem atmosferskih padavina. Osim ekolokog znaaja esta primena jeste u izgraenim zonama deficitarnim drugim tipovima ozelenjavanja.(slika 13)

Slika 13

ZakljuakU svim vrstama urbanistike dokumentacije o povezivanju zelenila, i formiranju koridora potrebno je voditi konstantno rauna. Koridori ine osnovu zelenog sistema grada, pa se moraju rezervisati prostori zapodizanje novih zelenih povrina, drvoreda i zatitnog zelenila i spreiti nelegalna izgradnja stambenih i poslovnih objekata koji ovaj koncept zelenih koridora ne potuju i unitavaju ga. Gradski trgovi i zelene povrine, posebno vee zelene povrine imaju, pored ostalog, izuzetan znaaj za oblikovanje grada. To su sve vrste proirenja u preizgraenom tkivu, posebnost i specifinost koja doprinosi raznolikosti i kvalitetu oblikovanja grada u celini. Generalnim planom se zelene povrine, posebno javne zelene povrine -gradski park i drugo, zadravaju bez promene i u njima se zabranjuje bilo kakva izgradnja a u novim delovima grada se planiraju nove parkovske povrine odgovarajuih povrina.Potrebno je probuditi svest graana koji jo uvek ne shvataju znaaj zelenih povrina ili im je lini interes na prvom mestu.

Literatura1. Alexander, C. (2001) The Nature of Order:An Essay on the Art of Building and the Nature of the Universe. Book One, The Phenomenon of Life. New York: Oxford University Press.2. Alexander, C., Neis, H., Anninou, A., and King, I. (1987) A New Theory of Urban Design. New York: Oxford University Press.3. Urban Task Force (1999) Towards an Urban Renaissance: final report of The Urban Task Force. London: Urban Task Force.4. Vujkovi, Lj. (2003) Pejzana arhitektura -planiranje i projektovanje. Beograd,umarski fakultet.5. Generalni urbanisti ki plan,Novi Pazar 2020,JP Zavod za urbanizam grada Novog Pazara,20146. http://www.novipazar.rs/download/vazeci_planovi/generalni_plan_novi_pazar_2020/TEKSTUALNI%20DEO%20GUP-A.pdf7. http://www.buildmagazin.com/index2.aspx?fld=tekstovi&ime=bm1240.htm