1

ОБЛИГАЦИЈЕ

НАЧЕЛА

1. НАЧЕЛО СЛОБОДЕ УГОВОРАЊА (АУТОНОМИЈЕ ВОЉЕ)2. НАЧЕЛО САВЕСНОСТИ И ПОШТЕЊА3. НАЧЕЛО ЗАБРАНЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ПРАВА4. НАЧЕЛО ЈЕДНАКЕ ВРЕДНОСТИ УЗАЈАМНИХ ДАВАЊА

Овај захтев једнаке врености давања мора постојати како у тренутку закључења уговора тако и током целог његовог трајања и у моменту реализације уговора!

5. НАЧЕЛО ЗАБРАНЕ ПРОУЗРОКОВАЊА ШТЕТЕ6. ДИСПОЗИТИВНОСТ ЗАККОНСКИХ НОРМИ

ЗОО НЕ УРЕЂУЈЕ СЛЕДЕЋЕ УГОВОРЕ

1. ПРОМЕТ НЕПОКРЕТНОСТИ2. УГОВОР О ПОКЛОНУ3. УГОВОР О ПОСЛУЗИ4. НАСЛЕДНЕ УГОВОРЕ

ПОЈАМ ОБЛИГАЦИЈА

1. ПРАВНИ ОДНОС2. ИЗМЕЂУ ОДРЕЂЕНИХ ЛИЦА3. СА ОДРЕЂЕНОМ САДРЖИНОМ4. ИМА ИМОВИНСКУ ВРЕДНОСТ5. ОДНОС РЕЛАТИВНОГ КАРАКТЕРА

ИЗВОРИ ОБЛИГАЦИЈА:

1. УГОВОР2. ЈЕДНОСТРАНЕ ИЗЈАВЕ ВОЉЕ3. ПОСЛОВОДСТВО БЕЗ НАЛОГА4. СТИЦАЊЕ БЕЗ ОСНОВА5. ПРОУЗРОКОВАЊЕ ШТЕТЕ

ПОДЕЛА ОБЛИГАЦИЈА

1. ЦИВИЛНЕ / НАТУРАЛНЕ2. ПОЗИТИВНЕ / НЕГАТИВНЕ3. ОБЛИГАЦИЈЕ ЦИЉА / ОБЛИГАЦИЈЕ СРЕДСТВА4. СА ТРЕНУТНИМ ПРЕСТАЦИЈАМА / СА ТРАЈНИМ ПРЕСТАЦИЈАМА5. ДЕЉИВЕ / НЕДЕЉИВЕ6. НОВЧАНЕ / НЕНОВЧАНЕ7. КУМУЛАТИВНЕ / АЛТЕРНАТИВНЕ / ФАКУЛТАТИВНЕ8. ИНДИВИДУАЛНЕ / ГЕНЕРИЧНЕ9. ЛИЧЕНЕ / НЕЛИЧНЕ10. ПРОСТЕ / СЛОЖЕНЕ

2

УГОВОР

Настаје сагласношћу воља два стране којим се постиже одређено правно дејство. Може га закључити физичко лице које је потпуно пословно способно ако законом није другачије одређено ( нпр. код уговора о поклону поклонопримац може бити и пословно неспособно лице). Закључује се у границама принудних прописа, јавног поретка и морала.

ОСНОВНА НАЧЕЛА УГОВОРНОГ ПРАВА

1. СЛОБОДА УГОВАРАЊА

Аутономија воље која се изражава на плану садржине, форме и тумачења уговора. Ограничена је принудним прописима, јавним поретком и моралом.

Једно од најзначајнијих ограничења слободе уговарања је право прече куповине.

2. КОНСЕНСУЛИЗАМ

Сви модерни законици су усвојили принцип консенсуализма уговарања, односно не захтевају да уговори буду формални. Ограничења која постоје код аутономије воље постоје и овде плус ограничења код недозвољености предмета и основа уговора.

ИЗМЕЂУ ОВА ДВА НАЧЕЛА УСПОСТАВЉЕН ЈЕ ОДНОС УЗАЈАМНОГ УТИЦАЈА И УЗАЈАМНЕ РАВНОТЕЖЕ.

ДА БИ УГОВОР НАСТАО ПОТРЕНБО ЈЕ ДА КУМУЛАТИВНО БУДУ ИСПУЊЕНИ УСЛОВИ КОЈИ СЕ ТИЧУ:

1. ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ

За закључење пуноважног уговора је неопходно постојање пословне способности, али се од тог правила одступа у случају доброчиних уговора код којих се стичу само права (нпр. поклон) где поклонопримац може бити и потпуно пословно неспособно лице, а такође постоје и одступања код делимично пословно способних лица, када су правни послови које врше ван оних прописаних које могу вршити самостално, уз претходну дѕволу или накнадну сагласнос законских заступника.

2. ПРЕДМЕТА УГОВОРА

Битан елемент уговора и може се састојати у давању, чињењу, нечињењу или трпљењу.

Предмет мора бити дозвољен ( у сагласности са принудним прописима, јавним поретком и моралом), могућ ( немогућност може бити објективна – када нико не може испунити одређену обавезу или субјективна – када одређено лице не може испунити ту обавезу) и одређен или одредив ( захтев да се тачно зна шта дужник дугује односно шта поверилац потражује, а ако није тачно одређен битно је да се оставе одређени подаци како би се предмет накнадно могао утврдити).

3. ОСНОВ УГОВОРА – КАУЗА

Непосредан правни или економски циљ уговарања. Различит је зависно од врсте уговора ( код двостранообавезних – основ једне је обавеза друге стране и обрнуто). Кауза уствари објашњава зашто је уговор закључен и који циљ треба да буде остварен његовим извршавањем. Она мора постојати у моменту закључења

3

уговора у супротном је уговор ништав. Мотив за разлику од каузе улази у поље основа само код доброчиних уговора.

Кауза мора бити допуштена ( уколико не постоји или је недопуштена уговор је ништав) и истинита ( не сме постојати заблуда о основи или прикривени основ).

4. САГЛАСНОСТИ ВОЉА

Претпоставља резултат понуде и њеног прихватања после преговора за закључење уговора. А закључењу уговора често претходи предуговор.

ПОНУДА – предлог за закључење уговора и мора садржати све битне састојке уговора. Шаље се лицу са којим понуђач хоће да закључи уговор. Постоји и тзв. Општа понуда. Понуда се може повући и опозвати. Опозвати се може у случају настанка непредвиђених околности због којих не може доћи до закључења уговора. У случају повлачења важи правило да изјава о повлачењу понуде стигне пре понуде или истовремено са понудом.

Дакле понуда мора:

I. Потицати од лица које жели да закључи уговорII. Упућена лицу са којим се жели закључити уговор

III. Мора садржати битне елементе уговораIV. Мора садржати јасно изражену вољу и озбиљну намеру за закључење уговораV. Мора бити изражена у форми у којој се закључује уговор

Везаност понудиоца понудом:

I. Понуда учињена присутном лицуII. Понуда учињена одсутном ллицу

ПРИХВАТ ПОНУДЕ – понуда се сматра прихваћеном када понуђени да изјаву понуђачу да прихвата понуду. Прихватањем понуде настаје уговор.

Услови за прихват понуде:

I. Мора потицати од понуђеногII. Мора бити недвосмислен – неизјашњавање о понуди сматра се одбијањем понуде (осим код уговора у

привреди)III. Мора у потпуности одговарати понуди и бити недвосмислен - мора бити сагласан са свим оним што је у

понуди садржано, у супротном се сматра да је понуда одбијена, а његова понуда се сматра контра понудом, односно новом понудом понуђачу.

IV. Мора бити у истој форми као и понуда

ПРЕГОВОРИ – саглашавање о битним елементима уговора постиже се преговорима који претходе закључењу уговора, они не обавезују и свака страна их може прекинути кад хоће.

ПРЕДУГОВОР – када се стране сагласе о свим битним елементима уговора могу закључити преуговор, он претходни главном уговору. Њиме се преузима обавеза закључења главног уговора са свим битним елементима који у у њему предвиђени. У њему се одређује рок за загључење главног уговора или се обавеза закључења везује за престанак разлога због кога главни уговор није могао бити закључен. Обавезује искључиво ако је закључен у фоми прописаној за главни уговор. Уколико јена од страна не прихвати да закључи главни уговор, суд ће оставити рок за закључење уговора, а ако се то не деси, онда ће пресудом заменити главни уговор.

4

ФОРМА УГОВОРА

Она је уствари начин на који уговорне стране испољавају своју вољу и тесно је повезана са садржином уговора. Уговор се увек закључује у некој форми. Форма је у савременом праву изгибила свој обавезни значај али служи правној сигурности односно заштити уговорних страна, трећих лица и јавног интереса и то је њена ЗАШТИТНА ФУНКЦИЈА.

Општа теорија уговора познаје две врсте форме:

1. КОНСТИТУТИВНУ

То је форма ad solemnitatem и она је услов настанка уговора, намеће је или закон или воља странака. Овај захтев форме мора бити испуњен и у каснијим изменама или допунама уговора у погледу битних елемената ( предмета, цене, обезбељења уговора).

Формални уговори се могу раскинути неформалним споразумом осим ако је у одређеном случају прописано другачије или уколико циљ због кога је прописана форма захтева формалан раскид уговора.

Врсте форме:

I. Писана – у писаном облику и потписана од стране уговарачаII. Форма јавне исправе – уз оверу или уз учешће државног органа

III. Реална - сатоји се у предаји ствари која има конститутивно дејство, данас је тај облик задржала једино капара

Према начину настанка може бити :

I. Законска II. Уговорна - обавезна за закључење уговора ако су се стране уговорнице тако одредиле да буде услов за

пноважност уговора. У том случају непоштовање форме повлачи ништавост уговора, као и кад је прописана законска форма.

2. ДОКАЗНУ

То је форма ad probationem и она има процесни значај јер се њоме доказује постојање уговора. Наше материјално право не познаје ову врсту форме. Јер је усвојено начело једнакости доказних средстава ( које ће чињенице суд узети као доказане одлучује по свом уверењу на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа).

Када је уговор закључен у посебној форми претпоставља се а је том исправм обухваћено све оно о чему су се сауговарачи сагласили. Писменом формом морају бити обухваћени сви битни елементи уговора, јер усмене погодбе о њима које нису обухваћее уговором ни у ком случају не производе правно дејство. У случају споредних елемената под одређеним условима се одступа од овог правила али само уколико се тим споредним усменим погодбама смањују или олакшавају обавезе једне или обе стране.

КОНВАЛИДАЦИЈА УГОВОРА КОЈИМА НЕДОСТАЈЕ ФОРМА

Формали уговори се могу под одређеним условима накнадно оснажити. Уговор за чије се закључење захтева писана форма, а постигнута је сагласност о битним елементима уговора и када су обавезе извршене у целини или делимично, осим ако из циља због којег је форма прописана очигледно не произилази нешто друго. То је изузетак од правила да уговор који није закључен у одређеној форми не може ни протеком времена бити оснажен, ништав је.

5

Закон о промету непокретности, такође има изузетак од овог правила, у случају када суд призна правно дејство уговора о промету непокретности који је закључен писаном облику и потписан али потписи ниду оверени ако је испуњен у целини или претежном делу, а тиме нису повређени право прече куповине и принудни прописи.

Када су у питњу уговори заључени у електронској форми, сматрају се закљученим од оног часа кад је примљена електронска изјава о прихвату понуде. Али у електронској форми се не могу закључивати уговори:

a) О преносу права својине или других стварних права на непокретностимаb) Изјаве странака и уговори из наследног праваc) Уговори о утврђивању имовинских односа брачних друговаd) Уговори о располагању лица којима је одузета пословна способностe) Уговор о поклонуf) И сви правни послови где је изричито предвиђен својеручни потпис на докуенту или његова овера

КАПАРА

Одређени новчани износ који се даје другој страни као знак да је уговор закључен, односно осигурање испуњења уговора или као аконтација исплате дуга. Спада у стварна средства обезбеђења извршења обавезе.

Споразум о капари се може закључити у виду клаузуле садржане у главном уговору или као посебан уговор који је споредан, односно иде уз главни уговор и дели његову правну судбину. Висина капаре се одређује споразумно,а ли суд може на захтев заинтересоване стране смањити капару ако је њен износ несразмерно висок.

Дејство капаре:

1. Када су обавезе из уговора испуњене

Капара се у овом случају урачунава у ипуњење бавезе. Уколико њено урачунавање није могуће због природе ствари она се по испуњењу обавезе враћа даваоцу.

ВРАЋАЊЕ КАПАРЕ – поред горе наведеног случаја, враћа се и у случају неиспуњења уговора кривицом једне стране или у случају немогућности испуњења за коју није одговорана ни једна уговорна страна

2. Када за неиспуњење одговара једна страна

У том случају она постаје средство обезбеђења. Уколико је одговорна страна која је дала капару, онда друга страна може тражити извршење уговора уколико је то могуће или накнаду штете уз урчунавање капаре или капару може вратити без урачунавања, такође може одустати од уговора уз задржавање капаре.

Уколико је за неизвршење обавезе одговорна страна која је примила капару, онда друга страна може тражити извршење уговора ако је оно могуће или накнаду штете и враћање капаре, а може и одустати од уговоа и тражити враћање дупле капаре. Страна која тражи испуњење уговора има право и на накнаду штете коју трпи због доцње.

У случају када је дужник делимично извршио обавезу, поверилац може задржати капару и може тражити испуњење преостале обавезе као и накнаду штете због доцње. А може тражити и накнаду штете због непотпуног испуњења. У оба случаја капара се урачунава у накнаду. Ако поверила раскине уговор и врати оно што је примио као делимично испуњење може онда бирати између захтева који припадају једној страни у случају скривљеног неиспуњења уговора.

ОДУСТАНИЦА

Она представља суму новца или неку другу ствар којом се једна уговорна страна обавезује да ће је дати у случају одустанка од уговора. Право на одустанак уговора се може уговорити у корист обе стране.

6

Страна у чију корист је уговорена одустаница може да бира између две могућности:

1. Да остане при уговору и да испуни своју обавезу2. Да одустане од уговора уз плаћање одустанице – ограничено је на рок који одреде уговарачи. Уколико

није уговорен ок, онда може одустати док не протекне рок за испуњење обвезе. Право престаје и кад обавеза почне да се испуњава.

Не постоји обавеза плаћања одустанице ако је обавеза постала немогућа за испуњење зог околости за које нико није одговоран дужник и када одустане од уговора због доцње друге стране.

Уколико је капара уговорена као одустаница важе следећа правила:

a) Ако од уговора одустане страна која је дала капару она је губиb) Ако од уговора одустане страна која је примила капару, дужна је да је врати у двоструком износу

ПОДЕЛА УГОВОРА

1. ИМЕНОВАНИ / НЕИМЕНОВАНИ2. ФОРМАЛНИ / НЕФОРМАЛНИ3. КОНСЕНСУАЛНИ / РЕАЛНИ4. ЈЕДНОСТРАНООБАВЕЗНИ / ДВОСТРАНООБАВЕЗНИ5. ДОБРОЧИНИ / ТЕРЕТНИ6. КОМУТАТИВНИ / АЛЕАТОРНИ7. ПРЕДУГОВОР / КОНАЧАН УГОВОР8. КАУЗАЛНИ / АПСТРАКТНИ9. УГОВОРИ СА ТРЕНУТНОМ ПРЕСТАЦИЈОМ / СА ТРАЈНОМ ПРЕСТАЦИЈОМ10. ГЕНЕРАЛНИ / ПОСЕБНИ11. ГЛАВНИ / СПОРЕДНИ12. СА СПОРАЗУМНО ОДРЕЂЕОМ САДРЖИНОМ / ПО ПРИСТУПУ

ТУМАЧЕЊЕ УГОВОРА

Уговор представља закон за странке. Правило је да се уговорне одредбе примењују онако како гласе, а то претпоставља да је воља уговорних страна изражена недвосмислено. Уколико је спорно шта су странке хтеле да оствари тим уговором који су закључиле, онда се приступа тумачењу уговора, односо тумачење изјава воља које он садржи.

Циљ тумачења је да се уговор одржи на снази тако што ће се утврдити смисао и воља која је међу странкама спорна.

Постоје две врсте тумачења:

1. Судско – врши се пред судијом који води спор о дејствима уговора. 2. Вансудско – ван суда, када су странке унапред договориле да ће у случају несагласности тумачење дати

неко треће лице што је услов за окончање спора

При тумачењу важе и одређена правила која могу бити:

1. Општа - Да је циљ тумачења да се утврди стварна (заједничка) воља уговарача и њено право значење- Да се утврди заједничка намера уговарача- Да се не треба држати дословног значења речи- Смисао спорних одредби мора бити сагласан начелима облигационог права

7

2. Посебна- При тумачењу се мора имати у виду целина уговора а поједине одредбе се доводе у међусобну логичку

везу- Тумачењем треба пронаћи прави смисао нејасних или двосмислених израза али тако да они не изгубе

смисао него да се сачувају- Речи могу имати шире или уже значење- Формуларне уговоре треба тумачити у корис оног ко је приступио уговору- Нејасне одредбе доброчиних уговора треба тумачити у корист стране која нешто даје- Теретне уговоре треба тумачити применом правила правичног односа страна

ОПШТА ДЕЈСТВА УГОВОРА

Јединствена су за све уговоре. Уговори стврају права и обавезе за уговорне стране, а закључењем пуноважног уговора настају обевезе које су за странке закон. Обевезе које су уговорене морају се извршити на начин одређен уговором и о уредно и благовремено. Ови уговори производе облигационоправно дејство између страна које су их закључиле. Њима се обавља правни промет оба и услуга и они су уствари инструмент тог промета. Не производе непосредно правна дејства, али се на основу њих стичу стварна права. Он је уствари само правни основ за стицање неког права, док је начин стицања одређен предајом код покретних ствари и уписом у ЗК код непокретности.

Општа дејства уговора су уствари:

1. Из њих проистичу искључиво облигациона права2. Обавезује само уговорне стране и њихове универзалне сукцесоре ( осим уговора са личним својствима

или када су стране самим уговором ограничиле дејства уговора до њихове смрти)3. Заштићени су имовинском санкцијом за случај повреде ( санкције су: апсолутна ништавост, рушљивост,

раскид уговора због неиспуњења, одговорност за физичке и правне недостатке, реституција и накнада штете).

ДЕЈСТВА УГОВОРА ПРЕМА ТРЕЋЕМ ЛИЦУ:

Уговор изузетно може имати дејства и према трећем лицу уколико је закључен у његову корист или ако је право које је редмет уговора уписано у јавне књиге. У савременим правима постоји и УГОВОР У КОРИСТ ТРЕЋЕГ ЛИЦА. У том случају се једна страна обавезује другој да ће одређену чинидбу извршити у корист трећег лица које није закључило уговор. Треће лице је у том случају бенефицијар (корисник) и стиче право да према дужнику захтева уговорену корист. Треће лице не мора дати сагласност на овакав уговор, али може одбити корист која се за њега уговара, а уговарач користи може изменити или опозвати све док се треће лице није изјаснило да корист пихвата.

Уколико је право уписано у јавну књигу, онда такође делује на трећа лица.

Наше право не познаје уговор на терет трећег лица и такав уговор не обавезује, јер није могуће да две уговорне стране обавежу трећ лице на неку чинидбу без његове воље.

ПОСЕБНА ДЕЈСТВА ДВОСТРАНИХ УГОВОРА

Основ уговора јесте и карактеристика ових уговора. Оно што је за једну страну основ за другу је обавеза и обрнуто. Обе стране су дужне да изврше уговорне обавезе у супротном долази до повреде каузе. Зоо штити узајамност давања и једнакост престација. Када се обезбеди једнака вредност давања онда је обезбеђена и кауза уговора. Кауза се штити током читавог дејства уговора ( од закључења до реализације уговора), јер уколико се наруши неиспуњењем обавезе нарушава се и разлог обавезивања.

8

Због несклада вредности узајамних давања у моменту закључења уговора правно средство заштите је ТУЖБА ЗА ПОНИШТАЈ УГОВОРА.

Због несклада насталог у фази дејства уговора правно средство заштитте је ТУЖБА ЗА РАСКИД УГОВОРА.

Такође се специфичност двостраних уговора огледа и у следећем:

1. Страна која на другу преноси ствар или право гарантује за њена физичка и правна својства2. Обе стране су дужне да истовремено испуне своје обавезе3. Узајамне чинидбе морају бити приближно једнаке вредности4. Уколико једна страна не жели да испуни своју обавезу друга може раскинути уговор5. Ако се промене околности на штету једне стране може тражити раскид уговора6. Уколико испуњење обавезе једне стране постане немогуће тада ни друга страна није дужна испунити

своју обавезу

ПРЕКОМЕРНО ОШТЕЋЕЊЕ ( laesio enormis)

Уколико је између обавеза уговорних страна у двостраном уговору у време закључења уговора постојала очигледна несразмера, оштећена страна може захтевати поништај уговора, уколико за праву вредност престације није знала нити је могла знати ( била је савесна). Право на поништај уговора има јер у моменту закључења није обезбеђена једнакост узајамних давања.

Да би вредност била несразмерна, мора бити значајна, релевантна и прекомерна, што суд цени у сваком посебном случају и закључује да ли би разуман човек такав уговор закључио да је знао за праву вредност узајамних давања у том тренутку. Уколико оцени да је несразмера прекомерна, поништава уговор. Овај уговор је захваћен РЕЛАТИВНОМ НИШТАВОСТИ јер је повређен појединачан интерес стране у уговору. Поништај уговора има право да захтева сам ооштећена страна, а то право престаје истеком 1 године од закључења уговора. Орицање од овог права нема правно дејство. Уговор се може накнадно конвалидирати уколико друга страна понуди допуну вредности и на тај начи се накнадно, у спору, пристанком друге стране обезбеђује кауза. Релативна ништавост је начин да се из правног саобраћаја искључи уговор који је закључен али му је повређена кауза, то није санкција за бесавесно поступање друге стране.

Уколико тужени у спору за поништај уговора понуди да уговор одржи на снази, онда суд пресудом усваја тужбени захтев за поништај уговора и истовремено овлашћује туженог да доплати одговоарајући износ како би се успоставила једнака вредност престација и тада уговор остаје на снази. Ако тужени изврши у року ову доплату до једнаке вредности, онда је уговор на снази, али ако не изврши обавезу у року, онда се уговор сматра поништеним.

Ово произиази из става да оштећени уговарач нема право да тражи ревизију уговора и доплату цене, па ни суд не може обавезати туженог на доплату, наго само му даје факултативно овлашћење да ту доплату изврши у одређеном року јер је сам пристао на то.

Не може се тражити поништење уговора на срећу, јавне продаје и уговора код којих је одређена виша цена због особите наклоности, због прекомерног оштећења.

ЗЕЛЕНАШКИ УГОВОР

Има великих сличности са прекомерним оштећењем, али је за зеленашки уговор, за разлику од прекомерног оштећења битно да се несавесна страна користила стањем нужде или тешким материјалним стањем друге стране или његовим недовољним искуством, лакомисленошћи или зависношћу и уговорила за себе или за неког трећег корист која је у очигледној несразмери са оним што се другој страни обавезао да ће дати или учинити. Ова несавесност је разлог апсолутне ништавосту уговора. Санкција је апсолутна ништавост уговора. Успостављањем могућности да се уговор може одржати на снази уколико оштећени захтева да се његова обавеза

9

смањи на правичан износ у року од 5 година од закључења уговора, законодавац је дозволио конвалидацију овог уговора, уколико суд утврси да је то могуће.

ОДГОВОРНОСТ ЗА МАТЕРИЈАЛНЕ НЕДОСТАТКЕ СТВАРИ

Одговорност преносиоца која настаје због тога што ствар нема сва она својства која је морала имати односно има неки материјални недостатак, ствар има ману. Услови су да је недостатак значајан ( не узима с у обзир незнатан несдостатак) , да угрожава циљ уговора јер не обезбеђује корисну употребу , да постоји у моменту предаје ствари, али је скривен у часу преласка ризика на стицаоца.

Смата се да ствар има материјални недостатак за који преносилац одговара:

1. Ако нема својства потребна за редовну употребу2. Ако нема својства за нарочиту употребу за коју је стицалац набавља, а што је познатаоили је моралао

бити познато преносиоцу3. Ако нема уговорена или прописана својства4. Ако није саобразна узорку или моделу

Продавац одговоара за ове недостатке јер њихово постојање угрожава употребу ствари и нарушава једнакост узајамних престација. Тиме се стицалац доводи у неравноправан положај ако је своју преставцију извршио у поттпуности по уговору.

Одговорност преносиоца се искључује уколико је недостатак у часу закључења уговора био познат стицаоцу или му према околностима није могао остати непознат, односно такав недостатак које би брижљиво лице са простим зањем и искуством при уобичајеном прегледу ствари могло уочити. Уколико су упчљиви они су тада несумњиво могли утицати на цену и стицалац се не може позвати на заштиту. Али уколико преносилац тада изјави да ствар нема недостатке или тврди да ствар има одређена својства или одлике, онда стицалац има право на заштиту.

Да би могао да користи заштиту од физичких недостатака ствари стицалац је дужан да у моменту пријема ствари исту прегледа и да о уоченим недостацима у року од 8 дана обавести реносиоца (код уговора у привреди без одлагања). Уколико пропусти ову обавезу губи право на заштиту. Ако су у моменту предаје недостаци били скривени, джност обавештавања настаје у тренутку уочавања истих.

Прва купца ствари су:

1. Да захтева од продавца да недостатак отклони2. Да тражи да му преда другу ствар без накнаде ( да уредно испуни уговор)3. Да захтева снижење цене4. Да изјави да уговор раскида у целини или делимично

Уз сваки од ових захтева има право да тражи и накнаду штете.

Уговорне стране могу ограничити или искључити одговорност преносиоца за физичке недостатке ствари, сем онда када је недостатак био познат преносиоцу, а он га је прећутао ( тада је клаузула о искључењу одговорности ништава). Уколико се уговорно ограничење одговорности преносиоца односи само на овлашћење стицаоца да захтева раскид уговора, њему и даље остају сва остала права која има због постојања недостатка ствари.

Стицалац у својој заштити права може одабрати једну од могућности прописаних законом. Суд ће му пружити заштиту која одговара постојању врсти и обиму недостатка ствари, водећи при томе рачуна о интересима обе стране и најцелисходнијем начину да се уговор очува и да се стицаоцу накнадно обезбеди кауза уговора, интервенцијом суда. Уколико то није могуће, суд ће раскинути уговор.

10

У основи ове одговорности је несразера давања која угрожава циљ уговора. Права стицаоца који је уредно обавести преносиоца о физичким недостацима ствари гасе се у року од 1 године.

ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРАВНЕ НЕДОСТАТКЕ СТВАРИ – ЗАШТИТА ОД ЕВИКЦИЈЕ

Код двостранообавезних уговора, преносилац стицаоцу мора пренети ствар али и обезбедити мирну државину на тој ствари. Предајом ствари он преноси фактичку власт на ствари, али истовремено и гаранцију да нема правних сметњи за њену употребу.

Преносилац одговар прибавиоцу ако на ствари постоји неко право трећег лица које искључује, умањује или граничава права прибавиоца, а он то није знао нити је могао знати у време закључења уговора.

Правна мана која је постојала у тренутку закључења уговора е састоји у праву трећег лица и оно је разлог и основ да треће лице прибавиоца узнемрава у коришћењу или га ограничава без намере да ствар одузме или показује претензије да ствар одузме од прибавиоца позивајући се на стечено право својине.

Евикција представља правно узнеморавање.

Треће лице може своју претензију на ствар остварити само правним радњама у судској процедури у спору са прибавиоцем. Он позива стицаоца да му ствар преда или уколико се ствар налази у његовој државини онда га стицалац тужи да му ствар преда и обезбеди тиме мирну државину на тој ствари.

Овај спор је државински са својинским основом и суд ће одлучити у корист оног лица за којепрцени да има јаче право.

Разликују се потпуна и делимична евкција.

Потпуна евикција – у потпуности се негира право прибавиоца које је требало да се стекне уговором ( трећи тврди да је власник ствари)

Делимична евикција – заснива се на неком ужем праву од права својине, па трећи не претендује на одузимање предмета уговора, него само на вршење одређеног секторског права. Тиме се стечено право прибавиоца ограничава односно умањује.

ЗАШТИТА ОД ЕВИКЦИЈЕ

Преносилац се уговором обавезао да стицаоцу обезбеди мирну државину и самим тим га заштитио од свог узнемиравања, као и од узнемиравања трећих лица. У случају да се деси правно узнемиравање стицаоца, преносилац је дужан да на захтев прибавиоца пружи правну заштиту. За то морају бити кумулативно испуњени следећи услови:

1. Прибавилац мора бити узнемирен у коришћењу или вршењу стеченог права од стране трећег лица2. Узнемравање се мора састојати у неком правном основу3. Мра бити неко стварно право које делује према свима4. Правни недостатак мора постојати у време закључења уговора5. Прибавилац мора бити савестан, јер само тада има право на заштиту у пуној мери6. Мора постојати одсуство клаузуле од евикцијске заштите

Правила о евикији су диспозитивне природе и угворне стране су овлашћене да одговорност преносиоца искључе или ограниче уговором. Уколико је преносилац при закључењу уговора био несавеста ова одреба уговора је ништава.

Прибавилац је дужан да о постојању спора са трећим лицем обавести преносиоца, пропуштањем ове обавезе може трпети одређене последице, али то не доводи до аутоматског губљења регресних права за случај да трећи добије

11

спор. Ово обавештавање није услов за уживање заштите од евикције. Сама заштита се огледа у пружању помоћи прибавиоцу да отклони претензије трећег ( да дкаже неоснованост захтева птрећег лица), а та помоћ се огледа у стављању на располагање правних средстава ради одбијања захтева трећег лица.

Евикција се по правилу обавља у судском спору између прибавиоца и трећег лица, те је прибавилац дужан да позове преносиоца ради пружања заштите и одбијања претензије трећег лица (преносилац има статус умешача на страни прибавиоца). Преносилац је дужан да се одазове позиву.

Уколико прибавилац не позове преносиоца на заштиту, а изгуби спор са трећим лицем, па заснује спор против преносиоца ради раскида уговора и повраћаја датог, преносилац се може одбранити ако докаже да је располагао правним средствима која би да је имао прилику да их користи у парници прибавиоца и трећег лица, несумњиво променила исход спора и трећи не би добио спор. У питању је приговор лоше вођеног спора, који ако суд оцени основаним лишава прибавиоца права према преносиоцу.

Уколико суд оцени да та правна средства којима располаже преносилац не би била релевантна за исход спора са трећим лицем, прибавилац задржава сва регресна права према преносиоцу.

У случају да је преносилац био обавештен, а одбио да пружи заштиту, губи се могућност истицања приговора лоше вођеног спора.

ПОСЛЕДИЦЕ ЕВИКЦИЈЕ

Правне последице зависе од тога да ли се ради о потпуној или делимичној евикцији.

Потпуна евикција трећи је доказао постојање свог права и лишио прибавиоца права и државине ствари. У том случају се уговор сматра аутоматски раскинутим и прибавилац моће непосредно по губитку спора са трећим захтевати од преносиоца повраћај датог и накнаду штете коју је претрпео због евикције и раскида уговора.

Делимична евикција – губитак спора не води до аутоматског раскида уговора са преносиоцем. Прибавилац може у том случају:

a. Захтевати раскид уговора ако је секторско право трећег лица такво да у тој мери ограничава или угрожава право прибавиоца на коришћење ствари да се тиме доводи у питање циљ уговарања. Исход зависи од оцене суда

b. Може захтевати смањење цене од преносиоца сразмерно умањењу корисности ствари и накнаду штете

Право прибавиоца по основу правних недостатака се гаси у року од 1 године од дана сазнања за постојање права трећег, али уколико је треће лице покренуло спор, а прибавилац позвао преносиоца да се у спор умеша, право прибавиоца се гаси протеком 6 месеци од правноснажно окончаног спора.

ПРИГОВОР НЕИСПУЊЕЊА УГОВОРА

Ни једна страна није дужна да испуни своју обавезу ако друга страна не испуни или није спремна да истовремено испуни своју обавезу, осим ако уговором није другачије регулисано или из природе посла не произилази другачије. Обавеза истовременог испуњења обавезе се у праничном поступку штити приговором туженог , од кога тужилац захтева испуњење обвазе, да ни тужилац није своју обавезу извршио па самим тим сматра даније у обавези да изврши своју док то и тужилац не учини.

Да би се користила ова заштита неопходно је да:

1. Су обе обавезе доспеле2. Су узајамне3. Су обавезе обе стране пуноважне4. Су у питању обе главне обавезе

12

Истицањем овог приговора тужени признаје своју обавезу и њену доспелост, али одбија да је испуни док се не испуни услов узајамности и док се не изврши обавеза друге стране. Уколико суд усвоји приговор тженог, обавеза ће га на дуговано давањи или чинидбу из уговора, али ће тужиоцу пријем обавезе дужника условити истовременим извршењем његове обавезе. Овај приговор је процесно средство зштите дужника од несавесног повериоца, али се њиме не може користити несавесни дужник. Уколио се не истакне овај риговор, пошто суд не води рачуна о узајамности обавеза по службеној дужности, он ће туженог обавезати безусловно и тада ће дужник за обезбеђење противчинидбе морати да покрене другу парницу.

РАСКИД И ПОНИШТАЈ УГОВОРА ЗБОГ ПРОМЕЊЕНИХ ОКОЛНОСТИ

Да би се применио овај механизам заштите двостранообавезног уговора, неопходно је постојање чињенице да су после закључења уговора, а до доспелости обавеза, наступиле такве околности које отежавају или онемогућавају испуњење обавезе једне стране, због чега се не мое испунити сврха уговора у тој мери да је очигледно да уговор више не одговара очекивањима уговорних страна, па би било неправедно одржати га на снази по општем мишљењу.

Страна код које наступе ове околности може тражити раскид уговора, али само ако околости наступе до доспелости обавеза. Услови за примену ове могућности су:

1. Да се у моменту закључења уговор нису могле предвидети2. Да их није било могуће објективно и субјективно отклонити3. да су такве да претерано отежавају извршење обавезе једне стране

Околности нису такве природе да онемогућавају испуњење чинидбе јер је њих и субјективно и објективно могуће испунити од стране дужника, али су такве природе да је за њега то постало претерано тешко у однос у на обавезу друге стране и због тога се угрожава кауза.

Оштећена страна у фази реализације уговора има право да захтева раскид уговора и повраћај датог по правилима стицања без основа, али нема паво да захтева накнаду штете јер се ратлози не могу приписати у кривицу друге стране.

Приликом одлучивања, суд се води начелима поштеог промета, а нарочито водећи рачуна рачуна о циљу уговора и интересу обе стране.

Тужени може одржати уговор на снази ако понуди и прихвати да се уговорени услови правично измене, тако што ће последицеризика нескривљених промењених околности странке сносити и поделити заједнички и правично. Уколико суд прихвати предлог туженог, доноси одлуку којом усваја тужбени захтев и раскида уговор али истовремено овлашћује туженог да доплатом одређеног износа у одређеном року одржи уговор на снази. Уколико тужени у року не допалти одрежени износ уговор се сматра рааскинутим, тужилац није овлашћен да захтева принудно изврење износа који је суд одредио као доплату.

Странке се могу уговором унапред одрећи позивања на промењене околности, осим онда када је то супротно начелу савесности и поштења.

НЕМОГУЋНОСТ ИЗВРШЕЊА

Последица настаје у случају да је испуњење обавезе једне стране постало немогуће због догађаја за које није одговоран ни један од уговарача. Тада је гашење обавезе обострано. Страна која је у целини или делимично испунила своју обавезу има право на повраћај датог (реституцију) по правилима о стицањеу без основа, обзиром да је основ уговора пропао.

У случају делимичне немогућности испуњења за коју није одговорна ни једна страна, друга може тражити раскид уговора ако делимично испуњење не одговара њеним потребама и очекивањима што ће у случају да се друга

13

страна противи, прценити суд штитећи уговор и интересе обе стране. Уколико уговор остане на снази (вољом повериоца који не може да добије потпуно испуњење) поверилац има право да захтева сразмерно смањење своје обавезе.

Уколико је испуњење обавезе постало немогуће због догађаја за који одговара друга страна, обавеза савесне стране се гаси и њено потраживање према кривој страни се задржава али се смањује сразмерно њеној користи коју има од ослобођења од обавезе.

РАСКИД УГОВОРА ЗБОГ НЕИСПУЊЕЊА

Принцип је да се уговори не могу једнострано раскинути осим када је то уговором изричито предвиђено. Један од изузетака је и раскид због неиспуњења.

То је начин престанка двостранообавезног уговора услед неиспуњења обавезе једне стране. Ус лучају да једна страна не испуни своју обавезу, друга страна може захтевати принудно испуњење обавезе или под одређенм условима једнстрано раскинути уговора због неиспуњења уколико сматра да је то за њега повољније.

Да би дошло до једностраног раскида неопходно је испуњење следећих услова:

1. Верност уговору – овлашћена је само страна која је верна уговору, односно само она страна која је своју обавезу испунила или је намеравала да је испуни

2. Неиспуњење обавезе – основни услов је западање у дужничку доцњу. Неиспуњење може бити потпуно ( дужник није предузео ништа како би испунио своју обавезу) или делимично ( дужник је испунио своју обавезу али не онако како је предвиђено). Уговор се не може раскинути због неиспуњења незнатног дела обавезе.

3. Накнадни рок испуњења – неопходно је да се остави накнадни рок за ипуњење обавезе, уколико се обавеза ни у том року не испуни, онда се може једнострано раскинути уговор. Овај накнадни рок је допунски рок. Може се раскинути уговор и без допунског рока ако из дужниковог држања произилази да он своју обавезу неће испунити ни у накнадном року као и кад је пре истека рока за иуњење обавезе очигледно да дужник своју обавезу неће извршити.

Раскидом уговора престају обавезе обе стране. Свака страна је дужна да врати оно што је примила, као и накнаду за користи које је имала од онога што је дужна да врати, а страна која враћа новац дужна је да плати и затезну камату од дана када је примила исплату.

Поверилац у случају раскида због неиспуњења има право на накнаду штете.

У случају фиксних уговора, обавеза се мора у року испунити и у случају неипуњења тај уговор се раскида по самом закону. Поверилац такав уговор може одржати на снази уколико одмах по доспелости потраживања, без одлагања, обавести дужника да захтева испуњење уговора. У случају да је захтевао испуњење али до њега није дошло у разумном року, може изјавити да раскида уговор.

ПРЕСТАНАК (ГАШЕЊЕ) УГОВОРА

Уговор је најзначајнији извор облигација. Циљ његоворг закључивања је да се обавезе уговорних страна испуне и да уговор престане, а да остану правне последице које је произвео.

Уговор може престати на редован или на нередован начин.

Редован начин – наступа уредним испуњењем уговора, на начин у време и на месту како ј предвиђено- за саки поједини уговор се уредност испуњења цени према конкретним условима уговарањаи преузетим обавезама страна. Уколико стране нису дефинисале уговором време или место испуњења, примењују се одредбе ЗОО. Продавац је дужан да редају изврши у разумном року посл закључења уговора, обзиром на природу ствари и

14

остале околности. А када место предаје није одређено, предаја ствари се врши у месту у коме је продавац у часу закључења уговора имао пребивалиште/боравиште, а ако је уговор из привреде у месту седишта.

Нередован начин- престаје услед раскида, поништаја, случајне пропасти ствари и смрти.

РАСКИД УГОВОРА

Након закључења, па до његовог испуњења, уговор се може раскинути и тако лишити правних дејстава, због околности које су настале након закључења уговора. Те околности могу бити скривљене и нескривљене, али је важно да утичу на даљи опстанак уговора.

Уговор се може раскинути на више начина:

1. Споразумни раскид уговора2. Једостран раскид уговора због неизвршења3. Раскид уговора закљученог без временског ограничења ( отказ трајног дуговинског односа)

За разлику од раскида уговора разлози за поништај уговора постоје у часу његовог закључења, а они су последица непоштовања прописа или кршење одређених забрана при самом чину закључења уговора.

СПОРАЗУМНИ РАСКИД УГОВОРА

Уговорне стране могу споразумно уговор изменити, допунити или лишити правног дејства уколико више не одговара циљу због кога је закључен. Раскид је могућ док обавезе нису у целини извршене. Ако су обавезе извршене у претежном делу, онда споразумни раскид није допуштен. У том случају споразумни раскид представља закључење новог уговора са истим предметом али са обрнутим страначким улогама. Дакле, споразумни раскид у том случају настаје закључењем новог уговора и раскидом постојећег. Последице настају ex nunc, односно од момента раскида и закључења новог уговора па за убудуће. По правилу спорарумни раскид нема повратно десјство, он ослобађа дужника обавезе за убудуће. У случају да су обавезе извршене делимично, мора се вратити дато по правилима о стицању без основа, аа ако је само једна страна дала нешто, онда се враћање врши по правиима једностране реституције. За споразумни раскид је неопходно да буду испуњени сви услови потребни за акључење уговора ( способност уговарања, сагласност воља, предмет и кауза).

Формални уговори се не морају раскидати у форми прописаној за њихово закључење, могу се раскинути solo consensu, уколико за одређене уговоре нје законом прописано да се морају раскинути у истој форми у којој су и закључени.

ЈЕДНОСТРАНИ РАСКИД ЗБОГ НЕИСПУЊЕЊА ОБАВЕЗЕ

У двострано обавезним уговорима, уколико једна страна не испуни своју обавезу, друга страна може захтевати испуњење обавезе или раскинути уговор због неиспуњења под одређеним условима. Кадас е стекну усови уговор се раскида простом изјавом воље која је најчешће изричита, али може бити и рећутна (конклудентним радњама). Раскид је могућ све док уговор у елини није извршен.

Уговорна страна која је извршила или је спремна да изврши своју обавезу, не мора раскидати уговор већ може одлучити да тражи путем суда принудно извршење обавеза друге стране. Право избора има уговоарач који поштује уговорне обавезе и он ће тражити једнострани раскид уговора који га ослобађа обавезе уколико процени да ће друга страна тешко испунити своју обавезу.

Услови за раскид који кумулативно морају бити испуњени су:

1. Да је једна страна верна уговору ( да је извршила или је спремна да изврши своју обавезу)2. Да друга страна није испунила своју обавезу нити је спремна да то учини3. Да је за испуњење обавезе ротекао и накнадно дати рок

15

Једнострани раскид није могућ због неиспуњења незнатног дела обавезе. Поверилац који оптира за раскид уговора, мора дужнику дати примерени накнадни рок за испуњење обавезе, а уколико он ни у том накнадном року своју обавезу не испуни, онда уговор аутоматски престаје ( по самом закону). Изузетно, када из дужниковог понашања произилази да обавезу неће испунити и у накнадно датом року, може уговор раскинути и без тог додатног рока.

Последица једностраног раскида јесте гашење уговора као облигационог односа. , уговор више не обавезује стране. Последица раскида уговора са тренутним престацијама делује ex tunc ( ретроактивно), а са трајним престацијама делује ex nunc ( за убудуће).

Након раскида уговора, уговорне стране више једна другој ништа не дугују, али ако је обавеза извршена у целини или делимично од стране једног уговарача, она се мора ратити по правилима стицања без основа, а ако су обе стране делимично испуниле своје обавезе, реституција је обострана и по правилу истовремена, на начин како је извршена, ако није могуће вратити ствар, онда се враћа новчана потиввредност исте,а ако су обавезе биле у новцу, онда се рачуна и законска затезна камата од момента кад је исплата примљена. Поред реституције може се захтевати и накнада штете, као санкција за неиспуњење уговорне бавезе. Кривица се претпоставља, али је дужник може побијати (искључити).

Због доцње дужника, поверилац има право да тражи извршење обавезе,право да раскине уговор и право на накнаду штете.

Уколико поверилац освари право на извршење уговора, он може тражити и накнаду штете коју је претрпео због доцње дужника, а уколико тражи раскид уговора, онда има право да тражи повраћај датог као и накнаду штете, али мора доказати да је раскидом уговора претрпео штету и њену висину.

Уколико је треће лице прибавило ствар пре раскида уговора дејство раскида зависи од тога да ли је оно било савесно или несавесно. Уколико је било савесно, има право да задржи ствар, али ако је несавесно последице раскида уговора се протежу и на њега и он мора вратити прибављену ствар.

НИШТАВОСТ УГОВОРА

Уколико недостаје неки од битих елеменат за закључење уговора он не постоји, непроизводи равно дејство. Уговор се може закључити , али тако да у тренутку његовог закључења учињена повреда неког приватног интереса или су уговорне стране ушле у поље недозвољеног уговарања. У том случају уговор поизводи правна дејства док га суд у парничном поступку не лиши правног дејства и искључе га из правног промета.

Обзиром на разлоге ништавости уговори могу бити:

1. Апсолутно ништави

Апсолутно ништаву иговори су противни принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима. Они не производе правна дејства, али пошто се налазе у правном промету и ствтарају привид постојања и обавезности, суд мора констатовати њихову ништавост. Суд на ову ништавост пази по службеној дужности. Право на истицање ништавости не застарева, а могу се на ништавост позвати уговорне стране, сва лица која имају правни интерес и јавни тужилац.

Најчешћи разлог иштавости је недозвољеност предмета или каузе због повреде императивнх прописа или добрих обичаја. Када се ништавост утврђује у судском поступку, суд је дужан да на несумљив начин изричито определи да ли је у питању недопуштен предмет или основ уговора и да именује који је императивни пропис повређен или која правила морала, добрих обичаја или општи принципи јавног поретка.

16

Утврђивањем ништавости у судском спору, на императиван начин се спречава правна егзистенција уговора, они не производе правна дејства (као да нису ни постојали). Уколико су уговорне стране у целини или делимично испуниле своје обавезе из оваквог уговора, последица може бити:

I. реституција

Редовна последица апсолутне ништавости, уколико је уговор у целини или делимично извршен. Примењују се правила реституције код једностранообавезних и двостранообавезних уговора уговора

II. забрањена реституција

ређа последица апсолутне ништавости и тиче се стране која је несавесна. Уколико је једна страна у тренутку закључења уговора знала за разлоге ништавости нема право на повраћај датог. Савесна страна има право на реституцију. А уколико су обе стране несавесне одузима се предмет престације. Савесна страна може задржати предмет и тражити акнаду штете уколико је штета премашила вредност престације ( вредност тог предмета који је задржан) .

III. одузимање предмета престације

Примењује се код најтеже повреде слободе уговоарања која је учињена на пољу дизвољености предмета (предмет је ван промета). Уговорној страни која је примила предмет по основу забрањеног уговора, ЗОО налаже да исти преда општини на чијој територији има пребивалиште/боравиште/седиште.

Суд је овлашћен да по службеној дужности, зависно од околности случаја, наожи реституцију или одузимање предмета ( одредбе ЗОО о одузимању предмета су за њега само упућујуће). Када је страна савесна и предмет мањег значаја у већини случајева ће наложити реституцију.

Уколико је једна страна савесна, а друга несавесна ( забрањена реституција), имовински се кажњава несавесна страна, а савесној се обезбеђује паушана накнада штете.

Санкција одузимања предмета у корист државе се изриче када је предмет уговора ван промета.

Апсолутно ништави уговори се не могу конвалидирати.

2. Релативно ништави (рушљиви уговори)

Ови уговори садрже разлог ништвости којима се повређују имовински интереси уговорних страна или других одређених лица. Могу се поништити само на захтев заинтересованих лица и на њих суд не пази пос службеној сужности, нити се на њих могу позивати трећа незаинтересована лица, право на поништај је временски ограничено и по протеку 1 године од сазнања за разлог рушљивости, односно 3 године од дана закључења уговора, губи се право на истицање рушљивости и уговор остаје пуноважан.

Разлози за рушљивост уговора у:

i. Мане вољеii. Делимична пословна способност

Када се на захтев овлашћеног лица уговор поништи, дејства поништења делују ретроактивно, јер се сматра да је уговор био ништав од самог закључења. Пошто се овде вређају правни интереси странака, оне се могу споразумети да уговор конвалидирају (накнадно оснаже). Конвалидација је одрицање од права за поништај и оснажење уговора на тај начин.

17

СЛУЧАЈНА НЕМОГУЋНОСТ ИСПУЊЕЊА ОБАВЕЗЕ

Овај престанак је последица чињенице да дужник након закључења пуноважног уговора, због насталих околности, није у стању да задовољи интерес поверица и изврши своју обавезу. Случајна немогућност трајно онемогућава извршење обавезе и темељи се на правним и физичком несотацима.

Физички недостаци – када ствар пропадне услед природног догађаја или људске радње.

Правни недостаци – узрок немогућности испуњења је у правном поретку и његовим забранама (нпр. увоз извоз, забрана промета дуговане ствари и сл.).

Битно је да је и у једном и у другом случају испуњење обавезе постало немогуће из разлога за који није одговорна ни јрдна страна. Без обзира који је разлог у питању, мора бити случајна, нескривљена немогућност, за коју дужник не одговара, а која је натала пре испуњења његове обавезе. Обавеза претаје само ако је предмет индивидуално одређена ствар или незаменљива људска радња. У супротном дужник дугује обавезу. Уколико до немогућности испуњења дође у дужничкој доцњи, дужник сноси ризик случајне пропасти ствари.

СМРТ УГОВАРАЧА

Правло је да права и обавезе из уговора прелазе на универзалне сукцесоре уговарача. Смрћу дужника или повериоца обавеза престаје само ако је настала обзиром на лична својства уговарача или када је уговором то изричито предвиђено.

ПРОУЗРОКОВАЊЕ ШТЕТЕ

Проузроковање штете другоме представља посебан извор облигација. Субјекти тог односа су штетник (лице које је проузроковало штету), оштећени ( лице коме је нанета штета) и у одређеним случајевима одговорно лице ( лице које није проузроковало штету, али за њу одгвовара).

Да би се штетеа избегла неопходно је пажљиво понашање. У нашем праву се забрана проузроковања штете изриче посредно (општа забрана проузроковања штете другоме) и непосредно ( у само ЗОО који предвиђа у начелима да се свако мора уздржати од понашања којим би се могла нанети штета другоме).

ВРСТЕ ОДГОВОРНОСТИ ЗА ШТЕТУ

НЕУГОВОРНА ОДГОВОРНОСТ – настаје повреом опште забране проузроковања штете другоме

УГОВОРНА ОДГОВОРНОСТ – претпоставља постојање посебног правног односа између штетника и оштећеног, то је посебна (релативна) забрана проузроковања штете другоме

За обе врсте штете је заједничко да рађају обавезу накнаде штете.

Разлике су у следећем:

Неуговорна одговорност

- Штета је једина и основна обавеза штетника- Шира од уговорне, јер одговарају и лица које не поседују потпуну пословну способност, а одговара се и

на основу објективне (без кривице )и субкетивне одговорности - Уређена императивним прописима и не постоји могућност да се искључи одговорност споразумом- Дугује се потпуна накнада штете- Рок за застарелост почиње тећи од момента сазнања оштећеног за штету и штетника- Обавеза накнаде застарева у року од 3 године од сазнања за штету и штетника, односно у року од 5

година од настанка штете

18

Уговорна одговорност

- Штета је секундарна обавеза (основна је исплата дуга), а постаје онновна у случају раскида уговора- По правилу се одговара по основу кривице- Могуће је одговорност искључити споразуно- Дугује се предвидљива штета, а само у случају преваре или намерног испуњења, као и неиспуњења због

крајње непажње, поверилац има право да захтева од дужника накнаду целокупне штете која је настала због повреде уговора, без обзира на то што дужник није знао за посебне околности због којих је она настала

- Рок застарелости почиње доспелошћу обавезе- Уговорна обавеза застарева у време одређено за застаревање те обавезе

ОСНОВ ОДГОВОРНОСТИ

Основ одговорности је разлог због којег се одговара за штету. Постоји више основа оговорности, кривица, створени ризик и правичност.

1. Одоговорност због кривице ( субјективна одговорност)

Најстаији и најјачи разлог грађанскоправне одговорности. И у уговорној и у неуговорној одговорности за штету се кривица претпоставља. По основу кривице се одговара:

a) За своје штетне радњеb) У неким случајевима за штетне радње другог ( нпр. одговорност родитеља)c) Код угворне одговорности уколико дужник не испуни или закасни са испуњењем своје обавезе

2. Одговорност због створеног ризика (објективна одговорност)

Суштина је да штетник одговара независно од кривице. Он је најчешће крив и за штету али се његова одговорност не објашњава кривицом, него обавезом да сноси ризик штете. Подручје објективне одговорности представљају пре свега :

a) Штете од опасних ствари и опасних делатностиb) Други случајеви у којима се законом предвиђа да се одговара без обзира на кривицу

3. Одговорност по основу правичности

Правичност има улогу корективног основа одговорности, до изражаја долази када накнаде штете нису обухваћене ни кривицом ни створеним ризиком. Обзиром на то да ли је штета проузокована противравном или допуштеном радњем, разликују се :

a) Одговорност по основу правичности у ужем смислу- Претпоставља штету која је настала противправном радњом, али обухватаодговорност неодговорних

( родитељи који су одговорни за штету које проузрокује малолетно дете)b) Одговорсност по основу правичности у ширем смислу- Штета која је проузрокована правно допуштеним поступциа, које оштећени мора да трпи, јер нема право

на одбрану (нпр. штета изазвана у крајњој нужди)

ОДГОВОРНОСТ ПО ОСНОВУ КРИВИЦЕ

Она представља субјективну ддговорност, зато што се везује за личност штетника и његову кривицу. Конституисање ове дговорности зависи од основа одговорности, услова одговорности и разлога за искључење одговорности.

19

Степени кривице:

1. Намера – умишљај (dolus)- Када је штетник био свестан својих поступака и хтео или пристао да настане штетна последица2. Нехат - Врста блаже кривице у односу на умишљај. ЗОО познаје 3 врсте нехата:

1) Крајња непажња (culpa lata)- Кад штетник у одређеној ситуацији није испољио ни мнимум пажње

2) Обична непажња ( culpa levis)- Када штетник у одређеној ситуацији није испољио довољну (потребну) пажњу којом би спречио

наступање штетне последице

3) Пажња која се показује у сопственим пословима- Очекује се од лица која другима чине бесплатну услугу и од њих се захтева да се према добрима примаоца

услуге односе са пажњом коју поклањају сопственим пословима, а то је субјективно мерило за непажњу.

Одговорност по основу кривице се претпоставља и она се не доказује. Оборива је и штетник може доказивати да је настала без његове кривице.

Да би одговарало за штету лице мора бити урачунљиво, односно мира бити способан да схвати значај својих радњи и управља својим поступцима. Па је тако :

i. Малолетник до 7 године не одговара за штету, деликтно неспособанii. Малолетник од 7 до 14 године не одговара за штету, осим ако се докаже да је био способан за расуђивање,

делимично деликтно неспособанiii. Малолетник са навршених 14 година је потпуно деликтно способан, одговара за тету по општим

правилима одговорности за штету

Да би штетник био позван на одговорност по основу кривице морају бити испуњена два услова:

1. Постојање штете2. Постојање узрочне везе између радње штетника и штетне последице

ШТЕТА

Може бити :

1. Материјална

Материјална штета сем оже јавити у два вида:

i. Умењење имовине

Настаје услед умањења активе ( нпр. оштећње ствари, губитак или умањење зараде или прихода итд.) или повећања пасиве ( издаци или трошкови које не би имао да није било штете). У оба случаја се осиромашује оштећено лице, смањује се вредност његове имовине. Ова штета се назива још и обична, проста штета.

ii. Спречавање увећања имовине

Ова врста штете је измакла добит. То значи да је добит, која би по редовном току ствари или према посебним околностима, била остварена да је изостала радња штетника

20

2. Нематеријална

Настаје услед физичког или душевног бола, страха и поремећаја психичке или емоционалне стабилности.

3. Предвидива

Она коју је дужник (штетник) у тренутку закључења уговора морао предвидети као могућу последицу повреде уговора, с обзиром на чињенице које су му биле или морале бити познате.

4. Непредвивива

Она штета коју дужник (штетник) није мога предвидети у моменту закључења уговора.

УЗРОЧНА ВЕЗА

Сматра се да је штетник проузроковао штету уколико се његови поступци према штети односе као урок према последици. Штета често настаје из више узрока, аи се то решава тако што се налазе они узроци који објашњавају настанека штете.

Терет доказивања да је штетник проузроковао штету је на оштећеном. Изузетак постоји ако се је штета настала од опасне ставари или опасне делатности постоји законск претпоставка да потиче од те ствари односно деатности изузев ако се докаже да оне нису биле узрок штете.

Постоје различите правне теорије о узрочној вези ( торија еквивалентних узрока, најближег узрока, адекватне узрочности). Код нас се примењује теорија адекватне узрочности, а по њој узрок штете може бити само она радња која у одређеној животној ситуацији и по редовном току ствари доводи до настале штетне последице, значи да оно што је атипично, нередовно не може бити ни узрочно.

РАЗЛОЗИ ЗА ИСКЉУЧЕЊЕ ОДГОВОРНОСТИ

Извесне људске радње немају карактер противправности иако је њима проузрокована штета другоме. У неким случајевима искључење противправности спречава настанак обавезе накнаде штете, док се у другим случајевима штета мора надокнадити јер то захтева правичност.

Чињенице које искључују противправност штетне радње су:

1. Вршење јавне дужности

Радња лица које у оквиру своје службене дужности проузрокује штету.

2. Вршење права

Вршење права у границама одређеним законом није противправно чак и ако се њиме нанесе штета другоме. Али ако се то врши прекорачењем овлашћења, онда се то сматра злоупотребом права односно његоворм недиозвољеном употребом.

3. Пристанак оштећеног

Пристанак оштећеног да други према њему предузме одређену штетну радњу лишава га могућнсти да од штетника захтева накнаду штете проузроковане том радњом. Ништав је онај пристанак на ону штету која се чини радњом која је законом забрањена. Да би ристанак искључио противправнст штетне радње мора бити дат од пословно способног лица, мора бити дат пре него јередузета штетна радња и може се дати само за штету која није проузрокована радњом која је законом забрањена.

21

4. Нужна одбрана

Она одбрана која је неопходна да би учинилац од себе или другог одбио истовремени противправни напад који се није на други начин могао спречити. Нужна одбрана мора бити сразмерна нападу, јер у супотном долази до прекорачења нужне одбране и у том случају дужан је на накнаду штете.

5. Стање нужде

Постоји када се отклања истовремена нескривљена опасност која се на други начин није могла отклонити, а претило је наношење већег зла од оног које је радњом учињено. Према ЗОО када лице проузрокује штету у стњу нужде, оштећени може захтевати накнаду од лица које је изазвало опасност или лица од којих је штета отклоњена али само до користи коју је имало од тога.

6. Дозвољена самопомоћ

Право сваког лица да отклони повреду права када прети непосредна опасност, ако је таква заштита нужна и ако начин отклањања повреде права одговара приликама у којима је претећа опасност настала. У овом случају лице које је применом самопомоћи проузроковало штету није дужно накнадити је.

ОДГОВОРНОСТ ЗА ДРУГОГ

Одговорност за другог постоји када штету по закону не отклања штетник него неко друго лице које одговара за његове поступке. Основ одговорности је кривица такође, али се она огледа у пропуштању дужне пажње у вршењу надзора над душевно оболелим или малолетним лицем или при избору запослених или органа који су предузели штетну радњу. Кривица се претпоставља али је претпоставка оборива.

Правила о овој одговорности се примењују када штету роузрокује:

1. Лице неспособно за расуђивање

Уколико штету проузрокује ице које је услед душевне болести, заосталог умног развоја или других разлога није способно за расуђивање, одговара онај који је на основу закона, одлуке надлежног органа или уговора дужан да води рачуна о њему и да врши надзор над њим. Одговорно лице може бити родитељ, старатељ или здравствена установа у коју је лице смештено

2. Малолетник

За штету коју проузрокује малолетник одговарају родитељи или старатељи постоје 3 различите ситуације:

Дете до 7 година – родитељи одговарају за штету коју дете проузрокује без обзира на своју кривицу. Могу се ослободити одговорности ако постоје разлози за искључење одговорности која се не заснива на кривици него на ризику ( виша сила, радња оштећеног, радња трећег лица), али и ако је штета настала док је дете био поверено другом лицу, тада одговара то лице, не родитељи.

Уколико штету проузрокује малолетник који под надзозом старатеља, школе или установе одговара старатељ, школа или установа, осим ако докажу да су надзор вршили на начин на који су обавезни да га врше или да би штета настала и при брижљивом вршењу надзора

У случају када надзор не врше родитељи него неко други, онда у случају настанка штете оштећени има право да тражи накнаду од родитеља уколико је штета настала услед лошег васпитања малолетника, или рђавих породичних навика и примера, или кад се штета и иначе може приписати кривици родитеља. Ако је штету отклонило лице које има дужност надзора оно може од родитеља тражити регресну накнаду исплаћеног износа (регресна персонална суброгација). Када родитељ дговара заједно са дететом њихова обавеза према оштећеном је солидарна (одговорност малолетника који је деликтно способан не искључује

22

одговорност родитеља јер су такви малолетници најчешће платежно неспособни, у том смислу се и прописује та солидарна одговорност).

3. Запослени на раду или у вези са радом

За штету коју проузрокује запослени на раду или у вези са радом трећем лицу, одговара послодавац, осим ако докаже да је запослени поступао како је тебало у датим околностима. Послодавац одговара за све степене кривице запосленог. Оштећени накнаду може тражити и непосредно од запосленог, ако јештету проузроковао намерно. Послодавац који исплати накнаду штете трећем лицу, има право на регресни захтев према запосленом ако је штету проузроковао намерно или из крајње непажње. Регресни захтев застарева у року од 6 месеци од дана исплаћене накнаде штете.

4. Орган правног лица

За штету коју трећем лицу проузрокује орган правног лица у вршењу или у вези са вршењем својих функција одговара правно лице. Уколико није другачије одређено, правно лице има право на регресни захтев од лица које је штету проузроковало намерно или крајњом непажњом и тај захтев застарева у року од 6 месеци од дана исплаћене накнаде штете.

ОДГОВОРНОСТ ПО ОСНОВУ РИЗИКА – ОПАСНА СТВАР И ОПАСНА ДЕЛАТНОСТ

Одговорност која постоји без обзира на кривицу и њу ЗОО везује за опасне ствари и опасне делатности. ЗОО не садржи дефиницију тих појмова али се њихов појам одређује по појму опасности, однсно објективна могућност или вероватноћа наступања штете.

Опасна ствар – покетна или непокретна ствар чија употреба, положај, унутрашње особине или само постојање ствара повећану опасност за околину па мора бити надгледана и употребљавана са већом пажњом. У сваком конкретном случају се оцењује да ли нека покретна или непокетна ствар има или нема својства опасне ствари.

Положај ствари – изазива опасност за околину код висећих, разапетих, наслаганих и сличних површина, код предмета на ивицама прозора, зидова и сл.

Употреба ствари – ствара опасност за околину када је у стању погона који је повезан са било којом врстом енергије осим људске и животињске, то су нпр. машине, дизалице, вагони, парни котлови итд.

Унутрашње особине ствари – стварају опасност за околину кприродним, физичким, хемијским, механичким или другим својствима нпр. запаљиве материје, хемијске супстанце, радиоактивни материјал итд.

Само постојање ствари – ствара опасност за околину уколико се одоси на кранове, торњеве, дизалице итд.

Опасна делатност – је она која својом природом или условима обављања повећава опасност за околину, независно од опасних ствари, па мора бити организована и вршена уз примену посебних мера опреза и контроле. Такве су делатности нпр. организација високоризичних скупова, демонстрација, чување опасних затвореника итд.

Ако се опасна делатност обавља употребом опасних ствари онда се губи значај самосталног чиниоца одговорности, опасна ствар конзумира опасну делатност. А ако се опасна делатност обавља без опасне ствари она је самостални чинилац одговорности.

Да би настала одговорност за опасне ствари и опасну делатност неопходно је да постоји штета и узрочна веза између употребе опасне ствари односно опасне делатности и настале штете.

СУБЈЕКТИ ОДГОВОРНОСТИ

Субјекти одговорности су имаоци опасних ствари и организатори опасних делатности.

23

1. Ималац опасне ствари – власник или држалац те ствари. Власник одговара уколико је непосредни држалац ствари, а ако му је на противправан начин ствар одузета, за штету која од ње потиче одговара онај који ствар дри, а не власник. Уместо власника одговара и лице коме је он ствар поверио да се њоме служи или лице које је дужно да ствар надгледа, а није код њега на раду. За штету одговара држалац и када је штета произашла из неке скривене мане, односно скривљеног својсктва ствари, на шта му власник није скренуо пажњу.у том случају лице које је платило накнаду оштећеном има право да од власника тражи регрес за цео износ. Ако је власник поверио ствар лицу које није осопособљено, односно овлашћено да са њом рукује онда ће једино ималац бити одговоран за штету која настане д те ствари (нпр. дао аутомобил лицу које нема дозволу или не зна да вози).

2. Организатр опасне делатности – лице које се бави опасном делатношћу. Одговарају за штету која се деси њиховом делатношћу.

РАЗЛОЗИ ЗА ИСКЉУЧЕЊЕ ОДГОВОРНОСТИ

Ималац/држалац ствари се може ослободити од одговорности за штету од опасне ствари или делатности у случају више силе, радње оштећеног или радње трећег лица.

Виша сила – уколико докаже да је штета настала услед неког узрока који се налазио ван ствари а чије је дејство било немогуће предвидети, отклонити и избећи.

Радња оштећеног – уколико докаже да је до штете дошло искључиво радњом оштећеног коју није могао предвидети и чије последице није могао избећи или отклонити. Радња оштећеног мора бити таква да има обележја више силе односно да је ималац опасне ствари није могао предвидети и да њене последице није могао избећи или отклонити.

Радња трећег лица – ослобађа се одговорности за штету уколико докаже да је штета настала искључиво радњом трећег лица коју он није могао предвидети и њене последице ије могао отклонити или спречити. Радња трећег лица мора бити скривљена али за имаоца опасе ствари мора имати својство више силе.

СВАКАКО МОРА БИТИ ВИША СИЛА ДА БИ СЕ ОДГОВОРНОСТ ИМАОЦА ОПАСНЕ СТВАРИ МОГЛА ИСКЉУЧИТИ!!!

ПОДЕЉЕНА ОДГОВОРНОСТ

Основ одговорности обавезује штетника да накнади проузроковану штету. Разлози за искључење доводе до ослобађања штетника од одговорности да накнади штету. Због различиих последица, основ одгворности о разлози за искључење одговорности не иду заједно ако се јаве у пуном капацитету. Али се могу рожимати са делимичмним капацитетом и тада имамо подељену одговорност. У тој ситуацији паралелно стоје и основ одговорности и разлози з аискључење одговорности. Поента је следећа, да уколико за штету о опасне ствари или делатности је делиично крив и сам оштећени онда штета од пасне ствари/делатности неће имати апсолутно дејство па ће то утицати и на висину накнаде штете јер ће она бити мања сразмерно кривици оштећеног. Подељену одговорност деле штетник и оштећени, а удео сваког од њих утврђује суд у сваком конкретном случају, сразмерно доприносу настанку штет, а сразмера се одређује процентуално (нпр. 10:90 или 60:40, 50:50 итд).

ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ОДГОВОРНОСТИ

Ови случајеви се односе на:

1. Одговорност учесника удеса моторним визилима- Уколико је удес проузрокован искључиво кривицом једног лица онда се примењују правила о

одговорности по основу кривице, ако постоји обострана кривица, онда сваки ималац одговара за

24

укупнуштету коју су претрпели сразмерно степену своје кривице. За штету коју претрпе трећа лица, имаоци моторних возила одговарају солидарно.2. Одговорност произвођача ствари са недостатком

- Ко у промет стави ствар коју је произвео, а она због неког недостатк за који није знао представља опасност штете за лица и ствари одговара за штету која настане због тог недостатка. Произвођач одговара за опасна својства ствари уколико није предузео ништа да спречи штету коју је могао предвидети. Произвођач одговара по правилима објективне одговорности.3. Одговорност услед терористичких аката, јавних демонстрација и манифестација

- Одговара држава чији су органи били дужни да спрече настанак штете. Држава има право да захтева регресну накнаду исплаћеног износа од лица које је штету проузроковало, ово право застарева у року од 3 године.4. Одговорност у вези са обавезом закључења уговора

- Лице које је по закону обавезно да закључи неки уговор дужно је да уколико тај уговор не закључи накнади штету, на захтев заинтересованог лица без одлагања ( нпр. обавезно осигурање од одговорности за власнике моторних возила5. Одговорност због ускраћивања неопходне помоћи

- Ко без опасности по себе ускрати неопходну помоћ ицу чији су здравље и живт угрожени одговара за насталу штету коју је према околностима случаја могао предвидети. Суд може то лице ослободити накнаде штете из разлога правичности.6. Одговорност за штету од животиње

За штету кју проузрокује животиња одговара њен власник по правилима објективне одговорности без обзира да ли је у моменту настанка штете било код њега или ван његове контроле.

7. Одговорност за штету од грађевине- За штету од грађевине одговара њен ималац. Ималац грађевине у изградњи је инвеститор и извођач

радова, аизграђене грађевине њен власник/дралац.

НАКНАДА ШТЕТЕ

ПРАВО НА НА НАКНАДУ ШТЕТЕ - општа правила о праву на накнаду штете

A. Накнада штете због неиспуњења или задоцњења

Дужник који не испуни добровољно своју обавезу или задоцни са њеним испуњењем дужан је да уз извршење дуга накнади и штету коју је повериоцу проузроковао повредом своје обавезе. Он је и дужан и одгворан повериоцу због неиспуњења или због рђавог испуњења.

За дужника који не испуни своју обавез или са испуњењем задоцни претпоставља се да је крив, али се претпоставка кривице одоси само на обичну непажњу, док се кривица у облику групе непажње и намере мора доказивати, а у том случају да би оствари право на накнаду штете поверилац мора доказати постојање дужникове обавезе и штету која му је проузрокована повредом те обавезе.

B. Уговорно проширење, ограничење или искључење одговорности

Одредбе којима се регулише дужникова одговорност за штету због кршења уговорне обавезе имају по правилу диспозитивни карактер, па уговорне стране ту одговорност споразумно могу проширити, ограничити или искључити.

Проширење одговорности – може се проширити и на одговорност за случајеце за које он иначе не би одговоарао, али се извршење ове обвезе не може захтевати ако би то било у супротности са начелом савесности и поштења.

25

Искључење одгворности – уговором се поверилац унапред одриче права на накнаду штете. Ова могућност се законом ограничава (због злоупотребе) како би се штитили интереси слабије уговорне стране. Одгворност дужника за намеру или крајњу непажњу се не може унапре уговором искључити. Суд може поред тога на захтев уговорне стране поништити одредбу о искључењу одгвоорности за обичну непажњу ако је тај споразум произашао из монополског положаја дужника или из било којег неравноправног односа сауговарача.

Ограничење одговорности – најчешће се одређуе највишим износом накнаде која ће се дуговати. Ова одредба је пуноважна само ако није у очигледној несразмери са насталом штетом и ако за оређени случај није законом предвиђено нешто друго.

C. Обим накнаде и кривица повериоца

Одговорност дужника за кршење преузете обавезе ограничена је само на предвидљиву штету. По ЗОО поверилац има право на накнаду обичне штете и измакле добити које је у дужник у време закључења уговора морао предвидети као могуће последице повреде уговора, а обзиром на чињенице које су му у тренутку закључења уговора биле познате или морале бити познате. У случају преваре, крајње непажње или намерног неиспуњења обавезе поверилац има право да захтева накнаду целокупне штете која је настала због повреде уговора без обзира на то што дужик није знао за посебне околности због којих је штета настала. У сучају да у насталој штети имају удела и поверилац и дужник, онда се накнада за дуг повериоцу сразмерно смањује.

1. Нанада материјалне штете

Накнада материјалне штете може бити натурална (натурална реституција - успостављање стања какво је било пре настанка штете) или новчана ( отклањање штетних последица новчаном накнадом – до ње долази када кније могућа натурална реституција или када оштећени захтева накнаду у новцу).

Одлике новчане накнаде материјалне штете

Оне се тичу:

доспелости обавезе – сматра се доспелом у тренутку настанка штете наследивости права – ово право иа имовински карактер тако да потраживање, у случају смрти

оштећеног, прелази на наследнике, али ако се накнада исплаћује у облику ренте прелазе само потраживања која су доспела до тренутка смрти.

процене штете – висина накнаде се процењује према околностима у времем закључења главне расправе, односно доношења судске одлуке, при чему се узима у обзир тржишна вредност уништених или оштећених ствари. Када је ствар уништена или оштећена кривичним делом, може се узети у обзир и афекциона вредност ствари

застаревања потраживања – потраживање застарева у року од 3 године од када је оштећени сазнао за штету и починиоца, односно у року од 5 година од настанка штете, а када је штета проузрокована кривичним делом рок застарелости је једнакроку застарелости кривиног гоњења

Накнада обичне штете и измакле добити

Висина обичне штете сеодређујеје према тржишним ценама у време доношења судске одлуке уколико другачије није одређено законом.

Висина накнаде шете услед измакле користи се одређује тако што се узима у обзир добитак који се основано могао очекивати а чије је остваривање постало немогуће проузроковањем штете или пропуштањем одређене радње.

26

Потпуна накнада

Уколико после проузроковања штете дође до инфлације или другог сличног поремећаја тржипта па због тога вредност новца опадне, суд те околности узима у обзир и досуђује накнаду у валоризованом износу који је отребан да се ситуација оштећеног доведе у стање у којем би била да није било штетне радње.

Снижење накнаде

Суд ће водећи рачуна материјалном стању оштећеног досудити мањи износ накнаде него што је вредност штете уколико није проузрокована намерно ни крајњом непажњом, а штетник је слабог имовинског стања и исплата накнаде штете би га довела у оскудицу.

Подељена одговорност

Када је оштећени допринео настанку штете, онда се одговорност дели . Подела накнаде је процентуална.

Накнада у облику новчане ренте

У случају смрти, телесне повреде, оштећења или другог узрока штете која се сукцесивно протеже и у будућност, накнада се по правилу одређује у облику новчане ренте, доживотно или за одређено време. Доспели износи се досуђују у једнократном износу док се недоспели одређују месечно унапред уколико суд не одреди нешто друго. Оштећени има право да захтева потребно обезбеђење исплате ренте. Уколико штетник по налогу суда не пружи обезбеђење, оштећени има право да захтева исплату укупног износа који се утврђује према висини месечног оброка и вероватном трајању оштећениковог живота ( ако је рента доживотна). Суд то израчунавање ради помоћу вештака. Пресуда о утврђивању новчане ренте се доноси под клаузулом rebus sic santibus ( док такво стање траје) па се њена висина може мењати ако се стање промени.

Накнада штете у случају смрти

Подразумева се противправно лишавање живота неког лица. Накнада штете тада обухвата:

Трошкове лечења и изгубљену зараду –уколико смрт није одмах наступила Уобичајене трошкове сахране Штету због изгубљеног издржавања или помоћи – припада свим лицима која је издржавао или трајно

помагао

Право на ренту због изгубљеног издржавања или помоћи је привременог карактера и траје само за оно врме за које би убјено лице верватно живело, а гаси се када издржавано лице буде у стању да се само издржава

Накнаде штете у случају телесне повреде и оштећења здравља

Код телесне повреде или оштећења здравља надокнађују се следећи облици настале штете:

Трошкови лечења – сва средства неопходна за лекара, лекове итд. Зарада изгубљена услед привремене неспособности за рад за време лечења Зарада изгубљена због потпуне или делимичне неспособности за рад

Накнада штете у случају повреде части и ширења неистинитих навода

Ко другоме повреди част или о другоме износи неистине о прошлости, знању, способностима или било чему другом, а зна или би могао знати да је то неистина и тиме проузрокује материјалну штету дужан је ту штету накнадити. Неће одговарати за штету ако је неистинито саопштење дао не знајући да је неистинито.

27

2. Накнада нематеријалне штете

Може бити натурлна ( могућа само код штете услед повреде права личности и то у огледу објављивања пресуде , исправке или повлачење изјаве на трошак штетника) и новчана ( отклањање штетних последица новчаном накнадом).

Новчана накнада нематеријалне штете се одређује у једнократном, паушалном износу. Тај износ утврђује суд по слободној оцени у контексту свих околности случаја и зависно од интензитета и трајања поремећаја физичке и емоционалне равнотеже. Ова накнада има строго лични карактер и није преносива на наследнике, па се гаси смрћу оштећеног. Али уколико је новчано потраживање признато правноснажном судском одлуком или писаним споразумом оно прелази на наследнике, али не у функцији накнаде штете него у општој функцији коју новац има. Новчана накнада мора бити правична. За досуђивање новчане накнаде неимовинске штете постоје одређена правила:

Свођење штете на грађански деликт – сведено је на одштетну одговорност односно одговорност за грађански деликт, овог облика накнаде нема код уговорнеодгворности

Оправданост – ова накнада се досуђује ако суд нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдава

Рестриктивност у погледу круга оштећених – кос остваривања накнаде за случај смрти или тешког инвалидитета круг лица је сведен на чланове његове уже породице

Ненаследивост потраживања – због тога што су ова права личног карактера и преносива су једино у случају када су досуђена правноснажном судком одлуком или ризнта писаним споразумом.

ОДГОВОРНОСТ ВИШЕ ЛИЦА ЗА ИСТУ ШТЕТУ

Често се догађа да више лица проузрокује исту штету. У проузроковању те штете они могу учествоват посредно ( као подсрекачи или помагачи) или непосредно ( као извршиоци), а могу је проузроковати радећи заједно или одвојено ( независно један од другог).

Солидарна одговорност штетника

Правило је да уколико штету проузрокује више лица заједно они солидарно одговрарају, с тим што зајено са њима одговарају и подстрекач и помагач као и онај који је помогао да се лица одговорна за штету не открију.

Солидарно одговарају и лица која су штету проузроковала радећи независно једна од другог ако се њихови удели не могу утврсити као и лица која су на неки начин међусобно повезана, уколико је несумњиво неко од њих проузроковало штету а не може се утврдити које је тачно то лице. Посебно се предвиђа и солидарна одговорност наручиоца и извођача радова на непокретности за штету која је проузрокована трећем лицу у вези са извођењем тих радова.

Регрес исплатиоца – солидарни дужник који је извршио накнаду штете има право регреса од осталих дужника. Висина сваког удела дужника се одређује према степену кривице и тежини последица које су проистекле из његовог деловања, а ако е не могу утврдити удели онда су једнаки.

СТИЦАЊЕ БЕЗ ОСНОВА

Стицање без основа настаје тако што део имовине једног лица пређе у имовину другог лица али тај прелаз нема свој основ у неком правном акту или закону. Такво стицање се сматра неоснованим и стицаоцу се намеће обавеза да оно штео је на тај начин стекао врати, а уколико то није могуће онда да накнади вредност постигнутих користи. Стицање без основа постоји и када је постојао онснов у тренутку стицања ствари али је касније тај основ

28

отпао или се није остварио. Ради повраћаја онога што је стечено неосновано или накнаде његове вредности, лице на чији је рачун обогаћење уследило може подићи тужбу против стицаоца (conditione sine causa).

Да би астало неосновано обогаћење неопходно је:

1. Обогаћење једног лица

Увек се огледа у увећању имовине и може се десити на два начина:

A. Увећање имовине

Може уследити порастом активе или смањењем пасиве. Актива расте стицањем стварних или тражбених права или стицањем државие, а пасива се опада када дуг не плати онај који има обевезу его то учини неко други верујући да плаћа свој дуг.

B. Спречавање умањења имовине

Када је по редовном току ствари требало доћи до увећања имовине одређеног лица, али до тога не дође зато што неко лице одбија да плати оно што дугује за коришћење ствари или услуге.

2. Осиромашење другог лица

Обогаћење стицаоца треба да настане на рачун другог лица, тај услов је испуњењ ако обогаћење једног дведе до осиромашења другог лиц, односно умањења његове имовине. Осиромашење и обогаћење су међусобно условљени.

3. Недостатак правног основа

Основ обогаћења не постоји, односно до њега се долази без пуноважног основа. Може доћи или када уопште није постојао правни основ или је касније он отпо или се није остварио.

ОБЛИЦИ НЕОСНОВНОГ ОБОГАЋЕЊА

Стицање без осонова може настати неком радњом осиромашеног лица , Али то и услед радње обогаћеног или неког трећег лица као и услед неког спољног догађаја.

1. Обогаћење услед радње осиромашеног лица

Неосновано обогаћење најчешће настаје неком радњом осиромашеног лица. До овог облика обогаћења може се доћи на следеће начине:

Исплатом недугованог

Подразумева случај када нко плати недуговано, односно када изврши нешто што није требао да изврши. У том случају исплатилац има право да тужбом преко суда захтева повраћај датог (condictio in debiti).

За исплат недугованог потребно је да се кумулативно испуне следећи услови:

1. Да је плаћање извршено ради испуњења неке обавезе- Исплата представља испуњење непостојеће обавезе2. Да је исплаћен непостојећи (привидан) дуг- Привидан дуг есте непостојећи дуг и он обухвата све дугове који никада нису настали ( оне који нису

настали или су у тренутку исплате били угаени). Дуг који никада није ни настао јесте дуг из непостојећег правног посла, а дуг који је угашен јесте онај из поништеног рушљивог уговора или раскинутог уговора или уговора који је закључен под раскидним условом који није настапо. Ви дугови су апсолутно нестарни.

29

- Међутим има дугова који су релативно нестварни и то су туђи дуг који је исплатила подмирио верујући да је његов или властити дуг који је исплаћен погрешном лицу за које је сматрао да је поверилац или дуг који је измирен неком другом чинидбом, а не оном којом је требало (нпр дуговао телевизор, а дао монитор).

3. Да је исплатилац био у заблуди- Заблуда постоји ако је исплатилац веровао да дугује оном коме је извршио исплату. Заблуда се не тражи у

следећим случајевима: Када је исплатилац заржао право да тражи враћање Када је исплатилац дуг платио да би избегао принуду Када је дуг плаћен дв пута Када је исплатилац био принуђен на исплату дуга

Исплатом обзиром на основ који се није остварио

Постоји када је настанак основа био у изгледу аи се из разних разлога није остварио. Право на враћање датог настаје када се покаже извесним да се основ неће остварити, односно када истекне време у коме је требало да се оствари. Право на враћање датог не припада оном лицу које осујети остваривање основа.

Исплатом на осов који је касније отпао

У тренутку испуњења је радња имала свој правни основ али је он касније отпао. Основ може отпасти и када испуњење постане немогуће због више силе или неког другог узрока који се не може избећи нити отклонити.

2. Обогаћење услед радње обогаћеног лица

Услед саме радње обогаћеног на коју није био овлашћен. Та радња је увек недозвољена и своди се на неосновано присвајање вредности туђе имовине. Присвајање се може састојати у неовлашћеном коришћењу или неовлашћеном утрошку туђе ствари.

3. Обогаћење услед радње трећег лица или случајног збивања

Може настати када треће лице туђу ствар употребљава у корист другога а не постоје услови за незвано вршење туђих послова и кад треће лице помеша или споји покретне ствари различитих власника. Мешање и спајање је могуће услед више силе или неког другог спољног догађаја.

ДЕЈСТВА СТИЦАЊА БЕЗ ОСНОВА

Стицањем без основа настаје облигацини однос између обогаћеног и осиромашеног лица. У том односу обогаћени има статус дужника, а осиромашени повериоца. Стицалац мора осиромашеном вратити оно чиме се неосновано обогатио, а обим његове обавезе зависи од тога да ли је био савестан или несавестан. Свесно лице има знатно повољнији положај од несавесног.

Уколико је обогаћени савестан реституција га не може довести у такво имовинско стање које је горе од оног које би био да до снеоснованог обогаћења није дошло. Његова обавеза се своди на враћање користи које има у тренутку истицања захтева за повраћај. Ваћа се оно што се затекло. Уколико нема вие користи нема ни обавезе повраћаја стеченог односно накнаде одговарајуће вредности.

Уколико је обогаћени несавестан онда има обавезу да врати вредност укупне користи коју је стека, односно и оно што постоји, што је преостало у моменту уистицања захтева али и вредност онога што је уништено, изгубљено, отуђено или оштећено, а уз то дугује и вредност плодова као и затезну камату од дана стицања.

ТУЖБА ЗА СТИЦАЊЕ БЕЗ ОСНОВА

Ако обогаћено лице одбије да успостави раније стање имовине осиромашеног лица оно може поднети тужбу збг неоснованог обогаћења. Ова тужба је лична. Код кондикцијског враћања ранији власник који је који је изгубио

30

својину тражи поновно успостављање исте, а заједно са њом и враћање ствари на којој је то право успостављено. Тужба је лична зато што осиромашено лице може поднети захтев само против лица које се обогатило, односно његових наследника. Против других лица се не може поднети чак и када су сингуларни сукцесори обогаћеог лица. Захтев се односи на ствар или право који су стечени без основа, а ако је ствар или право отуђило уз накнаду онда на оно што је за њих добијено.

Кондикцијска тужба и тужба због неиспуњења и тужба због неиспуњења уговорне обавезе се међусобно искључују и не могу се паралелно употребити. Такође се искључују и кондикцијска и својинска тужба. Што се тиче кондикцијске тужбе и тужбе за накнаду штете оне се међусобно искључују, али уколико пресудом по кондикцијској тужби није постигнуто потпуно обештећење, онда е може поднети тужба за накнаду штете како би се остварила разлика.

Потраживање по тужби за стицање без основа застарева у року од 10 година.

ПОСЛОВОДСТВО БЕЗ НАЛОГА

Пословодство без налога јесте уствари незвано вршење туђих послова. Правило је да се туђи послови не могу обављати без налога, али постоје одређени изузеци када је ово вршење туђих послова дозвољено под одређеним условима. ЗОО садржи одредбе о допуштеном, недопутеном и неправом пословодству.

Допуштено незвано вршењетуђих послова

Оно једоуштено једино у заштити интереса онога који је сам требало да их предузме. Туђи посао се може обвавити ако нешто не трпи одлагање, зато што ономе ко треба да га обави не прети штета или пропуштање очигледне користи. Ако се такав посао обави узима се да је извршен за рачун оног коме је користио. Незвано вршење туђих послова постоји увек када неко без налога/овлашћења обави послове у интресу и за рачун ица које је требало само да их обави. Тада насаје однос између посленика без налога и господара посла. Није неопходно да ови субјекти имају ословну способност.

Да би настао облигациони однос из незваног вршења послова неподно је да кукмулативно буду испуњени следећи услови:

1. Да је посао вршен или извршен - Радња вршења односно извршења посла мора бити активна. Послови могу бити физички (спасавање

имовине господара) или правни ( куповина ствари за господара). Ако су послови били неопходни довољно је да су вршени, али ако су били корисни онда морају бити извршени.

2. Да је туђ- Посао мора бити туђ, а то значи да није послеников. Може бити туђ објективно ( ако га у редовној

ситуацији бавља неко трећи који се таквим послом бави, а не посленик нпр. ватрогасац или водоинсталатер) или субјективно ( ако га у редовној ситуацији може обавити свко али га обавља посленик зато што зна да господар то жели, нпр. куповина недостајућег предмета у колекцији).

3. Да је у интересу господара- Допуштено је само ако је у интересу господара. Интерес може бити материјални (отклањање опасности од

штете) или нематеријални (жељено задовољство). Корисност може бити објективна ( код гашења пожара) или субјективна (куповине недостајуће филателистичке марке). Виши степен корисности је нужност и она се јавља у случајевима отклањања опасности од штете (претња од експлозије, поплаве и сл.).

4. Да није било налога или овлашћења

Незвани посленик поступа без налога/овлашћења господара, на своју руку. Он уствари поступа независно од било које друге правне обавезе која има основ у закону, уговору или у једностраној изјави воље. Овај услов је испуњен када је посленик погрешно сматрао да има овлашћење односно обавезу да обави туђи посао.

31

5. Да постоји намера пословође без налога да тражи накнаду

Овај услов се претпостављ и тиче се награде и трошкова. Награде се односи на рад у обављању посла, а накнада трошкова на издатке које је имао у обављању посла. Ова претпоставка постојања намере је оборива, терет обарања је на господару посла, он треба да докаже да је посленик обавио посао доброчино.

Обавезе посленика:

1. Уредно и савесно вођење послова – дужан да поступа са пажнјом доброг домаћина2. Обавештење господара посла - дужан је да га обавести о свом поступку што пре и да започети посао

настави док господар посла не преузме бригу о њему3. Полагање рачуна –дужан је да по завршеном послу положи рачун у уступи господару посла све што је

прибавио ршећи његов посао4. Накнада штете – дужан је да господару посла накнади штету коју је проузроковао вршећи његов посао,

према општим правилима о одговорности, али је његова одговорност неште блажа јер се предвиђа да суд може смањити његову одговорност или га сасвим ослободити одгворости за непажњу.

Обавезе господара посла:

1. Ослобођење пословође без налога од обавеза – дужан је да ослободи пословођу без налога свих обавеза које је због посла преузео а себе и да преузме обавезе које је закључио у његово име

2. Накнада за издатке и претрпљену штету – дужан је да пословођи без налога накнади све корисне и нужне трошкове као и штету коју је овај претрпео чак и ако очекивани резултат нје постинут

3. Примерена накнада за труд – дужан је да пословођи без налога плати примерену накнаду за труд ако је овај отклонио штету или прибавио корист посла која у свему одговоара његовим намерама и потребама госпадара посла

Недопуштено незвано вршење туђих послова

Незвано вршење туђих послова је недопуштено ако се обавља упркос забрани господара посла. Посленик је у том случају знао или могао знати за забрну и он нема права која има посленик код допуштеног пословодства без налога. Ово није извор облигација и онај ко врши туђе послове недопуштено дужан је да накнади штету коју на тај начин проузрокује. Али уколико се господар посла окористио стечену вредност не може задржати јер би постојало неосновано обогаћење, а може и накнадно одобрити неки посао. Забрана вршења посла не делује ако је противна закону или моралу ( нпр. ускраћивање помоћи лицу у невољи) или ако се односи на законску обавезу која не трпи одлагање ( нпр. законско издржавање детета), јер је вршење послова противних овој забрани недопуштено.

Неправо пословодство без налога

Уколико га посленик предузима са намером да постигнуту корист задржи за себе. Неправи посленик има обавезу да на захтев господара посла положи рачун и да преда све користи које је постигао. Господар посла од њега мое захтевати и повраћај у пређашње стање и накнаду штете.

ЈЕДНОСТРАНЕ ИЗЈАВЕ ВОЉА

Неке једностране изјаве вољњ спадају у изворе облигација. По ширем схватању ту спадају пословодство без налога, стицање без основа, понуда за закључење уговра, јавно обећање награде и издавање хартија од вредности. По ужем схватању у једностране ијаве улазе само јавно обећање награде и издавање хартија од вредности. Наш ЗОО прихвата уже схватање.

32

1. ЈАВНО ОБЕЋАЊЕ НАГРАДЕ

Постоји када неко јавним огласом обећа неодређеном броју лица да ће дати награду ономе ко буде извршио одређену радњу, ко постигне неки успех или се нађе у одређеној ситуацији. У овом случају је карактеристично да се обавеза ствара само за онога ко јавно обећа награду, а остала лица немају дужност да да изврше ту захтевану радњу. Уколико се деси да неко изврши затевану радњу ако није за њу знао или је награда обеана пошто је радња извршена, стиче право на награду.

Услови потребни за јавно обећање накнаде:

1. Обећање награде – обећалац може бити физичко ( мора имати пословну способност) и правно лице ( за њега даје обећање законски заступник – директор или други орган пословођења).

2. Јавни оглас – обећање мора бити учењено јавним огласом како би са њега сазнало што више лица (објавити у новинама, на радију, телевизији и другим средствима јавног информисања)

3. Обраћање упућено неодређеном броју лица – круг лица може бити шири ( читаовима одређеног листа, слушаоцима радија, гледаоцима телевизије) и ужи ( ако се обраћа студентима одређеног факултета, купцима у одређеној продавници и сл.), зависно од воље обећаоца.

4. Одређеност радње и успеха који треба постићи – радња мора бити стриктно одређена, уз претходни услов да је допуштена и могућа

5. Одређеност награде – у сваком јавном обећању мора бити одређена награда за извршење радње. Награда се најчешће даје у новцу, али може бити и нека ствар (нпр.сат), медаља, диплома и сл.

Опозивање и дејство јавног обећања награде

По правилу се може опозвати и опозив је могућ све до извршења радње за коју је награда обећана, а то се чини на исти начин како је дато саопштење за нагрду. Али лице које је извршило радњу, а није знало да је награда опозвана, има право на обећану награду, а оно које је имало одређене издатке ради извршења радње има право на њихову накнаду, осим ако обећавалац не докаже да су они учињени узалуд. Обећање се не може обуставити ако је дат рок за извршење радње, односно за обавештење о постигнутом резултту или остварењу одређене ситуације или ако се обећалац одрекао права на опозив.

Право на награду стиче лице које је прво извршило радњу за коју је награда обећана. Али уколико више лица истовремено изврши радњу онда им припадају једнаки делови награде, ако из разлога правичности није потребно другачије подлити. Ако је награда условљена конкурсом, о додељивању награде одлучује организатор конкурса, односно његов орган. Када нису поштована правила конкурса учесник има право побија одлуку. Организатор стиче право својине или друго право на делу које је на конкурсу награђено само ако је то наведено у конкурсу.

Обавеза обећаоца награде престаје ако га у року одређеном у огласу нио не обавести да је извршио потребну радњу, постигао успех или испунио постављене услове. Ако тај рок није био одређен, онда право престаје у року од 1 године од дана објављивања огласа. Извршилац радње има право на награду из обећања, али нема обавезу та ту награду и прими, може је одбити.

2. ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

Хартија од вредности јесте строго формална писмена исправа којом се њен издавалац обавезује да испуни чинидбу уписану на исправи њеном законитом имаоцу. Нужан услов да се оствари право из хартије од вредности је да је ималац поседује. Зато се треба разликовати право на хартију ( стварно раво, увек право својине) и право из хартије ( може бити стварно или облигационо право. Само ко има право на хартију може остварити права из хартије од вредности.

Пошто су хартије од вредности строго формалне јавне исправе, неопходно је да садрже следеће елементе (битни састојци), како би производиле дејство:

33

1. Означење врсте хартије2. Подаци о издаваоцу хартије3. Подаци за идентификацију имаоца права ( да ли је на доносиоца, на име или по наредби)4. Означење обавезе из хартије5. Место и датум издавања хартије, а уколико се издаје у серији, онда и серијски број6. Потпис издаваоца хартије, а кад се издаје у серији, факсимил потписа7. Друге елементе прописане посебним прописима

Хартије од вредности имају широку примену јер су подесне за доказивање, преношење и остваривање права. Постоје три врсте хартија од вредности:

o Хартије на доносиоца – законити ималац је њен доносилацo Хартије на име – законити ималац је лице на чије име она гласиo Хартије по наредби – законити ималац је лице на које је по наредби хартија уредно пренета

Пренос хартија од вредности зависи од тога о којој је хартији реч. Право из хартије на доносиоца се преноси њеном предајом, право из хартије на име се преноси цесијом, а посебним законом може бити одређено да се преноси индостаментом, а право из хартије по наредби се преноси индостаментом.

ДЕЈСТВА ОБЛИГАЦИЈА

Дејство облигационих односа се испољава у правима и обавезама лица која у њему учествују. Поверилац је од дужника овлашћен да захтева испуњење обавезе, а дужник је дужан да у извршавању своје обавезе поступа са потребном пажњом као и да је испуни савесно и онако како гласи. Уколико сцоју обавезу не испуни, поверилац га може на то принудити уз помоћ суда, с тим што дужника у том случају могу поготити различите правне последице.

Ко не испуни обавезу на време из облигационог односа, излаже се ризику да га суд, по тужби повериоца на то натера, обавезујући га још и на накнаду штете. Код уговора постоји и опција раскида правног посла и накнада штете. Ове могућнсти неће задовољити повериоца којем је у интересу да постане власник ствари, па како би се то остварило он може прибећи средствима обезбеђења потраживања. Она могу бити лична и стварна. Средства личног обезбеђења су облигационог порекла и то су: уговорна казна,јемство, одустаница, затезна камата и солидарност дужника, а средства стварног обезбеђења су: капара, кауција, залога и ретененција.

1. Уговорна казна

Споразумно одређена новчана сума или нека друга материјална корист коју дужник обећава да ће платити/прибавити повериоцу уколико своју обавезу не испуни уопште или је испуни са закашњењем. Споразум се може закључити у виду клаузуле у главном уговору или као посебан уговор. Може бити закључен само ради обезбеђења неновчаних потраживања јер се за новчана обезбеђује законска затезна камата. Уговорна казна је акцесорна обавеза и дели судбину главне ствари. Њу по свом нахођењу одређују поверилац и дужник. Онасе обично одређује паушално ( у једном укупном износу), али може бити одређена и сукцесивно ( за сваки дан закашњења). Висина уговорне казе мора бити сразмерна висини главне обавезе у случају да то није онда је суд може умерити. Уколико је уговорена за неизвршење обавезе онда је акцесорна и поверилац може захтевати или испуњење главне обавезе или уговорну казну, али не може тражити и једно и друго. Ако је уговорена због задоцњења онда је комплементарна са главном обавезом и поверилац може захтевати и испуњење главне обавезе и уговорну казну.

Уговорна казна није условљена штетом. Тако поверилац може уговорну казну захтевати и када њен износ премаши висину штете коју је претрпео и када штета није ни настала. Да би се ово право реализовало поверилац мора доказати да штета стварно постоји јер право на уговорну казну није условљено штетом, за њу је довољна кривица дужника која се претпоставља. Уговарањем ове казне поверилац не губи законска права по основу

34

дужниковог недозвољеног понашања ( нпр. право на накнаду штете). Право и уговорна казна се по правилу не сабирају али тог сабирања нема само уколико је уговорна казна већа од настале штете или су једнаке вредности, али ако је уговорна казна мања од штете, онда поверилац има право да захтева разлику до потпуне накнаде штете. Суд ће уговорени износ смањити на захтев дужника ако нађе да је она несразмерно висока с обзиром на вредност и значај предмета обавезе.

2. Затезна камата

За новчане облигације је карактеристично то што је накнада у виду исплате одређене суме новца за задоцњење у испуњењу одређена законом. Дужник који закасни са испуњењем новчане обавезе дугује поред главнице и законску затезну камату по стопи утврђеној законом. Одредба којом се камата утврђује је императивног карактера тако да је уговорне стране не могу мењати нити је се одрећи. У случају да је стопа уговорене камате виша од стопе затезне камате предвиђене законом она тече и после дужниковве доцње. Право на затезну камату није условљено штетом и поверилац на њу има преаво без обзира да ли је штета настала или не. Али уколико је настала штета већа од износа који би добио на име затезне камате, онда може захтевати разлику до потпуне накнаде штете и при том је обавезан да докаже висину штете која му је проузрокована. На доспелу, а не исплаћену уговорну или затезну камату не тече затезна камата (камата на камату). Међутим, на износ неисплаћене камате може се захтевати затезна камата од дана када је суду поднесен захтев за њену исплату, док на повремена доела новчана давања затезна камата тече од дана када је суду поднесен захтев за њихову исплату. Поента затезне камате јесте да дужник своју обавезу изврши на време, а каматне стопе прате цене на мало.

Средства стварног обезбеђења:

Право задржавања (ретененција)

Ретененција може бити грађанска ( задржавање ствари без могућности њене продаје) и трговинска ( задржавање уз могућост продаје ствари). ЗОО садржи правила трговинске ретененције. Ретененција подразумева право повериоца који непосредно држи неку ствар дужника да је задржи све док потрживање е буде исплаћео. Једини услов за вршење тог права је да је повериочево потраживање доспело за наплату осим у случају инсолвентности дужника, када се може вршити и пре доспеости потраживања. Предмет задржања може бити само покретна ствар и отраживае повериоца мора бити у новцу односно такво да се може претворти у новац. Ретененција траје док дужник не изврши своју обавезу, кад се обавеза изврши поверилац је дужан да ствар врати дужнику. Право задржавања не може настати ако је ствар изашла з дужникове државине против његове воље и када је ствар предата на чување или послугу ретенденту. Предмет не могу бити личне ствари дужника нити ствари које се не могу изложити јавној продаји. Поверилац је у случају да му дужник пружи друго одгворајуће средство обезбеђења дужан да ствар врати. Одговарајућим се сматра оно обезбеђење из реда стварнх обезбеђења ( залога кауција, капара).

Ретененција повериоца овлашћује да покретну ствар задржи док дужник не испуни своју обавезу и да је на јавној продају коју спроводи суд, прода и намири своје потраживање, а остатак врати дужнику. Ако ствар има берзанску вредност онда је продаја могућа без јавне продаје. Поверилац је дужан да обавести дужника о намери продаје ствари

Ретененција и залога су сличне и обе припадају средствима стварног обезбеђења потраживања. Али између њих има разике:

1. Ретененција се заснива на закону, а залога на уговору2. Ретененција може бити замењена другим стварним обезбеђењем, залога не3. Ретененција престаје са престанком државие повериоца на ствари, а залога не4. Ретененција се не може преносити на друго лице, а залога може

35

ПОБИЈАЊЕ ДУЖНИКОВИХ ПРАВНИХ РАДЊИ

Ако дужник расипничким односом према властитој имовини угрожава интересе повериоца, овај их може заштити Паулијанском тужбом. Ову тужбу може поднети сваки поверилац чије је потраживање досело за наплату, а угрожено је радњом несавесног дужника, која може осујетти принудно извршење пресуде. Право на побијање има поверилац чије је потраивање доспело за исплату, без обзира када је оно настало. Доспелост потраживања је општи услов побијања. Побијање је могуће само ако дужник предузме неку правну радњу којом се његова имовина умањује, а на штету овериоца. Појам правне радње је шири од појма правног посла и односи се како на правне послове, тако и на пропуштања због којих је дужник изгубио неко право или је због тога за њега настала нека обавеза.

Паулијанска тужба се подноси против лица у чију корист је дужник предузео радњу располагања или њихвих универзалних сукцесора. Том тужбом поверилац захтева да се утврди да је побијана радња без дејства према њему у мери која је довољна за намирење потраживања. Тужба се подноси у року од 1 године код теретног, односно у року од 3 године код доброчиног располагања. Предмет побијања је обично уговор, али то може бити и признање дуга, одрицање од захтева, преузимање туђег дуга, одбијање исплате и сл. не могу се побијати једино пригодни дарови, наградни дарови и дарови захвалности.

Услови за подношење Паулијанске тужбе морају кумулативно бити испуњени и они су:

Да је правна радња дужника предузета на штету повериоца коме прети инсолвентност дужника Да је дужник несавестан, што се код дброћиних располагања претпоставља, а код теретних се доказује Да је лице у чију је корит располагање извршено несавесно, што се доказује, а када је реч о `сумњивој

породици`1 претпоставља

Дејство пресуде по Паулијанској тужби (дејство побијања) је такво да правна радња губи дејство само према тужиоцу (дужниковом повериоцу) и то у оној мери која обезбеђује намирење његовог потрживања. Ван те мере правна радња остаје на снази и у односу на тужиоца и у односу на остала лица.

По доношењу ове пресуде имовина отуђена неком правном радњом дужника укључује се у поступак принудног извршења ради намирења повериочевог потраживања до потребне мере, тако да постаје предмет пописа и пленидбе.

ПРАВА ПОВЕРИОЦА У ПОСЕБНИМ СЛУЧАЈЕВИМА

Када се обавеза састоји у давању ствари одређених по роду

Ако са испуњењем такве обавезе дужник падне у доцњу, поверилац може по свом избору, уз претходно обавештавање дужника, набавити ствар истог рода и захтевати од дужниа накнаду цене и накнаду штете или захтевати вредност дуговане ствари и накнаду штете

Када се обавеза састоји у чињењу

Ако дужник западне у доцњу, поверилац може, по претходном обавештењу дужника, сам извршити потребну радњу о свом трошку и од дужника захтевати накнаду штете због задоцњења и накнаду дтуге штете коју има због оваквог начина испуњења

Судски пенали

1Круг `сумњиве породице` - сви потомци и преци дужника, његов супружник, браћа и сестре, полубраћа и полусестре, бараћа и сестре од рођених стричева, ујака или тетки ( сродство до IV степена)

36

Они служе за ваљно испуњење обавезе утврђене правноснажном судском одлуком. Када дужник не изврши о року своју обавезу, онда на захтев повериоца суд може одредити дужнику накнади примерени рок за испуњењ обавезе и изрећи да ће дужник у случају непоштовања тог накнадног рока бити дужан да исплати повериоцу одређену своту новца за сваки дан задоцњења ( или други временски интервал) почев од истека тог рока. Уколико дужник ни накнадно не испуни своју обавезу суд може смањити одређену своту водећи при том рачуна о сврси због које је наредио плаћање.

ПРЕСТАНАК ОБЛИГАЦИЈА

Под извршењем дуговане чинидбе се подразумева извршење дуговане чинидбе. Тиме се потпуно задовољава интерес повериоца који је био циљ облгационог односа, а дужник се ослобађа обавезе.

На овај начин се гасе болигације:

1. Испуњењем обавезе

Испуњење је радња дужника којом се намирује тражбина повериоца, а уместо речи испуњење се често користи реч исплата (она је компатибилна новчаним обавезама). Радња зависи одо обавезе али се увек односи на чињење, давање или нечиење. Испуњење обавезе представља фактичку радњу дужника. Код двостранообавезних уговора испуњење може захтевати само страна која је своју обавезу испунила, а кад то није случај дужник може употребити приговор неиспуњења обавезе. ЗОО регулише испуњење обавезе на следећи начин:

Субјект који врши испуњење- Исплатилац, односно дужник . по правилу то врши пословно способан дужник, јер уколико обавезу

испуни пословно неспособно лице, законски заступници имају право то даа оспоравају и траже повраћај датог. Међутим пословно неспособна лица могу извршити обавезу када је она несумњива и ако је доспео рок за њено испуњење, али се може оспоравати застарели дуг или дуг из игре или опкладе. Обавезу може испунити и треће лице које је дужни овластио, осим када су у питњу обавезе везане за личност дужника, када их мора сам испунити. Треће лице обичо исплату дуга врши по налогу дужника, али је могуће да трећа лица изврше обавезу без знања и воље дужника ако имају неки правни интерес да обавеза буде испуњена ( нпр. јемац, залогодавац). Поверилац је дужан да рими испуњење јер у супторном може пасти у поверилачку доцњу. Када исплату врши треће лице, он је дужан да испуењење прими ако се дужник са тим сагласи у супротном сам одличује да ли ће или не примити испуњење.

Субјект који врши испуњење суброгацијом- Постоји у случају када треће лице исплати дужников дуг и ступи на место повериоца. У том случају се дуг

гаси према ранијем повеиоцу, а дужник дугује испуниоцу обавезе који је постао поверилац. Она не настаје увек када трећи плати дуг дужника него само када испунилац то жели или када је то прописано законом, тако да постоје вољна и законска суброгација.

Субјект коме се врши испуњење- Дужник испуњење врши пословно способном повериоцу односно његовом законском заступнику ако је

пословно неспосбан. Испуњење обавезе лично пословно неспособном повериоцу важи ако је било корисно или ако се предмет испуњења налази код повериоца. Обавеза може бити исуњена и трећем лицу ако је то одређено законом, уговором, ако је то наложио поверилац (аигнација), ако је потраживање цедирано или ако поверилац накнадно такво испуњење добри.

Предмет испуњења- Предмет исплате представља оно што чини садржину обавезе тј. чинидба коју дужник дугује па тако он не

може испунити обавезу нечим другим нити поверилац може захтевати нешто друго. Поверилац није дужан да прими делимично испуњење, осим ако пророда посла не налаже другачије, лаи је дужан да прими делимично испуњење новчане обавезе осим ако има посебан интерес да га одбије. Испуњењњ мора заовољавати уговорене односно уобичајене стандарде и мора количински одговарати. Могуће је, међутим, да се споразумеју о замени испуњења и тиме се саглашавају поверилац и дужника да се испуњење може извршити неким дугим предметом и тако је обавеза испуњена (реална суброгација).

37

Урачунавање испуњења- Када између истих лица постоји више истородних обавеза, а оно што дужник испуни није довољо за

намирење свих тих потраживања. За редослед урачунавања важе следећа правила: меродаван је прво споразум између повероца и дужника, ако нема споразума онда оним редом који дужник одреди најкасније приликом испуњења, ако нема те изјаве дужника, онда се обавезе намирују редом како су доспеле за испуњење, када је доспело истовремено више обавеза, право се намирују оне које су најмање обезбеђене, а када су све подједнако обезбеђене, прво оне које су дужнику на највећем терету. Уколико су у свему наведеном обавезе једнаке намирују се редом како су настале, а ако су истовремене, онда све оно што је дато на име испуњења се распоређује на све обавезе сразмерно њиховим износима.

Време испуњења- То је време доспелости обавезе и зависи од тога лда ли је обавеза орочена или не. Када је рок одређен

онда се обавеза испуњава о року, а када рок није одређен обавеза се испуњава се зависно од сврхе посла, врсте обавезе и осталих околности. Уколико се доспелост не може одредити ни на један од ових начина, поверилац може захтевати да се обавеза испуни одмах. Не може се захтевати превремено испуњење, али и од тога постоје изузеци ако је рок уговорен искључиво у интересу дужника (дужник може захтевати превремено испуњење), а поверилац може ако му дужник није пружио обећано обезбеђење обезбеђење или га није допунио или га је смањио без његове кривице и када је рок у говорен искључиво у интересу повериоца.

Место испуњења - Одређује се угвором или законом. Може се поред тога одредити и према сврси посла, природи обавезе и

осталим околностима. Уколико место испуњења није дређено нити је одредиво, испуњње обавезе се врши у месту у коме дужник у време настанка обавезе има пребивалиште/боравиште. Код новчаних обавеза важе посебна правила и оне се испуњавају у месту у коме поверилац има седиште/пребивалиште/боравиште.

Исправе о испуњењу- Испуњењем се дужник ослобађа обавезе и доказ о томе представља издавање признанице или враћање

обвезнице.2. Депоновањем дуговане ствари

Врши се полагањем предмета обавезе у судски депозит. Може се користити када је поверилац у доцњи са пријемом обавезе, када је поверилац непознат, када је неизвесно ко је поверилац, када је неизвесно где се поверилац налаи и када је поверилац пословно неспособан, а нема стараоца. Депоновње се врши код месно надлежног суда у ванпарничном поступку и дужник има обавезу да о депоновању ствари обавести повериоца уколико зна где се он налази. Дејтва депоновања су следећа: дужник се обавезе ослобађа часом полагања ствари у депозит, престаје дужничка доцња ако је постојала, ризик случајне пропасти ствари прелази н повериоца, престаје да тече камата и тршкове депоновања сноси поверилац.

3. Продајом дуговане ствари

Овај начин се прмењује код ствари неподесних за депозит.

ДОЦЊА

Радња која се чекује од уговоарача није благовремено предузеа. У доцњу могу запасти и поверилац и дужник.

1. Дужничка доцња

Ако дужник не испуни своју обавезу благовремено нити понуди њено испуњење. Да би дужник запао у доцњу морају бити испуњена два услова:

- Доспелост обавезе – у доцњу пада само ако је обавеза доспела

38

- Опомена – оберилац мора опоменути дужника писмено или усмено, али када је обавеза условљена одређеним роком поверилац није дужан да оомене дужника

Доцња за собом повлачи одређене санкције за дужника, неке настају без обзира на његову кривицу, а неке у случају кривице дужника.

Нескривљена доцња – обавеза плаћања законске затезне камате и право повериоца да одустане од уговора

Скривљена доцња – има још две допунске санкције – обавеза накнаде штете ( може се ослободити ако докаже да обавезу није испунио на време због околности које су настале након закључења уговора, а које није могао спрећити, отклонити или избећи) и одговорност за случајну немогућност испуњења обавезе. Дужник се може ослободити обавезе ако докажеда би ствар кој аје предмет обавезе пропала и да је на време извршио своју обавезу.

2. Поверилачка доцња

Да бо поверилац запао у доцњу потребна је:

- Понуда дужниа да испуни обавезу – овај услов је испуњен само ако је понуда испуњења и квалитативно и квантитативно у сагласности са садржином обавезе односно ако је стварна

- Одбијање повериоца да прими испуњење – долази у доцњу ако одбије да прими испуњење или га својим понашањем спречи

- Кривица повериоца – изричито се захтева да поверилац без основаног разлога не може одбити испуњење обавезе или га својим понашањем спречити, односно ово се заснива на непостојањеу објективних разлога који би могли оправдати повериочево одбијање или спречавање испуњења.

Уколико дође до повериочеве доцње, положај дужника се побољшава у том слислу што: доцња дужника престаје, престаје тећи камата, ризик случајне пропасти ствари прелази на повериоца, настаје обавеза повериоца да накнади штету дужнику насталу услед доцње, као и трошкове око даљег чувања стари. Дужник у том случају има право да ствар положи или прода и право да дустне од увовора.

Доцња повериоца престаје гашењем облигације, повлачењем понуде испуњења од стране дужника и накнадном изјавом д је спреман да прими испуњење и да дужнику накнади штету због доцње.

ГАШЕЊЕ ОБЛИГАЦИОНОГ ОДНОСА БЕЗ НАМИРЕЊА ОБАВЕЗЕ

У ову групу начина гашења облигација спадају:

Пребијање (компензација)

Могу се пребијати само потраживања која испуњавају одређене услове:

Узајамна – да постоје између истих лица, а то значи да се може пребити само своје потраживање Истородна – таквима се сматрају потраживања која гласе на новац или друге заменљиве ствари истог рода Доспелост потраживања – могу се пребити само доспела потраживања, јер је пребјање вид исплате тако да

се не може захтевати пре рока ( осим у случају стечаја).

Законом је предвиђено да пребијање не може да се врши на следећим потраживањима:

Потраживање које се не може запленити у извршном поступку Потраживање ствари или вредности ствари које су дужнику дате на чување или послугу или их је дужник

бесправно узео или задржао Потраживање настало намерним проузроковањем штете

39

Потраживање накнаде штете причињене оштећењем здравља или проузроковањем смрити Потраживање које потиче из законске обавезе издржавања

До пребијања може доћи на три начина:

Законско пребијање- Настаје аутоматски, али овај начин пребијања ЗОО не предвиђа

Вољно пребијање- Настаје вољом заинтересованих лица. Може бити уговорно или вољно пребијање- Уговорено пребијање – настаје споразумом заинтересованих страна да пребију своја међусобна

потраживања. Довољна је узајамност тражбина.- Једнострано - једностраном изјавом воље о пребијању. Изјава може бити дата у било којој форми али тек

пошто су се стекли услови који су потребни за компензацију. Ова изјава има ретроактивно дејство, сматра се да је пребијање настало оног часа када су се стекли услови за то.

Судско пребијање- Изјава да се жели извршити пребијање дата у парничном поступку. Изјаву даје тужени приговором или

противтужбом. Када је изјава дата приговором онда је пребијање могуће само до висине тужбеног захтева, па ако је потраживање туженог мање од тужиочевог пребијање се врши до висине мањег, а ако је веће од тужиочевог остаје ненамитено преко те висине. Компензациони приговор се може истаћи до закључења главне расправе пред првостепеним судом и изричито је предвиђео да се не може изнети у жалби. Компензациона противтужба се може подићи до закључења главне расправе пред првостепеним судом који расправља по тужби. Одлука о компензационом приговору/противтужби се уноси у изреку пресуде. Пребијање доводи до гашења потраживања. Ако су потраживања једнака гасе се обострано, ако то није случај, гаси се само мање потраживање, док се веће смањује за исос мањег. Са престанком главног, престају и сва псоредна потраживања.

Отпуштање дуга

Нечин престанка облигација који настаје спорзумом повериоца и дужника тако што поверилац изјави дужнику да од њега неће тражити испуњење обавезе и дужник се са тим сагласи. Увек се сачињава уговор о отпуштању, као сагласност воља. Он не мора бити формалан и дуг се може отпустити у целини или делимично. Најчешће се врши у намери да се дужнику учини поклон, али некада поверилац отпуст може учинити и у сопственом нтересу. Дејство отпуста је ткво да се гаси облигација и то код потпуног у целости, а код делимичног у оној мери у којој је дуг отпуштен. Код општег отпуштања дугова се гасе сва повериочева потраживања осим оних за која поверилац није знао у часу отпуштања. Отпустом се не смеју вређати права трећих лица.

Пренов (новација)

Споразум повериоца и дужника да свој постојећи облигациони однос угасе и да га замене новим. Гаси се стара облигација, а настаје нова. За настанак пренова је неопходно:

Постојање старе облигације – може се извршити само ако постоји стара облигација која се новира. Уколико је стара облигација била ништава или угашена или је нема и пренов не постоји. Ако је ранија облигација була рушљива пренов остаје, ако је дужник знао за њен недостатак . пренов се може извршити и када је стара облигација неутужива (природна).

Намера да се изврши новација – сагласна воља уговарача мора бити изражена на неки начин јер се не претпоставља.

Настанак нове облигације –може настати само ако је нова облигација пуноважна. То је условљен процес нове и старе облигације

40

Разлика између старе и нове облигације – може настати само ако постоји разлика у основу или предмету између старе и нове облигације

Са престанком раније главне обавезе настаје нова главна обавеза. Са престанком старе престају и све њене споредне обавезе. А са настанком нове настају и нове споредне обавезе засноване на њој. Ако је неко пре пренова био у доцњи, више није, а за нову обавезу тече нови рок застарелости, тако да ако је ранија обавеза застарела, нова није. Ако је уговор о пренову поништен, сматра се да пренова није ни било и да ранија обавеза није престала.

Сједнињење (конфузија)

Када се и потраживаење и дуг сједине у једном лицу, тада се облигација гаси. До тога долази аутоматски и не захтевају се посебни услови. Може настати у случајевима универзалне сукцесије, сингуларне сукцесије, спајања или припајања правних лица, али не и када јемац постане поверилац, јер због тога не престаје обавеза главног дужника. Сједињење доводи до гашења облигација, главних и споредних изузев када је обавеза упсана у јавне књига, онда престаје тек брисањем уписа. Сједињењем не могу бити оштећена трећа лица која у односу на тражбину имају право плодоуживања или залоге.

Немогућост испуњења

Настаје када дужник због физичких или правних немогућнсти за које дужник не одговара, насталих након закључења уговораи због којих није у могућности да своју обавезу изврши. Да би немогућност извршења довела до гашења облигаације неопходно је да су испуњени следећи услови:

Накнадна немоућност – непходно је да је настала након закључења уговора Неодговорност дужника за насталу немогућност – немогућност настала услед оолности које није могао

спречити, отклонити нити избећи ( без криице дужника) Да дужник није пао у доцњу – ако је пао у доцњу одговара за потпуно или делимично неиспуњење

уговора и ако ту немогућност није скрвио.

До престанка н облигације на овај начи долази по захтеву дужника који треба да докаже постојање околности које искључују његову одговорност. Ако је немогућност извршења потуна, облигаија се гаси у потпуности, али ако је делимична, само у оном делу у коме је постала немогућа.

Протек времена и отказ

Ови начини престанка се јављају код трајних облигаација.

Протек времена – ако је облигација закључена на одређени временски рок истеком тог рока се гаси, ако се рок не продужи

Отказ – ако је облигација закључена на неодређено време, онда престаје отказом једне или друге стране који мора бити достављен другој страни у свако доба осим у невреме.2

Смрт

Није редован начин престанка облигационог односа, јер се он прелази на наследнике умрлог. То је начин престнка облигација које су везае за личност сауговарача, па тако смрћу престаје уговор о делу, уговор о пуомоћству уговор о ортаклуку и уговор о обавезном издржавању.

2Ситуација у којој би друга страна трпела озбиљну штету или била изложена великим неугодностима

41

ЗАСТАРЕЛОСТ

Застарелошћу се не гаси облигација него само право да се захтева испуњење обавезе принудним путем. Суда на застарелост не пази по службеној дужности него се странке на њу позивају. Дужник се најчешће на застарелост позива у својој одбрани приговором застарелости, али може је тражити и тужбом заутврђење којом захтева да се утврди да је застарелост наступила. Уколико дужник испуни застарелу обавезу, нема право на повраћај датог чак и ако није знао да је застарелост наступила. Дужник се застарелости не може одрећи пре него протекне времем одређено за застарелост, а ако је застарелост већ наступила може се одрећи застарелости писменим признањем или давањем обезбеђења за застарело потраживање и то се сматра одрицањем од застарелости. По правилу сва потраживања могу престати наступањем застарелости, што код стварних права није случај, она се протеком времена под одређеним условима могу прибавити. Када застари главо потраживање застаревају и сва споредна потраживања (камата, плодови, трошкови, уговорне казне).

ЗОО изричито предвиђа рокове застарелости за одређена потраживања и њих није дозвољено мењати правним пословима. Застарелост наступа протеком законом одређеног времена у коме је поверилац могао захтевати испуњење обавезе. Рок почиње тећи прваг дана после доспелости обавезе односно првог дана после дана од када је поверилац могао захтевати испуњење обавезе, а насупа када истекне последњи дан законом одређеног рока застрелости.

Рокови застарелости

ЗОО познаје две врсте рокова застарелсти:

1. Општи рок

Рок у комо застаревају сва потраживања за која законом није одређен неки други посебан рок застарелости. Он износи 10 година.

2. Посебни рокови

Постоје две врсте посебних рокова:

Рок од 3 године- Повремена потраживања, с тим што само право потраживања из кога проистичу повремена потраживања

застарева у року од 5 година, рачунајући од најстријег неиспуњеног потраживања- Међусобна потраживања правних лица из уговора о промету роба и услуга као и потраживања накнаде за

издатке учињене у вези са тим угвором- Потраживање закупнине, било да се плаћа повремено било у целокупном износу- Потраживања накнаде проузроковане штете, али је то субјективни рок ( почиње да тече од сазнања за

штету и починиоца), док је објективни рок 5 година од дана настанка штете. Од ових рокова е одступа и у случају када је штета настала кривичним делом, тада застарева када и кривично гоњење. А не примењује се ни код потраживања која су настала повредом уговорне обавезе јер такво потраживање застарева за време одређено за застарелост те обавезе.

Рок од 1 године- Потраживања накнаде за топлотну, електричну енергију, воду и остале услуге за потребе домаћинства- Потраживања радио и телевизијских станица за употребу пријемника- Потраживања поште за телефон и друга потраживања која се наплаћују у тромесечним или краћим

роковима- Потраживања на повремене публикације, рачунајући од истека времена када је публикација наручена

42

Потраживања која су утврђена правноснажном судском одлуком или одлуком другог надлежног органа или поравнењем пред судом, застаревају за 10 година, па и она за која је законом предвиђен краћи рок застарелости. Такође и потраживања из осигурања живота застаревају за 10 година у сваком случају.

Обавеза јемца застарева у року од 2 године од доспелости обавезе главног дужника.

Застој застаревања

Застој представља спречавање застаревања услед узрока збок којих застаревање није почело да тече или је заутављен његов даљи ток.

Затарелост не тече:

- Између брачних другова док брак траје- Између родитеља и деце док траје родитељско раво- Штићеника и стараоца док страратељство траје- Ванбрачних партера док траје ванбрачна заједница- За време мобилизације у случају рата или непосредне ратне опасости док је лице на војној дунжности- У погледу лица која су запослена у туђем домаћинству а имају потрживања према послодавцу или

његовим чановима породице који са њим заједно живе, све док траје радни однос- За време за које повериоцу није било могуће због несавладивих препрека да судским путем захтева

испуњење дужникове обавезе

Сви наведено разлози спречавају почетак, односно продужење рока застарелости због само дотл док стварно постоје, чим престану рок застарелости почиње или се наставља ако је прекинут а време које је протекло се урачунава.

Прекид застарелости

Подразумева прекидање рока застарелости, он престје да тече у потпуности. Мооже бити прекинут радњом повериоца или радњом дужника.

- Радњом дужника – ако призна дуг, то може учинити својом изјавом (изричито) или давањем отплате, плаћањем камате, давањем обезбеђења (прећутно).

- Радњом повериоца – подизањем тужбе или сваком другом радњом предузетом пред судом или другим надлежним органом против дужника, а у циљу утврђивања, обезбеђења или остваривања потраживања. Уколико поверилац одустане од тужбе или тужба буде однијена или одбачена или ако пресуда или мера извршења буде поништена сматра се да прекид застаревања није наступио. За прекид застаревања није довољно да поверилац позове дужника писмено или усмено да испуни обавезу.

После прекида застаревање почиње тећи изнова, а време протекло пре прекида се не урачунава.

НОВЧАНЕ ОБАВЕЗЕ

За новчане обавезе су предвиђена извена правила која нису својствена неновчаним обавезама.

Монтарни номинализам- У случају када се после настанка обавезе промени вредност новца ЗОО усваја принцип начела монетарног

номинализма, којим се предвиђа да дужник мора платити она број новчаних јединица на који гласи обавеза изузев када закон одређује нешто друго.

- Одступања од овог начела – у случају када је новчана обавеза у страној валути или злату њено испуњење може бити и у домаћем новцу према курсу који важи у тренутку испуњења.

43

Плаћање пре рока- За новчане обавезе је карактеристично да се могу исплатити пре рока у којем доспевају. То искључује

могућност дужника да се одрекне тог права и уколико таква дредба постоји она је ништва. У случају када се новчана обавеза испуни пре рока дужник нема право на одбијање камате за време од дана исплате до дана доспелости, али му то право ипак може припасти ако је на то овлашћен уговором или то произилази из обичаја.

Уговорна камата- Накнада за коришћење новца која се одређује уговором. Закон дозвољава уговарање камате али је

императивн прописана њена висина. Та висина се разликује у зависности од тога да ли се угвара између физичких ( не може бити већа од стопе која се у месту испуења плаћа на штедне улоге по виђењу) или правних лица ( каматна стопа коју банка или друга банкарска организација плаћа, односно уговара за такву или сличну врсту посла). У случају да је уговорена камата већа од ове прописане законом изричито се предвиђа да ће она бити смањена и да ће се применити највећа дозвољена каматна стопа.

Камата на камату- Забрана плаћања камате на камату је предвиђена и код уговорне камате. Ништава је она одредба уговора

којом се предвиђа да ће на камату када доспе на исплату почети да тече камата ако не буде исплаћена. Одредба којом се предвиђа да ће се стопа камате повећати ако дужник не исплати доспеле камате на време је дозвољена. Али она не сме прећи законом довољену границу.

ОБАВЕЗЕ СА ВИШЕ ПРЕДМЕТА

Деле се на:

Кумулативне- Дугује се више предмета истовремено и обавеза престаје предајом свих дугованих предмета. У случају

пропасти једног предмета без кривице дужника, обавеза престаје уколико се преосталм предметима не може остварити уговорени циљ.

Алтернативне- Дугује се више предмета, али се обавеза сматра испуњеном уколико се преда један од изабраних

предмета. Право избора може имати дужник ( он га увек има ако другачије није уговорено), поверилац и треће лице. Сматра се да је предмет изабран оног часа када је друга страна о томе обавештена и од тад се не може мењати.

Факултативне- Дугује се један предмет,а ли се обавеза може извршити предајом неког другог предмета. Поверилац може

захтевати само предмет обавезе али не и други предмет којим дуник хоће да испуни своју обавезу. У случају факултативнох потраживања поверилац је овлашћен да тражи од дужника уместо дугованог неки други одређени предмет. У случају пропасти предмета може тажити накнаду штете или факултативу чинидбу.

ОБАВЕЗЕ СА ВИШЕ ДУЖНИА ИЛИ ПОВЕРИЛАЦА

Деле се на:

Дељиве

Постоје ако је предмет који се дугује дељив, односно може се поделити и испуити у деловима тако да се не смањује супстанца и вредност предмета.

- Активне подељене облигације – када има више поверилаца, потраживање се међу њима дели на једнаке делове и сваки од њих може захтевати само свој део потрживања

44

- Пасивнеподељене облигације – када има више дужника претпоставља се да они дугују подељено уколико није уговорена или законом прописана солидарна одговорност. Солидарна одговрност се претпоставља код дужника у уговорима у привреди.

Недељиве

Постоје ако је предмет недељив и мора се дати у целости.

- Пасивне недељиве облигаације – када има више дужника примењују се правила о солидарним обавезама- Активне недељиве облигације – када има више поверилаца уколико солидарност није уговорена или

предвиђена законом, сваки од поверилаца може захтевати испуњење обавезе свим повериоцима заједно или да је положи суду, а потраживање обавезе за себе може од дужника захтевати само уз овлашћење осталих поверилаца.

Солидарне

Обавезе у кјима има више лица на поверилачкој или дужничкој страни али се обавеза чак и када је дељива исплаћује/наплаћује у целости. Солидарност се никада не претпоставља и може настати ако је предвиђена законом, уговором или тестаментом.

- Активне солидарне облигације–у случају када на страни повериоца има више лица и сваки од њих је овлашћен да од дужника захтева исплату целокупне обавезе. Такође се не претпоставља него се уговара или је предвиђена законом. Оваква ситуација се етко уговара и то само у ситуацијама у којима постоји одређена блиска повезаност поверилаца, јер постоји велика могућност да повериоци на овај начин буду оштећени уколико је солидарни поверилац који је извршио наплату од дужника инсолвентан или несавестан. Солидарни поверилац има неподељено и самостално право да захтева исплату целог потраживања од дужника, а исто тако дужник, до тенутка када један од поверилаца не затражи испуњење, потраживање може исплатити било ком солидарном повериоцу и на тај начин се он ослобађа своје обавезе. Сваки од солидарних поверилаца је овлашћен да предузима радње које користе свим повериоцима и којима се штите интереси свих поверилаца, али нема право да предузима оне радње које су на штету осталих поверилаца. Колико један поверилац прекине застаревање или ако према њему затаревање не тече, то не користи осталим повериоцима и према њима тече застаревање, али ако се дужник одрекне застарелости пема једном повериоцу онда то важи према свим осталим повериоцима јер им користи. Уколико се закључи поравнање са једним повериоцем оно нема дејство према осталим повериоцима, али они могу прихватити то поравнање изузев онда када се оно односи само на повериоца са којим је закључено. Уколико један од солидарних поверилаца наплати потраживање, он аутоматски постаје дужник осталим повериоцима и они имају право регреса према њему. Сваки од солидарних поверилаца има право да тражи свој део који му припада, уколико нису уговорили ништа друго онда се претпоставља да свакоме припада једнак део. Право регреса постоји само ако је поверилац који је наплатио дуг добио више него што му припада према њиховом унутрашњем односу. Али ако се осттак дуга не може наплатити од дужника јер је инсолвентан, онда се оно што је наплаћено сразмерно расподељује између свих поверилаца.

- Пасивне солидарне облигације – постоје када више лица дугује једну обавезу и поверилац може од сваког офд њих захтевати испуњење те обавезе у целости. То је средство личног обезбеђења повериоце, јер се на тај начин смањује ризик од неизвршења обавезе због инсолвентости дужника. Када један солидарни дужник испуни обавезу облигација престаје за све остале дужнике. Поверилац је овлашћен да захтева испуњење од било ког дужника и он може захтевати испуњење од свих истовремено или појединачно, у целости или делимично. Један солидарни дужник неможе својим поступцима отежавати положај осталих солидарних дужника. Уколико се један одрекне застарелости то нема дејства према осталим дужницима, такође доцња једног нема дејство према осталима, али уколико поверилац падне у доцњу према једном солидарном дужнику, сматра се да је у доцњи и према осталим солидарним дужницима. Испуњењем обавезе од стране једног солидарног дужника, облигација се гаси, али само између поверилаца и дужника. На тај начин солидарни дужник аутоматски постаје поверилац осталим

45

солидарном дужницима и има преаво регреса од стране осталих дужника. Свако ос солидарнох дужника исплаћује онилко колико је одређено уговором, али уколико ије одређено и не може е одредити онда се сматра да сваки слидарни дужник дугује једнак део. У случају инсолвентности једног од солиданих дужника њего део прелази на остале дужнике у једнаким деловима. Право регреса неће имати онај дужник који је својим радњама погоршао положај осталих дужника.

ПРОМЕНА ПОВЕРИОЦА ИЛИ ДУЖНИКА

1. УСТУПАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА УГОВОРОМ (ЦЕСИЈА)

Уговор којим поверилац своје отуђиво право потраживања из једног облигационог односа пеноси на треће лице, долази само до промене повериоца, а потрживање и дужник остају исти. Да би се потраживање могло уступити неоходно је постојање одређених услова:

Пуноважан уговор о уступању- За пуноважност уговора се захтевају општи услови као и за друге уговоре. У закључењу тог уговора

учествују поверилац ( цедент) и лице које постаје нви поверилац (цесионар). Дужников пристанак на уступање се не тражи јер се његова обавеза садржински не мења.

Потраживање које се може уступити- У начелу се могу пренети сва новчана и неновчана потраживања, али од општег правила о преносивости

потраживања постоје изузеци. ЗОО предвиђа три категорије таквих потраживања која се не могу преносити: Потраживање чији јепренос забрањен законом ( накнада штете у виду ренте у случају смрти блиског

лица или повреде тела и оштећења здравља, потраживање накнаде нематеријалне штете које није признато правноснажном одлуком, продаја спорног права адвокату или неком другом налогопримцу)

Потраживање које је везано за личност повериоца ( потраживања примаоца издржавања по основу законског издржавања или уговора и доживотном издржавању)

Потраживање које по својој природи није подобно да се пренесе на другога ( потраживања из уговора о ортаклуку, делу, налогу, пуномоћству)

- Уговорне стране се могу споразумети да се преносиво потраживање не може пренети на другога или да се не може пренети без дужникове сагласности

Обавештење дужника о уступању- Д би уступање произвео правна дејства неопходно је да се дужник о отоме обавести пре него његова

обавеза доспе за наплату. Уколико није обавештен, он може своју обавезу испунити уступиоцу и такво испуњење је пуноважно, али само ако није знао за уступање односно ако је био савестан.

- Са потраживањем на пријемника прелазе и сва споредна права. Потраживање прелази у оном стању у којем се налазило код уступиоца. Уступилац је дужан да пријемнику изда потврду о уступању, а пријемник може захтевати да му се изда и оверена потврда о уступању. Уколико је уступање извршено без накнаде, уступилац не одговара ни за постојање ни за наплативост потраживања, али ако је уступљено уз накнаду онда уступилац одговара за постојање потраживања у часу уступања без обзира на његову кривицу, а за наплативост ако је то посебно уговорено и то смо до висине онога што је примио од пријемника.

Постоје и посебни случајеви уступања, а то су :

- Уступање уместо испуњења – када дужник уместо испуњења обавезе уступи повериоцу своје потраживање или његов део

- Уступање ради наплаћивања – када дужник уступи повериоцу своје потраживање само ради наплаћивања- Уступање ради обезбеђења – када се врши ради обезбеђења пријемниковог потраживања према уступиоцу

46

2. ПРЕУЗИМАЊЕ ДУГА

Подразумева замену дужника у облигацином односу која се остваује уговром уз сагласост повериоца. Да би се уступање дуга могло извршити неопходно је да се испуне следећи услови:

Постојање пуноважног уговора о преузимањеу дуга и сагласност повериоца- Да би уговор био пуноважан неопходан је пританак повериоца тако да је пуноважност условљена

пристанком. Дуг који се може преузети

Преузимање доводи до замене дужника у истом облигационом односу. Преузималац ступа на место дужника, а овај се ослобађа обавезе. Преузималац повериоцу дугује оно што му је дуговао и дужник. Уколико је у време повериочевог пристанка на уговор преузималац био презадужен, а он то није знао нити морао знати, дужник се не ослобађа обавезе, а уговор о преузимање дуга има дејство уговора о приступању дугу. Спореда права која су постојала уз потраживање у тренутку закључења уговора остају и даље, с тим што залога и јемство престају уколико залогодавац и јемац не пристану да дговарау за новог дужника. Преузималац не одговара за неисплаћене камате које су доспеле до преузимања осим ако је другачије уговорено.

Приступање дугу – уговор између повериоца и трећег лица коим се треће лице обавезје да ће испунити његово потраживање од одређеог дужника. У том случају треће лице ступа у обавезу поред дужника.

Преузимање испуњења - уговор дужника и трећег лица којим се овај обавезује према дужнику да испуни његову обавезу према његовом повериоцу. Треће лице одговара дужнику ако не испуни благовремено обавезу па поверилац потраживање затражи од дужника, али то треће лице не преузима дуг нити приступа дугу тако да поверилац нема никакво право према њему.

УГОВОРИ

1. УГОВОР О ПРОДАЈИ

уговор којим се продавац обавезује да купцу преда у својину одређену ствар или право, а купац се обавезује да исплати одређену цену за то и да ствр преузме.

Ово је двостранообавезан, именовани, теретан, консенсуалан и неформалан уговор. У случају продаје непокретности, Закон о промету напокретости зричито предвиђа да је потребна писана форма са овереним потписима у супротном је уговор ништав.

Битни елементи уговора су:

Предмет – мора бити одређен или одредив, могућ и дозвољен. Предмет уговора може бити ствар (покретна или непокретна) и право ( услов је да је преносиво).

Цена – мора бити изражена у новцу, одређена или одредива, стварна и сразмерна.

Обавезе продавца:

Предаја ствари - Уговор је само основ стицања, право на ствари се стиче предајом ( код непокретности уписом у

земљишње књиге, уговор мора садржати clausula intabulandi). Ствар се предаје на начин, у време и у месту како је уговором одређено.

Обавеза заштите у случају материјалних и правних недостатака

47

Обавезе купца:

Исплата цене Преузимање ствари

У случају раскида због повреде уговора од стране једног уговарача, друга страна има право на накаду штете коју трпи због тога, према општим правилима о накнади штете настале повредом уговора. Посебна правила важе ако је предмет продаје ствар која има текућу цену или продаја има за предмет ствари одређене по роду.

- Ако је продаја раскинута, ствар има текућу цену, друга страна може захтевати разлику између цене одређене уговором и текуће цене на дан раскида уговора на тржишту места у коме је посао обављен

- Ако је предмет количина ствари одређена по роду друга страна може извршити продају или куповину тих ствари због покрића и захтевати разлику између цене одређене уговором и цене продаје односно куповине ради покрића. Ова продаја/куповина мора бити извршена у разумном року и на разуман начин, а о намераваној продаји/куповини страна је дужна да обавести другу страну.

Продаја са правом прече куповине

Представља ограничену слободу располагања на страни купца, јер се уговара да купац, уколико ствар жели да прода, мора прво понудити ствар продавцу под истим условима као и трећим лицима. У случају продаје ствари продавац се мора у року од месец дана изјасноти да ли ствар купује или не и исплатити цену ствари. Право траје 5 година и непреносиво је и ненаследиво. Уколико купац прода ствар, продавац има право да захтева поништај те продаје у року од 6 месеци (субјективни рок), односно 5 година (објективни рок), али при том мора доказати да је трећем лицу било познато или могло пити познато постојање овог права прече куповине. Уколико је стицалац савестан, не може се побијати правни посао отуђења.

Куповина на пробу

Купац ствар купује уколико буде задовољан њеном својствима и употребом, он добија овлашћење да претходно ствар проба. Купац је дужан да продавца у одређеном року обавети о томе да ли купује ствар или не. Уколио је не купује дужан је да је врати, а а ко се не изјасни сматра се да је остао при уговору.

Продаја по узорку или моделу

Обавеза продавца је да купцу преда ствар која је саобраза узорку или моделу који је купцу показао приликом закључења уговор. Уколико ствар није саобразна са узорком и моделом, продавац одговара за неиспуњење обавезе, а код уговора у привреди за материјалне недостатке ствари.

Продаја са задржавањем права својине

Продавац покретне ствари се обавезује да купцу ствар преда одмах по закључењу уговора, али задржава за себе право својине на тој ствари до исплате цене. За закључење уговора је нужна писана форма, да би деловало према трећим лицима и најчешће се закључује са оброчним отплатама цене. Ризик случајне пропасти ствари или оштећења ствари сноси купац моментом предаје ствари.

Продаја са правом откупа

Уговор којим продавац за себе задржава право да у одређеном року ствар узме од купца и врати му цену. Купац предајом не стиче дефинитивно право својине на ствари, јер продавац може да је узме натраг. Рок за откуп не може бити дужи од 3 године и оређује се уговором. Право откупа се мора уговорити у уговору о прадаји јер накнадно уговарање представља новацију. Уколико ствар добије на вредности услед купчеве радње он има право

48

да му се накнаде нужни и корисни трошкови, али не више од повећане вредности ствари. Овај уговор се закључује са раскидним условом и купац ствар не може отуђити док право откупа траје.

Продаја са правом препродаје

У овом уговору купац задржава право да у одређеном року ствар врати продавцу и да од њега захтева повраћај цене. Рок за повраћај је 3 године од дана уговарања.

Продаја са правом тражења повољнијег купца

Уговор у коме продавац задржава право да одустане од уговора уколико у одређеном року пронађе повољнијег купца. Рок може бити најдуже 6 месеци, а ствар се може продати повољнијем купцу само ако ранији купац изјави да не жели да задржи ствар под условима које нуди повољнији купац. Обај уговор ЗОО не садржи.

Продаја са спецификацијом

Уговор у коме купац задржава право да касније ближе одреди својства ствари које су предмет уговора, а уколико то не учини продавац може раскинути уговор или сам обавити спецификацију.

Продаја са оброчним отплатама цене ( кредитна продаја)

Уговором о продаји покретне ствари са оброчним отплатама, продавац се обавезује да купцу преда одређену ставар пре него му цена буде исплаћен ау целости, а купац се обавезује да цену ствари плаћа у оброцима који се исплаћују у одређеним временским размацима. Може се уговрити само кад је купац физичко лице. Битни елементи овог уговора су

- Ствар- Цена- Укупан износ свих оброчних отплата, рачунајући и ону која је извршена у часу закључења уговора, износ

појединих отплата, број отплата и њихови рокови исплте

Мора бити закључен у писаној форми. Купац има право да цену плати одједном, али не и обавезу. Продавац може раскинути уговор ако купац дође у доцњу са намање 2 узастопне отплате које представљају најмање 1/8 цене. Изузетно се може раскинути уговор ако се доцни само са једном ратом ако за отплату није предвиђено више од 4 рате. Продавац може уместо раскида уговора захтевати исплату целог остатка цене, уз дужност да купцу остави рок од 15 дана . У случају раскида продавац купцу мора вратити примљене отплате са законском каматом, а купац је дужан продавцу вратити ствар у стању у коме је била када је предата и да плати накнаду за њену употребу до раскида угвора.

2. ПРОДАЈНИ НАЛОГ

Налогопримац се обавезује да ствар коју му је налогодавац дао прода у одређеном року и за одређену цену и да налогодавцу врати ствар уколико је не прода, а ако је не врати сматра се да је он купаац.

Битни елементи:

Налог Предмет и рок Цена ( мора бити унапред одређена)

Обавезе налогодвца

- Да ствар преда налогопримцу- Да се уздржава од сваког узнеморавања налогопримца

49

- Сноси ризик случјне пропасти ствари до истека рока- Изричито му се ускраћује право располагања ствари до истека рока

Обавезе налогопримца

- Дужан да налог изврши према упутствима налогодавца лично- Да о извршеном налогу обавести налогодавца и да му преда рачун (исплата цене)

Дејства уговора:

1. Акоје ствар продао – примењују се правила о пуномоћству ( налогопримац дугује награду)2. Ако ствар није продао и вратио је налогодавцу – престаје правни однос који је заснован3. Ако није ствр није продао ни вратио – она се сматра да је налогопримац ствар купио и налогодавац

постаје продавац, а налогопримац купац

3. УГОВОР О РАЗМЕНИ

Сваки уговрарач се обавезује да преда одређену ствар другоме тако да се стекне право својине на тој ствари. И јена и друга страна предају ствар.

Битан елемен уговора су ствари које се размењују.

Обавезе страна су узајамне, постоји обавеза заштите услед материјалних и правних недостатака ствари и обвеза преузимања ствари.

4. УГОВОР О ПОКЛОНУ

Поклонодавац се обавезује да поклонопримцу преда неку одређену ствар или право у својину без накнаде, а поклонопримац се са тиме саглашава. Ово је двострани правни посао, али једностранообавезан, јер је бестеретан.

Није урежен ЗОО него се на њега примењују правила СГЗ, АГЗ, и предратна правна правила као и поједине одредбе Породичног закона и Закона о наслеђивању.

Неформалан ( форма се захтева само када је предмет непокретност), именовани, једнострнообавезни, каузални, бестеретни уговор.

Поклонопримац може бити и малолетник.

Битни елементи:

Ствар или право – мора бити у промету, а право преносиво Намера даривања (намера да се учини поклон) – испољава се у виду намере поклонодавца да се

поклонопримцу увећа имовина. Намера је у тој мери значајна да у колико недостаје или је манљива уговор не постоји. Мора бити јасно и несумњиво изражена.

Обавезе поклонодавца:

- Предаја ствари или пренос права

Предаја је основна обавеза и представља основ за стицање права

- Накнада штете

50

Одговоран је за штету коју проузрокује поклонопримнцу, али само ако је учињена намерно или крајњом непажњом. Поклонодавац не одоговара за правне и материјалне недостатке ствари осим ако је за њих знао а није о томе обавестио поклонопримца и ако је поклон са теретом или налогом, јер се тада сматра као теретно располагање , али само ако је вредност терета или налога већа од вредности поклона.

Опозив уговора о поклону:

2 разлога за опозив

Осирмашење поклонодавца

Након закључења уговора о поклону, а услед околности које нису настале кривицом поклонодавца, он може доћи у ситуацију да нема нужних средстава за живот ( нема довољно средстава за себе нити за оне које је дужан да издржава).

Груба неблагодарност поклонопримаца

Ако поклнопримац према поклонодавцу или неком његовом блиском лицу покаже грубу незахвалност. Она се испољава у непаду на живот, тело и част поклонодавца као и његових ближњих, нарушавању сободе и имовине па и кад радња нема обележја кривичног дела али се испољава као груба незахвалност

Поклон учењен за време брака се враћа уколико је његова вредност несразмерно велика у односу на вредност заједничке имовине бивших супружника.

Опозивање поклона могу захтевати:

- Нужни наследници – због повреде нужног дела- Лица која је поклонодавац био дужан да издржава – због повреде издравања - Повериоци поклонодавца – због угрожавања интереса повериоца када дуг доспе на наплату

Модигфикације уговора о поклону:

Поклон за случај смрти Наградни поклон из захвалности Поклон са налогом

Поклони који се никада не могу опозвати:

Убичајени поклони Наградни поклони Поклни учињени у добротворне сврхе

5. УГОВОР О ЗАЈМУ

Уговор којим се зајмодавац обавезује да зајмопримцу преда одреену ствар или количину новца у својину, а зајмопримац се обавезује да после одређеног рока врати зајмодавцу исту количину новца односно ствар исте врсте и квалитета уз накнаду или без накнаде.

Консенсуалан и двостранообавезан уговор. Може бити доброчин и теретан (ако је уговорена камата).

Битни елементи:

Ствар - може бити било која заменљива ствар, али најчешће је новац

51

Рок за врћање – обично се одређује уговором, али ако није одређен истеком примереног рока који не може бити краћи од 2 месеца

Камата – постоји само ако је уговорена, у привреди се дугује у сваком случају

Обвезе зајмодавца

Предаја ствари

Дужан да у време, месту и на начин предвиђен уговором ствар преда. Право зајмопримца да тражи предају застарева у року од 3 месеца од доласка зајмодавца у доцњу, а у сваком случају у року од годину дана од закључења уговора. Зајмодавац може одбити да изврши предају ако у време закључења уговора није знао да су имовинске прилике зајмопримца такве да неће бити у стању да зајам или ако је после закључења дошло до погоршања материјалних прилика зајмопримца. Али је дужан да обавезу изврши ако му зајмопримац пружи довољно обезбеђење.

Накнада штете због недостатака ствари

Уколико је зајам са накнадом онда одовара за материјалне недостатке испуњења и дужан је накнадити штту која је због таквих недостатака настала. Ако је зајам без накнаде онда је дужан на накнаду ако је знао или морао знати за недостатке а није о томе обавестио залогопримца.

Обавезе зајмопримца

Враћање позајммљене ствари

Основна обавеза је да у уговореном року врати исту количину ствари исте врсте и квалитета, а ако рок није одређен рок онда у примереном року ( не краће од 2 месеца). Ако зајам врати пре рока дужан је да о својој намери обавести зајмодавца и да му нкнади штету.

Плаћање камате

Камата се плаћа смо ако је уговорена, односно ако се зајмопримац обавеза да уз главницу дугује и камату. Стопа камате се одређује ЗОО. У уговорима у привреди се камата претпоставља.

Уколико је предмет био новац зајмопримац и код доброчиног уговора дугуе законску затезну камату ако је предмет зајма био новац.

Касаторна клаузула – одредба којом се уговара губитак одређеног права из уговора ако се не испуни нека уговорена обавеза (нпр. уколико се не плати једна рата губи се право на плаћање у ратама)

Врсте зајмова – ломбардни, наменски, емисиони, улог на штедњу, јавни зајам.

6. УГОВОР О ЗАКУПУ

Уговор којим се закуподавац обавезује да закупцу преда одређену непотрошну ствар на употребу, а закупац се обавезује да му за то плаћа закупниму и по истеку одређеног рока исту ствар врати.

Именовани, консенсуалан, комутативни, двостранообавезан уговор, са трајним престацијама.

Битни елементи уговора:

1. Ствар – може бити само непотрошна ствар2. Закупнина – накнада која се плаћа за употребу, мора бити одређена или одредива, стварна и сразмерна3. Време трајања није битан елемент, аи је значајан и увек се претпоставља трајнији однос

52

Обавезе зауподавца

Предаја закупљене ствари Одржавање ствари у исправном стању

Дужан је да ствар одржава у исправном стању за време трајања закупа и да врши потребне оправке на њој. Закупац мора обавестити закуподавца о потреби оправке, а уколико овај то не изврши може је на његов рачун извршити закупац. Без пристанка закуподавца се не може вршити измена ствари

Одгворност за материјалне и праве недостатке ствари

Одговара за све недостатке ствари који ометају употребу без обзира да ли је за њих знао или не. Не одговара ако је закупац знао за недостатке или му нису могли остати непознати у време закључења уговора, али одговара ако није упозорио на недостатке, а знао је за њих, као и када је недостатак услед крајње непажње закупцу стао непознат. Заупац има право на раскид уговора или снижавање закупнине у случају недостатака.

Уколико неко трећи претендује на ствар која је дата у закуп закупац је дужан да о томе обавести закуподавца иначе ће одговрати за штету. Уколико се утврди да постоји неко право које потпуно искључује право закупца, уговор се раскида, а закуподавац је дужан да накнади штету.

Обавезе закупца

Употреба ствари према уговору или њеној намени

Дужан је да ствар уотребљава као добар домаћин и само онако како је одређено уговором или наменом ствари .

Плаћање закупнине

Закупнина се може састојати у новцу или неким другм стварима и може се исплаћивати одједном или у ратама, унапред приликом закљуења уговора или уназад у току трајања уговра. Неуредно плаћање је разлог за раскид уговора, али пре тга се мора опоменути и ако у року од 15 дана од позива не исплати закупниму уговор се може раскинути.

Враћање закупљене ствари

Дужан је вратити закупљену ствар у стању у којем је била када је предата у закуп односно нештећену. Не одоговара за истрошеност ствари која је настала њеном редовном употребом.

Престанак закупа:

Истеком рока Отказом ( отказни рок 8 дана, али не може бити дат у невреме) Пропашћу ствари услед више силе Смрћу (само ако је био intuitu personae)

Подзакуп – уговор којим закупац ствар даје другоме у закуп. Може се закључити ако уговором или законом није забањен и само под условом да се њиме не наноси штета закуподавцу. Закупац јемчу закуподавцу да ће подзакупац употребљавати ствар према уговору о закупу. Подзакуп може бити условљен претходном сагласношћу закуподавца, а он може да одбије давање дозволе само из оправданих разлога. Закуподавац може тражити непосредно од подзакупца исплату закупнине. Подзакуп престаје свакако кад престане угвор о закупу.

Отуђење закупљене ствари – закуподавац може у току трајања закупа ствар отуђити или заложити. Тада нови васник ступа на место закуподавца. Оне нема овлашћење да пре истека рока који је уговорен од закуца захтевати ствар. Првобитни закупац за евентуалне обавезе прибавиоца према закупцу, одговара као солидарни јемац.

53

7. УГОВОР О ПОСЛУЗИ

Послугодавац предаје одређену непотрошну ствар послугопримцу да је бесплатно користи неко време, а овај се обавезује да по истеку рока врати исту ствар неоштећену. Послуга је увек доброчин уговор.

Реалан, једностранообавезан, доброчин и трајан уговор. Уколико се уговори накнада и ако настану трошкови онда је двостранообавезан. Карактеристично је неистовремено извршавање обавеза.

Битни елементи:

1. Ствар

Може бити само непотрошна ствар, а послугодавац не мора бити власник ствари

2. Време трајања

Циљ послуге је да се омогући привремена употреба ствари тако да је време трајања битан елелмент послуге

3. Накнада

Оставопримац може раскинути уговор пре рока ако је закључен без накнаде, а када је са накнадом само ако би даљим чувањем била проузрокована штета. Накнада код теретног уговора о остави је корист која се уговоара за уложен труд око чувања.

Обавезе послугодавца

Предаја ствари Накнада штете услед материјалних недостатака ствари одговара за штету ак је несавестан Сношење ванредних трошкова – редовне трошкове сноси послугопримац

Обавезе послугопримца

Наменска употреба и чување ствари

Стиче право алли ен и обавез да употребљава ствар. Ако је употребљава то мора чинити са пажњом доброг домаћина, а са истом пажњом мора и да је чува. Није овлашћен да без сагласности посугодавца да ствар другоме на употребу.

Сношење редовних трошкова Враћање ствари

За оштећене ствари дугује накнаду.

8. УГОВОР О ДЕЛУ

Овим уговором се посленик обавезује да за наручиоца обави одређен посао, а наручилац се обавезује да му за то плати одређену накнаду. Предмет уговора може бити извршење неке материјалне радње или посла али не може бити правни посао.

Двостранообавезан, теретан, консенсуалан, неформалан и intutu personae уговор.

Битни елементи:

1. Посао посленика

54

Може бити у изради или поправци неке ствари, извршењу неких физичких радњи, изради уметничког дела итд.

2. Накнада за извршен посао – одређена и сразмерна

Накнада може бити у новцу али и у некој другој имовинској користи. Њу уговарачи споразумно одређују ако није одређена обавезном тарифом или другим обавезним актим. Када није одређена онда се узима уобичајена накнада за ту врсту посла.

Обавезе посленика

Изршење посла

Дужан је да посао изврши онако како је то предвиђено и за одређено време ( разумно потребно за такве послове). Уколико обавезу не изврши на време због неких поступака наручиоца не пада у доцњу. Уколико није уговорено другачије посао не мора обавити лично.

Одговорност за недостатке

Зависно да ли су недостаци у материјалу или звршеном послу.

За недостатке у извршеном послу а они су скривени одговара 2 године, у том року се наручилац може позвати на недостатке (објективни рок), а субјективни месец дана од отктивања недостатка.

Предаја израђене ствари

Ослобађа се обавезе ако је ствар која је израђена пропала из разлга за које он неодговара.

Обавезе наручиоца

Исплата накнаде

Дужан да исплати накнаду која је уговором предвиђена односно накнаду која се плаћа за ту врсту посла.

Пријем посла

На начин, време и у месту како је одређено

Ризик случајне пропасти ствари је распоређен између наручиоца и посленика у зависности од тога ко је дао материјал за изрду ствари.

9. УГОВОР О ОСТАВИ

Овим уговором се оставопримац обавезује да бесплатно или уз накнаду прими покретну ствар од оставодавца да је чува и да је врати кад он то буде затражио.

Консенсуалан, доброчин или теретан, једнострано или двостранообавезан и увек уговор са трајнм престацијама.

Битни елементи:

1. Предмет

Само покретне ствари. Могу бити и ствари ван промета и оне које су у ограниченом промету јер остава не значи располагање ствари.

55

2. Време трајања

Време трајања се одређује уговором или произилази из циља конкретног посла.

3. Награда за чување

Она је битан елемент само :

Када је уговорена Ако се оставопримац бави чувањем ствари Ако се може очекивати обзиром на околности случаја

Обавезе оставопримца

Пријем ствари

Обавезан да ствар прими на чување

Чување ствари

Дужан је да ствар чува као своју, а када је са накнадом каодобар домаћин.

Враћање ствари

По престанку уговора је дужан да ствар врати без обзира да ли је он вланик ствари. Дужан је ствар вратити чим је оставодавац затражи, али је то правило резервисано само ако је рок уговорен искључиво у интересу оставодавца. Уговор са неодрееним роком се може раскинути увек само не у невреме.

Обавезе оставодавца

Исплата награде

Постоји само код теретне оставе

Накнада трошкова везаних за чување ствари

После обављеног чувања, приликом преузимања ствари

Накнада штете

Код оставе са накнадом оставодаавац не одгвовара за штету која је настала без кривице оставопримца. Када се професионално бави цувањем туђих ствари и не вази правило res perit domino3, па ризик пропасти ствари сноси оставопримац.

Врсте оставе:

Неправа остава ( заправо зајам – може потрошити ствар) Остава у нужди ( увек доброчин. Чува се са повећаном пажњом) Скупна остава ( заменљиве ствари које се могу мешати са другима, али је увек неопходан пристанак) Угоститељска остава ( оствавопримац је угоститељ, ствари које је гост са собом донео даје на чување, а

запослено особље има право задржавања – ретененције) Уговорни секвестар ( стране у спору, а оставопримац чува ствар док се спор не реши, предмет може бити

и непокретност)

3Ствар пропада на штету господара

56

Квантитативна остава ( не долаз до мешања, али је дозвољено оставопримцу да замени ствар и да ствар исте врсте и обима и квалитета да оставодавцу)

Трезорна остава ( сеф) 10. УГОВОР О НАЛОГУ

Уговор којим се једна страна наогопримац, обавезује да на основу овлашћења које добија од друге стране, налогодавца, за њен рачун предузме одређене послове уз наканаду или без накнаде ако је тако уговорено или произлази из природе међусобних односа.

Основна одлика овог уговора је преузимање одређених послова за рачун налогодавца, то је општи облик пружања услуга везаних за обављање послова, правних и фактичких, за друга лица.

Уговор је консенсуалан, теретан или доброчин, једнострано или двостранообавезан. Увек се претпоставља да постоји однос поверења и увек се закључује ntuitu personae.

Услови за закључење уговора су пословна способност уговрача( претпоставља пословну способност) и понуда за закључење уговора ( примењују се општа правила о понуди, уз одступање када се понуда даје лицу које се професионално бави пословима заступања када је обавезан да одгвори на понуду).

Битни елементи уговора:

1. Посао налогопримца

Може бити правни и фактички посао. Начелно могу бити сви послови осим оних који су такве природе или за које је изричито предвиђено да се не могу предузимати преко другог лица

2. Накнада за извршење посла

Увек е претпоставља да је уговор о налогу закључен са накнадом за уложен труд. Накнада мора бити сразмерна труду који је налогодавац уложио да изврши посао. Најчешће се састоји у новцу.

Обвезе налогопримца

Обаеза извршења посла

Дужан је да посао изврши онако како је уговором одређено, одноно у границама добијених овлаћења, према примљеним упутствима и са пажњом доброг домаћина/привредника, уз то да при извршењу посла пази на интересе нлогодавца и да се њима стално руководи. Дужан је да поса изврши лично, а другоме може пренети само ако му то одобри налогодавац. У том случају налогодавац одговара за избор заменика и за упутства која му је дао.

Обавеза полагања рачуна и подношења извештаја

Дужан је да по завршеном послу преда све што је примио у име налогодавца и да му о извршеном послу положи рачун.

Накнада штете налогодавцу

Најчешће се дужност накнаде штете јавља ако дође до прекорачења овлашћења, односно ако се не придржава добијених упутстава, поверавањем посла неподобном лицу, непажљивим поступањем и обављањем послова по престанку налога.

Обавезе налогодавца

Накнада трошкова

57

Подразумева се увек када се у вези са вршењем послова јаве трошкови. Обавеза постоји и када налогодавац не испуни очекивани резултат ако се у свему придржавао уговора.

Исплата накнаде

Постоји увек каданије уговорено другачије. Уколико уговором није регулисана висина накнаде онда се дугује по уобичајеној висини или правичној накнади.

Накнада штете

Налогодавац је дужан надокнадити штету коју је претрпео у обављању посла, али се ова обавеза ограничава само ако је налогопримац штету претрпео без своје кривице.

Престанак уговора о налогу:

Одустанак од уговора

Налогодавац може по својој вољи одустти од уговора. Право на одустанак је једнстрана изјава воље и мора бити саопштена налогопримцу на дигуран начин. У случају када за одустанак од уговора није било основаних разлога, налогодавац је дужан да исплати налогоримцу одговрајући део накнаде као и да му надокнади штету којује претрпео одустанком од уговора.

Отказ налога

Отказивање налога је дозвољено у свако доба осим у невреме ( у условима када је очигледно да би тиме била проузрокована штета). Налогоримац је дужан да и после отказа продужи послове који не трпе одлагање док налогодавац не буде у могућности да преузме бригу о њима.

Смрт физичког односно престанак праног лица

Пошто се закључује обзиром на личност престаје смрћу налогопримца. Због смрти налогодавца уговор престаје ако је тако уговорено.у случају правног лица уговор престаје када лице престане да постоји.

11. УГОВОР О ПУНОМОЋСТВУ

Уговор којим се пуномоћник обавезује, да уз накнаду или бесплатно, уз овлашћење властодавца обавља правне послове у име и за рачун пуомоћника. Карактеристика је да се пуномоћник обавезује а обављање правних послова. Он тај посао обавља у име и за рачун властодавца. Овај уговор је посебна врста уговора о налогу.

Уговор је консенсуалан, неформалан, теретан или доброчин, двостранообавезан ако је теретан, једностранообавезан ако је доброчин, ntuitu personae.

Услови за закључење уговора: пословна способност уговарача и понуда за закључење уговора.

Битни елементи уговора:

1. Посао пуномоћника

Увек је у питању правни посао, аможе бити један или више тих послова исте или различите врсте.

2. Накнада за заступање

Противвредност за труд пуномоћника. Уколико није уговорена онда мора бити правична. Мора бити сразмерна уложеном труду.

58

3. Време трајања

Одређено време како је уговорено, ако није уговорено траје зависно од његове врсте. За опште пуномоћство је карактеристично уговарање наступањем одређене околности.

Непосредно дејство уговора

Огледа се у заснивању облигационог односа између властодавца и пуномоћника. Из тог односа произилазе обавезе за пуномоћникаали и за властодавца. Њихове обавезе су подударне.

Посредно дејство уговора

Оледа е у дејству правног посла који је пуномоћник закључио у име властодавца и тиче се трећих лица која учествују у закључењу правног посла, те ту постоји неколико ситуација:

Пуномоћник делао у име властодавца у границама овлашћења- Предузети правни посао у том случају обавезује непосредно властодавца у треће лице Пуномоћник длао у границама пуномоћја, али супротно добијеним упутствима- Када пуномоћник у доброј вери закључи уговор са трећим лицем. Властодавац има право само да тржи

накнаду штете од пуномоћника, коју је због тога претрпео Закључио правни посао по престанку пуномоћја, али пре него је треће лице сазнало за то- Правило је да престанак пуномоћја производи дејство према трећем лицу када оно сазна за то. Уколико је

трећелице савесно, није знало нити је могло знати за престанак пуномоћја, онда такав правни посао непосредно обавзује властодавца, ањему остаје право да тражи накнаду штете од пуномоћника, изузев када пуномоћник није знао нити могао знати да је пуномоћје престало.

Прекорачио границе пуномоћја- У том случају он не предствља властодавца. Овде се обезбђује посебна заштита трећег савесног лица.

Уколико сазна за прекорачење, треће лице је дужно да одмах обавести о томе властодавца да се изјасни о правном послу, ако он одбије одобрење правни посао остаје без дејства. Уколико настане штета за треће лице, властодавац и пуномоћник су солидарно одговорни, под условом да је она савесна.

Престанак уговора

Истеком времена или опозивом. Властодавац може опозвати пуномоћје по својој вољи. Опозив мора бити саопштен пуномоћнику на било који начин, изричито или конклудентним радњама. Наостале начине престанка пуномоћја( смрт, отказ, лишење пословне способности) примењују се правила уговора о налогу.

Врсте пуномоћја – опште и специјално

12. УГОВОР О ОРТАКЛУКУ

Уговор којим се два или више лица обавезују да удруже одређена средства у циљу постизања неке имовинске користи. Овај уговор ЗОО не регулише. Примењују се општа начела ЗОО и правна правила.

Уговор је консенсуалан, теретан, неформалан и увек intuitu personae, у основи је комутативан.

Битни елементи:

1. Ортачки удели

Свако правно добро које има имовинску вредност. Уговором се одређује шта је предмет удела и колика је његова величина. Не морају бити једнаки али морају бити стварни.

59

2. Циљ

Циљ је постизање одређене имовинске користи и њена деоба, те треба одредити у чему се циљ састоји и на који начин ће се она постићи. Циљ и начин његовог остварења морају бити допуштени.

3. Време трајања

Трајање мора бити временски ограничено. Може бити одређено уговором, али ако то ије учињено онда може произилазити из природе посла или циља који се жеи постићи.

Обавезе ортака

Уношење ортачких удела- Основна обавеза сваког ортака да унесе неко правно добро имовинске вредности. Уколико је удео ствар

онда он сноси одговрност за материјалне ои правне недостатке Управљање ортаклуком- Право на управљање, а начин управљања се врши споразмом који је најчешће део уговора. Уколико то

није случај онда управљају сви заједно без обзира на врсту и вредност удела. Подошење извештаја и полагање рачуна- Ко управља ортаклуком мора подости извештај и положити рачун о предузетим пословима. Пословођа

ортаклука је дужан да уредно води књиге и да даје извештаје. Накнада штете ортаку- Сваки ортак је дужан да поступа са пажњом доброг домаћина, па тако одговара за штету коју проузрокује

про обавању послова Сношење губитака ортаклулка- Сваки ортак је у обавези да учествује у сношењу губитака ортаклука

Права ортака

Учешће у подели добити- Сви ортаци имају право да учествују у подели добити, а то је део имовине који остане када се одбију

ортачки удели, трошкови пословања и оно што улази у обавезе ортаклука. Ни један ортак се не може одрећи свог права у учешћу у добити.

Накнада трошкова у вези са обављањем послова ортаклука- Сваком ортаку припада право накнаде нужних трошкова које је имао у обавању послова друштва. У ове

треошкове не улази накнада за рад јер она може припасти ортаку само ако је посебно уговорена.

Уколико је управљање пословима поверено трећем лицу, оно онда има положај пуномоћника ортаклука.

Уговор престаје протеком времена на које је закључен или извршењем посла који је био циљ уговора. Престаје и када ортачка главница пропадне или када циљ ортаклука постане немогућ или забрањен законом. Уколико су два лица закључила уговор о ортаклуку, онда престаје смрћу лица, али ако је више лица закључило уговор онда не престаје.

13. ЈЕМСТВО

Уговором о јемству се једно лице обавезује према повериоцу одређеног дужника, да ће му испунити пуноважну и доспелу обавезу ако дужник то не учини. Обавезује јемца само ако је изјава о јемству дата у писаном облику. Јемац не преузима обавезу, него се само обавезује да плати дуг. Његова обавеза је споредна.

Јемац повериоцу одговара онако како му одговара дужник, али је његова обавеза секундарна према повериоцу. Уколико дужник не испуни обавезу поверилац је дужан да обавести јемца о томе како би овај учинио све што може да обавеза буде испуњена. Уколико му се поверилац обрати одмах без обавештења, он може уложити

60

приговор реда beneficium ordinis. Кадајемац намити оавезу дужника онда долази до персоналне суброгације, па јемац постаје поверилац дужников. Ма право на регрес од дужника. Јемство престаје гашењем главне обавезе, али и ако је уговорено на одређено време, ако поверилац опрости јемцу, ако се поверилац и јемац сједине као главни субјекти, ако дође до застарелости јемчеве обавезе пре застарелости главног дуга (јемство застарева у року од две године од доспелости главног дуга, осим када је уговорена њихова солидарна одговорност).

Посебне врсте јемства:

Јемац платац – јемац са положајем солидарног дужника и његова обавеза ије супсидијарна Сајемац – постоји више лица који јемче испуњење, њихова обавеза је супсидијарна али ако главни дужник

не испуни обавезу они дугују соидарно Јемчев јемац – јемац другог реда. Уколико ни дужник ни јемац не плате обавезу Јемац за накнаду штете – обавезује се да јемцу дужника накнади евентуалну штету ако не буде могао да се

регресира од дужника пошто исплати његов дуг

14. АСИГНАЦИЈА (упућивање)

Изјава којом једно лице овлашћује друго да за његов рачун изврши неку чинидбу трећем лицу, а треће лице овлашћује да то извршење прими у своје име.

У асигнацији учествују 3 лица:

1. Упутилац – лице које врши упућивање2. Упућеник – лице које се упућује да чинидбу испуни3. Прималац - лице коме је чинидба из упута намењена

Циљеви упута су различити али се најчешће користи као средство индиректног плаћања или кредитирања, зато се и сврстава у ред најучесталијих банкарских послова.

Предмет упута се обично односи на плаћање одређеног новчаног изоса и предају одређених хартија од вредности.

61