Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji - pet uspešnih i pet neuspešnih slučajeva

Beograd, 3. novembar 2014. godine

METODOLOŠKI OKVIR

• Studija obuhvata deset slučajeva privatizacije čiji je izbor izvršen na osnovu sledećih kriterijuma:- svaka izabrana privatizacija morala je da ima adekvatnog parnjaka, odnosno

privredno društvo u istoj pretežnoj delatnosti, približno iste veličine i sa sličnim karakteristikama u periodu pre privatizacije

- izabrani slučajevi oslikavaju ključne modele privatizacije i ključne probleme u ovom procesu

- prednost je data privrednim društvima čija su sedišta u opštinama koje pokriva USAID Projekat održivog lokalnog razvoja (USAID SLDP)

• Za svaku studiju slučaja: - urađena je detaljna analiza efekata privatizacije- posebno su analizirani fiskalni efekti na lokalnu samoupravu- izračunat je oportunitetni trošak za odgovarajući par (lošu privatizaciju) kao

alternativni scenarioStudija slučaja: Privatizacija u Srbiji

„Sve uspešne privatizacije liče jedna na drugu, svaka neuspešna je loša

na svoj način.“

Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji

KLJUČNI ASPEKTI PRIVATIZACIJE U SRBIJI

• Nerešena imovinska pitanja- građevinsko zemljište, restitucija- nepostojanje upotrebnih i građevinskih dozvola

• Višak zaposlenih- socijalni programi i otpremnine

• Prezaduženost- uloga državnih poverilaca

• „Meko budžetsko ograničenje“- „povezivanje staža“, onemogućavanje izvršenja i namirenja- državne banke i druge finansijske institucije

• Negativna selekcija investitora- prodaja na rate- odsustvo kontrole pranja novca



KLJUČNI ASPEKTI PRIVATIZACIJE U SRBIJI

OKVIR ANALIZE FISKALNIH EFEKATA PO LOKALNU SAMOUPRAVU


OSNOVNI ZAKLJUČCI STUDIJE SLUČAJEVA

• Za uspeh privatizacije presudna je uloga strateškog investitora koji je u stanju da izvrši transfer tehnologije, sprovede mere operativnog restrukturiranja i investira u opremu;

• Novim pravnim okvirom otklonjeni su neki od problema (na primer, pitanje prezaduženosti odnosno dugovanja prema državnim poveriocima), ali ne i problemi viška zaposlenih i zemljišta.

• Osim za nekoliko većih preduzeća u restrukturiranju, nije realno očekivati veće braunfild investicije u Srbiji.

• Iako je niz opština unapredio svoje poslovno okruženje, postoje brojne mogućnosti za poboljšanje.

• Interes lokalne samouprave je da se resursi privrednog društva u privatizaciji što pre efikasno upotrebe, ali je potrebna i njihova proaktivna uloga.

• Visoki oportunitetni troškovi neuspelih privatizacija su često zanemareni• Neuspele privatizacije utiču na smanjenje budžetskih prihoda lokalnih

samouprava, a pre svega ustupljenih prihoda, čime direktno smanjuju njihovu fiskalnu autonomiju


Studija slučaja: „Duropack “ Kruševac i FOPA Vladičin Han“ A.D.

• U toku priprema za privatizaciju u DP „Dušan Petronijević“ su sprovedene značajne mere restrukturiranja.

• Nakon privatizacije prihodi od prodaje (izraženi u evrima) više nego udvostručeni, dok je tržišno učešće uvećano za više od 50%.

• Kupac je pored značajnog investiranja sproveo niz mera restrukturiranja (unapredio je kvalitet procesa proizvodnje, uveo integrisani sistem menadžmenta i posluje u skladu sa međunarodnim standardima).

• „Duropack“ d.o.o. predstavlja primer privatizacije u kojem strateški investitor preuzima punu kontrolu nad preduzećem i u kome nema posebnih problema.


• „FOPA“ predstavlja tipičan primer radničkog akcionarstva jer preduzeće nije bitno promenilo način poslovanja u organizacionom, tehnološkom, finansijskom i upravljačkom pogledu.

• Nakon drugog kruga privatizacije 2007. godine, a zatim i raskida ugovora sa bugarskim investitorom, dolazi do ubrzanog propadanja preduzeća. Preduzeće je pored problema sa likvidnošću i viškom zaposlenih imalo i značajan problem zagađenja životne sredine.

Oportunitetni trošak: 7,3 miliona EUR


Studija slučaja: „Duropack “ Kruševac i FOPA Vladičin Han“ A.D.

Studija slučaja: DP „Rudnik“ Rudnik i DP „Suva Ruda“ Raška

• Pre privatizacije DP „Rudnik“ je poslednji put zabeležilo pozitivan neto rezultat 1999. godine, dok su kumulativni gubici u periodu od 2000. do 2004. godine premašili iznos od 3 miliona EUR.

• Po sprovedenoj privatizaciji preduzeće je bitno poboljšalo svoje poslovanje i značajno povećalo broj zaposlenih.

• Kupac je u osnovna sredstva, od trenutka kada je postao vlasnik do kraja 2013. godine, uložio ukupno 5,4 miliona EUR.


• Kriza u poslovanju rudnika „Suva Ruda“ kulminirala je avgusta 2002. godine, kada obustavlja proizvodnju, od čega se nikada nije oporavio.

• Kupac je sredstva za početak proizvodnje u rudniku „Suva Ruda“ obezbedio tokom 2011. godine, od kredita Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i dodatne kreditne linije kod domaćih poslovnih banaka. Iako su postojale česte najave da će se investirati u neophodna sredstva za otpočinjanje proizvodnje, do toga suštinski nikada nije došlo, odnosno rudnik nije počeo da radi.

• U stečajnom postupku stečajni dužnik je tek iz četvrtog puta prodat kao pravno lice „Koncernu Farmakom MB“ Šabac koje je u tom trenutku bilo većinski vlasnik nekoliko rudnika olova, cinka i antimona.


Studija slučaja: DP „Rudnik“ Rudnik i DP „Suva Ruda“ Raška

Studija slučaja: DP „Goša Montaža“ Velika Plana i „Zavarivač“ AD Vranje

• Otpust duga državnih poverilaca bio je verovatno presudan za uspešnu prodaju „Goša Montaže“, jer je spremnost potencijalnih kupaca da preuzmu navedene dugove bila upitna.

• „Goša Montaža“ je povećala efikasnost poslovanja, došlo je do investiranja u opremu u iznosu od 4 miliona EUR. Društvo posluje kroz integrisani sistem menadžmenta koji je sačinjen od sistema upravljanja kvalitetom prema relevantnim standardima.


• „Goša Montaža“ spada u redak primer uspešno sprovedenog radničkog akcionarstva, pri čemu radnici nisu dobili većinski paket akcija besplatno, već su ga kupili na javnoj aukciji.

• Problemi „Zavarivača“ počinju već početkom devedesetih godina, kada nastupa stečaj preduzeća. Nakon prinudnog poravnanja sa poveriocima Preduzeće izlazi iz stečajnog postupka i započinje krajem 2000. godine privatizaciju prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji.

• Nakon izvršenog drugog kruga privatizacije krajem 2008. godine, „Zavarivač“ AD beleži pogoršanje poslovanja. Nekoliko faktora je imalo presudni uticaj na pogoršanje poslovanja, kao što su eksterni faktori (svetska ekonomska kriza), značajna odstupanja između stvarnog i stanja prikazanog u finansijskim izveštajima pre privatizacije, interni problemi poput loše finansijeske pozicije, viška zaposlenih i narušenog odnosa između zaposlenih i novih vlasnika

Oportunitetni trošak: 13,5 miliona EUR


Studija slučaja: DP „Goša Montaža“ Velika Plana i „Zavarivač“ AD Vranje

Studija slučaja: „Zdravlje“ AD Leskovac i „Jugoremedija“ AD Zrenjanin

• Niska prodajna cena posledica odsustva interesa potencijalnih kupaca i potrebnih izdataka za socijalni program.

• Izdaci po osnovu socijalnog programa u „Zdravlju“ dostigli su čak 24,76 miliona EUR

• Do kraja 2013. godine kupac je investirao oko 50 miliona EUR. Broj zaposlenih 2013. čini samo 19% broja zaposlenih na kraju 2000. godine.


• Od samog početka privatizaciju „Jugoremedije“ je pratio niz problema, koji su doprineli potpunom slomu Društva: – Privatizacija prema Zakonu o svojinskoj transformaciji stvorila je dve grupe vlasnika sa

oprečnim ciljevima– Sumnje u regularnost samog postupka drugog kruga privatizacije, u regularnost

izvršene dokapitalizacije „Jugoremedije“, od strane kupca „Jaka 80“, nesavesno i nezakonito poslovanje uprave postavljene od strane Kupca

– Niz problema u vezi sa farmaceutskim sektorom u Srbiji;– Sumnje u nesavesno i potencijalno nezakonito poslovanje nove uprave postavljene od

strane radnika nakon raskida privatizacije.

Oportunitetni trošak 2007 - 2013: 31,6 miliona EUR*



U posmatranom periodu ukupno uplaćen porez na zarade iznosio je čak 379.441.232 RSD, što čini prosečno učešće od 7,51% u analiziranom periodu i u fiskalnom pogledu ukazuje na značajnu

zavisnost lokalnog budžeta od samo jednog privrednog društva.



Studija slučaja: „Banatski Despotovac“ AD i „Mala Bosna“ AD

• Dok „Banatski Despotovac“ nastavlja da relativno uspešno posluje i nakon privatizacije uz značajne investicije, „Mala Bosna“ se nakon raskida ugovora o privatizaciji nalazi u restukturiranju.

• Nakon izvršene privatizacije „Banatski Despotovac" beleži značajno bolje poslovne rezultate. Ulaganje u osnovna sredstva je osnovni razlog zbog čega je „Banatski Despotovac“ AD beležio rast vrednosti ukupne poslovne imovine, a pozitivni efekati promene fer vrednosti imovine i pozitivni neto rezultati iz poslovanja su osnovni faktori koji su uticali na rast vrednosti sopstvenog kapitala Društva.


• Krajem maja 2007. godine, „Mala Bosna“ je privatizovana od strane konzorcijuma fizičkih lica protiv kojih su kasnije pokrenuti krivični postupci, ali su ta lica ubrzo koristeći zakonsku mogućnost, ustupila preduzeće novom vlasniku.

• Period nakon privatizacije Društva karakterišu skriveni vlasnički odnosi i nesavesno i potencijalno nezakonito poslovanje.

• „Mala Bosna“ predstavlja tipičan primer korišćenja jednog privatizovanog preduzeća kao kolaterala kako bi se dobili krediti koji će se iskoristiti od strane povezanog lica ili za kupovinu novog preduzeća.

• Slučaj „Male Bosne“ ukazuje na vezu između određenih banaka i jednog broja privatizacija. Reč je po pravilu o domaćim bankama (u privatnom ili državnom vlasništvu), od kojih su mnoge proteklih godina završile u stečaju.

Studija slučaja: „Banatski Despotovac“ AD i „Mala Bosna“ AD

S obzirom na to da je neposredno pre ove studije donet nov Zakon o privatizaciji čija primena je tek započeta, a nije realno očekivati da će se Zakon u skorije vreme

menjati, preporuke su usmerene, pre svega, na rešavanju problema koji nisu rešeni donošenjem novog Zakona o privatizaciji

Uloga lokalnih samouprava u stečaju i tvrdo budžetsko ograničenje• Lokalne samouprave treba da budu aktivnije i predujmljuju troškove stečajnog

postupka• Zahtev stečajnom sudiji za deponovanje sredstava stečajnog dužnika u cilju

obezbeđenja plaćanja komunalnih usluga• Prekid vršenja komunalnih usluga stečajnom dužniku koji ne vrši redovno

plaćanje izvršenih komunalnih usluga• Zahtevati formiranje posebne klase koju bi činili poverioci koji imaju potraživanja

po osnovu javnih prihoda


KLJUČNA PITANJA I PREPORUKE

Rešavanje viška zaposlenih (Tranzicioni fond i i Fond solidarnosti)• Prilagoditi Odluku o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu

racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju i uvećati alokaciju u budžetu namenjenu „Tranzicionom fondu“

• Povećati budžetsku alokaciju namenjenu Fondu solidarnosti.

Privatizaciju i lokalna javna preduzeća• Privatizacija u slučaju non-core (sporedne) delatnosti javnih komunalnih preduzeća

predstavlja realnu (i poželjnu) opciju• Delovima preduzeća koja se bave izdvojenim aktivnostima (aktivnostima koje

podržavaju vršenje komunalnih usluga) treba veoma pažljivo pristupiti• Prethodno rešavanje imovinsko-pravnih pitanja, viškova zaposlenih i dugova,

odnosno dužničko-poverilačkih odnosa, kao i sprečavanje problema negativne selekcije

Poslovno okruženje lokalnih samouprava



Problem u vezi sa tretmanom građevinskog zemljišta – konverzija uz naknadu

• Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine uvodi dve značajne novine u vezi građevinskog zemljišta:

- Propisuje pravni osnov za privatizaciju građevinskog zemljišta- Čl.100-102. Zakona uređuju konverziju bez naknade- Čl.103-108. Zakona uređuju konverziju uz naknadu- Ukida mogućnost gradnje po osnovu prava korišćenja na građevinskom zemljištu

• Konverzija je do danas sprovođena sporadično:- Bez naknade, samo uslučaju individualnih stambenih objekata – kuća, jer je tehnički

nesprovodiva- Uz naknadu, uglavnom tamo gde naknada faktički nije plaćena (FMP januar 2010.)

jer novi vlasnici privatizovanih subjekata nisu želeli da je plate



• Odlukom ustavnog suda broj i uz-68/2013 od 10.10.2013. konverzija uz naknadu je obesmišljena:

- Ukinuta je odredba člana 103. Stav 1. Zakona u delu koji glasi: "troškovi pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta obuhvataju, u smislu ovog zakona, ukupnu revalorizovanu cenu kapitala...”

- Ustavni sud smatra da su takvim rešenjem narušeni osnovni principi zakona o privatizaciji, po kome je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital, kao i da ta pogodnost kod obračuna visine naknade ne predstavlja ustavnopravno prihvatljivu meru javnog interesa, da se omogući privođenje građevinskog zemljišta nameni izgradnjom objekata i njegovo racionalno korišćenje, jer takva pogodnost predstavlja prekomerni teret za zajednicu u celini i posebno za korisnike restitucije.

• Odlukom ustavnog suda srbije broj: u. 74/10 od 09.09.2010. zauzet je stav da je neustavan član 104. Stav 4. Zakona (gubitak prava korišćenja usled ne sprovođenja konverzije)

- Ako u propisanom roku od godinu dana nije izvršena konverzija, bez obzira da li je do tog roka nosilac prava na konverziju podneo zahtev za konverziju ili nije, ne može izgubiti pravo korišćenja. To znači da je obaveza institucije koja implementira zakon da korisniku prava na konverziju omogući implementaciju njegovog zakonskog prava.



KLJUČNO PITANJE

Da li će država subjektima privatizacije i pod kojim uslovima, priznati pravo svojine na građevinskom zemljištu, nad kojim su u momentu privatizacije imali najširi mogući

obim prava - pravo korišćenja, koje im je omogućavalo pravo građenja?

Konverziju je pravno moguće rešiti na jedan od sledećih načina:

• Naknadu za konverziju treba ukinuti u potpunosti - stav stranih i domaćih investiora

• Ne treba dozvoliti privrednim subjektima konverziju prava korišćenja u pravo svojine - stav udruženja građana koja zastupaju interese restitucije

• Treba omogućiti privrednim subjektima konverziju prava korišćenja u pravo svojine uz plaćanje pravične naknade - najšire podržavana opcija od strane javnosti



Sva predložena rešenja imaju svoje prednosti i mane. Srbiju i njene građane najviše košta to što su velike površine najvrednijeg građevinskog zemljišta blokirane za investicije.

Jedino rešenje koje je u skladu sa odlukama ustavnog suda:

Da se ponovo omogući pravo građenja po osnovu prava korišćenja na građevinskom zemljištu, a da se pitanje konverzije reši uz detaljnu analizu efekta različitih opcija – rešenja, koje će izraditi nezavisni eksperti, a na osnovu koje će vlada RS i skupština RS doneti odgovornu

političku odluku po tom pitanju.



HVALA NA PAŽNJI

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - NALEDMakedonska 30, VII sprat, 11000 Beograd, Srbija

t: +381 11 33 73 063, f: +381 11 33 73 061, [email protected]

http://www.naled-serbia.org/




Business

Studija slučaja: Privatizacija u Srbiji - pet uspešnih i pet neuspešnih slučajeva