Pravni okvir za privlačenje direktnih investicija i ustanovljavanje javno-

privatnih partnerstava

26. septembar 2011. Nišmr Tatijana Pavlović-Križanić

VRSTE PODSTICAJA PRIVREDI U INDUSTRIJSKOJ ZONI

• Poreske i para-poreske olakšice (smanjenje komunalnih taksi i naknada vezanih za zemljište);

• Pružanje finansijskih, nefinansijskih i mešovitih mera podrške (olakšanje registracije preduzeća, obuke i treninzi, finansijski podsticaji).

UREDBA O USLOVIMA I NAČINU PRIVLAČENJA DIREKTNIH INVESTICIJA

• Usvojena u junu 2011. godine;• Posebne pogodnosti za ulaganja u

devastirana područja čiji je stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka;

• Iz prva dva područja međuopštinske saradnje to su opštine: Merošina, Gadžin Han, Vladičin Han, Preševo, Bujanovac i Doljevac;

• Pogodnosti predviđene i za LS sa više od 50.000 stanovnika i stopom nezaposlenosti višom od 20%.

VISINA SUBVENCIJA

• Od 4.000 do 10.000 evra po radnom mestu u proizvodnom sektoru u devastiranim područjima i područjima od posebnog interesa;

• Od 5.000 do 10.000 evra po radnom mestu u automobilskoj industriji ili u IKT sektoru u područjima od posebnog interesa;

• Od 2.000 do 5.000 evra po radnom mestu za ostale proizvodne investicije u Srbiji.

KRITERIJUMI I ISPLATA SREDSTAVA

• Za ulaganja u devastirana i područja od posebnog interesa – vrednost investicije 500.000 evra i otvaranje najmanje 50 radnih mesta;

• U ostala područja – vrednost investicije najmanje 1.000.000 evra i otvaranje najmanje 50 radnih mesta.

• Sredstva se isplaćuju u 4 tranše: po zaključivanju kupoprodajnog ugovora, po dobijanju građevinske dozvole, po dobijanju upotrebne dozvole i po ostvarivanju ukupne ugovorene zaposlenosti.

VISINA SUBVENCIJA – STRATEŠKI PROJEKTI

• Za investicione projekte od preko 50 miliona evra kojima se obezbeđuje otvaranje najmanje 300 novih radnih mesta sredstva se određuju u ukupnoj vrednosti od 20% investicije;

• Za ulaganja u infrastrukturu, investitor ima pravo da podnese zahtev za refundaciju dela troškova;

• Predlog projekta za sufinansiranje izgradnje infrastrukture se podnosi Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

PREGLED DOSADAŠNJIH REZULTATA

• U proteklih pet godina važenja uredbe, otvoreno 25.143 radnih mesta, od toga najviše u Nišavskom okrugu – 5.904 radna mesta (37,7% ukupnog fonda odobrenih sredstava). U Jablaničkom okrugu otvoreno je 1.704 radna mesta (5% odobrenih sredstava) a u Pčinjskom 581 radno mesto (1,9% odobrenih sredstava);

• Ukupna vrednost investicionoh projekata je 731,2 mil. evra a vrednost podsticajnih sredstava 110,6 miliona evra.

NOVI PRAVNI OKVIR ZA JAVNO-PRIVATNA

PARTNERSTVA I KONCESIJE

JPP U DOMENU OSNIVANJA I UPRAVLJANJA INDUSTRIJSKIM ZONAMA

• Ne postoji pravni okvir za javno – privatna partnerstva;

• Kod nas se JPP koriste kao instrument kojim se obezbeđuje finansiranje kapitalnih projekata ali za sada ne i u domenu osnivanja i upravljanja industrijskim zonama;

• U međunarodnoj praksi JPP su uobičajen oblik finansiranja infrastrukturnog opremanja zone sa mešovitim učešćem u upravljanju;

• Za diskusiju – razlozi za i protiv ovog rešenja.

PRAVNI OKVIR – ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI (1)

• Izmenama ZPI iz marta 2011. godine predviđeno da se neizgrađeno građevinsko zemljište u javnoj svojini može unositi kao osnivački ulog u privredna društva;

• Uvođenjem zainteresovanog privatnog investitora u projekat i osnivanjem zajedničkog preduzeća (institucionalno JPP) se može finansirati infrastrukturno opremanje zemljišta u zoni;

• Otvorena pitanja upravljanja preduzećem i upravljanja zonom.

PRAVNI OKVIR – ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI (2)

• Vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini može sa privatnim investitorom zaključiti i ugovor o izgradnji;

• Osim institucionalnog JPP-a sa zemljištem kao osnivačkim ulogom, opština može uneti zemljište i kao osnivački ulog u javno preduzeće (u slučaju osnivanja preduzeća za upravljanje zonom bez privatnog učešća).

NOVI NACRT ZAKONA O JPP I KONCESIJAMA

• Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja pripremilo u julu Nacrt zakona o JPP i koncesijama;

• Nacrt pripremila radna grupa koju je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj;

• Nacrt nije bio na javnoj raspravi ali je prosleđen jednom broju domaćih i međunarodnih stručnjaka na mišljenje;

• Nacrt upućen u zakonodavnu proceduru u septembru 2011.

REŠENJA IZ NACRTA – POJAM, ROKOVI, POSTUPAK

• JPP je dugoročna saradnja javnog i privatnog partnera gde privatni partner preuzima obavezu finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja objekata i pružanja usluga od javnog značaja;

• JPP se zaključuje na rok od 5 do 50 godina;• JPP se zaključuje u otvorenom postupku javnih

nabavki;• Ugovori o JPP se evidentiraju u registru javnih

ugovora koje vodi Ministarstvo ekonomije.

REŠENJA IZ NACRTA – ZASNIVANJE JPP

• JPP i konvecije mogu da zaključuju država, AP, gradovi i opštine, njihova javna preduzeća i ostali direktni i indirektni budžetski korisnici;– Nejasna odredba, posebno imajući u vidu da direktni

budžetski korisnici nemaju pravni subjektivitet a indirektni nemaju finansijsku i upravljačku samostalnost;

• Nacrt uređuje institucionalno i ugovorno JPP;• Ugovorno JPP – ne osniva se zajedničko preduzeće,

već opština zaključuje ugovor sa investitorom;• Institucionalno JKP – osniva se zajedničko društvo

posebne namene (DPN).

REŠENJA IZ NACRTA - KONCESIJE • Koncesije predstavljaju oblik JPP čija je svrha

ustupanje prava na komercijalno korišćenje prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi na rok do 50 godina uz plaćanje koncesione nadoknade;

• Koncedent može da bude, osim države i AP i grad, odnosno opština;

• Postupak za zasnivanje koncesija pokreće javno telo (organ lokalne samouprave, JP ili neki budžetski korisnik) koje priprema studiju izvodljivosti. Na osnovu studije, javno telo podnosi skupštini opštine predlog za donošenje koncesionog akta. Na osnovu koncesionog akta se priprema konkursna dokumentacija i sprovodi tender.

OTVORENA PITANJA:

• Postoje li drugi razlozi, osim finansijskih, da se privatna inicijativa uključi u upravljanje industrijskim zonama (transfer znanja, bolja organizacija);

• Da li bi zajedničko ulaganje u komunalno opremanje zone trebalo sprovoditi kao ugovorno ili kao institucionalno JPP;

• Ukoliko se osniva zajedničko preduzeće koja bi bila raspodela odgovornosti i rizika poslovanja.

Q/A

Tatijana Pavlović-Križanić

Stručnjak za pravna pitanja, sektorske politike i javno-privatna partnerstva

tpkrizanic@lokalnirazvoj.rs