broj 38 / Februar 2016 / mesečnik / besplatan primerak ZA ... · poštovanje svih postulata...

Prihrana ozimih useva- Vreme je!

IntervjuMladen JOVANOVIĆDirektor kompanije Victoria Logistic

50. savetovanjeagronoma, Zlatibor

broj 38 / Februar 2016 / mesečnik / besplatan primerak

ZA NAŠU ZEMLJUjer zemlja zaslužuje najbolje

Pripreme za novu sezonu su u toku. Eto nas opet sa novim planovima o setvi, primeni ubriva, kako azotnih tako i primeni NPK ubriva u proleÊe, odabiru deklarisanog semena useva koje Êemo posejati na našim njivama, odabiru prave „kvalitetne hemije“, razmišljanjima koliko smo proizveli, koliko nam je preostalo, koliko se u ovoj godini moæemo „raširiti“, koje Êemo agrotehniËke mere sprovesti.

Svi smo svedoci i promene klimatskih uslova, uz svesnost da kao nikada ranije treba dobro „odvagati“ šta i kako i koliko ulagati, smanjivati troškove ali ne po svaku cenu, radi standardizaciju, po svaku cenu, redovno voditi elektronsku knjigu polja i sami sebi praviti izveštaje sa raznim kombinacijama.

I dalje je osnovno sredstvo rada digitron, blok i olovka jer samo kalkulativno moæemo doÊi do pravih zakljuËaka i rešenja.I primeni sigurnih rešenja koja Êe nam doneti profit. Sigurnost je bila reË koja nas je u prošlosti sve vezivala. Danas veza sigurnosti predstavlja razlog da li sa nekim partnerom sklapate posao ili ne, jer je malo onih sigurnih, koji zajedno rizikuju, koji su tu kada je i dobro i loše!

Partnerstvo, koje traje i opstaje uprkos svemu i zarad svega. I udruæivanje, zajedniËko nastupanje, jer smo mi i kao zemlja mnogo mali, a kamoli tek kao pojedinci.

Nauka i struka su tu da se greške ako ne u potpunosti eliminišu onda bar minimiziraju, i da sa našim proizvodima uz poštovanje svih postulata sledljivosti , moæemo izaÊi na bilo koje zahtevno træište.

Sigurna sam da Êemo, kao i ranije, premostiti mnoge probleme, uspešno realizovati sve izazove, jer i mi i naša zemlja to zasluæujemo!

MarketingVictoria Logistic:

Natalija KurjakMarina RadiÊ

Ljubica VukiÊeviÊ Duško MarinkoviÊ

Stručna službaVictoria Logistic:

Poštovani čitaoci,

S obzirom da je saradnja jedna od osnovnih smernicanašeg tima - pozivamo Vas da nam pošaljete komentare, sugestije, pitanja i predloge šta biste još voleli da pročitate u narednom broju.

mradic@victoriagroup.rs

021 4895 470, 021 4886 508

Autori tekstova i saradnici

2

AKTUELNO

50. Savetovanje agronomaZlatibor

3

Primena bakteriološkihđubriva

8

INFO +

Nova perspektivau zaštiti bilja

7

Prognoza vremena

9

Prolazi zima

16

INTERVJUMladen Jovanović

Direktor kompanije Victoria Logistic

5

EKO infoTečna organska đubriva

10

SA TERENAN-min metoda

12

Parazitne cvetnice

21

Prihranjivanje ozimihuseva - Vreme je!

17

Plodored- važna mera zaštite bilja

19

Proizvodnja malina- PSS Vrbas

24

Zdravstveno stanjepšenice 2014/2016.

14

REČ UREDNIKA

SADRŽAJ

50. SAVETOVANJEAGRONOMA

ODRŽANO NA ZLATIBORU

Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada od 24. do 30. januara 2016. godine organizovao je jubilarno 50. Savetovanje agronoma i poljo- privrednika Srbije na Zlatiboru.

Kompanija Victoria Logistic tradicio- nalno je uËestvovala na ovom eminentnom skupu. Organizovan je veliki broj sastanaka sa poslovnim partnerima od strane svih sektora kompanije, predstavljen je plan rada kompanije za 2016. godinu kao i ponuda repromaterijala.

SVEČANA VEČERA KOMPANIJE VICTORIA LOGISTIC

Tokom seminara, kompanija Victoria Logistic, tradicionalno je organizovala veËeru za poslovne partnere26. januara 2016. godine u sveËanoj sali hotela “Mona” na Zlatiboru.

VeËeri su prisustvovali poslovni partneri sa kojima kompanija ostvaru-je višegodišnju uspešnu saradnju.

Menadæment i zaposleni iz kompanije Victoria Logistic još jednom su se pokazali kao pravi, sjajni domaÊini ugostivši više od 250 gostiju. Nikola

VujaËiÊ, direktor operacija kompanije Victoria Group i Mladen JovanoviÊ, generalni direktor kompanije Victoria Logistic, pozdravili su goste i poæeleli

3

AKTUELNO

za našu zemlju

im dobrodošlicu. Pored retrospek-tive ostvarenih rezultata kompanije Victoria Logistic u 2015. godini, gosti su imali prilike da se informišu o novinama koje ih Ëekaju u buduÊoj saradnji tokom 2016. godine sa našom kompanijom.

Ovo uspešno i prijatno veËe je još jednom potvrdilo da kompanija Victoria Logistic sa svojimpartnerima ima izuzetan poslovni i profesionalni odnos zasnovan na poverenju, iskrenosti i prijateljstvu.

12. Zimski seminar farmera

Seminar se održao u isto vreme u hotelu Omorika na Tari, a organizator je bio Klub 100P plus, udruæenje poljoprivrednika. Kompanija Victoria Logistic je uËestvovala na ovom seminaru gde su, 25. januara 2016., Natalija Kurjak, direktor marketinga i dr Duško MarinkoviÊ, zamenik rukovodioca StruËne sluæbe odræali prezentaciju na temu “Tehnologija proizvodnje suncokreta”.

4

Iz fiksne i svih mobilnih mreæa,od ponedeljka do petka, od 8 do 16 hlako i brzo dolazite do saveta,pomoÊi i rešenja nedoumica.

0800 333–330Besplatnim pozivom na

Za sve informacije, savete i eventualne nedoumice, pozovite stručne saradnike Victoria Logistic.

Da li je po Vašem mišljenju poljoprivreda najveća šansa za razvoj Srbije?

Unapreenje stanja u agraru kljuËno je za rast srpske privrede, ali i profitabilnu proizvodnju i profitabilno poslovanje u poljoprivredi. Za tako nešto vaæno je sistemski urediti sva pitanja vezana za poljoprivrednu proizvodnju i stvoriti uslove za njen razvoj, a u rešavanju postojeÊih problema fokus mora biti na stimulisanju konkurentne proizvodnje i podizanju njenog obima i kvaliteta. Mi moramo biti svesni da je u današnjim træišnim okolnostima konkurentnost imperativ, kako u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, tako i u preraivaËkoj industriji. Uljarice i kukuruz su usevi u Ëijoj proizvodnji zasigurno moæemo da raËunamo na konkurentnost. Suncokret i soja su jedine biljne vrste u kojima imamo prinose koji su u svetskom vrhu. Moramo se usmeriti ka preraivaËkoj industriji u pravcu dalje finalizacije poljoprivrednih sirovina, praÊenju novih tehniËko-tehnoloških trendova, uvoenju standarda.

Šta je ključno za dolazak na lidersku poziciju u agraru i kako se održati na njoj?

Biti lider znaËi imati viziju, videti ono što drugi ne vide, osluškivati træište, verovati u svoj tim i kontinuirano i vredno raditi na ostvarenju poslovnih ciljeva. Svaki posao Ëine ljudi, pa tako i za našu kompaniju - ovde mislim na sve

zaposlene Victoria Logistic i našu saradnju sa 40.000 poljoprivrednih proizvoaËa, 300 zadruga, kontrolnim i prevozniËkim kuÊama, finansijskim institucijama i drugim partnerima. Dvosmerna saradnja, pouzdana i dugoroËna partnerstava Ëine kljuË našeg uspeha.

Finansiranje poljoprivredne proizvodnje je jedan od problema domaće poljoprivrede. Kakva je pozicija Victoria Logistic kada govorimo o ovom pitanju?

Ono što mi nudimo našim partnerima, poljoprivrednim proizvoaËima, jeste celokupni paket usluga - od setve, praÊenja useva, æetve, organizovane logistike, definisanja kvaliteta proizvoda, skladištenja robe, do prodaje robe nama ili treÊem licu. Taj ciklus poËinje finansiranjem repromaterijala za poljoprivrednu proizvodnju, za šta naša kompanija obezbeuje znaËajna finansijska sredstva. Dobar start je izuzetno vaæan za dobre poslovne rezultate na kraju. Svaki otkup doËekamo sa spremnim finansijskim sredstvima, kako bismo na vreme platili otkupljenu robu i prateÊe troškove svojim poslovnim partnerima.

Koliki je značaj standardizacije u poljoprivrednoj proizvodnji?

Proizvodnja kukuruza, pšenice, soje, uljane repice i suncokreta, odnosno merkantilnih roba, veoma je sloæen proces koji se sastoji iz nekoliko faza, a svaka od njih zahteva odreene napore i ulaganja koji utiËu na kvalitet krajnjeg proizvoda.

INTERVJU

MLADENJOVANOVIĆ

Direktor kompani je Victoria Logist ic

5

Iz tog razloga, od izuzetne je vaænosti upravljati kvalitetom tokom poljoprivredne proizvodnje. Kako su zahtevi po pitanju kvaliteta merkantilnih roba sve oštriji na našem, a posebno na inostranom træištu, neophodno je pratiti kvalitet od prve faze proizvodnje pa sve do kraja. Na toj sledljivosti se upravo baziraju mnogi standardi i ona je deo regulative Evropske unije.

U praksi to znaËi da se mora voditi raËuna o repromateri-jalu koji se koristi, dakle o kvalitetu semenske robe, mineralnih ubriva, hemijskih preparata, kao i voditi obaveznu evidenciju o njihovom utrošku.

Takoe, veoma je vaæna i evidencija o utrošku raznih energenata, mehanizacije koja se koristi tokom poljo- privredne proizvodnje, zaštiti æivotne sredine, ali i zdravlja i bezbednosti ljudi koji su uËesnici u samom procesu proizvodnje. Sledljivost je proces koji se ne završava na njivi. Prati se skladištenje, prerada, trgovina i dolazak do krajnjeg potrošaËa. Victoria Logistic, kao Ëlanica Victoria Group, u potpunosti prati trendove u standardizaciji. U 2014. godini implementirali smo Dunav Soja standard koji propisuje zahteve za proizvodnju non GMO soje od poljoprivrednog proizvoaËa, preko skladištenja, pa sve do prerade zrna. Takoe, primena IP programa u soji realizovana je u svim fazama kontrole. Uveli smo i ISCC standard za uljanu repicu i soju kojim obezbeujemo sertifikovanu sirovinu za fabrike u sastavu naše grupacije, Sojaprotein i Victoriaoil. Treba naglasiti da proizvodi partnera koji su se prikljuËili sertifikaciji na ovaj naËin stiËu konkurentsku prednost na træištu. Naravno, osnova za sertifikaciju je uredno voenje elektronske knjige polja.

Samo na ovaj naËin domaÊa poljoprivreda moæe da unapredi svoju konkurentnost i dokumentovanoobezbediti kvalitetnu i bezbednu robu krajnjem potrošaËu i u našoj zemlji i na evropskom træištu.

U kom stepenu udruživanje poljoprivrednih proizvođača može doprineti razvoju domaće poljoprivrede?

Udruæivanje poljoprivrednih proizvoaËa je od izuzetne vaænosti. Ne samo da se na ovaj naËin razmenjuju iskustva u proizvodnji i prodaji proizvoda, veÊ je ovo i strateško pitanje domaÊe poljoprivrede koja mora biti konkurentna na inostranom træištu. Bez udruæivanja, na æalost, domaÊi proizvoaË ne moæe imati šansu. Udruæivanje je neophodan proces i jedini koji bi

dugoroËno mogao dati dobre rezultate. Posebno u svetlu Ëinjenice da se nivo podsticaja poljoprivrede u Srbiji ne moæe porediti sa subvencijama u evropskim zemljama.

Victoria Logistic je najveći otkupljivač domaćeg suncokreta i soje, a u 2015. godini ste otpočeli i otkup uljarica iz regiona. Kako je protekao otkup, o kojim količinama govorimo?

U 2015. godini otkupljeno je 230.000t suncokreta od naših poslovnih partnera. U glavnim pikovima æetve suncokreta, koji su trajali oko 12 dana, odræavan je dnevni prijem suncokreta od preko 10.000t zahvaljujuÊi koordinaciji svih sluæbi i sektora, pre svega sektora skladištenja. OdliËan timski rad komercijalnih menadæera i visoka operativnost silosa i logistike, omoguÊila je da u tom kratkom roku uskladištimo i osušimo preko 150.000t suncokreta.

Otkup soje poËeo je u isto vreme kada i otkup suncokreta, a ukupno je otkupljeno 260.000t soje.

Regionalno liderstvo u otkupu suncokreta i soje, naša kompanija je pokazala kroz ovogodišnji uvoz preko 17.000t suncokreta i 80.0000t soje iz Hrvatske. U Hrvatskoj je, kao i kod nas sprovoen IP Program u soji, u saradnji sa kontrolnom kuÊom SGS, tako da je kompletna koliËina soje koju smo otkupili pokrivena ovim programom, vaænim za izvoz proizvoda kompanije Sojaprotein.

Svakako, treba istaÊi da je rekordan otkup uljarica realizovan, pre svega, zahvaljujuÊi u potpunosti obezbe- enim finansijskim sredstvima.

Koji su to koraci koje Victoria Logostic planira u novoj proizvodnoj godini?

Victoria Logistic, kao Ëlanica Victoria Group, nastavlja da razvija svoje poslovanje kako u okviru naše grupacije, tako i u agraru Srbije. Cilj je kao i do sada, da pruæamo najviši kvalitet u svim segmentima, uveÊamo i modernizu-jemo kapacitete i infrastrukturu, unapredimo perfor-manse u odnosu na godinu za nama. Zaista oËekujemo da Êe 2016. godina doneti još bolje poslovne rezultate.

Ono po Ëemu se Victoria Logistic izdvaja jeste princip paralelnog ravoja naše kompanije i naših pouzdanih i stabilnih partnera. Mislim da Êe u ovoj godini još više doÊi do izraæaja svi benefiti saradnje sa nama.

6

Iz tog razloga, od izuzetne je vaænosti upravljati

NOVAPERSPEKTIVA

ZAŠTITE BILJAStruËna podrška: dipl . ing zaštite bi l ja Zoran Tomašev , Bayer DOO Beograd

INFO +

7

za našu zemlju

Izvesno je da smo svi svedoci znaËajnih klimatskih promena koje za posledicu imaju više temperature, jaËe sunËevo zraËenje i vrlo nestabil-nu i neujednaËenu koliËinu padavina tokom cele godine, a naroËito vegetacije. Pošto je poljoprivreda „fabrika pod otvorenim nebom“, Ëije funkcionisanje zavisi od klimatskih uslova, jasno je da ove promene u velikoj meri utiËu na sve elemente proizvodnje, ukljuËujuÊi i kvalitet sprovoenja mera zaštite bilja od bolesti, štetoËina i korova.

Da li smo svedoci promene klime?

Analizom osnovnih klimatskih pokazatelja* u vegetacionom periodu za poslednje Ëetiri godine, moæe se zakljuËiti sledeÊe:• Srednje dnevne temperature u agro-periodu su se poveÊale za 1.5-2.0 C u odnosu na višegodišnje proseke• Suša se javljala čak u 3 od 4 godine• Od godine do godine javljale su se ekstremne razlike u koliËinama padavina (250-700 mm)• U toku vegetacije biljke su apsorbovale 100-500 C više u odnosu na višegodišnje proseke• Ekstremne suše su se najčešće javljale u toku perioda oplodnje jarih useva

Promena klime direktno ili indirektno utiËe na gajene biljke i donosi nove izazove (probleme) u zaštiti bilja.

Posebno se izdvajaju neki problemi, za koje veÊ sada znamo, izazivaju velike ekonomske štete za koje moramo naÊi adekvatne odgovore:• Stres biljaka onemogućava adekvatnu borbu sa korovima, štetoËinama i bolestima• „Virulentnija“ pojava bolesti• „Jača“ pojava štetočina i njihova poveÊana brojnost• Sve teže suzbijanje korova• „Eksplozija“ pojave mikotoksina u æitaricama• Sve veći “pritisak” na troškove proizvodnje ukljuËujuÊi i zaštitu bilja

Uvoenje navodnjavanja u velikoj meri moglo bi da utiËe na umanjenje pomenutih problema. Meutim, ova mera je najveÊem broju poljoprivred-nih proizvoaËa nedostupna te se moramo okrenuti drugim rešenjima.

Svi nabrojani izazovi mogu se znaËajno smanjiti ili u potpunosti rešiti kroz obostrano partnerstvo izmeu samih proizvoaËa i kompanija koje su posveÊene razvoju

i iznalaæenju novih rešenja u poljoprivrednoj proizvodnji.

Kompanija Bayer, kao svetski lider u inovacijama, neprestano traga za novim rešenjima i na dobrom je putu da u bliskoj buduÊnosti da adekvatan odgovor na neke izazove u zaštiti bilja. Primena inovacija na kojima se u našoj zemlji intenzivno radi, okrenuta je ka sledeÊim oblastima proizvodnje:

• Oblast profesionalnog tretmana semena ratarskih useva• Kompletna rešenja u zaštiti strnih æita• Savremeni herbicidi u zaštiti kukuruza• Nova generacija herbicida i fungicida u šeÊernoj repi• Intenziviranje zaštite uljanih biljnih vrsta

O ovim temama moæete saznati više u narednim izdanjima biltena „Za našu zemlju“ kompanije Victoria Logistic.

* Izvor: Republika Srbija - RepubliËki hidrometeorološki zavod: Agrometeorološki podaci za proizvodne godine 2011/2012, 2012/2013, 2013/2014 i 2014/2015.

PRIMENABAKTERIOLOŠKIH

ĐUBRIVAI UTICAJ NA PRINOS SOJE

StruËna podrška: Violeta Josifova, Predsednik Upravnog odbora i Direktor za razvoj Biogenesis

Bez humusa se ne moæe govoriti o plodnosti zemljišta i njegovim agronomski vaænim osobinama. Makromolekuli humusnih materija pruæaju æivot æivom svetu, odræivu energiju. Proces humifikacije organskih materija jedan je od najËešÊe opisanih procesa u nauci o zemljištu, ali je i dalje najmanje prouËen. Na proces humifikacije, paralelno sa klimatskim i fiziËko-hemijskim faktorima, aktivno uËestvuju razliËite grupe mikroor-ganizama. Pre svega, to su rizosferne i saprofitne bakterije, ukljuËujuÊi i aktinobakterije i gljivice. Humus se proizvodi i akumulira iz više izvora organskih materija. Osnovni - to su nadzemni i podzemni ostaci i eskudat korena biljaka, i sekundarni - truleæ makro, mezo i mikro biota. U agrobiocenozi, vodeÊi izvori organskih materija su ubriva i biljni ostaci, pre svega slama æitarica

Ovaj proces iako neophodan, dugotrajan je i ima odloæeno dejstvo. Kao paralelni proces za poveÊanje plodnosti ili kao nadoknada za godišnju potrošnju huminskih supstanci primenjuju se preparati Ekstrasol i Organiko. Organiko je superkoncentrat od huminskih i

fulva kiselina iz Sibirskog lignina, sa dozom primene od 0,2 do 0,4l po hektaru.

Organiko i Ekstrasol su dva kompati-bilna proizvoda, jedan drugog nadopunjuju i obezbeuju usevu optimalnu kondiciju za donošenje rekordnih prinosa. Svoju primenu imaju kod useva koji su “stradali” usled nepravilne primene herbicida, kod loše obrade zemljišta, kod neujednaËenog nicanja useva, lošeg klijanja useva, kod nepravilnog ubrenja kako mineralnim ubrivima tako i primenom nepripremljenog stajnjaka, usled uticaja abiotskih stresova na gajene biljke (suša, grad, niske temperature).

Tretmanom biljaka biopreparatom EKSTRASOL omoguÊava se:- intenzifikacija procesa fotosin-teze i disanja;- poveÊanje indeksa površine lista pored opšte stimulacije;- stvaraju se metaboliti koji regulišu transpiracioni koe�cijent i koe�cijent potrošnje vode kao rezultat aktivnosti dejstva æivih efektivnih mikroorganizama (LEM tehnologija) na delove biljaka u fazi vegetacije;

- smanjuje se de�cit mikroeleme-nata koji su pristupaËni biljkama;- poboljšava iskorišćenost mineralnih đubriva.

Delovanje Ekstrasola i Organika prikazano je na makroogledu soje u Crvenki tokom 2014. godine.

Makroogled je raen na 2,4 jutra, na zemljištu IV klase, u ataru Crvenke (na lokalitetu Smetilište), na proleÊnom oranju, gde je posejano seme soje sa smanjenom klijavošÊu.

Prvo slikanje 21.06.2014. godine

NeujednaËeno nicanje, soja u lošoj kondiciji, smanjen sklop biljaka soje.

8

Prvo slikanje 21.06.2014. godine

9

za našu zemlju

Drugo slikanje 06.07.2014. godine

Nakon aplikacije Ekstrasola + Organika (2+0,2l/ha)

Treće slikanje 03.08.2014. godine

Nakon aplikacije samo Ekstrasola (2l/ha)

Soja dobrog porasta, sa dobro razvijenim boËnim granama, jakom glavnom stabljikom (izbrojano 120 mahuna). Zbog reduciranog broja biljaka na parceli, soja se razgranala i boËne grane su nadoknadile prinos.

Četvrto slikanje 07.08.2014. godine

Izmeu treÊeg i Ëetvrtog slikanja je mala vremenska razlika. Zbog obilnih padavina na jednom delu soje došlo je do infekcije plame- njaËom. Soja se zbog dobre kondici-je izborila sa infekcijom i nalila je zdrava zrna. PlamenjaËa nije napravila ekonomske štete.

Prinos na ovoj njivi koja je trebalo da se zaore ili da vlasnik odustane od daljih ulaganja, nakon primene Ekstrasola i Organika, bio je 4,12 tona po hektaru. Napomena: Njiva je ubrena osokom sa farme kokošaka koju poseduje vlasnik parcele pod sojom.

Datum izrade prognoze: 19. 02. 2016.

Period

Odstupanje srednjesedmodnevne temperature,

min. i max. temperature

(oC)

U Centralnoj i na juguSrbijeiznad

višegodišnjeg proseka

Na jugu Srbijeiznad

višegodišnjeg proseka

U veÊem delu Srbijeiznad

višegodišnjeg proseka

Od 15 mm do 20 mm,u planinskim

lokalnopredelima

i do 40 mm

Od 10 mm do 20 mmu planinskim

predelimalokalno

i do 30 mm

Od 10 mm do 15 mmu planinskim

predelimalokalno i do 30 mm

U celoj zemljiiznad

višegodišnjeg proseka

Izmeu 1000 m i1600 m

nadmorskevisine

od -7 do -1

Izmeu 1000 m i1600 m

nadmorskevisine

od -6 do 2

Izmeu 1000 m i1600 m

nadmorskevisine

od 1 do 12

Izmeu 1000 mi 1600 m

nadmorskevisine

od 3 do 6

VerovatnoÊa VerovatnoÊa

(%)

Minimalnatemperatura

(oC)

Maksimalnatemperatura

(oC)

Odstupanjesedmodnevnesume padavina

(mm)

Sedmodnevnasuma padavina

(mm)

Od 1 do 5 Od 9 do 17

Od 1 do 6 Od 11 do 18

Izmeu 1000 m i1600 m

nadmorskevisine

od 1 do 1

Od 10 do 14

Izmeu 1000 m i1600 m

nadmorskevisine

od -7 do 1

Od 0 do 6

29.02.2016.do06.03.2016.

07.03.2016.do 13.03.2016.

14.03.2016.do 20.03.2016.

U BaËkoj, Sremu, Zapadnoji Jugozapadnoj Srbiji iznad

višegodišnjeg proseka

Na veÊem delu Srbijeiznad

višegodišnjeg proseka

U veÊem delu Srbijeiznad

višegodišnjeg proseka

U veÊem delu Srbijeiznad

višegodišnjeg proseka60

U BaËkojiznad

višegodišnjeg proseka50

50

60

50

U veÊem delu Srbijeiznad

višegodišnjeg proseka70

60

Za period od 29. februara 2016. godine do20. marta2016. godine sa verovatnoćamaPROGNOZA VREMENA

60

U veÊem delu Srbijeiznad

višegodišnjeg proseka70

60

U Vojvodini, Zapadnoj iJuænoj Srbiji iznad

višegodišnjeg proseka50

60

Tečna organska đubriva se koriste kao prihrana i u ključnim periodima kao što su presađivanje, cvetanje, plodonošenje i tokom suše.

U zavisnosti od mogućnosti, tečna organska đubriva se mogu primenjivati jednom mesečno ili jednom u dve nedelje tokom celog vegetacionog perioda.

TEČNAORGANSKA

ĐUBRIVA

Jedan od najvaænijih ciljeva u organskoj poljoprivredi je oËuvanje „æivog” zemljišta, kao osnove poljoprivredne proizvodnje. PoveÊanje humusa i mikro-biološke aktivnosti zemljišta postiæe se pravilnim ubrenjem i odræavanjem strukture zemljišta, nastiranjem zemljišta slamom i drugim biljnim ostacima, uvoenjem useva sa dubokim korenom, leguminoza i drugih biljnih vrsta pogodnih za zelenišno ubrenje.

Mikroorganizmi u zemljištu imaju vaænu ulogu u obradi zemljišta i obezbeivanju hranljivih materija biljkama. Kompostiranje otpadaka, tj. pravilno rukovanje sa biljnim otpacima i stajnjakom i zaustavljanje erozije zemljišta doprinose i zaštiti æivotne sredine. Zemljište je potreb-no obraivati sa lakim oruima, a tokom i izmeu vegetacije poæeljno ga je zalivati biljnim teËnim organ-skim ubrivima.

TeËna organska ubriva mogu se koristiti za ubrenje i prihranu u organskoj proizvodnji. Pored

gotovih, ova ubriva se mogu vrlo lako napraviti u svakoj kuÊi, domaÊinstvu, i bilo bi najbolje da organska ubriva potiËu sa sopstve-nog gazdinstva.

U teËna organska ubriva spadaju rastvori stajnjaka, rastvori æivinskog ubriva, komposta, humusa, fermen-tisani ekstrakti, Ëajevi biljaka bogatih hranljivim materijama koji mogu imati i specifiËan fitocidni efekat.

Pri primeni teËnih organskih ubriva, mora se obratiti paænja na

vremenske uslove. Najvaænije je izbegavati primenu tokom dana kada je jako sunce. Pod uticajem sunca brzo ispari teËni deo ubriva, a hranljive soli ostaju po biljnom telu. Te iste soli su veoma hidroskopne što znaËi da upijaju vodu, a najbliæi izvor vode im je biljno telo pa stoga moæe doÊi do obrnutog efekta - hranivo moæe da iscrpljuje biljke.

TeËnim organskim ubrivima je najbolje prskati tokom umereno toplih dana, a u periodu suše rano ujutru ili predveËe.

dipl . ing Ljubica Vukićević , Rukovodi lac struËne sluæbe Victoria Logist ic

EKO INFO

10

Tečno đubrivo od koprive

Jedno od najboljih i najkorisnijih teËnih organskih ubriva koje moæete sami napraviti, a uz to je i besplatno, je ubrivo od koprive. Besplatna organska ubriva su ustvari svuda oko nas, samo je potrebno malo više da obratimo paænju na prirodu koja nas okruæuje.

Kopriva je jedna od najrasprostra- njenijih lekovitih biljaka, a raste gotovo u svim krajevima. Kopriva je i lekovita i jestiva biljka, bogata je mineralima, najviše gvoæem, kao i azotom koji je najvaænija hrana za biljke. Kopriva je ujedno i odliËan insekticid. Insekticidna svojstva ovog rastvora nestaju postepeno vremen-ski, pa ga treba koristiti istog dana.

Za pravljenje teËnog ubriva prvoje potrebno pripremiti staro drveno ili plastiËno bure. Odabrati posebno mesto za stavljanje ove posude u dvorištu, jer se tokom fermentacije ovog ubriva razvija neprijatan miris.

Zatim je potrebno pokositi 1 kg koprive tokom faze cvetanja, sa mesta koja nisu blizu saobraÊajnica, staviti u bure i naliti 10 litara kišnice. Potrebno je dobro pritisnuti biljke tako da cela masa bude dobro prekrivena vodom. Bure dræati na suncu i prekriti sa gazom ili mreæi-

com kako insekti i sitne æivotinje ne bi upadale unutra. Na površini Êe se vremenom pojaviti pena, a nakon prestanka vrenja osetiÊe se prodoran miris. Ovaj jak miris moæe se ublaæiti dodavanjem manje koliËine kamenog brašna. Prvih nedelju dana treba ostaviti da miruje, a nakon toga svakodnevno drvenim štapom promešati ovaj rastvor. Kada teËnost prestane da peni, potrebno je procediti ovo ubrivo (od 1-3 nedelje je potrebno da proe u zavisnosti od

temperature vazduha). TeËnost Êe biti tamne boje, neprijatnog mirisa. Proceeni deo koprive treba staviti u leje ili dodati u kompost. Leti, u vreme intenzivnog rasta i razvoja, povrÊe se ovim ubrivom moæe zalivati jednom nedeljno.

TeËno ubrivo dobijeno od koprive dodaje se biljkama u srazmeri:1 : 10 - ubrivo / voda - primena u zalivanju zemljišta1 : 50 - ubrivo / voda - primena folijarno preko lista

Tečno đubrivo od gaveza

Gavez je višegodišnja biljka koja raste u svetlim šumama, na vlaænim livadama i uz obale potoka i reka. Mladi listovi su upotrebljivi za jelo dok su neæni i ukusni. Koren gaveza je krupan, busenast, tamnosme i izuzetno je ukusan. Za baštovane, gavez je korisna biljka. Sadræi gvoæe, kalijum, kalcijum, fosfor i mangan pa i B vitamin. Od njega se pravi odliËno teËno organsko ubrivo koje svojim mineralnim sastojcima obogaÊuje zemljište. Takoe se iseËeni listovi gaveza mogu stavljati izmeu slojeva komposta. Postupak je sliËan pravljenju teËnog ubriva od koprive. Po prestanku vrenja, razredi se u odnosu 1:10 i izmeša. Koristi se u toku leta za ubrenje povrÊa, jednom nedeljno. Moæe se napraviti kombinacija ubriva od koprive i gaveza koji se pomešaju u odnosu 1:1 i razrede sa desetostru-kom koliËinom vode.

11

za našu zemlju

Kopriva

Gavez

Sadræaj hraniva u zemljištu podloæan je promenama. Brzina promene koliËine hranljivih materija zavisi od tipa zemljišta, naËina korišÊenja, perioda godine, biljne vrste, klimat-skih uslova i svojstava hranljivog elementa. NajveÊe i najbræe promene dešavaju se na zemljištima koja se koriste u procesu poljo- privredne proizvodnje.

Biljke u toku vegetacije usvajaju hranljive materije iz zemljišta što dovodi do brze promene njihovog sadræaja. Hranljivi elementi se ne usvajaju iz zemljišta u istim koliËina-ma. Najviše se iz zemljišta usvajaju azot, fosfor i kalijum. Njihov sadræaj je samim tim najviše podloæan promenama zbog Ëega najveÊu paænju treba posvetiti upravo njihovoj proveri.

NaËin utvrivanja sadræaja navedenih hranljivih elementa mora biti prilagoen vremenu upotrebe ubriva i osobinama navedenih hranljivih elemenata. Kontrolom plodnosti odreuje se sadræaj lako

pristupaËnog fosfora i kalijuma u periodu nakon skidanja useva pošto se ova dva hranljiva elementa sporo kreÊu kroz zemljište (5-10 cm godišnje), a uzimanje uzorka zemljišta vrši se svake Ëetvrte ili pete godine na dubini od 0 do 30cm za ratarske i povrtarske biljne vrste dok se kod voÊa i vinograda uzima i dubina od 30 do 60cm. Sadræaj pristupaËnog azota utvruje se na osnovu N-min metode.

Uzorkovanjezemljišta za potrebe N-min metode

Uzimanje uzoraka zemljišta za potrebe N-min metode predstavlja jednu od najznaËajnijih mera pravilne primene N ubriva. Uzimanje uzoraka vrši se svake godine zbog velike mobilnosti azota u zemljištu i njegovog velikog uticaja u formiranju prinosa. Od toga kako i kada je uzorak zemljišta uzet, u velikoj meri zavisi pouzdanost dobijenih rezul- tata, a samim tim i ispravnost

donetih zakljuËaka, odnosno preporuka za primenu N ubriva.

Vreme uzimanja uzoraka za potrebe N-min metode

Pri odreivanju koliËine lako pristu-paËnog azota za potrebe N-min metode uzorci zemljišta se uzimaju krajem zime poËetkom proleÊa:

- Za pšenicu što ranije u februaru- martu (moguÊe i u januaru)- Za šeÊernu repu u III dekadi februara i I dekadi marta- Za kukuruz i suncokret u III dekadi marta i I dekadi aprila meseca

Uzorci moraju biti uzeti najkasnije 7 dana pre primene N ubriva. Ovaj period je neophodan da bi se uradile analize zemljišta i dala preporuka.

Način uzimanja uzoraka zemljišta

Uzorci zemljiišta za potrebe N-min metode mogu se uzimati:- RuËnim sondama- Automatskim sondama

Dr Duško Marinković, Zamenik rukovodioca struËne sluæbe Victoria Logist ic

SA TERENA

UZORKOVANJEZEMLJIŠTA I VAŽNOST

N-MIN METODA

12

Princip uzimanja uzoraka zapotrebe N-min metode

Jedan proseËan uzorak zemljišta uzima se sa parcele površine 10-20ha pod uslovom da je u pitanju isti predusev i tip zemljišta. Najmanja parcela sa koje se uzimaju uzorci zemljišta za potrebe N-mina zavisi od ekonomske opravdanosti, dok broj pojedinaËnih uboda zavisi od veliËine parcele (Tabela. 1).

Tabela. 1 Površina zemljišta i broj pojedinačnih uboda

Dubina uzimanja uzoraka za potrebe N-min metode

Uzorci zemljišta za potrebe N-min metode u ratarskoj proizvodnji uzimaju se sa dubine 0-30 cm, 30-60cm i 60-90cm kod ozimih strnina dok je kod jarih okopavina potreban i sloj zemljišta 90-120cm. Za jare strnine dubina uzimanja uzoraka zemljišta je 0-30cm i 30-60cm.

Zbog velike mobilnosti azota uzimanje uzoraka zemljišta sa veÊe dubine je neophodno kako bi se stekla prava slika o koliËini ovog hranljivog elementa u zemljištu po slojevima. Prinos gajenih ratarskih biljnih vrsta u velikoj meri zavisi od rasporeda N po dubini zemljišnog profila.

Formirani proseËni uzorak zemljišta treba da prati odgovarajuÊa eti- keta/kartica (kartonska ili tvrdi papir), na kojoj se grafitnom olovkom (etikete obavezno popuniti grafitnom olovkom kako bi se Ëitljivost podata-ka zadræala, etikete popunjene

hemijskim olovkama Ëesto su neËitljive usled kontakta sa zemljištem i vlagom) beleæe sledeÊi podaci:

- Broj uzorka- Mesto uzimanja uzorka- Oznaka parcele- Prikupljanje GPS podataka (samo ukoliko veliËina parcele prevazilazi veliËinu proseËnog uzorka)- Dubina sa koje je uzet uzorak- Gajena biljna vrsta

Pre poËetka uzorkovanja potrebno je odrediti površinu parcele sa koje Êe se uzorkovanje zemljišta obaviti. Ukoliko je parcela veÊa od 10-20ha potrebno je podeliti parcelu na poligone-polja navedene veliËine. Na primer, ukoliko je parcela veliËine 40ha potrebno je izvršiti podelu na 4, odnosno 2 poligona-polja veliËine 10 ili 20ha.

Zemljište svakog poligona-polja zasebno se uzorkuje i formira se po

jedan proseËan uzorak. Granice izmeu poligona-polja potrebno je zabeleæiti GPS ureajima. Odreivanjem granica izmeu poligona-polja moguÊe je izvršiti primenu razliËitih koliËina N ubriva.

Svi uzorci-ubodi uzeti sa istog polja-poligona i sa iste dubine stavljaju se u istu kesu. Za potrebe N-mina kod pšenice potrebne su nam tri kese za svaku dubinu po jedna. Nakon završenog uzorkovanja, zemljište se dobro usitni, izmeša i svede na masu od 0,5 do 1kg.

Metodika uzimanja uzoraka automat-skim sondama je identiËna, meutim preciznost i brzina rada daleko je veÊa. Dubina sa koje se uzorci uzimaju, broj uzetih uzoraka - uboda daleko je lakše napraviti automatskim sondama nego ruËno, celokupan proces uzimanja uzoraka potpuno je atomatizovan Ëime se moguÊnost greške smanjuje. Pripremljeni proseËni uzorci, stavljaju se u polietilenske ili platnene vreÊice i zajedno sa etiketom šalju u labora- toriju na analizu.

Uzorci zemljišta za potrebe N-min metode moraju se rashladiti odmah nakon uzimanja i moraju se Ëuvati na hladnom mestu sve do momenta analize. Ovakvim Ëuvanjem uzoraka spreËava se mineralizacija organskog azota i stvaranje laæne slike o koliËini pristupaËnog hraniva u zemljištu.

Raspored mesta kod uzimanja uzoraka na parceli može biti:1) dijagonalan 2) dvostruka dijagonala ili 3) šahovsko polje. Najbolji način uzimanja uzoraka je šahovsko polje.Prilikom uzimanja uzoraka neophodno je odmaknuti se odivica parcele najmanje 20m odnosno za širinu radnog zahvata rasipača.

Površina ha Broj

pojedinaËnih uboda

1-2 8

2-5 12

5-10 16

10-15 20

15-20 25

13

za našu zemlju

Regionalni centar Prognozno-izveštajne sluæbe (RC PIS) Zrenjanin predstavlja analizu meteoroloških uslova za period od oktobra do januara za protekle tri godine. Cilj poreenja ovih parametara je sagledavanje uticaja meteoroloških uslova na prisutne bolesti tokom tri proizvodne godine.

Iz grafikona (Tabela 1.) se moæe videti da je ukupna koliËina padavina u proizvodnoj 2015/16. godini najveÊa (180,4 mm/m2) , odnosno skoroduplo veÊa od proizvodne 2013/14. (95,6 mm/m2)

Decembra i januara 2014/15 je zabeleæena (Tabela 2.) veÊa koliËina padavina u odnosu na iste mesece u 2015/16 godini, dok su tokom oktobra i novembra meseca 2015/16 zabeleæene najveÊe koliËine padavina.

Iz grafikona proseËne srednje temperature po mesecima (Tabela 3.), moæemo zakljuËiti da je proseËna temperatura u januaru 2016. bila najniæa u odnosu na pomenute tri proizvodne godine, mada je i taj pad temperature bio vrlo blizu nule (-0,2o C).

StruËna podrška: dipl . ing. Snežana Parađenović , Koordinator PIS-a, PSS Zrenjanin

ZDRAVSTVENOSTANJE PŠENICE

I ANALIZA METEOROLOŠKIH USLOVAZA PERIOD OD 2014 DO 2016.

Tabela 1. Prikaz ukupne količine padavina za period oktobar-januar za 2014-2016.

Tabela 2. Prikaz padavina po mesecima za period 2014-2016.

14

Radi taËnijeg uvida u tempera- turna variranja postavili smo i prikaz proseËnih minimalnih i maksimalnih temperatura po mesecima. (Tabela 4. i Tabela 5.)

Bitan Ëinilac u praÊenju zdrav- stvenog stanja ozimih strnih æita su periodi vlaæenja lista gde iz grafiko-na moæemo zakljuËiti da je vlaæenje lista u proizvodnoj 2015/16 tokom posmatranog perioda najviše izraæeno u decembru, a najmanje u januaru 2015/16. Dugi periodi vlaæenja lista su pored padavina, posledica Ëestog maglovitog vremena, najviše izraæenog u jutarnjim satima, takoe dugotrajno zadræavanje rose na listovima i sl.

Za proizvodnu 2014/15., vlaæenje lista je bilo najkraÊe u novembru, dok su decembar i januar imali vrlo sliËne intervale vlaæenja lista. Za proizvodnu 2013/14. karakteristiËni su dugi intervali bez padavina kao i periodi kraÊeg vlaæenja lista. (Tabela 6.) Iz grafikona (Tabela 7.) se moæe primetiti da su trenutno prisutne siva pegavost (prouz-rokovaË Septoria tritici) i pepelni-ca (prouzrokovaË Erysiphe graminis) kao trenutno dominant-na. Bolesti tipa re (prouzrokovaËi gljive iz roda Puccinia ) u regionu Srednjeg Banata za sada nisu registrovane u proizvodnoj 2015/16. Zanimljivo je konstatovati da bolesti tipa re tokom januara nisu zabeleæene ni u 2013/14. godini kada je ra strnih æita (naroËito æuta ra prouzrokovaË Puccinia striiformis) tokom te proizvodne godine bila ekstremno dominantna. Prva pojava re u 2013/14. zabeleæena je kasnije (14-18.02.) uz kasniji napredak tokom vegetacije strnih æita. Istovremeno u proizvodnoj 2014/15. godini u januaru mesecu, beleæimo visok procenat re koja je bila prisutna do kraja marta kada je intenzitet infekcije zaustavljen nepovoljnim meteo- rološkim uslovima za dalji napredak, a dominaciju je tokom 2015.godine preuzela siva pegavost.

Kontinuiranim vizuelnim pregledima na lokacijama monitoringa, uz analizu meteoroloških uslova RC Zrenjanin i dalje nastavlja da prati zdravstveno stanje ozimih strnih æita u proizvodnoj 2015/16. godini.

Tabela 3. Prikaz srednjih dnevnih temperatura vazduha za period 2014-2016.

Tabela 4. Minimalne temperature vazduha za period 2014-2016.

Tabela 5. Maksimalne temperature vazduha za period 2014-2016.

Tabela 6. Dužina vlaženja lista za period 2014-2016.

Tabela 7. Prikaz zdravstevnog stanja useva za januar mesec u tri navedene godine

15

za našu zemlju

Prolazi još jedna zima. Barem se tako zvala. Drugi put u poslednje tri godine praktično nismo ni imali pravu zimu. Jedino, po neki period od desetak dana hladnijeg vremena.

Zbog čega je zima u poljoprivredi važna?

Za sve organizme koji napadaju biljke, bez obzira da li prouzrokuju bolesti ili su štetočine koje napadaju biljku, najteža stvar je preživeti zimu. Zimske hladnoće uništavaju većinu od tih štetnih organi- zama. I zahvaljujući tome svako proleće krećemo ispočetka sa relativno malim brojem ovih parazita. Oni se tokom godine umnože, ali ih sledeća zima opet vrati na početnu brojnost. Znači, zima je „veliko spremanje“ u prirodi.

Šta se dešava kada nema zime?

Bez prave zime ulazimo u proleÊe sa velikim brojem i brojnošÊu štetnih organizama koji pokušavaju da unište ili oštete naše gajene biljke. Pogotovo našim biljkama preti opasnost od onih najmanjih štetoËi-na, kao što su na primer grinje. Kao primer moæemo navesti da od jednog para grinja za 10-tak dana imamo oko 1.000 novih grinja. Od tih hiljadu za sledeÊih desetak dana imamo oko 1 milion novih štetoËina. ©to je veÊi broj ovih štetoËina sa kojima poËinjemo proizvodnu godinu, to je sama zaštita naših useva teæa. I ovo je pravilo koje vaæi za veÊinu štetnih organizama.

Kako se spremiti za zaštitu useva kada je zima slaba?

Jednostavno se mora biti na oprezu. VeÊ u jesen 2015. godine bilo je vidljivo da se pojavljuju bolesti na jeËmu i pšenici. Te bolesti su preko zime trebale prestati sa razvojem. Meutim, one su i dalje prisutne. ZnaËi, potrebno je mnogo ËešÊe obilaziti parcele uz sigurnu Ëinjenicu da Êemo najverovat-nije morati tretirati pšenicu i jeËam ranije nego što smo to navikli. Postoje dobri proizvodi, fungicidi za zaštitu ovih useva, kao što su Duett Ultra, Opera Max ili Opus Team i kada je pšenica u pitanju, uz malo opreza, kod dobrih proizvoaËa ne bi trebalo da bude problema u zaštiti.

Kako se još prilagoditi promeni vremena?

Potrebno je jednostavno zaboraviti na kalendar i navike. U prirodi ne postoje ni kalendari ni navike. Ona ide svojim tokom. Bez obzira da li smo uspešno nešto radili prethodnih godina, to uopšte ne mora biti uspešno i ove 2016.godine jer se priroda ponaša drugaËije. Kada je zaštita soje u pitanju, za ovu sezonu, priroda nam je spremila nekoliko iznenaenja, od kojih su dva veoma vaæna.

Prvo iznenaenje je sve veÊa pojava i brojnost otpornog štira. Zbog njega treba biti veoma oprezan. Ima ga na oko 60-70% parcela. Da bi se suzbio ovaj korov, treba biti veoma paæljiv. Polako treba ukljuËiti u programe

zaštite soje od korova, kao obavezu-juÊe tretiranje herbicidima posle setve, a pre nicanja useva, kao što je primena herbicida WING P. Jedino treba paziti da se ne pretera sa dozom po hektaru, jer proizvodi koji se ovako koriste mogu biti opasni, ako padne velika koliËina padavina u kratkom periodu i ako je korišÊena veÊa doza. Obzirom da je za ovu primenu veoma znaËajna analiza zemljišta, sigurni smo da dobro poznajemo sastav svake pojedine parcele na kojoj Êe biti posejana soja i da do grešaka u primeni herbicida posle setve, a pre nicanja useva neÊe doÊi do pojave fitotoksije.

Kasnije, kada su tretmani preko lista u pitanju, savet je ne isprobavati i ne rizikovati previše. Jednostavno - Corum je herbicid koji je trenutno najjači prema korovima u soji i najnežniji prema “princezi” soji.

Baš ta neænost prema soji je drugo iznenaenje prirode. Soja je osetljiva prema preteranoj upotrebi herbicida. ©to je priroda ekstremnija, kao prethodnih nekoliko godina, to su ošteÊenja jaËa. To je vidljivo kada se pogledaju listovi posle nekih kombi-nacija koje se reklamiraju kao jeftine. Ako se pogledaju ošteÊenja na soji, veoma Ëesto je i hemija koju moæemo da dobijemo besplatno ipak jako skupa. Na kraju zna da ozbiljno ugrozi planirani prinos.

Posebno je kod soje nežan cvet. Oštećenja cveta soje nisu toliko

PROLAZI ZIMAStruËna podrška: Siniša I l inčić , zaštitar, Basf doo Beograd

16

17

za našu zemlju

očigledna kao oštećenja lista, ali su mnogo opasnija jer soja zbog toga ostaje bez mahuna, zrna i prinosa.I ovo je jedan od razloga, ponekad veoma niskih prinosa soje koje æelimo da izbegnemo.

Kako biti paæljiviji prema soji i saËuvati joj i list i cvet od ošteÊenja?

O tome proËitajte u sledeÊem broju biltena „Za našu zemlju“ kompanije Victoria Logistic.

Osim ova dva, priroda nam je spremila još mnoga druga iznenaenja.Koja su to iznenaenja?

To niko ne zna. Neka se mogu naslutiti

iz ranijih iskustava, ali kako Êe stvarno biti ne zna se.

A ta ranija iskustva govore da su oni koji su pratili promene u prirodi, slušali dobre savete i koristili dobre proizvode i bolje prolazili...

Dolazi proleÊe...

PRIHRANJIVANJEOZIMIH USEVA

2015/2016. - VREME JE!

Jedna od najvaænijih agrotehniËkih mera u proizvodnji strnih æita jeste prihranjivanje azotnim ubrivima. Ovo pravilo u potpunosti vaæi i za uljanu repicu. Primena azota (N) pred nastavak vegetacije ima za cilj da blagovremeno unese dovoljne koliËine ovog hraniva u zonu korenovog sistema (0-100 cm dubine), koje neÊe biti limitirajuÊi faktor za postizanje maksimalno moguÊih prinosa u tekuÊoj godini. Istovremeno, uneta koliËina azota ne bi smela biti previsoka da se ne bi stvorili uslovi za luksuznu potrošnju kojoj su æita sklona, znaËajniju pojavu patogena i poleganje strnih æita. TreÊi aspekt prihranjivanja je ekonomska raËunica, jer se radi o veoma skupom hranljivom elementu koji moæe biti štetan i po okolinu.

Da bi se svi ovi aspekti uskladili, dakle, da se unese optimalna koliËina azota za svaku njivu i za svaku sortu,

neophodno je primeniti neke od metoda za precizniju kontrolu azota. Sigurni smo da je gotovo svim proizvoaËima jasno da uniformna primena azota nosi brojne rizike. Zbog toga se u svetu struke i nauke neprekidno traæi pouzdana metoda za izraËunavanje optimalnih koliËina azota, a da pri tome te metode budu što komfornije za proizvoaËe æita. Za sada je N-min metoda najpo- uzdanija, ali je istovremeno i najteæa i najneprijatnija. Naime, loša strana ove metode je što se svake godine, na svakoj njivi, tokom februara (pred prihranjivanje), mora uzorkovati zemljište do 90 cm dubine i utvrditi koliko u tom sloju ima lako pristu-paËnog, tj. mineralizovanog azota. Na osnovu toga se azot dopunjava primenom ubriva do potrebnog nivoa. Taj nivo je izraËunat na bazi brojnih ogleda i iznosi oko 146 kg/ha, s tim da se gajene sorte razlikuju meusobno u svojim potrebama za

azotom Ëak i do 40 kg/ha. Zbog toga u praksi postoje tri optimalna nivoa azota za svaku grupu sorti: 126 kg/ha, 146 kg/ha i 166 kg/ha. Pouzdanost N-min metode je visoka i pruæa moguÊnost da se 70% useva veoma precizno prihrani, a preosta- lih 30% površina pod strnim æitima se moæe naÊi nešto ispod ili iznad optimuma. Bolje je ako je ispod optimuma, jer se dopunskim metodama azot moæe i naknadno uneti. (Su)višak azota se meutim ne moæe odvoditi.

Rezultati prethodnih(probnih) analiza ZahvaljujuÊi dobroj saradnji poljo- privrednih struËnih sluæbi s Institu-tom za ratarstvo i povrtarstvo i Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, veÊ godinama se tokom januara i februara prikupljaju podaci o stanju azota u zemljištu na gotovo svim lokalitetima Vojvodine, gde se u

StruËna podrška: Prof. dr Miroslav Malešević * Doc. dr Goran Jaćimović , Pol joprivredni fakultet, Novi Saddipl . ing. master Vladimir Aćin * d ipl . ing. Branko Gajičić , Inst itut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Treba uzeti u obzir i razvojnu fazu useva, jer u ovojproizvodnoj godini postoje velike razlike u zavisnosti od vremena setve. Prednost u prihranjivanju treba dati najranije zasejanim usevima. Oni će najpre pokazati simptome nedostatka azota, od njih se očekuju najveći prinosi i oni će konačno i opravdati sva ulaganja. Kod mlađih useva (tri lista) treba uraditi valjanje da bi se podstaklo bokorenje.

zavisnosti od godine analizira od 80-150 parcela. Ovi rezultati se objavljuju u medijima, na struËnim skupovima i koriste se za orijentaciju poljoprivrednih proizvoaËa u pogledu potrebnih koliËina azota u prihranjivanju. PomoÊu njih se sagledava i predzimski razvoj useva, stanje rezervi vlage, distribucije azota u profilu zemljišta, analizira se uticaj preduseva na stanje nitratnog azota i konaËno, daju se orijenta- cione preporuke o koliËinama i vremenu primene azotnih ubriva u tekuÊoj godini. Ova praksa trebalo bi da se proširi na celu Srbiju, pogoto-vo na æitorodna podruËja. Nastoji se da navedena praksa postane i sastavni deo kontrole plodnosti zemljišta i da je podræe (novËano i struËno) resorni dræavni organi.U tabelama 1 i 2 izneti su podaci o

stanju mineralnog azota i rezervama vlage po lokalitetima (sedištima poljoprivrednih struËnih sluæbi) i po predusevima pšenici.

Posmatrano po lokalitetima (tabela 1) mogu se uoËiti znaËajne razlike u pogledu sadræaja azota. Razlike su uglavnom nastale zbog razliËitih prinosa preduseva u 2015. godini. Vremenski uslovi tokom te godine prouzrokovali su velike razlike u prinosu kukuruza, soje i suncokreta i drugih useva. Od visine prinosa je zavisilo iznošenje azota, odnosno njegovo iskorišÊavanje od strane preduseva. Tamo gde su bili veÊi prinosi oËekuje se i manji sadræaj lako pristupaËnog azota u ovom periodu. Iz tabele se moæe zapaziti da je i sadræaj vlage u zemljištu nešto niæi u severnim delovima

Vojvodine. Ovo svakako ne obja- šnjava u potpunosti razlike izmeu lokaliteta, jer na sadræaj nitratnog azota utiËe veliki broj faktora koji nisu obuhvaÊeni u malom broju uzetih uzoraka.

SliËno se moæe reÊi i za razlike izmeu preduseva (tabela 2). UobiËajeno je da je sadræaj nitratnog azota manji iza suncokreta i soje, zbog manjeg unošenja ovog hraniva pod ove uljarice. Zbog toga Êe se morati upotrebiti više azota u prihrani ozimih æita.

Opšti prosek sadræaja nitratnog azota u 2016. godini, prikazan je u grafikonu 1. Ukupna varijabilnost u sadræaju azota kreÊe se od 36 kg/ha do 320 kg/ha, a prosek je oko 116 kg/ha. Na osnovu ovih podataka proizilazi da Êe u prihranjivanju pšenice biti potrebno proseËno 63 kg/ha, a jeËma 44 kg/ha. Ali, postoje parcele gde prihranjivanje nije potrebno (iznad 205 kg/ha) kao i one parcele gde Êe biti potrebno uneti više od 120 kg/ha Ëistog azota. Upravo gore navedene Ëinjenice su zapravo najveÊe vrednosti primene ove metode prihranjivanja, jer se pruæa moguÊnost da svaka njiva dobije optimalnu dozu azota. Ekonomski efektiprihranjivanja

Azot je nosilac prinosa. On je ujedno i najskuplje hranivo. Ne treba izgubiti iz vida da svaki upotrebljen kilogram azota ne donosi isto poveÊanje prinosa. Prvih 50 odsto preporuËene doze azota, doneÊe više od 75% poveÊanja prinosa u odnosu na neprihranjene useve. Naredne koliËine azota (preko polovine preporuËene doze) donose sve manje poveÊanje prinosa. Pri optimalnoj dozi ostvaruje se maksimalan prinos. Prihranjivanje treba obaviti, a da li Êe se primeniti puna doza, odrediÊe moguÊnosti proizvoaËa.

Kada i kako prihraniti?

Prvo prihranjivanje treba obaviti od 10. februara do 5. marta, u zavi- snosti od vremena setve. Usevi iz ranih rokova imaju veÊu potrebu za azotom i za njegovom ranijom primenom. Ranije zasejane useve treba ranije prihraniti. U prvom prihranjivanju uneti 60 do 80% predvienog azota.

18

TABELA 1 - SADR AJ NITRATA (NO3-N) I VLAGE U VOJVODINI (JANUAR 2016)

NO3-N (kg/ha) Vlaga (%) Potrebno N u prihrani (kg/ha)

Lokalitet N 0-30 cm

30-60 cm

60-90 cm Ukupno 0-30

cm 30-60 cm 60-90 cm

Ozima p enica

Ozimi je am

Ba ka Topola 10 49 61 44 153 28,4 24,1 20 36 24 Kikinda 5 28 49 69 146 23,5 22,6 22,9 41 28 Sombor 4 26 36 36 97 17,8 18,3 18,1 76 53 Subotica 26 18 39 38 94 21,3 20,1 18,8 79 55 Vr ac 5 34 55 51 140 30,4 28,3 27,4 45 31 Senta 4 33 54 44 131 28,2 26,8 26,6 52 36 Zrenjanin 4 34 64 29 128 26,5 25,2 23,7 55 37 Sremska Mitrovica 4 29 33 43 105 27,3 24,2 23,7 71 49

Ruma 3 17 25 22 65 25,0 24,2 25,4 100 70 Pan evo 6 19 56 57 132 27,4 25,4 26,5 51 35 Vrbas 4 40 52 30 121 26,6 26,3 24,2 59 41 Rimski

an evi 2 13 30 42 86 24,8 25,4 26,8 85 59

Prosek 77 28 46 42 116 25,6 24,2 23,7 63 44 Varijabilnost (65-153)

TABELA 2 - SADR AJ NITRATA (NO3-N) I VLAGE PO PREDUSEVIMA (JANUAR 2016)

NO3-N (kg/ha) Vlaga (%) Potrebno N u prihrani (kg/ha)

Predusev N 0-30 cm

30-60 cm

60-90 cm Ukupno 0-30 cm 30-60 cm 60-90

cm Ozima

p enica Ozimi je am

Kukuruz 36 28 50 41 120 23,7 21,6 20,2 60 41 Suncokret 16 23 42 37 102 24,6 23 21,8 73 51 Soja 14 25 38 44 107 27,2 26,1 25,5 69 48 P enica 2 17 53 62 132 21,2 19,4 19,1 52 35

e erna repa 3 59 73 52 184 25 25,5 26,8 14 8 Uljana repica 3 18 35 48 100 25,6 24,8 23,9 74 52

Drugo prihranjivanje, odnosno unošenje ostatka (20-40%) od predviene koliËine azota treba uraditi od 5. do 25. marta, svakako pre poËetka vlatanja strnih æita.

Ako je deficit azota manji od 60 kg/ha, potrebno je samo jedno prihranjivanje. Azotna ubriva KAN (27% N) ili AN (33% N) se koriste za brzo, a UREA (46% N) za sporije i duæe delovanje. Za rastvaranje ub- riva potrebna je vlaga (oko 10 l/m2 padavina).

Korekcije u primeniazotnih đubriva

Važan korektivni faktor za primenu azotnih đubriva je sorta i gustina useva (sklop) strnih žita. Vrhunski prinosi se ostvaruju pri sklopu od 450 biljaka/m2 do 550 biljaka/m2. Gušće useve (>500 biljaka/m2, tj. više od 60 biljaka na dužni metar), treba prihraniti sa

10 do 15% manje azota. Za ređe useve (<400 biljaka/m2) doza azota se može uvećati za isti procenat. Kod pregustih useva

(>600 biljaka/m2) preporučuje se primena regulatora rasta u fazama pri kraju bokorenja (Modus, Cikocel i sl.) i skraćenje donjih internodija.

za našu zemlju

PLODOREDKAO ZNAČAJNA AGROTEHNIČKA

MERA U ZAŠTITI BILJAStruËna podrška: mr Gordana Forgić, PSS Sombor, Sombor

Plodored je agrotehniËka mera koja smenom useva u vremenu i prostoru odræava i popravlja plodnost zemljišta, njena fiziËka, hemijska i biološka svojstva (citat prof.dr Æarko Ilin), smanjuje zakorovljenost, spreËava pojavu bolesti i redukuje brojnost štetoËina. Plodored se realizuje putem pravilnog dugoroËnog plana setve i na taj

naËin doprinosi struËnom planiranju zaštite o potrebi primene pesticida, izboru preparata kao i dozi pesticida.

Planom setve - plodoredom, planiramo primenu pesticida i na taj naËin smanjujemo rizik rezidualnog delovanja istih. Plodoredom vrlo uspešno moæemo regulisati stanje sa korovima, bolestima i štetoËina-

ma, a kao krajnji rezultat plodored redukuje primenu pesticida, smanjuje troškove proizvodnje i „brine“ o zaštiti Ëovekove sredine, kako zemljišta tako i zdravlja ljudi i æivotinja. Plodored je jedina agrotehniËka mera za Ëiju primenu nisu potrebna materijalnaulaganja veÊ disciplina u redosledu gajenja useva.

19

Distribucija NO3-N, VOJVODINA 2016 (kg/ha)77 uzoraka

POTREBNO AZOTA U PRIHRANI:Ozima PŠENICA: 63 kg/ha, Ozimi JEČAM: 44 kg/ha

Grafikon 1. Opšti prosek sadržaja nitratnog azota u 2016. godini

Gajenje kukuruza u monokulturi doprinosi veÊoj brojnosti i raspro- stranjenosti kukuruzne zlatice (Diabrotica spp.), a upravo je plodored najvaænija mera za suzbijanje ove štetoËine i uspešnog gajenja kukuruza.

Rezultati praćenja brojnosti odraslih jedinki kukuruzne zlatice tokom 2000. godine, pokazali su da su pomoću feromonskih klopki ulovljena 45 primerka ove štetočine na kukuruzu, u normalnom plodo- redu, u toku jedne nedelje, dok je u tom istom periodu na kukuruzu u monokulturi ulovljeno čak 182 primerka. U isto vreme je na parceli gde je bila trogodišnja setva kukuruza, na kukuruzu ulovljeno 990 primeraka imaga kukuruzne zlatice u toku jedne nedelje.

Poznato je da kukuruzni plamenac prezimljava u stabljici kukuruza što znaËi da se gajenjem kukuruza na istom polju uveÊava brojnost ove štetoËine, a isto vaæi i za kukuruznu pipu, pogotovo kada je ustanovljeno gajenje ove æitarice na istom polju više godina uzastopno.

U suzbijanju nematoda plodored predstavlja jednu od najstarijih i najvaænijih mera. Uticaj plodoreda na nivo populacije nematoda u neposrednoj je vezi sa biljkama domaÊinima. PoveÊanjem uËešÊa šeÊerne repe u plodoredu poveÊava se prisustvo repine nematode. Obzirom da ciste ove nematode vitalnost mogu zadræati veÊi broj godina, primenom plodoreda i ukljuËenjem drugih useva koji ne odgovaraju repinoj nematodi kao domaÊini, moæe se kontrolisati prisustvo ove štetoËine.

Najvaænija mera suzbijanja repine korenove vaši (Pemphigus fuscikornis) predstavlja gajenje šeÊerne repe u plodoredu tako da se ona na isto polje vraÊa tek posle 4-5 godina.

Veliko uËešÊe u strukturi setve i ËešÊe vraÊanje na isto polje doprinose uveÊanju gubitaka od štetoËina šeÊerne repe.

ZnaËajna štetoËina duvana je duvanov trips (Thrips tabaci) i najjaËi napad ove vrste nastaje ukoliko se duvan gaji na polju na kojem je prethodne godine uzgajano strno æito (TanasijeviÊ i IliÊ, 1969).

Žitni bauljar (Zabrus tenebrioides) je redovan pratilac ponovljene setve strnih æita. Velike štete zabeleæene su u Bugarskoj kao posledica naruša- vanja plodoreda (Arabadæiev, 1953.). Neophodno je pridræavati se plodore-da u kojem se strna æita smenjuju sa okopavinama i drugim biljnim vrstama koje nisu domaÊini æitnog bauljara.

Razmnoæavanju žitnih pivaca dopri- nosi gajenje strnih æita na istom polju uzastopno 2-3 godine. Prema podacima Pašol-a iz 1964. godine, gajenje pšenice u monokulturi uza- stopno 3 godine, poveÊava brojnost larvi na oko 10 po m2, dok kukuruz prouzrokuje redukciju štetoËine.

Plodored u velikoj meri utiËe na dinamiku brojnosti skočibuba (Elateridae). Njihovom razmnoæa- vanju naroËito pogoduje gajenje lucerke, deteline i višegodišnjih trava kao i ponavljanje setve strnih æita.

Rotacija useva - plodored ima velikog uticaja na potencijal infekcionog materijala mnogih fitopatogenih organizama. Poštovanje plodoreda u poljo- privrednoj proizvodnji naroËito je znaËajno za biljne vrste za koje su poznate zajedniËke bolesti. Tako je, na primer, poznato da zbogsklerocinije, suncokret ne treba sejati posle soje, ili obratno. Zbog te bolesti na isto mesto suncokret treba gajiti nakon 4-5 godina.

Na isto mesto na njivi paprika dolazi nakon 4 godine, a barem dvogodišnji plodored je obavezan tokom koga se ne smeju gajiti druge Solanacae (krompir, paradajz, plavi patlidæan).

Pravilan plodored ima velikog uticaja na intenzitet zakorovljenosti. Smenom useva u pravilnom plodo- redu menjaju se ekološki uslovi za rastenje i razviÊe korova. Pravilnom smenom useva gustog sklopa i širo- koredih jarih okopavina, znatno se smanjuje prisustvo višegodišnjih i otpornih korovskih vrsta. Najbolji primer je divlji sirak koji ima visoke zahteve za svetlošÊu, i koji u usevu kukuruza ima idealne uslove za razvoj, dok mu gusti usevi ne odgovaraju. Borba protiv otpornih korovskih vrsta odigrava se Ëesto u predusevu.

Kukuruzni plamenac

Repine korenove vaši

Skočibuba

Plodoredom vrlo uspešno možemo regulisati stanje sa korovima, bolestima i štetočinama, a kao krajnji rezultat plodoreda redukuje se primena pesticida, smanjuju troškovi proizvodnje i brine o zaštiti čovekove sredine.

20

21

Parazitne cvetnice ili fenerogamni paraziti, pripadaju grupi biotiËkih faktora kao uzroËnika bolesti. Danas je poznat veliki broj (oko 200), ali kod nas znaËaj ima samo manji broj vrsta. To su više biljke koje parazitiraju na drugim višim biljkama. One mogu biti poluparaziti (Viscum sp. - imela) ili pravi paraziti (Cuscuta sp., Orobanche sp.) Poluparaziti imaju hlorofil pa sami vrše fotosintezu, ali nemaju koren, pa vodu i mineralne materije usvajaju iz biljaka domaÊina.

Paraziti su biljke koje nemaju ni hlorofil ni koren, pa vodu i mineralne materije potrebne za æivot uzimaju od biljaka domaÊina pomoÊu sisaljki ili haustorija. Prema organima koje parazitiraju, parazitne cvetnice dele se na parazite stabljike i parazite korena. Biljka napadnuta od parazitne cvetnice najËešÊe ne odumire, ali slabi i zaostaje u razvoju.

Vilina kosica (Cuscuta sp.)

NajznaËajnija i najpoznatija parazitna cvetnica na podruËju Srbije je svakako vilina kosica - Cuscuta sp. Javlja se svake godine u jakom intenzitetu na uvratinama njiva, a sve više ulazi i u same useve. SreÊe se u umerenim i tropskim oblastima Evrope, Amerike i Azije.

Vilina kosica je jednogodišnja biljka. Spada u grupu parazitnih cvetnica koje za svoj razvoj koriste hranjive materije i vodu iz drugih biljaka na kojima parazitira. Nema razvijen koren. Stablo je bez hlorofila u vidu tankih svetloæutih do narandæastih konËiÊa koji se uvijaju oko stabla biljke domaÊina i iz nje crpe vodu i mine- ralne materije potrebne za svoj razvoj. Listova nema ili su zakræljali. Cveta od maja do avgusta i cvetovi su bele, crvenkaste ili æute boje sakupljeni u cvast. Plod je sitna Ëaura i godišnje jedna biljka viline kosice proizvodi i do 3.000 semena. Seme je veoma vitalno i moæe da odræi klijavost u zemljištu i do 10 godina.

Razmnoæava se uglavnom semenom, ali moæe i vegetativno - uglavnom na vlaænom zemljištu (drljanjem i košenjem, gde se tanko povijene stabljike kidaju što pospešuje vegeta-tivno razmnoæavanje).

Parazitira veÊi broj gajenih biljaka, najËešÊe lucerku i detelinu, a posle- dnjih godina sve ËešÊe šeÊernu repu, soju, duvan, papriku, paradajz, krompir, luk, salatu i dr. Napada i veÊi broj korovskih vrsta i cveÊa.

Postoji više vrsta viline kosice (10),ali su kod nas najrasprostranjenije

sitnozrna (Cuscuta trifoli) i krupnozrna (Cuscuta campestris).

Sitnozrna vilina kosica vezuje se za prizemni deo stabla biljke domaÊina i korenov vrat - tanjeg je stabla i formira gust i debeo prekrivaË. Tokom blagih zima najniæi zavoji stabla parazita ostaju vitalni i oni su vegeta-tivni organi za širenje parazita u sledeÊoj vegetaciji.

StruËna podrška: dipl . ing Milena Petrov , PSS Pol joprivredna stanica Novi Sad

za našu zemlju

PARAZITNECVETNICE

Krupnozrna vilina kosica priljubljuje se uz gornji deo stabla biljke domaÊina, ima snaænije stablo i formira rei prekrivaË.

Mere borbe protiv ovog parazita mogu biti mehaniËke i hemijske, meutim najznaËajnija mera jeste setva nezaraæenog semena (lucerke, deteline) i spreËavanje unošenja ovog parazita u njivu. Treba je uništavati svuda gde se ona nalazi, na ruderalnom zemljištu, pored puteva i sliËno. U lucerišta moæe stiÊi i mašinama (traktorima, kosilicama, presama i sl.), koje su obraivale zaraæena lucerišta.

Mehaničke mere

MehaniËke mere borbe se odnose na košenje lucerišta što bliæe površini zemlje pre nego što vilina kosica izbaci seme. Ovako zaraæeno seno treba izneti iz njive i zapaliti. Takoe, oaze na kojima je bio parazit treba spaliti “brenerom”, jer visoka temperatura moæe uništiti ostatke viline kosice kao i njeno seme na površini zemlje.

Hemijske mere

U usevu lucerke i deteline, oaze sa vilinom kosicom, treba suzbijati herbicidima na bazi aktivne materije dikvata ili parakvata koji ne deluju na koren lucerke. Nakon primene ovih herbicida, vilina kosica ostaje bez domaÊina i osuši se. Takoe posle prvog košenja, oaze se mogu istretirati i sa herbicidom na bazi aktivne materije propyzamid.

Dobri rezultati se dobijaju i primen-om herbicida na bazi glifosata u dozi od 1l/ha, posle prvog otkosa kao i dok je lucerka visine do 30 cm.

Ukoliko se vilina kosica nalazi na uvratinama parcela i nepoljoprivred-nim zemljištima, najbolje je suzbijati vilinu kosicu totalnim herbicidima na bazi glifosata, koji se translokaciono širi na sve izdanke i suzbija vilinu kosicu.

U šeÊernoj repi i salati, vilina kosica moæe se suzbiti sa herbicidom na bazi aktivne materije propyzamid, ali nakon njegove primene, sledeÊe godine, ne sme se na tim površinama sejati vreæasto povrÊe (lubenice, dinje, krastavci, tikvice i tikve).

Preporuka je da se vodi raËuna o plodoredu i da se na onim parcelama gde je bilo viline kosice u šeÊernoj repi, duvanu ili povrÊu, seje suncokret jer ona nije opasna za suncokret i ne koristi suncokret kao biljku hraniteljku.

Volovod (Orobance sp.)

Orobanche cumana je parazitna cvetnica, koja je kod nas poznata pod nazivom volovod.

Po podacima, prvi put je detekto- vana u Rusiji (Kukin 1882.godine) gde je utvreno umanjenje prinosa od 86-95%.

Rasprostranjena je na širem pod- ruËju Evrope (Maarska, Rumunija, Bugarska, Francuska, Italija, ©panija, Turska).

Pedesetih godina prošlog veka volovod je znaËajno smanjivao prinos suncokreta od 18 do 38%. Poslednjih nekoliko godina beleæimo ponovo pojavu volovoda na Ëitavom podruËju Srbije i Vojvodine. Najugroæenije podruËje u Vojvodini je Severna BaËka (Subotica, BaËka Topola, Senta, »antavir), ali registro-van je i u Zapadnoj BaËkoj (Aleksa ©antiÊ, »onoplja), Juænoj BaËkoj (»urug, Mošorin, Titel), Severnom Banatu (Kikinda, Padej), Srednjem Banatu (Novi BeËej, StajiÊevo, Klek, Zrenjanin) kao i u Juænom Banatu (PanËevo, Alibunar, Opovo).

Volovod je parazitna cvetnica, veliËine 10-15 cm, stabla debljine olovke - ruæiËaste do æuÊkaste boje, bez prisustva hlorofila. Cvetovi su beli ili plaviËasti, a plod je Ëaura sa oko 2.000 semenki, vrlo sitnih (preËnika 0,4 mm), a obiËno na jednom stablu obrazuje 10-14 Ëaura.

Nema svoj korenov sistem, veÊ parazitira na korenu biljaka domaÊi-na. Volovod je iskljuËivi parazit, pored suncokreta parazitira i na paradajzu, paprici, pasulju, grašku, duvanu. Na jednoj napadnutoj biljci moæe biti i preko 100 volovoda.

22

Volovod u nicanju

Osnovni izvor zaraze volovodom su semenke koje dugo odræavaju vitalnost u zemljištu (od 8 do 12 godina), mogu se preneti vetrom i semenom suncokreta.

Seme klija pri povoljnim uslovima (dovoljno vlaænosti, temperatura od 15-25°C), iako se u njegovoj blizini nalazi biljka hraniteljka, uspostavlja se parazitni odnos, u suprotnom klica propada.

Parazit formira haustorije u sudovnom sistemu biljke domaÊina, pomoÊu kojih crpi hranjive materije. Biljke su nerazvijene, pri višim temperaturama ispoljavaju simptom uvelosti. Zaraæene biljke ne cvetaju, daju niske prinose, zrna su im štura i sitna, a moæe doÊi i do uginjavanja biljaka.

Mere borbe protiv parazita

Najsigurnije mere borbe protiv ove parazitne cvetnice su plodored i gajenje otpornih hibrida.

Na parcelama gde je gajen suncokret i gde je bilo volovoda, u narednih 10 godina ne bi trebalo da se gaji suncokret. U našim uslovima ovo je teško izvodljivo, pa se suncokret na iste parcele vraÊa u toku 6-7 godina, Ëak i kraÊe. Veoma je vaæna upotre-ba zdravog i nezaraæenog semena i hibrida koji su otporni ili tolerantni na ovog parazita.

Sve rase volovoda mogu se uspešno suzbijati i hemijskim putem i to gajenjem IMI-resistenc hibrida uz primenu odgovarajuÊih herbicida iz grupe imidazolinona. U kontekstu volovoda, IMI tehnologija se moæe

smatrati alternativom plodoredu na površinama gde se æeli gajiti suncokret, kao i na površinama za koje se sumnja da su zaraæene.

Imela (Viscum sp.)

RazliËite vrste imela (rod sadræi preko 20 vrsta) su poluparaziti debljih grana razliËitog drveÊa (ostarelih jabuka i šljiva, topola, i brojnog drugog listopadnog drveÊa nekog grmlja i Ëetinara).

Prisutnost na granama lako se prepoznaje posebno kad na granama nema lišÊa. Tada se u krošnjama mogu uoËiti zeleni æbunovi koji podseÊaju na ptiËija gnezda.

Seme imele prenose ptice (drozd imelaš) koji se njome hrane te je izbace zajedno sa sluzi na koru drveÊa. Seme zatim isklija i formira korenov sistem, koji se sastoji od velikog broja sisaljki, a one preko

kore urastaju u sprovodna tkiva domaÊina i crpe vodu i soli. Na mestu „napada„ postepeno se razvijaju zadebljanja poput kvrge, iz koje izraste grm imele. Na granama kod kojih je hipertrofija jaËe izraæe-na, usporen je rast, grane su tanje, a lišÊe sitnije i hlorotiËno. LišÊe imele je zelene boje, mesnato i zadebljalo što ovoj parazitnoj cvetnici omoguÊuje sintezu organske materije. To znaËi da iz biljke hraniteljke ne usvaja asimilate.

za našu zemlju

23

Štete izavane volovodom

Imela

Drozd imelaš

Sve se menja, i priroda i ljudi i okruženje. Izmene su vidljive i u strukturi setve u Vojvodini, u kojoj se danas mogu videti veće površine pod voćnjacima, vinogradima, novim voćnim vrstama (aronija, leska).

NajveÊe promene se mogu primetiti u regionu Juæne BaËke gde „deluje i radi“ poljoprivredna struËna sluæba Vrbas, gde se na veÊim površinama poËinje uzgajati malina.

Proizvodnja malina na podruËju juæne BaËke zauzima sve znaËajnije površine. U poslednjih pet godina se sa desetak hektara, koliko je tada bilo, došlo na oko 80 ha, za koje PSS Vrbas trenutno ima podatke. NajznaËajnije poveÊanje površina zabeleæeno je na podruËju opština Vrbas i Kula. Samo na podruËju opštine Vrbas ima oko 40 ha pod malinjacima. ProseËna površina po proizvoaËu kreÊe se od 0,5 do 4 ha. Oko 10 % proizvoaËa ima proizvodnju na površini od 0,2 do 0,5 ha, uglavnom u svojim baštama.

Agrotehnikaproizvodnje malina

Za proizvodnju se obiËno biraju parcele u blizini naseljenih mesta ili tvrdih puteva. Predusev je obiËno

pšenica ili kukuruz. U godini pred zasnivanje malinjaka proizvoaË se konsultuje sa savetodavcima oko primene pesticida, da bi se izbegla moguÊnost negativnog uticaja ostataka pesticida (pre svega herbi- cida) na sadnice maline.

Veliki broj proizvoaËa radi podrivanje na 40 cm dubine. Priprema se radi teškim tanjiraËama, a poslednja priprema je setvospremaËima. Kopanje jama za sadnice je na manjim površinama ruËno, dok pojedini proizvoaËi na veÊim površinama, bušenje rupa za sadnju rade traktor-skim sondama ili jednoobraznim plugom. NajËešÊe se sadnja obavlja na razdaljini red od reda 2,5 m, ree na 3 m udaljenosti, dok je razmak izmeu sadnica u redu od 0,6 do 0,9 m zavisno od proizvoaËa.

Sadnja se najËešÊe obavlja u oktobru mesecu sa zrelim izdancima (sadni- cama), dok jedan deo proizvoaËa sadnju obavlja i u proleÊe takoe zrelim izdancima. Sadni materijal mora biti zdrav, dobrog kvaliteta. Izdanci su dugi 50 cm, debljine od 8-10 mm, sa 8-10 debelih æila duæine oko 20 cm, i oËuvanim pupoljcima. Izdanke je potrebno potopiti, pre sadnje, u rastvor govee balege,

ilovaËe i dodati 0,25% fungicida na bazi aktivne materije propamokarb--hidrohlorida ili 0,1% fungicida na bazi aktivne materije benomil.

Đubrenje malina

Malina se gaji na podruËju Juæne BaËke na zemljištima sa sadræajem3,5 do 4,5% humusa, odliËnih mehaniËkih osobina, rastresita, ocedna, sa dobrom aeracijom i dubokim oraniËnim slojem od 30 do 50 cm. U godinama pred zasnivanje malinjaka Ëak preko 90% proizvoaËa ubri parcele stajnjakom, sa proseËnom koliËinom od 40-50 t/ha, po preporuci savetodavne sluæbe. U toku proizvodnje stajnjak dodavati po 20 t/ha godišnje, obavezno tokom jeseni. Analizu zemljišta je u 2015. godini uradilo 40 proizvoaËa malina. Malina je biljna vrsta koja izuzetno dobro troši hraniva iz zemljišta zato je neophodno pravilno ubrenje. Naša preporuka je da se startno ubri sa 500 kg/ha NPK formulacije sa naglaskom na kalijum i fosfor.

Prihrana azotom je oko 400 kg/ha KAN-a. Zemljišta u ovom delu Vojvo-dine su alkalna sa sedam i preko 7ph vrednosti, pa su KAN i sva ostala sulfatna ubriva, koja poveÊavaju

PROIZVODNJAMALINA

NA PODRUČJU DELOVANJA PSS VRBASStruËna podrška: dipl . ing Katarina Radonić , PSS Vrbas, Vrbas

24

kiselost, korisnija za primenu. Malina je biljka koja za svoj optimalan razvoj zahteva blago kisela zemlji- šta. Azotna ubriva treba primenji-vati 2 puta, prvi put u aprilu posle kosidbe maline, drugi put u junu mesecu odmah nakon cvetanja. Azotno ubrivo je potrebno blago uneti u zemljište jer se korenov sistem malina nalazi uglavnom u površinskom (oraniËnom) sloju zemljišta. Dodavanje azota se radi u trake, izmeu redova širine oko jedan metar. Malina je izuzetno zahtevna na mikro elemente. ZnaËajni za razvoj su kalcijum, magnezijum, gvoæe, bor, cink, mangan, molibden, pa je neophodno povremeno folijarno ubrenje ubrivima sa mikro elementima.

Navodnjavanje

Malina zahteva do 900 ml/m2 kiše godišnje. U Vojvodini dugogodišnji prosek je oko 600 ml/m2. Svi malinjaci imaju sistem za zalivanje “ kap po kap” i po potrebi navodnjava-ju svoje zasade. Ovaj sistem daje odliËne rezultate s obzirom da maline imaju plitak koren. Vrlo Ëesto u sistem se dodaje ubrivo pa se vrši dopunska prihrana.

Najčešće štetočineu proizvodnji malina

Malinina buba(Byturus tomentosus)

Malinina buba je insekt duæine oko 4 mm, ima ovalno, izduæeno telo pokriveno gustim rastoæutim dlaËicama. Jaja su mleËno bela, kasnije dobijaju æutu boju. Larve su izduæene, na kraju malo suæene, duæine 6-7 mm. Lutka je slobodna, duga 4-5 mm, smeštena u kokonu, napravljenom od Ëestica zemlje.

U malinjacima u Vojvodini se javlja sporadiËno i dosad nije biloznaËajnijih šteta. Odrasli insekti se javljaju krajem aprila i poËetkom maja, ošteÊuju list, cvet i plodove. Prezimljava odrasli insekt u zemljištu, oko æbunova maline. Posle dopunske ishrane na cveto- vima raznih voÊnih vrsta i maline, polaæe jaja izmeu ËašiËnih i kruniËnih listiÊa u osnovi tuËka, a kasnije izmeu bobica plodova. Dok se ispile, larve se hrane plodovima. Suzbija se odrasli insekt u periodu pred cvetanje.

Malinin prstenar(Agrilus rubicola)

Odrasli insekt ima izduæeno telo, tamnosmee boje sa metalnim odsjajem. Duæine je oko 5-7 mm. Jaje je pljosnato, bele boje, prekri- veno lepljivim sekretom. Lutka je slobodna i nalazi se u sræi izdanka maline, u kokonima od Ëestica drveta.

Larva se ubušuje u letoraste praveÊi spiralne hodnike, a na mestu ubušenja formiraju se zadebljanja, guke, iznad kojih kora puca, a ceo izbojak se suši.

OšteÊenja od ove štetoËine zabeleæena su 2014.godine u ataru Kucure, na špalirnom uzgoju malina. Suzbijanje štetoËine uraeno je mehaniËki, odsecanjem izdanaka ispod guka, iznošenjem iz malinjaka i spaljivanjem.

Grinje (Phyllocoptes gracilis, Panonychus sp.)

Javljaju se Ëesto na naliËju lista, listovi æute i propadaju, ukoliko se ne preduzmu mere suzbijanja. Suzbi- janje uraditi sa nekim akaricidom sa kratkom karencom i to samo ako je neophodno.

Malinin cvetojed(Anthonomus rubi)

Prezimljava u otpalom lišÊu ili u zemljištu, hrani se mladim pupoljci-ma, ošteÊuje cvetne pupoljke.Imago je surlaš, duæine oko 3-4 mm, prekriven sivkastim dlaËicama. Jaja polaæe u cvetnom pupoljku. Ispilela larva je duæine 2-4 mm, savijena u obliku potkovice. Na podruËju juæne BaËke nema znaËajnog ošteÊenja od ove štetoËine, ali se pred cvetanje

Malinina buba (Byturus tomentosus)

Malinin prstenar (Agrilus rubicola)

za našu zemlju

25

Antraknoza, pegavosti i dr.

Ljubičasta pegavost maline (Didimela applanata)

Malinin cvetojed (Anthonomus rubi)

26

maline, sredinom maja, mogu pronaÊi pojedinaËni primerci imaga. Vaæno je spomenuti da su lisne vaši prenosioci virusa, pa se zbog toga ne sme potceniti njihov znaËaj za uzgoj zdrave maline. Malinin moljac, muva galica, mušica i dr. su štetoËinekojih ili nema ili ne predstavljaju ekonomski problem u proizvodnji malina na terenu juæne BaËke.

Bolesti maline

Ljubičasta pegavost maline(Didimela applanata)

Prvi simptomi uoËavaju se poËetkom jula, na listovima gde se uoËavaju mrke pege u vidu slova V, na izdan- cima mrke do ljubiËaste pege oko pazušnih pupoljaka, kada dolazi do sušenja izdanaka, a Ëesto i cele biljke.

Suzbijanje se izvodi tretiranjem fungicidima na bazi bakra, posle berbe i uklanjanja starih lastara krajem leta i poËetkom jeseni, još jednim tretiranjem u vreme pre otvaranja pupoljaka u proleÊe. U toku vegetacije orezivati suvišne lastare, da bi biljke imale optimalno provetra-vanje. Na terenu Juæne BaËke, propadanje biljaka od ove bolesti zabeleæeno je 2013. godine u malinja-cima u Kucuri i Vrbasu.

Siva plesan (Botrytis cinerea)

Bolest koja predstavlja problem u proizvodnji brojnih vrsta voÊa, kao i mnogih drugih vrsta bilja. Raspro- stranjena je svuda i predstavlja jedan od ekonomski najznaËajnijih proble-ma u proizvodnji i Ëuvanju plodova maline. Simptomi se uoËavaju kao siva masa na zrelim plodovima, brzo se šire, pogoduje joj vlaæno vreme. Suzbija se u vreme poËetka cvetanja, sa prvim tretmanom, drugi je potrebno obaviti u punom cvetanju, a treÊi u vreme precvetavanja (pozvati struËnu sluæbu za izbor fungicida).

Osim ovih, na našem terenu zabele- æenih bolesti, malinu mogu paraziti-rati i mnoge druge bolesti. U našim uslovima mogu se pojaviti i još neke bolesti koje Êe biti pomenute, obzirom da se sadni materijal nabavlja iz svih krajeva Srbije, a površine pod malinama se znaËajno poveÊavaju:

• Sušenje izdanaka, prouzrokovač Leptosphaeria coniothyrium• Antraknoza, pegavost izdanaka, prouzrokovaË Elsinoe veneta

Bolesti korena maline

Najraširenije bolesti na terenu Juæne BaËke u proizvodnji malina su upravo bolesti korena. Kako su ovo bolesti koje se prenose zaraæenim izdancima, neophodno je još jednom upozoriti proizvoaËe da obrate naroËitu paænju na ove probleme prilikom kupovine sadnica.

Do sada smo na više parcela, kod više proizvoaËa konstatovali zarazu raka korena.

Pored štete usled propadanja sadnica, trajno se ili na dugi niz godina zaraza zadræava u zemljištu pa su mnoge parcele veÊ iskljuËene za proizvodnje malina, a i mnogih drugih biljaka.

Plamenjača korena(Phitophora fragariae var.rubi)

Bolest se javlja na vlaænim, slabo propustljivim zemljištima. Izaziva propadanje korena, izdanci venu, dobijaju isušen izgled i propadaju. Listovi na izdancima su æuti, po ivicama dobijaju braon boju i izgledaju kao da su spræeni.

Rak korena(Agrobacterium tumefaciens)

Na korenu se javljaju izrasline, tumori razne veliËine, koji prekidaju dovod hraniva i vode u biljku i ona izumire. Zbog toga je neophodno saditi samo zdrave biljke u zdravo, nezaraæeno zemljište. Bakterijsko sušenje maline (Pseudomonas syringae)

Javlja se u rano proleÊe u vidu mrkih pega na listu, internodijama, vrhovima lastara, prelazi u sprovod-ni sistem biljaka i celi æbunovi maline se suše.

Suzbijanje je najlakše preventivno spreËiti izborom zdravog, kontrolisa-nog rasada, izborom nezaraæene parcele za sadnju, potapanjem rasada u rastvor fungicida i dr.

Suzbijanje korova

Primena herbicida

• Basta 15 - kada su korovi u fazi intenzivnog porasta, tretiranje u trake, dizne protiv zanošenja i koristiti štitnike, doza 3-5 l/ha, jednogodišnji i višegodišnji travni i širokolisni korovi• Stomp aqua - pre kretanja vegetacije, doza 2,5 l/ha , jedno-godišnji travni i širokolisni korovi

Mehaničke mere suzbijanja

• Malčiranjem u trake, oko biljaka se okopava• Ručno okopavanje oko biljaka do 1m širine, ostala površina se zatravi i kosi tokom vegetacije

Plamenjača korena (Phitophora fragariae var.rubi)

Rak korena (Agrobacterium tumefaciens)

S obzirom da se bolesti korena prenose zaraženim izdancima i dugo se zadržavaju u zemljištu, utičući i kasnije, kako na maline, tako i na druge biljke, neophodno je kupovati sadni materijal od proverenih proizvođača i to isključivo samo sertifikovani rasad.

za našu zemlju

27

28