Elektronsko poslovanje i budućnost poštanskih usluga

Lidija Gligorić, viši savetnikRegulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge

Napomena: Stavovi izneti u ovom radu predstavljaju lične stavove autora i nisu nužno i stavovi Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge

Pismonosne usluge - Pismonosne usluge - 20142014. godina. godina

Ukupan saobraćaj: 327.4 mlrd. pošiljaka2013-2014: -2.6%

323.9 mlrd. pošiljaka (99.0% ukupnog saobraćaja )

Unutrašnji saobraćaj

2013-2014: -2.5%

3.46 mlrd. pošiljaka (1.0% ukupnog saobraćaja)

Međunarodni saobraćaj

2013-2014: -7.3% Izvor : UPU, Bern, October 2014

Tradicionalne pismonosne pošiljke - trendTradicionalne pismonosne pošiljke - trend

-1.5 %-5.2 %

-2.5 %-7.3 %

Unutrašnji saobraćaj Međunarodni saobraćaj

1.3 %-1.8 %

-2.3 %-5.0 %

1991-2001 2001-2011 2011-2013 2013-2014

Obim tradicionalnih pismonosnih pošiljaka je u opadanju.

Izvor: UPU, Bern, October 2014

Paketi - trendPaketi - trend

Izvor : UPU, Bern, October 2014

3.5 %10.7 %

3.1 % 5.7 %

Unutrašnji saobraćaj Međunarodni saobraćaj

4.0 %-0.2 %

3.2 % 5.9 %

1991-2001 2001-2011 2011-2013 2013-2014

Obim paketa je u porastu

godinavrsta usluge (u procentima od ukupnog broja izvršenih usluga)*pismonosne

pošiljkepaketski i

logistički servisifinansijski

servisiostale usluge

2001. 53,2 9,9 14,5 22,42002. 52,4 10,4 15,2 222003. 51 11,1 16,9 212004. 51,2 10,8 16,1 21,92005. 52 11,3 15,3 21,42006. 49,2 14 16,4 20,42007. 48,3 15,4 17 19,32008. 47,6 16,6 17,4 18,42009. 45,8 15,4 18,1 20,72010. 44,7 17,1 18,4 19,72011. 44,4 18,3 18,6 18,7

• evidentno opadanje udela pismonosnih usluga, kao i kontinuiran i stabilan rast usluga iz domena paketskih i logističkih servisa (u pitanju su servisi koji se skoro bez izuzetka koriste za neke od vidova daljinske prodaje)

*izvor: Universal Postal Union, Development strategies for the postal sector: an economic perspective, Berne, 2013

Analiza CIFS (Copenhagen Institute For Future Studies) - predviđa opšti pad obima tradicionalnih pismonosnih pošiljaka oko 2% do 3% na godišnjem

nivou.

Na globalnom nivou, poštanske e-usluge razvijaju se velikom brzinom: prema studiji UPU, od 2007. godine njihov broj se od 33 popeo na 85 u 2010.

godini.

Neke od usluga koje su poštanski operatori razvili zahvaljujući IKT su:

► hibridna pošta► track & trace► e-uputnica► e- računi► e-arhiviranje► e-trgovina

Poslednjih godina, razvoj IKT je u velikoj meri uticao na poštanski sektor.

U izveštaju Svetskog poštanskog saveza, objavljenom u oktobru 2015. godine, navodi se 42 e-usluga u poštanskom sektoru, koje su podeljene u sledeće četiri kategorije:

- e-post i e-uprava - komunikacija poslovnih i vladinih usluga koje se pružaju klijentima preko IKT kanala;

- e-commerce usluga - olakšava nabavku i prodaju proizvoda i usluga kroz IKT kanale, omogućava obradu i isporuku robe kupljene fizički ili elektronski;

- e-finance i isporuka - finansijske usluge koje pružaju poštanski operatori krajnjim korisnicima koristeći IKT kanale;-usluge podrške - široko dostupne i uglavnom besplatne usluge koje

pružaju poštanski operatori krajnjim korisnicima koristeći IKT kanale.

Evropska unija (EU) usvojila je direktivu 2010/45 koja se kroz nacionalno zakonodavstvo implementira u zemljama članicama.

Primena e-računa je u stalnom porastu, procena je da će do 2020. godine e-računi postati dominantni u zemljama EU.

- U zemljama članicama EU postoji oko 500 informacionih posrednika koji nude potrebnu infrastrukturu i sve servise za primenu e-računa;

- Koristi su velike -izdavalac e-računa po svakoj transakciji štedi u proseku 6,5 evra, primalac čak 10 evra;

- Pored ekonomskih efekata, ovo doprinosi i smanjivanju manuelnog rada, unapređivanju procedura rada kao i povećavanju tačnosti podataka;

- Glavne prepreku uvođenju e-računa su: neznanje, otpori da se racionalizuju poslovni procesi i strah od eventualnih rizika.

Slika 1. Uporedni pregled načina na koji pravna lica dostavljaju račune svojim korisnicima

Slika 2. Uporedni pregled svrhe korišćenja poštanskih usluga od strane pravnih lica

-Očigledno je da će narednih godina e-račun biti dominantan način slanja računa, što će s druge strane dovesti do značajnog pada tradicionalnih pismonosnih poštanskih usluga;

-Prepoznavanje ovih trendova je od posebnog značaja za tržišta elektronskog poslovanja i poštanskih usluga u Srbiji, jer iako su ova tržišta na početku svoje transformacije, nesumnjivo je da će u narednom periodu doživeti preobražaje uporedive sa onim na razvijenijim tržištima;

- Neophodno je da nadležni organi i svi institucionalni akteri na tržištu prepoznaju i kroz adekvatnu dozu regulacije, stimulišu najbolje prakse, kao i tržišno i društveno najpovoljnija i najprihvatljivija rešenja.

UMESTO ZAKLJUČKAUMESTO ZAKLJUČKA

Lidija Gligorić, viši savetnik

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge

lidija.gligoric@ratel.rs