Embed Size (px)
Citation preview
Lidija Gligorić, viši savetnik Slavko Đumić, specijalni savetnik Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge*
*Ovde izneti stavovi predstavljaju lični stav autora i ne predstavljaju nužno i stavove Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge
XXI Festival informatičkih dostignuća – INFOFEST 2014
*
*izvor: Development of postal services in 2012, UPU, Bern, 2013
- počevši od 2006. godine pismonosne pošiljke beleže značajan pad, da bi
od 2010. godine nastavile da padaju ispod nivoa od 1991. godine
- paketske usluge, uz retke izuzetke beleže pouzdan rast
(podaci ne obuhvataju ekspres komercijalne poštanske usluge, koje bi još
više pojačale ovaj trend)
Godina
Vrsta usluge (u procentima od ukupnog broja izvršenih usluga)*
Pismonosne
pošiljke
Paketski i
logistički servisi
Finansijski
servisi
Ostale usluge
2001. 53,2 9,9 14,5 22,4
2002. 52,4 10,4 15,2 22
2003. 51 11,1 16,9 21
2004. 51,2 10,8 16,1 21,9
2005. 52 11,3 15,3 21,4
2006. 49,2 14 16,4 20,4
2007. 48,3 15,4 17 19,3
2008. 47,6 16,6 17,4 18,4
2009. 45,8 15,4 18,1 20,7
2010. 44,7 17,1 18,4 19,7
2011. 44,4 18,3 18,6 18,7
- evidentno opadanje udela pismonosnih usluga, kao i kontinuiran i stabilan
rast usluga iz domena paketskih i logističkih servisa
(u pitanju su servisi koji se skoro bez izuzetka koriste za neke od vidova daljinske prodaje)
*izvor: Universal Postal Union, Development strategies for the postal sector: an economic perspective,
Berne, 2013
Region
Vrsta usluge (u procentima od ukupnog prihoda)*
Pismonosne
pošiljke
Paketski i
logistički
servisi
Finansijski
servisi
Ostale usluge
Industrijalizovane
zemlje
50,2 37,8 7,9 4,1
Istočna Evropa i
CIS
42,2 10,7 26,8 20,4
Azija i Pacifik 20,2 11,8 60,6 7,4
Arapske zemlje 24,2 9,3 27,5 39
Latinska Amerika
i Karibi
58,2 34,7 2,9 4,2
Afrika 56,6 11,5 18,2 13,7
-u industrijalizovanim zemljama najveći deo prihoda dolazi od osnovne
poštanske delatnosti
- već smo konstatovali pouzdan rast paketskih i logističkih servisa
-u zemljama Istočne Evrope ( Srbija približno deli prosečne procente za
ovaj region), imajući u vidu izgrađenost infrastrukture postoji veliki
prostor za dalje unapređenje poslovanja u ovom domenu
*izvor: Postal statistics 2011 – A summary, Economic and Regulatory Affairs Directorate, UPU, Bern,
2012
Region
Način dostave pošiljaka (u procentima od ukupnog)*
Na kućnu
adresu
Preuzimanje od
poštanskog operatora
Populacija bez dostave
Industrijalizovane
zemlje
96,9 3,1 0
Istočna Evropa i
CIS
97,6 2,4 0
Azija i Pacifik 94,7 4,8 0,6
Arapske zemlje 61,3 28 10,7
Latinska Amerika
i Karibi
79,7 12,6 7,7
Afrika 21,1 49,2 29,7
- potpuna pokrivenost stanovništva poštanskim servisima u
zemljama Istočne Evrope (u Srbiji je pokrivenost dostavom na kućnu
adresu praktično 100%)
- dokaz da su granični troškovi svakog novog korisnika praktično
ravni nuli
*izvor: Universal Postal Union, Development strategies for the postal sector: an economic perspective,
Berne, 2013
- PAD PISMONOSNIH POŠILJAKA
- RAZVIJENA I RAZGRANATA POŠTANSKA MREŽA
- ZBOG FINANSIJSKOG POSLOVANJA U POTPUNOSTI IZGRAĐENA I INFO-
KOMUNIKACIONA KOMPONENTA POŠTANSKE MREŽE
- NEADEKVATNA STRUKTURA USLUGA UTIČE NA NEISKORIŠĆENOST
KAPACITETA POŠTANSKE INFO-KOMUNIKACIONO-LOGISTIČKE MREŽE
STANJE
- OKRETANJE POŠTANSKIH OPERATORA PAKETSKO-LOGISTIČKIM USLUGAMA
- RAST OVIH USLUGA DOMINATNO USLOVLJEN RASTOM DALJINSKE PRODAJE U
SVIM NJENIM VIDOVIMA
TREND
- REŠAVANJE PROBLEMA NEDOSTATKA MALOPRODAJNE MREŽE
- RAZBIJANJE MONOPOLA VELIKIH TRGOVINSKIH LANACA
- STIMULISANJE AKTIVNOSTI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA
- POVEĆANJE OPŠTEG BLAGOSTANJA STANOVNIŠTVA RURALNIH PODRUČJA...
OPŠTA DRUŠTVENO-EKONOMSKA KORIST
OSNOVNI PREDUSLOVI ZA RAZVOJ ELEKTRONSKE TRGOVINE
OPŠTI USLOV
PROBLEM „VIRTUELNE“ PRODAJE
PROBLEM DOSTAVE NARUČENIH
POŠILJAKA
- SVAKA PRODAJA JE JEDNAKO STVARNA I SVAKI KUPAC TREBA DA IMA JEDNAKU
ZAŠITUTU I JEDNAKA PRAVA BEZ OBZIRA NA KONKRETAN VID TRGOVINE KOJI
KORISTI I EVENTUALNE SPECIFIČNOSTI KANALA NARUČIVANJA, DISTRIBUCIJE,
ODNOSNO PLAĆANJA
NE POSTOJI VIRTUELNA PRODAJA!
ČLAN 27. STAV 7. ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČAPre nego što se potrošač obaveže ugovorom na daljinu, odnosno ugovorom zaključenim izvan poslovnih
prostorija ili odgovarajućom ponudom za zaključivanje ugovora, trgovac je dužan da potrošača na jasan i razumljiv način obavesti o sledećim podacima...
POSTOJANJU NJEGOVOG UGOVORNOG ODNOSA SA POŠTANSKIM OPERATOROM PREKO KOGA POTROŠAČ MOŽE, U SLUČAJU REKLAMACIJE ZBOG NESAOBRAZNOSTI,
DA POŠALJE ROBU O TROŠKU TRGOVCA
- kada je u pitanju sam čin elektronske prodaje trgovac je u svemu jednako
odgovoran za svaki vid nedostatka u vezi sa robom kao i kod fizičke kupovine
(kupac ima jednaka prava u pogledu besplatnog vraćanja robe, prava na
reklamaciju i sl.)
- kanal kojim kupac ostvaruje ova svoja prava je poštanski operator, koji ima
zaključen ugovor sa e-trgovcem kojim su regulisani njihovi međusobni odnosi
- kada je uzrok nezadovoljstva kupca posledica greške poštanskog operatora opet
kupac direktno komunicira i reklamira ovaj problem e-trgovcu koji ugovorom
reguliše odnose sa poštanskim operatorom;
Država/Region Procenat
stanovnika
koji kupuju
on line
Prosečna godišnja
potrošnja na e-
trgovinu po
stanovniku u €
Ukupna on line
trgovina u
milijardama € u
2013. godini
Procenat kupaca kojima je
cena dostave važna
prilikom opredeljivanja za
e-trgovinu
Procenat kupaca kojima
je brzine isporuke važna
prilikom opredeljivanja
za e-trgovinu
Nordijski region 85% 603 12,6 38% 18%
Velika Britanija 81% 953 49,6 48% 39%
Nemačka 81% 646 46,4 39% 44%
Benelux 74% 357 8,3 46% 44%
Francuska 72% 423 22,7 50% 45%
Španija 60% 308 12,2 56% 47%
Poljska 59% 194 6,3 55% 59%
Italija 45% 215 11,3 63% 53%
Međuzavisnost obima elektronske trgovine i cene, odnosno kvaliteta dostave u razvijenim zemljama*
Država
Cena paketa od 1 kg u €
Potrošači koji su imali iskustvo kašnjenjem isporuke odnosno
gubitkom pošiljke %
Kašnjenje isporuke Gubitak pošiljke
u unutrašnjem
saobraćaju
u međunarodnom
saobraćaju
u
unutrašnjem
saobraćaju
u međunarodnom
saobraćaju
u
unutrašnjem
saobraćaju
u međunarodnom
saobraćaju
Švedska 15 9 18,7% 13,8 5% 5,6%
Finska 8 22 16,2% 17% 3,2% 4,3%
Velika Britanija 12 8 18,2% 19,2% 6,8% 9,3%
Nemačka 6 10 19,5% 4,9% 5,9% 4,2%
Holandija 7 8 22,9% 19,3% 7,5% 3%
Belgija 5 13 16,4% 13,3% 6,5% 9,2%
Francuska 6 7 21,6% 20,9% 5,8% 3,9%
Španija 5 8 14,1% 19,1% 4,4% 1,3%
Poljska 3 7 16,9% 11,1% 2,9% 7,2%
Italija 4 24 18,5% 19% 4,8% 4,9%*IzvorI: E-commerce in Europe 2014, Postnord I Intra-Community cross-border parcel delivery – A Study for the European Commission, Dr Meloria Meschi, Toby Irving, Mark Gillespie, FTIConsulting, London, 2011
- ADEKVATNA CENA I KVALITET DOSTAVE NARUČENE ROBE JESU PREDUSLOV ZA
UBRZANI RAZVOJ ELEKTRONSKE TRGOVINE
- PREVISOKE CENE I LOŠ KVALITET DOSTAVE SVAKAKO ĆE SPUTAVATI ELEKTRONSKU
TRGOVINU
- S DRUGE STRANE, KOLIKO GOD BILE NISKE CENE DOSTAVE NARUČENE ROBE I
KVALITET NJENE ISPORUKE BIO VISOK, TO SAMO PO SEBI NEĆE DOVESTI DO
„PROCVATA” ELEKTRONSKE TRGOVINE
ZAKLJUČAK I
- IMAJUĆI U VIDU NAJSAVREMENIJE TRŽIŠNE TRENDOVE, KROZ MINIMALNU, ALI
PROMIŠLJENU REGULATIVU, PODSTAĆI RAZVOJ ELEKTRONSKE TRGOVINE KAO
NAJEKONOMIČNIJEG I NAJPRISTUPAČNIJEG VIDA TRGOVINE ZA SVAKOG
GRAĐANINA, GDE GOD ON BIO, UZ ISTOVREMENO POVEĆANJE OBIMA POSLOVANJA
KAKO PROIZVOĐAČA I TRGOVACA (POSEBNO ONIH MALIH I SREDNJIH), TAKO I
POŠTANSKIH OPERATORA
- ELEKTRONSKA TRGOVINA NE TREBA DA BUDE „NOVI” VID TRGOVINE, POSEBNO NE
NOV U PRAVIMA KOJA SE GARANTUJU NARUČIOCU ROBE – TA PRAVA, SVAKAKO,
MORAJU DA BUDU NAJMANJE ISTA KAO I KOD FIZIČKE KUPOVINE
- OVAJ CILJ NIJE MOGUĆE POSTIĆI KROZ PARTIKULARNO POSMATRANJE PROBLEMA
ELEKTRONSKE TRGOVINE
- JEDINO TAKO JE MOGUĆE POSTIĆI ODGOVARAJUĆI STEPEN POVERENJA GRAĐANA
KOJE ĆE OMOGUĆITI DA ELEKTRONSKA TRGOVINA OSTVARI SVE SVOJE
POTENCIJALE KAO VID TRGOVINE KOJA OMOGUĆAVA DODATNU VREDNOST ZA
KUPCA, ALI I NOVA TRŽIŠTA I PRIHOD ZA PROIZVOĐAČA, E-TRGOVCA I POŠTANSKOG
OPERATORA.
ZAKLJUČAK II
