PowerPoint Presentation

Tim za zatitu zdravlja

O Branko RadieviSmederevoPredavanje uenika lanova akog parlamenta i lanova Tima za zatitu zdravlja

Datum: 14.03.2016.godine

OPASNOSTI OD NARKOMANIJE

U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz svoje okoline najee u magijskim i religioznim obredima.

Korienje droga izvan tog konteksta bilo je retka pojava.

U drugoj polovini XX veka dolo je do ekspanzije zloupotrebe droga, kao i do dramatinog porasta broja osoba koje su zavisnici od razliitih droga, bilo da su one prirodnog ili sintetskog porekla.

Ova pojava je rairena naroito medju mladima.

Karakteristino je i to da su u svim krajevima sveta dostupne sve droge, bez obzira gde se one proizvode.

Sve vie se koriste sintetizovane droge ije je dejstvo jae, a time i opasnije od dejstva prirodnih droga.

NAJESCE KLASIFIKACIJE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI OPIJATI (heroin,morfin, metadon) DEPRESORI (barbiturati) STIMULANSI (amfetamini,kokain) HALUCINOGENI (LSD, PCP, MDMA) KANABOIDI (marihuana, hasis) INHALANTI (aceton, lepkovi, benzin)Ova podela je najpodesnija za prakticnu upotrebu jer se poslednjih godina najcesce koristi u strucnoj literaturi.

OPIJATIOvu grupu cine droge dobijene preradom opijuma. Opijum je sasuseni mlecni sok koji luci zarezana kora caure belog maka. Vekovima je koriscen kao sredstvo za ublazavanje bolova i uzivanje (jos su ga Sumeri nazvali biljka srece). U 19. veku iz opijuma su izdvojeni alkaloidi morfin i kodein koji su u medicini korisceni kao analgetici i sredstva protiv kaslja.Morfin je glavni sastojak opijuma i predstavlja najefikasnije sredstvo za ublazavanje bola. Na ilegalnom trzIstu moze se naci u obliku tableta, kristala, ili tecnosti za injekciono ubrizgavanje. Zbog svojstva da lako stvara toleranciju i jaku adikciju medicinska upotreba je pod strogom kontrolom.Heroin je preparat sintetizovan iz morfina (1883) da bi ga zamenio kao bezopasna varijanta analgetika i leka protiv kaslja. Me|utim, ubrzo je ustanovljeno da stvara jaku zavisnost i povucen je iz upotrebe. Zbog svojih svojstava, posledica koje izaziva kao i rasprostranjenosti, heroin spada u najteze droge i predstavlja veliku opasnost za drustvo.Metadon je sinteticki opijat koji se koristi u terapiji opijatskih zavisnika da bi sprecio pojavu drasticnih apstinencijalnih sindroma.Opijati su svrstani u grupu najopasnijih psihoaktivnih supstanci . Ove droge veoma lako izazivaju jaku zavisnost a adikt je najcesce prinu|en da se oda kriminalu da bi dosao do novca za drogu.

SEDATIVINajvazniji predstavnici ove grupe su barbiturati. U medicinsku upotrebu su usli pocetkom veka kao sredstva za smirenje i uspavljivanje. Danas je u upotrebi veliki broj lekova iz ove grupe koji se mogu zloupotrebiti.U slucaju zloupotrebe, tolerancija i adikcija se javljaju veoma brzo. Izuzetno je opasna upotreba u kombinaciji sa alkoholom. Prilikom upotrebe veoma lako moze doci do predoziranja i trovanja. Pokusaj apstinencije kod adikta izaziva drastican i specifican apstinencijalni sindrom (prividno poboljsanje, a potom sve jace i teze simptome koji najveci intenzitet dostizu tek nakon sedam do osam dana; potom moze doci do epilepticnih napada, a ponekad i do delirijum tremensa).

STIMULANSINajrasprostranjeniji stimulansi na svetu su nikotin i kofein. Umerena upotreba ovih sredstava prouzrokuje blazi oblik intoksinacije. Postoje i jaci stmulansi cija je upotreba nezakonita a dejstvo vrlo opasno. u ovu grupu spadaju kokain i anfetaminske droge.Kokain je najaci stimulans prirodnog porekla. Dobija se preradom lisca koke, biljke koja uspeva u Juznoj Americi. Cisti kokain je prvi put izolovan 1880.god. i primenjen u medicini kao anesteziono sredstvo prilikom operacija nosa i grla zbog svojstva da suzava krvne sudove. Na ilegalnom trzIstu se javlja u obliku belog praha, a najcesce se unosi preko sluzokoze nosa (usmrkavanjem). Deluje kao veoma jak stimulans i stvara zavisnost.Amfetamini su u medicinsku upotrebu uvedeni tridesetih godina kao lekovi protiv prehlade, povisene temperature, pa i kao sredstva za mrsavljenje. Danas su u upotrebi u terapiji narkolepsije i hiperkinetickog sindroma kod dece. Prilikom zloupotrebe amfetamini podsticu aktivnost organizma do krajnjih granica izdrzljivosti, pritom redukujucI osecaj gladi i umora. Pokusaji apstinencije stvaraju jake posledice koje adikta primoravaju da nastavi sa upotrebom sve do kolapsa.

HALUCINOGENIMedicinska upotreba halucinogena je vrlo retka, i svodi se na terapiju bolesnika na samrti, mentalno obolelih osoba i alkoholicara. Njihovo dejstvo se manifestuje kao deformisano opazanje normalnih pojava praceno halucinacijama. Najvazniji predstavnici ove grupe su LSD, PCP i MDMA (ecstasy)LSD je sinteticka droga proizvedena 1938 god. Izaziva snazne halucinacije a duza upotreba uzrokuje pojavu teskih posledica. Tolerancija se javlja brzo ali ne dolazi do adikcije (Bukelic,1988).PCP je anestetik i sedativ sa primenomiskljucivo u veterini. Proizvodi se veoma lako pa je poslednjih godina veoma rasprostranjen. Pod dejstvom PCP, korisnik ima osecaj nesavladivosti i ogromne snage, gubi osecaj bola, a nisu retki simptomi vrlo slicni shizofreniji i paranoji. Krajnji rezultat je najcesce destruktivno i agresivno ponasanje. Stvara adikciju.MDMA(ecstasy) je droga u obliku tableta ili pilula, sinteticki stvorena i zamisljena kao sredstvo za smanjenje apetita, ali je veoma brzo uoceno da stvara zavisnost i povucena je iz upotrebe. U poslednje vreme ova droga je veoma popularna me|u adolescentima u svetu ali i kod nas. (koristi se kao dodatni stimulans na tzv. RAVE zabavama). Izaziva hipersenzibilnost i halucinacije. Zbog hemijskog sastava cesto je u literaturi svrstana u grupu stimulansa.

KANABOIDIKanaboidi su psihoaktivne supstance dobijene od biljke Kanabis sativa (indijska konoplja). Psihoaktivna sredstva poseduje aktivni sastojak lisca i cveta ove biljke tetrahidrokanabiol (THC).Marihuana je droga koja se dobija susenjem lista i cveta indijske konoplje. Koristi se pusenjem labavo smotane cigare (joint). Male doze obicno stvaraju nemir i pojacan osecaj ugodnosti a cesto i stanje relaksiranosti. Cesti simptomi su i promene senzorne percepcije i jak osecaj gladi. Jake doze mogu prouzrokovati psihoticne vizije pa i akutno trovanje i toksicne psihoze. Marihuana je najrasprostranjenija ilegalna droga u svetu.Hasis je smola koja se odvaja sa cvetova i plodova kanabisa. Hasis Sadrzi sedam puta vise THC nego marihuana.Kanaboidi ne prouzrokuju stvaranje adikcije, ali je dokazano da redovna upotreba dovodi do psihicke zavisnosti.

INHALANTIOvu grupu cine supstance koje obicno ne svrstavamo u droge (lepak, aceton, benzin za upaljace, aerosoli). Narkoticko dejstvo se postize udisanjem isparenja. Najcesce ih upotrebljavaju adolescenti, a u mnogim zamljama treceg sveta siroko su rasprostranjene me|u decom. Efekti, koji su trenutni, traju do 45 minuta. Dejstvo se manifestuje kroz veselost, raspolozenost,zamagljen vid, otezan govor, poremecaj ravnoteze, a ponekad i halucinacije. Kao posledica upotrebe vecih doza moze se javiti gubitak svesti ili cak smrt. Iako ne izazivaju adikciju inhalanti u velikom obimu ostecuju mozdano tkivo, srce, jetru i bubrege.Dugotrajna upotreba rezultuje trajnim ostecenjima.

SOCIJABILNE DROGESocijabilne droge su psihoaktivne supstance cija je proizvodnja, plasman, i upotreba delimicno ili potpuno dozvoljeni u drustvu. Najrasprostranjenije socijabilne droge u zapadnoj civilizaciji su duvan, alkohol i kafa.Alkoholna pica su u upotrebi vec hiljadama godina. U pocetku alkohol je tretiran kao lekovito sredstvo i hrana. Aktivni sastojak alkoholnih pica je etil-alkohol (etilen). Alkohol ima direktno toksicko i sedativno dejstvo na organizam vec u okviru dozvoljene drustvene potrosnje, a posebno je stetan za decu i adolescente. Alkoholizam je bolest zavisnosti. utvr|eno je da nastaje kao posledica kombinacije sirokog spektra fizioloskih, psiholoskih, socijalnih i genetskih faktora. Bolest se razvija godinama, a zavrsnu fazu karakterise jaka psihofizicka zavisnost i mnostvo zdravstvenih tegoba.Alkohol snazno ostecuje organizam, a stepen ostecenja direktno zavisi od duzine korisnickog staza, intenziteta upotrebe i individualne otpornosti organizma. Efekti upotrebe su kumulativni i ukljucuju oboljenja digestivnog trakta i centralnog nervnog sistema. Velike stete se javljaju na socijalnom planu, a posebno u porodici alkoholicara. Strucnjaci isticu prevenciju kao jedini siguran lek u prevenciji alkoholizma.

Duvan i kafaDuvan je biljka ciji se osuseni listovi puse u obliku cigareta, cigara ili u lulama. Duvan su u Evropu iz Amerike doneli spanski moreplovci. Intoksinaciju i psihoaktivne efekte izaziva nikotin (jedan od mnostva stetnih sastojaka duvana. Do polovine 20. veka pusenje duvana je smatrano bezopasnim nacinom da se smanji napetost, ali je klinicki utvr|eno da ono znacajno povecava rizik od pojave mnogih bolesti, slabi organizam, razvija toleranciju i stvara adikciju.Bolesti koje nastaju kao posledica pusenja duvana predstavljaju najceci uzrok umiranja u svetu. Poslednjih godina dolazi do poostravanja zakonskih propisa koji ogranicavaju upotrebu duvana.Kafa je napitak koji se pravi od semena istoimene biljke. Aktivni sastojak kafe je kofein. Kafa deluje na organizam kao stimulans, smanjuje znake umora i povecava paznju. Manje kolicine kofeina nadrazuju nervni sistem, dok vece iritiraju misice, izazivaju grcenje srcanog misica i snizavaju pritisak. Vece kolicine kafe (preko pet soljica dnevno) izazivaju hronicno trovanje - kofeinizam. Dugotrajna upotreba kafe izaziva blagu zavisnost a apstinencija izaziva blaze nervne i psihicke smetnje.

Nove droge

MEPHEDRONENa ulici poznata kao Meow Meow, ova vetaka proizvedena droga koja je na pola puta izmeu ecstasyja i kokaina, ali etiri puta jeftinija, dolazi u obliku tableta ili praha a proizvodi se najvie u Kini. Svojim osobinamama je naslinija khatu, odnosno biljci ije je vakanje vrlo popularno u istonoj Africi. Prvi put je proizvedena kasnih 20-tih prolog veka a uskrsnula je 2003. kada je njen recept osvanuo na Internetu. Slavu je stekla kada su neki tabolidi u Velikoj Britaniji objavili prie o zavisnicima koji su navodno pod utjecajem ove droge sami sebi upali testise!CARBOGENDa bi droga bila udna ne mora biti komplikovana dokaz je Carbogen koji se sastoji od samo dva sastojka kiseonika i ugljen dioksid. Poznata i kao Medunina meavina, po njezinom izumitelju Ladislavu Meduni, carbogen slui za stimulisanje mozga kako bi korisniku dao osjeaju koji imaju utopljenici! Jedno je vrijeme ak koritena u psihologiji kao test moe li pacijent podneti jae lekove, ova droga kod korisnika u odreenom trenutku uzrokuje privianje talasa boja i oseaj unutranjeg mira.

Nove drogeKROKODILDa droge imaju tetan uticaj na zdravlje svi znamo ali da e se netko navui na ovako razarajuu drogu kao to je ruski krokodil nam nikako ne moe biti jasno. Hemijskog naziva desomorphine, krokodil je prvi put proizveden 1932. godine i ak je legalno koriten u medicinske svrhe pre nego to se uvidelo koje ubistveno delovanje ima. Zbog lake proizvodnje, sline proizvodnji metha, droga je postala ponovo popularna u Rusiji a ime je dobila po posledicama koje ostavlja na koi zavisnika. Krokodil doslovno jede kou, a prosean ivotni vijek zavisnika je samo dve do tri godine.FREONudno je to kako se i za sve legalne suptance pronae ilegalan nain za uivanje. Uzmimo npr. freon, gas koji se nalazi u svim rashladnim ureajima, kome je uopte prvome palo na pamet isprobati kakav oseaj prua njegovo udisanje? Odgovor ne znamo, ali znamo da freon i nije tako nepoznat meu zavisnicima. Ljudi koji su ga uivali tvrde da je oseaj izuzetno jak, a to su svjedoili oni koji su preiveli. Oni manje sretni su umrli od zaleenja plua ili tekog oteenja mozga.

Nove drogeSCOPOLAMINEOvu se drogu poela spominjati nakon masakra na premijeri zadnjeg Batmana, jer je ubica navodno bio pod uticajem ove jake halucinogene droge. Scopolamine se moe legalno nabaviti jer se nalazi u tabletama protiv morske bolesti ili munine u vonji. Naravno, u tom sluaju je potpuno bezopasna ali ako se uzmu dosta vee koliine postaje avoli dah kako je nazivaju u Kolumbiji. Izaziva toliko jake i opasne halucinacije a da osoba na kraju postaje potpuno pasivna pa se esto koristi i kao droga za silovanje.

Posledice korienja droga

Kada se govori o uzrocima pojave bolesti zavisnosti savremena nauka je stanovita da su zavisnosti od droga (narkomanije) poremeaji izazvani dejstvom vie uzronih faktora istovremeno.

Svi uzroni faktori svrstavaju se u tri kategorije: faktori koji se odnose na linost, nasledna svojstva, sredinu i samo dejstvo droge.Uzroci narkomanije

Kada se analizira linost narkomana uvek se polazi od uticaja koje nasledje, konstitucija, tzv. bioloki faktori, uopteno imaju na razvoj linosti, a takodje se prouavaju i uticaji koji dolaze iz porodice ili okruenja.

Tako je, recimo, poznato je da se alkoholizam ee javlja u porodicama gde ve ima alkoholiara, a istraivanja pokazuju da je i kod zavisnika od droga est sluaj da postoji prenoenje obrasca zavisnosti iz generacije u generaciju.

Studije blizanaca i studije usvojene dece potvrdjuju da se alkoholizam u nekim porodicama ee javlja.

Stalna je dilema naunika da li je to zbog naslednih faktora ili zbog toga to su deca odrasla u sredini koja je uticala na njih da i sama posegnu lake za alkoholom ili drogama, ako to ve rade njihovi roditelji ili druge bliske osobe.Uzroci narkomanijeNasledni faktori

Socioloke teorije smatraju da uticaj sredine na formiranje linosti i pojavu bolesti zavisnosti nije zanemarljiv.

Svima je poznato koliko je nae drutvo popustljivo kad je alkohol u pitanju, a u nekim sredinama vie ni marihuana nije nikakav bauk, dok se duvan retko kad doivljava kao sredstvo koje izaziva zavisnost i ima tetne posledice po zdravlje.

Sve ovo doprinosi da kod nekoga, kod koga ve postoji eventualna genetska predispozicija za lake razvijanje zavisnosti od neke psihoaktivne supstance, dodje do pojave bolesti zavisnosti.

Dostupnost droge je negde toliko velika i uzimanje droga tako raireno da to u odredjenim sredinama postaje uobiajeni nain ponaanja i olakava ulazak mladih u svet droge.Uzroci narkomanijeFaktori sredine

Psiholoke teorije koje analiziraju linost zavisnika su brojne.

One veinom smatraju da je kod narkomana ve u najranijim danima ivota dolo do zaustavljanja normalnog psiholokog razvoja linosti zbog razliitih traumatskih uticaja koji dolaze od strane porodice, pre svega majke.

Zbog toga se formira linost koja je nezrela, impulsivna, koja nema razvijene tehnike za reavanje problema i ne osea se dovoljno sigurno u sebe.

esto se priklanja onima koji se ne uklapaju u uobiajena pravila ponaanja u drutvu.

Ovakve osobe su osetljive, povodljive i zavise od tudjeg miljenja, tj. podlone su uticajima drugih.Uzroci narkomanijeFaktori linosti

Ponavljano uzimanje psihoaktivnih supstanci moe dovesti do zavisnosti.

Zbog brojnih neeljenih i tetnih dejstava proizvodnja i promet ovih supstanci su ili vanzakonite aktivnosti (proizvodnja opijuma, kokaina i sl.) ili su strogo kontrolisane od strane drave (za lekove kao to su amfetamini, morfin i dr.)

Zavisnost od psihoaktivne supstance podrazumeva postojanje bar 3 od navedenih simptoma:

udnja za uzimanjem supstancefiziki apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekinetolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance zaokupljenost supstancomzapostavljanje drugih interesovanjaveliki utroak vremena za nabavljanje i uzimanje supstancenastavljanje uzimanja supstance i pored znanja o njenom tetnom dejstvu.ZAVISNOST

Postoji psihika i fizika zavisnost od psihoaktivne supstance.

Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihike zavisnosti iji simptomi nekada mogu biti vrlo izraeni i uticati na pogoranje celokupnog psihofizikog stanja zavisnika.ZAVISNOST

Apstinencijalni sindrom ili kriza (u argonu) predstavljaju grupu simptoma koji se javljaju po prekidu unoenja psihoaktivne supstance od koje je osoba zavisna.

Poetak i tok apstinencijalne krize je vremenski ogranien i zavisi od vrste i koliine supstance koja se uzima.

Simptomi apstinencijalne krize mogu biti izraeni na psihikom i na fizikom, telesnom nivou.APSTINENCIJALNI SINDROM

Politoksikomanija je veoma esta pojava medju mladima i predstavlja istovremeno uzimanje vie psihoaktivnih supstanci, jer se kombinovanjem razliitih droga, lekova i alkohola pojaavaju njihova dejstva.

Iz zdravlja u zavisnost

Adolescencija je, po nekim autorima, najvaniji i svakako prelomni period u ivotu oveka, kada od deteta postaje odrastao ovek.

Bitne promene se tada deavaju svim adolescentima, jer dolazi do:

sticanja polne zrelosti i bira se emotivni partner

bira se profesija i zavrava proces edukacije

odvajanja od porodice i osamostaljivanja

formiranja sistema moralnih vrednosti i principaFaktori rizikaAdolescencija kao faktor rizika

Smatra se da su mladi koji imaju problema u sazrevanju i pokazuju odredjene poremeaje u ponaanju (loi odnosi sa porodicom, vrnjacima, profesorima, neuspeh u koli, beanje od kue i sl.) u poveanom riziku da probaju droge.

Takodje je rizino i ako u njihovoj okolini ima onih koji ve uzimaju droge, tj. ako se drue sa narkomanima ili ako u porodici postoji problem zavisnosti.

Ako je roditelj alkoholiar ili i sam uzima droge, kocka se i sl. njegovo dete e lake i samo postati zavisnik ukoliko ima i drugih elemenata koji ga ine prijemivim za razvoj zavisnosti od droge.Faktori rizikaDrugi faktori rizika

Prve promene kod narkomana se javljaju na socijalnom planu.

Oni polako menjaju svoje drutvo i sve vie se drue sa osobama slinim sebi, sa kojima mogu da budu otvoreni, razmenjuju drogu ili je nesmetano uzimaju.

Prestaju da se drue sa onima koji se ne drogiraju i u njihovom drutvu se sve loije snalaze.

Zapostavljaju svoje obaveze prema uenju ili poslu, esto pozajmljuju novac ili lau, ak i kradu novac iz kue. Kasnije kada im treba sve vie i vie novca neretko preprodaju drogu, bave se kradjama i sl, ulaze u kriminal.Posledice

Prve promene kod narkomana se javljaju na socijalnom planu.

Oni polako menjaju svoje drutvo i sve vie se drue sa osobama slinim sebi, sa kojima mogu da budu otvoreni, razmenjuju drogu ili je nesmetano uzimaju.

Prestaju da se drue sa onima koji se ne drogiraju i u njihovom drutvu se sve loije snalaze.

Zapostavljaju svoje obaveze prema uenju ili poslu, esto pozajmljuju novac ili lau, ak i kradu novac iz kue. Kasnije kada im treba sve vie i vie novca neretko preprodaju drogu, bave se kradjama i sl, ulaze u kriminal.Posledice

Leenje narkomanije je dugotrajan i kompleksan proces koji traje i nekoliko godina, za neke i vie decenija.

Ovaj proces ima vie etapa i podrazumeva integraciju razliitih oblika leenja.

Najee se kombinuju farmakoterapija (medikamenti) sa psihosocioterapijom.

Leenje

Poznati i zavisnost

Preporuke za ponaanje u sluajevima kada vam neko nudi droge!

Opasnosti od prvog uzimanja drogeStvaranje zavisnostiOpasnosti od korienje tuih lekova