ZvezdeZvezde UUčenik: Janko Stankovićčenik: Janko Stanković

Profesor: Radulović Profesor: Radulović SlavoljubSlavoljub

predmet: astronomijapredmet: astronomija

Škola: Aleksinačka gimnazijaŠkola: Aleksinačka gimnazija

Učenik: Janko Stanković Profesor: Radulović Slavoljub predmet: astronomija škola: Aleksinačka gimnazija

ZVEZDE

ZvezdeZvezdeFizičke karakteristike i tipovi zvezdaFizičke karakteristike i tipovi zvezda

- Zvezde su od davnina smatrane za loptasta, gasovita, - Zvezde su od davnina smatrane za loptasta, gasovita, užarena tela sa sopstvenim izvorom energije.užarena tela sa sopstvenim izvorom energije.-Sada znamo da postoje i zvezde veoma spljoštene, u Sada znamo da postoje i zvezde veoma spljoštene, u obliku konusa, u bliskim dvojnim parovima. Za neke obliku konusa, u bliskim dvojnim parovima. Za neke zvezde pouzdano se može reći da nisu gasovite, dok su zvezde pouzdano se može reći da nisu gasovite, dok su druge zapravo istrošile svoju termonuklearnu energiju. druge zapravo istrošile svoju termonuklearnu energiju. -Sve zvezde su nastale sakupljanjem Sve zvezde su nastale sakupljanjem međuzvezdane materije.međuzvezdane materije.Zvezde u jednoj fazi svog života u sebi imaju Zvezde u jednoj fazi svog života u sebi imaju termonuklearni izvor energije, sastoje se od termonuklearni izvor energije, sastoje se od užarenog gasa i zrače. užarenog gasa i zrače.

- Najobilniji elementi u zvezdama su Najobilniji elementi u zvezdama su vodonik i helijum, 70% vodonik 28% vodonik i helijum, 70% vodonik 28% helijum i ostali elementi samo 2 % helijum i ostali elementi samo 2 % mase.mase.

- Iz spektra se saznaju mnoge fizičke Iz spektra se saznaju mnoge fizičke osobine zvezda, one zavise od osobine zvezda, one zavise od temperature i hemijskog sastava. temperature i hemijskog sastava. Prvo što zapažamo kod zvezda je Prvo što zapažamo kod zvezda je njihova njihova bojaboja. .

Klasifikacije zvezda:Klasifikacije zvezda:Mogu se uzvesti prema raznim parametrima, takvih podela ima Mogu se uzvesti prema raznim parametrima, takvih podela ima više. Mi ćemo raditi na Harvardskoj spekstralnoj klasifikaciji (podela više. Mi ćemo raditi na Harvardskoj spekstralnoj klasifikaciji (podela prema izgledu spektra).prema izgledu spektra). Harvardska spektralna klasifikacijaHarvardska spektralna klasifikacija predstavlja klasifikaciju zvezdi prema njihovim fizičkim osobinama, određenim predstavlja klasifikaciju zvezdi prema njihovim fizičkim osobinama, određenim prvenstveno uz pomoć spektralne analize, posebno prema temperaturi u fotosferi prvenstveno uz pomoć spektralne analize, posebno prema temperaturi u fotosferi zvezde. Razlikujemo nekoliko različitih klasa:zvezde. Razlikujemo nekoliko različitih klasa:

* klasa O: plavičasto bele zvezde, temperature 25.000-35.000 K, u spektru imaju * klasa O: plavičasto bele zvezde, temperature 25.000-35.000 K, u spektru imaju jonizovani helijum, azot i kiseonik, neutralni helijum i vodonik, primer je zvezda jonizovani helijum, azot i kiseonik, neutralni helijum i vodonik, primer je zvezda Λ OrionΛ Orionisis..

* klasa B: plave, 15.000-25.000 K, helijum, vodonik, kalcijum; Rigel, Spika, * klasa B: plave, 15.000-25.000 K, helijum, vodonik, kalcijum; Rigel, Spika, Regulus.Regulus.

* klasa A: bele, 9.000 K, vodonik, kalcijum; Sirijus i Vega.* klasa A: bele, 9.000 K, vodonik, kalcijum; Sirijus i Vega.

* klasa F: žutobele, 7.000 K, vodonik, kalcijum, neki metali; Prokion i Kastor.* klasa F: žutobele, 7.000 K, vodonik, kalcijum, neki metali; Prokion i Kastor.

* klasa G: žute, 6.000 K, vodonik, klacijum, metali; Sunce i Kapela.* klasa G: žute, 6.000 K, vodonik, klacijum, metali; Sunce i Kapela.

* klasa K: narandžastožute, 4.500 K, kalcijum, metali, molekuli vodonika; * klasa K: narandžastožute, 4.500 K, kalcijum, metali, molekuli vodonika; Poluks, Arktur, Aldebaran.Poluks, Arktur, Aldebaran.

* klasa M: crvene, 2.500-3.500 K, metali, titan-oksid; u ovoj klasi se pojavljuju i * klasa M: crvene, 2.500-3.500 K, metali, titan-oksid; u ovoj klasi se pojavljuju i promenljive zvezde; Antares, Betelgez, Mira promenljive zvezde; Antares, Betelgez, Mira Ceti.Ceti.

Postoje i četiri potklase: R, N, S, W.

*klasa R: narandžasto-crvene zvezde temperature oko 3500 K.

Dominiraju ugljen-dioksid, cijan i ugljen-monoksid.

*klasa N: tamnocrvene zvezde, temperature oko 2500 K, spektra

sličnog klasi R ali slabijeg inteziteta.

*klasa S: slična klasi M, ali su linije titan-oksida slabije. Pojavljuju se linije cirkonijum-oksida i vodonik.

*klasa W: zvezde Volf-raje, ekstremno visokih temperatura

(50-100)*103 K. Belo plave boje i izuzetno velikog sjaja. Linije

azota, ugljenika sa dodatkom kiseonika i helijuma.

Hercšprung-Raselov dijagram ili H-R Hercšprung-Raselov dijagram ili H-R dijagramdijagram

nazvan po tvorcima Ejnaru Hercšprungu i Henriju Norisu nazvan po tvorcima Ejnaru Hercšprungu i Henriju Norisu RaseluRaselu..

HercšprungHercšprung – je utvrdio da postoji veza između sjaja zvezde i – je utvrdio da postoji veza između sjaja zvezde i

temperature i konstrisao prvi dijagram za zvezde iz jata Plejade temperature i konstrisao prvi dijagram za zvezde iz jata Plejade i i

Hijade.Hijade.

Rasel je konstruisao prvi dijagram za zvezde iz sunčeve okoline.Rasel je konstruisao prvi dijagram za zvezde iz sunčeve okoline.

-Veoma je malo zvezda sa visokim i slabim sjajem. Takve -Veoma je malo zvezda sa visokim i slabim sjajem. Takve zvezde zvezde

se nazivaju beli patuljci. Utvrđeno je da im radijusi nisu se nazivaju beli patuljci. Utvrđeno je da im radijusi nisu veći odveći od

četiri zvezdina, niti manji od desetine zemljinog radijusa.četiri zvezdina, niti manji od desetine zemljinog radijusa.

-Zvezde niske temperature i veoma visokog sjaja se -Zvezde niske temperature i veoma visokog sjaja se nazivaju nazivaju

crveni džinovi, imaju veoma velike dimenzije, a često i crveni džinovi, imaju veoma velike dimenzije, a često i mase. mase.

Njihovi radijusi prevazilaze Sunčev za po 20-ak puta a za Njihovi radijusi prevazilaze Sunčev za po 20-ak puta a za neke je neke je

radijus i preko hiljadu puta veći nego Sunčev.radijus i preko hiljadu puta veći nego Sunčev.

Određivanje rastojanja zvezdaOdređivanje rastojanja zvezda možemo videti da li je možemo videti da li je

zvezdi mesto na glavnom nizu ili među džinovima, zvezdi mesto na glavnom nizu ili među džinovima, odnosno odnosno

patuljcima. Određuje se iz sjaja (m) i spektralne klase patuljcima. Određuje se iz sjaja (m) i spektralne klase (Sp):(Sp):

log log r r (pc)= 0,2 (m – M) + 1(pc)= 0,2 (m – M) + 1

Ovako određene daljine nazivaju se Ovako određene daljine nazivaju se spektralne spektralne paralakseparalakse..

Kretanje zvezdaKretanje zvezda

Pored prividnog dnevnog i godišnjeg kretanja, što je posledica stvarnog kretanja Zemlje, postoji i stvarno međusobno kretanje zvezda. Dugo se smatralo da su zvezde nekretnice, ali je još Halej, pre tri veka, uočio stvarno kretanje Sirijusa. Da bi se kretanje uočilo potrebno je sistematsko decenijsko praćenje i snimanje zvezda. Kretanja se lakše uočavaju kod bliskih zvezda.

Sopstveno kretanje je promena pravca pod kojim vidimo zvezdu,ili promenu njenog položaja nanebeskoj sferi u toku jedne godine. To je ugaona veličina i ona je utoliko manja što je zvezda dalja.

Brzina sopstvenog kretanja zvezde može se razložiti na radijalnu (u pravcu vizure u odnosu na Zemlju) i tangencjalnu (normalnu na vizuru)

V 2=Vt 2+Vr 2

promena izgleda sazvežđa veliki medved

DDVOJNE I VIŠESTRUKE ZVEZDEVOJNE I VIŠESTRUKE ZVEZDE

DDvojne zvezde se dele na:vojne zvezde se dele na:

1)1) vizuelne - obe komponente se mogu odvojeno posmatrati.vizuelne - obe komponente se mogu odvojeno posmatrati.

2)2) astrometrijske - može da se posmatra samo glavna zvezda, a astrometrijske - može da se posmatra samo glavna zvezda, a može može se ustanoviti ise ustanoviti i postojanje njenog para. postojanje njenog para.

3)3) spektroskopske - na osnovu periodičnog pomeranja spektralnih spektroskopske - na osnovu periodičnog pomeranja spektralnih linija zaključuje selinija zaključuje se dvojnost.dvojnost.

4)4) fotometrijske (zaklanjajuće) - jedna drugu zaklanjaju ili otkrivaju fotometrijske (zaklanjajuće) - jedna drugu zaklanjaju ili otkrivaju pri čemu se menjapri čemu se menja ukupan sjaj. ukupan sjaj.

Zvezde koje se vide razdvojene u teleskopu, a predstavljaju fizički Zvezde koje se vide razdvojene u teleskopu, a predstavljaju fizički povezan par, dobile su naziv vizuelno dvojne zvezde. Jedna zvezda povezan par, dobile su naziv vizuelno dvojne zvezde. Jedna zvezda je sjajnija. Putanja slabije zvezde oko sjajnije projektuje se na je sjajnija. Putanja slabije zvezde oko sjajnije projektuje se na nebesku sferu kao elipsa. Kepleronebesku sferu kao elipsa. Keplerovvi zakoni važe i za ove elipse i zakoni važe i za ove elipse (time je omogućeno (time je omogućeno određivanje zvezdanih masaodređivanje zvezdanih masa).).

Literatura

• Astronomija za 4 razred gimnazije prirodno-matematičkog smera

M. S. Dimitrijević

A. S. Tomić

Hvala na paHvala na pažžnji!nji!